Stres i mehanizmi prevladavanja stresa

U svakodnevnom zivotu pod stresom se najcesce podrazumevaju neprijatne emocije, pa je stres

sinonim za napetost,uznemirenost,nervozu,zabrinutost i sl. U širem
smislu,pojam stres označava stanje pojačane psihofizičke aktivnosti da bi se osoba prilagodila
zahtevima sredine.

Stresor je događaj koji izaziva napetost. Reakcija na stressor obuhvata psihičke I fizičke reakcije I
to zapravo predstavlja stress.

Stres može da bude pozitivan i negativan.Pozitivan stres stvara tzv. pozitivnu tremu, koja pomaže u
prilagodjavanju tako što povećava budnost i motivaciju, te podstiče mišljenje i kreativnost. Suprotno
tome, negativan stres iscrpljuje ličnost, izaziva nezadovoljstvo i, ako dugo traje moze ugroziti
psihičko i fizičko zdravlje.

Izvor stresa je svaka promena u životu – jer se čovek na svaku prilagoditi i valja da uvede novi
način ponašanja. Najčešci izvori stresa su:

·         Svakodnevni životni problemi- brzi ritam,obaveze ,nedostatak novca i vremena,zagadjenje itd.

·         Krupne životne promene- rodjenje,vencanje,smrt,razvod,selidba itd.

·         Frustracije i psiholiški konflikti

·         Odredjene osobine ličnosti.Naime,neki ljudi su sami sebi izvor stresa- hronično su

napeti,stalno užurbani,nestrpljivi,ambiciozni i skloni takmičenju.Takve ličnosti psiholozi svrstavaju u
tip A.Nasuprot njima, pripadnici tipa B uglavnom su opušteni, strpljivi,tolerantni i pomirljivi.

U različitim kulturama stresori se različito rangiraju ili procenjuju.

Osetljivost na stres

Ljudi se malo razlikuju po načinu na koji doživljavaju stres. Ono sto je stresor za jednu osobu, ne
mora biti za drugu. Na primer, nekima je stresan odlazak zubara, pojedinima brza vožnja , izvesnima
čekanje u redu, a po nekome ništa od toga.

Stres zavisi od načina na koji osoba procenjuje stresnu situaciju, kao I svoje spobnosti da je reši.
Neki ljudi stresore doživljavaju kao podsticaj za razvoj I jačanju ličnosti I veruju kako su sposobni da
ih prevladaju ma koliko neprijatni bili. Takvi ljudi su otporniji na stres jer ga tumače na pozitivan
način I samopouzdani su. Otporniji su I oni koji su sposobni da savladaju duhovite I šaljive strane
problema.

Suprotno njima, na stres su osetljivi ljudi koji ga negativno doživljavaju- dakle,kao nešto što ih
oslabljuje. Osetljivost na stres ponekad zavisi i od bioloških faktora. Naime, neki ljudi imaju genetsku
predispoziciju da fiziološki burnije reaguju na stresor, npr.  Da im se brže luči adrenalin, ubrzava rad
srca, poraste pritisak itd. Takva fiziološka osetljivost izaziva jače doživljaje stresa . Produži li se
stres, oni se lakše  razboljevaju .
Psihosomatske bolesti

Psihomatske bolesti su telesne bolesti koje su posledica stresa, odnosno pojačane

emocionalne uzbuđenosti. Tipicna oboljenja te vrste jesu: bolesti srca I krvnih sudova,  čir, 
astma,  kožne bolesti, visok krvni pritisak, povećan šećer I holesterol u krvi, glavobolja, alergije,
karcinom. Stres takodje doprinosi javljanju infektivnih bolesti kao sto su prehlada, upala grla, herpes.

Ove bolesti su povezane sa stresom na dva načina: direktno, preko fizioloških reakcija, I indirektno,
preko nezdravih oblika ponašanja. U prvom slučaju glavni uzroci bolesti su oslabljen imunitet I
produžena aktivacija endokrinog sistema, a pritom bivaju direktno oštećeni unutrašnji organi I krvni
sudovi. Nezdravi oblici ponašanja kojima je čovek sklon kada je pod stresom indirektno doprinose
nastanku bolesti. Tu spadaju pušenje, loša ishrana, nespavanje, konzumiranje alkohola I droga itd.

  Negativni načini prevladavanja stresa 

Negativni načini prevladavanja jesu ponašanja kojima čovek ne otklanja izvor stresa, niti ojačava
svoje sposobnosti da ga savlada. Najčesći negativni načini reagovanja jesu: zloupotreba droga,
alkohola i lekova za smirenje, agresija,(svadje, tuče, uništavanje imovine) I mehanizmi odbrane
ukoliko su jdini način reagovanja na stres.

      

                                    Pozitivni načini prevladavanja stresa

Postoje dve strategije za pozitivno prevladavanje stresa: prva je rešavanje problema ili savladavanje
izvora stresa, a druga regulisanje emocija.

Strategije Pozitivni načini prevladavanja stresa

  Pojačan trud da se problem otkloni,nov pristup
problemu,promena cilja, smanjenje
Rešavanje problema obaveza,prihvatanje situacije koja se ne moze
menjati
  Podrska prijatelja,savetovanje sa
psihologom,izrazavanje emocija,savladavanje
  pesimizma,traženje sreće u
nesreći,relaksiranje,fizička aktivnost,organizacija i
Regulisanje emocija planiranje.