1.

Pojam, predmet i metod graanskog procesnog prava

POJAM GPP
Graansko procesno pravo je GRANA pravnog sistema koja regulie GR. SUDSKI
POSTUPAK.
GPP se od ostalih grana prava razlikuje po svom Predmetu i Metodu.
PREDMET GPP
Obuhvata pravna pravila po kojima postupaju svi subjekti procesnih odnosa:
Oni koji trae pravnu zatitu;
Oni prema kojima se ova zatita prua;
Kao i svi oni koji na razliite naine uestvuju u postupku pruanja ove zatite.
Regulisanjem institucija graanskog sudskog postupka, GPP omoguava zatitu
graanskih subjektivnih prava.
Predmet GPP je pravo gr. sudskog postupka:
Parninog;
Vanparninog;
Izvrnog; i
Steajnog
postupka.
METOD GPP
Metod regulisanja GPP uslovljen je samim predmetom ove grane prava.
Metod regulisanja razlikuje se od metode regulisanja drugih grana materijalnog i
procesnog prava, jer se po pravilima civilne procedure tite i ostvaruju graanska
subjektivna prava i sm gr.pr. poredak.
Metod regulisanja civilne procedure treba da omogui da se PRAVNA ZATITA ostvari:
Zakonito;
Pravilno;
Efikasno;
Ekonomino; i
U razumnom Roku.
Metod regulisanja GPP KARAKTERIU:
1) Specifian POLOAJ (STATUS) procesnih SUBJEKATA;
2) Specifina SADRINA procesnih ODNOSA (specifina PRAVA i OBAVEZE
procesnih subjekata);
3) Specifine SANKCIJE i specifine RADNjE koje procesni subjekti preduzimaju
po:
SADRINI;
FORMI; i
DEJSTVU.
2. Graanski postupak i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava je stalni sud ustanovljen Evropskom konvencijom za

zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950.
RS je ratifikovala Konvenciju (ona je i lan Saveta Evrope)
i koja vai kao deo internog prava tako da je obezbeena zatita graanskih subjektivnih
prava i pred ovim nadnacionalnim pravosudnim organom.
Evropski sud je nadlean da reava pojedinane sporove samo ako su povrede (stvarne ili
hipotetike) nastale poto je Evropska konvencija stupila na snagu.
Sud moe odluivati o pojedinanima u sporu samo ako su iscrpljena sva raspoloiva
domaa pravna sredstva u skladu sa opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava u
roku od 6 meseci od dana kad je doneta konana odluka.
Da bi Evropski sud mogao da reava pojedinani predmet potrebno je da budu ispunjene
odreene procesne pretpostavke od kojih zavisi doputenost postupka, a koje se tiu
stranaka i sporne stvari ije postojanje ispituju organi suda. Sud reava pojedinanu
pravnu stvar po pravilima procedure pred Evropskim sudom.
Spor se moe reiti na 2 naina:
Na MIRAN nain prijateljskim reenjem spora i
SUDSKOM ODLUKOM.
Odluke Evropskog suda imaju obaveznu snagu i drave su dune da ih izvre.
Sud ima pravo da povreenoj stranci dosudi pravednu naknadu, ako utvrdi da je dolo do
povrede Evropske konvencije i da nacionalno pravo drave, koja je bila stranka u
postupku, omoguava deliminu odtetu podnosiocu zahteva.
Drava koja je lanica Saveta Evrope duna je da svojim zakonima regulie mogunost
eventualnog preispitivanja i eventualne izmene odluke domaeg suda ukoliko je Evropski
sud utvrdio da su bila povreena osnovna ljudska prava garantovana Evropskom
konvencijom i u kom postupku.
3. Spor (pojam, graanskopravni spor, predmet)
POJAM
SPOR NESLAGANjE izmeu subjekata u 1 ivotnom odnosu, od kojih 1 neto tvrdi, a
drugi nastoji da njegovo tvrenje opovrgne.
Spor je jedna nova ivotna situacija u razvoju 1 odnosa u kojoj strane u tom odnosu nisu
u stanju da se saglase o neemu.
Sporovi mogu da budu razliiti, jer su razliiti i odnosi u kojima oni nastaju.
Sm spor, kao ivotna situacija, nije regulisan pravom.

U obinom ivotu, sporovi se reavaju najee verbalno, u skladu sa pravilima

pristojnosti, mada nisu retke situacije da se sporovi reavaju i fizikim obraunavanjem.
Sporovi nastaju i u pravnim odnosima.
U pravu, spor moe da bude:
1) Graansko-pravni kad se nesaglasnost tie graanskih subjektivnih prava;
2) Krivino-pravni kad postoji sumnja da je uinjeno k.d.;
3) Upravni ili administrativni, ako je upravnim aktom povreeno neko pravo ili
zakonom zatieni interes jednog pravnog subjekta na podruju upravnopravnih
odnosa.
GRAANSKOPRAVNI SPOR
Graanskopravni spor nastaje u sluaju kad u razvoju 1 graanskopravnog odnosa doe
do neslaganja strana u tom odnosu u pogledu tog:
graanskopravnog odnosa;
graanskog subjektivnog prava; ili
graanskopravnog zahteva.
Gr.pr. spor nastaje tako to se 2 subjekta ne slau o postojanju ili nepostojanju nekog
gr.pr. odnosa, gr. subj. prava ili gr. proc. Zahteva, kad jedna strana iznosi tvrenje, a
druga strana ga negira ili ga osporava, u celosti ili delimino.
S druge strane, spor predstavlja i sukob intresa izmeu:
- Titulara prava (poverioca) i
- Nosioca pravne obaveze (dunika).
Svaka strana u sporu titi i brani svoje individualne interese, a oni su suprotni i
meusobno se iskljuuju.
Titular subjektivnog prava nastoji da ostvari svoje pravo, dok dunik nastoji da se
ovlaenja titulara prava ne ostvare.
PREDMET GR.PR. SPORA
Je neko:
- Faktiko pitanje (injenino pitanje),
- Pr. pitanje; ili
- I faktiko i pravno pitanje.
Predmet spora je neko FAKTIKO pitanje kad je meu stranama u sporu sporna neka
injenica (npr. da li je dug dospeo, zastareo, isplaen, itd.).
U tom sluaju, postoji spor o injenicama.
PRAVNO pitanje je predmet spora kad neslaganje izaziva to to svaka strana u sporu, o
ijem se postojanju slau, vezuje razliita dejstva ili kad postoji neslaganje o posledicama

koje objektivno pravo vezuje za neku injenicu (npr. da li je zakljuen ugovor, da li je

zasnovan radni odnos i sl.).
4.
1)
2)
3)
4)
5)

Reavanje graanskopravnog spora

ODRICANjE
ISPUNjENjE
SAMOZATITA
MEDIJACIJA
SUD

Svaki spor predstavlja patoloko stanje u pravnim odnosima.

Svaki spor unosi nesigurnost u pravne odnose i, sve dok spor postoji i traje,
neizvesno je i
ostvarenje subjektivnog prava, a, samim tim, i
ostvarenje materijalnopravnog poretka.
Zbog toga spor treba da bude reen da bi se definitivno uklonila neizvesnost u pravnim
odnosima i nesigurnost u pogledu postojanja prava i njegovog obima.
Jedan gr.pr. odnos moe da bude reen na razliite naine.
On moe da bude reen:
VANSUDSKIM putem i
SUDSKIM putem.
1) Pre svega, spor moe da bude reen kad titular subjektivnog prava napusti svoj
zahtev za ostvarenje subjektivnog prava, ako ga se ODREKNE.
U tom sluaju, prestaje da postoji neslaganje i sukob interesa izmeu strana u
sporu i spor je reen definitivno.
2) Spor moe da bude reen i tako to e nosilac pr. obaveze pristati da ISPUNI
svoju pravnu dunost.
Ispunjenjem dunosti, nosilac obaveza je priznao postojanje subjektivnog prava
titulara prava i dobrovoljno pristao da otkloni stanje koje je sm izazvao svojim
protivpravnim ponaanjem.
3) Spor moe da bude reen i tako to e titular prava, ije je pravo povreeno, sm
sebi pribaviti zatitu sopstvenom snagom i tako sm, korienjem
SAMOZATITE, uspostaviti i ostvariti povreeno pravno pravo.
4) Strane u sporu mogu se obratiti i nekom nepristrasnom 3. licu, u koga obe imaju
poverenje i od njega zatraiti da im, kao posrednik (MEDIJATOR) pomogne u
reavanju spora ili da im spor rei.
Na taj nain, raniji spor bie reen vansudskim putem.
5) Konano, kad strane u sporu ne mogu same da ree nastali spor, ili se spor uopte
ne moe reiti na neki drugi nain, spor se reava i tako to e se strane u sporu

obratiti SUDU, dravnom pravosudnom organu, specijalizovanom za pruanje

pravne zatite, i od njega zatraiti da nastali spor rei u postupku za reavanje
gr.pr. sporova.
U tom sluaju pokree se parnini postupak i spor se reava u parnici, po
pravilima parnine procedure.
5. Parnica
je redovni nain ili metod za reavanje gr.pr. sporova koji se nisu mogli reiti ili koji se ne
mogu reavati na drugi nain.
Parnica je samo 1 od naina za reavanje 1 gr.pr. spora.
Spor se reava u parnici tako to se na nesumnjiv i autoritativan nain utvruje postojanje
izvesnog subjektivnog prava i tako otklanja neizvesnost i nesaglasnost oko njegovog
postojanja koje spreava da se ono ostvari, a ukoliko je to potrebno, duniku se izrie
zapovest na inidbu u skladu sa materijalnopravnim ovlaenjima titulara ili se vri
eljena pravna promena.
Spor i parnica nisu sinonimi.
SPOR je situacija do koje dolazi u jednom mat.pr. odnosu (u konkretnom drutvenom
odnosu dolo je do spora, odnosno nesaglasnosti u vezi sa odreenim pravnorelevantnim
pitanjima); PARNICA je jedan od naina za reavanje nastalog spora.
(def.)
Parnica je specifian pravni odnos razliit od gr.pr. odnosa.
Parnini odnos nastaje izmeu parninog suda i parninih stranaka i regulisan je
procesnim pravom.
Sadrinu parnice kao naina za reavanje spora ini postupanje parninih subjekata po
odreenim pravilima (po pravilima ZPP).
Parnica se sastoji od naroite delatnosti parninih subjekata, od njihovih radnji koje su
meusobno prepletene i meusobno povezane na odreeni nain, a usmerene su ka
jedinstvenom cilju donoenju sudske odluke, kojom se reava spor.
Po pravilu, parnici prethodi spor, jer se spor i reava u parnici.
Meutim, ponekad parnici ne prethodi spor.
Npr., kad se suprunici sporazumeju da njihov brak prestane razvodom, onda meu njima
nema spora oko postojanja prava na razvod braka i prestanka njihovog braka.
Iako, u tom sluaju nema brakorazvodnog spora, suprunici ne mogu sami, svojim
izjavama volje da ishode prestanak svog braka.
Mada meu suprunicima nema spora, ipak se pokree parnini postupak i vodi
brakorazvodna parnica, jer je to jedini pravom predvieni nain da se ostvari pravo na
razvod braka.
Mogue je i da parnici stvarno prethodi spor, ali da on u toku parnice prestane da postoji.

U tom sluaju, spor je prestao da postoji u faktikim ivotnim odnosima, jer vie nema
neslaganja izmeu parniara, niti postoji sukob njihovih interesa.
Mada nema vie spora meu parniarima, jer je on naknadno likvidiran, parnica se i dalje
vodi i okonava presudom.
U sluaju da u faktikim ivotnim odnosima spora nema ili da je spor fingiran, strane u 1
odnosu, u elji da postignu odreeno pravno dejstvo, koje je mogue samo preko sudske
odluke, obraaju se sudu traei da sud donese presudu.
U tom sluaju, pokree se postupak i parnica se vodi da bi se reio spor.
Meutim, za razliku od spora koji je fingiran, parnica je stvarna.
U literaturi se ove parnice parnice koje se vode o fiktivnom sporu nazivaju
FIKTIVNIM ili PRIVIDNIM PARNICAMA.
Razumljivo je da se u ovakvom sluaju uopte ne radi o fiktivnim parnicama, jer je,
ustvari, fiktivan sm spor.
6. Postupak
PARNINI POSTUPAK ZAKONOM ureeno POSTUPANjE Suda i Stranaka.
SADRINU postupka ine RADNjE koje se preduzimaju pod odreenim USLOVIMA,
po izvesnom REDU i u unapred utvrenim OBLICIMA, sa ciljem da se nastali spor rei.
POSTUPAK RADNjE:
USLOVI
REDOSLED
OBLICI
CILj REAVANjE SPORA
Postupak se sastoji od niza radnji procesnih subjekata.
Po pravilima ovog postupka, parnini subjekti i drugi uesnici u postupku preduzimaju i
obavljaju procesne radnje.
,,PARNICA i ,,PARNINI POSTUPAK nisu sinonimi.
PARNICA/PARNINI POSTUPAK - RAZLIITO
To su 2 razliita TEHNIKA TERMINA parnino-procesnog prava.
PARNICA nain za reavanje spora.
I to samo 1 od moguih naina za reavanje spora.
POSTUPAK skup pr. pravila po kojim se postupa kad se reava spor, jer ova
pravila reguliu delatnost parninih subjekata radi reavanja spora.
Spor se reava u parnici po pravilima parninog postupka.

PARNICA obuhvata itavu delatnost parninih subjekata radi reenja spora.

PARNINI POSTUPAK SKUP PRAVILA za PARNINE SUBJEKTE radi
REAVANjA SPORA
PARNICA:
1 / VIE POSTUPAKA
ili
1 + 2 POSTUPAK
Jedna parnica u kojoj se reava neki spor, moe da se sastoji od 1 ili od vie uzastopnih
postupaka, dok 2. parnica moe da se sastoji od 1 i od 2 postupka.
I sm 1 POSTUPAK u 1 parnici moe da bude SLOEN.
U 1 POSTUPAK, u kome se reava odreeni spor, moe da se umetne i neki
- INCIDENTNI postupak (UMETNUTO) (npr. postupak za reavanje nekog prethodnog
pitanja) ili da se uz njega pridrueno vodi neki
- ADHEZIONI postupak (PRIDRUENO) (npr. postupak za izuzee, postupak za
odreivanje privremene mere, itd.).
Parnica i parnini postupak se RAZLIKUJU i po TRENUTKU NASTANKA.
Parnini postupak se, po pravilu, pokree tubom, a parnica otpoinje tek kad tuba bude
dostavljena tuenom.
POETAK:
PARNINI POSTUPAK TUBOM (podnoenje tube parninom sudu sudu koji je
mesno nadlean po mestu prebivalita tuenog?)
PARNICA DOSTAVLjANjEM TUBE TUENOM
Meutim, i PRE no to zapone PARNICA, moguno je da se pokrene 1 PARNINI
POSTUPAK u kome se NE REAVA SPOR Postupak za OBEZBEENjE DOKAZA.
PRE PARNICE moe PARNINI POSTUPAK gde se NE REAVA SPOR
Postupak OBEZBEENjA DOKAZA
Isto tako, mogue je da PARNINI POSTUPAK bude POKRENUT i da ak bude
OBUSTAVLjEN, iako parnica nije ni nastala, jer je sud odluio da ODBACI TUBU.
POKRETANjE/OBUSTAVLjANjE PARNINOG POSTUPKA BEZ PARNICE
SUD Odlukom ODBACI TUBU
Iz toga se oigledno vidi da Parnica i Parnini postupak nisu istovetni pojmovi.
7. Uobiajena ema parnice

TOK i Razvojne FAZE PARNICE regulisani su ZAKONOM.

ZAKON:
TOK
FAZE
Parnice
Zakonom je odreena FORMALNA SADRINA Parnice, kao NAINA za REAVANjE
Spora, jer je propisan REDOSLED po kome se preduzimaju pojedine Parnine RADNjE
u parnici i u kojim se FAZAMA postupka odreene radnje mogu preduzeti.
ZAKON:
FORMALNA SADRINA Parnice
(NAINA REAVANjA Spora)
Odnosno
REDOSLED RADNjI po FAZAMA
SADRINA Parnice:
FORMALNA (APSTRAKTNO) Procesna pravila
MATERIJALNA (KONKRETNO) Tok i Sadrina Parnice
TOK i SADRINA svake konkretne parnice zavise od NIZA razliitih INILACA i zato
u praksi
NE POSTOJE IDENTINE PARNICE.
MATERIJALNU SADRINU svake konkretne parnice ODREUJU sami Parnini
SUBJEKTI.
TOK i SADRINA svake konkretne parnice zavisi od
VRSTE SPORA koji se reava;
VRSTE ZAHTEVA za PRUANjE PRAVNE ZATITE koji je postavljen;
od toga koje se PARNINE RADNjE preduzimaju;
od STANjA i OBIMA SPORA koji se reava;
od PARNINIH SKLONOSTI STRANAKA;
od SPOSOBNOSTI, ZNANjA i ISKUSTVA SUDIJE, itd.
PARNICA:
TOK
SADRINA
INIOCI / FAKTORI:
1) VRSTA SPORA
2) VRSTA ZAHTEVA za PRAVNU ZATITU
3) STANjE i OBIM SPORA
4) PARNINE SKLONOSTI STRANAKA

5) SPOSOBNOSTI, ZNANjE i ISKUSTVO SUDIJE

Parnini postupak pokree zainteresovana strana u sporu, koja iznosi spor pred sud na
reavanje.
PARNINI POSTUPAK
POKRETANjE ZAINTERESOVANA STRANA PARNINA STRANKA
TUILAC
Zainteresovana strana u sporu, koja pokree postupak za reavanje spora, u Postupku
PRAVNE ZATITE postaje PARNINA STRANKA TUILAC.
Tuilac veruje i tvrdi da je neko njegovo pravo povreeno / ugroeno i poto eli da
ostvari svoje pravo, on poziva u pomo sudsku vlast radi zatite svog prava.
On se obraa sudu tubom i njome trai od suda pravnu zatitu odreene sadrine.
TUBA AKT kojim se TUILAC obraa SUDU i ona je zbog toga PRVA, POETNA,
INICIJALNA PARNINA RADNjA.
TUBA PRVA PARNINA RADNjA
Tuba je upuena sudu.
SUD ADRESAT Tube.
Tuba mora da bude sainjena u Propisanoj FORMI i treba da ima odreenu
SADRINU.
Tuba mora da bude PISMENO PODNESAK.
Tuilac u tubi, koju je UPERIO protiv TUENOG druge strane u sporu, navodi
INjENICE na kojima se zasniva njegovo SUBJEKTIVNO PRAVO
(STVARNO/HIPOTETIKO) i nudi
DOKAZE o svom tvrenju, da bi uverio sud u istinitost onoga to iznosi i tvrdi, tako to
OZNAAVA DOKAZNA SREDSTVA, i na taj nain upoznaje sud sa sutinom samog
spora.
Tuilac u tubi postavlja i svoj
ZAHTEV za PRESUDU, tako to saoptava sudu kakvu bi presudu sud trebalo da
donese da bi se spor reio.
Na taj nain, tuilac u tubi ZAHTEVA od suda da mu sud prui PRAVNU ZATITU
odreene sadrine i to njegovo traenje, sadrano u tubi predstavlja njegov TUBENI
ZAHTEV.

Tuba je upuena Sudu, jer on treba da prui

POSTULARNU PRAVNU ZATITU, ali je uperena protiv druge strane u spornom
odnosu i zbog toga, da bi se spor reio i 2. strana u sporu treba da uzme uee u
postupku.
Ta 2. strana u sporu, u parnici postaje PARNINA STRANKA TUENI.
Kad Tuilac uputi Tubu nadlenom Sudu, on je pokrenuo parnini postupak.
Parnini postupak pokree se Tubom.
Kad Sud PRIMI TUBU, koju je uputio Tuilac, zasnovan je PROCESNI ODNOS
samo izmeu TUIOCA i SUDA i taj odnos je 2-STRAN.
Parnini Sud koji je primio Tubu najpre ispituje njenu FORMALNU ISPRAVNOST i
proverava da li su ispunjeni svi USLOVI za PUNOVANO VOENjE PARNICE
(PROCESNE PRETPOSTAVKE) i preduzima odreene MERE da se EVENTUALNI
NEDOSTACI OTKLONE.
Ako u tom nastojanju ne uspe, sud donosi ODLUKU (REENjE) i TUBU
ODBACUJE, jer pruanje PRAVNE ZATITE NIJE bilo DOPUTENO.
Ukoliko Sud utvrdi da
NEMA PROCESNIH SMETNjI i da su
ISPUNjENI SVI USLOVI za VOENjE PARNICE, on u tom sluaju
OTVARA POSTUPAK za REAVANjE SPORA.
PARNINE STRANKE kao subjekti prava u drutvu uivaju
JEDNAKO PRAVO na PRAVNU ZATITU.
Sud ne moe da rei nastali spor, samo na osnovu tvrenja i zahteva jedne parnine
stranke.
On mora da prui
MOGUNOST i TUENOM da se i on IZJASNI u sporu, ije se reavanje trai.
Zato SUD treba da
OBAVESTI TUENOG da je protiv njega pokrenut parnini postupak za reavanje
konkretnog spora.
SUD obavetava Tuenog da je pokrenut parnini postupak za reavanje konkretnog
spora, tako to mu
DOSTAVLjA TUBU i
NALAE mu da na tubu ODGOVORI da se IZJASNI o njoj.
SUD:

OBAVETAVA TUENOG o podnetoj Tubi

NALAE mu da ODGOVORI
DA se IZJASNI o TUBI

Dostavljanjem Tube Tuenom, zasniva se PROCESNI ODNOS izmeu

TUENOG i
SUDA i taj odnos je 2-STRAN.
ISTOVREMENO:
DOSTAVLjANjEM TUBE Tuenom zasniva se ODNOS izmeu
TUIOCA i
TUENOG i to
PREKO SUDA i od tog trenutka svi potrebni subjekti sudeluju u postupku.
Dostavljanjem tube tuenom, zasnovan je
KOMPLETAN PROCESNI ODNOS i od tog trenutka
NASTAJE PARNICA.
PARNICA poinje da TEE nastaje LITISPENDENCIJA.
TUENI se od tube BRANI tako to ODGOVARA na TUBU.
TUENI moe da se BRANI na:
PROCESNOM i na
MATERIJALNOPRAVNOM
TERENU.
Svojom PROCESNOM ODBRANOM Tueni nastoji da SUD ODBACI TUBU.
Kad se TUENI
IZJANjAVA o samom Sporu i
OSPORAVA Tuioeve NAVODE i ZAHTEVE, on se uputa
RASPRAVLjANjE, odnosno uputa se u PARNICU.
TUENI se BRANI od tube tako to TRAI da Sud ODBIJE TUBENI ZAHTEV,
jer je taj zahtev NEOSNOVAN.
Tueni moe, pored
ODGOVORA na tubu, i sm da
POSTAVI svoj ZAHTEV za PRESUDU, ako i on ima potrebu da se neko
njegovo SUBJEKTIVNO PRAVO ZATITI, te u tom sluaju podie
PROTIVTUBU.
PROTIVTUBOM on IZNOSI na reavanje DRUGI SPOR koji postoji izmeu njega i
tuioca i trai da se OBA SPORA REE ISTOVREMENO.

Kad TUENI ODGOVORI na Tubu u ROKU, pred Sudom se nalaze

2 ZAHTEVA za PRESUDU.
PARNIARI trae da se spor rei i zato stavljaju sudu svoje zahteve na presudu:
Tuilac trai da Sud USVOJI njegov TUBENI ZAHTEV, a
Tueni trai da sud ODBIJE Tuioev ZAHTEV kao NEOSNOVAN.
Parnine STRANKE tim svojim ZAHTEVIMA ODREUJU o EMU Sud treba da
ODLUI presudom.
Sud ZAKAZUJE:
- PRIPREMNO ROITE ili
- ROITE za GLAVNU RASPRAVU i tako
OMOGUAVA strankama da o svom sporu
RASPRAVLjAJU PRED SUDOM.
ROITA
PRIPREMNO ROITE ili
ROITE za GLAVNU RASPRAVU
GLAVNA RASPRAVA CENTRALNI DEO PARNICE.
RASPRAVA se
- PRIPREMA RADNjAMA procesnih subjekata, a protie u
- USMENOM RASPRAVLjANjU Stranaka pred Sudom, na 1/Vie Roita.
SUD RUKOVODI RASPRAVOM i nastoji da u potpunosti SAZNA PRAVO STANjE
STVARI.
U tom cilju, Sud vri
- IZVIANjE i
- IZVODI DOKAZE.
Kad STVAR SAZRI za ODLUKU, Sud ZAKLjUUJE GLAVNU RASPRAVU i
DONOSI ODLUKU (Presudu) kojom USVAJA ili ODBIJA Tubeni Zahtev.
SUD
ZAKLjUUJE GLAVNU RASPRAVU i
DONOSI ODLUKU (PRESUDU)
ODLUKA (PRESUDA)
USVAJA ili
ODBIJA
Tubeni Zahtev
Kad ODLUKA bude DONETA, ZAVREN je 1-ni POSTUPAK.

ODLUKA DONETA => ZAVREN 1-ni POSTUPAK.

Protiv 1-ne ODLUKE mogu se Uloiti
REDOVNI PRAVNI LEKOVI kojima se od ViEG SUDA trai da ISPITA
ZAKONITOST 1-ne ODLUKE (Presude) i da je, zavisno od rezultata ispitivanja:
UKINE ili
PREINAI.
VII SUD (Apelacioni) moe da:
- POTVRDI;
UKINE; ili
PREINAI;
Odluku 1-nog Suda.
Ako se
-

PRAVNI LEK NE IZJAVI ili se protiv Odluke VIE

NE MOE IZJAVITI REDOVNI PRAVNI LEK, PRESUDA postaje
PRAVOSNANA i PARNICA se DEFINITIVNO OKONAVA, jer je i SPOR
DEFINITIVNO REEN.

REDOVNI PRAVNI LEK:

NE IZJAVI
VIE NE MOE IZJAVITI
PRESUDA PRAVOSNANA
PARNICA DEFINITIVNO OKONANA
Jedna SPORNA STVAR postala je PRESUENA STVAR (res iudicata) i PRAVNA
ZATITA je tako, na AUTORITATIVAN nain, pruena, a SPOR je REEN.
SPORNA STVAR => PRESUENA STVAR (res iudicata)
PROTIV PRAVOSNANE ODLUKE mogu se samo POD ODREENIM
USLOVIMA izjaviti VANREDNI PRAVNI LEKOVI.
PRAVOSNANA ODLUKA <= VANREDNI PRAVNI LEKOVI
(POSEBNI USLOVI)
8. Odstupanje od uobiajene eme
U ODREENIM SLUAJEVIMA, moguno je da doe i do odstupanja od uobiajene
eme parnice.
Odstupanja od uobiajene eme parnice izazivaju sledee SITUACIJE i PROCESNI
INSTITUTI:
1) FIKCIJE o PODIZANjU TUBE;
2) POKRETANjE PARNINOG POSTUPKA EX OFFICIO;
3) PODIZANjE TUBE u OPTEM INTERESU;

4) SUPARNIARSTVO;
5) OBJEKTIVNA KUMULACIJA TUBI;
6) UEE 3. LICA u PARNICI;
7) DISPOZITIVNE PARNINE RADNjE;
8) SPAJANjE i RAZDVAJANjE PARNICA;
9) INCIDENTNI i ADHEZIONI POSTUPAK; i
10) PRESUDA BEZ OTVARANjA RASPRAVE.
1) FIKCIJE o PODIZANjU TUBE
Parnini postupak se REDOVNO pokree TUBOM inicijalnom parninom radnjom.
U odreenim SLUAJEVIMA, iako TUBA NIJE PODIGNUTA, SMATRA SE, po
samom zakonu, KAO da je bila PODIGNUTA i da je pokrenut parnini postupak.
2) POKRETANjE PARNINOG POSTUPKA EX OFFICIO
REDOVNO Parnini postupak pokree Tuilac TUBOM radi zatite svog subjektivnog
prava.
Mogue je i da SM SUD POKRENE Parnini POSTUPAK radi reavanja jednog
spora.
Sud je IZUZETNO ovlaen da pokrene ADHEZIONI (PRIDRUENI) Parnini
postupak UZ jo 1 VE POKRENUTI Parnini postupak samo radi
ZATITE INTERESA odreenog kruga LICA koji su pod POSEBNOM ZATITOM.
3) PODIZANjE TUBE u OPTEM INTERESU
TUBU po pravilu podie TITULAR SUBJEKTIVNOG PRAVA koji na taj nain titi
svoje subjektivno pravo.
Mogue je da tubu podigne i neko 3. LICE, koje nije titular subjektivnog prava i koje
nije subjekt spornog odnosa, da bi ZATITILO neko TUE SUBJEKTIVNO PRAVO.
U ulozi Tuioca mogu da se jave:
- JAVNI TUILAC ili
- JAVNI PRAVOBRANILAC
Radi ZATITE:
OPTEG INTERESA i
MATERIJALNOPRAVNOG PORETKA.
4) SUPARNIARSTVO
Uobiajeno je da se u ulozi 1 PARNIARA nae 1 LICE.
Meutim, mogue da doe do KUMULACIJE SUBJEKATA u 1 PROCESNOJ ULOZI.
Kad se u ulozi 1 ili OBE Parnine STRANE nae MNOINA LICA, onda se radi o
SUPARNIARSTVU (ili o SUBJEKTIVNOJ KUMULACIJI).
5) OBJEKTIVNA KUMULACIJA TUBI
U ivotu moe da se dogodi da izmeu 2 lica postoji VIE SPOROVA i da 1 od njih
zatrai od Suda da se SVI ti SPOROVI ree ISTOVREMENO u 1 PARNICI.
U tom sluaju, Tuilac u 1 TUBENOM PODNESKU NAGOMILAVA VIE TUBI
protiv istog Tuenog, te se tada radi o OBJEKTIVNOJ KUMULACIJI.

6) UEE 3. LICA u PARNICI

PARNICA je PROCESNI ODNOS izmeu PROCESNIH SUBJEKATA Parninih
Stranaka i Suda.
Taj odnos nastaje da bi se reio spor parniara.
Sva druga lica nisu uesnici u sporu, te NISU PARNINI SUBJEKTI, i ona su za parnicu
3. LICA.
Meutim, 3. LICA mogu, iz ODREENIH RAZLOGA, da budu ZAINTERESOVANA
za ishod parnice.
3. Lice koje je zainteresovano za ishod parnice, jer za to ima neki PRAVNI INTERES,
moe da se UMEA u tuu parnicu tako to e u parnici PRISTUPITI 1 od
PARNIARA i, uz njega, i pored njega, preduzimati one parnine radnje na koje je taj
parniar ovlaen zakonom.
U SLUAJEVIMA koji su predvieni ZAKONOM, i neki DRAVNI ORGANI mogu da
se jave kao UMEAI radi zatite OPTEG INTERESA.
7) DISPOZITIVNE PARNINE RADNjE
su PARNiNE IZJAVE VOLjE Stranaka kojima one POKREU PARNICU, utiu na
njen TOK i ISHOD.
Preduzimanjem pojedinih parninih radnji parniari oblikuju postupak tako da dolazi do
razliitih ODSTUPANjA od uobiajene EME parnice.
Parnini POSTUPAK se
SKRAUJE (jer IZOSTAJU odreene DELATNOSTI) ili
OKONAVA, BEZ OBZIRA da li je spor REEN ili NIJE.
Takve PARNINE RADNjE su:
POVLAENjE TUBE
ODRICANjE od TUBENOG ZAHTEVA;
PRIZNANjE TUBENOG ZAHTEVA;
SUDSKO PORAVNANjE;
Itd.
8) SPAJANjE i RAZDVAJANjE POSTUPKA
Ako izmeu ISTIH STRANAKA, pred ISTIM SUDOM, tee VIE PARNICA, Sud
moe odluiti, u interesu EKONOMINOSTI, da se te PARNICE SPOJE radi
ZAJEDNIKOG RASPRAVLjANjA i ODLUIVANjA.
Ako to nalau interesi CELISHODNOSTI, sud moe ODLUITI i NALOITI da se
ve spojene PARNICE RAZDVOJE.
9) INCIDENTNI i ADHEZIONI POSTUPAK
U postupak u 1 parnici moe da se

UMETNE postupak o nekom

INCIDENTNOM (PRETHODNOM, PREJUDICIONOM) PITANjU od ijeg reenja
ZAVISI i ODLUKA u sporu (MEUPOSTUPAK).
U tom sluaju, Sud moe da odlui i da ZASTANE sa POSTUPKOM o GLAVNOJ
STVARI, sve dok se ne odlui o PRETHODNOM PITANjU.
Pored toga, uz GLAVNI POSTUPAK u kome se reava spor, moe da se vodi i neki
PRIDRUENI (ADHEZIONI) POSTUPAK u kome sud, po pravilima parninog ili
nekog drugog postupka odluuje, pod posebno predvienim uslovima o odreenoj
pravnoj stvari.
10) PRESUDA BEZ OTVARANjA RASPRAVE
PRESUDA se REDOVNO donosi POSLE USMENE RASPRAVE kad 1 PRAVNA
STVAR SAZRI za ODLUKU.
Mogue je da parnini sud, poto PRIMI ODGOVOR na Tubu, KONSTATUJE da je
meu parniarima NESPORNO stanje stvari.
U tom sluaju, ukoliko su ispunjeni zakonom predvieni USLOVI, parnini sud moe
odmah, BEZ zakazivanja i odravanja RASPRAVE, da donese ODLUKU kojom e
REITI spor parniara.
9. Parnica kao procesni odnos
Posmatrana kao celina, parnica je 3-STRANI PRAVNI ODNOS odnos izmeu
parninih STRANAKA i SUDA regulisan PROCESNIM PRAVOM.
U tom odnosu, svaki subjekat ima odreena PRAVA i odreene DUNOSTI koje su
izriito predviene zakonom.
Parnini odnos je specifian pravni odnos, koji se Razlikuje od
MATERIJALNOPRAVNOG odnosa itavim nizom KARAKTERISTIKA (po
SUBJEKTIMA, po
BROJU UESNIKA, po
SADRINI i STRUKTURI, po
NAINU ZASNIVANjA, RAZVIJANjA i PRESTANKA i po
GRANI PRAVA koja ih REGULIE).
1) U GRAANSKOPRAVNOM (MATERIJALNOPRAVNOM) odnosu nalaze se
2 STRANE:
TITULAR
SUBJEKTIVNOG PRAVA (POVERILAC);
NOSILAC PRAVNE OBAVEZE (DUNIK);
U PROCESNOPRAVNOM ODNOSU se nalaze:
- SUD i
2 Parnine stranke:
- TUILAC i

- TUENI.
2) GRAANSKOPRAVNI ODNOS je 2-STRANI ODNOS, dok je
PROCESNI ODNOS 3-STRANI ODNOS.
Ova 2 odnosa se razlikuju i po BROJU UESNIKA u samom ODNOSU.
GRAANSKOPRAVNI ODNOS je odnos izmeu 2 LICA 2
GRAANSKOPRAVNA SUBJEKTA.
PROCESNOPRAVNI ODNOS je odnos izmeu 3 SUBJEKTA i u njemu pored
STRANAKA sudeluje i SUD kao dravni organ.
3) SADRINA PROCESNOG ODNOSA je SPECIFINA i razlikuje se od
sadrine graanskopravnog odnosa.
U graanskopravnom odnosu, 1 strana je nosilac graanskopravnih
- OVLAENjA, dok je 2. strana nosilac pravnih
- OBAVEZA ili DUNOSTI.
Da bi ostvario svoja ovlaenja TITULAR prava ZAHTEVA da DUNIK ispunjava
svoju OBAVEZU.
4) PROCESNI SUBJEKTI imaju SPECIFINA pravna OVLAENjA i pravne
DUNOSTI koji se znatno RAZLIKUJU od prava i dunosti u Materijalnom pravu.
Parnini subjekti su ovlaeni da preduzimaju
- PARNINE RADNjE, a njihovim preduzimanjem oni NE ispunjavaju neku svoju
DUNOST ni prema sudu, ni prema parninom protivniku.
STRANKE se NE mogu PRINUDITI da vre svoja PROCESNA OVLAENjA,
NITI one IMAJU kakva PROCESNOPRAVNA SREDSTVA, kojima bi
NATERALE SUD da on vri svoju DUNOST.
Stranka preduzima parnine RADNjE u parnici rukovodei se svojim INTERESIMA
i njena DELATNOST u parnici je, u neku ruku TERET, jer se, u protivnom, moe
dogoditi da sud donese odluku u korist njenog protivnika.
5) MATERIJALNO GRAANSKO PRAVO i PROCESNI ODNOS
Se RAZLIKUJU i po svom:
NASTANKU;
RAZVIJANjU; i
PRESTANKU.
Najvei broj graanskopravnih odnosa zasniva se, menja i gasi VOLjOM STRANA u
tom odnosu.

PROCESNI ODNOS
NASTAJE PODIZANjEM TUBE, a
ZASNIVA se DOSTAVLjANjEM TUBE TUENOM,
BEZ OBZIRA da li su ispunjene sve PRETPOSTAVKE za njegovu PUNOVANOST
i DOPUTENOST.
Procesni ODNOS se
RAZVIJA parninim RADNjAMA parninih subjekata, a
PRESTAJE ili PRAVOSNANOU ODLUKE, kojom se spor reava, ili na
DRUGI ZAKONOM PREDVIENI NAIN.
PROCESNI ODNOS:
NASTANAK PODIZANjE TUBE
ZASNIVANjE DOSTAVLjANjE TUBE TUENOM (ispunjenost pretpostavki za
punovanost/doputenost nebitna)
RAZVOJ RADNjE
PRESTANAK PRAVOSNANA ODLUKA/DRUGI ZAKONOM PREDVIENI
NAIN
6) PROCESNI ODNOS je SAMOSTALAN
I od MATERIJALNOG PRAVA POTPUNO NEZAVISAN ODNOS.
Procesni odnos POSTOJI ak I KAD MATERIJALNOPRAVNOG ODNOSA NEMA.
7) GRAANSKOPRAVNI odnos reguliu PRAVILA GRAANSKOG PRAVA,
dok je PROCESNI odnos regulisan pravilima CIVILNE PROCEDURE
(GRAANSKOPROCESNOG PRAVA).
10. 2-stranaki procesni odnos
PARNINI ODNOS 2-STRANAKI ODNOS
U procesnom odnosu nalaze se, nuno, 2 parnine stranke:
TUILAC i
TUENI.
U parnici se reava spor koji postoji izmeu 2 stranke u 1 odnosu i poto su parniari 2
protivnika u sporu, nosioci 2 SUPROTNA INTERESA, oni u parnici neizbeno imaju
SUPROTNE PROCESNE ULOGE.
Parnicu karakterie 2-stranaki odnos.
To znai da u parnici treba da postoje NAJMANjE 2 LICA u 2 RAZLIITE PROCESNE
ULOGE.
Kad nema razliitih interesa, tad nema ni razliitih stranaka, pa nema ni parnice.

Parnice nema bez 2 razliite stranke, NITI U PARNICI MOE BITI VIE OD 2
STRANKE.
U parnici postoje samo 2 STRANAKE ULOGE:
ULOGA TUIOCA i
ULOGA TUENOG.
Bez obzira to je mogue da u 1 od njih ili u obe, doe do
KOMULACIJE SUBJEKATA (SUPARNIARI) SATUIOCI i SATUENI, INE
JEDNU PARNINU STRANKU i svi se nalaze u 1 stranakoj ulozi.
Povodom 1 parnice, u kontakt sa Sudom, mogu da dou mnogi SUBJEKTI:
- SVEDOCI;
- VETACI;
- TUMAI;
- PREVODIOCI;
- 3. LICA.
Svi ovi subjekti STUPAJU u
ODNOS sa SUDOM povodom postojee parnice i u tom odnosu imaju odreena
PRAVA i odreene DUNOSTI predviene pravilima
PROCESNOG PRAVA.
Meutim, ovi pravni odnosi, iako regulisani procesnim pravom,
NISU PARNINI ODNOSI.
SAMO je odnos izmeu
SUDA i Parninih STRANAKA PARNINI ODNOS i samo u tom odnosu se mogu
preduzimati
PARNINE RADNjE koje dovode do REAVANjA SPORA.
Te radnje su
PROCESNE RADNjE regulisane PROCESNIM PRAVOM.
One NE MOGU da:
- ZASNUJU;
- RAZVIJU; ili
- OKONAJU;
Parnini PROCESNI ODNOS.
Parnini ODNOS UVEK 2-STRANAKI ak i kad se u parnici javljaju 3. lica
UMEAI.
UMEAI NISU PARNINE STRANKE.
Oni uzimaju UEE u TUOJ PARNICI na taj nain to se PRIDRUUJU 1 od
parninih STRANAKA.

11. Prava i dunosti suda

SUD ima osnovno PRAVO i DUNOST da SPOR, koji je pred njega iznet na reavanje,
REI, ako on spada u njegovu NADLENOST.
Sudu je povereno REAVANjE SPOROVA i on to svoje PRAVO ostvaruje vrenjem
sudske funkcije.
Sud je OVLAEN da preduzima PARNINE RADNjE propisane procesnim pravom
prema redosledu koji je utvren procesnim normama sa ciljem da se
- SPOR REI i FAKTIKA SITUACIJA u 1 odnosu SAOBRAZI PRAVU.
Zato je sud i DUAN da PRUI Traenu PRAVNU ZATITU, ako oceni da postoji
POTREBA za pruanjem pravne zatite.
Pored navedenih OSNOVNIH prava i dunosti, zakonom je predvien itav niz
KONKRETNIH Ovlaenja i Dunosti za sud u POSTUPKU.
Tako je, npr. sud ovlaen da:
Donese MEUPRESUDU ili DELIMINU PRESUDU;
Odlui KAKO e se REAVATI PRETHODNO PITANjE;
Da li e PRE VREMENA ZAKLjUITI GLAVNU RASPRAVU ili ne;
Itd.
Sud je npr. isto tako DUAN da:
ZAKAE i ODRI RASPRAVU;
OMOGUI da se svaka STRANKA IZJASNI o Navodima, Predlozima i
Dokazima svog parninog PROTIVNIKA;
UTVRDI ISTINU;
SASLUA OBE STRANE;
SPREI svaku ZLOUPOTREBU PROCESNIH OVLAENjA;
POUAVA NEUKU STRANKU;
POSTUPAK vodi EFIKASNO i EKONOMINO;
Vodi rauna o POSTOJANjU PROCESNIH PRETPOSTAVKI;
Itd.
Meu propisima kojima se regulie DELATNOST SUDA u POSTUPKU sreu se
tzv. ,,INSTRUKCIONI PROPISI.
To su PROPISI koji su upueni SUDU i koji predviaju neku njegovu DUNOST, ali
koji NE DAJU STRANKAMA nikakva OVLAENjA.
STRANKE NE MOGU PRINUDITI SUD da postupa u skladu sa svojim dunostima,
jer je SUD ORGAN DRAVE.
12. Prava i dunosti stranaka
A) PRAVA

Stranke, pre svega imaju ovlaenje da preduzimaju Parnine RADNjE propisane

Procesnim ZAKONOM prema REDOSLEDU koji je propisan procesnim normama.
Stranke imaju ovlaenje da ZAHTEVAJU od suda da SUD nastali SPOR REI i da
preduzima Parnine RADNjE koje vode ka reenju spora.
Pored navedenog, stranke imaju i druga procesna ovlaenja.
One imaju pravo da:
IZJASNE o PREDLOZIMA svog parninog PROTIVNIKA;
Upuuju Sudu PODNESKE;
USKRATE ODGOVOR na postavljeno PITANjE;
TRAE od Suda da o parnici OBAVESTI 3. LICE;
Itd.
B) DUNOSTI
Stranke imaju pored prava i odreene DUNOSTI:
Osnovna dunost stranke je da:
PARNICU VODI SAVESNO i da
NE ZLOUPOTREBLjAVA svoja PROCESNA OVLAENjA.
Stranka je, isto tako, duna da:
GOVORI ISTINU;
ODAZIVA se na POZIVE Suda;
itd.
Veliki broj procesnih dunosti stranaka NEMA DIREKTNU SANKCIJU.
To je i razlog to se u PROCESNOJ TEORIJI, umesto o PROCESNIH DUNOSTI,
govori o PROCESNIM TERETIMA stranke.
Iako ove dunosti nisu sankcionisane direktno, U INTERESU STRANKE je da ih
ISPUNjAVA, jer u protivnom mogu da je pogode izvesne TETNE POSLEDICE.
U parninom odnosu postoji veliki broj KORELATIVNIH PRAVA i OBAVEZA
stranaka.
Npr., PRAVO i DUNOST stranke da se IZJASNI o NAVODIMA, ZAHTEVIMA i
PREDLOZIMA svog Protivnika.
13. Parnine stranke
1) SUBJEKTI Parninog procesnog odnosa:
- SUD
- STRANKE

Stranka je pored suda subjekat parninog procesnog odnosa u kome se reava spor.
Parnine stranke su 2 PROTIVNIKA u SPORU koji je iznet PRED SUD na reavanje, 2
subjekta sa razliitim interesima, koji imaju RAZLIITA MILjENjA o NAINU
REAVANjA SPORA u pitanju.
STRANKA je POJAM i TEHNIKI TERMIN Procesnog prava.
Van procesnog prava, u MATERIJALNOPRAVNIM ODNOSIMA NEMA
STRANAKA.
1 lice dobije svojstvo STRANKE tek kad postane SUBJEKT PROCESNOG
ODNOSA.
STRANKA POSTOJI samo DOK POSTOJI i TRAJE PROCESNI ODNOS.
U najirem smislu rei, stranka je svako ono
- LICE koje TRAI od nekog dravnog ili nedravnog organa, pravnog lica ili lica
koje vri kakvu javnu funkciju da se preduzme kakva SLUBENA RADNjA i
- LICE PREMA KOME se PREDUZIMA neka SLUBENA RADNjA.
U GPP stranka je lice koje se pojavljuje kao PROCESNI SUBJEKT u procesnom odnosu.
Terminom ,,STRANKA u GRAANSKOM PROCESNOM ODNOSU, oznaava se
PRAVNI SUBJEKT RAZLIIT od SUDA, koji:
- TRAI pruanje PRAVNE ZATITE;
- PREMA kome se PRAVNA ZATITA trai i ostvaruje.
-

Lice koje od Suda TRAI kakavu ODLUKU i

Lice PREMA KOME se ODLUKA donosi i izvrava.

PARNINA STRANKA ZAJEDNIKI GENUSNI POJAM za:

- TUIOCA i
- TUENOG.
Parnine stranke su lica koje se sa sudom nalaze u procesnom odnosu koji je nastao da
bi se reio 1 graanskopravni spor.
Parnine stranke su oni subjekti procesnog odnosa kojima se i protiv kojih prua
dravnopravna zatita.
Svaka PARNICA pretpostavlja 2 PARNINE STRANKE Tuioca i Tuenog, jer je
parnini postupak projektovan i izgraen na 2-stranakoj emi.

ema parninog postupka se zasniva na OPTOJ PRETPOSTAVCI da TUILAC u

parnici OSTVARUJE neko svoje GRAANSKO SUBJEKTIVNO PRAVO prema
TUENOM koji je ovo njegovo pravo POVREDIO, OSPORIO ili UGROZIO.
Ona vai i kad se kao TUILAC javlja neki DRAVNI ORGAN koji u parnici TITI
neki OPTI INTERES.
2-STRANAKA EMA PARNICE nije naruena ak i kad se u ulozi 1 strane javi
- MNOINA SUBJEKATA, niti se menja, ako se uz parninu stranku pristupi i pridrui
kao
- UMEA neko 3. lice.
Parnina STRANKA je procesni subjekt koji u postupku ima PRAVO i DUNOST da
preduzima stranake PARNINE RADNjE.
Ona SLOBODNO DISPONIRA svojim PROCESNIM OVLAENjIMA i u svoje
ime preduzima parnine radnje, zavisno od procene sopstvenih itneresa i izgleda na uspeh
u konkretnoj parnici.
Iako postoje 3. LICA koja uzimaju uee u tuoj parnici i u njoj preduzimaju stranake
parnine radnje, kao to su UMEAI ili ZASTUPNICI stranaka, ovi uesnici u
postupku NISU parnine STRANKE.
2) STRANKA AD HOC u PARNINOM POSTUPKU
POVODOM GLAVNOG PARNINOG ODNOSA, u kome se reava spor parniara,
moe se zasnovati SPOREDNI PROCESNI ODNOS
izmeu
- SUDA i nekih
- 3. LICA.
Ta 3. lica su u sporednom procesnom odnosu sa sudom.
Imaju u odnosu prema sudu procesni poloaj STRANKE AD HOC.
Stranke ad hoc NISU PARNINE STRANKE, jer se u odnosu koji su zasnovale sa
sudom NE REAVA NjIHOV SPOR.
Stranka ad hoc kao SUBJEKT SPOREDNOG PROCESNOG ODNOSA ima odreena
PRAVA i OBAVEZE.
Stranke ad hoc su:
- SVEDOCI;
- VETACI;
- TUMAI;
- PREVODIOCI;

PROCENITELjI;
Itd.

14. Posledice stranakog svojstva

STRANAKO SVOJSTVO
PROCESNI POLOAJ (STATUS)
Procesni poloaj stranke ima poseban ZNAAJ za:
- PARNINI POSTUPAK;
- STRANAKI POLOAJ; ili za
- POJEDINA SVOJSTVA Parnine STRANKE.
Vezuju se za odreene PRAVNE POSLEDICE.
Zato je i potrebno da se utvrdi KO je STRANKA u odreenoj PARNICI.
1 ISTO LICE NE MOE ISTOVREMENO da bude i STRANKA i SUDIJA.
ODNOS koji postoji izmeu STRANKE i SUDIJE predstavlja
RAZLOG za
- ISKLjUENjE ili
- IZUZEE.
1 ISTO LICE NE MOE da bude ISTOVREMENO i TUILAC i TUENI, jer
parnini postupak poznaje samo 2 stranke Tuioca i Tuenog.
Ukoliko doe do KONFUZIJE, parnini POSTUPAK se OBUSTAVLjA, jer vie ne
postoje 2 razliita licu u 2 stranake uloge.
STRANKA NE MOE biti ZASTUPNIK svog parninog PROTIVNIKA.
Lice koje je u ulozi STRANKE NE MOE u ISTOJ PARNICI da bude
SASLUANO kao
- SVEDOK, niti moe da bude
- VETAK.
NEKE PARNINE RADNjE moe preduzeti
SAMO STRANKA, a
NE i njen ZASTUPNIK ili UMEA, tako da od ove uloge
ZAVISE PROCESNA OVLAENjA odreenih UESNIKA u postupku.
POSLEDICE LITISPENDENCIJE (dejstva VOENjA PARNICE) i
PRAVOSNANOST (dejstvo PRESUDE)
POGAAJU SAMO STRANKU (TUENOG).
IZVRNOST PRESUDE POGAA samo STRANKU ona od toga ima
- KORIST i samo se

- PROTIV NjE moe sprovesti IZVRENjE.

I odreena SVOJSTVA STRANKE imaju ZNAAJ za POSTUPAK:
- DRAVLjANSTVO Stranke predstavlja
OSNOV i 1 od USLOVA za odreivanje ocene
- POSLOVNE SPOSOBNOSTI, pa samim tim i za ocenu
- PARNINE SPOSOBNOSTI;
- PREBIVALITE ili BORAVITE Stranke predstavlja kriterijum za
ocenu MESNE NADLENOSTI;
- MATERIJALNI POLOAJ Stranke ima uticaja i znaaja za postupak.
Pre svega, Materijalni Poloaj Stranke utie na
TROKOVE POSTUPKA. Od njega zavisi da li e stranka eventualno
prethodno biti OSLOBOENA snoenja PARNINIH TROKOVA (tzv.
SIROMAKO PRAVO) ili nee, jer Stranka prethodno sama snosi parnine
trokove i tako sopstvenim materijalnim sredstvima omoguava i obezbeuje
odvijanje parninog postupka. Stranka DEFINITIVNO SNOSI parnine
TROKOVE, GUBI.
15. Osnovna procesna naela (pojam i vrste)
16. Tuba (pojam, u materijalnom smislu i formalnom smislu)
17. Podizanje tube i dejstva (procesna i materijalnopravna dejstva)
18. Dostavljanje tube tuenom (procesnopravna i materijalnopravna dejstva)
Parnini SUD koji je primio Tubu prethodno ISPITUJE da li ona ima ili nema:
- FORMALNE NEDOSTATKE i da li postoje neke
- PROCESNE SMETNjE
za reavanje spora.
Kad sud utvrdi da NEMA formalnih nedostataka u tubenom pismenu i da nema
procesnih smetnji, on odluuje da
OTVORI POSTUPAK u toj pravnoj stvari.
Poto je
Utvrdio da je TUBA DOPUTENA, sud je
Uzima u POSTUPAK i
DONOSI ODLUKE o:
- UPRAVLjANjU POSTUPKOM;
- RAZVIJANjU PROCESNE AKTIVNOSTI i DELATNOSTI; i
- DOSTAVLjANjU TUBE TUENOM.
Sud je duan da
TUBU sa PRILOZIMA
DOSTAVI tuenom u ROKU od 30D od dana kad je tuba primljena u sudu i da
TUENOG POUI o:
- ROKU u kom treba na Tubu da ODGOVORI;

SADRINI ODGOVORA;
POSLEDICAMA PROPUTANjA da odgovori na tubu u odreenom
roku.

DOSTAVLjANjEM TUBE Tubenom uspostavlja se i zasniva

KOMPLETAN PROCESNIM ODNOS.
TUENI SAZNAJE da je PROTIV NjEGA POKRENUT POSTUPAK, te da mu se
tako OMOGUAVA da se BRANI.
DOSTAVLjANjE tube Tuenom predstavlja
MANIFESTACIJU i KONKRETIZACIJU
NAELA AUDIATUR ET ALTERA PARS SASLUAJMO I DRUGU STRANU.
Tuenom se obezbeuje PRISTUP SUDU i omoguava mu se da i sm
- RASPRAVLjA pred sudom, da daje
- IZJAVE i da se
- IZJANjAVA o navodima, predlozima i zahtevima svog parninog protivnika.
NALAGANjEM Tuenom da obavezno ODGOVORI na TUBU
ELIMINISANA je mogunost da tueni nepotrebno ODUGOVLAI postupak.
Za FAKT DOSTAVLjANjA TUBE Tuenom vezana su sledee
- PROCESNOPRAVNA i
- MATERIJALNOPRAVNA
SREDSTVA:
DOSTAVLjANjE TUBE TUENOM:
PROCESNOPRAVNA DEJSTVA:
1) Zasnovan je 3-STRANI PROCESNOPRAVNI ODNOS;
2) Poinje LITISPENDENCIJA;
3) U pogledu istog zahteva, izmeu istih stranaka NE MOE se pokrenuti NOVA
PARNICA, jer je ZABRANjENA 2-STRUKA LITISPENDENCIJA;
4) NIJE DOPUTENO
- PREINAENjE Tube bez pristanka tuenog,
- POMO
BEZ PRISTANKA TUENOG;
5) Zasnovana je ATRAKCIONA NADLENOST za
- TUBU GLAVNOG MEANjA,
- PROTIVTUBU i
- PRIGOVOR PROTIVTRABINE radi PREBIJANjA;
6) Zapoeta PARNICA se NASTAVLjA i ZAVRAVA IZMEU onih LICA koja
su U TUBI OZNAENA kao PARNINE STRANKE, tako da otuenje stvari
ili prava, koja su neposredni predmet parnice, nema uticaja na parnicu.

Oznaene stranke ZADRAVAJU PROCESNU LEGITIMACIJU bez obzira

na nastale promene u pogledu STVARNE LEGITIMACIJE;
7) 3. LICE moe da bude OBAVETENO o Parnici;
8) UMEA koji se mea na strani TUENOG moe da STUPI U PARNICU.
MATERIJALNOPRAVNA DEJSTVA
Dostavljanjem tube tuenom nastaju izvesna materijalnopravna dejstva:
1) Tueni SAVESNI DRALAC odgovara KAO NESAVESNI za sluaj da
IZGUBI parnicu o ZAHTEVU za PREDAJU STVARI;
2) Dunik je stavljen u DOCNjU, ako ga Tuilac kao poverilac, pre parnice NIJE
POZVAO da ISPUNI OBAVEZU za koju ROK ispunjenja NIJE ODREEN
Zakonom ili Ugovorom;
3) U sluaju AKTIVNE SOLIDARNOSTI TUENI DUNIK vie NEMA
PRAVO da BIRA POVERIOCA kome e ispuniti obavezu, jer je NEKI od
POVERILACA ve ZATRAIO ISPUNjENjE.
19. Odgovor na tubu
ODGOVOR na TUBU Parnina RADNjA TUENOG kojom on IZRAAVA
svoje STAV prema TUBI.
Tueni je, po NALOGU Suda, DUAN da ODGOVORI na Tubu:
u PISANOJ FORMI;
u ROKU od 30D od dana od dana PRIJEMA Tube.
ROK za ODGOVOR na Tubu je PREKLUZIVAN
(ISTEKOM lice koje nije izvrilo radnju u predvienom roku GUBI PRAVO.
Sud pazi na PREKLUZIVNOST (BLAGOVREMENOST preduzimanja radnje)
EX OFFICIO.
Sve DOK ROK na odgovor na Tubu NE ISTEKNE, Tueni IMA PRAVO da svoj
ODGOVOR na Tubu
- DOPUNjAVA ili
- MENjA
NAKNADNO podnetim PODNESCIMA.
U pojedinim POSEBNIM Parninim POSTUPCIMA
Tueni NIJE DUAN da ODGOVORI na Tubu u PISANOJ FORMI
(moe i USMENO da odgovori).
Osim toga, u pojedinim POSEBNIM parninim postupcima, zakonodavac je predvideo
KRAE ROKOVE za ODGOVOR na Tubu.

ODGOVOR na Tubu po pravilu ima karakter PRIPREMNOG PODNESKA, i moe

da ima
RAZLIITU SADRINU zavisno od toga da li se Tueni IZJANjAVA da:
PRIZNAJE ili
OSPORAVA
Tuioev TUBENI ZAHTEV.
Tueni koji je odluio da se od Tube
NE BRANI,
Moe u odgovoru na Tubu da
PRIZNA Tuioev Tubeni zahtev i tako omogui, ukoliko su ISPUNjENI svi Zakonom
predvieni USLOVI,
da Sud AUTORITATIVNO i MERITORNO ODLUI na osnovu PRIZNANjA.
Ukoliko je Tueni odluio da se od Tube
BRANI, on je DUAN da u ODGOVORU na Tubu iznese svoju
ODBRANU:
PROCESNOPRAVNU i
MATERIJALNOPRAVNU
i da
ZAHTEVA da Sud:
ODBACI TUBU kao NEDOPUTENU ili da
ODBIJE Tuioev TUBENI ZAHTEV kao NEOSNOVAN.
Ukoliko Tueni
OSPORI Tuioev TUBENI ZAHTEV on se u ODGOVORU na Tubu
IZJANjAVA o Tuioevim NAVODIMA i PREDLOZIMA i prua Sudu
potreban
PROCESNI MATERIJAL.
Na taj nain, on se
- BRANI od Tube i u odgovoru na Tubu
- NAGOVETAVA ono to NAMERAVA da IZNESE na RASPRAVI, te tako
PRIPREMA RASPRAVLjANjE o toj pravnoj stvari.
Moe se dogoditi da Tueni u Odgovoru na Tubu
OSPORI istaknuti
TUBENI ZAHTEV, ali da
NE OSPORI INjENICE na kojima se istaknuti ZAHTEV ZASNIVA.
U tom sluaju, meu strankama
NISU SPORNE INjENICE i, ukoliko su ispunjeni ZAKONOM predvieni USLOVI,
SUD moe MERITORNO da ODLUI, na osnovu NESPORNOG STANjA STVARI
BEZ OTVARANjA USMENE RASPRAVE.
Ako TUENI, kome je

NALOENO da ODGOVORI na Tubu u

PISMENOJ FORMI to
PROPUSTI da uini ili na njegov
ODGOVOR ima FORMALNE NEDOSTATKE, zbog ega se PO samom ZAKONU
SMATRA da NIJE ODGOVORIO na Tubu,
stvoreni su USLOVI da
Sud donese PRESUDU zbog PROPUTANjA.
20. Zakljuenje glavne rasprave (tok i zakljuenje glavne rasprave)
TOK i ZAKLjUENjE GLAVNE RASPRAVE
TOK GLAVNE RASPRAVE
1) OTVARANjE GLAVNE RASPRAVE;
2) STAVLjANjE ZAHTEVA;
3) IZVIANjE na GLAVNOJ RASPRAVI;
4) REENjE o IZVOENjU DOKAZA;
5) IZVOENjE i PRETRESANjE DOKAZA;
6) REAVANjE PROCESNIH PITANjA u TOKU GLAVNE RASPRAVE;
7) REAVANjE PRETHODNIH PITANjA;
8) REAVANjE SPORNOG PRAVNOG PITANjA;
9) ODLAGANjE RASPRAVE;
10) ZAVRNI GOVORI STRANAKA (PLEDOAJERI).
ZAKLjUENjE GLAVNE RASPRAVE
Kad Sud zakljui da je STVAR SAZRELA za ODLUKU, jer je
PREDMET DOVOLjNO RASPRAVLjEN, pa se moe doneti odluka,
PREDSEDNIK VEA saoptava da je GLAVNA RASPRAVA ZAKLjUENA.
Posle toga, Sud se POVLAI na:
VEANjE i
GLASANjE
Radi donoenja ODLUKA.
Pored
REDOVNOG ZAKLjUENjA, mogue je da doe i do
PREVREMENOG ZAKLjUENjA
GLAVNE RASPRAVE
-

Do toga dolazi PRE nego to su IZVEDENI SVI DOKAZI koji su

ODREENI DOKAZNIM REENjEM, kada je:
OSTALO da se SAMO PRIBAVE izvesni SPISI koji sadre DOKAZE
potrebne za ODLUIVANjE ili
Kada SAMO treba SAEKATI ZAPISNIK o IZVOENjU DOKAZA u
Zamoljenom sudu;

Ako su
STRANKE ODUSTALE od PRETRESANjA tih DOKAZA ili je
VEE ZAKLjUILO da PRETRESANjE DOKAZA NIJE POTREBNO.
-

Kad VEE ODLUI da ZAKLjUI RASPRAVU,

u ZAPISNIK se UNOSI podatak o tome u kom vremenskom
TRENUTKU je RASPRAVA ZAKLjUENA.
(Da se neko ne bi vadio na odsustvo ili poslovnu nesposobnost u vreme rasprave)
21. Pojam i vrste sudskih odluka
ODLUKE su sve one Sudske Parnine Radnje koje su REZULTAT ODLUIVANjA.
SUD donosi sudske odluke kad zauzima STAV o raznim PITANjIMA koja se pojavljuju
u POSTUPKU.
Svoj STAV o PREDMETU PARNICE (Zahtev za presudu) ili o nekom
PROCESNOM PITANjU, sud izraava u vidu odluke.
ODLUKA STAV Suda o:
- PREDMETU PARNICE (Zahtev za presudu)
- PROCESNOM PITANjU
Odluka je svaka IZJAVA SUDA uinjena sa CILjEM da proizvede odreeno
PRAVNO DEJSTVO.
ODLUKA:
- IZJAVA Suda
sa CILjEM da se proizvede
PRAVNO DEJSTVO
Odluke su PARNINE RADNjE koje SUD preduzima u odreenoj formi.
ODLUKA:
- PARNINA RADNjA Suda
u odreenoj
FORMI
U POJEDINIM SITUACIJAMA, sud
NE DONOSI FORMALNU ODLUKU iako
odluuje o pojedinom PROCESNOM PITANjU
(npr., o doputenosti meanja, otvaranju postupka, itd.).
Ukoliko o POJEDINOM PITANjU
ODLUUJE
po PRIGOVORU STRANKE,
Sud je

DUAN da o tome donese ODLUKU.

Sve ODLUKE SUDA dele se na:
PRESUDE
REENjA
1) Odluke u formi PRESUDE Sud donosi, po pravilu, kad ODLUUJE o
TUBENOM ZAHTEVU.
Presuda je uvek sainjena u
- PISMENOJ FORMI i ima
- OBLIK POSEBNOG PISMENOG SASTAVA.
2) REENjE Sud donosi uvek KAD NE ODLUUJE PRESUDOM
(ne odluuje o Tubenom zahtevu).
Sud donosi REENjE kad ODLUUJE o:
PROCESNOM PITANjU
PITANjU koje se NE TIE NEPOSREDNO PREDMETA PARNICE, ali se javlja
POVODOM Raspravljanja i Odluivanja o samom predmetu parnice.
IZUZETNO, Sud moe da ODLUI u
INSTANCIONOM POSTUPKU, povodom
izjavljene ALBE, kad se
IZJANjAVA o
- OSNOVANOSTI ALBE i kad
NEPOSREDNO
- NE USVAJA ili
- ODBIJA
TUBENI ZAHTEV.
S obzirom na CILj,
ODLUKE mogu da budu:
PRIPREMNE i
- KONANE.
1) PRIPREMNIM ODLUKAMA
STVARAJU se PRETPOSTAVKE ZA DONOENjE ODLUKE o GLAVNOM PITANjU
(Reenja o Upravljanju Parnicom)
2) KONANIM ODLUKAMA
ODLUUJE se KAD se ZAVRAVA POSTUPAK pred Sudom Odreenog Stepena ili
pred Sudom Uopte.
(Presuda, Reenje o Obustavljanju Postupka)
22. Pojam i donoenje presude
1) POJAM

PRESUDA je
Sudska ODLUKA kojom se
- AUTORITATIVNO;
- KONANO; i
- MERITORNO
ODLUUJE o Zahtevu za Presudu i
REAVA SPOR, koji je bio povod parnici na
- AUTORITATIVAN; i
- NESUMNjIV
NAIN.
Donoenjem PRESUDE, Sud OSTVARUJE SUDSKU FUNKCIJU.
PRESUDA kojom se REAVA SPOR je
AKT SUDSKE VLASTI, AKT DRAVNOG ORGANA.
Sud reava spor tako to KONKRETIZUJE APSTRAKTNU PRAVNU NORMU
na POJEDINANU IVOTNU SITUACIJU, koja je bila iznesena pred njega na
reavanje, IZRICANjEM POJEDINANE PRAVNE NORME.
PRESUDA je KONANA ODLUKA, jer je ona ZAVRNI AKT kojim se
OKONAVA:
- RASPRAVA;
- IZVIANjE; i
- ODLUIVANjE.
Po pravilu, PRESUDOM se
OKONAVA 1-ni POSTUPAK.
Kad presuda postane
PRAVOSNANA, SPOR koji je bio povod parnici
- KONANO je i
- DEFINITIVNO
REEN.
Presudom se MERITORNO ODLUUJE o
OSNOVANOSTI istaknutih ZAHTEVA za PRESUDU.
Presuda je MERITORNA ODLUKA o PREDMETU Parnice,
jer se njome odluuje da li
STRANKA ZASLUUJE da joj se
TRAENA PRAVNA ZATITA PRUI.
(MERITUM ZASLUGA)
Sud presudom MERITORNO ODLUUJE o:
- PREDMETU Parnice;

OSNOVANOSTI Tubenog Zahteva.

PRESUDOM se:
- USVAJA ili
- ODBIJA
- U CELINI
- DELIMINO,
ZAHTEV za PRESUDU u pogledu
- GLAVNE STVARI i u pogledu
- SPOREDNIH TRAENjA.
ZAKLjUAK (lat. conclusio) o OSNOVANOSTI istaknutog ZAHTEVA za
Presudu SUD DOBIJA
SILOGISTIKOM OPERACIJOM kojom
DONjU PREMISU (injeninu podlogu)
PODVODI POD
GORNjU PREMISU (pravnu normu materijalnog prava).
2) DONOENjE PRESUDE
Sud DONOSI PRESUDU im
- OKONA RASPRAVU
- OBJAVLjUJE je na samom ROITU.
SUD:
1) OKONA RASPRAVU
2) DONESE PRESUDU
3) OBJAVI PRESUDU na samom ROITU
U SLOENIJIM SLUAJEVIMA, Sud moe
ODLOITI DONOENjE PRESUDE i tada se
Prilikom samog ZAKLjUENjA GLAVNE RASPRAVE,
STRANKAMA SAOPTAVA da e
Sud PRESUDU
DONETI u ZAKONSKOM ROKU i
DOSTAVITI je strankama u ROKU od 8D.
SUDIJA pojedinac NEPOSREDNO IZRIE PRESUDU.
DONOENjE PRESUDE je
POSEBNA FAZA u 1-nom POSTUPKU
SAMO u POSTUPKU PRED VEEM, kad
ODLUKU DONOSI VEE.
POSTUPAK za donoenje presude
OTPOINjE
VEANjEM i
GLASANjEM u
-

NEJAVNOJ SEDNICI, a
ZAVRAVA se:
OBJAVLjIVANjEM PRESUDE
- VEANjE
- GLASANjE
(nejavna sednica)
- OBJAVLjIVANjE PRESUDE
ODLUKU o JEDNOSTAVNIJIM PITANjIMA Vee moe DONETI i u samom
ZASEDANjU
Kad VEE
DONOSI ODLUKU ODMAH po ZAKLjUENjU GLAVNE RASPRAVE, sudsko
vee se POVLAI u NEJAVNU SEDNICU radi:
VEANjA i
GLASANjA.
Ako je SUD ODLOIO DONOENjE ODLUKE,
PREDSEDNIK VEA
ZAKAZUJE NEJAVNU SEDNICU RADI VEANjA i GLASANjA.
VEANjE i GLASANjE se obavlja
BEZ PRISUSTVA JAVNOSTI i uz
ISKLjUENjE JAVNOSTI.
Veanjem i Glasanjem RUKOVODI PREDSEDNIK VEA.
Ako se radi o NEJAVNOJ SEDNICI KOJA se NE DRI ODMAH po ZAKLjUENjU
RASPRAVE,
PREDSEDNIK VEA se
Javlja u ulozi IZVESTIOCA i
Podnosi NACRT ODLUKE koja slui kao PODLOGA za DISKUSIJU.
Poto se zavri VEANjE, prelazi se na GLASANjE.
ODLUKE se donose
1-GLASNO ili (Sve Sudije se slau)
VEINOM GLASOVA. (Miljenja razliita i podeljena)
Odluke se donose
1-GLASNO kad se SVE SUDIJE SLAU u pogledu PREDLOENE ODLUKE.
Kad su
MILjENjA RAZLIITA i PODELjENA, ODLUUJE se GLASANjEM.

Nijedan SUDIJA NE MOE da:

USKRATI svoj GLAS;
Da se SUZDRI od GLASANjA.
Kad PREDSEDNIK OBJAVI da je GLASANjE ZAVRENO, ODLUKA je
DONETA.
LAN VEA koji je ostao U MANjINI ima
PRAVO da svoje ODVOJENO MILjENjE
- PISMENO OBRAZLOI i da ga
- IZDIKTIRA u ZAPISNIK o VEANjU i GLASANjU ili da ga
- PRILOI ZAPISNIKU
O VEANjU i GLASANjU sastavlja se POSEBAN ZAPISNIK koji se ZATVARA u
POSEBAN OMOT koji
Moe OTVORITI SAMO INSTANCIONI SUD (SUD VIE NADLENOSTI).
23. Pravni lekovi (pojam, cilj i vrste)
POJAM
PRAVO na PRAVNI LEK, kao USTAVNI PRINCIP, ugraeno je i razraeno kroz
pravila o pravnim lekovima.
Po svojoj PRAVNOJ PRIRODI pravni lek je
STRANAKA PARNINA RADNjA kojom stranka
POBIJA onu SUDSKU ODLUKU za koju TVRDI da je NEZAKONITA
sa CILjEM da se POSTIGNE njena:
PROMENA;
PREINAENjE; ili
UKIDANjE.
To je DISPOZITIVNA PARNINA RADNjA kojom se
POKREE INSTANCIONI POSTUPAK pred Sudom koji vri
KONTROLU ZAKONITOSTI POBIJANjA ODLUKE.
Ova Stranaka parnina RADNjA SADRI ZAHTEV kojim se od Suda koji vri
kontrolu zakonitosti pobijane odluke, trai da:
PREISPITA;
UKINE;
VRATI na PONOVNO ODLUIVANjE;
PREINAI;
POBIJANU ODLUKU.
Pravni lek je, isto tako, OFANZIVNA PARNINA RADNjA, jer njegovim
izjavljivanjem Stranka NASTOJI da PROMENI SITUACIJU stvorenu
MERITORNOM ODLUKOM koja je PREDMET KONTROLE.

Pravni lek je ISKLjUIVO STRANAKA PARNINA RADNjA, jer

INICIJATIVA za PROMENU NEZAKONITE i NEPRAVILNE ODLUKE potie
od STRANKE, a NE od SUDA.
Ni Parnini Sud koji je odluku doneo, ni Instancioni Sud koji treba da vri kontrolu
zakonitosti odluke niestepenog suda, ne mogu da iniciraju ispitivanje odluke, niti
mogu da je ispituju ukoliko nije izjavljen pravni lek.
U IZVESNIM SLUAJEVIMA SUD moe da:
ISPRAVI;
POVUE;
OPOZOVE; ili
STAVI VAN SNAGE
SOPSTVENU ODLUKU iako to STRANKA NIJE PREDLOILA.
Npr. on moe da:
ISPRAVI OIGLEDNE OMAKE ili GREKE do kojih je dolo u 1 ODLUCI
i to u POSTUPKU za ISPRAVKU ODLUKE.
CILj
Pravni lekovi nisu samo SREDSTVA za ZATITU PRAVA i INTERESA parninih
STRANAKA.
Njima se ostvaruju odreeni SUBJEKTIVNI i OBJEKTIVNI PROCESNI
CILjEVI.
Dakle, pravni lek je PRAVNO SREDSTVO kojim se STRANKA BRANI od
NEZAKONITIH ODLUKA.
Pravni lek izjavljuje ona STRANKA koja NIJE ZADOVOLjNA ODLUKOM, jer
tvrdi da je ona NEZAKONITA i da zbog njene NEZAKONITOSTI i
NEPRAVILNOSTI TRPI neku TETU.
Izjavljivanjem pravnog leka Stranka izraava svoje NEZADOVOLjSTVO i nastoji
da IZDEJSTVUJE ODLUKU koja e za nju biti POVOLjNIJA od odluke koju
pobija.
Pravni lek je PRAVNO SREDSTVO koje ima dominantnu ulogu i funkciju
KONTROLE koja se ostvaruje u INSTANCIONOM POSTUPKU.
INSTANCIONI POSTUPAK je
SAMOSTALAN POSTUPAK;
Sa SAMOSTALNIM PROCESNIM CILjEM (KONTROLA ZAKONITOSTI i
POBIJANjE ODLUKE);
SAMOSTALNIM PREDMETOM (ZAHTEV za UKIDANjE ili PREINAENjE
POBIJANE ODLUKE);

SAMOSTALNIM PROCESNIM USLOVIMA i MATERIJALNIM

USLOVIMA za DOPUTENOST i OSNOVANOST ODLUKE (RAZLOZI za
POBIJANjE ODLUKE);
POSEBNIM ODLUKAMA (KONANIM u toj INSTANCI).

Pravni lek OMOGUAVA da se izvri KONTROLA ZAKONITOSTI Pobijane

Odluke.
Pravni lekovi OMOGUAVAJU da se ostvari:
ZAKONITOST; i uspostavi
VLADAVINA PRAVA.
Postojanje pravnih lekova utie na:
EFIKASNIJI; i
KVALITETNIJI;
RAD SUDOVA
Pravni lekovi omoguavaju:
UJEDNAAVANjU SUDSKE PRAKSE; i, konano,
DOPRINOSE AFIRMACIJI PRAVOSUA i PRAVNE SIGURNOSTI.
Iako pravni lekovi OMOGUAVAJU ostvarivanje:
PRAVA na PRAVNU ZATITU i
ZAKONITOSTI,
Oni u odreenoj meri UGROAVAJU PRINCIPE EFIKASNOSTI i
EKONOMINOSTI, a pojedini od njih PRINCIP PRAVNE SIGURNOSTI.
Iz tog razloga, ZAKONODAVAC pribegava:
OGRANIAVANjU
BROJA PRAVNIH LEKOVA (numerus clausus)
RAZLOGA koji predstavljaju POVOD za IZJAVLjIVANjE PRAVNIH
LEKOVA.
VRSTE Pravnih lekova
Pravni lekovi su MNOGOBROJNI i mogu se RAZLIITO KLASIFIKOVATI.
Uobiajevna je PODELA pravnih lekova na:
1) REDOVNE; i (protiv NEPRAVOSNANIH Odluka)
2) VANREDNE; (protiv PRAVOSNANIH Odluka)
PRAVNE LEKOVE.
Prema tome da li se izjavljuju PROTIV NEPRAVOSNANIH ili PROTIV
PRAVOSNANIH ODLUKA.
S obzirom na to da li se kao ORGAN KONTROLE javlja:
ISTI SUD; ili
-

SUD VIEG STEPENA,

Pravni lekovi mogu da budu:

1) SUSPENZIVNI; i
2) NESUSPENZIVNI.
Zavisno od toga da li:
ODLAU; ili
NE ODLAU;
Nastupanje IZVRNOSTI.
Prema tome, da li se o izjavljenom pravnom leku:
IZJANjAVA; ili
NE IZJANjAVA,
PROTIVNIK ALIOCA,
Pravni lek moe da bude:
1) 2-STRAN; ili
2) 1-STRAN.
Pravni lekovi mogu da budu:
1) SAMOSTALNI;
2) NESAMOSTALNI,
Zavisno od toga da li se oni mogu IZJAVITI:
ODVOJENO/SAMOSTALNO; ili
UZ PRAVNI LEK protiv DRUGE ODLUKE.
Pravni lekovi mogu da budu:
PREKLUZIVNI (OGRANIENI) (moraju biti IZJAVLjENI u zakonom
odreenom ROKU, inae ne postoji/ne vai pravni lek); i
NEPREKLUZIVNI (NEOGRANIENI) (NISU vezani za odreeni ROK).
PREGLED pravnih lekova u parninom postupku
KORIENjE PRAVNIH LEKOVA i pored njihovog nesumnjivog ZNAAJA,
UTIE na ostvarivanje KVALITETA PRAVNE ZATITE koja se prua, pre svega na:
EKONOMINOST;
EFIKASNOST; i
PRAVNU SIGURNOST.
Zbog toga se:
ZAKONOM OGRANIAVA BROJ (numerus clausus) Pravnih lekova; i
posebno se predviaju
USLOVI za DOPUTENOST i OSNOVANOST Pravnih lekova.
SISTEM pravnih lekova obuhvata:
REDOVNE Pravne lekove; i
VANREDNE Pravne lekove.
-

REDOVNI pravni lekovi u Parninom postupku su:

ALBA protiv PRESUDE;
ALBA protiv REENjA;
PRIGOVOR protiv PLATNOG NALOGA;
PREDLOG za VRAANjE u PREANjE STANjE.
VANREDNI pravni lekovi u Parninom postupku su:
ALBA sa ALTERNATIVNIM PREDLOGOM za REVIZIJSKO
ODLUIVANjE (Direktna revizija);
REVIZIJA protiv PRESUDE;
VANREDNA REVIZIJA;
REVIZIJA protiv REENjA;
PREDLOG za PONAVLjANjE POSTUPKA;
PREDLOG za VRAANjE u PREANjE STANjE;
TUBA za PONITENjE SUDSKOG PORAVNANjA (Specifian pravni lek).
-