7. 1876.

,
7. 1941.

 -,
1000 ,24 ,8
, 2000

,



1913.

 ,,
,,,




-


-

-
-


1913.
85

,,,


: , !
: .
?
: .
.
: ?
: .
: !
: .
. ;
. .
: ?
: .
,
.
,
.

.
: A ?
:
;

, .
: , ,
.

""Pesnie, vee se primie; tvoja kosa sedi. uje li u svojim osamnim mislima
poruku drugoga sveta?"
"Vee je", ree pesnik, "pa oslukujem, jer
me neko moe zvati sa sela iako je dockan.
Bdim: da li se mlada, bludna srca nalaze, da
li dva para enjivih oiju prose svirku, koja bi
prekinula njihovo utanje i za njih govorila.
Ko bi tkao njihove vrele pesme ako bih ja sedeo na obali ivota i posmatrao
smrt i drugi svet?
Veernjaa nestaje.
Tinjanje pogrebne vatre umire lagano na nemoj reci.
Sakali urliu u horu sa dvora opustele kue, pri svetlosti umornoga meseca.
Kada bi neki putnik ostavio svoj dom i doao da probudi no i pognute glave
oslukuje ubor sutona, ko bi mu na uho aputao tajne ivota ako bih ja
zatvorio svoja vrata i hteo da se oslobodim zemaljskih veza?
Sta mari to moja kosa sedi.
Ja sam uvek toliko mlad i toliko star koliko i najmladi i najstariji u tom selu.
Jedni se osmejkuju slatko i prosto; jedni lukavo namiguju oima.
Jedni imaju suza koje naviru u po bela dana, a drugi suza koje se kriju u tami.
Svima sam njima potreban, zato nemam vremena da lupam glavu o onome
to e tek biti.
Sa svima sam podjednako star; ta mari onda to moja kosa sedi?"

 16
XVI

Ruke nam se obavijaju, oci nam se upijaju: tako pocinje povest nasih srdaca.
Noc je u martu, mesecina svetli; vetar nosi slatki miris hene; moja svirala lezi na zemlji
zanemarena, a tvoj cvetni venac nedovrsen.
Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma.
Tvoj preves boje safrana opija mi oci.
Venac jasminov koji si isplela za me ispunjuje mi srce drhtavom kao hvala.
To je igra davanja i odricanja, otkrivanja i ponovnog skrivanja; nesto osmeha i sasvim malo
stidljivosti, i poneka tek slatka besciljna kavga.
Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma.
Nikakve tajne izvan danasnjice; nikakve borbe oko nemoguceg; nikakve senke iza ljupkosti;
nikakvo pipanje u dubinama tame.
Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma.
Mi ne lutamo iz reci u vecito cutanje; ne podizemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan
nade.
Zadovoljni smo onim sto dajemo i onim sto dobijamo.
Nismo iscedili i poslednjuu kap radosti, da iz nje pravimo vino patnje svoje.
Ljubav ova izmedju tebe i mene prosta je kao pesma.

 41
;
, .
.
, .
;
, .
,
.
,
.
;
, .
.
, .
; ,
.
, .
, .
; ,
.
.
.

 49

Cuvam joj ruke,grlim je I trazim

Da poljupcima opljackam njen osmeh,
U narucju da otmem jo drazi
Da ispijem jo usne ,tamne kao greh.
Ali ko nebu plavetnilo da uzme?
Lepotu mi se dodirnuti htelo,
Al izmedju ruku ona mi ispuze,
U rukama mi osta samo telo.
Gde je lepota?Gde je njen svet?
Vracam se natrag prevaren I smozden.
Ah kako telom da dotaknem cvet
Sto samo duh ga dotaknuti moze?

 50
, , .
;
;
.
.
, ,
.
, !
, , ?

 59
, ;
.
;
.
, , , ,
, .
.
, .

 68
, , .
.
, .
.
: .
, .
.
.
, .
, .
. ,
, .
, , .
, .
, .
, .
; .
, .
, .
, .
, .
.
.

 85

, ,

?

,
.
.

.


.


,
".


".

".