SLOENI KAMATNI RAUN

Postupak obracuna kamate i njenog pripisivanja glavnici naziva se kapitalisanje.

Dekurzivno obraunavanje interesa se obavlja krajem perioda, za protekli period (unazad) na raniju
(diskontovanu) vrednost, kao istu glavnicu(K), pa je zato kasnija (ukamaena) vrednost uveana
glavnica(K+i).
Proces kamaenja

Raun od sto

Raun vie sto

Proces diskontovanja

Anticipativno raunanje interesa se obavlja poetkom perioda, za period unapred, na kasniju vrednost
kao istu glavnicu(K), pa je zato ranija vrednost umanjena glavnica(K-i).

Proces kamaenja

Raun nie sto

Raun od sto

Proces diskontovanja

Osnovna razlika izmeu prostog i sloenog kamatnog rauna je u tome to se kod prostog kamatnog
rauna kamata u svim obraunskim periodima obraunava na istu sumu (poetnu glavnicu), a kod sloenog
kamatnog rauna se u svakom obraunskom periodu kamata rauna na sve veu glavnicu, odnosno na glavnicu
iz prethodnog perioda uveanu za iznos kamate iz prethodnog perioda
Interes koji se svakog perioda racuna na uloenu sumu (glavnicu) i na dospeli interes iz ranijih perioda
naziva se interes na interes ili sloen interes.
Kapitalisanje moe biti:
- godinje (pa per annum)
- polugodinjne (ps per semestre)
- tromeseno (pq per quartale)
- meseno (pm per mensem)
DEKURZIVNO RAUNANJE INTERESA
K poetna (sadanja) vrednost kapitala
Kn uveana vrednost kapitala

n broj godina (vreme)

p(%) interesna stopa

K p t
100

t=1

K1 K i K 1

100

t=2

p
p
p
p

K 2 K1 i K1 1
K 1
1
K 1

100
100 100
100

...

K n K 1

100

t=n

Izraz 1
naziva se interesni inilac i obeleava se sa r, pa je vrednost uveanog kapitala nakon
100
n godina uz godinje kapitalisanje:
p
n
(1) K n K r
gde je
r 1
100
Tablica I sadri stepene od 1 do n interesnog ionioca pa prethodnu formulu moemo napisati i preko vrednosti
I tablice kao:
n
(2) K n K I p

Ukoliko se kapitalisanje vri m puta godinje vrednost uveanog kapitala se rauna pomou formule:
(3)

K mn

K 1

100m

mn

Ili preko I tablice:

mn
(4) K mn K I p
m

Primer 1
Na koju sumo poraste, zajedno sa interesom na interes 6000 dinara za 5 godina sa 4% (pa) d ako je kapitalisanje
a) godinje
b) polugodinje
c) tromeseno
Reenje:
a) K=6000
n=5
p=4%
Korienjem formule (2) dobijamo:

m=1

5
K5 6000 I 4%
6000 1, 21665 7299,9

b) K=6000
n=5
p=4%
Korienjem formule (4) dobijamo:
K 25 K I 425
2

m=2

10
K10 6000 I 2%
6000 1, 21899 7313,94

c) K=6000
n=5
p=4%
Korienjem formule (4) dobijamo:
K 45 K I 445
4

m=4

20
K20 6000 I1%
6000 1, 22019 7321,14

Primer 2
Neko je uloio 75600 dinara uz 18% (pa) d i polugodinje kapitalisanje. Izraunati sumu kojom e raspolagati
nakon 32 godine.
Reenje:
K=75600
p=18%
n=32
Korienjem formule (4) dobijamo:
K 232 K I 18232
2

m=2

64
50
14
K64 75600 I9%
75.600 I9%
I9%
75.600 74,35752 3,34173 18.785.296,3

Primer 3
Neko je uloio 57.000 dinara uz 22% (p.a) d i tromeseno kapitalisanje. Izraunati sumu kojom e se
raspolagati nakon 19 godina.
Reenje:
K=57.000
p=22%
m=4
Korienjem formule (4) dobijamo:
419
K 419 K I 22
4

n=19

76
50
26
K76 57.000 I5,5%
57.000 I5,5%
I5,5%
57.000 14,54196 4,02313 3.334.739,15

Primer 4
Ako se danas uloi 20.000 dinara sa 4,5% (p.a) d i uz godinje kapitalisanje, izraunati stanje tog uloga posle
25 godina.
Reenje:
K=20.000
p=4,5%
m=1
n=25
Korienjem formule (2) dobijamo:
25
K25 20.000 I 4,5%
20.000 3,00543 60.108,6
Primer 5
Na koju e sumu porasti 500.000 dinara za 8 godina pri polugodinjem kapitalisanju ako se na ime interesa na
interes rauna 6% (p.a) d ?
Reenje:
K=500.000
n=8
m=2
Korienjem formule (4) dobijamo:
K 28 K I 628
2

p=6%

16
K16 500.000 I3%
500.000 1,60471 802.355

Primer 6
Na koju e sumu porasti 200.000 dinara za 10 godina sa 8% (p.a) d uz tromeseno kapitalisanje ?
Reenje:
K=200.000
n=10
p=8%
Korienjem formule (4) dobijamo:
K 410 K I 8410
4

m=4

40
K40 200.000 I 2%
200.000 2, 20804 441.608

Primer 7
Neka je ukupan nominalni iznos uloenih sredstava za neku gradnju 1.000 dinara i neka je predvieno da se
uloena sredstva troe u prvoj godini 200, u drugoj 300 i u treoj 500 dinara.Koliko kota ukupno kotanje
investicija ako se obraun vri sa kamatnom stopom 6% godinje dekurzivno i uz godinje kapitalisanje ?
Reenje:
K1=200

K2=300
K3=500
p=6%
m=1
3
2
1
Kn K1 I 6% K2 I 6% K3 I 6%
Kn 200 1,19102 300 1,12360 500 1,06000

Kn 1105, 284