Prilog 5

JUGOSLOVENSKI
STANDARD
SA OBAVEZNOM
PRIMENOM
od 1-11-1963.

DNEVNO I ELEKTRINO OSVETLJENJE

PROSTORIJA U ZGRADAMA

JUS
U.C9.100
Xl-1962.

Reenje br. 17-7188 od 21-XI-1962; Slubeni list FNRJ br. 48/1962.

PREDMET STANDARDA

1.1

Ovaj standard sadri odredbe iija priimena treba da omogui dobro vienje, tj. tano
i brzo opaanje uz to manji zamor oiju.

1.2

Standard slui za ocenu, projektovanje, odravanje i ispitivanje dnevnog i elektrinog

osvetljenja prostorija.

DEFIFNFICIJE

2.01

Bletanje nelagodnost ili smanjenje sposobnosti vienja predmeta, ili istovremeno

i jedno i drugo, to nastaje usled vrlo jakih luminacija ili kontrasta u vidnom polju.
Bletanje moe biti direktno, indirektno i kontrastno.

2.02

Boja je oseaj izazvan posmatranjem predmeta osvetljenih svetlou jedne ili vie
talasnih frekvencija. Boja posmatranog predmeta zavisi prvenstveno od spektralne
refleksije njegove povrine i od spektra svetlosti.

2.03

Difuzor je naprava kojom se menja smer svetlosnog fluksa izvora, prvenstveno difuzne transmisije, pri kojoj je deo upadnog fluksa sa izlazne strane naprave zraen
na takav nain, da je slika izvora nejasna.

2.04

Svetlosna povrina (fenestracija)

prolazu dnevne svetlosti.

2.05

Kontrast je subjektivni oseaj razlike luminacije

istovremeno ili jedno za drugim.
Kontrast luminacije vidnog polja je odnos

je zbir otvora u zidu, tavanici ili krovu, namenjenih

BiB2

dvaju podruja vidnog polja vienih

BsBI
Ni

Bi

Bi

gde je:
B2 luminacija predmeta,
Bi luminacija njegove pozadine.
2.06

Kolebanje

svetlosti

je osetna promena jaine i frekvencije svetlosnog izvora.

2.07

Kritino radno mesto je ono mesto koje je zbog svog poloaja u projektovanoj prostoriji najnepovoljnije osvetljeno.

2.08

Opte osvetljenje

2.09

Dopunsko osvetljenje je dopuna optem osvetljenju nekog prostora da bi se postigla

bolja osvetljenost nekih delova tog prostora.

2.10

Direktno osvetljenje je osvetljenje kod koga 90 do 100%> svetlosnog fluksa nekog

svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni.

2.11

Indirektno osvetljenje je osvetljenje kod koga najvie 10/ svetlosnog fluksa nekog
svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni.

je osvetljenje kojim se to ravnomernije osvetljava cela prostorija.

180
2.12

Preteno direktno osvetljenje je osvetljenje kod koga 60 do 90% svetlosnog fluksa

nekog svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni.

2.13

Preteno indirektno osvetljenje je osvetljenje kod koga samo 10 do 40/ svetlosnog

fluksa nekog svetlosnog izvora neposredno dopire do osvetljene ravni.

2.14

Difuzno osvetljenje je osvetljenje pri kome 40 do 60/o svetlosnog fluksa dopire

neposredno do osvetljene ravni.

2.15

Osvetljenost je kolinik upadnog svetlosnog fluksa na element povrine i povrine

tog elementa.

2.16

Prosena osvetljenost

2.17

Ravnomernost osvetljenja
osvetljenja te ravni.

2.18

Refleksija je odbijanje svetlosti od neke povrine, bez promene frekvencije monohromatskih komponenata koje sainjavaiju tu svetlost.

2.19

Faktor refleksije je kolinik reflektovanog i upadnog svetlosnog fluksa.

2.20

Luminacija je kolinik svetlosne jaine infinitezimalnog elementa povrine u datom

pravcu ii ortogonalne projekcije povrine tog elementa na ravan upravnu na dati pravac.

2.21

Stroboskopski efekt je prividno kretanje nekog predmeta, koje se razlikuje od njegovog stvarnog kretanja, ili prividno zaustavljanje kretanja predmeta kada se on
osvetljava svetlou ija jaina koleba odreenom frekvencijom.

2.22

Faktor transmisije
fluksa.

2.24

Svetlosna jaina u datom pravcu je kolinik svetlosnog fluksa u infinitezimalnoj

maloj kupi oko datog pravca i prostornog ugla te kupe.

2.25

V7c/nq polje je podruje koje u datom trenutku vide oba oka ili samo jedno.

2.26

Temperatura boje 'izvora svetlosti je ona temperatura idealnog crnog tela u K, na

kojoj ono zrai svetlost istog ili priblino istog spektra kao i uporeivani izvor
svetlosti.

2.27

Prirodna boja predmeta je ona boja koju predmeti imaju pri svetlosti crvenog, lako
naoblaenog neba (temperatura boje 6700 K). Istu, odnosno skoro istu boju imaju
predmeti i pri elektrinom osvetljenju istog ili priblino istog spektra.

2.28

Faktor dnevne osvetljenosti u posimatranoj taki prostorije je odnos izmeu osvetljenosti u toj taki i spoljne osvetljenosti pod otvorenim nebom iu istom trenutku.

2.29

Minimalni upadni ugao dnevne svetlosti je ugao koji sa horizontalom zatvara prava
povuena od gornje ivice okna do posmatrane take u prostoriji.

ELEKTRINO OSVETLJENJE

3.1

je algebarska srednja vrednost osvetljenosti neke ravni.

neke ravni je kolinik najmanjeg osvetljenja i prosenog

je kolinik proputenog svetlosnog fluksa i upadnog svetlosnog

Osvetljenost

3.11

Elektrino osvetljenje izvodi se kao:

opte osvetljenje i
opte sa dopunskim osvetljemjem radnog mesta.

3.12

Zahtevi koje postavljaju pojedine delatnosti u pogledu osvetljenja su:

veoma mali
veliki
mali
veoma veliki
srednji
izvanredno veliki

Pregled ovih zahteva dat je u tabeli 1.

181
3.13

Za izvrenje odreene delatnosti pri samo optem osvetljenju ili pri optem i dopunskom osvetljenju radnog mesta, prosene osvetljenosti u prostorijama moraju
biti trajno u skladu sa zahtevima tabele 2.

3.14

Osvetljenosti u tabeli 2 vae za opte osvetljenje na horizontalnu ravan h = 0,85 m

iznad poda, a za osvetljenje radnog mesta na radnu ravan tog mesta.

3.15

Osvetljenosti navedene u tabeli 2 vae za predmete i povrine sa srednjim faktorom

refleksije i kontrastima. Za predmete i povrine sa malim faktorima refleksije i kontrastima treba navedene osvetljenosti poveati da bi vidljivost ostala zadovoljavajua.

3.16

Osvetljenost zavisi takoe od faktora refleksije tavanice, zidova podova j opreme

prostorije.

3.2

Kontrasti i senke

3.21

Da bi se predmeti dobro videli potrebne su razlike u lumknaciji i senke (kontrasti).

3.22

Uopte je potrebno takvo osvetljenje da senke ne budu suvie otre ili tamne.

3.23

Za ocenjivanje senke slui takozvana senovitost osvetljenja, koja se izraava ovim

odnosom:
osvetljenost bez zastiranja osvetljenost sa zastiranjem
senovitost =
osvetljenost bez zastiranja

Tabela 2

Zahtevi
(vidi tabelu 1)

Opte osvetljenje sa dopunskim

osvetljenjem radnog mesta

Samo opte
osvetljenje

Opte osvetljenje

Dopunsko osvetljenje radnog mesta

Minimalna prosena osvetljenost luksa tlx)

Veoma mali
Mali
Srednji
Veliki
Veoma veliki
Izvanredno veliki

30
50
80
150
300

50
80
150
300
600

30
50
80
150

50
80
150
300

150
300
600
preko

300
600
1000
1000

Napomena: Vrednost osvetljenosti u stupcu a u tabeli 2 vai za osvetljenje sa sijalicama sa uarenim vlaknom, a vrednost u stupcu b za osvetljenje sa
fluorescentnim cevima ili slinim izvorima svetlosti vie temperature
boje.
3.24

Senovitost u prostorijama ne sme biti manja od 0,2, ni vea od 0,8.

3.25

Po pravilu, svetlosni fluks treba da je usmeren koso odozgo, da bi se sa proizvedenim kontrastima i senkama dobio to prirodniji izgled predmeta.

3.26

Treba izbegavati senke koje smetaju vienje, naroito senke predmeta koji se kree.

3.3

Ravnomernost

3.31

Dobra prostorna ravnomernost osvetljenja postie se najpovoljnije samo optim osvetljenjem.

osvetljenja

182
3.32

Prostorija mora biti u svakom svom delu dovoljno osvetljena. Za samo opte osvetIjenje, odnos izmeu osvetljenosti najslabije osvetljenog mesta u prostoriji prema
prosenoj osvetljenosti cele prostorije mora biti u skladu sa tabelom 3.

Tabela 3
Odnos osvetljenosti najslabije
osvetljenog mesta prema prosenoj
osvetljenosti prostorije

Z a h t e v i
Veoma mali

1:6 do 1:3

Mali

1:2

Srednji i veliki

1:2,5

Veoma i izvanredno veliki

1:1,5

3.33

Razlika osvetljenosti meusobno povezanih prostorija treba da se, prema veliini

zahteva, kree u odnosima datim u tabeli 3.

3.4

Vremenska

ravnomernost

Brze vremenske pramene osvetljenosti ometaju vienje i zamaraju oi, a mogu izazvati i strobos'kopske efekte sa tetnim posledicama pri radu i 'kretanju. Stoga ove
pojave treba spreavati odgovarajuim merama.
3.5

Bletanje

3.51

Bletanje moe nastati od izvora svetlosti, njegovog refleksa sa glatke povrine i

vrlo jakih kontrasta.

3.52

Bletanje izvora svetlosti velike luminacije spreava se nastojanjem da luminacija

svetiljaka u kritinom podruju ne prekorai granice iz tabele 4.

Tabela 4
S v e t i
Opte osvetljercje
prostorija
Granica luminancije
Kritino podruje zraenja

I j k e

za

Dopunsko osvetljenje
radnog mesta

3 000 cd/m 2

2 000 cd/m 2

45 do 90

60 do 180

183
3.53

Refleksno bletanje spreava se:

smanjenjem luminacije izvora svetlosti,
obradom refleksnih povrina da budu bez sjaja [mat),
razmetanjem izvora svetlosti i refleksnih povrina tako da se pravci gledanja
i refleksije ne podudaraju.

3.54

Radi to boljeg vienja i to manjeg bletanja usled jakih kontrasta u vidnom

treba:
da su kontrasti to jai u glavnom vidnom polju koje posmatrani predmet
zuje sa pozadinom,
da ostala podruja vidnog polja nemaju veu luminanci'ju od glavnog vidnog
da luminancija ukupnog vidnog polja bude to ravnomernija, tj. da odnosi
nanci'ja ne prekorae granice navedene u tabeli 5.

polju,
obrapolja,
hrmi-

Tabela 5
Najvei doputeni odnosi luminacije
Izmeu glavnog vidnog polja i blie okoline vidnog polja

3:1 do

5:1

Izmeu glavnog vidnog polja <i daljnje okoline vidnog polja

10:1 do 20:1

Izmeu izvora svetlosti i susednih povrina unutar vidnog polja

20:1 do 40:1

Bilo gde u prostoriji

40:1 do 80:1

Manji odnosi vae za kole, crtaonice, kancelarije i si., a vei za industriju, zanate,
trgovine i si.
3.55

Bletanje velikih svetlih povrina u okolini radnih mesta spreava se na taj nain
to se pojaa osvetljenost ili se izabere povrina sa veim faktorom refleksije na
radnom mestu ili, pak, oslabi refleksija u okolini. Isto dejstvo se postie 'i primenom
indirektnog osvetljenja.

3.6

Boja svetlosti

3.61

Boja predmeta zavisi prvenstveno od sastava spektra svetlosti, a osim toga i od

spektralne refleksije povrina samog predmeta.

3.62

Kad je potrebno tano raspoznavanje boja predmeta, treba primetniti specijalne izvore svetlosti kojima predmeti imaju priblino prirodnu boju.

3.63

U prostorijama koje se istovremeno osvetljavaju dnevnom i elektrinom svetlou,

treba p rime niti izvore ija je boja svetlosti to priblinija dnevnoj svetlosti.

3.64

Pri svetlosti izvora sa niom temperaturom boje, npr. svetlosti sijalica sa uarenim
vlaknom i sijalica sa natrijumovom parom, istiu se tople boje predmeta (uta, narandasta i crvena). Pri svetlosti izvora sa viom temperaturom boje, npr. svetlosti sijalica sa ivinom parom i fluorescentnih cevi sa viom temperaturom boje, istiu se
hladne boje predmeta (plava i zelena). Kad je temperatura boje svetlosti ili njen spektralni sastav razliit od spektralnog sastava prirodne svetlosti, menja se ton pojedinih boja posmatranih predmeta.

3.65

Eletkrino osvetljenje sa izvorima koji daju boju svetlosti priblinu dnevnoj je samo
onda ugodno, ako je i osvetljenost priblina dnevnoj.

3.66

Osvetljenje mora biti takvo da predmeti sa raznih strana ne budu osvetljeni svetlou raznih boja.

184
UREAJI ZA ELEKTRINO OSVETLJENJE
4.1

Elektrino osvetljenje treba da ispuni ove uslove:

da odgovara svojoj nameni,
da zadovolji estetske uslove,
da je ekonomino.
da zadovolji odredbe sigurnosti,
da ima svojstva prema odredbama ovog standarda.

4.2

Elektrino osvetljenje mora da odgovara svojoj nameni. Ono treba da omogui olakan rad, sigurnost komunikacija, ugodan boravak u prostoriji, dekorativan ili reklaman
efekat itd., a sto se od osvetljenja zahteva da istovremeno zadovolji dva ili vie od
navedenih zahteva.

4.3

Za pojedine namene potrebna svojstva osvetljenja, kao to su osvetljenost, kontrasti,

senke, prostorna i vremenski ravnomernost, bletanej i boja svetlosti, propisani su
u taki 3.

4.4

Estetski zahtevi odnose se na prilagoenje osvetljenja stilu osvetljenih prostorija ili

objekata, a u nekim sluajevima odnose se na svetlosne efekte kojima se eli istai
arhitektonski oblik ili postii odreeni utisak.

4.5

Ekonominost osvetljenja treba osigurati uzimanjem u obzir svih elemenata koji

utiu na trokove osvetljenja.

4.6

Elektrini ureaji za osvetljenje moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima

i drugim tehnikmi propisima sigurnosti koji se primenjuju na podruju FNRJ.

KORIENJE I ODRAVANJE UREAJA ZA ELEKTRINO OSVETLJENJE

5.1

Ureaje za osvetljenje treba nadzirati i odravati tako da stalno budu u skladu sa odredbama ovog standarda i da zadovolje svojoj nameni.

5.2

Izvori svetlosti, svetiljke, zidovi, tavanice i zavese ne smeju biti toliko zaprljani da
osvetljenost opadne ispod vrednosti propisanih u tabeli 2.
Stoga treba u odgovarajuim vrmenskim razmacima oistiti izvore svetlosti i svetiljke. Po potrebi zidove i tavanice treba prebojiti, pri emu dati prednost svetlim
bojama.

5.3

Proizvedeni svetlosni fluks sijalica smanjuje se sve vie u toku upotrebe svetlosnog
izvora. Kada je ovo smanjenje i pored preduzetih mera po taki 5.2 dovelo do slabijih
osvetljenosti no to je propisano u tabeli 2, ili dovede do visokih specifinih trokova
osvetljavanja, onda treba izvore svetlosti zameniti i pre isteka roka njihove normalne
trajnosti.

5.31

Za lako, efikasno i bezopasno ienje ili za zamenu dotrajalih sijalica i opreme svetiljaka treba ve graevinskim projektom predvideti odgovarajua pomona sredstva
(pomine lestve, rasklopne lake skele i si.).

5.32

Za svaki objekt potrebno je izraditi program pregleda i ienja svetlosnih izvora

sa njihovim ureajima u vremenskim razmacima koje zahtevaju pojedine vrste svetlosnih izvora, ali tako da faktor osvetljenosti ne padne ispod vrednosti propisanih
ovim standardom.

ISPITIVANJE I OCENA OSVETLJENJA

Odredbe ove take odnose se na praktina merenja za koja se ne zahteva vea tenost od 10%>.

6.1

Merni

aparati

6.11

Zbog svoje jednostavnosti, za praktina merenja, najpodesniji je mera osvetljenosti

(luksmetar) sa fotoelementom i skalom na kojoj se osvetljenost ita direktno u
luksima.

185
6.12

S meraem osvetljenosti treba postupati paljivo i ne izlagati ga bez potrebe jakoj

svetlosti i povienoj temperaturi.

6.2

Priprema za merenje

6.21

Pre merenja treba nabaviti plan ispitivanog ureaja za osvetljenje, a ako ga nema
treba snimiti objekat. U plan treba uneti poloaj nametaja i radnih mesta, a za
osvetljenje komunikacionih povrina treba u planu oznaiti i smerove kretanja.
Osim toga plan mora sadrati ove podatke:
refleksiju tavanica, zidova, podova, vanijeg nametaja, prozorskih povrina i zavesa, kao i komunikacionih povrina;
namenu prostorija, vrstu rada i zadatak osvetljenja;
plan elektrine instalacije sa razmetajem svetiljaka i prekidaa, kao i plan razvoda po strujnim kolima;
vrste svetiljaka i izvore svetlosti sa nazivnim naponom;
starost i stanje ureaja za osvetljenje.

6.22

Na podu treba oznaiti merna mesta koja treba ravnomerno rasporediti.

Merna ravan je 0,85 m iznad poda, ukoliko nije merna ravan uslovljena stvarnim radnim mestom.

6.3

Merenje

6.31

Osvetljenosti od opteg osvetljenja, ili osvetljenja radnog mesta na odabranim mernim mestima, utvruju se itanjem na skali instrumenta direktno u luksima. Ove izmerene vrednosti unose se u plan osvetljenja, a zatim uporeuju sa vrednostima tabele
2. S obzirom da se svetlosni fluks znatno menja usled promene napona, potrebno je
voltmetrom meriti i napon u odgovarajuem strujnom kolu i itati ga istovremeno sa
jainom osvetljenosti.

6.32

Vrednosti proitane na merau osvetljenosti treba korigovati korekcionim faktorom.

Korekcija se odnosi na netanost mernog instrumenta i na uticaj spektra merene svetlosti. Osim toga, treba uzeti u obzir i promene radnog napona.
Promena radnog napona za 1/o od nazivnog napona, u granicama do 5 % , izaziva
sledee pribline promene svetlosnog fluksa:
3,0/o za sijalice sa ivinom parom visokog pritiska i fluorescentne sijalice visokog
pritiska;
3,8% za sijalice sa uarenim vlaknom i za sijalice sa ivinom parom i uarenim
vlaknom (meana svetlost);
1,70/0 za fluorescentne cevi;
0,6% za sijalice sa natrijumovom parom.

6.33

Meraem osvetljenosti moe se odrediti i fatkor transmisije na taj nain to se prvo

izmeri osvetljenost, a zatim fotoelement pokrije materijom iji faktor transmisije treba odrediti i ponovo proita osvetljenost. Ova vrednost podeljena sa prvo proitanom
daje faktor transmisije.

6.34

Faktor refleksije neke povrine moe se odrediti meraem osvetljenosti priblino tako, to se prvo izmeri osvetljenost te povrine, a zatim se fotoelement meraa okrene prema povrini i polako od nje odmie do udaljenosti na kojoj se skretanje kazaljke meraa vie ne poveava. Proitana vrednost na skali meraa podeljena sa prvo
izmerenom vrednou daje faktor refleksije. Ovaj se nain moe primeniti samo na
povrinama koje su vee od 12 cm X 12 cm.

6.4

Ocena ureaja za

6.41

Na osnovi pregleda i izmerenih vrednosti, za ocenu nekog ureaja za osvetljenje treba utvrditi, odnosno izraunati, sledee:
prosenu osvetljenost od opteg osvetljenja,
maksimalnu osvetljenost od opteg osvetljenja,
minimalnu osvetljenost od opteg osvetljenja,
osvetljenosti radnih mesta,
kontraste i senke,
prostornu ravnomernost,
vremensku ravnomernost,
veliine i odnose luminancija,

osvetljenje

186
boju izvora svetlosti.
Na kraju se dobiveni podaci uporeuju sa odredbama ovog standarda.
6.42

Pri oceni ekonominosti osvetljenja treba uzeti u obzir ne samo trokove celokupne
instalacije, amortizacije i trokove korienja, nego i poveanu proizvodnost, smanjenje proizvodnih trokova i bolji kvalitet izrade kao posledicu dobrog osvetljenja.

6.43

Ekonominost osvetljenja moe se do izvesne mere zanemariti da bi se postigli estetski i dekorativni efekti, s tim da oni ne smeju nepovoljno uticati na osobine dobrog
osvetljenja.

7 '

DNEVNO OSVETLJENJE

7.1

Osvetljenost

7.11

Odredbe u takama 3.12, 3.14, 3.15 i 3.16 ovog standarda vae i za dnevno osvetljenje.

712.

Osvetljenost od dnevne svetlosti nee uvek i na svakom mestu biti dovoljna za obavljanje odreene vrste rada i to iz dva razloga:
osvetljenost od dnevne svetlosti menja se u irokim granicama u toku dana i godinjeg doba, geografskim poloajem i vremenskim prilikama.
dnevna osvetljenost na nekom mestu u zgradi zavisi od upadnog ugla svetlosti i
udaljenosti tog mesta od svetlosne povrine (fenestracija), kao i od poloaja, smetaja, oblika, veliine i konstrukcije svetlosne povrine, faktora transmisije okana
i odravanja, a zavisi i od faktora refleksije tavanice, zidova, nametaja i ostalih
predmeta.

7.13

Pri proraunu dnevne osvetljenosti, kao izvor svetlosti uzimaju se svetlosne povrine

7.14

Za odreene svetlosne povrine, osvetljenost dnvnom svetlou izraunava se utvrenim metodom unapred za svako mesto u prostoriji.

7.15

S obzirom na promenljivost dnevne svetlosti, potrebne osvetljenosti u prostorijama

moraju se odrediti kako brojem luksa, tako i faktorom dnevne osvetljenosti.

7.16

Potrebne osvetljenosti na radnim mestima za razliite zahtve date su u tabeli 6, u

luksima i faktorima dnevne osvetljenosti. Vrednosti faktora dnevne osvetljenosti sraunate su na prosenu horizontalnu dnevnu osvetljenost od 5000 luksa i izraene
u procentima.
Tabela 6
Z a h t e v i

Veoma mali
Mali
Srednji
Veliki
Veoma veliki
Izvanredno veliki

Osvetljenost
1x
30 do
50 do
80 do
150 do
300 do
preko

50
80
150
300
600
600

Faktor dnevne osvetljenosti

/o
0,6 do 1,0
1,0 do 1,6
1,6 do 3,0
3,0 do 6,0
6,0 do 12,0
preko 12,0

7.17

Vrednosti tabele 6 odnose se na radnu ravan kritinog radnog mesta. Ukoliko projektovana prostorija nema odreenih radnih mesta (komunikacione povrine, dvorane za
skupove i si.), zahtevane vrednosti za dnevnu osvetljenost odnose se na zamiljenu
horizontalnu ravan 0,85 m iznad poda, a mere se:
na sredini prostorije, za prostorije sa svetlosnim povrinama u tavanici ili krovu,
na mestu koje je upravno udaljeno dva metra od vertikalne simetrale svetlosti
povrina.

7.18

Ako se osvetljenosti iz tabele 6 ne mogu proizvesti samo dnevnim osvetljenjem, treba postaviti elektrino osvetljenje koje e ih dopuniti do propisanih vrednosti.

187
7.2

Prostorna

7.21

Najboljim dnevnim osvetljenjem, smatra se osvetljenje sa ravnomernom i difuznom

osvetljenou.
Pri projetkovanju treba nastojati da se takvo osvetljenje stvarno i postigne.

7.22

Prilikom projektovanja, svetlosne povrine treba rasporeivati tako da se po mogustvu sprei upadanje direktne suneve svetlosti ti prostoriju ili na radna mesta.
Ako se iz ma kojih razloga u radnim prostorijama ne moe spreiti upad direktne
suneve svetlosti, onda treba primeniti neku poznatu metodu zasenjivanja (zastori,
premazivanje okana itd.), ili rasipanja koncentrisane svetlosti (difuzori itd.).

7.23

ravnomernost

7.3
7.31
7.32

Bletanje
Odredbe ta. 3.5 ovog standarda vae i za dnevno osvetljenje.
Bletanje svetlosnih povrina treba spreiti oodesnim sredstvima i metodama pomenutim u ta. 7.23.

7.4

Senke
Odredbe ta. 3.2 ovog standarda vae i za dnevno osvetljenje.

7.5

Suneva

7.51

Mada je, po pravilu, najbolje ravnomerno i difuzno dnevno osvetljenje, ipak je iz

zdravstvenih razloga potrebno da stambene, bolnike i kolske prostorije budu obasjane direktnom sunevom svetlou.

7.52

Radi spreavanja toplotnog dejstva direktne suneve svetlosti treba

odgovarajua sredstva (zastori, zasloni i druga podesna sredstva).

7.6

Boja

7.61
7.62

Boja dnevne svetlosti menja se u toku dana i zavisi naroito od toga da li je sunce
zaklonjeno ili zrai direktno.
Kada je potrebno smanjiti uticaj promenljivosti boje dnevne svetlosti, kao npr. pri
ocenjivanju ili uporeivanju boja predmeta, onda treba svetlosne povrine orijentisati tako da u prostoriju upada samo svetlost severne strane nebeskog svoda.

SVETLOSNE POVRINE I NJIHOV RASPORED

8.1

Opte odredbe

8.11

Prilikom projektovanja nekog objekta i odreivanja razmetaja svetlosnih povrina,

kao i njihovih veliina i oblika, treba u prvom redu voditi rauna o zahtvima osvetljenosti pojedinih prostorija s obzirom na njihovu namenu.
Prethodno treba prikupiti potrebne podatke o raspoloivim uslovima za osvtljavanje
dnevnom svetlou.

8.12

primenjivati

svetlosti

8.2

Postavljanje zgrade

8.21

Zgradu treba postaviti tako da dnevna svetlost moe bez smetnji da dopre do svih
svetlosnih povrina.
Za osvetljenje prostorija u zgradi sa vertikalno postavljenim svetlosnim povrinama
koje su okrenute prema drugim objektima ili zaklonima, od velike je vanost udaljenost i boja tih naspramnih objekata i zaklona. Ta udaljenost treba da je, po mogunosti, najmanje dva puta vea od njihove visine.

8.22

svetlost

8.23

Povrine naspramnih objekata ili zaklona treba obojiti svetlim bojama sa to veim
faktorom refleksije, gde za to postoji potreba.

8.24

Na zgradama sa horizontalno ili koso postavljenim svetlosnim povrinama u krovu ili

ili tavanici treba, isto tako, nastojati da svetlost moe nesmetano kroz njih da prodre
u prostorije.

188
8.3

Osveti jenje

prostorija

Minimalni upadni ugao dnevne svetlosti 24.

i n

r
U otvor upadnog ugla dnevne svetlosti ne srne se postaviti nikakva prepreka (isturena ploa, nastrenica, i si.), jer se u tom sluaju smanjuje efektivna visina otvora
svetlosne povrine.
8.4

Razmetaj radnih mesta

Prilikom razmetaja radnih mesta u prostoriji treba paziti:
da se telom ili predmetom ne oseni radno mesto;
da se svetlost od povrina ne zaklanja predmetima, mainama ili naslaganim materijalom;
da pri osmatranju radnog zadatka nema bletanja od svetlosnih i glatkih povrina
refleksa ili od jakih kontrasta u vidnom polju;
da se ispred radnog mesta ne nalazi bletava svetlosna povrina, ukoliko radno
mesto to izriito ne zahteva.

8.5

Svetlosne

povrine

8.51

Svetlosne povrine treba da imaju to manje konstruktivnih elemenata i da ovi budu

to ui, tako da ne zaklanjaju vie od 25% povrine otvora.

8.52

Udaljenost donje ivice natprozornika od tavanice treba da je to manja, a po mogunosti najvie 30 cm.

8.53

Sputanje visine prozorskog parapeta ispod radne ravni neznatno doprinosi poboljanju osvetljenja radnog mesta, a u izvesnim sluajevima moe izazvati refleksno bletanje.

8.54

Iz psiholokih i fiziolokih razloga, prozorske parapete ne treba postaviti iznad normalnog vidnog horizonta (1,60 m), ukoliko bona svetlost povrina nije tako visoka
da se moe smatrati kao nadsvetlo.

8.55

Visina eventualne atike (nazidka) oko staklenih krovova treba da je to manja, da ne

ometa upad svetlosti i da bude sa unutranje strane svetle boje sa velikim faktorom
refleksije.

8.56

Pri izboru vrste stakla za svetlosne povrine treba voditi rauna o njegovim osobinama i o nameni prostorije.

189
8.57

8.6

Za lako, efikasno i bezopasno ienje spoljnih i unutranjih povrina vertikalnih i

horizontalnih svetlosnih povrina, treba ve graevinskim projektom predvideti odgovarajua pomona sredstva (pomine lestve ili platforme, pomine staze itd.).
Difuzori
Da se sprei upad direktne suneve svetlosti u prostoriju, treba primeniti sredstva
kao to su zastori, zavese, brisoleji, nastrenice, podesne vrste stakla, stakleni
blokovi itd.

ODRAVANJE UREAJA DNEVNOG OSVETLJENJA

9.1

Praina i druga neistoa na svetlosnim povrinama smanjuje njihov fatkor transmisije, usled ega se smanjuje i osvetljenost prostorije.
Smanjenje fakora transmisije zavisi od:
svojstva upotrebljenog stakla i naina zastavljivanja,
nagiba i poloaja svetlosne povrine,
zagaenja atmosfere,
stepena zaprljanosti stakala.

9.2

9.3

Za svaki objekt potrebno je izraditi program ienja prozora, sredstava pomnutih u

t. 8.6, tavanica i zidova, u eko'enomski i higijnski opravdanim vremenskim razmacima
ali tako da faktor dnevne osvetljnosti ne padne ispod vrednosti navedenih u tabeli 6.

Red.
broj

Z A H T E V I
Veoma mali

Mali

Veliki

Srednji

R a d o v i
1

Prostorije bez posebno odreenih radnih mesta, odnosno

prostorije za opte
slube svih
grana
privrednih delatnosti

Metalurgija i obrada
metala (kovina) uopte

Sporedne i podrumske prostorije i nuzprostorije bez posebne namene. Spremita i skladita nekurentne robe i ambalae. Sporedni prolazi i hodnici. Kolnice

Glavni prolazi i hodnici

stepenita, skladita, garae, zahodi, garderobe,
umivaonice,
kupaonice,
teretni 1 osobni liftovi,
kotlarnice.

ekaonice. Radionice za
obine radove na koje
se ne stavljaju nikakvi
naroiti zahtevi u pogledu preciznosti.
Prostorije za grubo sortiranje.

Sortiranje robe, itanja

instrumenata.
Laboratorijski radovi

Veoma veliki

Izvanredno

veliki

Delatnosti

P a k o v a n j e

Livenje velikih i grubih

odlivaka. ienje odllvaka. Valjanje i vuenje
grubih i velikih profila.
Kovanje na nakovnju 1
i ukovnju. Kotlarski radovi. Peskarenje i gruba obrada uopte.

o t p r e m a

r o b e

Kontrola

Tlani l i v , livenje ma- Izrada sloenijih kalupa

njih komada. Jednostav- i jezgra; kontrola odlivanije kalupljenje. Valja- nja; valjanje,
odnosno
nje i vuenje srednjih vuenje finih profila i
profila.
Obini
radovi limova. Finiji radovi na
na svim vrstama stroje- svim vrstama
strojeva
va za obradu
metala za obradu metala (kovi(kovina). Rezanje cevi na). Priprema i udeavai limova i njihova obra- nje svih vrsta strojeva.
da. Bravarski radovi i Fina montaa, mehanigruba montaa. Autoge- arski radovi, poliranje.
no i elektrino varenje.

e
6

proizvoda

robe

Izrada merila i instrumenata.

Fino-mehaniarski radovi.
asovniarstvo.

Revizija

Izrada preciznih mernih

instrumenata.
Graviranje, cizeliranje, zlatarski radovi.

3
Elektroindustrija
elektroprivreda

Keramika, cementna i staklarska industrija

Rasklopne stanice bez Strojarnice, izrada kabemernih instrumenata 1 la i drugih sprovodnika.

spojnih ema
Nametanje svitaka grubom icom. Lakiranje i
natapanje svitaka. Galvanizacija, montaa veih strojeva i ureaja.

Mlevenje 1 meanje materijala uopte. Radovi

u prostorijama uz pei
i u peima. Nadgledanje rada strojeva.

Izrada jednostavnijih modela. Valjanje, presovanje i oblikovanje jednostavnijih delova. Duvanje stakla. Glaziranje.

Rasklopne
stanice
sa
mernim instrumentima i
spojnim emama. Montaa manjih motora i finije aparature za sva postrojenja slabe struje i
malog napona. Namatanje f i n i j i h svitaka.

Montaa
finih
mernih
instrumenata i njihovo
ispitivanje i podeavanje. Izrada topljivih osiguraa.

Bruenje i poliranje stakla i njegova obrada kiselinama. Finiji keramiarski i staklarski radovi uopte. Oblikovanje
ukraavanje
i slikanje
f i n i j i h predmeta.

Izrada i bruenje optikih stakala i sastavljanje optikih instrumenata. Runo bruenje kristalnog stakla i sa t i m
vezana obrada.

Graviranje. Posebna povrinska i umetnika obrada stakla.

.
1
5

i Hemijska industrija

Drvna industrija
obrada drveta

Tekstilna industrija

Prehrambena
strija

Industrija
koe

10

Industrija
papira

11

Grafika

indu-

Popravka unutranjih i
spoljnih
guma
vozila.
Analize. Izrada recepata.

Ispitivanje

Pilenje drveta gaterima

Jednostavniji radovi na
svim vrstama
strojeva
za obradu drveta

Radovi na svim vrstama

strojeva za f i n i j u obradu
drveta. Izrada modela.
Politiranje, lakiranje, izrada sita, sastav f i n i j i h

Intarzija,
rezbarenje
i
tome slina fina obrada
drveta. Umetniki ukras
i lakiranje bojama.

Radovi
panja.

Grebenanje,
eljanje, Predenje, konanje, napranje, bojadisanje. Top- matanje, krojenje, ivelo i hladno
glaanje. nje svetle robe. Fino
glaanje, sukanje.
Predenje jute.

Krojenje i ivenje tamne robe, prihvatanje petlji.

moenja i nata-

i p k a nje,

Pranje i inje baava

i ostalih sudova, ienje, reetanje, Ijutenje
i kuvanje u tvornicama
konzervi i okolade. Radovi u hladnjaama. Prerada mesa. Prerada repe u eeranama. Suenje i fermentisanje duvana.

Meljava, meanje i peenje testenine. ienje i punjenje boca. Rezanje, meanje voa i
povra. Radovi u mlekarstvu i izrada mlenih
proizvoda. Rafinada eera. Radovi u pivarama
i podrumarstvu. Prerada
duvana i izrada cigara i
cigareta.

Kontrola boje kod eera. Sortiranje,

vaganje
i pakovanje. Sortiranje
cigara, ukraavanje slatkia.

i prerada

Radovi u jamama
cama.

i ka-

Struganje, cepanje, bruenje i valjanje koe.

Krojenje, rezanje, ivenje. preivanje, presovanje, sortiranje. Sedlarski i remenarski radovi.

Izrada obue, bojadisanje koe.

i prerada

Rezanje i mlevenje
veta

dr-

Izrada celuloze i papirnjae. Radovi na strojevima za izradu, preradu

papira, lepenke i valovite lepenke. Kartonaa.
Obino povezivanje knjiga.

Luksuzno
povezivanje
knjiga.
Prirezivanje
1
sortiranje papira. Zlatorez i pozlaivanje.

Bruenje i pripremanje
litografskih ploa, tampanje
tapeta.
Radovi
oko tamparskih
strojeva.

Radovi na litografskim
ploama. Sortiranje papira. Runa tampa, utiskivanje.

industrija

Radovi uz pei, kotlove, Elektroliza. Centrifugiraautomatske

destilatore, nje. Punjenje. Oblikovamealice, valjke drobi li- nje gumenih predmeta.
ce, mlinove i pulveriza- Vulkaniziranje. Izrada i
tore. Mehanika suila i presovanje predmeta od
plastinih masa. Vagakristalizatori.
| nje i obina merenja.

Tkanje,
8

5
boja.

pletenje,

Umetniko krpljenje.

i s p i t i v a n j e

Izrada kliea litografija,

retuiranje, crtanje, kontrola boja kod viebojne tampe.
Runo
i
strojno slaganje. Doterivanje sloga. Izrada matrica.

boja

Graviranje 4 eliku.
Bakrorez.

1
12

Skladita za privremeni smetaj robe.

Obini radovi u radionicama. kao rezanje drveta, prirezivanje, obina gruba obrada metala.

Tapetarski i obini stolarski radovi. Izrada ueta. Obini

radovi
na
svim vrstama strojeva
za obradu drveta, stakla, metala itd. Koarakl i etkarski
radovi.
Izrada i popravka obue.
Kartonaa i povezivanje
knjiga. Sedlarski i remenarskl radovi. Bravarski
radovi. Obina obrada
koe, papira i tkanina.

Finija
obrada
drveta, Finomehaniarski radovi. Zlatarski radovi. Gravimetala, stakla, papira, Izrada i popravka mer- ranje. Cizeliranje.
instrumenata. Cakoe itd. Finiji sobosli- nih
karski radovi. Krojenje ovniarstvo.
1 ivenje. Izrada eira.
t
Brijaki i frizerski radovi. Radovi na dekorisanju i izradi galanterijske
robe. Mehanlarski radovi.

Trgovina

Skladita za privremeni smetaj robe.

Skladita
robu.

Prodavnice obinih preraevina od metala, koe, papira, stakla, keramike itd.

Prodavnice f i n i j i h proizvoda svih vrsta materijala i prehranbenih artikala.

za

sortiranu

0 p te

15

Posebno

Uredi i ustanove

kole

Aule. Gimnastike dvorane. Strojarske

laboratorije.
Prostorije za
muziku obuku.

16

Zdravstvene
ve

17

Prostorije za
lokale i za
priredbe

ustano-

javne
javne

Skladita
rublja
razne ostave.

Bolesnike sobe, prostorije za dnevni boravak.

Trpezarije.
ekaonice.
Prostorija za masau, inhaliranje i obasjavanje.
Glavna kuhinja i priprema jela. ajne kuhinje,
sobe bolnikog osoblja.

Garderobe,
toalete.
Predvorja, kino-dvorane. Prostor za publiku u pozorltu.

Restorani, kuhinje.. istionice. Dvorane za predavanja. Foyer-i. Gimnastike dvorane.

Prostorije
vanje

za stano-

Opte osvetljenje sobe

za spavanje i kupatila.

osvetljenje
isticanje

Osvetljenje

izloene

prostorije za opte kancelarijske radove. Arhiva. Registratora. Otprema pote. Dvorana za

opte konferencije.

Sortiranje pote, f i n i j i
kancelarijski
poslovi.
Stenografisanje i daktilo-radovi. Raunovodstvo
i knjigovodstvo.

Uionice, zbornice, itaonice, kabineti, vebaoonice hernije i f i ike.

Radionice za sve vrste
obinog runog rada.
Ordinacije, laboratorije,
apoteke.

Crtaonice, radionice za
sve vrste finijeg i preciznijeg runog rada.

Prostorije za previjal ite

i specijalnu negu bolesnika.

robe

Izloga
Izlozima

Tehniko crtanje.

Operacione dvorane i
prostorije za obdukcije.

Izlobene prostorije. Pozornice i podijumi

Dvor ane

18

Zanatstvo

13

14

za

opte

priredbe

Opte osvetljenje dnevne i deje sobe.

Iznad radnih povrina u
kuhinji.

Iznad ogledala u kupatilu i sobi za spavanje.

Iznad postelje u sobi za
spavanje.
Mesta za itanje i uenje u dnevnoj 1 dejoj
sobi.

Biblioteka, atelje.
Sobe za runi rad, ivenje i si.