Pripučnik Za Odgajatelje

Gordana Bujii
DIJETE I KRIZA
Copyright Golden marketing-Tehnika knjiga, 2005., Zagreb

Sva prava pridrana
Nakladnik
Golden marketing-Tehnika knjiga
Juriieva 10, Zagreb
Za nakladnika
Ana Reetar
Urednica
Mirjana Pai Jurini
Recenzenti
prof. dr. sc. Milan Matijevi
prof. dr. sc. Marija Lebedina-Manzoni
doc. dr. sc. Mirjana Duran
Crtei
Djeca Djejeg vrtia Vukovar II iz Vukovara
ISBN 953-212-253-2
Gordana Bujii
DIJETE I KRIZA
PRIRUNIK
za odgajatelje, uitelje i roditelje

Zagreb, 2005.
Knjigu posveujem Ilji, koji je svojim dolaskom

promijenio ne samo moj pogled na svijet nego i cijeli moj ivot.
Zahvalu dugujem mami, tati i Slobodanu, koji su
me poticali da zavrim i olakali mi teret svakodnevnih obaveza.
Sadraj
Rije itateljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1. Uvod: KRIZA U DJEJOJ DOBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pojam krize i reakcije na kriznu situaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kritine faze djeje razvojne dobi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Simptomi i sindromi djejih kriza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Specifine reakcije predkolskog djeteta na krizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Specifine reakcije djeteta od 6 do 11 godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Akcijski plan rada odgajatelja/uitelja u radu s djetetom u krizi . . . . . . . .
Neposredan rad s djetetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Rad s obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Timski rad s djetetom u krizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Etike dvojbe u radu s djetetom u krizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
13
14
16
17
17
18
19
21
23
24
2. BOLESNO DIJETE I HOSPITALIZACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

O emu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Uloga odgajatelja/uitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Djetetova reakcija na krizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako djeca reagiraju na vlastitu bolest ili bolest drugog djeteta? . . . . . .
Djetetovi strahovi izazvani hospitalizacijom i odgovor na njih . . . . . . .
Odnos prema bolesnom djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos prema obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kada zatraiti pomo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tko moe pomoi i kako? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27
29
31
31
31
32
33
33
34
34
35
3. BOLEST LANA OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako djeca openito reagiraju na bolest u obitelji? . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Karakteristine reakcije na bolest roditelja, bake ili djeda . . . . . . . . . . .
Reakcije na bolest sestre ili brata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Djetetove reakcije na duevne bolesti u obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odgajateljev i uiteljev odnos prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37
39
40
40
40
40
41
41
41
42
43
Dijete i kriza
Kada zatraiti pomo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Tko moe pomoi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
4. SMRT LANA OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Djetetova reakcija na smrt bliske osobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako djeca reagiraju na smrt u obitelji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
imbenici koji utjeu na djetetovu reakciju na smrt i duljinu alovanja
Ranija iskustva sa smru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Uloga odgajatelja/uitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos odgajatelja/uitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos prema drugoj djeci u vrtikoj skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . .
Odnos prema osoblju u vrtiu ili koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tko moe pomoi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
45
47
48
48
50
50
51
51
52
52
53
53
54
5. DIJETE I RAZVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Djetetova reakcija na razvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tipine reakcije na razvod u djece odreene dobi . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Djetetova reakcija na situaciju nakon razvoda i na stvaranje
nove obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tko moe pomoi i kako? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
55
57
60
60
60
61
62
63
64
65
66
6. NASILJE U OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako djeca reagiraju na nasilje u obitelji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos odgajatelja/uitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tko moe pomoi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
67
69
71
72
72
73
74
75
75
76
7. ZLOSTAVLJANJE DJETETA U OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vrste zlostavljanja djeteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Obiljeja tjelesnog zlostavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
79
81
84
84
Sadraj
Obiljeja spolnog zlostavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Obiljeja emocionalnog zlostavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zanemarivanje djeteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Obiljeja djetetova izrabljivanja kroz rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Djetetova reakcija na zlostavljanje u obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dijete dojenake dobi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Djeca predkolske i ranokolske dobi (3 10 godina) . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos odgajatelja/uitelja prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odnos prema djeci u vrtiu ili koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Znakovi tjelesnog zlostavljanja djeteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Znakovi zanemarivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tko moe pomoi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
84
85
85
86
86
86
86
87
87
88
88
89
89
89
90
8. BOLESTI OVISNOSTI U OBITELJI I NJIHOV UTJECAJ NA DIJETE 93

O emu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Kako bolesti ovisnosti u obitelji utjeu na djetetov razvoj i kako dijete
na njih reagira? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Obiljeja novoroenadi i dojenadi roditelja ovisnika . . . . . . . . . . . . . . 98
Reakcije predkolske i ranokolske djece na ovisnost roditelja . . . . . . . . 98
Uloga odgajatelja/uitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Odnos prema djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Odnos odgajatelja prema roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Odnos prema kolegama u vrtiu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Tko moe pomoi i kako? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
9. UKLJUIVANJE DJETETA S POSEBNIM POTREBAMA U
VRTIKU SKUPINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
O emu se zapravo radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Obiljeja djetetova razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Uloga odgajatelja/uitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Odnos odgajatelja/uitelja prema djetetu s posebnim potrebama . . . . . . . 107
Odnos prema brai i sestrama djeteta s posebnim potrebama . . . . . . . . . . 108
Odnos prema roditeljima djeteta s posebnim potrebama . . . . . . . . . . . . . . 109
Odnos prema drugoj djeci u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Odnos prema kolegama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Tko moe pomoi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Dijete i kriza
10. PROGRAMI I AKTIVNOSTI KOJI POMAU DJETETU U KRIZI . . . 113

Osmiljavanje programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Rad s djetetom poremeenog ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Prepoznavanje i analiza poremeaja ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Pomo strunjaka drugih usmjerenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Obiljeja razvojnih faza koje utjeu na djetetovo ponaanje . . . . . . . . . . 118
Razliite vrste rada s djetetom u krizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Jaanje djetetova samopouzdanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Poboljanje sposobnosti verbalnog izraavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Usvajanje pravila ponaanja u skupini ili razredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Vjetine mirnog rjeavanja sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Uenje o osjeajima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Kontrola agresivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
11. SPRJEAVANJE SINDROMA IZGARANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
to je sindrom izgaranja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Stadiji sindroma izgaranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Simptomi sindroma izgaranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Kako se sindrom izgaranja moe sprijeiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Biljeka o autorici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Rije itateljima
U podnaslovu ove knjige pie kako je namijenjena odgajateljima, uiteljima i roditeljima pa je umjesno pitati kako to da i autorica nije tog profesionalnog
opredjeljenja i to psihijatrica ima rei strunjacima koji se bave edukacijom djece predkolske i rane kolske dobi.
Na pisanje ovog prirunika potaknulo me vlastito roditeljsko iskustvo i specifinost svakodnevnog posla. Naime, u psihoterapijskom radu u obiteljskom savjetovalitu vrlo se esto susreem s problematikom koja nije usko gledano psihijatrijska nego predstavlja krizne ili stresne ivotne situacije u kojima, obino
pasivno, sudjeluju i djeca. Roditelji ih dovode u savjetovalite i trae pomo u
krizama izazvanim razvodom, alkoholizmom ili nasiljem u obitelji.
Shvatila sam da se i sama moram dodatno educirati kako bih im to kvalitetnije pomogla. Zato sam pomno iitala literaturu dostupnu na hrvatskom jeziku, a konzultirala sam i mnoge radove stranih autora, koji se tom problematikom bave vie i due. Na pisanje prirunika potaknulo me ono to sam u toj literaturi nala, a jo vie ono to nisam nala.
Premda je pisan po ugledu na sline knjige, u ovaj prirunik ugraene su
specifinosti obiteljskog ivota i tradicije te sociokulturna obiljeja Hrvatske, koja se u mnogome razlikuju od onih u zapadnim zemljama. Vjerujem da e biti
od pomoi odgajateljima, uiteljima i roditeljima, a sve djece radi jer njima je
pomo dobronamjernih i osposobljenih odraslih prijeko potrebna.
Autorica
1. Uvod
KRIZA U DJEJOJ DOBI
13
Pojam krize i reakcije na kriznu situaciju

Dijete pod stresom ili traumatizirano dijete, iznimno je esta tema o kojoj piu
mnogi istraivai, strunjaci pa i nestrunjaci tijekom posljednjeg desetljea.
Jedna je vana iznimka: o tome nedovoljno piu oni koji su djeci najblii,
njihovi uitelji i nastavnici.
Autori tekstova pod spomenutim izrazima razumijevaju razliite entitete
od tekoa u razvoju, poremeaja u ponaanju do emocionalne ili socijalne
nerazvijenosti, mijeajui znaenje rijei stres, kriza i trauma.
Pojmovi stres i kriza esto se upotrebljavaju alternativno, i pritom se pojmovno-terminoloki nedovoljno razlikuju. Bez obzira na to koliko su sline
pojave koje se opisuju pojmovima stres i kriza, one nisu jednake i izrazi se ne
bi smjeli upotrebljavati kao istoznanice.
Ti se pojmovi razlikuju i jezino i definicijom. Mi emo se u ovoj knjizi vie baviti krizom.
Rije kriza potjee od grke rijei krisis. Slino zvui i pie se na veini
svjetskih jezika: njem. Krise; engl. crisis; fr. crise; tal. crisi; rus. krizis, kriz.
Prema Oxfordskom rjeniku, pojam stres vjerojatno je skraen oblik rijei
distress, i njegovo bi osnovno znaenje bilo poremeaj.
Situacija moe biti krizna i/ili stresna.
Pojmom stresna, odnosno krizna situacija oznaavamo objektivno zbivanje koje potie ili izaziva pojavu stresa ili krize.
Stresnu situaciju izaziva promjena u okolini koja remeti dinamiku psihosocijalnu ravnoteu pojedinaca koji su joj izloeni. Tada im za ponovnu uspostavu ravnotee treba mnogo vie vremena.
Za razliku od stresne situacije, kriznu situaciju izaziva promjena jednog,
vie ili svih aspekata materijalne ili sociokulturne realnosti pojedinca ili strukturno-morfoloka promjena samoga pojedinca, koja njegovu dinamiku psihosocijalnu ravnoteu moe naruiti toliko da je ne moe uspostaviti za uobiajeno dugo vrijeme.
Promjena koju ukljuuje krizna situacija uvijek znai gubitak, bilo materijalni gubitak ili gubitak na sociokulturnoj razini ivljenja.
Dijete i kriza
Meu slinim definicijama kojima se preciznije opisuje pojam krize, a koje autori daju ovisno o svojem osnovnom znanstvenom interesu, za ovu prigodu najpotpunijom se ini sljedea:
14
Kriza je traumatski dogaaj koji nastaje naglo, bez najave, i pogoene osobe obino preplavljuje strahom te osjeajem ranjivosti i bespomonosti, a uvijek rezultira gubitkom.
Tom definicijom obuhvaeni su vrlo razliiti dogaaji, od prirodnih katastrofa koje pogaaju mnoge ljude i koje ugroavaju njihove ivote, do situacija
i dogaaja koje proivljava pojedina obitelj, kada samo njezini lanovi proivljavaju dramatine, a ponekad i tragine promjene.
Krizna situacija pokree snane reakcije, koje osobi pomau prevladati
nelagodu i vratiti se u stanje emocionalne ravnotee. Ako se to dogodi, kriza se
moe prevladati, a osoba moe nauiti kako koristiti mehanizme prilagodbe,
ponekad ak toliko da je u boljem stanju nego prije nastanka krize.
No, kriza se moe i produbiti, pojaati i izazvati regresivnu deterioraciju,
povlaenje, odnosno ponaanje koje nije u skladu s dobi.
Nain na koji e bilo koja osoba, pa tako i dijete, reagirati na kriznu situaciju ovisi o brojnim varijablama kao to su osobine linosti, ivotno iskustvo,
ozbiljnost dogaaja, razina drutvene potpore te vrsta i kvaliteta intervencije
tijekom krizne situacije i nakon nje.
Ne postoje dvije osobe koje reagiraju jednako na kriznu situaciju, a to je u
djece jo izraenije. No, dva najea pokazatelja traume i stresa djece, neovisno o dobi, jesu promjena ponaanja i regresija.
Kritine faze djeje razvojne dobi

Djeca se raaju sa slinim osnovnim sposobnostima i razliitim temperamentima, no na putu do odrasle dobi, tijekom sazrijevanja, prolaze kroz razliite,
esto dramatine promjene. Zato se esto kae da djeje razvojno doba samo
po sebi predstavlja krizu.
Poznati psiholog Erik Erikson smatra da svaki pojedinac prolazi kroz
osam razvojnih faza, koje odreuje priroda i koje on naziva psihosocijalnim
fazama.
Svaku fazu obiljeava razliita psiholoka kriza, koja se mora razrijeiti
prije prelaska u sljedeu razvojnu fazu. Ako nije razrijeena, ili ako je loe razrijeena, kriza e donijeti potekoe u kasnijem ivotu.
Ovdje emo opisati prve etiri razvojne faze, koje obuhvaaju dob od roenja do 12. godine, dakle, dob koja je u sreditu nae pozornosti.
Kriza u djejoj dobi
Faza 1: Od roenja do navrene prve godine ivota

Kriza:
Povjerenje i nepovjerenje
Opis:
Tijekom prve godine ivota zadovoljenje djetetovih potreba za hranom, toplinom i osjeajima potpuno ovisi o drugima, te ono mora slijepo vjerovati osobama koje se za njega brinu.
Ako osoba koja se brine o djetetu stalno i odgovorno zadoPozitivan ishod: voljava njegove potrebe, ono e razviti osjeaj sigurnosti ne
samo u odnosu na roditelje, nego i na okolinu uope.
Negativan
hod:
is-
Ako djetetove potrebe nisu zadovoljene na odgovarajui nain, dijete e razviti nepovjerenje prema ljudima i stvarima
u svojem okruenju, ak prema samom sebi.
Faza 2: Druga godina ivota
Kriza:
Neovisnost nasuprot dvojbi (ili stidu)
Opis:
Dijete ui hodati, govoriti, sluiti se zahodom i samo initi neke stvari. U toj fazi poinju se razvijati samokontrola i
samopouzdanje.
Ako roditelji ili skrbnici ohrabruju dijete na inicijativu i daju mu potporu kada pogrijei, ono e razviti samopouzdaPozitivan ishod:
nje potrebno za suoavanje s buduim situacijama koje e
zahtijevati izbor, kontrolu i neovisnost.
Negativan
hod:
Ako se roditelji ili skrbnici postavljaju previe zatitniki

is- ili ne odobravaju djetetovu neovisnost, dijete se poinje stidjeti zbog svojeg ponaanja ili pretjerano sumnja u svoje
sposobnosti.
Faza 3: Rano djetinjstvo (2 6 godina)
Kriza:
Inicijativa i krivnja
Opis:
Djeca u toj fazi imaju novosteenu snagu jer su razvila motorike vjetine i sve su ukljuenija u socijalne interakcije s
ljudima koji ih okruuju. Sada moraju nauiti kako uspostaviti ravnoteu izmeu elje za pustolovinom i odgovornosti, te nauiti kontrolirati impulse i matu.
Ako roditelji ili skrbnici ohrabruju dijete, i pri tome inzistiraju na disciplini, djeca e bez osjeaja krivnje nauiti
Pozitivan ishod:
da neke stvari nisu doputene, ali se nee osjeati postieno
kada se pri igranju razliitih uloga slue matom.
Negativan
hod:
is- U suprotnom, djeca mogu razviti osjeaj krivnje i poeti

vjerovati kako je loe biti neovisan.
15
Dijete i kriza
Faza 4: Osnovnokolska dob (612 godina)

16
Kriza:
Odgovornost i osjeaj manje vrijednosti
Opis:
U toj fazi kola ima vanu ulogu. Djeca ue izraivati razliite predmete, sluiti se alatom, te stjeu vjetine koje su
potrebne i koje e im jednoga dana trebati.
Ako djeca mogu otkriti zadovoljstvo u intelektualnoj stimuPozitivan ishod: laciji, u produktivnosti, nastojei pritom postii uspjeh, razvit e osjeaj odgovornosti.
Negativan
hod:
is-
U suprotnom, razvit e osjeaj manje vrijednosti.
Prema Eriksonovu miljenju, svako razvojno razdoblje obiljeavaju dva

mogua rjeenja krize, pozitivno i negativno. Koje e od tih rjeenja dijete primijeniti, ovisi o nizu elemenata. Ipak, velika je vjerojatnost da e dijete, bez
obzira na dob, pokazati neke od sljedeih reakcija:
Simptomi i sindromi djejih kriza

Regresija u ponaanju. Djeca koja su izloena kriznoj situaciji esto se ponaaju kao djeca mlae dobi. To je posebno izraeno kod dojenadi, predkolske
djece i uenika niih razreda. Ona se tada ponaaju na nain koji su davno prerasla, primjerice siu prst, mokre u postelju, boje se mraka. Traumatizirano dijete moe razviti strah od odvajanja, trai da ostane uz roditelje i ne eli otii samo u postelju. Gubi se uspostavljena kontrola mokrenja i stolice i djeca se
vraaju u pelene.
Izraeniji strahovi i napetost. Djeca pokazuju pojaan strah i zabrinutost
i boje se situacija koje su ve svladala. Ponekad odbijaju ii u vrti ili kolu, a
zapravo odbijaju odvajanje od roditelja i trae dodatnu panju i potporu.
Slabija koncentracija i poputanje u uenju. Djeca koja proivljavaju kriznu situaciju u kui, esto popuste u uenju. Do tada odlini uenici, koji uredno obavljaju postavljene zadae, postaju nemarni, ne ue i ne piu zadae i zaostaju za prijateljima iz razreda od odlinih, postaju loi uenici.
Pojaana agresivnost, suprostavljanje starijima, smanjena tolerancija
na frustracije. Djeca izloena kriznoj situaciji ponekad slabije kontroliraju bijes i frustracije. Situacije koje prije ne bi izazvale emotivan odgovor, tijekom
krize i nakon nje mogu potaknuti agresivan odgovor i/ili razne frustracije.
Poveana razdraljivost, emocionalna nestabilnost i potitenost. Djeca
takoer mogu imati razliite emocionalne odgovore na krizne situacije. Mogu se javiti znakovi depresije, koji ukljuuju opi osjeaj tuge, potekoe pri uspavljivanju ili isprekidan san, promjene prehrambenih navika, gubitak zani-
Gordana Bujii
DIJETE I KRIZA
Nakladnik
Zagreb, Juriieva 10
tel.: 01/4810-820, faks: 01/4810-821
e-mail: gmtk@gmtk.net
www.gmtk.net
Lektorica
Jasenka Rui
Likovno rjeenje korica
Studio Golden
Grafiki urednik
Nenad B. Kuntek
Tisak
Kastmiler, Zagreb
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i sveuilina knjinica, Zagreb
UDK 159.942-053.2
159.922.7
BUJII, Gordana
Dijete i kriza / Gordana Bujii. Zagreb :
Golden marketing-Tehnika knjiga, 2005.
ISBN 953-212-253-2
I. Krizne situacije -- Djeca -- Psiholoko gledite
450729048

Pripučnik Za Odgajatelje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pripučnik Za Odgajatelje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gordana Bujii

Copyright Golden marketing-Tehnika knjiga, 2005., Zagreb

Golden marketing-Tehnika knjiga

Knjigu posveujem Ilji, koji je svojim dolaskom

2. BOLESNO DIJETE I HOSPITALIZACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. BOLEST LANA OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kada zatraiti pomo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

7. ZLOSTAVLJANJE DJETETA U OBITELJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Obiljeja spolnog zlostavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. BOLESTI OVISNOSTI U OBITELJI I NJIHOV UTJECAJ NA DIJETE 93

10. PROGRAMI I AKTIVNOSTI KOJI POMAU DJETETU U KRIZI . . . 113

Pojam krize i reakcije na kriznu situaciju

Kritine faze djeje razvojne dobi

Kriza u djejoj dobi

Faza 1: Od roenja do navrene prve godine ivota

Neovisnost nasuprot dvojbi (ili stidu)

Ako se roditelji ili skrbnici postavljaju previe zatitniki

is- U suprotnom, djeca mogu razviti osjeaj krivnje i poeti

Faza 4: Osnovnokolska dob (612 godina)

Odgovornost i osjeaj manje vrijednosti

U suprotnom, razvit e osjeaj manje vrijednosti.

Prema Eriksonovu miljenju, svako razvojno razdoblje obiljeavaju dva

Simptomi i sindromi djejih kriza

CIP - Katalogizacija u publikaciji

You might also like