Praktina dermatologija

(beleke za work-shop)
Dermatologija je bitan deo klinike prakse malih ivotinja. U svetu, a slino je
naim uslovima, svaki trei pacijent tzv. male prakse dolazi kod veterinara zbog
oboljenja koe ili uha (otologija se u vet. medicini smatra delom dermatologije).
Meutim, veterinarska dermatologija globalno kasni u odnosu na druge oblasti
klinike veterinarske patologije. Moglo bi se rei da je kod nas, malo veterinara vie
zainteresovano za dermatoloku problematiku i da u dobroj meri kasnimo za Evropom
a posebno za Amerikom. Tako na primer, devedesetih godina prolog veka u SAD se
specijalno dermatologijom bavilo samo nekoliko desetina veterinara, a u isto vreme
stotine i hiljade profesionalaca je bilo usmereno ka internoj veterinarskoj medicini,
veterinarskoj patologiji i td. Ovaj podatak je posebno ilustrativan s obzirom da je
savremena veterinarska dermatologija i nastala u Amerikoj koli (Kornel
univerzitet). Imajui u vidu bitne razlike izmeu humane i veterinarske dermatologije,
poznavanje etiologije i patogeneze oboljenja koe ivotinja, jo uvek nije na
zadovoljavajuem nivou. Takoe, ne postoji dovoljno kontrolisanih studija klinike
efikasnosti lekova u veterinarskoj dermatologiji. Ipak, poslednje decenije je u svetu
napravljen krupan pomak u ovoj problematici. Moglo bi se rei da je poslednjih
nekoliko godina dolo do ekspanzije znanja u veterinarskoj dermatologiji (Amerika i
Engleska kola). Ovo je u dobroj meri posledica zainteresovanosti farmaceutskih kua
i proizvoaa hrane koji ulau u ispitivanja dermatoloke problematike, finansiraju
odravanje strunih skupova i tampanje strunih publikacija.
U naim uslovima je po naoj slobodnoj proceni, tokom poslednje decenije
napravljen bitan pomak u pristupu ovoj problematici. Odbranjena su dva magistarska
rada sa temom iz dermatologije, konkretno atopije (inhalacionog alergijskog
dermatitisa), vei broj specijalistikih radova, a izala su i dva izdanja knjige
Dermatologija malih ivotinja. Pored toga odrano je vie desetina edukativnih
predavanja i prezentiran vei broj strunih radova sa dermatolokom problematikom.
Ipak, smatramo da naa struna javnost jo uvek nedovoljno poznaje savremenu
dermatoloku problematiku (prema veem broju autora, najei razlozi posete
veterinaru male prakse ba jesu oboljenja koe). Zbog toga smo se i opredelili da u
ovom uvodnom razmatranju za work-shop opiemo savremeni pristup dijagnostici
oboljenja koe mesojeda. Pokuaemo da za samo par sati sluaocima prenesemo
veliki deo praktine klinike dermatologije i to na bazi neposrednog sopstvenog
iskustva.
Za bavljenje dermatologijom, veterinar male prakse nesumnjivo mora biti
osposobljen da:
1. Prepozna i opie lezije koe (papule, pustule, vezikule i td.)
2. Saini listu diferencijalnih dijagnoza i dijagnostiki plan za najee
prisutne probleme u veterinarskoj dermatologiji (na pr.pruritus, seboreju,
alopeciju i td).
3. Primeni dijagnostike procedure i odgovarajuu terapiju za najea
oboljenja koe pasa i maaka.

Najei dermatoloka
veterinara ukljuuje:

problematika zbog kojih se ivotinja dovodi kod

Folokulitis
Malasezia dermatitis
Prurutus
Pododermatitis
Otitis
Nepruritinu alopeciju
vorove, otoke i fistule
Autoimuna oboljenja
Poremeaje keratinizacije
Neobine pojave na koi (sve drugo)
Mogue je da ovakva podela nije najsadrajnija sa strunog aspekta, ali prema
naem miljenju najvie olakava prepoznavanje konih oboljenja i izbor
odgovarajue terapije.
Za postavljanje dijagnoze i izbor terapije, najpre se mora definisati problem, a
ako problema tj. nepoeljnih pojava ima vie, mora se sainiti prioritena lista. Tako na
primer, ako vlasnik kae da se pas ee i da na pojednim mestima nedostaje dlaka,
veterinar mora da objektivno proceni situaciju (da li postoji patoloki pruritus, da li
objektivno nedostaje dlaka, da li su te pojave povezane, koji je problem primaran i
td.). U mnogo sluajeva pogotovu hroninih, zapaanje vlasnika zapravo se ne odnosi
na primarnu bolest ve na njene sekundarne manifestacije.
Moglo bi se rei da se dermatoloka dijagnoza postavlja po principu slagalica
(puzzle). Osnovni elementi ove slagalice su nacional, istorija bolesti, kliniki nalaz,
dodatne dijagnostike procedure i terapija. Samo kompletiranjem slagalice se dolazi
do definitivne djagnoze.
Nacional (starost, pol, rasa): paljivo se registruje s obzirom da su pojedina oboljenja
vezana za pojedine starosne kategorije, karakteristike rase i pol. Tabele u kojima se
navode rasne predispozicije za pojedina oboljenja i starosne kategorije u kojima se
pojedine kone bolesti najee javljaju, mogu se nai u knjizi Bolesti koe malih
ivotinja (Popovi, Lazarevi).
Istorija bolesti:
Klinika istorija dermatolokog oboljenja je najvanija dijagnostika procedura u
dermatologiji i ona ukljuuje:
1. Raniju medicinsku istoriju pacijenta.
2. Ambijentalnu istoriju: putovanja, opis kunog ambijenta, prisustvo drugih
ivotinja u kui, vreme koje pacijent provodi unutra i napolju, pojavu
oboljenja koe kod vlasnika i td.
3. Nutritivnu istoriju: sve informacije u vezi naina ishrane.
4. Istoriju prisutnog problema: poinje se sa prvobitnim zapaanjem
vlasnika, i dalje se uzima u striktno hronolokoj formi. Ova istorija
ukljuuje i informacije o eventualno primenjenoj terapiji i njenim
efektima.

Fiziki pregled: prilikom pregleda konog oboljenja, svaki pacijent se kompletno

kliniki pregleda.
Dermatoloki pregled: pacijent se pregleda palpacijom i adspekcijom. Ovo
podrazumeva paljivu palpaciju koe, i vizuelni pregled koe i sluzokoa. Osim toga,
obavezan je i otoskopski pregled spoljanjeg kanala uha. Ponekad je korisno radi bolje
vizualizacije oiati psa.
Dodatne dijagnostike procedure:
1. Skarifikacija: radi se kod svih pacijnata sa oboljenjem koe. Prilikom sumnje
na demodikozu ili ugu, podruje mora biti osloboeno dlake. Ako se sumnja
na heilecijelozu skarifikacija se radi pre i posle uklanjanja dlake.
2. Uzorak za malaseziju: takoe se rutinski radi kod svih dermatolokih
sluajeva. (skarifikacija, celofanski uzorak, kla preparat, bris sa vatom).
Malassezia pachidermatis je deo normalne flore koe i spoljanjeg kanala uha
ali se javlja u veem broju i postaje patogena u uslovima preterane vlage,
inflamacije, seboreje, a posebno atopskog dermatitisa.
3. Trihogram: ukazuje na integritet stabljike dlake, koristi se kao jedan od
testova za demodikozu i dermatofitozu, bolest tzv. plavih dobermana i td.
4. Mikoloka kultura: radi se u svim sluajema kada postoje cirkularne lezije,
krustozne promene, perutanje ili oteena dlaka. Najbolji uzorci za kulturu
jesu oteene dlake. U dijagnostici dermatofita inae se koristi Vudova lampa,
KOH preparat, kultura gljivica i histopatologija.
5. Fekalna flotacija: indikovana kod pacijenata sa pruritinim oboljenjem koe
(pomo pri dijagnostici ektoparazitske infekcije sa rodovima Sarcoptes,
Cheyletiella, Demodex, Trombicula i td.).
6. Citologija: veoma korisna procedura u definisanju razloga nastanka i prirode
pustula, papula, nodula, tumora, fistuloznih kanala, hroninih ulceracuija i
plakova. Za uspenu citologiju najvaniji deo opreme je dobar mikroskop
(najvanija oprema za bavljenje dermatologijom).
7. Odgovor na terapiju: ako se lek ili dijetalna hrana koriste bez definitivne
dijagnoze, smatraju se delom dijagnostike procedure. U postavljanju
dajagnoze oboljenja koe, najee se primenjuju antibiotici, glukokortikoidi,
antiparazitici, dijetalna hrana i hormonski preparati. U ovom sluaju je jako
vano, upozoriti vlasnika da se radi o dijagnostikoj proceduri i da je mogu
neodgovarajui efekat terapije.

Dolazak kod veterinara

Istorija bolesti
Kliniki pregled
Diferencijalna dijagnoza

Dodatna ispitivanja (ambulantna)

Dalja ispitivanja(van ambulante)

Probna terapija

Izleeni sluajevi

Definitivna diagnoza

Dugotrajni tretman

Algoritam postavljanja dijagnoze u dermatologiji

Savremeni kliniki pristup pojedinim grupama konih oboljenja

i sugestije praktiarima
Pruritine dermatoze:
Generalne sugestije
Iskljuiti ektoparazite, a najpre buve.
Ne prevideti mogunost alergijskih bolesti (atopija, nutritivna alergija).
Imati u vidu da piodermija moe biti pruritina.
Pruritina oboljenja koja mogu biti slabo osetljiva na kortikosteroide:
Sarkoptes uga
Calcinosisi cutis
Malaszia dermatitis
Alergijski kontaktni dermatitis
Nutritivna alergija
Mycosis fungoides

Pruritina oboljenja zoonotskog karaktera

Sarkoptes uga
Heilecijeloza
Infestacija buvama
Nodularne dermatoze
Generalne sugestije:
Nisu svi noduli neoplastini.
Treba raditi biopsiju svakog nodula.
Citoloki pregled nodula je deo rutinskog pristupa.
Ulcerativne dermatoze
Generalne sugestije:
Ulceracije mogu biti posledica infektivnih agenasatreba izbegavati upotrebu kortikosteroida.
Ulceracije mogu ukazivati na neoplazije-biopsija.
Treba imati u vidu autoimune bolesti.
Ulcerativne dermatoze zoonotskog karaktera:
Infekcija maaka virusom kravljih boginja.
Sporotrihoza.
Papularne i pustularne dermatoze
Generalne sugestije:
Treba imati u vidu da je superficijalna piodermija esta i da se esto previdi.
Drugi razlozi pustula mogu biti demodikoza, dermatofitoza, pemfigus , kalcinoza koe i neeljena
reakcija na lekove.
Mnotvo pustula na psu pre ukazuje na Pemphigus foliaceus nego na piodermiju.
Papule i neto pustula- uzorak za bakteriologiju.
Mnotvo pustula i nekoliko papula- biopsija.
Dermatoze karakterisane sinusnim formacijama
Generalne sugestije:
Retka oboljenja neraunajui ujedne rane i penetraciju stranih tela.
Ukoliko nisu u pitanju ujedne rane i strana tela, obavezni su biopsija, biogram i antibiogram.
Ako postoji profuzni iscedak iz sinusa ili je iscedak izrazite boje, obavezna je biopsija, biogram i
antibiogram.
Dermatoze karakterisane krastama i ljuspanjem
Generalne sugestije:
Ova grupa bolesti se karakterie sekundarnim lezijama - krastama i ljuspama.
Lista diferencijalnih dijagnoza je vrlo velika.
Treba je svesti na najee razloge:
ektoparazite

alergijska oboljenja
nutritivna i kongenitalna oboljenja
autiomune bolesti
ostale razloge

Poremeaji pigmentacije
Generalne sugestije:
Mnogobrojna bolesna stanja su praena sa poremeajima pigmentacije.
Dijagnoza je obino teka a prognoza neizvesna.
Nepruritine alopecije
Generalne sugestije:
Nisu sva oboljenja sa simetrinim lezijama endokrine dermatoze.
Ove bolesti su uglavnom komplikovane za dijagnozu i leenje.
Diferencijalno dijagnostiki treba imati u vidu:
* Kuingovu bolest
* Hipotireozu
* Folikulitis (piodermia, demodex, dermatofite).
* Paraneoplastinu alopeciju (agresivni karcinom).
Dobro je znati da je samo nekoliko vidova nepruritine alopecije realno podlono terapiji.
Pojednostavljeno gledajui ako se iskljui hipotireoza i kuingov sindrom (dostupno terapiji),
ostaju folikularne displazije (realno ne reaguju na terapiju).
Osim navedenih pojava i klinikih entiteta postoje i tzv.neobine kone manifestacije poput
mucinoze ar peja, sebaceoznog adenitisa i sl. Sledei uputstva data u ovoj prezentaciji, veterinar
praktiar moe sa uspehom da rei navei broj estih dermatolokih problema. Retke neobine
pojave, neka ostanu specijalistima koji se bave samo dermatologijom.