MAINSKI FAKULTET

Mainski elementi-1
Prof.dr Milosav Ognjanovi!
I-kolokvijum
1. Parametri tolerancijskog polja.
Parametri tolerancijskog polja su veli!ina i poloaj tolerancijskog polja.
Zavise od veli"ine nazivne mere i od stepena tolerancije. Oznaka: za otvor, na
primer !100H8 odnosno za spoljanju meru !180f9.
a) Podru!je nazivnih mera: Nazivne mere 1...500 mm podeljene su u trinaest
podru"ja tako da su ona u oblasti manjih vrednosti ua, a u podru"ju ve!ih
vrednosti duinskih mera ira.
4

i
3
t
T

100

200

400
d, D

300

Nazivne
mere
u mm
1...500
500..3150

500
mm

Stepen tolerancije
IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18

Veli!ina tolerancije
-

7i

10i 16i 25i 40i 70i 100i 160i 250i 400i 640i 1000i1600i 2500i

1I 1,6I 2,5I 4I 7I 10I 16I 25I 40I 70I 100I 160I 250I 400I 640I 1000I1600I 2500I

b) Stepen tolerancije se ozna"ava sa IT (Internacionalna Tolerancija), a

predvi#eno je dvadeset stepena tolerancije IT01, IT0, IT1, IT2, IT3, ... IT18.

c) Poloaj tolerancijskog polja ozna"ava se slovima a, b, c, d,... za spoljnu

meru odnosno A, B, C, D,... za unutranju meru. Mogu biti iznad ili ispod nulte
linije, karakteristi"no je tolerancijsko polje h odnosno $ koje lei na nultoj
liniji. Udaljenost tolerancijskog polja od nulte linije definisana je jednim od
grani"nih odstupanja es ili ei odnosno ES ili EI.
E
A

C
CD

FG
D

K MN P R

E EF
F

Nulta linija
S T UV X

G H
J
JS

Y Z ZA
ZB

ES

EI

ZC

a)
e
zc

es

cd d
c

ef f fg g h

s t u v x

y z za

ei

Nulta linija
0

zb

k m n p r
js
g

b)
Poloaj tolerancijskih polja a) za unutranju menu, b) za spoljanja meru

2. Labavo, !vrsto i neizvesno naleganje.

Naleganje je odnos delova istih nazivnih mera od kojih je jedna spoljna, a
druga unutranja. U zavisnosti od veli"ine ostvarenih mera naleganja mogu
biti labava, !vrsta i neizvesna.
Labavo naleganje se ostvaruje izmedju delova kod kojih je stvarna mera otvora
ve!a od stvarne mere "epa (Ds > ds). Razlika izmedju pre"nika otvora i pre"nika
"epa je pozitivna tj. izme#u sklopljenih delova je medjuprostor - zazor.
Zs = Ds - ds = E - e > 0;

Zg = Dg - dd = ES ei;
Tn = Zg -Zd = T + t

fi

Zd

dd

dg

Dg
Dd

D=d

ei
Zd
Zg

es ES

Zg
Tn

E
e

Zd=Dd -dg = EI es

a)

b)
"vrsto naleganje se ostvaruje nasilnim utiskivanjem "epa u otvor. Stvarni
pre"nik otvora je manji od stvarnog pre"nika "epa (Ds < ds), a razlika
predstavlja preklop
Pg = Dd dg =EI es; Pd = Dg - dd = ES ei
Ps =Ds - ds=E - e<0;

Tn =Pg -Pd = T + t
Z

dg
dd

Dd

Dg

d=D

Pg
Tn

Pd
ei
es
Pg

ES

Pd

P
fi

a)

b)

Neizvesno naleganje je sa mogu!im malim zazorom ili sa malim preklopom.

Ovo naleganje je neizvesno (neopredeljeno) izmedju "vrstog i labavog pre
izrade delova odnosno pre dobijanja stvarnih mera otvora i "epa. Sklapanjem
delova sa otvorom i "epova, u zavisnosti od odnosa slu"ajno izabranih mera Ds i
ds, neizvesno naleganje moe postati labavo (Ds > ds) sa malim zazorom ili
"vrsto (Ds < ds) sa malim preklopom. Najve!i mogu!i zazor odgovara spoju
najve!eg otvora i najmanjeg "epa
Zg=Dg - dd=ES - ei > 0
Najve!i preklop nastaje sklapanjem najmanjeg otvora sa najve!im "epom
Pg = Dd - dg = EI - es < 0
Dijagram zazora i preklopa (slika 2.11) obuhvata nultu osu (apscisu), a
tolerancija naleganja je
Tn= Zg - Pg = T + t
predstavlja podru"je dozvoljene varijacije zazora odnosno preklopa. Stvarni zazor
Zs=Ds-ds moe biti u granicama 0<Zs<Zg, a stvarni preklop po apsolutnoj
vrednosti u granicama 0< Ps < Pg. Najve!a u"estanost fi odnosno najve!a gustina
verovatno!e odgovara srednjim vrednostima izme#u Zg i Pg. Ako su po apsolutnoj
veli"ini Zg i Pg priblino isti, naj"e!i zazori ili preklopi su bliski nuli.
E
e

Zg

es
Pg

Tn
Pg

a)

dg

dd

Dg
Dd

d=D

ei

ES

Zg

fi

P
b)

Kod labavog naleganja tolerancijsko polje za "ep je ispod tolerancijskog polja

za otvor, a tolerancija naleganja je iznad apscise. Za "vrsto naleganje
tolerancijsko polje za "ep je iznad tolerancijskog polja za otvor, a tolerancija
naleganja ispod apscise. Kod neizvesnog naleganja tolerancijska polja za otvor i
"ep se medjusobno preklapaju. Polje tolerancije naleganja preseca apscisu.

3. Sistemi, familije i prioriteti naleganja

Sistemi naleganja omogu!avaju da se ograni"i broj mogu!ih kombinacija
poloaja tolerancijskih polja otvora i "epova. U sistemu zajedni"ke tolerancije
unutranje mere (SZUM) pre"nici otvora su sa tolerancijskim poljem H.
Varijacijom poloaja tolerancijskih polja "epova od a do z, dobijaju se labava,
"vrsta i neizvesna naleganja. U sistemu zajedni"ke tolerancije spoljne mere
(SZSM) svi pre"nici "epova su sa tolerancijskim poljem h. Labava, "vrsta i
neizvesna naleganja se dobiju izborom tolerancijskog polja otvora od A do # .
U primeni je vie zastupljen SZUM. Za zavrnu obradu otvora potrebni su
specijalni alati te da bi se smanjio njihov asortiman, racionalno je da se koristi
samo tolerancijsko polje H. Sistem zajedni"ke tolerancije spoljne mere
primenjuje se izuzetno i to pri kori!enju familije standardnih delova sa
spoljnom merom. Te mere su u polju h i mogu se sklopiti sa otvorom "ije se
tolerancijsko polje bira prema potrebnom naleganja.
z
Labava naleganja
Neizvesna
x y
v
u
a)
naleganja p r s t
H
m n

d=D

0
e
c

b)

d=D

%vrsta naleganja

b
a

k
g h j

F G H
J K M

Unutranja mera
Spoljna mera
0
U V X
N P R
Y Z
S T

Sistemi naleganja: a) sistem zajedni"ke unutranje mere (SZUM),

b) sistem zajedni"ke spoljne mere (SZSM)

Familije naleganja obezbedjuju dalje suavanje izbora iz podru"ja mogu!ih

naleganja. U okviru SZUM familiju "ine H6, H7, H8, H9, H11, H12 i H13, a u
SZSM to je h5, h6, h8, h9, h11, h12 i h13. Broj naleganja se dalje suava
uvo#enjem prioriteta naleganja. Naleganja I stepena prioriteta su malobrijna,
slede naleganja II stepena prioriteta i na kraju III stepena prioriteta.

4. Uticaj toplote na promenu naleganja

Zg "

Usled promene temperature menjaju se dimenzije mainskog dela, tj. menjaju se

stvarne mere otvora i "epa. Promena je srazmerna koeficijentu toplotnog irenja,
promeni temperature #$ i veli"ini pre"nika d odnosno D tj. &D = % D #$.
Veli"ine promena pre"nika &D i &d mogu biti takve da se u potpunosti promeni
odnos tolerancijskih polja odnosno da se promeni vrsta naleganja ili veli"ina
zazora odnosno preklopa.

"ep-d
&d

Pg

&D

otvor-D

$"

D=d

"0

"

a)

Pg=Pg"
Tn

Zg=Zg"

Pg "

Zg

E
e

P
b)

c)

Pg "

"ep-d

&d

Zg

Pd "

E
e

Pg

$"D
$"d
a)

b)

Pd "

Zg

Pg
Tn

"0
P

Tn
Pg "

d=D

&D

otvor-D

"

5. Tolerancije oblika i poloaja osa i povrina mainskih delova

Tolerancije oblika

!#0,1

0,1

b)

a)
0,1

0,08

0,02

e)

d)
c)
Tolerancije oblika: a) pravost, b) krunost,
c) cilindri"nost, d) ravnost, e) oblik povrine

Tolerancije poloaja

!#0,1 A

a)

c)
0,1

!#0,01 A

b)

0,08 A

AB
0,1

d)

6. Tolerancije hrapavosti povrina

Parametri mikroprofila povrine su Rrnax- najve!a visina neravnina, Rz - srednja
visina neravnina i Ra - srednje aritmeti"ko odstupanje mikroprofila povrine
1l
Ra & % y dx
l0
odredjuje se na referentnoj duini l.

y
x

Rmax

Ra

l
Mikroprofil hrapavosti povrine

Srednje aritmeti"ko odstupanje mikroprofila Ra je parametar na osnovu kojeg se

propisuje tolerancija hrapavosti povrine. Dozvoljena veli"ina Ra propisuje se
klasom hrapavosti povrina N1 do N12.
b
N6
c(f)
a
N8

Rmax

dd

dd

ds

dg

a)

ds

tolerancijsko polje

dg

tolerancijsko polje

Rmax

b)

Odnos tolerancijskog polja i neravnina: a) povoljan, b) nepovoljan

7. Koncentracija napona
Koncentracija napona je neravnomerne raspodele napona po popre!nom
preseku mainskog dela usled nagle promene preseka. U odnosu na raspodelu
nominalnih napona, u jednoj zoni popre"nog preseka napon se pove!ava, a u
preostalom delu preseka se smanjuje. Za ilustraciju pojave koncentracije napona
moe se iskoristiti analogija sa strujanjem fluida u cevi hidrodinami"ka
analogija.

(#'

(#
'k=f(d/B,d,)

'k (#

a) Geometrijska koncentracija napona za prosta naprezanja prikazana je na

slici. Izvori koncentracije napona su lebovi nagla promena pre"nika ili
debljine, otvori i dr. Geometrijski faktor koncentracije napona 'k zavisi
isklju"ivo od geometrijskih parametara tj. od odnosa dimenzija mainskog dela.
Ve!i je ako je promena popre"nog preseka ve!a. Moe se smanjiti ako se
pove!a radijus prelaznog zaobljenja ili radijus u korenu leba.

(#
M

%k (#

(#

b)

%k(#

a)

%k'
'
T

c)

b) Efektivna koncentracija napona osim uticaja geometrije mainskog dela

obuhvata i uticaj plasti"nih svojstava materijala. Da je materijal neograni"eno
elasti"an ekstremna veli"ina napona %k( , mogla bi pri porastu sile F da se
linearno pove!ava neograni"eno. Realni materijali su medjutim, elasti"ni samo
u ograni"enom podru"ju te se pove!avanje napona %k( moe odvijati samo do
napona te"enja materijala Re. Pri dostizanju ove granice, u ta"kama popre"nog
preseka gde je napon najve!i (%k() nastupaju lokalne plasti"ne deformacije.
Napon u tim ta"kama prestaje dalje da se pove!ava. Pri daljem pove!anju sile F
napon se pove!ava u onim ta"kama preseka gde napon te"enja Re jo nije
dostignut. U poredjenju sa geometrijskom koncentracijom napona dolazi do
preraspodele, deo sile preuzimaju manje optere!eni delovi popre"nog preseka.
Neravnomernost raspodele napona se smanjuje. Najve!i napon je sada manji i
iznosi (max=)k(*# a efektivni faktor koncentracije napona )k je manji od
geometrijskog 'k.. Osim toga, na mestima gde je napon dostigao nivo Re,
nastupile su lokalne plasti"ne deformacije. One dovode jo i do oja"anja
materijala koje je posledica plasti"nog deformisanja u hladnom stanju.

(#

)k (#

(#

'k (#

(#

+#

+#
a)

b)

c)

Stepen osetljivosti materijala na koncentraciju napona ,k je

( ) - ) (k - 1
&
*k & k
& 0...1 ;
( k & .% k - 1/ * k 0 1
%k ) - ) %k - 1

Na koncentraciju napona manje su osetljivi plasti"niji materijali, a

osetljiviji su oni sa viim nivoom granice elasti"nosti. Potpuno plasti"ni
materijali (*k=0) nisu osetljivi na koncentraciju napona ((k=1). Potpuno
elasti"an materijal je idealni materijal (*k=1), neograni"eno je elasti"an i
krt. ((k=%k). Realni materijali su izmedju ovih granica ,k=0,4...0,95.

10

8. Kriti!ni napon
Kriti"ni napon je ona veli"ina radnog nominalnog napona koji dovede do
kriti"nog stanja razaranja. Za stati"ko naprezanje to je stati"ka "vrsto!a Re
odnosno (T , a za dinami"ko, to je dinami"ka izdrljivost (D.

(M, Rm

(#

(#

(T, Re
fi
fi

Dinami"ka izdrljivost je promenljivi napon koji dovede do loma posle N

promene. Dobija se eksperimentalno i predstavlja se pomo!u Velerove krive.
log(N

(M
(T

) Nm N & const

(N
(D

(D
t

NS n1#

ND

logN

Vremenska izdrljivost ( N & ( D

ND
n1

Trajna dinami!ka izdrljivost - (D je najve!i napon koji mainski deo ili

epruveta moe da izdri neograni"eni broj ciklusa promene napona. Grani"ni
broj ciklusa promena napona ND je broj promena iznad kojeg dinami"ka
izdrljivost ne zavisi od broja promena N tj. izdrljivost postaje trajna.

11

9. Smitov dijagram

Smitov dijagram predstavlja vezu izmedju trajne dinami"ke izdrljivosti (D i

srednje vrednosti (SR cikli"ne promene trajne dinami"ke izdrljivosti. Dijagram
se formira za dve karakteristi"ne izdrljivosti (D(-1)##i (D(0) , koristi se za
odredjivanje izdrljivosti za bilo koji na"in promene napona. Time je postignuta
zna"ajna racionalnost u obimu ispitivanja.

(N

(D

(D(0)

R(=-1

(D(-1)

(A

R(=0

(M
(T

(SR

(D

'#

450
logN

(D(0)/2

(SR

(SR

Liniju kriti"nog napona (dinami"ke izdrljivosti) odredjuju dve ta"ke. To su

dinami"ka izdrljivost za naizmeni"nu promenu napona (R(=-1) ozna"ena sa
(D(-1) i dinami"ka izdrljivost za jednosmernu promenu napona (R(=0) ozna"ena
sa (D(0). Srednja vrednost (sinusne vremenske funkcije) za naizmeni"nu
promenu je (SR=0, a za jednosmernu (SR=(D(0)/2. Kroz ove dve ta"ke prolazi
prava linija do napona te"enja (T . Ova prava lei pod uglom ' koji se iz
nazna"enog trougla na slici izra"unava po obrazcu

tg % &

) D .0 / - ) D .-1/
) D .0 / 2

8 ) D .-1/ 5
3 2 45 0
& 261 3
6
)
0
D
.
/
4
7

12

10. Dinami!ka izdrljivost mainskog dela

Dinami"ka izdrljivost mainskog dela se razlikuje od dinami"ke izdrljivosti

standardne epruvete. Do ove razlike dovodi razlika u koncentraciji napona,
razlika u veli"ini popre"nog preseka, razlika u hrapavosti povrine, razlika u
stanju povrinskog sloja i dr. Koncentracija napona dovodi do smanjenja
dinami"ke izdrljivosti proporcionalno veli"ini )k>1 . Sa pove!avanjem veli"ine
popre"nog preseka pove!ava se verovatno!a odstupanja u strukturi te je
izdrljivost manja proporcionalno faktoru veli"ine popre"nog preseka 91<1.
Hrapava povrina pove!ava mikrokoncentraciju napona te je izdrljivost manja
proporcionalno faktoru uticaja hrapavosti 92<1. Ako je povrinski sloj oja"an
primenom povrinskog kalenja ili mehani"kom obradom u hladnom stanju,
izdrljivost se pove!ava proporcionalno faktoru povrinskog oja"anja 93>1.

91<1

92<1

93>1

( D: ; ( D::

)k>1

Dinami"ka izdrljivost za naizmeni"nu promenu napona (R(=-1), je

(k
, , , ... ) D .-1/
KD &
;
) D .-1/M & ) D .-1/ 1 2 3 &
,1, 2 , 3 ..
(k
KD
gde je KD dinami"ke izdrljivost. U Smitovom dijagramu linija kriti"nog napona
se pomera u odnosu na ovu liniju za epruvetu. Ova linija zaklapa novi ugao#'M.
Na smanjenje napona te"enja mainskog dela uti"e samo veli"ina popre"nog
preseka pa je ) TM & ) T , T 1 . Za ove vrednosti se dobija Redukovani Smitov
dijagram.

epruveta

'M

(T

(DM

) D .-1/M

'#

(SR

) D .-1/

(<=

mainski deo

(TM

(D

450

(SR

13

11. Uticaj na!ina promene napona na izdrljivost mainskog dela

Pri promeni napona (g ta"ka 2 se pomera po liniji radnog napona. Kriti"no

stanje nastaje kada (g dostigne kriti"nu vrednost tj. kada stigne u poloaj 3 gde
se seku linija promene radnog napona i linija promene kriti"nog napona. Presek
ove dve prave daje dinami"ku izdrljivost mainskog dela (DM 2 (TM

(D

(#

(DM

(AM

'M

(DM

(a

(D(-1)M

(sr=const:

(SR

(sr

(TM

(SR
(D

(#

R>0

(g/(sr=const

)#
(sr

(DM

(sr

(g
(TM

(a

(D(-1)M

(AM

R<0

(SR

(DM

R=0

(SR

(D

(d=const

(#

(AM

(DM

(d

(SR

(SR

(sr
(g

(d

(DM

'M

(TM

(D(-1)M

14

12. Stepen sigurnosti

Stepen sigurnosti je odnos kriti"nog napona ['] i radnog napona ' u mainskom
delu. Zavisno od broja promena napona u radnom veku n1, kriti"ni napon moe
biti stati"ka "vrsto!a (TM ili dinami"ka izdrljivost (DM , te je i stepen sigurnosti
pritom stati"ki ST ili dinami"ki SD .

(M
(TM

) Nm N

S&

& const

>( ?
(

Za n1<NS

ST &

) TM
)

Za n1>ND

SD &

) DM
)g

(DM
NS n1#

ND

logN

Vrednost stepena sigurnosti je izuzetno zna"ajan parametar za ocenu stanja

mainskog dela. Vrednosti kriti"nih i radnih napona nisu deterministi"ke
(fiksne) ve! statisti"ke (varijabilne) veli"ine. Dovoljna je ona vrednost
izra"unatog stepena sigurnosti koja obezbedjuje uslov da radni napon bude
manji od kriti"nog i pri najmanjem mogu!em kriti"nom naponu i najve!em
mogu!em radnom naponu. Ovaj uslov je ispunjen ako se krive raspodele
verovatno!e radnog napona f(() i kriti"nog napona f([(]), ne preklapaju.
Najpovoljniji je poloaj kada su ove dve krive blizu jedna drugoj ali se ne
preklapaju. Sigurnost postoji i kada su one medjusobno udaljene, ali su tada
radni naponi mali, a mainski deo je neracionalan (predimenzionisan). Ako se
krive preklapaju ulazi se u rizik da dodje do razaranja tj. u oblast prora"una na
osnovu verovatno!e rizika - pouzdanosti. Da bi se zadovoljio uslov da ne dodje
do razaranja, dinami"ki stepen sigurnosti treba da je ve!i od 1,25...2,5. Ako su
prora"unske vrednosti pouzdanije dovoljne su manje vrednosti.
Gustina
verovatno!e

f(()

(#

f([(?)

[(]

(#

15

13. Stepen sigurnosti za sloeno naprezanje

>) z ?sl >) s ?sl

0
>) z ? >) s ?

Sloeno napregnuti mainski delovi su u istom popre"nom preseku izloeni

dejstvu dva ili vie napona. Naponi mogu biti istorodni (svi normalni ili
tangentni) ili raznorodni (normalni i tangentni). Ako je mainski deo izloen
dejstvu istorodnih napona zavisnost izmedju kriti"nih napona za ta dva
naprezanja je linearna. Kriti"ni naponi za prosta naprezanja su: [(z] za
zatezanje kada nema savijanja i [(s] za savijanje kada nema zatezanja. Sa
pove!avanjem zatezanja [(z]sl , smanjuje se mogu!nost prenoenja savijanja
[(s]sl. Odgovaraju!i parcijalni stepeni sigurnosti su za zatezanje Sz=[(z]/(z i za
savijanje Sz=[(s]/(s. Primenom navedene linearne zavisnosti dobija se ukupni
stepen sigurnosti

&1

S AS
S& z s
Sz 0 Ss

[(z]

[@]

[(z]sl

[@]sl

M 86 >) ?sl 53 0 86 >' ?sl 53 & 1

6 >) ? 3
6 >' ? 3
7
4
7
4
2

S&

>) ?
)i & ) z 0 z ) s
>) s ?
S&

>( z ?
(i

[(s]sl

[(s]

[(]sl

S) A S '
S )2 0 S '2

S&

8 >) ? 5
) i & ) 2 0 66 ' 33
7 >' ? 4

[(]

Za raznorodne napone ova veza se izraava jedna"inom elipse. Pove!ano

u"e!e uvijanja [@]sl smanjuje mogu!nost prenoenja napona na savijanje [(]sl .
Kriti"ni naponi za savijanje bez u"e!a uvijanja je [(], a kriti"ni napon na
uvijanje bez u"e!a savijanja [@] . Parcijalni stepeni sigurnosti za ove uslove su
S(=[(]/( odnosno S@=[@]/@. Kori!enjem veze izmedju kriti"nih napona, dobija
se ukupni stepen sigurnosti za raznorodna naprezanja. Ekvivalentni (uporedni)
naponi (i koriste se pri odredjivanju dimenzija mainskih delova. Koriste se za
odredjivanje dimenzija mainskog dela na osnovu izabranog stepena sigurnosti.
Dozvoljeni napon je najve!i napon koji mainski deo moe u toku radnog veka,
da izdri, sa sigurno!u da ne nastupi razaranje ili neko drugo kriti"no stanje.
>) ? ;
) doz &
) i 2 ) doz
S
Nosivost mainskog dela je najve!e optere!enje koje mainski deo moe prenositi
u radnom veku, pod odredjenim uslovima, sa sigurno!u da ne!e nastupiti kriti"no
stanje (razaranje). Nosivost je u stvari optere!enje koje odgovara dozvoljenom
naponu.

16

>) ?

)i

14. Stepen sigurnosti za povrinska naprezanja

Radni napon se izraava povrinskim pritiskom. Ako su dodirne povrine
ravne, paralelne i glatke, a delovi u dodiru jednake krutosti u svakoj ta"ki
dodira, povrinski pritisak je ravnomerno rasporedjen i iznosi p=F/A.
F

F
p&

F
A

Dodir ispup!ene i izdubljene (konveksne i konkavne) povrine moe biti takav

da se jedna u drugu potpuno uklapaju (d B D) ili da je d<D.
y

d>D
d

d2 D

F
db

p&

p max &

4 F
F
& 1,27
- db
db

Dodir ispup!enih povrina predstavlja sloeno stanje, a naponi i deformacije na

ovom dodiru se odredjuju u teoriji elasti"nosti primenom Hercovih jedna"ina. Iz
ove teorije za odredjene modele se dobijaju odgovaraju!i Hercovi obrazci
pomo!u kojih se odredjuje Hercov pritisak.
F

F
r1

pmax

pmax

r1

r2

pmax & 0,418

E&

a)

r2

FE
br

2 E1E2
E1 0 E2

pmax & 0,388 3

r&

FE 2
r2

r1r2
r1 0 r2

b)

17

Kriti!na stanja na povrinama mainskih delova osim od pritiska zavise i od

relativne pokretljivosti. Delovi mogu biti medjusobno nepokretni, mogu da
klizaju i da se medjusobno kotrljaju. Kriti"na stanja i kriti"ni naponi su razli"iti
za ove uslove. Pri dodiru delova koji se medjusobno ne kre"u, pritisak se moe
pove!avati dok na dodiru ne nastupe plasti"ne deformacije. Manifestuju se u
vidu te"enja materijala tj. gnje"enja i bo"nog "razlivanja" povrinskog sloja kao
to je na slici prikazano. U nedostatku ta"nijih podataka, pritisak na granici
te"enja povrinskog sloja se usvaja kao pT = 1,2 Re tj. stepen sigurnosti protiv
1,2 Re
p
pojave plasti"nih deformacija je
ST & T &
p
p
gde je Re napon te"enja slabijeg materijala u dodiru. Poto se ovaj stepen
sigurnosti odredjuje sa orijentacionim vrednostima i kriti"nog i radnog napona,
to i njegove vrednosti moraju biti ve!e, preko 3,5 i vie.

$h

Klizanjem se odnosi materijal povrinskog sloja uz pomo! adhezije, abrazije ili

kavitacije, ako su povrine razdvojene slojem ulja. Kriti"ni pritisak pN je u
zavisnosti od predjenog puta klizanja u radnom veku odnosno od brzine i
vremena klizanja. Osim toga, veli"ina ovog pritiska odredjena je debljinom
sloja koja se moe potroiti u toku radnog veka [&h]. Zavisi jo i od tvrdo!e
delova u dodiru, koeficijenta trenja, stanja povrina itd. Trajna izdrljivost za
ovu vrstu razaranja ne postoji.
pN

a)
S&

pN
p

[$h]3
[$h]2
[$h]1<[$h]3

c)

b)

s=vt

Kriti"na stanja povrinskog sloja mainskih delova: a) gnje"enje povrinskog sloja,

b) troenje klizanjem, e) troenje povrinskim zamaranjem (piling).

Kotrljanjem se povrinski sloj odnosno "estice povrinskog sloja izlau

povrinskom zamaranju. Pri svakom prekotrljavanju ostvari se po jedna promena
napona, te posle relativno velikog broja promena, nastaju prsline. Njihovim
irenjem otpadaju "estice i ljuspice. Stvaraju se ve!e ili manje rupice i krateri.
Troenje povrinskim zamaranjem (piting) je prisutno kod svih mainskih delova
koji funkciju izvravaju kotrljanjem. Veza izmedju kriti"nog pritiska pN i broja
promena napona sli"na je krivoj zamaranja kod zapreminskih naprezanja
(Velerovoj krivoj), a sli"an je i postupak ispitivanja i prora"una.

18

15. Pojam, funkcija i podela vratila. Pojam osovine i osovinice

Vratila su nosa"i obrtnih mainskih delova, omogu!uju njihovo spajanje u
rotacionu celinu, prenose popre"ne i uzdune sile i obrtne momente, stvaraju
mogu!nost za ostvarivanje rotacije potrebnom brzinom i dr. Vratila su obrtni
mainski delovi krunog popre"nog preseka, "iji se oblik i dimenzije formiraju
u skladu sa dimenzijama, rasporedom i optere!enjem mainskih delova koje
spajaju u rotacionu celinu. Oblik u skladu s tim "ine podglavci (P) gde se
oslanjaju i spajaju glav"ine zup"anika, spojnica i sl. i rukavci (R) gde se
oslanjaju i ugradjuju leaji. Spajanjem rukavaca i podglavaka formira se oblik
vratila.

P
R

Podela: Vratila prenosnika, pogonska vratila, specijalna (posebna vratila)

Razlika izmedju vratila i osovine: Vratilo prenosi obrtni moment i izloeno je
uvijanju. Osovina ne prenosi obrtni moment. Moe biti obrtna i krunog
popre"nog preseka kao sto su vratila. Moe biti fiksna i kvadratnog,
pravougaonog ili I-profila popre"nog preseka.

Osovinice su osovine male duine. Koriste se

uglavnom za ostvarivanje zglobne veze. Za
razliku od osovine dominantno naprezanje kod
osovinice je smicanje, osim savijanja koje je
takodje prisutno.

19

16. Optere$enje i naponi u vratilu

Vratilo je izloeno dejstvu prostornog sistema sila i spregova koje prenosi sa
obrtnih delova, na nepomi"ne oslonce. Prema karakteru optere!enja koje
ostvaruju, obrtni delovi koji se oslanjaju na vratilo, mogu se podeliti u tri grupe:
obrtni delovi koji optere!enje prenose celim svojim obimom, oni koji snagu
(obrtni moment) prenose jednim delom svog obima i obrtni delovi koji snagu
(obrtni moment) prenose dodirom, teorijski u jednoj ta"ki na obimu. Osim toga
vratilo je izloeno dejstvu obrtnih momenata i aksijalnih sila.

c)

FR
a)

b)
Ftw

Naponi u vratilu: napon usled savijanja vratila je naizmeni"no

promenljiv usled rotacije vratila; napon uvijanja u zatezanja (pritiska) je
jednosmerno promenljiv usled povremenog prekida u prenoenju obrtnog
momenta.
2
(s
2
x

2
3

1
x

(s

4
Tt

3
t

1 obrt
Tt

)s &

M
W

@&

Tt
Wp

@
t

x
Fz

@*#(z
Fz

)z &

x (
z
t

20

Fz
A

17. Dinami!ka izdrljivost i stepen sigurnosti vratila

Dinami"ka izdrljivost vratila se odredjuje na osnovu dinami"ke

izdrljivosti standardne epruvete uzimaju!i u obzir uticaj koncentracije
napona, veli"ine popre"nog preseka, hrapavosti povrina i eventualno
oja"anja povrinskog sloja.
Koncentracija napona u vratilu: Vratilo je mainski deo sa izrazitim
diskontinuitetima u veli"ini popre"nog preseka, sa uzdunim i popre"nim
lebovima, navojima, otvorima, "vrstim, neizvesnim i labavim naleganjima i dr.
koji su potrebni za naslanjanje i spajanje delova kao i za prenoenje optere!enja.
Izvori koncentracije napona kod vratila mogu se podeliti u tri grupe. Prvu grupu
"ine nagle promene pre"nika vratila izazvane potrebom za naslanjanjem
glav"ina i leaja. Druga grupa izvora koncentracije napona odnosi se na
naleganja vratila, glav"ina i leaja. %vrsta naleganja izazivaju vrlo intenzivnu
koncentraciju napona dok je kod labavih ona manja.Tre!u grupu izvora
koncentracije napona "ine lebovi (uzduni i popre"ni) koji su potrebni za
ostvarivanje spojeva sa vratilom. Iako je koncentracija napona kod vratila
veoma prisutna, njeni efekti nisu u toj meri izraeni. Vratila se po pravilu
izradjuju od konstrukcijskih "elika opte namene koji su manje osetljivi na
koncentraciju napona.

d
h

C#

a)

b)

c)

Koncentracija napona: a) savijanje, b) uvijanje, c) uticaj leba rastere!enja

) DM

Za savijanje (DM i za uvijanje @DM# dinami"ka izdrljivost vratila i stepen

sigurnosti je
, , ,
' D .-1/M
' D .-1/M & ' D .-1/ 1u 2u 3u
,1s , 2 s , 3s
'
&
DM
( ku
& ) D .-1/M & ) D .-1/
1 - 0,5tg% M
( ks
S) S '
'
)
S&
S ' & DM
S ) & DM
'
)
S2 0 S2
)

'

Sigurnost je zadovoljena ako je stepen sigurnosti ve!i od 1,5...2,5, zavisno od

pouzdanosti podataka kori!enih u prora"unu.

21

18. Izbor dimenzija vratila

Duina vratila odnosno rastojanje izmedju oslonaca zavisi od njegove funkcije.
Kod vratila prenosnika duina odgovara zbiru irina glav"ina obrtnih delova na
vratilu, potrebnim medjuprostorima i irinama leaja. Dimenzije popre"nog
preseka vratila mogu se izra"unati na osnovu potrebne "vrsto!e tako da u toku
radnog veka ne dodje do razaranja. Potrebno je da radni napon u presecima
vratila bude manji od dozvoljenog. Za kruni puni popre"ni presek kod kojeg je
otporni moment W=0,1d3, iz ovog uslova sledi
) D .-1/
10M i
M
Mi
d Bk 3
;
)i & i &
2 ) doz ;
) doz &
3
KDS
) doz
W
0,1d
Dozvoljeni napon se odredjuje na osnovu izdrljivosti materijala (epruvete) pri
naizmeni"no promenljivom savijanju (D(-1), koeficijenta dinami"ke izdrljivosti
KD koji obuhvata procenjenu koncentraciju napona, uticaj veli"ine preseka i
hrapavost i na osnovu potrebne veli"ine stepena sigurnosti, na primer S=2.
Po hipotezi najve!eg deformacionog rada
8 ) D .-1/
)i & ) 0 6
6 ' D .0 /
7
2

5
'3 ;
3
4

8 ) D .-1/ 5
Mi & M 0 6
T 3
6 2 ' D .0 / t 3
7
4
2

; M & M x2 0 M y2

Tt

Mi

di

22

19. Spojevi vratila i glav!ina trenjem

Da bi se optere!enje prenosilo sa glav"ine na vratilo i obrnuto, posredstvom
trenja, potrebno je da se na dodiru obezbedi pritisak p dovoljan da pod dejstvom
radnog optere!enja ne dodje do proklizavanja. Potrebno je da sila trenja FD bude
ve!a od tangentne sile na dodiru vratila i glav"ine Ft=2T/d, gde je T moment
koji se prenosi, a d pre"nik dodirne povrine A=dEb vratila i glav"ine irine b.
S Ft
p A
S & d k
;
F ; Ft ;
pA & S Ft ;
p&
Ft
A
Stepen sigurnosti protiv klizanja SD stvara uslove da sila trenja uvek bude ve!a
od tangentne sile. Pritisak na dodiru se moe ostvariti posredstvom "vrstog
naleganja (presovanog spoja) ili uklinjavanjem konusnih povrina.
FD#
d

p
b

Fa=Fp
Fn

23

20. Spojevi vratila i glav!ina klinovima bez nagiba

Za prenoenje obrtnog momenta uglavnom se koristi uzduni klin bez nagiba.

To je prizmati"ni oblik irine b i visine h, smeten u leb na vratilu koji se po
pravilu izradjuje vretenastim gloda"em te je ovaj klin zaobljen na krajevima. U
glav"ini je leb ve!e dubine t1 nego to je potrebno za smetaj klina visine h,
tako da se formira zazor izmedju klina i dna leba. Ovaj zazor je vrlo zna"ajan
za funkciju spoja klinom bez nagiba jer klin ne ometa centriranje glav"ine i
podglavka ostvareno naleganjem na pre"niku d.
Izloen je naponu pritiska na bo"nim povrinama i smicanju. Pod dejstvom
momenta T koji se prenosi preko ovog spoja, nastaje spreg sila Ft na rastojanju
d/2 odakle sledi da je klin izloen dejstvu sile Ft=2T/d. Na bo"nim dodirnim
povrinama pritisak i stepen sigurnosti u odnosu na gnje"enje povrinskog sloja
Ft
1,2 Re
p
ST & T &
p&
;
ha & h - t - r ;
ha .l - b /
p
p
Aktivna visina dodira je ozna"ena sa ha, a sa Re napon te"enja slabijeg
materijala u dodiru. Klin je od hladno vu"ene ipke preseka bxh od % 0545.
Klin je jo izloen i smicanju u ravni koja tangira dodirni cilindar glav"ine i
podglavka. Napon i stepen sigurnosti za ovo naprezanje su
0,7 Re
Ft
'
S& T &
'&
;
'
'
b.l - b 2/

t t1

Ft

Ft

p
r
b/2

b/2
l
Uzduni klin bez nagiba

24

21. lebni spojevi

Optere!enje se rasporedjuje na ve!i broj lebova z, smanjen je pritisk na dodiru
i pove!ana nosivost. Nedostaci: Raspodela optere!enja na lebove je
neravnomern; Centriranje ose vratila i ose glav"inemoe se izvesti pove!anom
ta"no!u izrade bo"nih ili spoljnih ili unutranjih dodirnih povrina; Izrada je
mogu!a samo primenom specijalnih alata koji su prihvatljivi samo kod visokih
serij; Smanjuju nose!u povrinu popre"nog preseka vratila. Profil leba (boka)
moe biti ravan ili evolventni i tada se izradjuje na istim mainama za izradu
zup"anika.

Fn1

'

g2

df1
da 1
df2

da 2

g1

a)

b)

lebni spojevi: a) sa evolventnim bokovima, b) sa ravnim bokovima

Nosivost:

Ft1
d - d a2
> p?
2T
ha & a1
S&
,r ;
- . g1 0 g 2 / ;
Ft1 &
;
lha
zd
2
p
gde je T-obrtni moment koji moe biti uve!an faktorom udara, l-duina dodira
(irina glav"ine u dodiru), ha-aktivna visina dodira bokova lebova, g1 i g2 su
oborene (zakoene) ivice temenih povrina. Faktor neravnomernosti raspodele
optere!enja 9r zavisi od ta"nosti izrade i od broja lebova i moe biti u
granicama 1,4...z/2. Kriti"ni pritisak [p] kod lebnih spojeva kod kojih nema
kretanja pod optere!enjem je pT=1,2Re , a kod spojeva kod kojih se ostvaruje
klizanje pod optere!enjem, kriti"ni napon je izdrljivost bokova na habanje pN.
p&

Izrada lebova u glav"inama ostvaruje se metodom provla"enja. Alat za

provla"enje (provlaka") je u obliku tapa, istog profila kao to je profil otvora u
glav"ini zajedno sa lebovima.

25