Metod inokulacije na stres

Piše: Renata Senić

Stres se definiše na različite načine, ali ako se oslobodimo stega raznoraznih definicija, stres
možemo opisati kao subjektivni doživljaj “neizdrža”, preplavljenosti jakim emocijama, osećaj
pritiska, “pucanja”…

Iako postoji pozitivan stres (eustres), kada osoba van kruga humanističkih nauka o stresu priča,
po pravilu misli na negativan stres (distres).

U mnoštvu tehnika za nošenje sa stresom, postoji jedna koja se pokazala kao plodonosna i koju
možete koristiti sami kao tehniku samopomoći. Prvenstveno iz tog razloga ću je izložiti.

Tehnika pripada KBT pravcima i zove se  “Inokulacija (pelcovanje) na stres”. Razvio ju je
Meinchebaum.

Dakle, tvorac ove strategije razvio je strukturu pelcovanja na stres koja se danas veoma često
koristi u borbi protiv stresa i/ili besa. Terapeut klijenta uči da prepoznaje svoje emocije, kao i
situacije koje su okidač određenog (besnog, iracionalnog) mišljenja koje stvara nezdrave
emocije, zatim se prelazi na učenje novih i efikasnijih načina suočavanja s takvim situacijama, da
bi naposletku klijent i terapeut zajedno vežbali nove obrasce mišljenja i ponašanja u realnim
situacijama koje su prethodno okidale stresne/besne odgovore.

Terapeut prvenstveno informiše klijenta. Podučava ga šta je stres, kako se odvija kao proces i
kako se razvija klijentova reakcija na stres, kao i koji su mehanizmi suočavanja sa stresom.

Zatim se podrobno diskutuje klijentova reakcija na stres. Veoma je važno da klijent razume
zašto reaguje na određen način i kako njegove misli izazivaju emocionalne, telesne i
bihejvioralne reakcije. Za razumevanje nezdravog besa je potrebno da se ukaže pažnja i na
fiziološku pobuđenost organizma i na kognitivnu komponentu (koja je često sazdana od
automatskih misli). Vežbe vizualizacije i vođene fantazije su na ovom mesto od koristi.

Terapeut često poziva klijenta da se seti poslednje situacije u kojoj je osetio nezdrav bes, da je u
sećanju oživi. Zatim pita klijenta da se priseti telesnih reakcija (da li je srce ubrzano lupalo, da li
je ubrzano disao, pojačano se znojio i sl.).
Nakon ukazivanja na telesnu komponentu besa, traga se za kognitivnom. Terapeut poziva
klijenta da se seti o čemu je mislio dok se osećao ljutito, koje su mu slike i ideje padale napamet.
Otkrivene misli po pravilu sadrže poneko (a ponekad i sva) iracionalno uverenje (To nije smelo
da se desi, budući da se desilo, ja to ne mogu da podnesem, posledice su užasne, ja sam
bezvredna osoba i nikada ništa u životu neće biti kao pre).

Nakon uvida u iracionalnost misli, klijent se podučava fazama stresne reakcije. Faze stresne
reakcije (isto kao i iracionalne i automatske misli) se razlažu na komponentne, kako bi se lakše
prepoznavale i kako bi se njima lakše u budućnosti ovladalo.

Stresna reakcija se sastoji iz sledećih faza:

a) Priprema za stresnu situaciju,

b) Konfrontacija sa situacijom,

c) Suočavanje s kritičnim momentima i preplavljujućim osećanjima,

d) Procena uspešnosti suočavanja.

Samoporažavajuće ponašanje i preplavljenost emocijama su posledica neadekvatnog suočavanja

sa situacijama koje procenjujemo kao negativne i nefer. Način na koji ćemo se nositi sa
situacijom i na koji ćemo proceniti uspešnost nošenja sa situacijom je direktno zavistan od prve
tačke – naše pripreme za nošenje sa stresnom situacijom. Dakle, menjanje mišljenja je prvi
korak učenja neutralizacije i pretvaranja nezdravog, neneutralizovanog u zdrav bes.

Kada se promeni mišljenje i klijent edukuje o fazama stresne situacije, prelazi se na učenje
adekvatnih strategija za nošenje sa stresom.

Kompletna promena podrazumeva dve vrste strategija:

1. Koping rečenice (racionalne misli kao način ublažavanja emocija) i

2. Direktnu akciju (suočavanje kroz ponašanje).

Najčešće strategije su usmerene na direktnu akciju i odnose se na neke od sledećih: Prikupljanje

informacija kao način suočavanja sa stresnom situacijom, identifikovanje mogućih načina
sklanjanja iz situacije ili načina za umanjivanje stresa, paliativne strategije, metode za mentalnu
relaksaciju, metode za fizičku relaksaciju.

Literatura:

Meichenbaum, D. (1996). Stress inoculation training for coping with stressors. The Clinical
Psychologist