Aa Bs Ag

ura Paunic
UVOD
U
ANALITICKU
GEOMETRIJU
verzija 4.0
Novi Sad
maj 2006
Predgovor
Ova knjiga je nastala kao rezultat viegodinjeg predavanja Analiticke geometrije na PMF u Banja Luci.
iii
Sadraj
Predgovor
iii
Sadraj
1 Koordinate na pravoj
1.1 Koordinate na pravoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Deljenje dui u datom odnosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3 Promena koordinata na pravoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1
1
3
6
2 Koordinatni sistem u ravni

2.1 Pravougli koordinatni sistem u ravni
2.2 Transformacije koordinata . . . . .
2.3 Rastojanje izmedu
dveju tacaka . .
2.4 Polarni koordinatni sistem u ravni .
2.5 Deljenje dui u datom odnosu . . .
2.6 Povrina trougla i poligona . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
8
8
10
13
14
16
18
3 Prava u ravni
27
3.1 Jednacina prave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.1.1 Eksplicitna jednacina prave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.1.2 Opta jednacina prave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.1.3 Normalni oblik jednacine prave . . . . . . . . . . . . . . . . 30
3.1.4 Rastojanje tacke od prave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
3.1.5 Polarni oblik jednacine prave . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
3.1.6 Jednacina prave kroz jednu i dve tacke i parametarska jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
3.2 Prava i dve tacke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
3.3 Dve prave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
v
Sadraj
vi
3.3.1 Medusoban
odnos dve prave . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.2 Pramen pravih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
40
45
4 Krug
4.1 Jednacina kruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.1 Uslov da jednacna drugog stepena predstavlja krug
4.1.2 Polarna i parametarska jednacina kruga . . . . . .
4.2 Odnos tacke i kruga, potencija tacke . . . . . . . . . . . . .
4.3 Odnos prave i kruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.1 Tangenta u tacki na krugu . . . . . . . . . . . . . . .
4.3.2 Tangente iz tacke van kruga . . . . . . . . . . . . . .
4.3.3 Polaritet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4 Odnos dva kruga, pramen krugova . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
5 Konusni preseci
5.1 Preseci pravog krunog konusa . . . . . . .
5.2 Centralna jednacina elipse . . . . . . . . .
5.2.1 Osobine elipse . . . . . . . . . . . . .
5.3 Centralna jednacina hiperbole . . . . . . .
5.3.1 Osobine hiperbole . . . . . . . . . .
5.4 Jednacina parabole . . . . . . . . . . . . . .
5.5 Temeni oblik jednacine konusnih preseka
5.6 Direktrise elipse i hiperbole . . . . . . . . .
5.7 Polarni oblik jednacine konusnih preseka .
5.8 Odnos prave i konusnih preseka . . . . . .
5.8.1 Tangente konusnih preseka . . . . .
5.8.2 Tetive i precnici konusnih preseka .
5.9 Opta jednacina drugog stepena . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
70
. 70
. 73
. 76
. 77
. 79
. 83
. 85
. 88
. 90
. 91
. 94
. 100
. 102
.
.
.
.
.
107
107
115
115
117
128
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
6 Determinante
6.1 Determinante drugog i treceg reda . . . . . . . . . . . . . .
6.2 Determinante n-tog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2.1 Parnost permutacija . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2.2 Definicija determinante n-tog reda i njene osobine
6.2.3 Minori i algebarske dopune . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
48
48
51
52
54
58
59
62
65
67
Sadraj
7 Vektori u ravni i prostoru
7.1 Skalarni proizvod dva vektora . . . .
7.2 Vektorski proizvod dva vektora . . .
7.3 Proizvod tri vektora . . . . . . . . . .
7.3.1 Dvostruki vektorski proizvod
vii
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
139
141
142
144
144
8 Prava i ravan u prostoru

8.1 Parametarska i opta jednacina ravni . . . . . . . . . . . . .
8.1.1 Poloaj ravni, medusoban
poloaj dve, tri i vie ravni
8.1.2 Normalna jednacina ravni . . . . . . . . . . . . . . . .

8.1.3 Pramen ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.2 Prava u prostoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.2.1 Jednacina prave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
146
146
149
149
150
151
151
9 Pregled istorije analiticke geometrije
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
153
Koordinate na pravoj
1.1 Koordinate na pravoj
U analitickoj geometriji najcece se koriste orijentisane dui, tj. dui sa definisanim smerom. Du c ije su krajnje tacke A i B naziva se orijentisana du ako
je receno koja se od tih tacaka smatra pocetnom, a koja krajnjom. Ako je A
pocetna tacka, a B krajnja tada je orijentacija od A ka B i to se oznacava AB , a
ako je B pocetna, a A krajnja tada je orijentacija od B ka A i to se oznacava B A.
Neka su date dui AB i C D na istoj pravoj. Tada su AB i C D isto orijentisane
ako poluprava c ija je krajnja tacka A, a sadri tacku B sadri polupravu c ija je
krajnja tacka C , a sadri tacku D ili obrnuto poluprava c ija je krajnja tacka C i
sadri tacku D sadri polupravu c ija je krajnja tacka A i sadri tacku B . Inace su
dui AB i C D suprotno orijentisane.
Za orijentisane dui se uvodi pojam velicina dui, koja je odnos dui i dui
izabrane za jedinicu mere (dakle, realan broj). Ako su orijentacije ove dve dui
iste tada je velicina dui pozitivna, a inace je negativna. Velicina dui obicno
se ne oznacava posebno nego je iz konteksta jasno da li se podrazumeva du
ili njena velicina. Kada je A = B tada je velicina dui 0, a orijentacija nedefinisana. Duina dui AB je apsolutna vrednost velicine dui tako da se duina
1
Glava 1. Koordinate na pravoj
AB obicno oznacava |AB |. Duina dui AB c esto se naziva i rastojanje tacaka

A i B i oznacava se tada sa d (A, B ). Za dve orijentisane dui za koje se krajnja
tacka prve polapa sa pocetnom tackom druge definie se sabiranje dui. Neka
su na jednoj pravoj date tri tacke A, B i C . Tada se orijentisana du AC naziva
zbir orijentisanih dui AB i BC i oznacava
AC = AB + BC .
Prvi princip analiticke geometrije da se svakoj tacki na pravoj jednoznacno
pridruuje koordinata zasniva se na sledecoj teoremi iz euklidske geometrije
koju necemo dokazivatai. Njen dokaz je konstruktivan.
Teorema (o merenju). Neka je data prava p i neka je na njoj:
1) Odabrana jedna tacke i oznacena O ,
2) Izabrana tacka E , razlicita od O .
Ako se tacki O pridrui broj nula, a tacki E broj jedan, tada svakoj tacki T
na pravoj p odgovara jednoznacno odreden
realan broj t . Apsolutna vrednost
broja t je odnos dui OT : OE . Broj t je negativan kada je O izmedu
T i E, a
pozitivan u ostalim slucajevima rasporeda tacaka O , E i T na pravoj p . Ako
tacki A odgovara broj a , a tacki B odgovara broj b tada je |a b| duina dui
OB .
Obrnuto svakom realnom broju t jednoznacno odgovara tacka T na pravoj
p , pri c emu nuli odgovara tacka O , jedinici odgovara E , a ako broju a odgovara
du O A , a broju b du AB tada zbiru brojeva a + b odgovara du OB i ona se
naziva zbir dui.
Tackama na pravoj koje se nalaze sa iste strane tacke O na kojoj se nalazi
i tacka E odgovaraju pozitivni brojevi, a onima na suprotnoj strani negativni.
Smer od O ka E se naziva pozitivan, a od E ka O negativan.
Dakle, ako se na pravoj p utvrde
dve tacke, kojima odgovaraju nula i
jedinica, koordinate ostalih tacaka su
jednoznacno odredene.
Du OE se
Slika 1. Brojna osa

naziva jedinicna du. Prava na kojoj
je odreden
smer izborom tacaka O i E kojima su pridruene nula i jedinica
naziva se brojna osa ili prosto osa. Pozitivan smer na osi oznacava se strelicom, a tacka O se naziva koordinatni pocetak (slika 1). Poluprava na koju se
preslikavaju pozitivni brojevi naziva se pozitivna poluosa, a poluprava na koju
se preslikavaju negativni brojevi negativna poluosa.
1.2. Deljenje dui u datom odnosu
Iz teoreme o merenju sledi da je sabiranje dui tako definisano da zbiru dui

odgovara zbir brojeva da se moe definisati pojam koordinata na brojnoj osi.
Definicija (koordinate tacke).
Koordinata tacke T na brojnoj osi p je
odnos orijentisane dui OT i jedinicne dui OE .
Obicno se tacke obeleavaju velikim slovima latinice, a njihove koordinate
malim slovima latinice, po mogucnosti tako da je jasno koja koordinata pripada
kojoj tacki. Iz definicije koordinate tacke sledi da je zgodno da se suprotna orijentacija dui oznaci minusom, jer se tada znak orijentacije slae sa znakom
koordinate.
Iz definicije koordinate tacke T neposredno sledi da ako je tacka T izmedu
O i E tada joj je koordinata izmedu

0 i 1, ako je E izmedu
O i T tada joj je koordinata veca od 1, a ako je O izmedu
T i E tada joj je koordinata negativna.
Iz definicije koordinate tacke i sabiranja dui, tj. da za svake tri tacke vai
AB + BC = AC , neposredno se dobija za orijentisanu du T1 T2
T1 T2 = T1O + OT2 = OT2 OT1 = x 2OE x 1OE = (x 2 x 1 )OE ,
pa se pomocu koordinata lako dobija rastojanje dve tacke na osi.
Teorema (o duini dui). Neka su T1 i T2 dve tacke na pravoj p , c ije su
koordinate x 1 i x 2 . Tada je njihovo rastojanje
d (T1 , T2 ) = |x 2 x 1 | .
Dokaz.
d (T1 , T2 ) = |OT2 OT1 | = |(x 2 x 1 )OE | = |x 2 x 1 | |OE | = |x 2 x 1 | .
1.2 Deljenje dui u datom odnosu

Obicno se podrazumeva da je du orijentisana. Dui AB = C D ako i samo
ako je A = C i B = D, tj. dve dui su jednake ako i samo ako se poklapaju.
Definicija (podele dui). Neka je T1 T2 du na pravoj p . Recicemo da tacka
T deli du T1 T2 u odnosu k , ako i samo ako vai jednakost orijentisanih dui
T1 T = kT T2 .
Podela dui T1 T2 je prikazana na slici 2.
Teorema (o podeli dui). Za svako k 6= 1 postoji jedna i samo jedna tacka

T koja deli du T1 T2 u odnosu k . Koordinata tacke T je
x=
x 1 + kx 2
.
1+k
Dokaz. Iz definicije o sabiranju dui za svaki poloaj tacke T na pravoj T1 T2

se dobija da je T1 T + T T2 = T1 T2 pa kada se prvi sabirak T1 T zameni sa kT T2 ,
uslovom da je T deona tacka, dobija se kT T2 + T T2 = T1 T2 . Kada se na oba
sabirka na levoj strani primeni sabiranje dui sa tackom O dobija se
k (OT2 OT ) + (OT2 OT ) = OT2 OT1 ,
ili preko jedinicne dui
(k + 1) (x 2 x)OE = (x 2 x 1 )OE ,
Slika 2. Podela dui T1 T2
a odavde se dobija jednacina
(k + 1)(x 2 x) = x 2 x 1 ,
koja za k 6= 1 ima reenje
kx 2 + x 1
,
k +1
pa je reenje tacka T sa koordinatom x. Jednoznacnost tacke T sledi iz teoreme
o merenju.
2
Ako je k = k 2 : k 1 tada se dobija neto simetricniji izraz
x=
x x1 =
k2
(x 2 x) pa je k 1 (x x 1 ) = k 2 (x 2 x),
k1
a odavde se dobija
x=
k1 x1 + k2 x2
.
k1 + k2
Iz dokaza ovog tvrdenja

jasno je da se za k = 0 tacke T i T1 poklapaju. Za
k = 1 dobija se da je T sredina dui T1 T2 , pa kada k raste od 0 do 1 tacka T se

nalazi u polovini dui T1 T2 blioj tacki T1 . Kada je k > 1 tada se tacka T nalazi
u polovini dui T1 T2 blioj T2 . Kada k tada tacka T tei ka T2 . Ako je
T2 izmedu
T1 i T tada je k u intervalu < k < 1 i to k raste kako se tacka
T udaljava od tacke T2 . Kada tacka T tei beskonacnosti tada k tei 1, pa
se moe reci da k = 1 odgovara beskonacno udaljena tacka na pravoj T1 T2 .
Konacno kada je T1 izmedu
T i T2 tada je k u intervalu 1 < k < 0.
Tvrdenje
(o odnosu tri tacke). Neka su na pravoj date tri razlicite tacke A ,
B i C i neka tacka C deli AB u odnosu k 6= 1. Tada

C deli B A u odnosu 1/k ,
1
B deli AC u odnosu 1 k i B deli C A u odnosu
,
1+k
1+k
k
i A deli C B u odnosu
.
A deli BC u odnosu
k
1+k
1+k
Dokaz. Dokaimo da A deli BC u odnosu
. Neka A deli BC u odnosu
k
k 1 . Tada je
k1 =
B A BC + C A BC AC BC
CB
1
=
=
=
1 =
1 = 1,
AC
AC
AC
AC
AC
k
jer je k = AC /BC . Ostala tvrdenja

dokazuju se analogno.
Definicija (harmonijskog para tacaka). Neka je dat par razlicitih tacaka A

i B . Par tacaka C i D naziva se harmonijski par tacaka u odnosu na tacke A i B
ako tacka C deli du AB u odnosu k (k 6= 1), a tacka D u odnosu k .
Iz definicije podele dui dobija se da je
AC = kC B
AD = kDB
pa ako se eliminie k dobija se tacke C i D harmonijske dele A i B ako vai

AC
AD
=
CB
DB
AC B D
= 1
AD BC
AC DB + AD C B = 0.
Iz ove jednakosti i osobina proporcije sledi da je

AD
AC
=
CB
DB
AC
CB
=
AD
DB
C A CB
=
,
AD B D
pa se dobija i da tacke A i B harmonijski dele tacke C i D.

Iz definicije harmonijske podele sledi da je jedna deona tacka u unutranjosti dui AB , a druga izvan nje. Neka je C izmedu
A i B . Tada iz
AC +C B = AB
AC = kC B
sledi 1 +
1 AB
=
,
k AC
6
a iz
AD + DB = AB
Kada se
1+
AD = kDB
1 AB
=
,
k AC
i 1
sledi 1
1
AB
=
.
k AD
1
AB
=
,
k AD
saberu dobija se
2
1
1
=
+
,
AB
AC AD
tj. AB je harmonijska sredina dui AC i AD.
Harmonijski par tacaka moe da se definie sa
AC
AD
=
CB
DB
AC AD
:
= 1,
C B DB
ali gledano algebarski ova definicija harmonijskih tacaka specijalan je slucaj

jednakosti
AC AD
:
= d,
C B DB
kada je d = 1.
Definicija (dvorazmera). Neka su data dva razlicita para tacake A , B i C , D .
Kolicnik odnosa AC : C B i AD : DB naziva se dvorazmera tacaka A , B , C i D .
1.3 Promena koordinata na pravoj

Na jednoj pravoj je pogodno imati vie koordinatnih sistema, jer je uvek
zgodno imati koordinatni sistem preilagoden
problemu, a posle rezultat izraziti
u nekom drugom sistemu.
1. Translacija.
Neka je drugi koordinatni sistem
dobijen translacijom tako da je novi
koordinatni pocetak u tacki O 0 (slika
3), pri c emu tacka O 0 u prvom koordiSlika 3. Translacija
natnom sistemu ima koordinatu x 0 .
koordinatnog sistema
Ako se koordinate u drugom (novom) sistemu oznace primovina tada je
x = x0 + x 0 ,
x 0 = x x0 ,
1.3. Promena koordinata na pravoj
tj. koordinate tacke T u novom sistemu se dobijaju kada se od koordinate tacke

T u starom sistemu oduzme koordinata novog koordinatnog pocetka u starom
sistemu.
2. Homotetija.
Neka je drugi (novi) koordinateni sistem dobijen homotetijom sa koeficijentom k, razlicitim od nule (slika 4 a)). Tada je
x 0 = kx.
Pri tom treba voditi racuna da li je k > 0 ili k < 0. Kada je k > 0 tada se prilikom
promene koordinata ocuvava orijentacija, a kada je k < 0 orijentacija ose se
menja. Kada je |k| < 1 tada se medusobna
rastojanja tacaka smanjuju, a kada je
|k| > 1 medusobna

rastojanja tacaka se povecavaju.
Specijalan slucaj homotetije je simetrija koja se dobija za k = 1. Pri simetriji

se ne menjaju rastojanja izmedu
tacaka, ali se menja orijentacija (slika 4 b).
Homotetija se najcece koristi za promenu razmere na osi.
Naime, neka je OE 0 nova jedninicna du i neka je OE = kOE 0 .
Tada je
Slika 4. Homotetija:
OT = xOE = kxOE 0 = x 0OE 0 ,
a) za k > 1, b) za k = 1
pa je x 0 = kx, tj. nova koordinata se dobija kad se stara koordinata pomnoi
brojem koji je odnos stare i nove jedinicne dui (kojim se mnoi nova jedinicna
du da se dobija stara). Ako je |k| < 1 tada se homotetija naziva kontrakcija, a
ako je |k| > 1 dilatacija.
Koordinatni sistem u ravni

Da bi se mogao odrediti poloaj tacke u ravni potrebne su bar dve koordinate. Te dve koordinate mogu da se izaberu na vie nacina, to zavisi od problema koji se reava, jer je uvek pogodno ako se koordinate izaberu tako da budu
prirodne za dati problem, s nadom da c e se problem tada lake reiti.
2.1 Pravougli koordinatni sistem u ravni

Jedan od najuniverzalnijih koordinatnih sistema je Dekartov pravougli koordinatni sistem.
Definicija (Dekartovog koordinatnog sistema). U ravni je zadat Dekartov
pravougli koordinatani sistem ako i samo ako su:
1) Odredene
dve prave, koje se tradicionalno nazivaju x i y , koje se seku
pod pravim uglom, pri c emu je x tradicionalno horizontalna, a y vertikalna, a

presecna tacka se oznacava sa O .
2) Na svakoj od njih je izabran jedan smer i nazvan pozitivan.
3) Na pozitivnom smeru prave x je izabrana tacka E 1 , a na pozitivnom smeru
prave y je izabrana tacka E 2 tako da su dui OE 1 i OE 2 iste duine.
8
2.1. Pravougli koordinatni sistem u ravni
Kada ne moe da dode

do zabune reci c emo samo koordinatni sistem, a podrazumevace se Dekartov pravougli koordinatni sistem (slika 5). Obicno se xosa naziva apscisa, predstavlja horizontalno, a pozitivan smer na njoj je udesno,
dok se y-osa naziva ordinata, predstavlja vertikalno i pozitivan smer na njoj je
nagore. Tacka preseka osa se naziva koordinatni pocetak i obicno oznacava sa
O. Koordinatne ose dele ravan na 4 dela koji se nazivaju kvadranti. U I kvadrantu su obe koordinate tacaka pozitivne, u I I kvadrantu je apscisa negativna,
a ordinata pozitivna, u I I I kvadrantu su obe koordinate negativne i u I V kvadrantu je apscisa pozitivna, a ordinata negativna (slika 5).
Slika 5. Dekartov koordinatni sistem u ravni

Definicija Dekartovog koordinatnog sistema moe da se uopti na vie nacina; najceci su da se du x i y ose izaberu dui OE 1 i OE 2 razlicite duine, ali
tada nije moguce meriti duine kosih dui, ili da ose nisu normalne nego da
zaklapaju zadati ugao razlicit od pravog. Kada ose ne zaklapaju prav ugao koordinatni sistem se naziva kosougli i retko se koristi. Treca mogucnost je da se
posmatraju samo tacke sa racionalnim koordinatama itd.
Teorema (o jednoznacnosti koordinata). Neka je u ravni dat Dekartov koordinatni sistem. Tada svakoj tacki u ravni jednoznacno odgovara ureden
par
realnih brojeva i obrnuto svakom uredenom
paru realnih brojeva jednoznacno
odgovara tacka u ravni.
10
Glava 2. Koordinatni sistem u ravni
Dokaz. Neka je T proizvoljna tacka u ravni. Pretpostavimo da se tacka T

ne nalazi ni na osi x ni na osi y. Oznacimo sa T1 podnoje normale sputene iz
tacke T na x-osu, po pretpostavci je T1 6= O, a sa T2 podnoje normale sputene
iz tacke T na y-osu, po pretpostavci je T2 6= O. Kako su normale jedinstvene
to su i tacke T1 na x-osi i T2 na y-osi jednoznacne. Na osnovu teoreme 1. je
koordinata tacke T1 jednoznacno odredena
i neka je oznacena sa x, x 6= 0 jer
je T1 6= O. Analogno je i koordinata tacke T2 jednoznacno odredena

i neka je
oznacena sa y, y 6= 0 jer je T2 6= O. Tada tacke T jednoznacno odgovara uredeni
par realnih brojeva (x, y) 6= (0, 0).

Ako je tacka na x-osi tada je prva koordinata odredena
tackom T , a druga
koordinata je nula, pa u ovom slucaju tacki T odgovara uredeni

par (x, 0).
Ako je tacka na y-osi tada je druga koordinata odredena

tackom T , a prva
koordinata je nula, pa u ovom slucaju tacki T odgovara uredeni

par (0, y).
Obrnuto, neka je dat koordinatni sistem u rani i uredeni

par brojeva (x, y).
Ako je x 6= 0 i y 6= 0, tada na x-osi postoji jednoznacno odredena

tacka T1 6= O
sa koordinatom x i na y-osi postoji jednoznacno odredena

ta
c
ka
T
ija je
2 6= O c
koordinata y. Kroz T1 konstruiimo normalu na x-osu, a kroz T2 normalu na
y-osu. U preseku tih dveju normala c e se nalaziti tacka T . Kako su normale
jedinstvene to je i tacka T jednoznacno odredena.
Ako je y = 0 u paru (x, y) tada je T tacka na x-osi c ija je koordinata x, a ako

je x = 0 tada je T tacka na y-osi odredena
svojom koordinatom y.
2
2.2 Transformacije pravouglog

koordinatnog sistema u ravni
Slicno kao i na pravoj pogodno je imati vie koordinatnih sistema u istoj
ravni. Naime, obicno je data neka figura opisana u jednom koordinatnom sistemu, a za reavanje problema u vezi sa tom figurom pogodnije je da se ona
nalazi u specijalnom poloaju. Tada se problem reava tako da se uvede novi
koordinatni sistem, u njemu rei problem, a zatim se nadeno
reenje odgovara
jucom transformacijom koordinata preracuna na stare koordinate.
Ispitajmo vezu izmedu
dva pravougla koordinatna sistema definisanih u istoj ravni. Uvek je moguce sa najvie tri geometrijske transformacije svesti jedan
na drugi. Naime, prvo izvedemo translaciju tako da se poklope koordinatni
poceci oba sistema. Ako su se poklopile i ose tada je gotovo. Ako ne, x-osa
2.2. Transformacije koordinata
11
Slika 6. Translacija koordinatnog sistema u ravni

jednog zaklapa sa x 0 -osom drugog neki ugao . Izvedemo rotaciju za taj ugao.
Tada su x-ose poklopile, a i y-ose su se poklopile kao prave. Ako im se slae orijentacija tada je gotovo, a u protivnom slucaju treba izvesti jednu osnu simetriju
oko x-ose. Ispitajmo transformaciju koordinata pri translaciji, rotaciji, osnoj
simetriji oko x-ose i jo neka koja se povremeno koriste.
1. Translacija
Neka je novi koordinatni sistem dobijen translacijom starog sistema tako da
su (x 0 , y 0 ) koordinate koordinatnog pocetka novog sistema u starom sistemu
(slika 6). Ako koordinate u novom sistemu oznacimo primovima tada je veza
starih i novih koordinata data sa
x = x0 + x 0 ,
x 0 = x x0 ,
y = y0 + y 0,
y 0 = y y0.
2. Rotacija
Neka je novi koordinatni sistem dobijen raotacijom starog oko koordinatnog
pocetka za ugao (slika 7). Oznacimo koordinate u novom koordinatnom sistemu primovima, i neka je projekcija T10 na T T1 oznacena sa M , a projekcija T10
na x-osu sa N i neka je P presek x 0 -ose i prave T T1 .
12
Trougao 4POT1 je slican trouglu 4P T T10 , jer su im uglovi kod P unakrsni, a

ugao kod T1 jednak je uglu kod T10 kao pravi uglovi, pa je i ugao P T T10 . Odatle
se dobija da je T10 M = y 0 sin .
Kako je c etvorougao T1 N T10 M pravougaonik to je T1 N = M T10 i T10 N = M T1
pa je
x = ON N T1 = ON T10 M ,
y = M T1 + T M = T10 N + T M .
Iz trougla 4ON T10 je ON = x 0 cos i T10 N = x 0 sin , a iz trougla 4T M T10 je

T M = y 0 cos i T10 M = y 0 sin pa kada se ovi izrazi zamene u gornje jednakosti
konacno se dobija veza izmedu
starih i novih koordinata prilikom rotacije:
x = x 0 cos y 0 sin
y = x 0 sin + y 0 cos
Slika 7. Rotacija koordinatnog sistema u ravni

Da se dobije izraz za nove koordinate preko starih, mogu da se primeni iste
formule, samo se obrne orijentacija ugla . Sinus je neparna, a kosinus parna
funkcija pa se dobija
x 0 = x cos + y sin
y 0 = x sin + y cos .
Isti rezultat moe se dobiti i reavanjem jednacina po x 0 i y 0 .
2.3. Rastojanje izmedu

dveju tacaka
13
3. Osna simetrija
Osna simetrija oko x-ose je vrlo jednostavna, jer se x-koordinata ne menja,
a y-koordinata menja znak:
x0 = x
y 0 = y.
Ako treba da se izvede osna simatrija u odnosu na proizvoljnu pravu, tada treba
izvesti translaciju i rotaciju tako da ta prava postane x-osa.
Proizvod dve osne simatrije je rotacija (kada se ose seku) ili translacija (kada
su ode paralelne).
4. Homotetija
Homotetija u odnosu na koordinatni pocetak data je sa
x 0 = kx,
y 0 = k y,
k 6= 0.
Homotetija sa |k| > 1 se naziva dilatacije, a homotetija sa |k| < 1 kontrakcija.

Homotetija sa k = 1 je centralna simetrija. Proizvod dve osne simetrija c ije
se ose seku pod pravim uglom su centralna simatrija.
Cesto
se koristi i uoptenje homotetije tako da su koeficijenti du x- ili y-ose
razliciti. Kada je
x 0 = x,
y 0 = k y,
k 6= 0
tada se trasformacije naziva deformacija du y-ose. Analogno se definie i deformacija du x-ose.
2.3 Rastojanje izmedu

dveju tacaka
Merenje dui koje su na koordinatnim osama ili na pravim paralelnim sa
njima je jednostavno. Opti problem je merenje kosih dui ili odredivanje
ras
tojanje dve proizvoljne tacke.
Reimo najpre jednostavan slucaj kada je jedna krajnja tacka dui koordinatni pocetak ili nalaenje rastojanja proizvoljne tacke T (x, y), koja ne lei na
koordinatnim osama, od koordinatnog pocetka. Neka je T 0 podnoje noramle
14
sputene iz tacke T na x-osu. Ako se primeni Pitagorina teorema na pravougli

trougao 4OT 0 T dobija se
q
d (O, T ) = x 2 + y 2 .
Primetimo da ova formula vai i kada se tacka T nalazi na koordinatnim
osama.
Neka su sada date dve tacke T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ). Uvedimo novi koordinatni sistem, dobijen translacijom starog, tako da je tacka T1 novi koordinatni
pocetak. Tada su (x 1 , y 1 ) koordinate novog koordinatnog pocetka u starom sistemu, pa je veza novih istarih koordinata data sa
x 0 = x x1 ,
y 0 = y y1.
Slika 8. Rastojanje dveju tacaka u ravni

Dobija se da je
q
q
d (T1 , T2 ) =
x 202 + y 202 =
(x 2 x 1 )2 + (y 2 y 1 )2 .
2.4 Polarni koordinatni sistem u ravni

Poloaj tacaka u ravni moe lako da se odredi na jo jedan nacin. Naime,
poloaj tacke T (x, y) je jednoznacno odreden
ako se zna njeno rastojanje r
2.4. Polarni koordinatni sistem u ravni
15
(r 0) od koordinatnog pocetka i ugao (0 < 2) koji zaklapa du OT

sa pozitivnim delom x-ose. Ako je poloaj tacke T zadat njenim rastojanjem
od koordinatnog pocetka r i uglom koji du OT zaklapa sa pozitivnim delom
x-ose tada se kae da je tacka odredena
svojim polarnim koordinatama. r se
naziva radijus vektor, a polarni ugao.
Slika 9. Polarni koordinatni sistem u ravni (levo),

rotacija u polarnom koordinatnom sistemu (desno)
Ako je T1 projekcija tacke T (x, y) na x-osu tada je u pravouglom trouglu
4OT1 T , du OT hipotenuza, OT1 je nalegla kateta duine |x|, ili kao orijentisana du duine x, a T T1 je naspramna kateta i njena duina je |y| ili y ako se
posmatra kao orijentisana du. Dobija se da je
sin = p
y
x2 + y 2
cos = p
x
x2 + y 2
tg =
y
.
x
Time se dobija da je veza izmedu

polarnih i Dekartovih koordinata.
y
arctg x , x 6= 0,
2 , x = 0, y > 0,
2
2
r =+ x +y
=
2 , x = 0, y < 0,
nedefinisano, x = 0, y = 0.
16
i obrnuto
x = r cos ,
y = r sin .
Koricenjem polarnog koordinatnog sistema vrlo lako se izvodi transformacija koordinata prilikom rotacije. Neka je novi koordinatni sistem dobijen
rotacijom za ugao oko koordinatnog pocetka (slika 9, desno).
Tada je r = r 0 i 0 = pa se iz x 0 = r 0 cos 0 i y 0 = r 0 sin 0 dobija
x 0 = r cos( ),
y 0 = r sin( ).
Kada se iskoriste adicione formule za sinus i kosinus i veze x = r cos i y =

r sin dobija se
x 0 = r cos cos + r sin sin = x cos + y sin ,
y 0 = r sin cos r cos sin = x sin + y cos .
2.5 Deljenje dui u datom odnosu

Izvedimo sada obrazac za koordinate tacke koja deli du u datom odnosu.
Neka je data du T1 T2 i realan broj k 6= 1. Odredimo na pravoj t odredenom
tackama T1 i T2 tacka S tako da tacka S deli du T1 T2 u odnosu k.

U prethodnom poglavlju reili smo ovaj problem za du na osi. Opti slucaj
u ravni moe se svesti na podelu dui na osi. Ako se najpre koordinatni sistem
translira tako da tacka T1 postane novi koordinatni pocetak, a zatim se izvede
rotacija da tacka T2 postane tacka na x-osi tada je problem sveden na podelu
dui na osi.
Ako se koordinate posle translacije oznace primom, a posle rotacije sa dva
prima dobili smo da se tacka T2 nalazi na x 00 -osi. Tada se prava t poklapa
sa x 00 -osom i moemo direktno da primenimo rezultat teoreme o podeli dui
iz prethodnog poglavlja (slika 10). Imamo tacka T1 (0, 0) i T2 (x 200 , 0), pa postoji
tacka S na x 00 -osi za koju je
x s00 =
k
x 00
1+k 2
y s00 = 0.
Iz formula za stare koordinade pomocu novih u slucaju rotacije je

x 0 = x 00 cos y 00 sin ,
y 0 = x 00 sin + y 00 cos ,
17
Slika 10. Podela dui u datom odnosu
pa je i
x s0 = x s00 cos y s00 sin ,
y s0 = x s00 sin + y s00 cos .
Za sve tacke na x 00 -osi za koje je x 00 6= 0 je

cos =
x0
,
x 00
sin =
y0
x 00
pa i za x 200 . Kada zamenimo ove vrednosti kosinusa i sinusa i koordinate tacke S

dobija se da je
x0
y0
k
k
00 2
00 2
0
0
x
x
xs =
i ys =
,
1 + k 2 x 200
1 + k 2 x 200
ili kada se sredi
x s0 =
k
x0
1+k 2
y s0 =
k
y0 .
1+k 2
Ako se sada iskoristi da je x 0 = x x 1 , y 0 = y y 1 konacno se dobija da je

x s x1 =
k
(x 2 x 1 )
1+k
18
xs =
k
k
1
k
x 1 + kx 2
x2 + x1
x1 =
x1 +
x2 =
.
1+k
1+k
1+k
1+k
1+k
Analogno se dobija da je i
ys =
y1 + k y2
.
1+k
Kada je k = k 1 /k 2 tada se dobija da je

xs =
k1 x1 + k2 x2
k1 + k2
ys =
k1 y 1 + k2 y 2
.
k1 + k2
Ako je k = 1, tj. kada je T1 S = ST2 pa je S sredina dui T1 T2 , dobija se da je

xs =
x1 + x2
2
ys =
y1 + y2
.
2
Primer. Neka je dat trougao 4ABC c ija temena imaju koordinate A(x a , y a ),
B (x b , y b ), C (x c , y c ). Odrediti koordinate teita.
Teiste se nalazi na teinici (dui koja spaja jedno teme sa sredinom suprotne
stranice) i deli je odnosu 2 : 1, pri c emu je blie sredini stranice. Ako se sa D
oznaci sredina stranice AC , a teiste sa T i prethodna recenica prevede na koordinate dobija se da je
D(x d , y d ) =
x +x y + y
c
c
b
b
,
.
2
2
Za T se dobija da je AT = 2T D pa je

x a + 2x d y a + 2y d
x a + xb + xc y a + y b + y c
T (x t , y t ) =
,
=
,
.
3
3
3
3
Posledica ovog tvrdenja
je da se sve tri teinice seku u jednoj tacki, jer ako
se T izracuna na isti nacin na teinicama iz temena B i C uvek se dobija ista

tacka.
2.6 Povrina trougla i poligona

Izracunajmo sada povrinu trougla ako su mu poznata temena, tj. ako su
poznate koordinate temena. Taj problem je najlake reiti u dva koraka. Naime,
ako se translira koordinatni sistem tako da jedno teme postane koordinatni
2.6. Povrina trougla i poligona
19
Slika 11. Povrina trougla transformacijom koordinata

pocetak novog koordinatnog sistema, a zatim se rotira tako da jedna stranica
bude na x-osi tada je problem jednostavno reiti. Zatim treba izvesti transformacije koordinatnog sistema u obrnutom redosledu.
Neka je dat trougao 4T1 T2 T3 tako da je T3 (0, 0) u koordinatnom pocetku,
T1 (x 1 , 0) na pozitivnom delu x-ose, a T2 (x 2 , y 2 ) u gornjoj poluravni (slika 11).
Tada je povrina trougla
x1 y 2
P=
.
2
Ako T1 nije na pozitivnom delu x-ose tada je potrebno izvesti osnu simetriju
oko y-ose (y = y 0 , x = x 0 ), a ako T2 nije u gornjoj poluravni tada je potrebno
izvesti osnu simetriju oko x-ose (y = y 0 , x = x 0 ). Dobija se da je za proizvoljan
poloaj tacke T1 na x-osi i T2 povrina trougla
P=
1 00 00
x y .
2 1 2
Koristeci vezu izmedu

starih i novih koordinata pri rotaciji koordinatnog
sistema dobija se da je
x 00 = x 0 cos + y 0 sin ,
y 00 = y 0 cos x 0 sin ,
20
gde je ugao koji zaklapa T3 T1 sa x-osom. Kosinus i sinus tog ugla izracunavaju
se iz pravouglog trougla 4T3 ST1
sin =
y 10
x 100
cos =
x 10
x 100
Kada se ova rotacija primeni na obrazac P = |x 100 y 200 |/2 dobija se
x 02 + y 02 x 0 y 0 x 0 y 0
1 0
1
P=
(x 1 cos + y 10 sin )(y 20 cos x 20 sin ) = 1 00 1 1 2 00 2 1
2
2
x1
x1
=
1 0 0
x 1 y 2 x 20 y 10 ,
2
jer se iz pravouglog trougla 4T3 ST1 dobija da je x 102 + y 102 = x 1002 .

Dobili smo koristan obrazac za povrinu trougla c iji je teme T3 u koordinatnom pocetku
1
P = x1 y 2 x2 y 1 .
2
Da se dobije povrina trougla u optem slucaju ostaje jo samo da se izvede
translacija
x 0 = x x3
y 0 = y y3.
Tada se iz obrasca P = 12 x 10 y 20 x 20 y 10 dobija

P=
=
1
(x 1 x 3 )(y 2 y 3 ) (x 2 x 3 )(y 1 y 3 ) =
2
1
x1 y 2 x1 y 3 x3 y 2 + x3 y 3 x2 y 1 + x2 y 3 + x3 y 1 x3 y 3 =
2
1
= x 1 (y 2 y 3 ) + x 2 (y 3 y 1 ) + x 3 (y 1 y 2 ) .
2
Ovaj obrazac se lako pamti na sledeci nacin. Obrazac se sastoji od sabiraka

oblika x i (y j y k ) u kojima se indeksi ponavljaju ciklicki 123, 231 i 312.
Obrazac za povrinu trougla moe da se napie i u nesto drukcijem obliku
tako da ima jednostavno geometrijsko tumacenje.
P=
1
(x 1 y 2 x 2 y 1 ) + (x 2 y 3 x 3 y 2 ) + (x 3 y 1 x 1 y 3 ) .
2
21
Slika 12. Izracunavanje povrina pomocu polarnih koordinata:

trougla (levo) i konveksnog poligona (desno)
Povrina trougla 4T1 T2 T3 dobija se tako da se od povrine trougla 4OT1 T2
oduzmu povrine trouglova 4OT1 T3 i 4OT3 T2 . Dakle, potrebno je samo znati
povrinu trougla u kome je jedno teme u koordinatnom pocetku.
Povrina trougla c ije je jedno teme u koordinatnom pocetku moe vrlo lako
da se izvede koricenjem polarnih koordinata. Neka je dat trougao 4OT1 T2
(slika 12 levo). U polarnim koordinatama su T1 (r 1 , 1 ) i T2 (r 2 , 2 ) pa je povrina
trougla
1
1
P 4OT1 T2 = r 1 r 2 sin(2 1 ) = r 1 r 2 sin 2 cos 1 sin 1 cos 2 =
2
2
1
1
=
r 1 cos 1 r 2 sin 2 r 2 cos 2 r 1 sin 1 = x 1 y 2 x 2 y 1 .
2
2
Ako se od povrine trougla 4OT1 T2 oduzmu povrine trouglova 4OT1 T3 i
4OT3 T2 dobija se obrazac
P=
1
(x 1 y 2 x 2 y 1 ) + (x 2 y 3 x 3 y 2 ) + (x 3 y 1 x 1 y 3 ) ,
2
koji je malopre izveden.

Obrazac za povrinu trougla
P=
1
(x 1 y 2 x 2 y 1 ) + (x 2 y 3 x 3 y 2 ) + (x 3 y 1 x 1 y 3 ) .
2
22
odmah moe da se uopti na obrazac za izracunavanje povrine konveksnog

poligona od n tacaka, jer se isti postupak moe primeniti na konveksan poligon
(slika 12 desno).
Neka je dat konveksan poligon svojim temenima T1 (x 1 , y 1 ), T2 (x 2 , y 2 ), . . . ,
Tn (x n , y n ). Tada je njegova povrina
P=
1
(x 1 y 2 x 2 y 1 ) + (x 2 y 3 x 3 y 2 ) + . . . + (x n1 y n x n y n1 ) + (x n y 1 x 1 y n ) .
2
Dokaz se ostavlja za vebu. ta se dobija kada poligon nije konveksan?

Teorema (O tackama na stranicama trougla). Neka je dat trougao 4ABC
svojim temenima A(x a , y a ), B (x b , y b ) i C (x c , y c ). Na stranici AB je data tacka C 1
koja je deli u odnosu r , r 6= 1, na stranici BC tacka A 1 koja je deli u odnosu s ,
s 6= 1, i na stranici C A tacka B 1 koja je deli u odnosu t , t 6= 1. Tada je odnos
povrina trouglova 4ABC i 4A 1 B 1C 1 .
P A 1 B 1C 1 =
1 + r st
P ABC .
(1 + r )(1 + s)(1 + t )
Dokaz. Koordinate tacaka A 1 , B 1 i C 1 su
x + sx y + s y
xc + t x a y c + t y a
c
c
b
b
A1
,
, B1
,
,
1+s
1+s
1+t
1+t
C1
x +r x y +r y
a
a
b
b
,
.
1+r
1+r
Povrina trougla 4A 1 B 1C 1 moe da se dobije kada se od povrine trougla 4ABC

oduzmu povrine trouglova 4A C 1 B 1 , 4B A 1C 1 i 4C A 1 B 1 . Izracunajmo dvostruke povrine ovih trouglova vodeci racuna o orijentaciji tako da ne piemo
apsolutnu vrednost
2P AC 1 B 1 = (x a y c1 x c1 y a ) + (x c1 y b1 x b1 y c1 ) + (x b1 y a x a y b1 ) =
x a + r xb y c + t y a xc + t x a y a + r y b
y a + r yb x a + r xb
ya +
+
= xa
1+r
1+r
1+r
1+t
1+t
1+r
xc + t x a
yc + t y a
r
+
ya xa
=
x a y b xb y a +
1+t
1+t
1+r
1
+
x a y c xc y a + r xb y c xc y b + r t xb y a x a y b +
(1 + r )(1 + t )

rt
r
1
xc y a x a y c =
x a y b xb y a +
+
1+t
1 + r (1 + r )(1 + t )
23
1
r
1
xc y a x a y c =
xb y c xc y b +
(1 + r )(1 + t )
1 + t (1 + r )(1 + t )
r
r
=
x a y b xb y a +
xb y c xc y b +
(1 + r )(1 + t )
(1 + r )(1 + t )
r
r
+
xc y a x a y c =
x a y b xb y a +
(1 + r )(1 + t )
(1 + r )(1 + t )

r
+ xb y c xc y b + xc y a x a y c =
2P ABC
(1 + r )(1 + t )
Kada se skrati sa 2 dobija se da je

P AC 1 B 1 =
r
P ABC .
(1 + r )(1 + t )
Potpuno analogno se dobija da je

P B A1C 1 =
s
P ABC
(1 + s)(1 + r )
i PC B 1 A 1 =
t
P ABC .
(1 + t )(1 + s)
Slika 13. Tacke na stranicama trougla (levo),

Menelajeva teorema (desno)
Sada moemo da izracunamo povtinu traenog trougla, od povrine trougla
4ABC treba oduzeti povrine ova tri trougla. Dobija se
P A 1 B 1C 1 = P ABC P AC 1 B 1 P B A 1C 1 PC B 1 A 1 =
24
= 1
r
s
t
P ABC =
(1 + r )(1 + t ) (1 + s)(1 + r ) (1 + t )(1 + s)
1 + r st
=
P ABC .
2
(1 + r )(1 + s)(1 + t )
Iz ove teoreme odmah se dobija vrlo korisna posledica, potreban i dovoljan
uslov da tri tacke na trima pravama lee na jednoj pravoj.
Posledica (Menelajeva teorema). Neka je dat trougao 4ABC . Na stranici
AB je data tacka C 1 koja je deli u odnosu r , r 6= 1, na stranici BC tacka A 1
koja je deli u odnosu s , s 6= 1, i na stranici C A tacka B 1 koja je deli u odnosu t ,
t 6= 1. Potreban i dovoljan uslov da tacke A 1 , B 1 i C 1 lee na jednoj pravoj je da
vai:
r st = 1.
Kao primenu dokaimo Cevinu

i Dezargovu teoremu.
Cevina teorema. Neka je dat trougao 4ABC . Na stranici AB data je tacka

C 1 koja je deli u odnosu r , r 6= 1, na stranici BC tacka A 1 koja je deli u odnosu
s , s 6= 1, i na stranici C A tacka B 1 koja je deli u odnosu t , t 6= 1. Potreban i
dovoljan uslov da se prave A A 1 , B B 1 i CC 1 seku u jednoj tacki je da vai:
r st = 1.
Dokaz. Neka se prave A A 1 , B B 1 i CC 1
seku u jednoj tacki i neka je to tacka
T (slika 14). Primenimo Menelajevu
teoremu na trougao 4AB A 1 i pravu
CC 1 . Tada vai
AC 1 BC A 1 T
= 1.
C1B C A1 T A
Primenimo sad Menelajevu teoremu
na trougao 4A A 1C i pravu B B 1 . Tada
vai
Slika 14. Cevina

teorema
AT A 1 B C B 1
= 1.
T A 1 BC B 1 A
Kada izmnoimo ove dve jednakosti dobijamo

AC 1 BC A 1 T AT A 1 B C B 1
= 1.
C 1 B C A 1 T A T A 1 BC B 1 A
25
Kada se skrate BC , A 1 T i AT (pri tom se koristi da je UV = V U ), dobija se da

je
AC 1 B A 1 C B 1
= 1.
C 1 B A 1C B 1 A
Obrnuto neka za tacke A 1 , B 1 i C 1 na stranicama trougla 4ABC vai
AC 1 B A 1 C B 1
= 1,
C 1 B A 1C B 1 A
i neka prava A A 1 ne prolazi kroz tacu T , presek pravih B B 1 i CC 1 . Neka prava
AT sece naspramnu stranu u taci A 01 . Tada vai
AC 1 B A 01 C B 1
= 1.
C 1 B A 01C B 1 A
pa je
ili kada se skrati
AC 1 B A 1 C B 1 AC 1 B A 01 C B 1
C 1 B A 1C B 1 A C 1 B A 01C B 1 A
B A 1 B A 01
= 0 .
A 1C
A 1C
Tacke A 1 i A 01 dele BC u istom odnosu pa se A 1 i A 01 poklapaju.

2
Primena Cevine teoreme u analitickoj geometriji nije jako velika, jer je algebarski uslov da tri prave prolaze kroz jednu tacku vrlo jednostavan.
Dezargova teorema. Neka su dati trouglovi 4ABC i 4A 1 B 1C 1 pri c emu
su prave A A 1 , B B 1 i CC 1 konkurentne. Neka se prave AB i A 1 B 1 seku u tacki
P , prave BC i B 1C 1 u tacki Q i prave C A i C 1 A 1 u R . Tada su tacke P , Q i R
kolinearne.
Dokaz. Tacke P , A 1 i B 1 lee na pravoj koja preseca stranice trougla 4O AB
(slika 15), pa je na osnovu Menelajeve teoreme
AP B B 1 O A 1
= 1.
P B B 1O A 1 A
Analognom primenom Menelajeve teoreme na trougao 4OBC i pravu B 1C 1Q
dobija se
BQ CC 1 OB 1
= 1,
QC C 1O B 1 B
26
Slika 15. Dezargova teorema

i primenom na trougao 4OC A i pravu RC 1 A 1 dobija se
C R A A 1 OC 1
= 1.
R A A 1 O C 1C
Kada se ove tri jednakosti izmnoe dobija se
AP BQ C R
= 1.
P B QC R A
Tacke P , Q i R se nalaze na stranicama trougla 4ABC pa lee na jednoj pravoj.
2
Dezargova teorema vai i u slucaja kada su neke od presecnih tacaka ili
pravih u beskonacnosti.
Prava u ravni
Prava je jedna od najjednostavnijih i najvanijih geoemetrijskih figura tako
da se u geometriji bira za osnovni pojam. Niz geometrijskih figura sastoji od
pravih ili njenih delova. Ispitajmo najpre jednacinu prave.
3.1 Jednacina prave

Jednacina prave moe da se zada na vie nacina, iako su svi nacini medu
sobno ekvivalentni.
3.1.1 Eksplicitna jednacina prave

Neka je p prava u ravni koja nije paralelna ni jednoj koordinatnoj osi. Prava
p jednoznacno je odredena
sa svoje dve razlicite tacke. Neka p sece y-osu u
tacki M (0, m) i neka je N proizvoljna druga tacka na toj pravoj razlicita od M

(slika 16 levo).
Ako transliramo koordinatni sistem tako da M postane koordinatni pocetak
tada imamo pravu koja prolazi kroz koordinatni pocetak i nije paralelna koordinatnim osama. Neka je T (x 0 , y 0 ) proizvoljna tacka na pravoj p. Tada su trou27
Glava 3. Prava u ravni
28
Slika 16. Prava u ravni: u optem poloaju (levo),

vertikalna i horizontalna prava (desno)
glovi 4O 0 T T 0 i 4O 0 N N 0 slicni, pri c emu je na slici primom oznaceno podnoje
normale sputene iz tacka na pravoj na x 0 -osu. Iz ove slicnosti dobija se da je
0
y 0 yN
=
0 .
x 0 xN
Prava p je jednoznacno odredena

uglom koji zaklapa sa x-osom. Tangens
ovog ugla
y0
tg = N
0 =k
xN
se najcece oznacava k i naziva koeficijent pravca prave. Dobija se
0
y 0 yN
=
0 =k
x 0 xN
y = kx.
Ako se sad vratimo na stare koordinate x 0 = x, y 0 = y m dobija se da je jednacina prave koja nije paralelna koordinatnim osama
y = kx + m.
U ovoj jednacini je k tangens ugla koji prava zaklapa sa x-osom, a m je odsecak
na y-osi. Jednacina krive u obliku y = f (x) se naziva eksplicitna jednacina krive,
pa se ova jednacina naziva eksplicitna jednacina prave.
3.1. Jednacina prave
29
Kada je prava paralelna x-osi ili se sa njom poklapa tada sve tacke na njoj
imaju isto rastojanje od x-ose i ono je jednako odsecku na y-osi m (slika 16
desno). Dobija se da je jednacina prave paralelne x-osi
y = m.
Kada je prava paralelna y-osi ili se sa njom poklapa tada sve tacke na njoj
imaju isto rastojanje od y-ose i ono je jednako odsecku na x-osi n (slika 16
desno). Dobija se da je jednacina prave paralelne y-osi
x = n.
U svakom od ova tri slucaja dobilo se da je jednacina prave jednacina prvog
stepena. Zbog toga se jednacina prvog stepena naziva linearna jednacina.
3.1.2 Opta jednacina prave

Iz prethodnog odeljka sledi da je jednacina prave jednacina prvog stepena. Ispitajmo ta se dobija kada se polinom od dve promenljive prvog stepena
izjednaci sa nulom.
Teorema (o linearnoj jednacini). Neka je data opta jednacina prvog stepena sa dve promenljive
Ax + B y + C = 0.
Tada ona jednoznacno odreduje

pravu i obrnuto svaka prava jednoznacno odreduje
neku jednacinu prvog stepena.

Dokaz. Iz prethodnog odeljka sledi da svaka prava jednoznacno odreduje
jednacinu prvog stepena.

Ako je Ax + B y + C = 0 jednacina prvog stepena tada ne mogu istovremeno
da budu i A i B jednaki nuli.
Ako je A = 0 tada je B 6= 0 pa je
C
y = ,
B
a to je jednacina prave koje je paralelna ili se poklapa sa x-osom.
Ako je B = 0 tada je A 6= 0 pa je
C
x = ,
A
30
a to je jednacina prave koje je paralelna ili se poklapa sa y-osom.

Neka su sada i A i B razliciti od nule. Tada je
y =
A
C
x ,
B
B
ili ako oznacimo A/B = k i C /B = m

y = kx + m.
Dakle, i u ovom slucaju jednacina Ax + B y + C = 0 je jednacina prave c iji je
koeficijent pravca A/B i odsecak na y-osi C /B .
2
Kada prava sece obe koordinatne ose, a ne prolazi kroz koordinatni pocetak tada je jednoznacno odredena
duima koje odseca na koordinatnim osama.
Neka su tacke na koordinatnim osama kroz koje prolazi prava (a, 0) na apscisi
i (0, b) na ordinati. Ako zamenimo koordinate ovih tacaka u optu jednacinu
prave dobijamo
C
Aa +C = 0 = a = ,
A
C
B b +C = 0 = b = ,
B
pa smo dobili izraze za duinu odsecaka na kordinatnim osama.

Izrazimo A i B iz gornjih formula i zamenimo u optu jednacinu prave
C
C
x y + C = 0.
a
b
Po pretpostavci prava ne prolazi kroz koordinatni pocetak pa je C 6= 0. Kada

se ova jednacina podeli sa C i jedinica prebaci na drugu stranu dobija se tzv.
segmentni oblik jednacine prave
x y
+ = 1.
a b
3.1.3 Normalni oblik jednacine prave

Prava moe da se okarakterie na jo jedna nacin. Prava je skup svih tacaka
u ravni koje se pri paralelnoj projekciji na datu pravu projektuju u jednu tacku.
Zbog jednostavnosti izaberimo ortogonalnu projekciju. Drugim recima prava
je jednoznacno odredena
ako se zna normala kroz koordinatni pocetak na datu
31
pravu i odsecak na normali odreden

datom pravom i koordinatnim pocetkom.
Pri tom je normala potpuno odredena
uglom koji zaklapa sa pozitivnim delom
x-ose, a odsecak na njoj se uvek moe uzeti da bude pozitivan.

Kako realizovati opisanu konstrukciju analiticki?
Najjednostavnije je to realizovati tako da se projektuje na x-osu. Naime,
ako je T (x, y) proizvoljna tacka tada je T 0 (x, 0) njena projekcija na x-osu. Na
taj nacin dobijamo da je jednacina prave p normalne na x-osu jednoznacno
odredena
rastojanjem tacke od koordinatnog pocetka u koju se projektuju tacke
prave p. Ako to rastojanje isto oznacimo sa p dobija se da je njena jednacina

x = p (slika 17 levo).
Slika 17. Normalni oblik jednacine prave

U optem slucaju, kada prava na koju projektujemo q nije x-osa tada q zaklapa ugao sa x-osom. Ovaj slucaj se prosto reava rotacijom, jer rotacijom
za ugao ona postaje apscisna osa u novom koordinatnom sistemu (slika 17
desno). U novim koordinatama je jednacina normale na x 0 -osu je
x 0 = p.
Ako ovu jednacinu izrazimo u starim koordinatama tada se dobija
x cos + y sin = p.
Jednacina prave u ovom obliku se naziva normalna jednacina prave.
32
Ugao je ugao koji zaklapa normala na pravu i pozitivan deo x-ose, a p je

rastojanje prave od koordinatnog pocetka. Orijentacija na normali se bira tako
da je smer od koordinatnog pocetka ka pravoj pozitivan.
Objasnimo kako se dobija normalni oblik jednacine prava kada je ona zadata optom jednacinom. Ocigledno, optu jednacinu prave
Ax + B y +C = 0
treba pomnoiti pogodnom konstantom M 6= 0 i izjednaciti odgovarajuce koeficijente. Dobija se konstanta M treba da zadovoljava uslove
M A = cos ,
M B = sin .
Kada se ova dva uslova kvadriraju i saberu dobija se

(M A)2 + (M B )2 = cos2 + sin2 = 1,
M 2 A2 + B 2 = 1
M2 =
1
A2 + B 2
pa je
M = p
1
A2 + B 2
Znak se odreduje
iz uslova da bude MC = p ili da je
p = MC .
p je rastojanje prave od koordinatnog pocetka, dakle pozitivan broj, pa se zank
od M odreduje
tako da MC bude pozitivno.
3.1.4 Rastojanje tacke od prave

Sledeci vaan problem je odrediti rastojanje tacke od prave.
Ako je prava vertikalna tada je reenje ovog problema vrlo jednostavno. Jednacina ove prave je x = p pa je rastojanje d tacke T1 (x 1 , y 1 ) od ove prave
d = |x 1 p|.
Neka je sada prava u proizvoljnom poloaju. Zarotirajmo koordinatni sistem za ugao tako da prava postane normalna na pozitivni deo nove x-ose
(slika 17 desno). Tada je njena jednacina u novom koordinatnom sistemu
x0 = p
pa je rastojanje
d = |x 10 p|.
33
Ako se vratimo na stare koordinate dobijamo da je jednacina prave

x cos + y sin = p,
u stvari normalna jednacina prave, a rastojanje je
d = |x 1 cos + y 1 sin p|.
Iz ovog obrasca neposredno sledi da se rastojanje tacke od prave dobija tako
da se u linearni polinom koji se korisiti u normalnoj jednacini prave x cos +
y sin p zamene koordinate tacke.
Znak d ima sledece znacenje koje se lako objanjava. Ako je d pozitivno
tada se tacka i koordinatni pocetak nalaze sa razlicitih strana prave, a ako je
znak negativan tada su tacka i koordinatni pocetak sa iste strane prave.
3.1.5 Polarni oblik jednacine prave

Iz normalnog oblika jednacine prave
p:
x cos + y sin = p
odmah se dobija polarni oblik jednacine prave. Iskoristi se veza Dekartovih i

polarnih koordinata
x = r cos ,
y = r sin
i kada se ove vrednosti za x i y zamene u normalni oblik jednacine prave dobija
se da je polarni oblik jednacine prave
r cos cos +r sin sin = p
r cos() = p
r=
p
.
cos( )
3.1.6 Jednacina prave kroz jednu tacku, kroz dve tacke i

parametarska jednacina prave
Ispitajmo sad koji uslov mora da zadovoljava jednacina prave da bi prava
prolazila kroz zadatu utvrdenu
tacku T1 (x 1 , y 1 ). Neka je prave zadata optom
jednacinom
Ax + B y + C = 0,
34
a zato to tacka T1 lei na datoj pravoj koordinate tacke moraju da zadovoljavaju jednacinu te prave pa je
Ax 1 + B y 1 + C = 0.
Kada se ove dve jednacine oduzmu dobija se traeni uslov
A(x x 1 ) + B (y y 1 ) = 0.
Pri tom A i B mogu da budu proizvoljni brojevi takvi da nisu oba jednaka nuli,
to moe da se zapie sa A 2 + B 2 > 0.
Kada je prava zadata eksplicitnom jednacinom tada se analognim postupkom dobija
y y 1 = k(x x 1 ),
gde je k proizvoljan broj.
Ovaj oblik jednacine prave se naziva jednacina prave kroz jednu tacku iako
se iz nje ne moe direktno dobiti jednacina prave normalne na x-osu. Da se iz
ovog oblika prave dobija jednacina normale na x-osu moe da se koristi granicni
postupak. Ako se jednacina prave kroz jednu tacku napie u obliku
y y1
= x x1
k
i sad pusti da koeficijent pravca tei tada se dobija da je jednacina normale
na x-osu x x 1 = 0, kao to je bilo i ranije poznato.
Koristeci jednacinu prave kroz jednu tacku moemo lako da odredimo jednacinu prave koja prolazi kroz dve zadate tacke T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ). Ako je
x 1 = x 2 tada su te dve tacke na istoj normali u odnosu ne apscisu pa je jednacina prave u ovom slucaju
x = x1 .
Ako je x 1 6= x 2 tada moemo iz jednacine prave kroz jednu tacku da eliminiemo koeficijent pravca k. Naime, tada vai
y 2 y 1 = k(x 2 x 1 ) pa je k =
y2 y1
.
x2 x1
Kada ovu vrednost zamenimo u jednicinu prave kroz jednu tacku dobijamo jednacinu prave kroz dve tacke
y y1 =
y2 y1
(x x 1 ).
x2 x1
35
Ova jednacina moe da se napie u simetricnijem obliku

(x x 1 )(y 2 y 1 ) (y y 1 )(x 2 x 1 ) = 0
x(y 1 y 2 ) + x 1 (y 2 y) + x 2 (y y 1 ) = 0,
(x y 1 x 1 y) + (x 2 y x y 2 ) + (x 1 y 2 x 2 y 1 ) = 0,
a ako je i razlika y 2 y 1 6= 0 tada je
y y1
x x1
=
.
y 2 y 1 x2 x1
Jednacina prave kroz dve tacke moe da se izrazi na jo jedan nacin. Neka je
T (x, y) proizvoljna tacka na pravoj koja prolazi kroz tacke T1 i T2 , T 6= T2 . Tada
T deli du T1 T2 u odnosu t pa je
x=
x1 + t x2
1+t
y=
y1 + t y2
,
1+t
t 6= 1.
Ovaj obrazac se naziva parametarska jednacina prave kroz dve tacke.

Moe se uzeti da se kada t dobija da T T2 , jer je
x1
+ x2
x1 + t x2
= t
x2
x=
1
1+t
+1
t
y1
+ y2
y1 + t y2
y=
= t
y2.
1
1+t
+1
t
Ovi obrasci mogu da se malo pojednostave. Ako se u brojiocu x 2 doda i

oduzme dobija se
x=
x 1 x 2 + x 2 + t x 2 x 1 x 2 + (1 + t )x 2
=
=
1+t
1+t
1
(x 1 x 2 ) = x 2 + u(x 1 x 2 ),
1+t
gde je u = 1/(1 + t ). Ako se ista transformacija izvede i za y dobija se da se
jednacina prave moe napisati u obliku
= x2 +
x = x 2 + u(x 1 x 2 ),
y = y 2 + u(y 1 y 2 ),
pri c emu je u proizvoljan realan broj.

Ovaj oblik jednacine prave takode
se naziva parametarski.
36
Ako se iz parametarskog oblika jednacine prave eliminie parametar u ili t

dobija se jednacina prave kroz dve tacke.
Iz jednacine prave kroz dve tacke se lako dobija uslov da tri tacke lee na
jednoj pravoj. Tada koordinate trece tacke T3 (x 3 , y 3 ) moraju da zadovoljavaju
ovu jednacinu i dobija se da je
y 3 y 1 x3 x1
=
.
y 2 y 1 x2 x1
Kada se proverava ovaj uslov zgodnije ga je koristiti u obliku bez deljenja
(y 3 y 1 )(x 2 x 1 ) (x 3 x 1 )(y 2 y 1 ) = 0.
Do istog obrasca vodi i rezonovanje da tri tacke lee na jednoj pravoj ako i
samo ako trougao koji one obrazuje ima povrinu nula. Iz obrasca za povrinu
trougla se dobija da je
x 1 (y 2 y 3 ) + x 2 (y 3 y 1 ) + x 3 (y 1 y 2 ) = 0,
ili u drugom obliku
(x 1 y 2 x 2 y 1 ) + (x 2 y 3 x 3 y 2 ) + (x 3 y 1 x 1 y 3 ) = 0.
3.2 Prava i dve tacke

Neka je data prava p svojom optom jednacinom Ax +B y +C = 0 i dve tacke
T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ) koje ne lee na pravoj p. Tada su moguca dva slucaja ili su
obe tacke sa iste strane prave p ili ne. Ako su obe tacke sa iste strane prave p
tada je
(Ax 1 + B y 1 + C ) > 0 i (Ax 2 + B y 2 + C ) > 0,
ili
(Ax 1 + B y 1 + C ) < 0 i (Ax 2 + B y 2 + C ) < 0.
Ovi uslovi mogu da se izraze krace: Tacke T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ) su sa iste strane
prave Ax + B y +C = 0 kada je
(Ax 1 + B y 1 +C )(Ax 2 + B y 2 +C ) > 0.
3.2. Prava i dve tacke
37
Analogno se dobija da kada je

(Ax 1 + B y 1 + C )(Ax 2 + B y 2 + C ) < 0
da su tada tacke sa razlicitih strana prave p.
Koristeci ove uslove lako moe da se ustavnovi da li se dui T1 T2 i T3 T4 seku,
a da se ne nalazi presecna tacka. Neka su date c etiri razlicite tacke T1 (x 1 , y 1 ),
T2 (x 2 , y 2 ), T3 (x 3 , y 3 ) i T4 (x 4 , y 4 ) i neka medu
njima nema tri koje lee na jednoj
pravoj. Neka je
A 1 x + B 1 y +C 1 = 0
(y y 1 )(x 2 x 1 ) (x x 1 )(y 2 y 1 ) = 0
jednacina prave odredena

tackama T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ), a
A 2 x + B 2 y +C 2 = 0
(y y 3 )(x 4 x 3 ) (x x 3 )(y 4 y 3 ) = 0,
jednacina prave odredena

tackama T3 (x 3 , y 3 ) i T4 (x 4 , y 4 ). Tada se dui T1 T2 i
T3 T4 seku ako vai

(A 2 x 1 + B 2 y 1 +C 2 )(A 2 x 2 + B 2 y 2 + C 2 ) < 0,
(A 1 x 3 + B 1 y 3 +C 1 )(A 1 x 4 + B 1 y 4 + C 1 ) < 0,
ili
((y 1 y 3 )(x 4 x 3 ) (x 1 x 3 )(y 4 y 3 ))((y 2 y 3 )(x 4 x 3 ) (x 2 x 3 )(y 4 y 3 )) < 0,

((y 3 y 1 )(x 2 x 1 ) (x 3 x 1 )(y 2 y 1 ))((y 4 y 1 )(x 2 x 1 ) (x 4 x 1 )(y 2 y 1 )) < 0.
Ako se poslednje dve nejednakosti faktoriu drukcije dobijaju se obrasci koji se
lako pamte koricenjem ciklickih permutacija indeksa
(x 1 (y 3 y 4 ) + x 3 (y 4 y 1 ) + x 4 (y 1 y 3 ))(x 2 (y 3 y 4 ) + x 3 (y 4 y 2 ) + x 4 (y 2 y 3 )) < 0,
(x 1 (y 2 y 3 ) + x 2 (y 3 y 1 ) + x 3 (y 1 y 2 ))(x 1 (y 2 y 4 ) + x 2 (y 4 y 1 ) + x 4 (y 1 y 2 )) < 0.
Odredimo presecnu tacku prave p datu optom jednacinom Ax +B y +C = 0
i prave q odredene
tackama T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ). Ukoliko prava p prolazi kroz
neku od tacaka T1 ili T2 (tada je Ax 1 + B y 1 + C = 0 ili Ax 2 + B y 2 + C = 0) presek

je ta tacka.
Neka prava p ne prolazi ni kroz tacku T1 ni kroz T2 . Koordinata proizvoljne
tacke Q na pravoj q je
xQ =
x1 + t x2
1+t
yQ =
y1 + t y2
,
1+t
t 6= 1,
38
a ako tacka Q lei i na pravoj p tada je
A
x1 + t x2
y1 + t y2
+B
+ C = 0.
1+t
1+t
Kada se iz ove jednacine izracuna t dobija se da je

t =
Ax 1 + B y 1 + C
.
Ax 2 + B y 2 + C
Ako se ova vrednost zameni u jednacinu prave q dobija se

xQ =
x 1 (Ax 2 + B y 2 + C ) x 2 (Ax 1 + B y 1 +C )
,
Ax 2 + B y 2 + C (Ax 1 + B y 1 +C )
yQ =
y 1 (Ax 2 + B y 2 + C ) y 2 (Ax 1 + B y 1 + C )
.
Ax 2 + B y 2 + C (Ax 1 + B y 1 +C )
Jednacina simetrale dui T1 T2 moe se napisati u vrlo simetricnom obliku

koristeci geometrijsku osobinu simetrale dui da je ona geometrijsko mesto
tacaka u ravni koje su jednako udaljene i od T1 i od T2 i iskoristiti algebarski
izraz za rastojanje dve tacke. Dobija se dovoljno koristan obrazac da se posebno
formulie.
Neka su date dve razlicite tacke T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ). Tada je jednacina
simetrale dui T1 T2
(x x 1 )2 + (y y 1 )2 = (x x 2 )2 + (y y 2 )2 .
Kada se izmnoi i sredi dobija se da je
(y 1 y 2 )y + (x 1 x 2 )x =
y 12 y 22
2
x 12 x 22
2
3.3 Dve prave

Neka su date dve prave svojim optim jednacinama
p1 :
a 1 x + b 1 y + c 1 = 0,
p2 :
a 2 x + b 2 y + c 2 = 0.
3.3. Dve prave
39
Tada je
q(x, y) = (a 1 x + b 1 y + c 1 )(a 2 x + b 2 y + c 2 ) = 0,
ocigledno jednacina para pravih p 1 i p 2 , jer je q(x, y) jednako nuli ako i samo
ako tacka T (x, y) pripad pravoj p 1 ili p 2 .
Ostaje da se odredi koje uslove mora da zadovoljavaju koeficijenti opteg
kvadratnog polinoma od dve promenljive
q(x, y) = ax 2 + 2bx y + c y 2 + 2d x + 2e y + f ,
da on predstavlja par pravih. Reimo kvadratnu jednacinu q(x, y) = 0 po x.
Dobija se
q(x, y) = ax 2 + 2(b y + d )x + c y 2 + 2e y + f = 0
p
(b y + d ) (b y + d )2 a(c y 2 + 2e y + f )
x 1,2 =
.
a
Da se dobije jednacina prave treba potkorena velicina da bude potpun kvadrat,
tj. da kvadratna jednacina
(b y + d )2 a(c y 2 + 2e y + f ) = (b 2 ac)y 2 + 2(bd ae)y + (d 2 a f ) = 0
ima medusobno
jednaka reenja. Jednacina
(b 2 ac)y 2 + 2(bd ae)y + (d 2 a f ) = 0

c e imate jednaka reenja ako joj je diskriminanta jednaka nuli tj.
(bd ae)2 (b 2 ac)(d 2 a f ) = 0,
ae 2 + b 2 f + cd 2 ac f 2bd e = 0.
Posebno je jednostavan slucaj para pravih koje prolaze kroz koordinatni

pocetak. Tada je
q(x, y) = ax 2 + 2bx y + c y 2 = 0,
b 2 ac > 0.
Ako se q(x, y) = 0 rei po y dobija se

p
p
bx b 2 x 2 ac x 2 b b 2 ac
=
x,
y 1,2 =
c
c
40
pa je q(x, y) = 0 jednacina pravih

p
p
b b 2 ac
b + b 2 ac
p1 : y +
x = 0 i p2 : y +
x = 0.
c
c
Ako
q(x, y) = ax 2 + 2bx y + c y 2 + 2d x + 2e y + f = 0,
predstavlja par pravih koje se seku tada se translacijom koordinatnog pocetka
u presecnu taku pravih q(x, y) moe svesti na oblik
q(x, y) = ax 2 + 2bx y + c y 2 = 0,
b 2 ac > 0.
Iz prethodnog se dobija da su koeficijenti pravca pravih koje su predstavljene

sa q(x, y) = 0
p
p
b b 2 ac
b + b 2 ac
k1 =
i k2 =
.
c
c
3.3.1 Medusoban
odnos dve prave
Medusoban
odnos dve prave ne moe da bude previe komplikovan. Moguca
su samo tri slucaja: ili se prave poklapaju ili su paralelene ili se seku.
Ako se prave poklapaju tada su njihove jednacine u stvari jedna ista jednacina, dakle druga jednacina se dobija od prve mnoenjem nekim nenula brojem.
Ispitajmo sad drugi slucaj. Neka su date dve prave svojim jednacinama i
neka su jednacine u optem obliku
p 1 : A 1 x + B 1 y + C 1 = 0,
p 2 : A 2 x + B 2 y +C 2 = 0.
Koordinate presecne tacke pravih zadovoljavaju i jednu i drugu jednacinu, jer

presecna tacka lei i na jednoj i na drugoj pravoj, tj. koordinate presecne tacke
su reenje sistema od te dve jednacine. Ako su prave paralelne tada ovaj sistem ne moe da ima reenje, tj mora da bude protivrecan. Ovaj sistem c e biti
protivrecan ako je
A1 B1 C1
=
6=
.
A2 B2 C2
Neka su prave date jednacinama u eksplicitnom obliku
y = k1 x + m1 ,
y = k2 x + m2 .
3.3. Dve prave
41
Prave su paralelne ako i samo ako zaklapaju jednake uglove sa x-osom i

kada su odsecci na y-osi razliciti, tj. ako je
k1 = k2
m 1 6= m 2 .
Ovaj uslov se lako izvodi iz uslova za paralelnost pravih zadatih jednacinama u

optem obliku ako on moe da se prevede na eksplicitan oblik.
Rastojanje paralelnih pravih se lako dobija iz njihovih normalnih jednacina.
Ako se prave paraalelne tada imaju zajednicku normalu pa su im normalne jednacine
x cos + y sin = p 1 ,
x cos + y sin = p 2 ,
u kojima je p 1 rastojanje prve prave od koordinatnog, a p 2 rastojanje druge
prave od koordinatnog pocetka. Rastojanje medu
pravim c e tada biti
d = p 1 p 2 .
U ovom slucaju se mora dopustiti da p 1 ili p 2 mogu da budu i negativni. Naime,
koeficijenti uz x i y (cos i sin ) moraju u obe jednacine da budu isti. To znaci
da se u jednoj od jednacina, na primer drugoj, ne moe slobodno birati znak
tako da p 2 bude pozitivno. Kada su p 1 i p 2 razlicitog znaka to znaci da su prave
sa razlicitih strana koordinatnog pocetka.
Neka su sada date dve prave koje se seku. Poto je presecna tacka jednoznacno odredena,
a koordinate presecne tacke zadovoljavaju jednacinu i jedne
i druge prave, to sledi da c e sistem jednacina kojim su date prave definisane

imati jednoznacno reenje. Obrnuto, ako sistem od dve linearne jednacine,
kojim su odredene
dve prave ima jednoznacno reenje tada se te dve prave
seku u jednoj tacki. Kada su jednacine pravih p 1 : A 1 x + B 1 y + C 1 = 0 i p 2 :

A 2 x + B 2 y + C 2 = 0, tada je njihov presek P 12 (x 12 , y 12 ) dat sa
x 12 =
B 1C 2 B 2C 1
A1B2 A2B1
y 12 =
A 1C 2 A 2C 1
.
A1B2 A2B1
Time se dobija teorema

Teorema (o odnosu dve prave). Neka je dat sistem od dve linearne jednacine sa dve nepoznate
A1 x + B1 y + C1 = 0
A 2 x + B 2 y +C 2 = 0.
42
Tada ovaj sistem od dve linarne jednacine

i ) ima jednoznacno reenje ako i samo ako se prave koje su odredene
tim
jednacinama seku u jednoj tacki.

i i ) nema reenje (sistem je protivrecan) ako i samo ako su prave koje su
odredene
tim jednacinama paralelne.
i i i ) ima beskonacno mnogo reanja ako i samo ako se prave koje su odredene
2
tim jednacinama poklapaju.
Odredimo ugao koji zaklapaju dve prave koje se seku. To je najjednostavnije
izracunati ako su prave date jednacinama u eksplicitnom obliku. Neka su date
prave svojim jednacinama
y = k1 x + m1
y = k2 x + m2 .
Ugao koje te prave zaklapaju je isti kao i ugao koji zaklapaju njima paralelne
prave koji prolaze kroz koordinatni pocetak, tj. prave
y = k1 x
y = k 2 x.
Ugao koje ove prave zaklapaju je

= 2 1 ,
gde je 1 ugao koji prva prava zaklapa sa pozitivnim delom x-ose, a 2 je ugao
koji druga prava zaklapa sa pozitivnim delom x-ose. Ako primenimo tangens i
na jednu i drugu stranu ove jednakosti dobijamo
tg = tg (2 1 ) =
tg 2 tg 1
,
1 + tg 1 tg 2
ili ako znamo da je tg 1 = k 1 i tg 2 = k 2 , dobijamo da je

tg =
k2 k1
.
1 + k1 k2
Kada su prave date optim jednacinama tj. sa

A 1 x + B 1 y +C 1 = 0
A 2 x + B 2 y +C 2 = 0,
koristeci da je k 1 = A 1 /B 1 i k 2 = A 2 /B 2 tada se dobija

tg =
A2B1 A1B2
.
A1 A2 + B1B2
3.3. Dve prave
43
Ako su prave uzajamno normalne tada je 1 2 = /2 pa je
1
k 2 = tg 2 = tg 1
= ctg 1 =
2
tg 1
pa je konacno
k2 =
1
.
k1
Ukoliko su prave date svojim optim jednacinama tada, analogno kao i malopre, k 1 i k 2 se izraze pomocu A 1 , B 1 , A 2 i B 2 , zamene se u prethodnu jednakost
i izraz se sredi. Dobija se da su dve prave normalne ako vai
A 1 A 2 + B 1 B 2 = 0.
Kada je par pravih dat jednom jednacinom
q(x, y) = ax 2 + 2bx y + c y 2 + 2d x + 2e y + f = 0,
b 2 ac > 0.
tada koeficijenti pravca zavise samo od a, b i c. Iz

p
p
b b 2 ac
b + b 2 ac
k2 k1
, i k1 =
, k2 =
,
tg =
1 + k1 k2
c
c
sledi da je
a
k1 k2 = ,
c
p
2 b 2 ac
i k2 k1 =
,
c
pa je
p
2 b 2 ac
tg =
.
a +c
Iz uslova ortogonalnsti dve prave (k 1 k 2 = 1) dobija se da su dve prave normalne, kada su zadate jednom jednacinom, ako je
a + c = 0.
Nadimo
sada jednacinu simetrale ugla odredenog
sa dve date prave. U tu
svrhu c emo iskoristiti tvrdenje

da je simatrala ugla geometrijsko mesto tacaka u
ravni sa osobinom da su rastojanja od tacke na simetrali do datih pravih medu

sobno jednaka. Kako su nam potrebna rastojanja tacaka od pravih pretpostavimo da su date prave date svojim normalnim jednacinama
x cos 1 + y sin 1 p 1 = 0 i x cos 2 + y sin 2 p 2 = 0.
44
Ako je (x, y) proizvoljna tacka na simetrali tada je
|x cos 1 + y sin 1 p 1 | = |x cos 2 + y sin 2 p 2 |.

Odavde sledi da je
x cos 1 + y sin 1 p 1 = (x cos 2 + y sin 2 p 2 ).
Naime, dve prave koje se seku odreduju
dva para unakrsnih uglova pa postoje
i dve simetrale, jedna je simetrala s 1 jednog para unakrsnih uglova, a druga s 2

drugog. Ako su i p 1 i p 2 razliciti od nule i oba istog znaka tada je
x cos 1 + y sin 1 p 1 = x cos 2 + y sin 2 p 2 ,
simetrala onog para unakrsnih uglova u kojima se nalazi koordinatni pocetak.
Odredimo simetrale ugla kada je ugao dat jednacinom para pravih
q(x, y) = ax 2 + 2bx y + c y 2 = 0,
b 2 ac > 0.
Neka su prave u paru

y k1 x = 0 i
y k 2 x = 0.
Tada su simetrale unakrsnih uglova

y k1 x
y k2 x
q
=0 i
q
1 + k 12
1 + k 22
y k1 x
y k2 x
+q
= 0,
q
1 + k 12
1 + k 22
pa je jednacina para simetrala

(y k 1 x)2
1 + k 12
(y k 2 x)2
1 + k 22
= 0.
Kada se pomnoi sa (1 + k 12 )(1 + k 22 ) i kvadrira dobija se

(y k 1 x)2 (1 + k 22 ) (y k 2 x)2 (1 + k 12 ) = 0
(k 22 k 12 )y 2 + 2 (k 2 k 1 k 1 k 2 (k 2 k 1 )) x y + (k 12 k 22 )x 2 = 0.
Ako podelimo sa k 12 k 22 dobija se
y2 + 2
1 k1 k2
x y x 2 = 0.
k1 + k2
3.3. Dve prave
45
Ostaje jo da se zamene
k1 k2 =
a
,
c
i k1 + k2 =
2b
,
c
i konacno je
a c
x y x2 = 0
b
jednacina simetrala uglova koje obrazuje par pravih
y2 +
q(x, y) = ax 2 + 2bx y + c y 2 = 0,
b 2 ac > 0.
3.3.2 Pramen pravih

Nalaenja simetrale ugla je specijalan slucaj sledeceg problema: Naci jednacinu prave koja prolazi kroz presecnu tacku dveju datih pravih.
Neka su prave date svojim optim jednacinama
A1 x + B1 y + C1 = 0
A 2 x + B 2 y + C 2 = 0.
Jedan nacin da se ovaj problem rei je da se izracunaju koordinate presecne

tacka ove dve prave i da se tada odredi jednacina prave kroz tu jednu tacku.
Drugi nacin je da se ova jednacina odmah napie bez ikakvog racunanja.
Naime, jednacina
m 1 (A 1 x + B 1 y +C 1 ) + m 2 (A 2 x + B 2 y +C 2 ) = 0,
u kojoj su m 1 i m 2 proizvoljni parametri je jednacina prave, jer je linearna jednacina. To je jednacina prave koja prolazi kroz presecnu tacku datih pravih.
Ako je (x 0 , y 0 ) presecna tacka tada je
A 1 x 0 + B 1 y 0 +C 1 = 0 i
A 2 x 0 + B 2 y 0 + C 2 = 0,
pa je i m 1 0 + m 2 0 = 0, tj. svaka prava koja moe da se predstavi u navedenom

obliku prolazi kroz (x 0 , y 0 ). Neka je (x 1 , y 1 ) proizvoljna tacka u ravni razlicita od
(x 0 , y 0 ). Pokaimo da postoje brojevi m 1 i m 2 takvi da se jednacina prave kroz
(x 0 , y 0 ) i (x 1 , y 1 ) moe napisati u obliku
m 1 (A 1 x + B 1 y +C 1 ) + m 2 (A 2 x + B 2 y +C 2 ) = 0.
46
Kada (x 1 , y 1 ) pripada prvoj pravoj tadaje m 1 = 1 i m 2 = 0, a kada pripada drugoj

tada je m 1 = 0 i m 2 = 1. Neka (x 1 , y 1 ) ne pripada ni jednoj od datih pravih. Tada
je
A 1 x 1 + B 1 y 1 +C 1 = a 1 6= 0 i A 2 x 1 + B 2 y 1 +C 2 = a 2 6= 0,
pa se iz jednacine po m 1 i m 2
m 1 a 1 + m 2 a 2 = 0,
dobija m 2 =
a1
m1 .
a2
Ako se izabere da je m 1 = 1 dobija se da je m 2 = a 1 /a 2 i pokazano je da svaka

prava kroz (x 0 , y 0 ) i (x 1 , y 1 ) moe predstaviti u eljenom obliku.
2
Iz dokaza sledi da se jednacina svake prave koja prolazi kroz presecnu tacku
pravih datih sa
A 1 x + B 1 y +C 1 = 0
A 2 x + B 2 y +C 2 = 0,
koja je razlicita od druge prave moe napisati u obliku

A 1 x + B 1 y +C 1 + m(A 2 x + B 2 y +C 2 ) = 0.
Ocigledno da analogno tvrdenje
vai i za prvu pravu.
Koristeci ovo tvrdenje

moe se lako dokazati da se simetrale stranica trougla
seku u jednoj tacki.

Jednacina prave s T1 T2 , simetrale dui T1 T2 , je prava koja prolazi kroz sredinu dui T1 T2 i normalna je na T1 T2 . Jednacina prave koja prolazi kroz tacke T1
i T2 je
y2 y1
(x x 1 )
y y1 =
x2 x1
pa kada se postavi jednacina prave kroz tacku
x +x y + y
y2 y1
1
2
1
2
S T1 T2
,
normalna na pravac k 1 =
2
2
x2 x1
iz uslova normalnosti pravih kk 1 = 1 dobija se
s T1 T2 :
y1 + y2
x2 x1
x1 + x2
=
x
2
y2 y1
2
Ovaj obrazac moe da se dovede na simetricniji oblik. Pomnoimo jednacinu sa y 2 y 1 . Dobija se
y1 + y2
x1 + x2
(y 2 y 1 ) y
= (x 2 x 1 ) x
,
2
2
3.3. Dve prave
47
(y 2 y 1 )y +
y 12 y 22
2
= (x 2 x 1 )x
(y 1 y 2 )y + (x 1 x 2 )x =
y 12 y 22
x 12 x 22
.
2
2
Ova jednacina izvedena je na drukciji nacin na str. 38.
Koristeci ovu jednacinu simetrale dui, lako se dokazuje da se simetrale
stranica trougla seku u jednoj tacki. Neka su poznate koordinate temena trougla
4ABC . Tada je
s AB :
(y a y b )y + (x a x b )x =
s BC :
(y b y c )y + (x b x c )x =
sC A :
(y c y a )y + (x c x a )x =
x 12 x 22
y a2 y b2
2
y b2 y c2
2
y c2 y a2
2
+
+
+
x a2 x b2
2
x b2 x c2
2
x c2 x a2
2
.
.
.
Tada je
s AB + s BC + sC A = 0.
Potpuno analogno dokazuje se da se i visine trougla seku u jednoj tacki. Jednacine visina su jednacine prave kroz jednu tacku koja je normalna na suprotnu
strnicu. Dobija se
h AB :
y yc =
h BC :
y ya =
hC A :
x a xb
(x x c ),
y a yb
xb xc
(x x a ),
yb yc
xc x a
y yb =
(x x b ),
yb y a
pa je (y a y b )(y y c ) = (x a x b )(x x c ),
pa je (y b y c )(y y a ) = (x b x c )(x x a ),
pa je (y c y a )(y y b ) = (x c x a )(x x b ).
Takode
se dobija da je
h AB + h BC + hC A = 0.
4
Krug
Najjednostavnija kriva poznata jo praistoriji je krug. Ispitajmo osnovne

osobine kruga pomocu analiticke geometrije.
4.1 Jednacina kruga

Krug je geometrijsko mesto tacaka u ravni jednako udaljenih od jedne utvrdene
tacke. Utvrdena
ta
c
ka
naziva
se
centar,
a
du
koja
spaja
proizvoljnu
ta
c
ku
na
krugu i centar poluprecnik. Duina poluprecnika obicno se takode

naziva poluprecnik.
Cesto
se za krug koristi naziv krunica, a rec krug se koristi za naziv dela
ravni ogranicenog krunicom. Koricenje reci krug za oba ova pojma ne dovodi
do zabune pa c emo koristiti rec krug u oba ova smisla.
Koristeci definicije kruga i duine dui lako se odreduje
njegova jednacina
(slika 18). Neka je centar kruga u koordinatnom pocetku. Ako je T (x, y) proizvoljna
tacka na krugu tada je OT = r . Ako se duina OT opet oznaci sa r iz Pitagorine
teoreme sledi da je
x 2 + y 2 = r 2.
48
4.1. Jednacina kruga
49
Ova jednacina naziva se centralna jednacina kruga.

Kada je centar kruga u tacki T0 (x 0 , y 0 ) tada se jednacina kruga dobija translacijom koordinatnog sistema tako da tacka T0 (x 0 , y 0 ) postane novi koordinatni
pocetak (slika 18). Tada u novim koordinatama imamo da je krug centralni pa
mu je jednacina
x 02 + y 02 = r 2 .
Smenom koordinata
x 0 = x x0 ,
y 0 = y y0,
se dobija jednacina kruga u starim koordinatama

(x x 0 )2 + (y y 0 )2 = r 2 .
Slika 18. Krug u ravni

Krug moe da se zada na vie nacina. Izvedimo jednacinu kruga kada su
date krajnje tacke precnika T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ), dok c e jednacina kruga kroz
tri tacke biti izvedena u sledecem odeljku.
Glava 4. Krug
50
Centar kruga je tacka C (x 1 + x 2 )/2, (y 1 + y 2 )/2 , sredina dui T1 T2 , a poluprecnik je rastojanje od C do T1 (ili do T2 ), pa je
x 1 + x 2 2
y 1 + y 2 2
x 1 + x 2 2
y 1 + y 2 2
+ y
= x1
+ y1
.
2
2
2
2
Kada se kvadrira dobija se

x 2 (x 1 +x 2 )x +
x + x 2
y + y 2 x x 2 y y 2
1
2
1
2
1
2
1
2
+ y 2 (y 1 + y 2 )y +
=
+
,
2
2
2
2
pa je
x 2 (x 1 + x 2 )x + x 1 x 2 + y 2 (y 1 + y 2 )y + y 1 y 2 = 0,
a kada se leva strana faktorie dobija se da je jednacina kruga c iji je precnik
T1 T2
(x x 1 )(x x 2 ) + (y y 1 )(y y 2 ) = 0.
Primer. Dokazati analiticki da je ugao nad precnikom prav.
Neka su T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ) krajnje tacke precnika, a T3 (x 3 , y 3 ) tacka na
krugu razlicita od T1 i T2 . Tada je jednacina kruga
(x x 1 )(x x 2 ) + (y y 1 )(y y 2 ) = 0,
p1 :
y y 1 = k 1 (x x 1 ),
p2 :
a neka su
y y 2 = k 2 (x x 2 ),
jednacine pravih kroz krajnje tacke precnika. Tacka T3 treba da zadovoljava i

jednacine kruga i jednacine obe prave pa je
(x 3 x 1 )(x 3 x 2 ) + (y 3 y 1 )(y 3 y 2 ) = 0.
y 3 y 1 = k 1 (x 3 x 1 ),
y 3 y 2 = k 2 (x 3 x 2 ).
Kada se zameni y 3 y 1 iz druge i y 3 y 2 iz trece jednacinu u prvu dobija se

(x 3 x 1 )(x 3 x 2 ) + k 1 k 2 (x 3 x 1 )(x 3 x 2 ) = 0.
Ako je (x 3 x 1 )(x 3 x 2 ) 6= 0 tada se dobija
k 1 k 2 = 1,
pa su prave normalne. Dokaz u slucaju kada ima jednakih koordinata ostavlja
se za vebu.
51
4.1.1 Uslov da jednacna drugog stepena

predstavlja krug
Neka je data opta jednacina drugog stepena sa dve promenljive
Ax 2 + 2B x y +C y 2 + 2D x + 2E y + F = 0,
za koju znamo da predstavlja krug. Tada ona mora da se moe svesti na oblik
(x p)2 + (y q)2 = r 2 .
Kada se ova jednacina razvije i sredi po opadajucim stepenima dobija se
x 2 + y 2 2px 2q y + p 2 + q 2 r 2 = 0.
Opta jednacina drugog stepena i ova jednacina c e biti ekvivalentne ako i samo
ako su im koeficijenti proporcionalni, tj. ako postoji k takvo da je
A = k,
B = 0,
C = k,
tj.
A = C,
i B = 0.
Kada se ree odgovarajuce jednacine dobija se da je

D
p = ,
A
E
q = ,
A
p
r=
D 2 + E 2 AF
.
A
Da se dobije realan krug potrebno je da potkorena velicina bude pozitivna. Ako

je potkorena velicina negativna tada je krug imaginaran i u realnoj ravni nema
ni jednu tacku, a ako je potkorena velicina nula tada je krug nultog poluprecnika
i svodi se na jednu jedinu tacku, svoj centar. Time smo dokazali:
Teorema. Opta jednacina drugog stepena
Ax 2 + 2B x y +C y 2 + 2D x + 2E y + F = 0,
predstavlja krug pozitivnog poluprecnika ako i samo ako je

A = C,
B = 0,
D 2 + E 2 > AF.
Ako se jednacina
Ax 2 + Ay 2 + D x + E y + F = 0,
Glava 4. Krug
52
podeli sa A 6= 0 i oznaci D/A = a, E /A = b i F /A = c dobijamo da je jednacina

kruga data sa
x 2 + y 2 + ax + b y + c = 0,
gde treba da vai a 2 + b 2 > 4c.
Moguce je odrediti jednacinu kruga kroz tri tacke i sledecim analiticko-geometrijskim razmiljanjem. Ako se kombinije jednacina kruga c iji je precnika
odreden
tackama (x 1 , y 1 ) i (x 2 , y 2 ) i jednacina prave kroz te dve tacke dobija se
jednacina
p(x, y) = (xx 1 )(xx 2 )+(y y 1 )(y y 2 )+m((xx 1 )(y 2 y 1 )(y y 1 )(x 2 x 1 )) = 0.
Ovo je jednacina pramena krugova koji prolaze kroz tacke (x 1 , y 1 ) i (x 2 , y 2 ).
Jasno je da je to jednacina kruga (koeficijenti uz x 2 i y 2 su medusobno
jednaki)
koji prolazi kroz tacke (x 1 , y 1 ) i (x 2 , y 2 ), jer je p(x 1 , y 1 ) = 0 i p(x 2 , y 2 ) = 0. Ako je

za neku tacku (x 3 , y 3 ) drugi sabirak nula, tada tacka (x 3 , y 3 ) pripada pravoj koja
prolazi kroz tacke (x 1 , y 1 ) i (x 2 , y 2 ). Dakle, za svaku tacku u ravni koja ne pripada
pravoj koja prolazi kroz tacke (x 1 , y 1 ) i (x 2 , y 2 ) moe da se odredi m tako da je
p(x 3 , y 3 ) = 0. Dobija se da je jednacina kruga kroz tacke T1 (x 1 , y 1 ), T2 (x 2 , y 2 ) i
T3 (x 3 , y 3 )
(x x 1 )(y 2 y 1 ) (y y 1 )(x 2 x 1 )
(x x 1 )(x x 2 ) + (y y 1 )(y y 2 )
= 0.
(x 3 x 1 )(x 3 x 2 ) + (y 3 y 1 )(y 3 y 2 ) (x 3 x 1 )(y 2 y 1 ) (y 3 y 1 )(x 2 x 1 )
Jednacina kruga kroz tri tacke T1 (x 1 , y 1 ), T2 (x 2 , y 2 ) i T3 (x 3 , y 3 ) moe da se
dobije i u vrlo simetricnom obliku. Lako se proverava da jednacina
(x x 2 )(x x 3 ) + (y y 2 )(y y 3 )
(x x 1 )(x x 2 ) + (y y 1 )(y y 2 )
+
+
(x 3 x 1 )(x 3 x 2 ) + (y 3 y 1 )(y 3 y 2 ) (x 1 x 2 )(x 1 x 3 ) + (y 1 y 2 )(y 1 y 3 )
+
(x x 3 )(x x 1 ) + (y y 3 )(y y 1 )
= 1,
(x 2 x 3 )(x 2 x 1 ) + (y 2 y 3 )(y 2 y 1 )
predstavlja krug, jer su koeficijenti uz x 2 i y 2 medusobno

jednaki, a lako se vidi
da tacke T1 (x 1 , y 1 ), T2 (x 2 , y 2 ) i T3 (x 3 , y 3 ) zadovoljavaju ovu jednacinu.
4.1.2 Polarna i parametarska jednacina kruga

Polarna jednacina kruga je vrlo jednostavna. Neka je jednacina kruga
x 2 + y 2 = r 02 ,
53
pri c emu je poluprecnik oznacen sa r 0 da se naglasi da je za dati krug to konstanta (slika 19 levo). Iz veza polarnih i pravouglih koordinata
x = r cos ,
y = r sin ,
odmah se dobija da je polarna jednacina centralnog kruga
2
2
r 02 = x 2 + y 2 = r cos + r sin = r 2 cos2 + sin2 = r 2 .

Kako je radijus vektor r uvek pozitivan to se konacno dobija da je polarna jednacina centralnog kruga
r = r0.
Slika 19. Polarna i parametarska jednacina kruga

Iz polarne jednacine kruga i veze polarnih i pravouglih koordinata dobija se
da je
x = r 0 cos i y = r 0 sin ,
0 6 < 2,
parametarska jednacina kruga. U ovoj parametarskoj jednacini kruga parametar je ugao koji radijus vektor zaklapa sa pozitivnim delom x-ose.
Moguce je dobiti jo jedan oblik parametarske jednacine kruga da se ne koriste trigonometrijske funkcije. Neka je dat centralni krug i neka je data proizvoljna prava koja prolazi kroz presek kruga i negativnog dela x-ose (slika 19
desno), tj.
x 2 + y 2 = r 02 ,
y = k(x + r 0 ).
Glava 4. Krug
54
Kada reimo ovaj sistem jednacina dobija se da je
x 2 + k 2 (x + r 0 )2 = r 02 (1 + k 2 )x 2 + 2k 2 r 0 x + k 2 r 02 = r 02 ,
q
k 2 r 0 k 4 r 02 r 02 (k 2 + 1)(k 2 1)
k 2 1
x 1,2 =
=
r
.
0
k2 + 1
k2 + 1
Kada je znak pred korenom minus tada se dobija tacka na x-osi koja ne zavisi od
k. Druga presecna tacka zavisi od parametra k pa se dobija da je parametarska
jednacina x-koordinate tacke na krugu
x = r0
1 k2
.
1 + k2
Kada zamenimo ovu vrednost za x u jednacinu prave dobijemo da je
1 k2 + 1 + k2
1 k2
2k
=
r
k
y = k r0
+
r
= r0
.
0
0
2
2
1+k
1+k
1 + k2
Dakle, jednacina kruga x 2 + y 2 = r 02 ima racionalnu parametrizaciju
x = r0
1 k2
,
1 + k2
y = r0
2k
,
1 + k2
< k < .
kada k dobija se da tacka na krugu tei tacki T0 (r 0 , 0) pa se moe reci

da se za svako k na proirenoj pravoj dobija jedna tacka na krugu.
Ako se stavi da je k = tg (/2) tada se dobija veza izmedu
ove dve parametrizacije kruga, jer je periferijski ugao jednak polovini odgovarajuceg centralnog, a
koeficijent prave je tangens ugla koji prava zaklapa sa pozitivnim delom x-ose.
4.2 Odnos tacke i kruga, potencija tacke

Ako se koordinate tacke, koja lei na krugu, zamene u jednacinu kruga tada
se dobije jednakost. Neka tacka T0 (x 0 , y 0 ) ne lei na centralnom krugu x 2 + y 2 =
r 2 . Tada je rastojanje tacke od koordinatnog pocetka ili manje od poluprecnika
kruga (tacka je u krugu) ili vece (tacka je izvan kruga).
Neka je tacka T0 u krugu. Tada je
q
x 02 + y 02 < r x 02 + y 02 r 2 < 0,
4.2. Odnos tacke i kruga, potencija tacke

a kada je T0 izvan kruga tada je
q
x 02 + y 02 > r
55
x 02 + y 02 r 2 > 0
Ako se sa k centralni krug, a sa d (T0 , k) oznaci izraz x 02 + y 02 r 2 tada je
= 0, kada je T0 na krugu k,
2
2
2
< 0, kada je T0 u krugu k i,
d (T0 , k) = x 0 + y 0 r
> 0, kada je T0 izvan kruga k.

Neka je tacka T0 u krugu. Konstruiimo tetivu koja prolazi kroz tacku T0
i normalna je na OT0 . Neka su krajnje tacke te tetive tacke T1 i T2 . Tada su
trouglovi OT0 T1 i OT0 T2 podudarni pravougli trouglovi u kojima je OT1 = OT2 =
r hipotenuza, a OT0 i T0 T1 = T0 T2 katete. Dobija se da je x 02 + y 02 = OT02 , kvadrat
rastojanja tacke T0 od koordinatnog pocetka, kvadrat jedne katete, a r 2 = OT12 =
OT22 je kvadrat hipotenuze pa je
r 2 x 02 + y 02 = T0 T12 = T0 T22 .
Dobili smo da je
|d (T, k)| = T0 T12 = T0 T22
kvadrat polutetive u krugu k normalne na OT .
Neka je sada tacka T0 izvan krugu. Konstruiimo tangente kroz tacku T0 na
centralni krug k. Neka su dodirne tacke tih tangenti T1 i T2 . Tada su trouglovi
4OT0 T1 i 4OT0 T2 podudarni pravougli trouglovi u kojima su OT1 = OT2 = r i
T0 T1 = T0 T )2 katete, a OT0 hipotenuza. Dobija se da je x 02 + y 02 , kvadrat rastojanja tacke T0 od koordinatnog pocetka, kvadrat hipotenuze, a OT12 = OT22 = r 2
je kvadrat kateta pa je
x 02 + y 02 r 2 = T0 T12 = T0 T22 .
Dobili smo da je
|d (T, k)| = T0 T12 = T0 T22
kvadrat tangentne dui konstruisane iz tacke T0 na krug k.
da li je tacka u krugu ili izvan
Dakle, znak d (T, k) = x 02 + y 02 r 2 odreduje
njega, a njegova vrednost je kvadrat tangentne dui kada je tacka izvan kruga ili
njegova apsolutna vrednost je kvadrat polutetive c ija je sredina tacka T0 .
Glava 4. Krug
56
Ocigledno da ova analiza vai i za krug koji nije centralan.
Apsolutna vrednost
|d (T0 , k)| = x 2 + y 2 r 2 =
0
r 2 x 02 y 02 , za T0 u krugu,
x 02 + y 02 r 2 , za T0 van kruga,
naziva se potencija tacke T0 u odnosu na krug x 2 + y 2 = r 2 .

Neka kroz tacku T prolazi proizvoljna prava p koja sece krug u tackama T1
i T2 . Ako iskoristimo parametarsku jednacinu prave kroz T1 i T2 tada je za neko
t
T = x 2 + t (x 2 x 1 ), y 2 + t (y 2 y 1 ) .
Dokaimo da je potencija tacke T jednaka proizvodu odsecaka T T1 i T T2 . Duine
odseckaka T T1 i T T2 su
q
(x 2 + t (x 2 x 1 ) x 1 )2 + (y 2 + t (y 2 y 1 ) y 1 )2 =
|T T1 | =
q
= |1 + t |
(x 2 x 1 )2 + (y 2 y 1 )2 ,
q
|T T2 | =
(x 2 + t (x 2 x 1 ) x 2 )2 + (y 2 + t (y 2 y 1 ) y 2 )2 =
q
= |t | (x 2 x 1 )2 + (y 2 y 1 )2 .
pa je njihov proizvod
|T T1 ||T T2 | = |t (1 + t )| (x 2 x 1 )2 + (y 2 y 1 )2 .
Izracunajmo potenciju tacke T x 2 + t (x 2 x 1 ), y 2 + t (y 2 y 1 ) .
|d (T, k)| = (x 2 + t (x 2 x 1 ))2 + y 2 + t (y 2 y 1 ) r 2 =
= x 22 + 2t x 2 (x 2 x 1 ) + t 2 (x 2 x 1 )2 + y 22 + 2t y 2 (y 2 y 1 ) + t 2 (y 2 y 1 )2 r 2 =

= t 2x 22 2x 1 x 2 + t x 22 2t x 1 x 2 + t x 12 + 2y 22 2y 1 y 2 + t y 22 2t y 1 y 2 + t y 12 =

= t 2r 2 2x 1 x 2 2y 1 y 2 + t r 2 2t (x 1 x 1 + y 1 y 2 ) + t r 2 =
= t (1 + t ) 2r 2 2x 1 x 2 2y 1 y 2 .
4.2. Odnos tacke i kruga, potencija tacke
57
Ako se iskoristi da i tacka T1 i tacka T2 lei na krugu k, pa vai da je x 12 + y 12 = r 2

i x 22 + y 22 = r 2 dobija se
|d (T, k)| = t (1 + t ) x 12 + y 12 2x 1 x 2 + x 22 + y 22 2y 1 y 2 =
= |t (t + 1)| (x 2 x 1 )2 + (y 2 y 1 )2 .
Paskalova teorema za krug. Neka je na krugu dato est tacaka A , B , C , D , E
i F . Neka se prave AB i DE seku u L , BC i E F u M i C D i F A u N . Tada su tacke
L , M i N kolinearne.
Slika 20. Paskalova teorema za krug

Dokaz. Posmatrajmo trougao 4PQR koje obrazuju prave AB , C D i E F
(slika 20). Primenimo Menelajevu teoremu na 4PQR i prave DLE , B MC i AN F
koje seku stranice tog trougla. Tada vai
za tacke D, L, E
za tacke B, M , C
za tacke
A, N , F
QL RD PE
= 1,
LR DP EQ
QB RC P M
= 1,
B R C P MQ
Q A RN PF
= 1.
AR N P F Q
Glava 4. Krug
58
Kada izmnoimo ove tri jednakosti dobija se
QL RD PE QB RC P M Q A RN P F
= 1.
LR DP EQ B R C P MQ AR N P FQ
Na levoj strani ove jednakosti razlomci se mogu grupisati na sledeci nacin
QL RN P M RD RC PE P F QB Q A
,
LR N P MQ AR B R C P DP EQ FQ
pa kada se primeni potencija tacke na c etvrti, peti i esti razlomak dobija se da
je
RD RC
PE P F
QB Q A
= 1,
= 1,
= 1.
AR B R
C P DP
EQ FQ
Konacno je
QL RN P M
= 1,
LR N P MQ
pa su tacke L, M i N kolinearne.
Redosled spajanja tacaka ABC DE F moe biti proizvoljan tako da ima 60
konfiguracija.
Ovaj dokaz nije sasvim kompletan, jer moe da se desi da prave AB , C D i
E F ne obrazuju trougao. Teorema vai i tada, ali taj slucaj necemo dokazivati.
4.3 Odnos prave i kruga

Neka su date prava i krug
Ax + B y + C = 0 i (x p)2 + (y q)2 = r 2 .
Prava c e seci krug u dve tacke, dodirivati ga ili sa njim nece imati zajednickih
tacaka vec prema tome da li je rastojanje centra kruga od prave manje, jednako
ili vece od poluprecnika.
Koristeci formulu za rastojanje tacke od prave dobija se da prava sece krug
u dve tacke kada je
Ap + B q +C
< r,
p
A2 + B 2
4.3. Odnos prave i kruga

dodiruje krug kada je
59
Ap + B q + C
= r,
p
A2 + B 2
i nema sa krugom zajednickih tacaka kada je
Ap + B q + C
> r.
p
A2 + B 2
Najinteresantniji je slucaj tangente. Ako se uslov za dodir prave i kruga
kvadrira dobija se
(Ap + B q + C )2 = r 2 (A 2 + B 2 ).
U slucaju kada je prava zadata eksplicitnom jednacinom, a krug je centralni
tada se iz pretpdnog uslova dobija da c e prava y = kx + m biti tangenta kruga
x 2 + y 2 = r 2 kada vai
m 2 = r 2 (1 + k 2 ).
Odredimo jednacinu prave koja prolazi kroz datu tacku T (x 0 , y 0 ) i dodiruje
centralni krug. Da se dobije realna tangenta moguca su dva slucaja. Ili se tacka
nalazi na krugu ili izvan njega.
4.3.1 Tangenta u tacki na krugu

Neka se tacka T (x 0 , y 0 ) nalazi na krugu, a nije presecna tacka kruga i koordinatnih osa, jer je tada sve suvie jednostavno (slika 34). Izloimo tri nacina za
nalaenje tangente.
Jednacina tangente moe da se izvede iz geometrijske karakterizacije. Za
krug vai da je tangenta u tacki T na krugu normala na poluprecnik koji odgovara toj tacki, ili da je tangenta kruga prava na rastojanju r od centra kruga. Obe
ove karakterizacije mogu da poslue za nalaenje jednacine tangente u tacki
koja se nalazi na krugu.
Ako se tangenta definie kao prava koje je normalna ne poluprecnik u tacki
dodira tada se koristi jednacinu prave kroz jednu tacku i uslov normalnosti dve
prave. Jednacina proizvoljne prave koja prolazi kroz tacku T koja nije vertikalna
je
y y 0 = k(x x 0 ).
Glava 4. Krug
60
Koeficijet pravca k treba odrediti tako da ova prava bude normalna na poluprecnik
OT . Koeficijet pravca poluprecnika kada prava nije horizontlna je
k0 =
y0
,
x0
x 0 6= 0, jer T nije na y-osi.
Koristeci uslov za normalnost dve prave (kk 0 = 1) dobija se da je jednacina

tangente
x0
y y 0 = (x x 0 ).
y0
Pomnoimo ovu jednakost sa y 0 i iskoristimo da se tacka T nalazi na krugu
(x 02 + y 02 = r 2 ). Dobija se
y y 0 y 02 = xx 0 + x 02 ,
xx 0 + y y 0 = x 02 + y 02 = r 2 ,
tj. jednacina tangente na krug u tacki T (x 0 , y 0 ) koja se nalazi na centralnom

krugu je
xx 0 + y y 0 = r 2 .
Lako se proverava da je ovo jednacina tangente i kada je tacka T na x- ili y-osi.
Drugi nacin je da se tangenta na centralni krug definie kao prava na rastojanju r od koordinatnog pocetka za ta se koristi normalni oblik jednacine
prave. Ako je prava tangenta na x 2 + y 2 = r 2 , centralni krug poluprecnika r , i
nije normalna na x-osu, tada je r rastojanje koordinatnog pocetka od prave i
njena normalna jednacina je
x cos + y sin = r.
Neka prava dodiruje krug u tacki T (x 0 , y 0 ). Tada je
cos =
x0
,
r
sin =
y0
,
r
pa ako se ove vrednosti zamene u normalnu jednacinu tangente dobija se

xx 0 y y 0
+
=r
r
r
xx 0 + y y 0 = r 2 .
Treci nacin za odredivanje

jednacine tangente kruga je da se ne koriste geo
metrijske osobine kruga nego da se ona odreduje
optim postupkom za nalae
nje tangente na proizvoljnu krivu, tj. najpre odrediti jednacinu secice kroz dve
razlicite tacke na krugu, a zatim se pustiti da druga tacka tei prvoj.
61
Odredimo najpre jednacinu secice kruga, tj. jednacinu prave koja prolazi
kroz dve zadate tacke T0 i T1 na krugu. Jednacina prave kroz proizvoljne dve
tacke je
y1 y0
y y0 y1 y0
=
.
y y0 =
(x x 0 )
x1 x0
x x0 x1 x0
Ako se tacke T0 (x 0 , y 0 ) i T1 (x 1 , y 1 ) nalaze na krugu tada jo vai i
x 02 + y 02 = r 2
i x 12 + y 12 = r 2 .
Kada se od prve jednakosti oduzme druga dobija se da je

x 02 + y 02 x 12 y 12 = 0
x 02 x 12 = y 12 y 02
(x 0 x 1 )(x 0 + x 1 ) = (y 1 y 0 )(y 1 + y 0 ),
pa je konacno
y1 y0
x1 + x0
=
.
x1 x0
y1 + y0
Ako se iskoristi ova jednakost i zameni u jednacinu prave kroz dve tacke tada se
dobija da je
y y0
x0 + x1
=
,
x x0
y0 + y1
jednacina secice centralnog kruga koja prolazi kroz tacke T0 (x 0 , y 0 ) i T1 (x 1 , y 1 )
na krugu.
Interesantno je da se jednacina secice kruga moe odmah napisati bez ikakvih
izracunavanja. Naime, jednacina
(x x 0 )(x x 1 ) + (y y 0 )(y y 1 ) = x 2 + y 2 r 2 ,
je jednacina prvog stepena pa je to jednacina prave. Ako se u ovu jednacinu
zamene koordinate tacke T0 (x 0 , y 0 ), koja lei na centralnom krugu x 2 + y 2 = r 2 ,
dobija se jednakost, a analogno i za tacku T0 (x 0 , y 0 ) pa je to jednacina secice
kroz T0 i T1 .
Kada se tacka T1 tei tacki T0 tada x 1 tei x 0 i y 1 tei y 0 pa kada se u jednacinu secice stavi da je x 1 = x 0 i y 1 = y 0 dobija se, kao i malo pre, da je jednacina tangente na krug x 2 + y 2 = r 2 u tacki T0 na krugu
y y0 =
x0
(x x 0 )
y0
xx 0 + y y 0 = r 2 .
Glava 4. Krug
62
4.3.2 Tangente iz tacke van kruga

Neka je sada tacka T (x 0 , y 0 ) izvan kruga. Tada je y y 0 = k(x x 0 ) jednacina
proizvoljne prave koja prolazi kroz tacku T i nije vertikalna. Dobicemo tangentu ako se presecne tacke prave y y 0 = k(x x 0 ) i kruga x 2 + y 2 = r 2 poklapaju, tj. ovaj sistem jednacina ima dvostruko reenje. Kada zamenimo y iz
jednacine prave u jednacinu kruga dobijamo kvadratnu jednacinu po x
2
x 2 + k(x x 0 ) + y 0 = r 2 ,
x 2 + k 2 (x x 0 )2 + 2k(x x 0 )y 0 + y 02 r 2 = 0,
x 2 + k 2 x 2 2k 2 x 0 x + k 2 x 02 + 2k y 0 x 2kx 0 y 0 + y 02 r 2 = 0,
(1 + k 2 )x 2 2k(kx 0 y 0 )x + (kx 0 y 0 )2 r 2 = 0.
Kada se ova kvadratne jednacina rei po x dobija se
x 1,2 =
k(kx 0 y 0 )
k 2 (kx 0 y 0 )2 (1 + k 2 )(kx 0 y 0 )2 + (1 + k 2 )r 2
1 + k2
ili kada se sredi izraz pod korenom

x 1,2 =
k(kx 0 y 0 )
(1 + k 2 )r 2 (kx 0 y 0 )2
.
1 + k2
Ove dve vrednosti se poklapaju ako je

(1 + k 2 )r 2 (kx 0 y 0 )2 = 0.
Sredimo ovu jednacinu da se dobije kvdratna jednacina po k
r 2 k 2 + r 2 k 2 x 02 + 2kx 0 y 0 y 02 = 0,
Ako je r = |x 0 | tada je jedna tangenta

2
(y 0 r 2 )/(2x 0 y 0 ) pa su tada tangente
x =r
y y0 =
(r 2 x 02 )k 2 + 2x 0 y 0 k + r 2 y 02 = 0.
vertikalna prava, a za drugu je k =
y 02 r 2
2x 0 y 0
(x x 0 ).
63
Kada je r 6= |x 0 | tada treba reavati kvadratnu jednacinu. Dobija se da je

q
q
x 0 y 0 x 02 y 02 (r 2 x 02 )(r 2 y 02 ) x 0 y 0 r x 02 + y 02 r 2
k 1,2 =
=
.
r 2 x 02
r 2 x 02
Dobija se da su tangente
q
x 0 y 0 r x 02 + y 02 r 2
(xx 0 ) i
y y 0 =
x 02 r 2
q
y y 0 =
x0 y 0 + r
x 02 + y 02 r 2
x 02 r 2
(xx 0 ).
Treba primetiti da je izraz pod korenom kvadrat duine tangentne dui od

tacke T do kruga pa kada je tacka T na krugu lako se proverava da ova dve
jednacine prelaze u jednacinu tangente u tacki na krugu.
Vrlo interesantan obrazac se dobija ako se jednacine tangentni na centralni
krug izraze kao par pravih. Neka je data prava p kroz dve tacke T (x 0 , y 0 ) i
S(x 1 , y 1 )
y0 + t y1
x0 + t x1
, y=
,
t 6= 1.
p: x=
1+t
1+t
Presecne tacke ove prave i kruga x 2 + y 2 = r 2 dobijaju se reavanjem jednacine
x0 + t x1
1+t
y0 + t y1
+
1+t
= r 2.
Ako se oslobodimo razlomaka
2
(x 0 + t x 1 )2 + y 0 + t y 1 r 2 (1 + t )2 = 0,
i sredimo po stepenima od t dobija se
2
x 0 + y 02 r 2 + 2 x 0 x 1 + y 0 y 1 r 2 t + x 12 + y 12 r 2 t 2 = 0.
Prava p c e biti tangenta na krug x 2 + y 2 = r 2 ako ova jednacina ima dvostruko
reenje, tj. kada je diskriminanta jednaka nuli,
x0 x1 + y 0 y 1 r 2
x 02 + y 02 r 2 x 12 + y 12 r 2 = 0.
Ako je S proizvoljna tacka na tangenti dobija se da
x0 x + y 0 y r 2
x 02 + y 02 r 2 x 2 + y 2 r 2 = 0.
Glava 4. Krug
64
jednacina para tangenti na krug x 2 + y 2 = r 2 .

Lako se izracunavaju koordinate tacaka T1 (x 1 , y 1 ) i T2 (x 2 , y 2 ) u kojima tangente povucene iz tacke T (x 0 , y 0 ) dodiruju krug x 2 + y 2 = r 2 . Koordinate tacaka
dodira najprostije se dobijaju iz sistema jednacina
x 12 + y 12 = r 2 ,
x0 x1 + y 0 y 1 = r 2 ,
jer se tacka T1 nalazi na krugu, a tacka T0 na tangenti kruga u tacki T1 . Kada se

iz druge jednacine izrazi y 1 i zameni u prvu dobija se
y1 =
r 2 x0 x1
y0
x 12 +
r 2 x0 x1
y0
2
=r2
y 02 x 12 + r 4 2r 2 x 0 x 1 + x 02 x 12 y 02 r 2 = 0
(x 02 + y 02 )x 12 2r 2 x 0 x 1 + r 4 r 2 y 02 = 0.
Reenja ove kvadratne jednacine su
x 1,2 =
r 2 x0 r y 0
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
Kada se vrednost za x 1 zameni u jednacinu x 0 x 1 + y 0 y 1 = r 2 dobija se
x0
y0 y1 =
r 2 x0 + r y 0
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
+ y0 y1 = r 2
r 2 x 02 + r 2 y 02 r 2 x 02 r x 0 y 0
y1 =
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
q
r 2 y 0 r x 0 x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
Analogno se dobija da je
y2 =
r 2 y0 + r x0
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
65
pa su tacke dodira
r
T1
x 0 + r y 0 x 02 + y 02 r 2
,
x 02 + y 02
r
T2
x 0 r y 0 x 02 + y 02 r 2
,
x 02 + y 02
y 0 r x 0 x 02 + y 02 r 2
,
x 02 + y 02
y 0 + r x 0 x 02 + y 02 r 2
.
x 02 + y 02
4.3.3 Polaritet
Nadimo
jednacinu prave koja prolazi kroz tacke T1 i T2 , dodirne tacke tan
genti povucenih iz tacke T (x 0 , y 0 ) na centralni krug x 2 + y 2 = r 2 . Odredimo
najpre koeficijent pravca te prave
r 2 y0 + r x0
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
y2 y1
=
q
x2 x1 r 2 x r y
2
2
2
0
0 x0 + y 0 r
x 02 + y 02
q
2r x 0
=
r 2 y0 r x0
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
=
q
r 2 x 0 + r y 0 x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
x0
=
q
y0
2r y 0 x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
Ako zamenimo ovaj izraz za koeficijent pravca i pomnoimo sa y 0 dobija se

(y y 1 ) =
y0 y
x0
(x x 1 )
y0
q
2
2
2
2
r
x
+
r
y
r
+
y
x 02 + y 02 r 2
x
0
0
0
0
= x 0 x
2
2
2
2
x0 + y 0
x0 + y 0
r 2 y 0 r x0
Glava 4. Krug
66
y y0
r 2 y 02 r x 0 y 0
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
xx 0 + y y 0 =
r 2 x 02 + r x 0 y 0
= xx 0 +
r 2 x 02 + r x 0 y 0
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
q
r 2 y 02 r x 0 y 0 x 02 + y 02 r 2
x 02 + y 02
pa je konacno
xx 0 + y y 0 =
r 2 x 02 + r 2 y 02
x 02 + y 02
= r 2.
Jednacinu prave kroz T1 i T2 moguce je prosto izvesti i koricenjem jednostavnih geometrijskih odnosa. Ocigledno je prava kroz T1 i T2 normalna na
pravu OT pa je dovoljno odrediti rastojanje prave kroz T1 i T2 od koordinatnog
pocetka da se odmah napie normalna jednacina ove prave. Neka je T 0 presek
dui T1 T2 i OT . Trougao 4OT T1 je pravougli i T 0 je podnoje normale iz T1
na hipotenuzu OT . Trouglovi 4OT T1 i 4OT1 T 0 su slicni, jer su oba pravougla i
ugao kod O im je zajednicki pa je d rastojanje tacke T 0 od koordinatnog pocetka
q
OT : OT1 = OT1 : OT 0
x 02 + y 02 : r = r : OT 0
d = |OT 0 | = q
r2
x 02 + y 02
Iz pravouglog trougla koji obrazuju prava OT , x-osa i vertikalna prava kroz T se

dobija
x0
y0
cos = q
i sin = q
x 02 + y 02
x 02 + y 02
pa je normalni oblik jednacine prave kroz tacke T1 i T2
x cos + y sin = d
xx 0
x 02 + y 02
+q
y y0
x 02 + y 02
=q
r2
x 02 + y 02
q
Kada se pomnoi sa x 02 + y 02 dobija se da jednacina prave, koja spaja tacke
dodira dveju tangenti na krug, ima vrlo jednostavan opti oblik
xx 0 + y y 0 r 2 = 0.
4.4. Odnos dva kruga, pramen krugova
67
Preslikavanje kojim se tacka T (x 0 , y 0 ) preslikava u pravu xx 0 +y y 0 = r 2 naziva

se polaritet. Tacka T (x 0 , y 0 ) se naziva pol prave xx 0 + y y 0 = r 2 , a prava xx 0 +
y y 0 = r 2 naziva se polara tacke T (x 0 , y 0 ). Prilikom polariteta svaka tacka razlicita od centra kruga ima polaru.
Ocigledno vai tvrdenje
da ako tacka T1 pripada polari tacke T2 da tada i
tacka T2 pripada polari tacke T1 , jer u oba slucaja vai

x1 x2 + y 1 y 2 = r 2 .
4.4 Odnos dva kruga, pramen krugova

Ispitajmo odnos dva kruga. Iz geometrije je jasno da postoje tri mogucnosti: ili je jedan krug izvan drugog ili se seku ili je jedan u drugom. Dokaimo
ovo tvrdenje
analiticki. Zbog jednostavnosti pretpostavimo da je centar prvog
kruga na x-osi (ali nije centralni, x 1 6= 0), a da je drugi krug centralni, to ne

utice na optost, tj. neka su krugovi k 1 i k 2
(x x 1 )2 + y 2 r 12 = 0,
k1 :
x 2 + y 2 r 22 = 0.
k2 :
Odnos k 1 i k 2 ispituje reavanjem sistema jednacina

(x x 1 )2 + y 2 r 12 = 0,
x 2 + y 2 r 22 = 0.
Kada se od prve jednacina oduzme druga dobija se

2x 1 x + x 12 = r 12 r 22
x=
r 22 r 12 + x 12
2x 1
Zamenimo ovu vrednost za x u drugu jednacinu, dobija se
r 12 r 22 + x 12
!2
2x 1
+y
r 22
= 0,
= r 22
r 22 r 12 + x 12
!2
.
2x 1
Kada se rastavi desna strana kao razliku kvadrata tada se dobija
r 22
r 22 r 12 + x 12
2x 1
!2
= r2 +
r 22 r 12 + x 12
2x 1
!
r2
r 22 r 12 + x 12
2x 1
!
=
Glava 4. Krug
68
=
=
(r 2 + x 1 )2 r 12 r 12 (r 2 x 1 )2
4x 12
(r 2 + x 1 + r 1 )(r 2 + x 1 r 1 )(r 1 + r 2 x 1 )(r 1 r 2 + x 1 )
4x 12
(r 2 + r 1 )2 x 12 x 12 (r 2 r 1 )2
4x 12
Konacno se dobija da je
y =
(r 2 + r 1 )2 x 12 x 12 (r 2 r 1 )2
4x 12
Sada je analizu jednostavno izvesti, jer kada je desna strana pozitivna krugovi
se seku, kada je nula tada se dodiruju, a kada je negativna krugovi nemaju
dodirnih tacaka. Dakle, kada je
r 1 + r 2 < |x 1 |, krugovi su jedan izvan drugog,
|x 1 | = r 1 + r 2 , krugovi se dodiruju spolja,
|r 2 r 1 | < |x 1 | < r 1 + r 2 , krugovi se seku,
|r 2 r 1 | = |x 1 |, krugovi se dodiruju iznutra, i
|x 1 | < |r 2 r 1 |, krugovi su jedan u drugom i ne seku se.
Slicno kao i pramen pravih lako moe da se definie i pramen krugova.
Neka su k 1 i k 2
k1 :
(x x 1 )2 + (y y 1 )2 r 12 = 0,
k2 :
(x x 2 )2 + (y y 2 )2 r 22 = 0,
dva kruga koja se seku. Tada se odmah vidi da je
c 1 (x x 1 )2 + (y y 1 )2 r 12 + c 2 (x x 2 )2 + (y y 2 )2 r 22 = 0,
jednacina kruga koji prolazi kroz presecne tacke krugova k 1 i k 2 ili je jednacina
presecne prave kada je c 1 = c 2 .
4.4. Odnos dva kruga, pramen krugova
69
Za proizvoljna dva fiksna kruga k 1 i k 2 familija krugova
c 1 (x x 1 )2 + (y y 1 )2 r 12 + c 2 (x x 2 )2 + (y y 2 )2 r 22 = 0,
gde su c 1 i c 2 proizvoljni realni parametri, naziva se pramen krugova.
Ako k 1 i k 2 nisu koncentricni krugovi tada se prava
(x x 1 )2 + (y y 1 )2 r 12 = (x x 2 )2 + (y y 2 )2 r 22 ,
naziva radikalna (ili potencijalna) osa krugova k 1 i k 2 .
Lako se dokazuje da je radikalna osa dva kruga normalna na pravu koja
spaja centre tih krugova.
Jo lake se dokazuje da ako centri tri kruga obrazuju trougao da se tada
radikalne ose tih krugova seku u jednoj tacki. Ova presecna tacka naziva se
radikalni centar tri kruga.

Aa Bs Ag

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aa Bs Ag

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ura Paunic

2 Koordinatni sistem u ravni

3.3.2 Pramen pravih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8 Prava i ravan u prostoru

8.1.2 Normalna jednacina ravni . . . . . . . . . . . . . . . .

9 Pregled istorije analiticke geometrije

Glava 1. Koordinate na pravoj

AB obicno oznacava |AB |. Duina dui AB c esto se naziva i rastojanje tacaka

Slika 1. Brojna osa

1.2. Deljenje dui u datom odnosu

Iz teoreme o merenju sledi da je sabiranje dui tako definisano da zbiru dui

O i E tada joj je koordinata izmedu

1.2 Deljenje dui u datom odnosu

Glava 1. Koordinate na pravoj

Teorema (o podeli dui). Za svako k 6= 1 postoji jedna i samo jedna tacka

Dokaz. Iz definicije o sabiranju dui za svaki poloaj tacke T na pravoj T1 T2

a odavde se dobija jednacina

Iz dokaza ovog tvrdenja

k = 1 dobija se da je T sredina dui T1 T2 , pa kada k raste od 0 do 1 tacka T se

1.2. Deljenje dui u datom odnosu

B i C i neka tacka C deli AB u odnosu k 6= 1. Tada

jer je k = AC /BC . Ostala tvrdenja

Definicija (harmonijskog para tacaka). Neka je dat par razlicitih tacaka A

pa ako se eliminie k dobija se tacke C i D harmonijske dele A i B ako vai

Iz ove jednakosti i osobina proporcije sledi da je

pa se dobija i da tacke A i B harmonijski dele tacke C i D.

Glava 1. Koordinate na pravoj

ali gledano algebarski ova definicija harmonijskih tacaka specijalan je slucaj

1.3 Promena koordinata na pravoj

1.3. Promena koordinata na pravoj

tj. koordinate tacke T u novom sistemu se dobijaju kada se od koordinate tacke

|k| > 1 medusobna

Specijalan slucaj homotetije je simetrija koja se dobija za k = 1. Pri simetriji

Koordinatni sistem u ravni

2.1 Pravougli koordinatni sistem u ravni

pod pravim uglom, pri c emu je x tradicionalno horizontalna, a y vertikalna, a

2.1. Pravougli koordinatni sistem u ravni

Kada ne moe da dode

Slika 5. Dekartov koordinatni sistem u ravni

odgovara tacka u ravni.

Glava 2. Koordinatni sistem u ravni

Dokaz. Neka je T proizvoljna tacka u ravni. Pretpostavimo da se tacka T

je T1 6= O. Analogno je i koordinata tacke T2 jednoznacno odredena

oznacena sa y, y 6= 0 jer je T2 6= O. Tada tacke T jednoznacno odgovara uredeni

par realnih brojeva (x, y) 6= (0, 0).

koordinata je nula, pa u ovom slucaju tacki T odgovara uredeni

Ako je tacka na y-osi tada je druga koordinata odredena

koordinata je nula, pa u ovom slucaju tacki T odgovara uredeni

Obrnuto, neka je dat koordinatni sistem u rani i uredeni

Ako je x 6= 0 i y 6= 0, tada na x-osi postoji jednoznacno odredena

sa koordinatom x i na y-osi postoji jednoznacno odredena

Ako je y = 0 u paru (x, y) tada je T tacka na x-osi c ija je koordinata x, a ako

2.2 Transformacije pravouglog

2.2. Transformacije koordinata

Slika 6. Translacija koordinatnog sistema u ravni

Glava 2. Koordinatni sistem u ravni

Trougao 4POT1 je slican trouglu 4P T T10 , jer su im uglovi kod P unakrsni, a

Iz trougla 4ON T10 je ON = x 0 cos i T10 N = x 0 sin , a iz trougla 4T M T10 je

Slika 7. Rotacija koordinatnog sistema u ravni

Isti rezultat moe se dobiti i reavanjem jednacina po x 0 i y 0 .

2.3. Rastojanje izmedu

Homotetija sa |k| > 1 se naziva dilatacije, a homotetija sa |k| < 1 kontrakcija.

tada se trasformacije naziva deformacija du y-ose. Analogno se definie i deformacija du x-ose.