INTERVENCIJE U KRIZI I PSIHOTERAPIJA

Uestvuju (po azbunom

redosledu):
Andrejevi Ivana

Ani Jelena

Ani Tijana

Mironija Nikola

Popovi Marija

Todosi Zlata

Uvod:
Varijacija kriznih dogaaja- varijacija
psiholokih pomoi

Potreba za odreivanjem granica izmeu

krizne intervencije i psihoterapije

Guilliland: principi, ciljevi, funkcionalnost

klijenta, procena.

Razlike u principima
Dijagnostika: opirnost informacija nasuprot
brzoj trenutnoj proceni

Tretman i plan: dugaak i sveobuhvatan

nasuprot trenutnom i koncentrisanom na
najbolnije take

Metode: tehnike sa dugoronim ciljevima

nasuprot kratkih tehnika

Evaluacija: rekonstrukcija celokupnog

klijentovog funkcionisanja nasuprot dovoenju
klijenta na predkrizni nivo funkcionisanja

Ciljevi u psihoterapiji

Prevencija problema na dubljem nivou,

korekcija faktora koji su doveli do problema,
obezbeivanje podrke, olakavanje linog
rasta individue, uenje novih modela
prilagoavanja na due staze, ispoljavanje i
klarifikacija emocija,razreavanje konflikata
kroz uvid i razumevanje, prihvatanje realnosti,
reorganizacija ivotnog stanovita u
pozitivnom smeru i optimizovanje
intelektualnih resursa.

A u kriznoj intervenciji...
Ciljevi kriznih intervencija su: obezbeivanje
sigurnosti osobe u krizi, zadobijanje poverenja
kroz smanjivanje pretnji, definisanje problema,
pruanje

podrke,

ispitivanje

alternativa,

razvijanje plana rukovodei se klijentovim

vetinama prevladavanja, postizanje saglasnosti i
praenje radi procene uspenosti

Razlike u funkcionisanju
Emocionalno: razumevanje sopstvenih
oseanja

Kognitivno: razumevanje uzroka i posledice,

logiko zakljuivanje

Bihevioralno: samokontrola prisutna/odsutna

Razlike u proceni
Krizne

intervencije

stavljaju

naglasak

na:

opservaciji i konciznom intervjuu, brigu o

bezbednosti samog klijenta i njegove okoline
procenjujui
verbalnim

stepen
i

opasnosti,

neverbalnim

rukovoenje

znacima

usled

vremenskog ogranienja, testiranju realnosti i

efikasnosti osobe da funkcionie

Psihoanaliza i psihoanalitika
psihoterapija vs krizna intervencija

Slinosti i razlike izmeu psihoanalize i

psihoanalitike psihoterapije

Direktivan vs nedirektivan terapeut

Trajanje i broj seansi

Klijenti: dobre ego snage, sposobne da napuste

testiranje realnosti, imaju neurotine simtome
itd.

Nasuprot njima- krizna intervencija

Klijenti: zdrave osobe sa normalnim
reakcijama u nenormalnim situacijama

Ciljevi: jasniji nego u psihoanalizi i

psihoanalitikoj terapiji

Strunost onoga koji obavlja intervenciju:

mogu pripadati razliitim pomagakim
profesijama

Direktivnost terapeuta

Kratka psihoterapija vs krizna

intervencija
nastala je kao rezultat poveane potrebe za
centrima za zastitu mentalnog zdravlja i
nedostatka obuenog kadra

Opti naziv za terapijske pristupe koji za cilj

imaju da za ogranieno vreme i za ogranien
broj seansi dovedu do terapijske promene

Samim tim se za tretman intervencija u krizi

moe rei da logiki proizilazi iz kratke
psihoterapije

Zajedniko: rad na trenutno aktuelnim

konfliktima

Pristup: uklanjanje specifinog simptoma i

prevencija javljanja dubljih simptoma naspram
celokupnog razreenja krize

Fokus tretmana: temeljna dijagnostika

prolosti naspram temelnje dijagnostike
sadanjosti

Terapeut: indirektni uesnik-posmatra

nasuprot direktnom, aktivnom uesniku

Zajedniko kod terapeuta: i jedan i drugi rade

na mobilizaciji psiholokih (ve postojeih ili
naknadno nauenih) resursa

Razliiti preduslovi za ulazak u tretman

Tretman je neto dui u kratkoj psihoterapiji

Socijalne radne grupe i grupne

krizne intervencije
Socijalne grupe slue postizanju zajednikog
cilja uz pomo lidera (Primer: sociodrama)

Lider grupe je istovremeno i upravnik, uesnik

u diskusiji i savetnik

aktivnost terapeuta u grupnim kriznim

intervencijama fokusira se na pruanje pomoi
lanovima grupe u prevazilaenju trenutne
psiholoke neravnotee i razviju adaptivnije
mehanizme prevladavanja.

Grupna terapija i grupna

intervencija

Prisutne iste slinosti i razlike kao i u

individualnim oblicima terapija i kriznih
intervencija

Dodatni faktor- interpersonalni odnosi

(Ne)propustljivost grupe u terapijskoj i kriznoj

grupi

Prednosti/mane krizne grupe

(Morley and Brown)
Pristupanost i
prihvatljivost

Kratkoa trajanja

Univerzalnost pojma
krize

Povrna ili nikakva

analiza grupnih
procesa

Gubitak spontanosti i
preterano ponavljanje

Interpretacija
transfera svedena na
minimum

Krizna grupa u odnosu na

individualnu intervenciju

Grupna podrka- prednosti i mane

Identifikacija krize i posveivanje panje

Savetovanje i krizne intervencije

Savetovanje: moe se posmatrati kao segment

ili nain intervenisanja
Funkcionalnost naspram stabilnosti i smanjenja
patnje
Vreme i mesto: planirano vs neplanirano
Ispitivanje razliitih faktora vs fokus na glavni
problem

Ima li krizno savetovanje pravi kraj?

Usmeravanje i intervencije u krizi

Psiholoko usmeravanje se primenjuje kada

individua nije u stanju da se izbor sa
poveanim nivoom stresa nastalog usled
emotivno znaajnog i specifinog problema
Cilj psiholokog usmeravanja je da se redukuje
anksioznost i prevenira dezorganizacija
Uloga terapeuta se ogleda u obezbedjivanju
klarifikacije i pruanju podrke kroz empatiju i
prihvatanje
Psiholoko usmeravanje vremenski moe
obuhvatiti vie od 6 susreta

S druge strane, intervencije u krizi bave se

kratkim epizodama poveanog emocionalnog
distresa koje su se javile iznenada i potpuno
preplavljuju osobu
Cilj intervencija je da se ostvari psihiko
stabilizovanje osobe i da se ona vrati na
prethodni nivo funkcionisanja
Uloga pomagaa je da kod osobe prepozna
dostupne resurse neophodne za prevazilaenje
krize koristei se veim brojem psiholokih
tehnika
Intervencija vremenski traje 1-6 susreta

Desenzitizacija onim pokretima i reprocesiranjem

EMDR- eye movement desensitisation and

reprocessing
Tretman nastao 80-tih i primenjuje se u

tretiranju razliitih problema, kao to je

zloupotreba supstanci, poremeaji linosti,
PTSD, disocijativni poremeaji, seksualni
poremeaji, telesni dismorfini poremeaj i
drugo

Primenjuje se dosta vremena nakon krize

Prema EMDR teoriji, trauma menja fizioloku
strukturu mozga- bukvalno ostaje zarobljena u
neuronima.
Slinost: aktivni terapeut
Razlike: seting, postupak, trajanje tretmana

Primeri protokola za krizne

intervencije i krizne grupe

BCSM- Behavioral
change stairway
model
Razvijen od strane
FBI-ja za potrebe
pregovaranja sa
otmiarima

BCSM

(The

Behavioral

Change

Stairway

Model) je razvijen od strane Jedinice za krizna

pregovaranja u okviru FBI (Federal Bureau of
Investigation) i primenjuje se u situacijama
otmice (Vecchi, Van Hasselt i Romano, 2005).
Orijentisan je na pregovaranje sa otmiarom i
sastoji se iz 5 stadijuma:

Zakljuak

Krizne intervencije ili psihoterapija- brzo i

efikasno ili duboko i sveobuhvatno?
Bilo kada- bilo gde
Neprofesionalci u intervenciji

Bez obzira na pristup, cilj i plan rada,

zajedniko svim pobrojanim pristupima je
postojanje odnosa najmanje dve osobe, pri
emu jedna pomae drugoj i trudi se da
ostvaren odnos bude lekovit za osobu u krizi
ili problemu.

Poruka za kraj- bilo da ste profesionalac ili laik,

savetnik ili klijent: