Vozni Park I Rad Voznog Parka

VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA
Izvod iz knjige:
Topenarevi Ljubomir, Organizacija i tehnologija drumskog transporta,
Graevinska knjiga, Beograd,1987.
5.
6.
7.
VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2

5.1
Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2
5.2
Sastav voznog parka......................................................................................................... 2
5.3
Inventarski vozni park........................................................................................................ 3
RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5

6.1
TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5
6.2
ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6
6.3
TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6
6.4
IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIENJA PREENOG PUTA............................ 24
6.5
BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30
6.6
IZMERITELJI ISKORIENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA.................................... 35
PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA ................................................................................. 44
5.
VOZNI PARK
5.1
Definicija voznog parka
Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportne
organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljai, prikolice i poluprikolice).
Vozni park moe biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama.
Organizacioni vozni park se moe formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevoza
za sopstvene potrebe.
Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblike
organizacionog voznog parka ali sa ogranienim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkom
podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.
5.2
Sastav voznog parka
Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i prikljunih vozila ije su
eksploataciono-tehnike karakteristike razliite i tehniko stanje nejednako. Pod eksploatacionotehnikim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila duina, irina, visina,
razmak osovina, razmak tokova, duina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprenici podune i
poprene prolaznosti, radijus okretanja, dinamika svojstva vozila, masa praznog vozila,
ekonominost pogona, pogodnost za tehniko odravanje, kapacitet vozila korisna nosivost,
specifina povrinska i zapreminska nosivost u t/m2 itd.
Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park. Sastav
voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najee je heterogene strukture tj.,
sastavljen je od vozila razliitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su razliite pa su i
tehniko-eksploatacione karakteristike razliite.
Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlake je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kod
kojeg je tehniko odravanje vozila lake i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkova
potrebno je teiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parku
svesti na minimum.
Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za uporeivanje rada vozila u voznom
parku, potrebno je izvriti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehniko-eksploatacione
karakteristike i ije je stanje priblino jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkciji
marke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sanduari,
cisterne, hladnjae, teretna vozila sa ureajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za meugradski
saobraaj, autobusi za prigradski saobraaj, autobusi za turistike vonje itd.)
Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada vozila
mogli uporeivati.
5.3
Inventarski vozni park
5.3.1
Definicija inventarskog voznog parka
Pod "inventarskim voznim parkom" podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u inventaru
knjigovodstvu osnovnih sredstava autotransportne organizacije. Skup svih vozila u voznom parku
homogenog sastava oznaava se sa Ai inventarski broj vozila.
U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih po markama
i tipovima vozila u voznom parku.
n
Ai = Ai1 + Ai 2 + ... + Ain = Ai1

1
gde su:
Ai1 + Ai 2 + ... + Ain podskupovi broja inventarskih vozila po markama i tipovima vozila u
voznom parku.
broj grupa vozila u inventarskom voznom parku.
5.3.2
Podela inventarskog voznog parka prema tehnikom stanju
Po svom tehnikom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehniki ispravna, tj.
sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehniki neispravna, odnosno nesposobna za
eksploataciju. Ovo znai da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su "sposobna" za
rad i vozila koja su "nesposobna" za rad. U praksi retko nastupa sluaj kada su sva vozila
sposobna za rad i to najee kod voznih parkova sa malim inventarskim brojem vozila.
Ako se kod homogenog voznog parka sa Ai oznai inventarski broj vozila, sa As broj tehniki
ispravnih za rad sposobnih vozila i sa An broj tehniki neispravnih, odnosno za rad nesposobnih
vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehnikom stanju
Ai = As + An
Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bie:

n
Ai = Aii = Asi + Ani

gde je:
n
= As1 + As 2 + ... + Asn
skup broja sposobnih vozila po grupama vozila
= An1 + An 2 + ... + Ann
skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila
si
1
n
ni
Osnovna podela moe se prema potrebi dalje ralanjivati. Na primer: tehniki neispravna vozila
mogu se podeliti na vozila koja se nalaze na opravci i na vozila koja ekaju na opravku. Vozila koja
se nalaze na opravci mogu se podeliti na vozila prema vrstama opravke (tekue odravanje, laka,
srednja, investiciona opravka). Vozila koja ekaju opravku mogu se podeliti na vozila koja ekaju
opravku zbog nedostatka radionikog kapaciteta ili usled nedostatka rezervnih delova.
U kategoriju neispravnih vozila mogu se izdvajati vozila koja ekaju otuenje (prodaju) ili
rashodovanje (totalno unitena u saobraajnoj nezgodi ili dotrajala u eksploataciji).
5.3.3
Eksploataciona podela tehniki ispravnog voznog parka
Deo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehniki ispravnom za eksploataciju sposobnom
stanju moe u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimino na radu, a delimino van rada. Uzroci
usled kojih deo voznog parka ili itav vozni park sposoban za eksploataciju moe biti van rada
mogu biti razliiti (nedostatak posla, reim rada voznog parka, via sila, nedostatak vozaa).
Ako se kod homogenog voznog parka sa Ar oznai broj vozila koja se nalaze na radu, a sa Ag broj
tehniki ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garai, onda e eksploataciona
podela dela voznog parka sposobnog za rad biti:
As = Ar + Ag
Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bie:

n
As = Asi = Ari + Ag i
gde je:
n
= Ar1 + Ar 2 + ... + Arn
skup broja vozila na radu po grupama vozila
= Ag1 + Ag 2 + ... + Agn
skup broja sposobnih vozila po grupama vozila
ri
1
n
gi
5.3.4
Eksploataciono tehnika podela inventarskog voznog parka
Zamenom izraza za eksploatacionu podelu tehniki ispravnog dela inventarskog voznog parka u
izraz za podelu inventarskog voznog parka prema tehnikom stanju dobie se izraz za
eksploataciono tehniku podelu inventarskog voznog parka.
Za homogen vozni park bie:
Ai = Ar + Ag + An
Za vozni park heterogenog sastava bie:

n
Ai = Aii = Ari + Agi + Ani

Uspeno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku podrazumeva to je
mogue vei broj vozila na radu Ar i to manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila.
6.
RAD VOZNOG PARKA
6.1
TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG

PROCESA
Transportni proces predstavlja proces premetanja prevoenja putnika i robe i ukljuuje sve
pripremne i zavrne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju robe,
odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i upuivanje vozila
na mesto utovara robe ukrcavanje putnika.
6.1.1
Ciklus transportnog procesa
Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata:

upuivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje putnika
prijem i utovar roba ukrcavanje putnika
prevoz robe putnika
istovar i predaja robe iskrcavanje putnika.
6.1.2
Prosta vonja
Prosta vonja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe (ukrcavanja
putnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila na sledee
mesto utovara robe (ukrcavanja putnika).
6.1.3
Sloena vonja
Sloena vonja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa transportnog

procesa pri emu se transportno sredstvo vozilo u toku izvrenja transporta kree od poetne
take vonje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara istovara tereta, odnosno ukrcavanja
iskrcavanja putnika.
6.1.4
Obrt
Pod obrtom se podrazumeva transportni proces koji se sastoji iz jedne ili nekoliko vonji sa
povratkom prevoznog sredstva vozila u prvobitnu polaznu taku.
6.1.5
Prevozni put
Pojam prevoznog puta definie odabrani i vozau propisani pravac kretanja vozila pri izvrenju
prevoza izmeu dva mesta. Definisanje pravca kretanja vozila neophodno je kada su te dve take
spojene sa dva ili vie putna pravca i tada prevozni put obavezno propisuje dispeerska sluba i
unosi u putni nalog vozila.
Odabrani prevozni put po pravilu mora biti najbolji i najkrai. Za pojam prevozni put u praksi se
koristi i termini ITINERER I MARUTA.
6.1.6
Transportni rad jedinice transportnog rada
U toku vrenja transportnog procesa putnici ili roba se transportuju na odreenim rastojanjima i pri
tome se ostvaruje transportni rad. Transportni rad je proizvod ostvarenog obima prevoza putnika ili
koliine prevezenog tereta i prosenog rastojanja na kome je transport izvren.
Transportni rad izraava se putnikim i tona kilometrima. Za jedinicu transportnog rada u
putnikom saobraaju uzima se putnik kilometar (pkm) i to je rad ostvaren prevozom jednog
putnika na rastojanju od jednog kilometra.
Za jedinicu transportnog rada u robnom - teretnom saobraaju uzima se tona kilometar (tkm) i to je
transportni rad dobijen prevozom jedne tone tereta na rastojanju od jednog kilometra.
6.2
ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA
Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizaciju

eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta robe i putnika. Precizno planiranje
zahteva temeljno izuavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojim treba organizovati transport u
narednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu.
Pri odreivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se odnose na:
a)
vremenski bilans vozila u danima
b)
vremenski bilans vozila u asovima
c)
uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina vonje, rastojanje prevoza)
d)
preeni put vozila i stepen iskorienja preenog puta
e)
stepen iskorienja kapaciteta vozila.
Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omoguava odreivanje nivoa

produktivnosti rada istih i utvrivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno podmirenje
transportnih zahteva klijenata.
Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila omoguava
preduzimanje potrebnih mera za poveanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvrenje
transporta uz nie transportne trokove.
6.3
TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA
Za potrebe planiranja, analize i ocene efektivnosti rada vozila u drumskom saobraaju (kako u
putnikom tako i u robnom transportu) uveden je sistem izmeritelja i koeficijenata kojima je
omogueno ocenjivanje stepena korienja vozila i voznih parkova u celini, kao i vrednovanje
ostvarenih rezultata rada.
Tehniko - eksploatacione pokazatelje i izmeritelje rada vozila moemo podeliti na:
1) Izmeritelje i koeficijente vremenskog balansiranja rada vozila u danima i asovima.
2) Izmeritelje i koeficijente iskorienja preenog puta.
3) Izmeritelje iskorienja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka.

4) Izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa.
5) Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka.
Sagledavanje svih izmeritelja i pokazatelja omoguava ocenu organizovanosti i intenziteta
korienja raspoloivih kapaciteta voznog parka i to:
a)
Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se pokazatelji

vremenskog bilansiranja auto dana voznog parka i to: koeficijent tehnike ispravnosti t,
koeficijent iskorienja tehniki ispravnog sposobnog za rad voznog parka ',
koeficijent iskorienja voznog parka , zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog
balansiranja auto asova rada, auto asova vonje AHw, auto asova dangube
AHd, koeficijent iskorienja vremena u toku 24 asa i koeficijenta iskorienja radnog
vremena .
b)
Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja preenog puta podrazumevaju se: ukupan

preeni put AK, preeni put sa teretom putnicima AKt, preeni put bez tereta putnika
AKp, i nulti preeni kilometri AKn. Koeficijenti bilansiranja preenog puta su: koeficijent
iskorienja preenog puta i koeficijent nultog preenog puta .
c)
Pod izmeriteljima iskorienja kapaciteta korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent

statikog iskorienja korisne nosivosti i koeficijent dinamikog iskorienja korisne
nosivosti .
d)
U izmeritelje uslova pri izvrenju transportnog procesa spadaju: srednja saobraajna

brzina Vs, prevozna ili transportna brzina Vp, brzina obrta Vo, i eksploataciona brzina Ve.
Pored brzina u ovu grupu izmeritelja spadaju i: srednja duina jedne vonje sa teretom
Kst, srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta Kst1, srednje rastojanje prevoza
jednog putnika Ksp1, broj vonji sa teretom Az, koeficijent izmene putnika sm,srednja
dnevna kilometraa Ksd, vreme trajanja utovara i istovara tui, kao i vreme trajanja
ukrcavanja iskrcavanja putnika.
e)
Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvareni transportni rad U,
ostvareni obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila WU, WQ, WU i WQ.
Pogodna metodologija omoguava izuavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i

iznalaenje odgovarajuih organizaciono tehnolokih mera za poveanje proizvodnosti vozila i
snienje cene transporta.
6.3.1
Vremenski bilans voznog parka u danima auto dani
Svaka jedinica voznog parka koja se vodi u inventaru autotransportne organizacije (autobus,
teretno vozilo, teglja, prikolica, poluprikolica) nalazi se u voznom parku u posmatranom
vremenskom periodu Di dana (kalendarski dani) od kojih, shodno tehnikoj podeli inventarskog
voznog parka moe biti Ds dana u tehniki ispravnom stanju, sposobnom za eksploataciju i Dn
dana u tehniki neispravnom, nesposobnom stanju vozila za eksploataciju:
Di = Ds + Dn
Sa stanovita racionalnog iskorienja raspoloivog vremenskog fonda od Di dana, kod tehnike

podele inventarskog fonda dana jednog vozila potrebno je tako organizovati slubu odravanja i
opravki vozila da:
Dn 0 odnosno da Di Ds
Za kalendarsko vreme, u kome se nalazi u tehniki ispravnom stanju Ds dana, jedinica voznog
parka shodno eksploatacionoj podeli inventarskog voznog parka moe provesti Dr dana u
eksploataciji, tj. na radu i Dg dana u tehniki neispravnom stanju ili van rada, tj. u garai:
Ds = Dr + Dg
Sa stanovita racionalnog iskorienja raspoloivog vremenskog fonda tehniki sposobnih dana

vozila, potrebno je tako organizovati slubu eksploatacije vozila da
Dg 0 odnosno da Ds Dr
Zamenom izraza za eksploatacionu podelu raspoloivog fonda sposobnih dana vozila u izrazu za
tehniku podelu fonda dana dobie se eksploatacionotehnika podela raspoloivog vremena
jednog vozila u danima:
Di = Dr + Dg + Dn
Shodno ranijim zakljucima potrebno je korienje raspoloivih Di dana jednog vozila tako
organizovati da
Dg 0 ; Dn 0 odnosno da Di Dr
6.3.2
Auto-dani
Ako posmatramo ne jedinicu voznog parka, ve ceo homogeni vozni park kao jednorodnu grupu ili
heterogeni vozni park kao skup grupa vozila (grupe su homogenog sastava) potrebno je uvesti
sloeniji pokazatelj: auto-dan, koji odgovara jednom kalendarskom danu svake jedinice voznog
parka.
Prema tome, za ceo vozni park auto-dani inventarski e odgovarati zbiru inventarskih auto-dana
svih jedinica u voznom parku.
Za homogeni vozni park bie:
A
ADi = Di
1
Za heterogeni vozni park bie:

n
ADi = ADi1 + ADi 2 + ... + ADi n = ADii

1
gde je:
n
ADi1,2,...,n
broj grupa vozila u voznom parku

broj inventarskih auto dana po grupama vozila
auto dana inventarskih celokupnog heterogenog voznog parka
ADi
Za sposobna vozila u voznom parku bie:

Za homogeni vozni park broj sposobnih auto dana:
A
ADs = Ds
1
Za heterogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

n
ADs = ADs1 + ADs 2 + ... + ADs n = ADs i

1
Za radni vozni park broj auto-dana na radu bie:

Za homogeni vozni park:
A
ADr = Dr
1
Za heterogeni vozni park:

n
ADr = ADr1 + ADr2 + ... + ADrn = ADri

1
Za auto-dane sposobnih vozila, auto dani u garai bie:

A
ADg = Dg
1

n
ADg = ADg 1 + ADg 2 + ... + ADg n = AD gi

1
Za auto-dane nesposobnih vozila bie:

A
ADn = Dn
1

n
ADn = ADn1 + ADn 2 + ... + ADn n = ADni

1
Polazei od tehnike i eksploatacione podele inventarskog voznog parka moe se napisati podela
inventarskih auto-dana i to:
ADi = ADs + ADn

ADs = ADr + ADg
ADi = ADr + ADg + ADn

n
ADi = ADs + ADn

i
ADsi = ADri + ADg i

1
ADii = ADri + ADg i + ADni

Kod bilansiranja iskorienja ukupnog fonda vremena voznog parka inventarskih auto-dana treba
teiti postizanju to veeg broja auto-dana na radu i minimizaciji broja neproduktivnih auto-dana u
garai i neispravnih auto-dana.
6.3.3
Koeficijent tehnike ispravnosti t
Koeficijent tehnike ispravnosti utvruje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima su
vozila tehniki ispravna sposobna za eksploataciju. Za jedinicu voznog parka to je odnos broja
sposobnih prema broju inventarskih dana.
Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja sposobnih vozila prema inventarskom
broju vozila.
Za ceo vozni park u nekom posmatranom vremenskom periodu to je odnos sposobnih auto-dana
prema inventarskim auto-danima.
Prema tome, izraz za koeficijent tehnike ispravnosti bie:
za jedinicu voznog parka
Ds
Di + Dn
=
Di Dr + Dg + Dn
t =
za homogen vozni park u toku jednog dana
t =
As
Ai An
=
Ai Ar + Ag + An
za heterogeni vozni parku toku jednog dana

n
t =
As
1
n
Aii
Ai An
i
ii
Ari + Ag i + Ani
isto tako
n
t =
Aii ti
n
Ai
Ai
ti
Ar + Ag + An
Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu bie:

za homogeni vozni park
t =
ADs
ADi ADn
=
ADi ADr + ADg + ADn
za heterogeni vozni park

n
t =
ADs
1
n
ADii
ADi ADn
i
ADri + ADgi + ADni
isto tako
n
t =
ADii ti
1
ADii
ADi
i
ADri + ADgi + ADni
t =
ADi
i
ADi
ti
ti
1 n
t
n 1 i
10
Koeficijent tehnike ispravnosti ocenjuje uspeh slube opravki i odravanja u pruanju eksploataciji
ispravnih kapaciteta vozila i voznog parka koji mogu biti korieni za rad.
Koeficijent iskorienja voznog parka
6.3.4
Koeficijent iskorienja voznog parka odreuje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u
danima su vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom vremenskom periodu to je
odnos broja dana na radu prema inventarskim danima.
Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja vozila na radu prema inventarskom broju
vozila.
Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos broja auto-dana na
radu prema inventarskim auto-danima.
Prema tome, izraz za koeficijent iskorienja voznog parka bie:
Dr
Dr
=
Di Dr + Dg + Dn
Ar
Ar
=
Ai Ar + Ag + An
za homogen vozni park
za heterogeni vozni park u toku jednog dana

n
Ari
1
n
Ai
Ar
1
n
Ar + Ag + An
i
isto tako
n
Ai
i
Aii
Ai
i
Ari + Ag i + Ani
za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena
ADr
ADr
=
ADi ADr + ADg + ADn
za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

n
ADr
1
n
ADii
1
ADr
1
n
ADr + ADg + ADn

i
11
isto tako
n
ADi
i
ADii
ADi
i
ADri + ADg i + ADni
1
n
ADi
i
ADi
1 n
i
n 1
Koeficijentom iskorienja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka, jer se njime
odreuje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima je korien za rad.
6.3.5
Koeficijent iskorienja tehniki ispravnog sposobnog voznog parka
Pokazatelji kojima se ocenjuje stepen izlaska ispravnih vozila na rad je koeficijent iskorienja
tehniki ispravnog voznog parka. Njime se ocenjuje sposobnost komercijalne slube da zaposli
ispravna vozila.
Koeficijent iskorienja tehniki ispravnih vozila odreuje koji deo od sposobnih dana su vozila
provela na radu.
Za jedinicu voznog parka u nekom periodu vremena to je odnos broja dana na radu prema danima
u kojima je vozilo bilo sposobno za rad.
Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos auto-dana na radu
prema broju auto-dana u kojima su vozila bila sposobna za rad.
Ovako definisan koeficijent ' moe se tano izraunati i primeniti samo u sluaju kada je reim
rada voznog parka takav da su svi dani u posmatranom periodu radni. To odgovara reimu
linijskog autobuskog saobraaja kod koga su svi dani u toku godine radni dani (vozni park radi i
subotom i nedeljom i dravnim praznicima). U uslovima rada teretnih vozila (ne rade subotom i
nedeljom i dravnim praznicima petodnevna radna nedelja ili ne rade nedeljom i dravnim
praznicima - estodnevna radna nedelja) ovaj koeficijent dobija poseban oblik.
Prema tome izrazi za koeficijent iskorienja voznog parka kada je reim rada takav da su svi dani
u toku godine radni bie:
'=
Dr
Dr
=
Ds Dr + Dg
za homogeni vozni park u toku jednog dana
'=
Ar
Ar
=
As Ar + Ag
za heterogeni vozni park u toku jednog dana

n
' =
Ar
1
n
Asi
1
Ar
Ari + Ag i
12
za homogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu
'=
ADr
ADr
=
ADs ADr + ADg
za heterogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu

n
ADr
' =
1
n
ADsi
1
ADr
ADri + ADg i
isto tako
n
ADri
1
n
ADi
i
ADs ADr + ADg

i
ADi
i
ADs
1 n
i
n 1
Ovaj koeficijent moe imati potpuno razliite vrednosti kod teretnih voznih parkova koji rade samo
radnim danima i to petodnevnu radnu nedelju sa dnevnim radnim vremenom od 8 h po smeni ili
estodnevnu radnu nedelju sa sedmoasovnim radnim vremenom.
U reimu petodnevne radne sedmice godinji broj radnih dana voznog parka, tj. reim rada parka
dobija se na sledei nain:
FDrgod
365 (2 52 + 8 ) + 12 = 265 dana
52 nedelje
52 subote
FDrgod = 265
8 dana dravnih praznika

12 radnih subota, u mesecu po jedna, za dopunu do 42 h radne sedmice, jer je za
5 radnih dana ostvareno 58=40 h, a prekovremeni rad vozaa nije dozvoljen
Kod estodnevne radne sedmice godinji fond radnih dana voznog parka se dobija na sledei
nain:
FDrgod
365 (52 + 8 ) = 305 dana
FDrgod = 305
Za ispravno raunanje koeficijenta iskorienja tehniki ispravnog sposobnog voznog parka

n
nuno je iz podataka o Ds, ADs i
ADs
iskljuiti sposobna vozila i auto-dane sposobnih vozila
ostvarenih u neradnim danima voznog parka, jer sposobna vozila u te dane nije mogue zaposliti.
Obzirom da se bilansiraju radni dani u odnosu na sposobne dane, samo e na taj nain izraunat
koeficijent ' dati stvaran stepen zaposlenosti ispravnog voznog parka u radnim danima.
To znai da je potrebno posebno evidentirati:
Ds5 sposobni dani vozila u radnim danima petodnevne radne nedelje
Ds6 sposobni dani vozila u radnim danima estodnevne radne nedelje
Fond sposobnih dana vozila u neradnim danima potrebno je posebno evidentirati:
13
ADs5 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima petodnevne radne nedelje
ADs6 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima estodnevne radne nedelje
n
ADs'
sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima petodnevne
radne nedelje
n
ADs'
sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima estodnevne
radne nedelje
Izrazi za izraunavanje koeficijenta iskorienja tehniki ispravnog teretnog voznog parka bie za
petodnevnu i estodnevnu radnu sedmicu:
Dr
Dr
=
Ds '5 Dr + Dg '5
Dr
Dr
b) '6 =
=
Ds '6 Dr + Dg '6
a) '5 =
ADr
ADr
=
ADs'5 ADr + ADg '5
ADr
ADr
b) ' 6 =
=
ADs '6 ADr + ADg '6
a) '5 =

n
a) '5 =
ADri
1
n
ADs'
i5
b) '6 =
1
n
ADs'i 6
1
Dg5, Dg6, ADg5, ADg6,
ADg 'i 5 ,
1
ADr + ADg '

i
1
n
ADr
ADr
1
i5
ADr
ADri + ADg 'i 6
ADg '
i6
auto-dani sposobnih vozila van rada u radnim
danima voznog parka

Ukoliko se kod teretnog voznog parka izraunava tako kao da su svi kalendarski dani radni, tada
se dobija iskrivljena slika. U tom sluaju takoe je neophodno prikazati broj sposobnih dana van
rada usled neradnih dana voznog parka sa ralanjenjem na subote i nedelje, dravne praznike i
viu silu.
Na osnovu datih izraza za koeficijente, moe se utvrditi, da je koeficijent iskorienja voznog parka
jednak proizvodu koeficijenta iskorienja tehniki ispravnog voznog parka ' i koeficijenta
tehnike ispravnosti t.
= ' t
14
Ova relacija ne vai u uslovima teretnog voznog parka kod primene koeficijenata '5 ili '6.
Koeficijent iskorienja inventarskog voznog parka po vrednosti moe biti manji ili jednak
koeficijentu tehnike ispravnosti voznog parka t
Kada je = t to znai da su sva tehniki ispravna vozila radila i da nije bilo ispravnih vozila van
rada.
6.3.6
Zavisnost veliine koeficijenta tehnike ispravnosti i iskorienja voznog

parka
Na veliinu koeficijenta tehnike ispravnosti i iskorienja voznog parka deluje toliko mnogo
elemenata, da je veoma sloen zadatak stepenovanja uticaja svih elemenata na nivo vrednosti
istog. Stepen tehnike ispravnosti zavisi u velikoj meri od kvaliteta vozila, opteg tehnikog stanja
vozila, pogodnosti vozila za tehniko odravanje, reima rada i racionalnosti eksploatacije voznog
parka, ispravnosti naina rukovanja vozilom, naina posedovanja vozila, redovnog reima
odravanja vozila, efikasnosti pri opravkama vozila, snabdevenosti voznog parka rezervnim
delovima i pneumaticima, stanja mree saobraajnica, klimatskih uslova itd.
Visok kvalitet vozila podrazumeva izradu vozila od materijala dobrog kvaliteta, visoku pouzdanost,
bezbednost i ekonominost eksploatacije. Opte tehniko stanje podrazumeva promenu tehnikog
stanja vozila u funkciji broja godina u eksploataciji i opadanja pouzdanosti i ekonominosti.
Pogodnost vozila za tehniko odravanje ocenjuje se lakoom pristupa sklopovima i agregatima
vozila (pristup motoru podizanjem kabine).
Reim rada voznog parka definie dnevno radno vreme vozila, rastojanja na kojima vozila rade,
putne uslove, stepen iskorienja korisne nosivosti, upotrebu prikljunog vozila itd. Od reima rada
voznog parka zavisi nivo srednje dnevne kilometrae koja u velikoj meri zavisi od dnevnog radnog
vremena vozila, tj. od broja smena vozaa.
Racionalnost eksploatacije podrazumeva takvu organizaciju transportnih procesa u kojoj se
transportni zahtevi izvravaju uz minimum ukupnog broja preenih kilometara vozila, minimizaciju
nultog preenog puta, to manjeg broja praznih kilometara, minimizaciju neproizvodnih danguba
vozila i rad sa optimalnim iskorienjem nosivosti vozila bez preoptereenja.
Ispravnost rukovanja vozilom podrazumeva dobru obuenost vozakog osoblja sa tehnikim
karakteristikama vozila i reim vonje koji obezbeuje ekonominost pri radu vozila, uz produenje
veka agregata i sklopova na vozilu.
Putni uslovi podrazumevaju ispravan izbor prevoznog puta, jer stanje mree saobraajnica
neposredno utie na intenzitet habanja vozila, uestalost otkaza i nivo tehnike ispravnosti.
Klimatski uslovi mogu niti uzrok prekida eksploatacije vozila u voznom parku usled velikog snega,
poplava itd.
PRIMERI:
A.
REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rr = 365 DANA GODINjE
1.
Za jedinicu voznog parka u periodu od godinu dana ostvareno je:

Dr=312, Ds=325, Di=365, Dn=DiDs=40, Dg=13
Dr 312
Ds 325
Dr 312
=
= 0,854 ; t =
=
= 0,89 ; =
=
= 0,96
Ds 325
Di 365
Di 365
15
= ' t = 0,96 0,89 = 0,854

2.
Za homogeni vozni park u toku jednog dana

Ar=89, As=92, Ai=101, An=9
Ar 89
As 92
Ar 89
=
= 0,881 ; t =
=
= 0,911 ; =
=
= 0,967
Ai 101
Ai 101
As 92
= ' t = 0,967 0,911 = 0,881
3.
Za heterogeni vozni park u toku jednog dana

Broj vozila
Grupe vozila inventar. ispravnih na radu u garai neispravnih
Ai
As
Ar
Ag
An
Grupa 1
19
17
15
2
2
Grupa 2
25
22
21
1
3
Grupa 3
10
8
3
2
Grupa 4
40
29
27
2
11
Vozni park
94
76
71
5
18
4
Ai =Ai
+ Ai2 + Ai3 + Ai4 = 19 + 25 + 10 + 40 = 94 ;
Ar
1
4
Ai
As =76 ; Ar =71
1
71
= 0,755 ; t =
94
As
1
4
Ai
76
= 0,809 ; =
94
Ar
1
4
As
71
= 0,943
96
= ' t = 0,943 0,809 = 0,755

4.
Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Vozni park od Ai=30 vozila u periodu od godinu dana Di=366 ostvareno je:
ADi=10980; ADs=9223; ADr=8393; ADg=830; ADn= 1757
ADr 8393
ADr 8393
ADs 9223
=
= 0,764 ; ' =
=
= 0,91 ; t =
=
= 0,84
ADi 10980
ADs 9223
ADi 10980
= ' t = 0,91 0,84 = 0,764
5.
Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

U primeru e biti uzeto 5 grupa vozila u periodu od Di=365 dana
Broj vozila
Grupe vozila Inventar. Ispravnih na radu u garai Neispravnih
ADi
ADs
ADr
ADg
ADn
Grupa 1
3650
3051
2980
71
599
Grupa 2
1825
1552
1481
71
273
Grupa 3
5767
5435
5259
176
332
Grupa 4
10950
9211
8853
358
1739
Grupa 5
2993
2212
1894
318
781
Vozni park
25185
21461
20467
994
3724
5
Ai =
ADi
1
Di
25185
= 69 ; As =
365
ADs
1
Di
= 58,8 ; Ar =
16
ADr
1
Di
= 56,08
Ag = 2,72 ; An = 10,2
5
ADr
1
5
ADi
20467
=
= 0,812 ; =
25185
1
5
t =
ADs
1
5
ADi
ADr
1
5
ADs
20467
= 0,954 ;
21461
21461
= 0,852
25185
= ' t = 0,954 0,852 = 0,812

B.
REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rt = 265 DANA GODINjE (PETODNEVNA RADNA

SEDMICA)
1.
Za jedinicu voznog parka u ma kom periodu vremena (uzee se Di=365)

Di=365, Ds=343, Dr=253, Dn=22, Dg=90 Dg'=12
Vozilo je bilo 90 dana ispravno u garai van rada, ali od toga samo 12 dana u radnim
danima voznog parka. Ostatak od Dg-Dg'=78 dana ispravnih je van rada ali od toga 52
nedelje, 8 dana dravnih praznika i 18 neradnih subota.
Ds 345
Dr 253
Dr 253
=
= 0,693 ; t =
=
= 0,94 ; =
=
= 0,738
Ds 343
Di 365
Di 365
Ovako izraunati koeficijenti iskorienja tehniki ispravnog sposobnog voznog parka moe
nas navesti na totalno pogrean zakljuak da je ak 26,2% od sposobnih dana vozilo bilo
van rada i da je komercijalna sluba loe upoljavala vozilo. Koeficijent iskorienja
sposobnih vozila, ispravno e biti izraunat samo tada ako se fond sposobnih dana bude
raunao iskljuivo u radnim danima parka
Dr
Dr
253
=
=
= 0,955
Ds' Dr + Dg '5 253 + 12
Izraunati koeficijent 5 daje realnu sliku o uposlenosti vozila.
5 =
2.
Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Vozni park sastavljen od 58,5 vozila proseno u toku godine ostvario je:
ADi=21352; ADs=18576; ADr=14391; ADn=2776; ADg=4185; ADg=9
ADr 14391
ADs 18576
ADr 14391
=
= 0,674 ; t =
=
= 0,87 ; =
=
= 0,775
ADi 21352
ADi 21352
ADs 18576
Izraunati koeficijent nije realan. Potrebno je izraunati taan koeficijent.
ADr
14391
5 =
=
= 0,999
ADr + ADg '5 14391 + 9
Sa ispravno izraunatim koeficijentom imamo praktino potpunu uposlenost voznog parka

prema reimu rada i evidentiranim sposobnim danima vozila u garai koji se ne mogu
iskoristiti za eksploataciju.
3.
Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Za tanu sliku iskorienja tehniki sposobnog ispravnog voznog parka takoe se ne dobija
jasna slika upotrebom koeficijenta . Potrebno je utvrditi
ADg
1
daje mogunost realne ocene zaposlenosti vozila.
17
i izraunati 5 koje
Auto-dani vozila
Grupe vozila inventar. ispravnih na radu neisprav.
u garai
ADii
ADsi
ADri
Dni
ADg ADg'5 ADgn
Grupa 1
9125
6388
6204
2737
184
64
120
Grupa 2
5475
4681
3558
794
1123 123 1000
Grupa 3
10220
8175
6458
2045
1717 140 1577
Grupa 4
7300
6570
5387
730
1183
60
1123
Vozni park
32120
25814
21607
6306
4207 387 3820
ADg5 auto dani ispravnih vozila van rada u radnim danima voznog parka
ADgn auto dani ispravnih vozila van rada u neradnim danima voznog parka
ADs sposobni auto dani voznog parka u radnim danima voznog parka
ADs sposobni auto dani voznog parka u posmatranom periodu vremena
Za ovaj vozni park sa ovakvom distribucijom auto-dana, ostvarene su sledee vrednosti
koeficijenata , t , i 5 .
t =
ADs
ADr
ADr
ADr
ADr
ADr
=
=
;=
; =
; 5 =
ADi
ADi
ADs ADr + ADg
ADs'5 ADr + ADg '5
4
t =
ADs
1
4
ADi
1
;=
ADr
1
4
ADi
; =
ADr
1
4
ADs
; 5 =
Grupa vozila
1
2
3
4
Vozni park
0,7
0,855
0,8
0,9
0,803
ADr
1
4
ADs'5
1
ADr
1
4
ADr + ADg '5
0,68
0,65
0,632
0,738
0,673
0,971
0,76
0,79
0,82
0,837
0,99
0,966
0,979
0,989
0,982
Poreenjem vrednosti koeficijenata i 5 mogu se lako uoiti razlike vrednosti istih, pa

izraunate vrednosti koeficijenta mogu nametnuti pogrene zakljuke o slabom
korienju sposobnih auto-dana po grupama vozila i za vozni park u celini.
Za sve koeficijente u tabeli vai takoe zakljuak da se srednja vrednost za ceo vozni park
ne moe izraunati kao prosta aritmetika sredina postignutih koeficijenata po grupama
vozila
n
1 n
t = ti ve je t =
n 1
ti
ADii
ADi
Ista metodologija primenjuje se i kada vozni park ima reim rada sa estodnevnom radnom
nedeljom , tj. kada je Hr=305 dan/god. I uz primenu odgovarajuih formula za estodnevnu
radnu nedelju.
Samo korienje koeficijenata 5 i 6 omoguava realnu ocenu uspeha komercijalne
slube na zapoljavanje ispravnih vozila.
6.3.7
Vremenski bilans u asovima rada vozila i voznog parka
DNEVNO RADNO VREME VOZILA

Korisnim i proizvodnim delom radnog vremena vozila smatra se ono vreme koje vozilo provede u
vonji sa putnicima ili sa robom. Nekorisnim ali neophodnim pripremnim vremenom pri izvrenju
transportnih procesa vozila smatra se vreme koje vozilo utroi na ukrcavanje iskrcavanje putnika
18
i utovarno istovarne operacije pri transportu robe. Pripremnim vremenom smatra se i vreme
vonje praznog vozila u sluaju kada je to neophodno za izvrenje prevoza, odnosno kada je
vonja praznog vozila sastavni deo transportnog procesa.
Vreme stajanja vozila na istovarno utovarnim operacijama
Utovarno istovarnim radovima naziva se kompleks operacija u vezi sa utovarom robe na vozilo u
mestima otpreme robe i istovarom robe u mestima isporuke robe.
Ukupno vreme stajanja vozila na utovaru i istovaru za jednu vonju sa teretom tui sadri sledee
elemente: vreme ekanja utovara i istovara, vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto
utovara istovara, vreme efektivnog trajanja utovarno istovarnih operacija i vreme potrebno za
oformljenje dokumenata vezanih za izvrenje prevoza.
Vreme ekanja poetka utovara istovara esto ini znaajan deo ukupnog vremena stajanja na
utovaru i istovaru. Ovo vreme meutim, nije poeljan element ukupnog vremena. Pri dobroj
organizaciji i uslovima sinhronizovanog rada utovarno istovarnih mesta i vozila ovo vreme moe
biti svedeno na minimum ili u potpunosti eliminisano.
Vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara istovara zavisi od tipa vozila (vunog
voza), eme razmetaja utovarno istovarnog mehanizma, dimenzija prostora za manevrisanje u
prilazu do utovarno istovarnih mehanizama i reenja prilaznih puteva.
Vreme izvrenja utovarno istovarnih radova predstavlja glavni element ukupnog vremena
dangube vozila na utovaru istovaru. U ovo vreme ukljueni su i otvaranje i zatvaranje stranica
karoserije, podeavanje visine arnjeva, otvaranje i zatvaranje vrata kod vozila sa zatvorenom
karoserijom, privrivanje tereta, nametanje i vezivanje cirade, merenje i brojanje robe itd.
Trajanje vremena izvrenja utovarno istovarnih radova zavisi od naina izvrenja istih, nosivosti i
tipa vozila, vrste robe, broja izvrioca i stepena njihove obuenosti pri runom nainu utovara
istovara ili od tipa mehanizacije i proizvodnosti iste pri mehanizovanom nainu utovara istovara.
Vreme oformljenja prevoznih dokumenata zavisi od sloenosti primenjene dokumentacije, koja je
znatno sloenija kada je u pitanju meunarodni transport. Radi iskorienja ukupnog vremena
dangube na utovaru istovaru, potrebno je proces oformljenja dokumenata obavljati u toku
izvrenja utovarno istovarnih operacija.
Skraenje vremena dangube na utovaru istovaru vozila postie se poveanjem stepena
mehanizovanosti utovarno istovarnih operacija, korienjem visoko produktivnih maina i
mehanizama za utovar istovar, primenom vozila sa ureajima za samoutovar i samoistovar,
sinhronizovanim ravnomernim dolaskom vozila na mesta utovara istovara usklaenim sa
propusnom moi utovarno istovarnih mehanizama.
Auto asovi
U toku jednog auto-dana na radu vremenski bilans tehniki sposobnog vozila za vreme od 24 asa
bie:
Hr + Hg = 24
gde je:
Hr
Hg
broj asova provedenih na radu (dnevno radno vreme vozila)

broj asova provedenih van rada u garai
19
6.3.8
Radno vreme vozila
U toku radnog dana svako vozilo se nalazi odreeno vreme na radu Hr gde radei na liniji (u
putnikom saobraaju) ili na prevoznom putu (u teretnom saobraaju) izvrava prevoz putnika ili
robe.
Dnevno radno vreme vozila Hr (u asovima) se rauna se od momenta polaska, do momenta
povratka vozila u autotransportnu organizacije sa odbitkom vremena za obavezne zakonom
propisane odmore vozaa i obedovanja.
Dnevno radno vreme vozila Hr se deli na vreme koje vozilo provede u vonji Hw i vreme koje
provede u stajanju dangubi Hd. Prema tome je:
Hr = Hw + Hd [h]
Vreme provedeno u vonji moe se dalje ralanjivati na vreme korisne vonje Hwk i vreme
nekorisne vonje Hwn. Pojam korisne vonje Hwk podrazumeva vonju sa putnicima teretom.
Pojam nekorisne vonje Hwn podrazumeva vonju praznog vozila.
Hw = Hwk + Hwn [h]
Neproduktivno vreme dangube vozila takoe se moe ralaniti na vreme koje vozilo provede na
utovaru istovaru Hui i vreme dangube vozila usled tehnike neispravnosti Ht ukoliko je u toku
dana dolo do dangube vozila usled otkaza (tehnike neispravnosti).
Hd = Hui + Ht [h]
Prema tome ukupno dnevno radno moe se ralaniti
Hr = Hwk + Hwn + Hui + Ht [h]

Ukupno dnevno radno vreme vozila moe se podeliti i na vreme koje vozilo provede na liniji
prevoznom putu Ho i vreme utroeno za prelazak nultog puta Hn
Hr = Ho + Hn [h]
gde je:
Ho asovi rada na liniji (prevoznom putu za izvrenje obrta vozila)
Hn asovi nulte vonje (vreme utroeno na vonju od garae do prvog utovara
ukrcavanja putnika i na kraju radnog vremena od poslednjeg mesta istovara
iskrcavanja putnika do povratka u garau)
6.3.9
Reim rada i radno vreme voznog parka
Reim rada autotransportne organizacije zavisi od namene kapaciteta voznog parka, reima rada
radnih organizacija koje koriste prevozne usluge, trajanja radnog vremena vozaa i broja smena
rada vozila.
Neke autotransportne organizacije rade preko cele godine (svi kalendarski dani su radni). Tu
spadaju organizacije ija je delatnost prevoz putnika.
Neke autotransportne organizacije za sopstvene potrebe rade 357 dana godinje (ne rade u
danima dravnih praznika) kao to je to sluaj kod razvoza hleba i mleka do prodavnica.
Sve autotransportne organizacije javnog teretnog saobraaja i najvei deo autotransportnih
organizacija za sopstvene potrebe radi po reimu petodnevne ili estodnevne radne nedelje.
Autotransportne organizacije, a samim tim i vozni park imae u kalendarskom periodu od Di dana,
Dr radnih dana po reimu rada koji je usvojen (godinji fond radnih dana voznog parka).
20
Broj normalnih dana dangube (neradnih dana autotransportne organizacije) bie:
Dd n = Di + Drr
Pri reimu petodnevne radne nedelje broj normiranih
Ddn5 = 100 dana, dok je broj radnih dana 265 godinje.
neradnih
dana
voznog
parka
Pri reimu estodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka iznosi
Ddn6 = 60 dana, dok je broj radnih dana voznog parka 305.
Dnevno radno vreme vozila, pored dnevnog radnog vremena vozaa zavisi i od naina posedanja
vozila vozaima. Potrebe eksploatacije voznog parka uslovile su sledee sisteme rada vozaa:
sistem pojedinanog rada vozaa
1 smena dnevno
sistem 3 vozaa na dva vozila
1,5 smena dnevno
sistem para vozaa na vozilu
2 smene dnevno
grupni rad vozaa
2,5 - 3 smene dnevno
Kod pojedinanog sistema svakim vozilom upravlja jedan voza. Sistem ima prednosti kod
ouvanja vozila i nedostatak, jer je dnevno radno vreme vozila kratko.
Kod sistema 3 vozaa na dva vozila postie se due radno vreme vozila , ali je nedostatak to trei
voza odrauje svoje smenu radei na dva vozila po pola smene. Jedan od tri vozaa pri tome
mora imati prekid izmeu prve i druge polovine radnog vremena.
Rad vozaa u parovima obezbeuje rad vozila u dve smene ali je nedostatak kod veine sluajeva
obaveza stalnog prisustva oba vozaa u toku obe smene. Naroito kod prevoza na dugim
relacijama.
Grupni rad vozaa omoguava maksimalno radno vreme vozila, ali se takav nain posedovanja
vozila negativno odraava na trokove odravanja i vek vozila.
Pri utvrivanju radnog vremena voznog parka, koristi se sloen pokazatelj autoas.
Za svako vozilo autoasovi su suma svih asova rada vozila u odreenom periodu vremena.
Dr
AHri = Hri
1
Za grupu vozila ili homogeni vozni park autoasovi e biti:

Ai Dr
AHr = Hri
1
Za heterogeni vozni park autoasovi e biti:

n
AHr = AHr1 + AHr2 + ... + AHrn = AHri

1
Pri eksploatacionim proraunima nemogue je sluiti se stvarnim vrednostima trajanja dnevnog

radnog vremena svakog vozila, jer e u duem vremenskom periodu razliitih vrednosti trajanja
dnevnog radnog vremena vozila biti veoma mnogo. U te svrhe koristi se proseno dnevno radno
vreme vozila koje se dobija:
za jedno vozilo
Dr
Hr 1 =
Hr
Dr
21
[h]
za grupu vozila i homogen vozni park
Hr =
AHr
[h]
ADr
za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila

n
Hr =
AHr
[h]
1
n
ADr
Za homogen vozni park ili grupu vozila iste nosivosti vremenski bilans u autoasovima ostvaren u
autodanima rada u kojima su vozila tehniki sposoban bie:
AHr + AHg = 24 ADr ili AHw + AHd + AHg = 24 ADr
za heterogeni vozni park bie
n
AHri + AHg i = 24 ADri ili

gde su:
AHr
AHg
AHw
AHd
AHwi + AHd i + AHg i = 24 ADri
autoasovi rada
autoasovi van rada u garai
autoasovi vonje
autoasovi dangube
6.3.10 Koeficijent iskorienja vremena u 24 asa

Za odmeravanje koji deo vremena u toku radnih dana je vozilo provelo na radu, koristi se
koeficijent iskorienja vremena u 24 h koji se obeleava simbolom .
Koeficijent iskorienja vremena u 24 asa dobija se odnosom dnevnog radnog vremena Hr prema
vremenu u 24 asa, a to iznosi:
za jedno vozilo u toku jednog dana
Hr
24
za homogeni vozni park ili grupu vozila iste nosivosti
AHr
AHr
=
24 ADr 24 ADi

n
AHri
1
24 ADri
1
24 ADri i
1
24 ADri
1
ADi
i
ADi
i
1 n
i
n 1
Na vrednost koeficijenta moe se uticati organizacionim merama tj. produenjem radnog

vremena vozila sa jedne na vei broj smena. Vrednost koeficijenta za rad u jednoj smeni oscilira
od 1,2916 do 0,333 (78 h =Hr); za rad sa smenom i po vrednost za je od 0,4379 do 0,5, za rad
vozila u dve smene vrednost za je u granicama od 0,583 do 0,666; pri radu vozila u 2,5 smene
vrednosti za su u granicama od 0,729 do 0,833. Za rad u 3 smene vrednosti za su u granicama
22
od 0,875 do 1,0. Donje granice daju vrednosti za koeficijent u uslovima sedmoasovnog radnog
vremena smene, dok su gornje granice u uslovima osmoasovnog radnog vremena.
6.3.11 Koeficijent iskorienja radnog vremena

Pravilna organizacija izvrenja prevoza u drumskom saobraaju podrazumeva racionalnu
organizaciju transportnih procesa. Kako vozila izvravaju prevoz, ostvaruju transportni rad i
produktivna su, samo kada se kreu sa teretom, odnosno sa putnicima, to znai da je cikluse
transportnog procesa potrebno organizovati tako da dangube vozila, radi utovara i istovara budu
minimalni. Isti zakljuak se odnosi na sve vrste stajanja vozila u toku radnog vremena, jer se time
minimiziraju neproizvodni gubitci radnog vremena vozila.
Za ocenu stepena iskorienja radnog vremena vozila koristi se koeficijent iskorienja radnog
vremena koji se dobija odnosom vremena provedenog u vonji prema ukupnom radnom
vremenu.
Prema datoj definiciji koeficijent iskorienja radnog vremena bie:
a) u toku jednog dana
Hw
Hw
=
Hr Hw + Hd
b) u nekom posmatranom vremenskom periodu

Dr
Hw
1
Dr
Hri
Dr
Hw
Dr
Dr
Hwi + Hdi
za homogen vozni park ili grupu nosivosti iste vrednosti
AHw
AHw
AHw
AHw
=
=
=
AHr AHw + AHd 24 ADr 24 ADi

n
AHw AHr
i
1
n
AHr
i i
AHr
1 n
i
n 1
Koeficijent iskorienja radnog vremena potrebno je odrediti i za cikluse transportnog procesa, tj.
za prostu vonju , sloenu vonju i obrt, a iz razloga ocenjivanja uspenosti rada vozila. U sva tri
sluaja to e biti odnos vremena vonje vozila na liniji prevoznom putu prema vremenu rada na
liniji prevoznom putu.
=
gde su:
, ' i o
tw, tw i two
tr, tr, i tro
tw
tw'
tw
; =
; o = o
tr
tr '
tro
koeficijenti iskorienja radnog vremena za prostu vonju, sloenu vonju i

obrt
vreme trajanja vonje vozila u toku proste vonje, sloene vonje i obrta
ukupna vremena trajanja proste vonje, sloene vonje i obrta
23
Vrednost koeficijenta zavisi od rastojanja prevoza, naina utovara i istovara, koliine tereta u
toku svake vonje, korisne nosivosti vozila, saobraajne brzine, putnih uslova itd.
6.4
IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIENJA PREENOG PUTA
6.4.1
Preeni put i njegovo iskorienje
Rastojanje u km koje vozilo pree u odreenom vremenskom periodu naziva se PREENI PUT.
Ukupan preeni put vozila deli se na PRODUKTIVAN preeni put i NEPRODUKTIVAN preeni
put.
Produktivan preeni put
Preeni put vozila sa teretom ili sa putnicima predstavlja radni produktivni deo ukupnog
preenog puta, jer vozilo u toku ostvarivanja kilometara sa teretom putnicima proizvodi jedinice
transportnog rada.
Neproduktivan preeni put
Put koji se ostvari u toku transportnog procesa na prevoznom putu, pri kretanju vozila od mesta
istovara ka mestu utovara naziva se PRAZAN PREENI PUT. Ovaj preeni put moe smatrati
pripremnim za obavljanje korisnog dela transportnog procesa.
Nultim preenim putem naziva se preeni put naziva se preeni put vozila od autotransportne
organizacije auto baze (ili mesta parkiranja) do prvog mesta utovara i od poslednjeg mesta
istovara do povratka u autobazu. U nulte preene kilometre spadaju i kilometri koje vozilo pree
radi snabdevanja ili tehnikih intervencija.
Neproduktivan preeni put je deo ukupno preenog puta i sastavni je element transportnog
procesa.
Ukupan preeni put jednog vozila u toku dana se sastoji iz:
K = K + Kn [km]
gde je:
K
ukupan preeni put
K preeni put na prevoznom putu transportnog procesa
Kn nulti preeni put
Obzirom da vozilo izvravajui transportne procese ostvaruje i produktivan i neproduktivan preeni
put, bie:
K = Kt + Kp = Kt + Kp
K = Kt + Kp + Kn [km/dn]
odnosno
Ukoliko se umesto jedinica parka izraava preeni put homogenog voznog parka bie za ma koji
vremenski period:
AK = AKt + AKp + AKn [km]
Za vozni park heterogenog sastava bie:
n
AK
1
= AKti + AKpi + AKni
24
[km]
Na osnovu ukupno preenog puta voznog parka u periodu od godinu dana obino se rauna
prosena godinja kilometraa po jednom inventarskom vozilu kao jedan od pokazatelja intenziteta
eksploatacije vozila u voznom parku.
n
K1 god =
AK
1
Ai
gde je:
n
AK
ukupna godinja kilometraa voznog parka
prosean inventarski broj vozila Ai =
Ai
ADi
Digod
Koeficijent iskorienja preenog puta
6.4.2
Stepen iskorienja ukupnog preenog puta vozila odreen je pomou koeficijenta iskorienja
preenog puta koji je jednak odnosu preenog puta sa teretom (putnicima) produktivnog puta,
prema ukupno preenom putu.
Koeficijent iskorienja preenog puta iskazuje udeo preenog puta sa teretom prema ukupno
preenom putu.
Za prostu vonju, sloenu vonju i obrt bie:
Kt
Kt '
Kto
; ' = ; o =
K
K '
Ko
gde su:
Kt, Kt i Kto kilometri sa teretom (putnicima) u toku proste vonje, sloene vonje i
obrta
K, K, Ko
ukupni kilometri u toku proste vonje, sloene vonje i obrta
za jedinicu voznog parka je:
Kt
Kt
=
K Kt + Kp + Kn
za homogeni vozni park je:
AKt
AKt
=
AK AKt + AKp + AKn
=
za heterogeni vozni park je:
n
AKt
1
n
AK i
1
AKt
1
n
AKti + AKpi + AKni
gde su:
n
Kt, AKt,
AKt
kilometri sa teretom putnicima
Kp, AKp,
AKp
prazni kilometri bez tereta putnika
AKn
nulti kilometri
1
n
Kn, AKn,
25
Vrednost koeficijenta iskorienja preenog puta zavisi od razmetaja mesta otpreme i mesta
prijema robe, intenziteta i smerova robnih tokova, strukture robe u robnim tokovima i njihovih
specifinih osobina, sastava voznog parka i kvaliteta dnevnog operativnog plana rada vozila.
Temeljna i paljiva razrada prevoznog puta vozila vodi ka poveanju vrednosti koeficijenta
iskorienja preenog puta. Pored svega kod vozila sa specijalnom karoserijom teko je obezbediti
prevoz u oba smera i tu se retko moe postii za koeficijent iskorienja preenog puta vea
vrednost od 0,5.
6.4.3
Koeficijent nultog preenog puta
Koji deo od ukupno preenog puta u toku nekog vremenskog perioda e vozilo utroiti na
savlaivanje NULTOG PREENOG PUTA zavisi od lokacije auto-baze (garae) auto-transportne
organizacije, odnosno od rastojanja auto-baze do mesta prvog utovara i rastojanja od poslednjeg
mesta istovara do povratka u garau. Nulti preeni put utie i na veliinu koeficijenta iskorienja
preenog puta.
Za odreivanje dela nultog preenog puta u ukupnom preenom putu koristi se koeficijent nultog
preenog puta, koji oznaavamo sa , i koji je jednak odnosu nultog preenog puta prema ukupno
preenom putu.
Prema tome izrazi za koeficijent nultog puta bie:
Kn
K
AKn
AK

n
AKn
1
n
AK
U praksi auto-transportnih organizacija neproduktivan preeni put vozila u voznom parku ne

razvrstava se na nulti preeni put i prazan preeni put, ve se vode jedinstveno kao preeni km
bez tereta, odnosno bez putnika
Izbor lokacije auto-baze nije beznaajan, jer se kasnije u eksploataciji pojavljuju veliki trokovi na
ime nultog preenog puta, ukoliko je auto-baza udaljenija od mesta rada vozila vie nego to je to
bilo neophodno.
PRIMER Auto-baza radne organizacije koja se bavi prevozom putnika smetena je na 6 km
autobuske stanice. Za odravanje registrovanih linija dnevno polazi iz baze Ar = 200 vozila.
Godinji nulti preeni put voznog parka autobusa bie:
AKn = 2L Ar Dr = 12 200 365 = 876.000 km/god.

gde je:
L
Ar
Dr
rastojanje od autobaze do autobuske stanice

dnevni broj vozila na radu koji izlazi iz autobaze
broj radnih dana voznog parka
26
Uzmemo li trokove preenog po preenom km u iznosu od 80 din/km dobiemo godinje trokove

auto-transportne organizacije u iznosu od 70.080.000 dinara, to ni malo nije simbolino kao
troak.
Dobijene vrednosti koeficijenta nultog preenog puta sve su vee to je srednja dnevna
kilometraa vozila manja.
6.4.4
Veza koeficijenta iskorienja preenog puta i nultog preenog puta
Uzajamna povezanost ova dva koeficijenta moe se ustanoviti pomou koeficijenta iskorienja
preenog puta za 1 vonju .
Ako vozilo u toku dnevnog radnog vremena Hr, ostvari Z vonji sa teretom, sa srednjom
duinom jedne vonje sa teretom Kst i koeficijentom iskorienja preenog puta za vonju tada
e njegov dnevni preeni put biti na prevoznom putu izvrenja transporta
K =
Kst
Z [km]
Ukupan preeni put u toku dana sadrae jo i nulti preeni put gde je:
K = K + Kn, K =
Kst
Z + Kn =
Kst
Z [km]
gde je:
Kst

Z
Kn
srednja duina jedne vonje sa teretom

koeficijent iskorienja preenog puta za vonju na prevoznom putu
broj vonji za radni dan
nulti preeni put za radni dan
koeficijent iskorienja preenog puta za radni dan
Obzirom da je po definiciji =
Kn
i Kn = K to e biti K=K+Kn, odnosno
K
Kst
Kst
Kst
Z +
Z =
Z
1 1
+ =

= 1
i
= (1 )
Prema ovome, to je vrednost koeficijenta nultog preenog puta manja, time je vrednost
iskorienja preenog puta u toku proste vonje sve blia vrednosti koeficijenta iskorienja
preenog puta u transportnom procesu.
Moe se zakljuiti da poveanje vrednosti koeficijenta iskorienja preenog puta vodi ka porastu
proizvodnosti vozila, te je radi toga potrebno podizati nivo tog pokazatelja rada vozila. Od
posebnog je znaaja jo i injenica da proizvodnost vozila sa poveanjem koeficijenta iskorienja
preenog puta raste bez poveanja ukupnog preenog puta, a ponekad ak i sa opadanjem istog.
U tom sluaju na svaki ostvareni tkm troi se manje sredstava to praktino obezbeuje nie
trokove transporta po jedinici transportnog rada.
27
6.4.5
Srednja duina vonje sa teretom Kst
Srednjom duinom vonje sa teretom pri radu jednog vozila naziva se aritmetika srednja vrednost
svih duina vonji sa teretom
iZ
Kst =
gde je:
Kt 1 + Kt 2 + ... + Kt z
=
Z
Kt
i =1
Kt
Z
Kt 1 + Kt 2 + ... + Kt i + Kt z duina vonji sa teretom

Z
broj vonji sa teretom
Obzirom da izraz
Kt
predstavlja ukupne kilometre sa teretom vozila Kt u toku broja vonji
Z to se srednja duina vonje sa teretom moe izraziti

K st =
q Kt
Q
q

Kt
Z
[km]
gde je:
Q
q
Q / q
Kt
koliina stvarno prevezenog tereta

koliina tereta prevezena u toku jedne vonje
duina vonje sa teretom
Za vozni park homogenog sastava ili grupu vozila bie:
Kst =
AKt
AZ
[km]
gde je:
A
AZ = Z i broj vonji sa teretom celokupnog voznog parka

1
AKt
broj kilometara sa teretom voznog parka
Za vozni park heterogenog od n grupa bie:

n
AZ 1 Kst 1 + AZ 2 Kst 2 + ... + AZ n Kst n

Kst =
=
AZ 1 + AZ 2 + ... + AZ n
AZ Kst AKt
i
1
n
AZ i
1
1
n
AZ i
[km]
Kao i kod svih drugih izmeritelja i za izmeritelj Kst vai zakljuak da se njegova vrednost ne moe
izraunati kao aritmetika srednja vrednost ostvarenih srednjih duina vonje sa teretom po
grupama vozila, tj.
Kst
1 n
Kst i
n 1
[km]
Pri izvrenju transportnih procesa podmiruju se transportni zahtevi klijenata na velikom broju
lokacija, to znai da su duine vonje sa teretom razliite. Za utvrivanje prosenog rastojanja na
kome su prevozi vonje sa teretom obavljeni uveden je izmeritelj srednja duina vonje sa
teretom kojim su karakterisani uslovi za izvravanje transportnih procesa.
28
6.4.6
Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta Kst1
Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta odreuje prosenu daljinu transportovanja svake
tone tereta i dobija se kao rezultat odnosa ostvarenog transportnog rada u tonskim kilometrima
prema koliini prevezenog tereta u tonama.
srednje rastojanje transporta jedne tone tereta u toku jedne proste vonje bie:
Kst1 =
q Kt
q
[km]
gde je:
q
Kt
koliina prevezenog tereta u toku proste vonje

preeni km sa teretom u toku proste vonje
za sloenu vonju srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta bie:

n
Kst1 =
(q Kt )
[km]
q i
za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bie:
U
[km]
Q
Kst1 =
gde je:
U
Q
ostvareni transportni rad u tkm

koliina prevezenog tereta u t
za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bie:

n
Kst1 =
1
n
[km]
gde je:
U1, U2, ..., Un
Q1, Q2, ..., Qn
6.4.7
ostvareni transportni rad u tkm

koliina prevezenog tereta u t
Srednji dnevni preeni put Ksd
Za proraune pomou kojih se moe odrediti intenzitet eksploatacije vozila, proraun i

dimenzionisanje kapaciteta za tehniko odravanje i opravke vozila potrebno je poznavati srednji
dnevni preeni put, jer od dnevnog preenog puta vozila zavisi frekvencija i broj zahteva za
pojedine vrste opsluivanja vozila shodno usvojenom reimu tehnikog odravanja vozila.
Srednji dnevni preeni put vozila dobija se kao odnos ukupno preenog puta prema broju auto
dana rada vozila ili voznog parka.
Kako su dnevne kilometrae koje vozila prelaze u nekom vremenskom periodu po pravilu razliite
to se uvodi pojam srednjeg dnevnog preenog puta.
29
Srednji dnevni preeni put bie:

za homogen vozni park:
Ksd =
AK
ADr
[km/dn]
za heterogen vozni park:

n
Ksd =
AK
1
n
ADr
[km/dn]
Na veliinu srednjeg dnevnog preenog puta u velikoj meri utie srednja duina vonje sa teretom,
dnevno radno vreme vozila, vreme trajanja utovarno istovarnih operacija, zatim putni i klimatski
uslovi.
6.5
BRZINE KRETANJA VOZILA
Za odmeravanje uslova u kojima se odvija eksploatacija vozila u drumskom saobraaju neophodno

je utvrditi kolike su brzine kretanja vozila. Sve brzine koje se u organizaciji kretanja vozila u
drumskom transportu izuavaju su uslovljene srednje brzine kretanja i izraene su u km/h.
Za razliite proraune u okviru organizacije eksploatacije drumskih vozila definisane su sledee
uslovljene srednje brzine:
saobraajna brzina Vs
prevozna ili transportna brzina Vp
brzina obrta Vo
eksploataciona brzina Ve
6.5.1
Srednja saobraajna brzina Vs
Saobraajna brzina podrazumeva uslovljenu srednju brzinu kretanja vozila koja se dobija kada se
ukupno preeni put vozila (u km) podeli sa vremenom trajanja vonje u asovima. asovi vonje
obuhvataju i sva kratka zaustavljanja i stajanja vozila koja su prouzrokovana uslovima saobraaja
(ekanje na semaforu, zaustavljanje na neregulisanim raskrsnicama, ekanje na prunom prelazu,
ekanje na polazak kolone vozila pri velikoj gustini saobraajnog toka, itd.)
Srednja saobraajna brzina prema tome bie:
Vs =
K
Hw
[km/hw]
gde je:
K
Hw
ukupno preeni put u km jedinice voznog parka

asovi vonje vozila
za homogen vozni park bie:
Vs =
AK
[km/hw]
AHw
Ovde je AK ukupan preeni put u km voznog parka, dok je Ahw broj asova vonje voznog parka.
30
za heterogeni vozni park stavljen od n grupa vozila je:

n
Vs =
AHw Vs
i
AHw
AK
AHw
[km/hw]
Ovde takoe vai zakljuak da
Vs
1 n
Vsi
n 1
U praksi, pod brzinom dostave se misli na prevoznu ili transportnu brzinu.

UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA SREDNJU SAOBRAAJNU BRZINU
Brzinska svojstva vozila u odreenim uslovima eksploatacije najbolje se odraavaju kroz postignut
nivo srednje saobraajne brzine.
SAOBRAAJNA BRZINA je uslovljena srednja brzina za vreme kretanja vozila i njena veliina
zavisi od mnogih faktora kao na primer od konstruktivnih karakteristika vozila, stepena obuenosti
vozakog osoblja vetine upravljanja vozilom, putnih uslova, elementa organizacije transporta,
intenziteta saobraaja i organizacije regulisanja saobraaja, klimatskih uslova, itd.
Na vrednost saobraajne brzine vozila utiu eksploataciona svojstva vozila, dinaminost,
elastinost pri vonji, stabilnost, manevarske sposobnosti, prohodnost i opte tehniko stanje
vozila.
Od USLOVA PUTA znaajan uticaj na saobraajnu brzinu imaju irina kolovoza, intenzitet
saobraaja, vrsta i stanje kolovozne konstrukcije, veliina i duina uspona, radijus krivina,
osvetljenost puta i regulisanje saobraaja.
Od ELEMENATA ORGANIZACIJE TRANSPORTA na veliinu saobraajne brzine utiu: duina
vonje i uestalost zaustavljanja (za autobuse), iskorienje nosivosti i preenog puta, vrsta robe i
njene osobine pri transportu, nain njenog uvrivanja, itd.
U praksi srednja saobraajna brzina odreuje se na osnovu probnih vonji sa uzimanjem u obzir
svih ogranienja brzine koje na putu postoje.
Na saobraajnu brzinu veliki uticaj imaju kvalitet i stanje kolovoza. Prema istraivanjima ako za
saobraajnu brzinu ostvarenu na putu sa ravnim asfaltno betonskim kolovozom uzmemo indeks
100, onda e saobraajna brzina na putevima od tucanika od u dobrom stanju imati indeks 75-80,
dok e na putevima sa dotrajalim neravnim zastorom indeks biti 50 pa i manji.
Pri mokrom putu brzina Vs se smanjuje. To opadanje za asfaltno betonske kolovoze je oko 10%.
Pri kretanju po putevima sa snegom osnovni uticaj na veliinu saobraajne brzine imaju
prohodnost vozila i vetina upravljanja.
Pri nonoj vonji saobraajna brzina Vs je za 5-10% manja je od dnevne.
Znaajna razlika saobraajnih brzina dobija se pri radu vozila u gradu i vonji na putevima, a
posebno na auto-putevima.
U uslovima intenzivnog saobraaja u velikim gradovima gde je gustina saobraajnog toka velika,
postie se saobraajna brzina Vs koja je uslovljena optom intenzivnou saobraajnog toka. U
gradovima sa velikom gustinom saobraajnog toka sva putnika vozila u toku (razliitih marki i
tipova, snage motora i dinamikih svojstava) kao i sva privredna vozila u toku ostvaruju istu
saobraajnu brzinu.
31
U uslovima gradske vonje sa manjim intenzitetom saobraaja na veliinu srednje saobraajne

brzine Vs znatno utiu dinamika svojstva vozila (mo ubrzanja), jer pri estim zaustavljanjima
srednja saobraajna brzina zavisi uglavnom od tok kvaliteta vozila.
Saobraajna brzina na auto-putevima (na kojima nema ogranienja maksimalne brzine) iznosi oko
70-80% od maksimalne brzine vozila.
Razlika u saobraajnim brzinama teretnih vozila sa punim optereenjem i vonje bez tereta iznosi
10-15%. Znaajnija je razlika vrednosti saobraajne brzine vozila koje radi sa prikolicom ili bez
prikolice (zavisnost je vezana za specifinu snagu po jedinici bruto teine vunog vozila u KW/t).
Saobraajna brzina vozila moe se utvrditi probnim vonjama ili na osnovu podataka o putu
izraunati pomou metoda iz teorije motornih vozila. Te metode omoguavaju da se iznae srednja
brzina vozila na odreenom putu, pri kretanju sa punim iskorienjem snage motora, odnosno
maksimalno mogua srednja saobraajna brzina. Ovako izraunatu brzinu neophodno je korigovati
u zavisnosti od realnih uslova. Korekcije je potrebno vriti obzirom na ogranienja brzine na
pojedinim deonicama puta, promene gustine saobraajnog toka, vreme vonje (dan ili no),
meteorolokih uslova (kia, sneg, magla, poledica), itd.
U realnim uslovima eksploatacije vozila, ukupno vreme kretanja vozila moemo ralaniti na
kretanje sa konstantnom brzinom, ubrzanja, usporenja, koenja i kratkotrajna stajanja, te prema
tome saobraajnu brzinu moemo napisati u obliku
Vs =
K
K
=
[km/hw]
t1 + t 2 + t3 + t 4 + t5 Hw
gde su:
t1
t2
t3
t4
t5
vreme kretanja vozila konstantnim brzinama [h]

vreme ubrzanja [h]
vreme usporenja [h]
vreme koenja [h]
vreme prinudnih zaustavljanja prouzrokovanih uslovima saobraaja (zaustavljanja
na semaforu, prelazu preko eleznike pruge itd.) [h]
Snimanjem je mogue utvrditi trajanje svih elemenata vremena kretanja vozila, kao i verovatnou i
duinu trajanja prinudnih zaustavljanja.
Saobraajna brzina a time i brzina transportovanja putnika i roba je meu najvanijim
pokazateljima uslova rada vozila auto-transportne organizacije. to je brzina kretanja vozila vea,
to je i proizvodnost vozila vea, a samim tim cena transporta nia.
Poveanje brzine kretanja vozila u neposrednoj je zavisnosti od stanja saobraajnica, mera za
bezbednost saobraaja, poboljanja dinamikih svojstava vozila, tehnike ispravnosti vozila,
stepena kvalifikovanosti vozaa, kao i od primene savremenih metoda organizacije transporta.
Pri izvrenju transportnog procesa saobraajna brzina zavisi od velikog broja faktora, i zbog toga
ona nije konstantna veliina. Prema tome, saobraajna brzina je uslovljena srednja brzina kretanja
koja se dobija odnosom preenog puta vozila i vremena vonje u koje su ukljuena vremena
kratkotrajnog stajanja prouzrokovana regulisanjem saobraaja. Saobraajna brzina za jednu
vonju bie:
Vs =
32
K
tw
dok e za nekoliko vonji biti:
Vs =
gde su:
K
tw
Kst
Z
tw
6.5.2
Kst Z
tw
duina vonje u kilometrima

vreme vonje vozila za prostu vonju [h]
srednja duina vonje sa teretom
koeficijent iskorienja preenog puta za prostu vonju
zbir svih vremena vonje
Prevozna transportna brzina Vp
Prevozom transportnom brzinom naziva se uslovljena srednja brzina transportovanja putnika i

robe. Ova brzina se esto naziva i BRZINOM DOSTAVE, jer se dobija izraunavanjem odnosa
rastojanja prevoza putnika ili robe sa vremenom provedenim na putu. U vreme provedeno na putu
nisu ukljueni vreme ukrcavanja putnika utovara robe u polaznoj taki, niti vreme iskrcavanja
putnika istovara robe u zavrnoj taki relacije na kojoj je prevoz obavljen.
Prema ovome prevozna ili transportna brzina karakterie brzinu prevoza putnika ili brzinu
transportovanja robe od polazne do zavrne take relacije na kojoj je prevoz obavljen.
Za autobuske prevoze koji se izvravaju na odreenim linijama izraz za prevoznu brzinu bie:
Vp =
Kl
[km/h]
Hw + Hui
gde je:
Kl
Hw
Hui
duina linije u km
vreme vonje u h
vreme stajanja za ukrcavanje iskrcavanje putnika na meustanicama linije
za jedinicu voznog parka bie:
K
[km/h]
Hp
Vp =
gde je:
Hp
rastojanje u km izmeu polaznih i zavrnih taaka meu kojima su prevozi

obavljeni
asovi trajanja prevoza (bez tu u polaznim i bez ti u zavrnim takama prevoza)
za homogeni vozni park bie:
AK
[km/h]
AHp
Vp =
gde je:
AK
AHp
ukupno preeni put u kilometrima na izvrenju transporta

autoasovi trajanja transporta prevoza
za vozni park heterogenog sastava bie:

n
Vp =
AK
1
n
AHpi
1
33
[km/h]
Transportna brzina je obino manja od saobraajne brzine Vs jer su u asove prevoza ukljuena
vremena usputnog stajanja vozila (ukrcavanja iskrcavanja putnika na meu-stanicama, utovar
istovar robe usput) i vreme trajanja vonje.
6.5.3
Brzina obrta Vo
Brzina obrta je uslovljena srednja brzina koju ostvaruje vozilo u linijskom transportu putnika ili robe
vrei obrte izmeu dva terminusa linije.
Brzina obrta dobija se odnosom dvostruke duine linije prema vremenu trajanja obrta. Vreme obrta
obuhvata vreme vonje, vreme zaustavljanja na usputnim stanicama radi ukrcavanja iskrcavanja
putnika, odnosno utovara istovara robe, kao i vremena zadravanja vozila u terminusima linije
radi ukrcavanja iskrcavanja putnika, utovara istovara robe, odmora osoblja, pregleda vozila itd.
Prema ovome bie za jedan obrt:
Ko = 2 Kl [km]
To = tw + tui + td t [h]
2 Kl
kako je: tw =
[h]
Vs
to e biti: To =
2 Kl + Vs (tui + td t )
2 Kl
[h]
+ tui + td t =
Vs
Vs
brzina obrta bie: Vo =
odnosno Vo =
Ko
2 Kl
2 KVs
=
=
To 2 Kl + Vs (tui + td t ) 2 Kl + Vs (tui + td t )
Vs
Ko
1
[km/h]
=
1 (tui + td t )
To
+
Vs
2 Kl
gde je:
Ko ili 2Kl dvostruka duina linije u km
To
vreme trajanja obrta
tw
vreme vonje u toku obrta
tui
ukrcaj iskrcaj putnika na meustanicama linije
tdt
vreme zadravanja vozila u terminusima linije
za jedinicu voznog parka bie:
Vo =
Ko
Ho
gde je:
Ko
Ho
dvostruka duina linije u km

ukupno vreme trajanja obrta u asovima
za homogen vozni park bie:
Vo =
AKo
AHo
34
za heterogen vozni park na liniji bie:

n
Vo =
AKo
1
n
AHo
gde je:
AKo
AHo
6.5.4
ukupni broj kilometara na liniji ostvaren ostvaren od strane vozila koja rade na toj
liniji
ukupno vreme u asovima utroeno za izvrenje obrta
Eksploataciona brzina Ve
Eksploatacionom brzinom nazivamo uslovljenu srednju brzinu vozila za ukupno vreme koje vozilo
provede na radu (prosean preeni put vozila u km za jedan as rada vozila).
Eksploatacionom brzinom karakterisana je intenzivnost izvrenja transportnog procesa.
Eksploataciona brzina dobija se odnosom ukupno preenog puta prema vremenu provedenom na
radu.
Eksploataciona brzina za jedinicu voznog parka bie:
Ve =
K
K
=
[km / hr ]
Hr Hw + Hd
gde je:
K
Hr
ukupni preeni put vozila u toku radnog vremena

ukupno radno vreme u asovima
Eksploataciona brzina za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena bie:
Ve =
AK
AK
=
[km / hr ]
AHr AHw + AHd
Eksploataciona brzina za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila u ma kom periodu
vremena bie:
n
Ve =
AK
1
n
AHri
1
6.6
AK
AHwi + AHd i
[km / hr ]
IZMERITELJI ISKORIENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA
Eksploatacija vozila u drumskom transportu podrazumeva optimalno organizovanje transportnih

procesa, koje u datim uslovima obezbeuje maksimalnu moguu proizvodnost transportnih
sredstava. Radi ostvarivanja ovog cilja potrebno je pri izvrenju transportnih procesa pored
izmeritelja koji bilansiraju iskorienje raspoloivog fonda vremena i ukupno preenog puta utvrditi
i stepen iskorienja kapaciteta korisne nosivosti vozila. Nedovoljno iskorienje kapaciteta
vozila smanjuje obim prevoza (koliinu transportovanog tereta ili broj prevezenih putnika) i
prouzrokuje manja ostvarenja transportnog rada (u tkm i pkm) to se posebno intenzivno odraava
kod prevoza na duim rastojanjima. Kao posledica nedovoljnog iskorienja korisne nosivosti
vozila javlja se manja proizvodnost transportnih sredstava.
35
Stepen iskorienja korisne nosivosti vozila ocenjuje se koeficijentom iskorienja korisne nosivosti
vozila.
Za odmeravanje iskorienja kapaciteta transportni sredstava u odnosu na obim prevoza u
teretnom transportu slui koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti dok se pri transportu
putnika koristi koeficijent popunjenosti vozila.
Pri odmeravanju iskorienja transportnog sredstva u odnosu na transportni rad slui koeficijent
dinamikog iskorienja korisne nosivosti vozila.
6.6.1
Koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti vozila i prosena

nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza qQ
Koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti predstavlja koliine prevezenog tereta prema
koliini koja je mogla biti prevezena da je nosivost vozila u toku vonje sa teretom bila u potpunosti
iskoriena.
Prema tome koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti vozila za jedno vozilo u toku jedne
vonje sa teretom bie:
q
q
gde je:
q koliina transportovanog tereta u toku jedne vonje sa teretom

q korisna nosivost vozila
Za jedno vozilo u nekom posmatranom vremenskom periodu bie:
qi
Q
= 1 = 1
= 1
Z
q Z
qZ
qi
gde je:
Q1 koliina tereta transportovana jednim vozilom u nekom posmatranom vremenskom

periodu
q korisna nosivost vozila

Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena
Za homogen vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti u nekom posmatranom vremenskom
periodu bie:
AZ
qi
AZ
qi
Q1
= 1
= 1
AZ
q Z
qAZ
qi
1
gde je:
Q koliina stvarno prevezenog tereta u tonama

q
korisna nosivost jednog vozila u tonama
AZ broj vonji sa teretom voznog parka ili grupe vozila u posmatranom periodu
vremena
36
Za vozni park heterogene strukture korisne nosivosti sastavljen od n grupa pri emu se korisna
nosivost jednog vozila po grupama razlikuje, dok su sva vozila jedne grupe iste korisne nosivosti
bie:
n
AZ i qi
gde je:
Q = AZ q
i
1 1 1
AZ q AZ q
i i i
1
n
AZ i qi
i i i
qQ AZ i
+ AZ 2 q2 2 + ... AZ i qi i + ... AZ n qn n
odnosno ukupna koliina transportovanog tereta i

n
AZ q
i i
= AZ 1q1 + AZ 2 q2 + ... AZ i qi + ... AZ n qn
Odnosno koliina koju je bilo mogue transportovati da su nosivosti svih vozila, u svim grupama,
pri svakoj vonji sa teretom bile u potpunosti iskorienje.
6.6.2
Prosena nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza qQ
Iz izraza za koeficijent statikog iskorienja korisne nosivosti sledi

n
Qi = AZi qi i = q AZ i
Obzirom da su korisne nosivosti vozila razliite po grupama vozila
q1 q 2 qi q n
To se postavlja problem kako odrediti prosenu nosivost vozila u voznom parku za proraune na
nivou celokupnog heterogenog voznog parka.
Prosena nosivost sa kojom se najee operisalo u dosadanjoj praksi predstavljala je odnos
ukupne nosivosti vozila u voznom parku sa brojem vozila u voznom parku
n
qs =
A1q1 + A2 q 2 + ... Anqn

=
Ai1 + Ai 2 + ... Ain
Ai q
i i
Ai
Kada u izraz za obim prevoza uvrstimo prosenu nosivost q s dobie se za
AZ i qi i =
Aiiqi
1
n
Aii
1
AZ q A q
i i
AZ
i i
1
n
Ai
1
37
ili
a ova jednakost u optem sluaju nije tana, jer je kod prvog izraza faktor ponderacije prosene
nosivosti broj vonji sa teretom po grupama vozila, a kod druge nosivosti inventarski broj vozila.
n
AZ q
i i
AZ
AZ 1q1 + AZ 2 q2 + ... AZ i qi + ... AZ n qn

= qQ
AZ 1 + AZ 2 + ... AZ i + ... AZ n
Dinamika prosena nosivost za obim prevoza kod heterogenog voznog parka koji se ujedno moe
i koristiti pri proraunu predstavlja u stvari prosenu korisnu nosivost vozila pri svakoj vonji sa
teretom celokupnog heterogenog voznog parka:
n
qQ =
Az q
Az
U specijalnom sluaju dinamika prosena nosivost za obim prevoza celokupnog heterogenog

voznog parka qQ identina je statikoj srednjoj nosivosti qs . Taj sluaj nastupa ako su ispunjena
sledea dva ogranienja:
1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak
2) da je svaka grupa vozila ostvarila isti broj vonji sa teretom
Ai1 = Ai2 = Ai3 = ... = Ain = Ai

Az1 = Az 2 = Az3 = ... Azn = Az
tada je:
n
qs =
Ai q
i i
Ai
Ai
q q
A1q1 + A2 q 2 + ... Anqn Ai (q1 + q 2 + ... + qn)

1
=
=
=
n Ai
n Ai
n Ai
i
ime se dokazuje identinost za qQ i q s u sluaju kada su ogranienja ispunjena, koji u praksi

moe nastupiti retko.
6.6.3
Koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti i prosene

nosivosti heterogenog voznog parka za transportni rad qU
Koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti vozila dobija se kao odnos ukupno
ostvarenog transportnog rada (u TKM) prema moguem transportnom radu. (Potpuno iskoriena
korisna nosivost vozila na celokupnom preenom putu sa teretom). To praktino znai da se za
razliku od koeficijenta statikog iskorienja korisne nosivosti koji se dobija pomou stvarne
koliine prevezene robe, koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti ukljuuje ne samo
stvarno prevezene koliine robe ve i rastojanja na kojima se teret prevozi. To znai da nedovoljno
iskorienje korisne nosivosti vozila utie na gubitak transportnog rada i to sve vie to je
rastojanje prevoza vee.
Koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti za jedno vozilo u toku jedne vonje sa
teretom bie:
q K st
q K st
q K st
38
q Kt
q
q
Za jedinicu voznog parka u nekom posmatranom periodu vremena bie:
(q Kt )i (q Kt )i
U
= z1
U max
(qKt )i
z
q Kt i
gde je:
Z
q
q
Kt
broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena

koliine tereta prevoene u pojedinim vonjama
korisna nosivost vozila
preeni kilometri sa teretom u pojedinim vonjama
Za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bie:
U
=
=
AK t q
(q K t ) i
1
Az
(qK
(q K t ) i
1
Az
q K t i
)i
Az
Az
Az
(q K
)i
q AKt
gde je: AZ broj sa teretom celokupnog voznog parka

Za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bie:
n
max i
gde je:
AK
ti
AK
ti
qi i
AK
qi
ti
qi
AK
ti
qi i
qu AK t i
1
= AKt1q1 1 + AKt 2 q 2 2 + ... AKt i qi i + ... AKt n q n n
tj. suma ostvarenog transportnog rada svih grupa vozila u voznom parku
n
AKt q
i
= AKt1q1 + AKt 2 q 2 + ... AKt i qi + ... AKt n q n
odnosno mogui transportni rad celokupnog heterogenog voznog parka.
6.6.4
Prosena nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka
Iz izraza za koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti sledi:

n
U i = AK ti qi = qi AK ti
za prosenu nosivost uvrsti se statika srednja vrednost
n
qs =
Aq
i
39
pa e biti:
n
AKt i qi =
1
A q
i
/ : AKt i
1
n
AKti qi
1
n
AKt
A q
1
n
Tvrdnja da je prosena nosivost kod koje je ponderacioni faktor preeni km sa teretom identina
prosenoj nosivosti kod koje je ponderacioni faktor inventarski broj vozila nema osnova, prema
tome
n
AKti qi
1
AKti
Aq
i
Dinamika prosena nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka koja se mora koristiti
pri proraunima dobija se odnosom mogueg transportnog rada i preenih kilometara sa teretom,
oznaavamo je sa qU.
u
qu =
AK t1 q1 + AK t2 q 2 + ... + AK ti qi + ... + AK tn q n
AK t1 + AK t2 + ... + AK tn
AK
ti
qi
AK
ti
qu = q s
U specijalnom sluaju prosena nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka qu
identina je statikoj srednjoj nosivosti q s . Taj sluaj nastupa kada su ispunjena sledea
ogranienja:
1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak
2) da svaka grupa vozila ostvari isti broj kilometara sa teretom
Ai1 = Ai2 = Ai3 = ... = Ain = Ai

AKt1 = AKt 2 = AKt 3 = ... = AKt n = AKt
tada je:
n
Ai qi
A q + Ai q 2 + ... + Ai q n
1
qs = i 1
=
=
n * Ai
n * Ai
n
n
qu =
AK t1 q1 + AK t2 q 2 + ... + AK ti qi + ... + AK tn q n
AK t1 + AK t2 + ... + AK tn
pa tada nastupa identinost qu = q s
40
AK t qi
AK t (q1 + q 2 + ... + qn )
1
=
=
=
n * AK t
n * AK t
q
1
U optem sluaju je kod heterogenog parka q s qu qQ . Ako su ispunjena ogranienja po

grupama vozila, Aii=const., AZi=const. i AKti=const. u heterogenom voznom parku e nastupiti
sluaj kada su sve tri nosivosti jednake
q s = qu = qQ
Ogranienja pri kojima jednakost nastupa gotovo da su u praksi nemogua.
6.6.5
Odnos koeficijenata dinamikog i statikog iskorienja korisne nosivosti
Utvreno je da za jedno vozilo u nekom vremenskom periodu ili za homogeni vozni park, odnosno
grupu vozila iste korisne nosivosti, koeficijent dinamikog iskorienja korisne nosivosti vozila vei
ili manji od koeficijenta statikog iskorienja za onoliko puta za koliko je puta srednje rastojanje
transporta jedne tone tereta vee ili manje od srednje duine vonje sa teretom.
U
AKt q
Q
q Az
U
Az
1
AKt q U Az U
= Kst1 i
=
=
=
Q
AKt Kst
Q AKt Q
q Az
Kst1
=
ili Kst = Kst1
Kst
Ova relacija na nivou celokupnog heterogenog voznog parka nije tana i ne moe se koristiti.
Razlog netanosti je razlika u ponderacionim faktorima prosene nosivosti na nivou celokupnog
parka. Kod koeficijenta dinamikog iskorienja korisne nosivosti , to su kilometri pod teretom,
dok je kod koeficijenta statikog iskorienja korisne nosivosti broj vonji sa teretom.
Obzirom da je:
n
AKt q
i
AKt i qi
AZ q
1
AZ i qi
to e biti:
Kst =
AKt
1
n
AZ i
Kst =
AKt q
AZ q
Kst = Kst1
n
AKti qi i
1
1
n
AKti qi
1
AKt q
AZ q AZ q
1
n
1
n
AZ i
AKt q
i
1
n
AZ q
i
1
n
AZ i qi i
i
AKt q AKt
n
1
n
AKt q AZ
i
AKti
AKt q * AKt * AZ q = AKt q * AKt q * AZ

i
41
1
n
AZ q AKt q
i i
AZi
1
i i
AKt
Ova jednakost nije identina i netana je, prema tome i relacija Kst = Kst1 ne vai jer
n
AZ q
i
1
n
AZ
1
= qQ
AKt q
i
1
n
AKt
= qu
qQ qu
sem u sluaju ispunjenja ogranienja pri kojima identinost nastupa tj. kada je q s = qu = qQ .
6.6.6
Uslov jednakosti koeficijenta statikog i dinamikog iskorienja korisne

nosivosti vozila
Koeficijent statikog i dinamikog iskorienja korisne nosivosti za jednu vonju sa teretom jednog
vozila su jednaki
q
=
q
Za jedno vozilo u nekom vremensko periodu ili za homogen vozni park sastavljen od vozila iste
korisne nosivosti, odnosno za grupu vozila iste korisne nosivosti koeficijent statikog i dinamikog
iskorienja korisne nosivosti bie jednak samo kada su ispunjena sledea ogranienja:
a)
da se pri svakoj pri svakoj vonji sa teretom prevozi ista koliina robe, a da pri tome
rastojanja prevoza ne moraju biti jednaka, tada je:
= const. odnosno q = q = const.
b)
da se pri svakoj vonji sa teretom prevozi robe obavljaju na jednakom rastojanju, a da

koliine prevezenog tereta robe ne moraju biti iste. Tada je Kt=const.
Ukupna koliina transportovane robe moe se izraziti kao suma svih koliina robe u svakoj od
ostvarenih vonji sa teretom
n
Q = q1 + q 2 + q 3 + ... + qi + ... + qn = qi
1
Ukupno ostvareni transportni rad moe se izraziti kao suma ostvarenog rada po svakoj vonji sa
teretom, koja se dobije kao proizvod koliine prevezene robe i rastojanja na kojem je prevoz
izvren
n
U = q1 Kt1 + q 2 Kt 2 + ... + qi Kt i + ... + qn Kt n = q i Kt i

1
gde su:
q1, q2, q3, qi, qn
Kt1, Kt2, Kt3, Kti, Ktn
koliine prevezene robe u t, pri pojedinim vonjama

rastojanje transporta pri pojedinim vonjama
42
Izraze za koeficijent statikog i dinamikog iskorienja korisne nosivosti bie:
q + q 2 + q 3 + ... + q i + ... + q n
Q
= 1
qAz
qAz
q Kt + q 2 Kt 2 + ... + qi Kt i + ... + qn Kt n
U
=
= 1 1
qAKt
q ( Kt1 + Kt 2 + ... + Kt i + ... + Kt n )
=
U prvom sluaju u svakoj vonji prevozi se ista koliina tereta pa e biti:
q1 = q 2 = ... = qi = ... = qn = q
n
Q = q Az i U = qi Kt i
1
odnosno
q Az q
=
qAz
q
q ( Kt + Kt 2 + ... + Kt i + ... + Kt n ) q
= 1
=
q ( Kt1 + Kt 2 + ... + Kt i + ... + Kt n )
q
pa je
U drugom sluaju u svakoj vonji sa teretom prevozi se razliita koliina robe ali su rastojanja
prevoza ista pa e biti:
Kt1 = Kt 2 = Kt 3 = ... = Kt i = ... = Kt n

odnosno
n
qAz
n
Kt qi
1
n
q Kt
1
Kt = Kt z odnosno =
1
Kt qi
1
qAz Kt
43
q
1
qAz
pa je i u drugom sluaju =
7.
PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA
Pod pojmom "proizvodnost teretnog vozila" podrazumevamo koliinu prevezenog tereta u tonama
(ostvaren obim prevoza u tonama) ili izvren transportni rad u tkm u jedinici vremena.
Proizvodnost koja se odnosi na ukupno (kalendarsko) vreme vozila naziva se puna proizvodnost i
dobija se kada se ostvaren obim prevoza ili transportni rad podeli ukupnim kalendarskim
vremenom vozila, tj. Inventarskim auto asovima.
Proizvodnost koja se odnosi na radno vreme vozila naziva se radna proizvodnost i dobija se kada
koliinu prevezenog tereta u tonama ili ostvareni transportni rad u tkm u nekom periodu vremena
podelimo sa asovima rada vozila u tom vremenskom periodu. Punu proizvodnost pri tome
oznaavamo simbolima WU i WQ, dok radnu proizvodnost oznaavamo simbolima WU i WQ.
Prema datim definicijama puna proizvodnost bie:
WU =
U
Q
[tkm/hi] i WQ =
[t/hi]
24 ADi
24 ADi
Za radnu proizvodnost izrazi dobijaju oblik:
WU =
U
Q
[tkm/hr] i WQ =
[t/hr]
24 AHr
24 AHr
Proizvodnost koja se ostvari za 1 as rada vozila na prevoznom putu procesa transporta naziva se
asovnom proizvodnou vozila.
Pri tome jedna vonja sa teretom izvrava se za vreme t, te e prema tome broj izvrenih vonji u
toku jednog asa rada vozila biti:
Z h =
Kako je vreme jedne vonje sa teretom:
1
t
t = tw + tui
gde je:
t
tw
tui
vreme trajanja jedne vonje sa teretom u asovima

vreme vonje vozila u toku jedne vonje
vreme trajanja utovara i istovara
to e biti:
tw =
Kst
Kst
K
dok je K =
jer je =
Vs
Prema tome bie:
t =
Kst
Kst + tui Vs
+ tui =
Vs
Vs
44
Zamenom u izraz za broj vonji u toku jednog asa dobie se:
Z h =
Vs
1
=
Kst + tui Vs
Kst + tui Vs
Vs
U toku svake vonje proseno prevezena koliina tereta dobie se iz relacije =
q = q [t]
i izvrie se transportni rad
gde su:
q
q
U = q Kst
proseno prevezena koliina tereta u toku vonje sa teretom

korisna nosivost vozila
koeficijent statikog iskorienja nosivosti vozila
koeficijent dinamikog iskorienja nosivosti vozila
asovna proizvodnost rada teretnog vozila na prevoznom putu bie:

u tonama:
WQ = q Z h =
u tona kilometrima:
WU = U Z h =
q Vs
[t/h]
Kst + tui Vs
qVs Kst
[tkm/h]
Kst + tui Vs
45
q
tj.
q

Vozni Park I Rad Voznog Parka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vozni Park I Rad Voznog Parka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA

VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2

Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2

Sastav voznog parka......................................................................................................... 2

Inventarski vozni park........................................................................................................ 3

RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5

TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5

ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6

TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6

IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIENJA PREENOG PUTA............................ 24

BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30

IZMERITELJI ISKORIENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA.................................... 35

PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA ................................................................................. 44

Definicija voznog parka

Sastav voznog parka

Inventarski vozni park

Definicija inventarskog voznog parka

Ai = Ai1 + Ai 2 + ... + Ain = Ai1

Podela inventarskog voznog parka prema tehnikom stanju

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bie:

Ai = Aii = Asi + Ani

= As1 + As 2 + ... + Asn

skup broja sposobnih vozila po grupama vozila

= An1 + An 2 + ... + Ann

skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila

Eksploataciona podela tehniki ispravnog voznog parka

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bie:

= Ar1 + Ar 2 + ... + Arn

skup broja vozila na radu po grupama vozila

= Ag1 + Ag 2 + ... + Agn

skup broja sposobnih vozila po grupama vozila

Eksploataciono tehnika podela inventarskog voznog parka

Za vozni park heterogenog sastava bie:

Ai = Aii = Ari + Agi + Ani

RAD VOZNOG PARKA

TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG

Ciklus transportnog procesa

Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata:

Sloena vonja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa transportnog

Transportni rad jedinice transportnog rada

ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA

Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizaciju

vremenski bilans vozila u danima

vremenski bilans vozila u asovima

uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina vonje, rastojanje prevoza)

preeni put vozila i stepen iskorienja preenog puta

stepen iskorienja kapaciteta vozila.

Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omoguava odreivanje nivoa

TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA

3) Izmeritelje iskorienja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka.

Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se pokazatelji

Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja preenog puta podrazumevaju se: ukupan

Pod izmeriteljima iskorienja kapaciteta korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent

U izmeritelje uslova pri izvrenju transportnog procesa spadaju: srednja saobraajna

Pogodna metodologija omoguava izuavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i

Vremenski bilans voznog parka u danima auto dani

Sa stanovita racionalnog iskorienja raspoloivog vremenskog fonda od Di dana, kod tehnike

Sa stanovita racionalnog iskorienja raspoloivog vremenskog fonda tehniki sposobnih dana

Za heterogeni vozni park bie:

ADi = ADi1 + ADi 2 + ... + ADi n = ADii

broj grupa vozila u voznom parku

auto dana inventarskih celokupnog heterogenog voznog parka

Za sposobna vozila u voznom parku bie: