Lekcija 1

Pismo:
1. Kani: Kineski karakteri; svaki pokriva jednu ideju; uglavnom imaju barem dva itanja.
2. Hiragana: Fonetska slogovna azbuka.
3. Katakana: Fonetska slogovna azbuka; Koriste se uglavnom za strana imena i mesta, kao i za
pozajmljenice.
Japanci esto u jednoj reenici mogu koristiti sva tri pisma, kao u sledeem primeru:
Ja idem u Kanadu.
Kani: Watashi
hiragana:
katakana:

i-
wa

ni

kimasu

Kanada

I Osnovni slogovi: Samoglasnici, suglasnici i nazal n

II Zvuni suglasnici:

III Modifikovani suglasnici: suglasnik + ya, yu, yo

IV Dugi samoglasnici:

*Dupli suglasnici:
Dupli suglasnici (kk, tt, pp, ss) oznaavaju se latinicom duplim slovom, a u japanskom
umanjenim znakom TSU. (kekkon
(pravo), kitte

(brak), kippu

(karta), massugu

(potanska markica)...)

Gramatika
1. Japanske imenice nemaju ni broj ni rod.
2. Glagol u principu dolazi na kraju reenice:
Watashi wa Nihon-jin desu. Ja sam Japanac.
Anata wa Kyouto ni ikimasu. Ti ide u Kjoto.
3. Glagoli imaju samo dva vremena, sadanje i prolo. Budunost se oznaava sadanjim
vremenom.
4. Japanski pridevi se ponaaju isto kao i glagoli. Postoje dve vrste prideva.
5. Gramatika finkcija imenica odreena je pomonim recama. One su slune srpskim
predlozima, meutim uvek dolaze nakon imenice koju odreuju.
tomodachi to sa prijateljem
Toukyou de U Tokiju
6. U japanskom jeziku postoji vie nivoa utivosti. U ovom tekstu koristie se utivi jezik, jer je
primenjiv na sve situacije.

Korisni izrazi
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Ohayou gozaimasu. Dobro jutro.

Konnichiwa. Dobar dan.

Konbanwa. Dobro vee.
Sayounara. - Dovienja
Oyasuminasai. Laku no.
Dewa mata. E, pa vidimo se.
Ogenki desu ka. Kako ste?
Arigatou gozaimasu. Hvala!
Dou itashimashite. Nema na emu.
Ki o tsukete. uvajte se.