REDNA I PARALELNA VEZA OTPORNIKA

U strujnim kolima za razne primene otpornici se mogu povezivati

na razlicite nacine .Osnovni tipovi veze su redna I paralelna

Na slici je prikazana redna veza dva otpornika .Ako izmedju

krajeva veze postoji pad napona, kroz oba otpornika tece ista
struja.Neka je pad napona U, a jacina struje I.

Data veza otpornika moze se zameniti jednim otpornikom (slika),kroz koji bi

pri istom padu napona U ,takodje tekla struja jacine I takav otpornik zovemo
ekvivalentni.

Dakle kroz redno vezane otpornike tece jedna ista struja .Struja iste jacine
tece I kroz ekvivalentni otpornik.

Napon izmedju krajeva redne veze ja U=1-2,sto mozemo napisati u

obliku:

U=(1-3)+(3-2)

Kako je napon 1-2 napon na otporniku R1,a 3-2 je napon otpornika R2 to

se moze zakljuciti da za sistem n redno vezanih otpornika vazi:
Napon na krajevima redne veze otpornika (tj napona na ekvivalentnom
otporniku) jednak je zbiru napona na pojedinim otpornicima u vezi:

U= U1+U2+.+Un

Iz navedenog se jednostavno dobija formula za izracunavanje

ekvivalentne otpornosti redne veze:
U=U1+U2++Un, tj. IR=IR1+IR2++IRn
R=R1+R2+.+Rn
Ekvivalentna otpornost redne veze jednaka je zbiru pojedinih
otpornosti u vezi.

PARALELNA VEZA
Na slici a priakzana je paralelna veza dva otpornika, a na slici b je prikazan
otpornik ekvivalentan datoj vezi.

(Slika a)

(Slika b)

Ako je napon izmedju krajeva veze U=1-2 ,onda kroz tacke 1 i 2 tece struja
neke jacine I.Ekvivalentni otpornik je onaj kroz koji bi,pri istom padu napona
U=1-2,takodje tekla struja jacine I.Provodne zice koje povezuju elemente
strujnog kola imaju zanemarljive otpornosti zato je pad napona izmedju
krajeva jedne takve zice jednak nuli.Dakle,po jedan kraj otpornika R1 i R2 je
na potencijalu 1,dok je kraj svakog od tih otpornika na potencijalu 2.Isto
vazi za ekvivalentan otpornik.
Na svakom od paralelno vezanih otpornika isti je pad napona.Toliki je pad
napona i na ekvivalentnom otporniku.

Naelektrisanje koje prodje kroz tacku 1 u cvoru a se deli :jedan deo prolazi kroz
otpornik R1,drugi deo kroz otpornik R2(u cvoru b sa naelektrisanjem ponovo
skupe I prolaze kroz tacku 2)To znaci da:
Jacina struje koja ulazi u paralelnu vezu(tj. Jacina struje kroz ekvivalentni otpornik)je
jednaka zbiru jacina struja kroz sve pojedinacne otpornike u vezi: I=I1+I2+.+In
Iz navedenog se moze izvesti formula za odredjivanje ekvivalentne otpornosti
paralelne veze:
I=I1+I2++In, tj. U/R=U/R1+U/R2+.+U/Rn

Reciprocna vrednost otpornosti paralelne veze jednaka je zbiru reciprocnih vrednosti

svih pojedinacnih otpornosti u vezi.

Dzul-Lencov zakon
Kada se ukljuci elektricna grejalica,spiralne metalne zice na njoj se
zagreju I emituju topotu.Isto tako se zagreje i emituje toplotu zica u
fenu za kosu,elektricnoj pegli,sijaliciIz svakodnevnog
zivota,dakle,poznato je da otpornici oslobadjaju toplotu kada kroz njih
tece elektricna struja.
Na osnovu meranja Engleski fizicar Dzul I Ruski fizicar
Lenc,nezavisno jadan od drugog jos u 19. veku utvrdili da
oslobodjena toplota zavisi od jacine struje,otpornosti provodnika I
vremena proticanja struje.Njihovo otkrice poznato je u fizici kao DzulLencov zakon.
Def: Pri proticanju struje konstantne jacine I,i kroz provodnik
konstantne otpornosti R za vreme t na provodniku se oslobodi
kolicina toplote:

Q= I2Rt

 Ovaj zakon se moze dokazati pomocu zakona odrzanja energije .Ako

kroz provodnik tece konstantna struja jacine I ,za vreme t kroz bilo
koji popracni presek provodnika prodje naelektrisanje q=It - to je isto
kao da naelektrisanje q=It za vreme t prodje sa jednog kraja
provodnika na drugi.U homogenom provodniku na to naelektrisanje
deluju samo elektrostaticke sile one na naelektrisanju izvrse rad:

A=Qu=ItU; kako je U= IR, to je A=I2Rt

Pad elektrostatickih sila jedank je oslobodjenoj toploti na
provodniku(nema nikakvih drugih energetskih transformacija)

Q= I2Rt

Prakticna upotreba el peci,grejalica,pegli,bojlera itd.zasniva se na toplotnom

dejstvu el struje.Sastavni deo svakog takvog aparata je neki otpornik (ili sistem
otpornika vezanih na odgovarajuci nacin) na kojem se oslobadja toplota.Taj
otpornik je u strujnom kolu sa izvorom struje i provodnim kablovima
(izolovanim metalnim zicama) koji povezuju elemente kola.Kroz izvor i vezivne
kablove tece ista struja kao kroz grejac,pa se i na izvoru i na kablovima
oslobadja toplota-to su nezeljeni gubici energije .
Kako bi sto veci deo el energije bio iskoriscen za korisnu toplotu,grejac se
pravi od metala sa vecim specificnim otporom,a kablovi od metala koji su bolji
provodnici.Preopterecenje vezivnih vodova moze dovesti do prevelikog
zagrevanja i topljenja izolacionog materijala oko zice.Spoj takve dve
(neizolovane) zice ralicitih potencijala predstavlja tzv. KRATKI SPOJ (moze se
desiti u el uredjaju ili zidu).

Na kratkom spoju otpor izmedju zica je zanemarljiv,pa struja dostize veliku

jacinu i moze doci do kvara uredjaja,cak i do pozara.Da se to ne bi desilo
koriste se osiguraci.Osigurac je sastavni deo strujnog kola sa nekim
potrosacem,npr.el peci,i ima osobinu da prekine to kolo kada jacina struje
predje dozvoljenu vrednost (osigurac koji se najvise koristi u domacinstvu je
porcelanski valjak u kojem je tanka zica od lako topljivog materijala; kada se
kljuci pec struja tece i kroz tu zicicu- ako jacina struje predje dozvoljenu
vrednost zicica se istopi i prekine strujno kolo,pa struja nece teci ni kroz pec).

Snaga elektricne struje

U opstem slucaju na nekom delu kola (izmedju nekih tacaka 1 i 2)deluju

elektrostatice i strane sile.Ako za beskonacno malo vremena t kroz taj deo
kola prodje naelektrisanje q, ukupan rad stranih i elektrostatickih sila je:
A=Uq (U je pad napona u datom delu kola)
Sledi A=UIt
Ukupna snaga stranih I elektrostatickih sila zove se snaga elektricne
struje.Formula za njenu trenutnu vrednost je:
P=A/t odnosno P=UI

Snaga elektricne struje na nekom delu kola jednaka je prozivodu napona

izmedju krajeva tog dela kola I jacine struje koja kroz nega tece.
S obzirom da je U=1-2 + 12 to je
P=I(1-2)+ I 12
Prvi sabirak sa desne strane znaka jednakosti predstavlja snagu toplote koja
se oslobadja na provodniku kroz koji tece struja;drugi sabirak ukazuje na
cinjenicu da se deo snage elektricne struje trosi za neke druge energetske
transformacije:za eventualno kretanje datog dela kola(npr u
elektromotoru),hemijske reakcije(npr pri elektrolizi)I tako dalje.Ako je
provodnik nepokretan I homogen (u smislu da u njemu ne deluju strane
sile),elektricna energija se oslobadja kao toplota.

Odgovarajuca toplotna snaga je: P=IU ili P=I2R ili P=U2/R

Dakle ako su dva provodnika vezana redno (ista struja tece kroz oba),veca
snaga se razvija na provodniku vece otpornosti;kada su provodnici vezani
paralelno (isti napon na svakom),veca snaga se razvija na provodniku manje
otpornosti.