NOVOVERCI

Simo Matavulj

O piscu
Simo Matavulj je roen 14.09.1852. u ibeniku, Hrvatska. Osnovnu
kolu zavrio je uporedno na hrvatskom i talijanskom jeziku. Poto ga
"knjiga nije zanimala" majka je pokuala da ga da u trgovinu zata on
nije pokazivao nikakvo zanimanje. Zbog toga ga majka alje Siminom
stricu Stefanu, igumanu manastira Kupe, s reima "Neka bude kaluer,
kad ve nizato drugo nije".
Matavuljevo najpoznatije delo i obavezna lektira u naim kolama
Bakonja fra Brne dobrim delom se zasniva na ovom iskustvu. Nakon
etiri godine "akovanja"stric ga je vratio majci u ibenik s
obrazloenjem da Simo "nije za mantiju". Majka ga potom alje u
uiteljsku kolu u Zadar koju je zavrio 1871. godine. Godine 1874.
prelazi da bude uitelj nie pomorske kole u Herceg Novom gde
ostaje sve do 1881, kada se preselio na Cetinje gde je ostao do 1887.
kada nakratko odlazi u Beograd i Zajear. Nakon svega par meseci
vraa se opet na Cetinje gde ostaje nepunih dve godine. U to vreme
starao se za obrazovanje crnogorskog prestolonaslednika.
Septembra 1889. Matavulj se seli za Beograd gde ostaje sve do svoje
smrti. U to vreme nastaje ciklus od 30 pripovetki iz beogradskog ivota.
Tako, sredinom 1890tih nastaje i pripovetka Novoverci koja opisuje
ivot nazarena u tadanjem Beogradu. Mita, glavni lik u ovoj pripovetki
je postojao. U jednom pismu Matavulj pie: "Kroja Mita iz Starog
Beeja moj je stari poznanik. On je 188990 ovde radio, pa je kao
nazaren proteran". Simo Matavulj je umro u Beogradu 20. februara
1908. godine.

I.
Bee jesenji dan predvee. Duvao je jak severni vetar. Na savskoj
obali, laktima na braniku, licem prema vodi, stajae neki visok, suh
ovek, sa ajkaom na glavi, u kratku gunjiu i pantalonama koje mu
zvonjahu oko lanaka.
Kad laa ue iz Dunava u Savu, izae iz carinarnice pozornik, zatim
drugi, za njima se promoli kroz vrata neka kosmata inovnika glava,
pa ubrzo ustuknu. Prvi pozornik poe ka usamljenom ekaocu, pa
videi kako ovome vetar nadima haljine, najmanji pretstavnik vlasti
ispravi jaku na inelu, turi ruke u page, pak se nakalja onako malko
zvanino a oi mu sevnue, kao da vele: Tri koraka natrag, bre!
ovek se odmae, jer u iza sebe korake i graju putnika. Lagano
okrete glavu prema gomili, te mu vlast vide suho potavnelo lice,
obrubljeno sedom bradicom, oi sitne i pocrvenele, tanak, gotovo prav
nos ele oblije neznatno. ia se spusti niza se ozeble ruke i obrnu
glavu ka lai.
Tada nastade obian prizor. Laa bubnu boinom; ona se dva
pozornika ukrutie na izlasku, pa trgaju iz ruke putne listove, a nogama
pree izlazak.
Na lai opet vardanja i dreka; uzvicima sputa se s neba bog i sva
njegova vojska, u tri jezika: maarski, nemaki i srpski.
Pred katarkom bee se ukrutila neka visoka ena. Po jeleku i suknji
videlo se odmah da je radnikog stalea. ena mirno, skrtenih ruku,
ekae dokle ne izae i poslednji njen saputnik, pa onda prui knjiicu
pozorniku, koji u taj mah ue u lau. U isti trenutak stani se pred njom
onaj suhonja ia, te se njih dvoje rukovae i proaptae dve tri rei.

 Pa to ne izlazite, kad ete u Beograd? ree ljutito pozornik,

tresnuvi knjiicom o dlan. Dvoje vas je, vi i mu. Gde vam je mu?
ena otstupi u stranu.
Iza njenih lea, na visoku kovegu, seae neku ovek, koji hitro
ustade. Sa temeljom od eira ne dopirae eni do nosa. ia i njemu
prui ruku i obojica proaptae neto, pak, dohvatie za gvozdene
brnjice od kovega, ena pomoe, i ia se natovari, te krenu pred
njima. ena odie jednu nabubrenu vreu, a mu joj uze neku kutiju,
pa za njima.
U crnom kovegu bee obuarski alat, truba uinjne koe, nekoliko
komada kuhinjskog posua, pak ogrtai i haljine. U vrei bee rublje. U
kutiji nekoliko tampanih knjiica i rukopisa.
ta vam je to? pita inovnik.
Molitve! odgovori brzo ena i prui svoju iroku ruku, kao da zatiti
kutiju.
Kakve molitve? ree inovnik u udu, pak uze gornju hartiju i razvi
je. Bee pismo sa peatom i potpisom stareine beogradske
obuarske zadruge, u kom se doputa Miti Petroviu obuaru iz Novog
Sada da se preseli u Beograd i otvori radnju.
Drugo pismo bee policijsko uverenje: kako je Mita Petrovi izmolio
dopust da se sa svojom enom Persidom nastani u Beogradu.
inovnik ne htede pregledati ostale hartije pa zapita nemarno:
Vi ste Mita Petrovi, obuar?
Mita ne odgovori. Njegove oi ukoene gledahu u otvorenu kutiju, ali
mu pogled bee rasejan. Obrazi mu behu okrugli i rumeni, brada crna,
4

progruena. Mogao je imati najvie do 45 godina. Jaka mu na koulji

bee veoma ista, a gornja haljina mrke boje polovna. Persa bee
utoliko neobina to na njenoj jakoj grai meso bee ukasto,
boleljivo, oi vidnjikaste, te joj iroko uvenulo lice napominjae likove
svetaca u skatazi.
Nakon malo trenutaka utanja, ponovi pozornik inovnikovo pitanje.
Mita potvrdi glavom.
ia se umea:
Jes, jes. Ovo je Mita, a ovo mu je ena Persa. On je dolazio, zna...
ima... petnaest dana, i k'o to vidite, dobio je dozvolu, da...
A ti koji si, prekide ga pozornik.
Ja sam... meni je ime Sreta. Ja sam pokuar kod gospodina...
pomenu ime nekoga bogataa na Vraaru.
Pa to ti da govori mesto njih! osee se drugi pozornik. Zar oni
nemaju usta?
Obuar se namrgodi, die kaiprst i lagano izgovori:
Vidi Bog da imam usta, ali su usta data da se govori kad treba!
inovnici se nasmejae, a Sreta, Persa i Mita izaoe.

II.
Posle dva tri dana, u jednoj od sporednih ulica u savskom kraju, nad
vratima jedne oniske kue, osvanu crna gvozdena ploa sa natpisom
Dimitrije Petrovi obuar. Na jednom prozoru do vrata bee izloena
naslikana cipela.
Prema prozoru bejahu vrataca, kroz koja se ulazilo u dosta prostranu
sobu. Persa bee kupila koliko joj trebae od pokustva i gvozdeno
ognjite koje smesti u kuhinjicu do sobe. Imali su jo i upicu i dva
koraka dvorita.
Preko puta od Mitina duana, malo levo, bejae krma, koju drae
neka Makrena, sredovena udovica, gojazna, privlana lica. Kad ne
bejae gostiju, Makrena bi uvek stojala na pragu, turivi ruke u page
od suknje. Retko bi ko proao da ga ona ne pozna i da s njim ne
izmeni gde koju veselu re. Zajedljive dosetke i masne ale ne bunjahu
je nimalo, no je uvek gotova bila da vrati milo za drago.
Prema krmi, desno, bee viganj nekoga Nemca, gde je kovalo
desetak radnika i egrtia. ak i nedeljom i ostalih sveanika nakovanji
zvektahu od zore do mraka. Gazda bee postar, elav i trbuat. On je
po ceo dan sedeo, turpijao i gledio skovane stvari, a svojim krupnim
izbuljenim oima na sve strane po vignju streljao da uzdri mlae u
zaptu.
Najstariji mu radnik bejae Joi Maar. Tako ga zvahu, jer se sam
izdavao za Maara, ali njegovo oblije ni izdaleka ne napominjae
hunskoga sina, kakova ga mi obino zamiljamo, naime: crnpurasta,
osrednjeg rasta, ivih oiju, brka zafitiljena do uha. Joi bee suta
suprotnost tome povisok, plav, etkasta brka. Zimi i leti Joi noae
iste izlinjale haljine, mek eiri, bog zna kakve boje. Kad je eiri
6

zaturen za potiljak Joi je pri sebi, a kad je naheren, tada Maar

besni. Kod svoga gazde Joi ne mogae uzeti ni jedne pare napred,
kod Makrene ni za pet para pia na veresiju, premda se hranjae kod
nje plaajui meseno. Debeljko malo rei troae s njim, ali svaka
vetija kovaka rabota prolazae kroz Joine ruke. Za to je on jednom
noivao besplatno u vignju. Joi, utke, marljivo kuje dan, dva, tri, pa
odmah uzme nadnice, te ve ne izbiva iz Makrenine krme, ako ga
gosti ne izbace, a onda ga obino prihvate straari i odvedu na noite
u buvaru.
U istom nizu gde i viganj bee stolarska radnja majstora Time. Bee to
brkonja, krupan, zdrav ovek od etrdeset i koju godinu, pravi
umadinac. Tima je bio ozbiljan radenik i domain sa punom kuom
dece. Imao je tri pomonika. Tima bejae redovan gost Makrenin, ali
samo veerom, i samo na po oke crna vina. Niko ne zapamti da je
kadgod seo na drugo mesto nego na svoje, da je popio manje il' vie
od pomenute mere, da je presedeo posle deset asova, da se s kim
krupno naalio, da se s kim poverljivo razgovarao. Tima ne traae
prijateljstva i ljubavi, nego kao da mu i re i pokret zapovedahu da
bude cenjen.
Do drvodeljnice bee bakalski duan Steve N...., oveka ispod trideset
godina, kudraste crne kose, bria jako negovana. Mladi gazda bee
gladac prve vrste. Njegov predebeli okovratnik i narukvice plenjahu oi
svih slukinjica.
Od ostalih stanovnika te ulice spomenuemo samo jo jednoga. Bee
to profesor bogoslovije, visok, kotunjav pop, smee brade, oko
trideset godina. Rukavi od gornje haljine behu mu kao zvono, pod
grlom mu viae nekakva medaljica, u ruci je nosio visok tap, s vrha
srebrom okovan. Popa je hodio ukruen, zamiljen, lovei oima
pozdrave. Ko je hteo da mu se ljuto zameri, dosta bee da ga zovne
imenom, da mu ree na pr. Dobar dan, pope Kosta! Nisam ja tvoj
pop, niti smo zajedno kau kusali! odgovorio je vie no jednom.
7

Susedi poznavajui mu slabost, zvahu ga u oi: gospodine profesore.

Ve prvih dana, ako se promoli Persina mrtvaka glava, a Makrena se
desi na vratima sama, podboi se i udari u grohotan smeh i eka da je
prolaznici pitaju za uzrok nenadne veselosti, ako je u drutvu, tad
bezobzirce pokazuje prstom na nju. Persa se ini neveta tome rugu.
Kad jutrom poe na trg, sa kotaricom preko ruke, te hitro grabi svojim
dugim koracima, a nauta suknja klimae joj oko lanaka, tada
Makrena stade uakanje. Kao na pokli, iskoe: kalfica, gazda Steva i
egrti iz vignja, slukinje se ustavljaju, gdekoja matora gospoa
proviruje kroz prozor.
Ej, ojke li, ojke! vie i reeta glavom Makrena. Da se ja pitam,
znali biste po koju se cenu selite u Beograd!
Tebi je krivo to majstor Mita ne pije! doviknu joj jedared gazda
Steva.
Ne, bogami. Daba ti onakve muterije! Pa to je vie njihova teta,
no moja. More, poznaje se konj koji zob zoblje, a vino je zob ljudska!
Ne bi ni ona bila u onoj koi da pije, no bi bila rumena kao i ja!
Pa to su ti onda krivi? pita gazda.
More, to e ugavi meu nama!... Kakva li je to nova vera, oiju ti?
Pa eto vidi, ne piju, ne kunu se, ne psuju Boga, ne drue se ni s
kim!... Bogami, to opet nije zlo! zavri kico, irei ruke, kao tobo
uveren.
Hahada, nije zlo, novoverci!... Ta ja sam pitala gospodina
profesora. Veli: ne veruju u bogorodicu, ne ispovedaju se, niti se
prieuju, ne krste se, zapue ui da ne sluaju zvona. Ja, pobogu, je
li tako?
8

 Moe biti!
Eto vidi! Pa jo pita to su ti krivi! Nije li to baksuz imati takve
komije, a? A optina im jo doputa!...
Re novoverci poleti najpre iz Makreninih usta, pa svrnu kroza sve
kue u toj ulici. Matori je gotovo apatom izgovarahu, te se deca
plaahu njenog nejasnog znaenja, zamiljajui da je nalik na
karakondulu.
Prizor je zanimljiviji bivao predvee, kad obuaru svrne ika Sreta, pak
sve troje otidu nekuda brzim koracima. Jednom posla Makrena svoga
izmeara za njima, a on se vrati posle dva asa. Taj sluga, Uianin,
priae:
Iao sam veli za njima, ama u stopu. Brate moj dragoviu,
udarie ovude preko, pa izaoe prema esmi. Tu, onaj stari, svrnu
nee, a ovo dvoje, otidoe naprijed, ama sve lagano. P' onda izae
onaj stari i s njim jedan visok ovek, a za njima dvije enske, ali se ne
sastadoe s Mitom i Persom, nego iahu poizadalje za njima. P' onda
onaj stari avo kroza Terazije svrati amo, bogami, vjerujte bar u
deset duana i od svakog izvede po troje, po etvrto eljadi, a svi iahu
na gomilice, poizdalje jedni za drugijem. P' onda, brate moj dragoviu,
stari, ne svrati nie, dokle ne minue dvor, samo to se porazgovori sa
jednijem dandarom...
Ima i njih u toj novoj veri, jakako! prekide ga jedan, odmaknuvi
rukom.
Pa onda? Svri viknu Makrena.
P' onda, gazdarice, obrnue onamo... onom dadom, a iz odonud
navrla kola, gospoda iz etnje... a praina se digla k'o oblak... te ja...
9

 Mangupe, te ti u mehanu, pak se ornuo! Vuci se odatle!

Veruj da je tako bilo, poe jedan gost. On ih je pratio do Londona,
gde se oni razdelie. Neki e pravo, neki e KnezMiloevom ulicom,
pa okolo, neki e preko zapadnog Vraara. Tu na raskru, najlake im
se pomeati meu svet i zavarati trag.
More, ne treba im se toliko kriti, kad imaju drugova dandara. Opet
e onaj prvi.
More, nisu ni svi dandari, drugovi!...
Dakle im je zabranjeno da se kupe? Ama gde li se to sastaju? pita
Makrena.
Pa zar ne zna? Ta u svojoj crkvi, na Novom Vraaru!
Ju! I vlast zna za to! I ne opkoli ih nou vojska, da ih sve pohvata, da
ih...
Batali, gazdarice, bogati! prekide je jedan pekar. Ja sam uo od
oveka, koji zna mnoge stvari, kako sve to biva. Onaj njihov vladika,
onaj to im je sazidao crkvu, on je milioner mogao bi kupiti po
Beograda razume li? On izdrava sve te novoverce, pa, razume se,
da i vladi ume nekako... i pekar trljae palcem o kaiprst, pokazujui
kako se broje novci.
I tu kaza svak svoju, osim dvojice, koji bejahu nemarni.
Majstor Tima seae kao obino, pijuckajui i puei, ali se ni jednom
rei ne umea u sav taj razgovor.
Drugi nemaran slualac bee Joi. Uprav on nije ni sluao o emu se
10

govori, nego seae nalaken, gledajui rasejano u gomilu gostiju. Kad

bi mu se umorila jedna ruka, on bi se podnimio na drugu, a pri tome
griskae svoj etkasti brk. Uoi toga dana bee isplatio gazdarici za
hranu; trebahu mu, dakle, jo dajbudi dve nadnice, pa da se
razmadari.
I drugi se susedi bavljahu doseljenicima.
Gazda Steva bee uhvatio raun koliko dnevno troe Mita i Persa i to
saoptio popu profesoru, jer se ovaj obavetavao o svakoj sitnici koja
se ticala obuara. Kod Steve kupovae Persa pirinad i ulje, grah,
soivo i sapun. Dalje, Steva je sraunao koliko ona troi na trgu za
zelen i voe, te je sve skupa iznosilo otprilike tri groa dnevno.
I tako novovercima ispirahu usta, premda njih dvoje malo s kim rei
progovorie.

11

III.
Protee nedelja dana. Bejae posle podne, vedar jesenji dan. Majstor
Mita seae za prozorom skrivenih ruku. Na njegovom rumenom,
detinjastom licu ne ogledae se ni briga, ni ama, ni nadanje nita.
Samo da sklopi oi, pa eto ti oveka koji sedei spava. Valjda da se
otme dremu, majstor bi, otprilike svake etvrti sata, ustao, te hodao
preko duana tri koraka tamo, tri amo, ne gledajui na ulicu.
Odjednom utia se graja u krmi, i majstora zaseni neto s prozora.
Mita obrnu oi i vide Joiku sa naherenim eiriem i sa cigaretom u
ustima. Bee u licu crven kao rak, i koleae se na nogama. Mita
ustade da proeta, a Joi, klatei se, ue u zabaratuma neto
maarski.
ta elite? zapita majstor.
Joi jednako govorae u svom jeziku, posrui na mestu i irei ruke,
kao da hoe da zagrli majstora.
Ne razumem maarski. ta elite, brate, ponovi Mita i ponudi mu
jednu stolicu.
A meni... kazali... to ti... Maar... Itenem! nastavi Joi sedajui,
pa s nategom die nogu i pokaza iskrivljenu potpeticu, muei se da
sazuje cipelu. Mita kleknu i skide je. Persa otkrinu vrata i proturi
glavu.
Me... Amo! ree Joi pokazujui cipelu, pa je uze i omeri njom
pravo u nos majstoru, ali ona prolete preko ramena i pade na stoi,
gde behu alati.

12

Persine ute obraze proe bledilo.

Vidi Bog! ree majstor saginjui se, i ljubazno pogleda enu, pak
se odmah dade na posao.
Meutim bee se skupilo pred vratima i pred prozorom gomila
gledalaca. Makrena stajae ramenima do praga, kako mogae gledati i
majstora i pijanicu, a da oni nju ne vide.
Joi, posokoljen, stade se derati, pravei pokrete rukama. Na neiji mig
spolja, seti se da ga neko gleda iza lea, te kad se obazre i vide Persu,
Joi ustade, pokloni se i poljubi vrhove od prsta, a to sve tako komino,
da se publika previjae od smeha. Joi sad tek bee dohvatio pravu
icu, te nastavi pevati maarski i svakojakim pokretima pokazivati kako
mu je mila Persa. Cigara mu se ugasi. On breknu za vatru. Majstor
kresnu kresavicom i prinese mu je da pripali. Joi ga uhvati za skut, i
odbijajui naglo dimove, mlatae desnom rukom po vazduhu, traei
da ga oamari. Najzad se majstor blago istre i opet prionu na posao.
Publika, prevarena u svom nadanju, razie se.
Neki postariji radnik, koji se pre nekoliko trenutaka smejao, stade sad
gunati kako nije lepo ni pravo da se jednom mirnom zanatliji ine
pakosti. Odmah se nae i drugi toga miljenja, jo dodade da je Mitu
trebalo braniti. Trei planu:
More, pravo bi bilo onu protuvu izmlatiti, neka zapamti kako se
vreaju potene ene!
Ali na tome osta.
Svi razmetoe tragove, svako svojim poslom.
Poto nestade publika, Joi, s jednom bosom nogom, otklati se opet u
13

krmu. Kad se vrati nosei sklenicu vina, pristadoe za njim samo dva
tri mangupa.
Potpetica bee gotova.
ta dugujem? pita Joi, pa nagli sklenicom.
Dvadeset para, koliko vredi koa.
Itenem!... Neu ja tvoga poklona! izdera se Joi, pa izvue iz
paga sitna novca i prosu ga po podini. Mita brzo skupi novac, zadri
dvadeset para, a ostalo smesti pijanici u pag, pa, turajui ga lagano,
govorae:
Idi, brate.
Pij! veli njemu Joi, pa ga zagrli drugom rukom i prinese mu
sklenicu k ustima.
Fala, brate, ne pijem vina, nego idi! opet e Mita, otklanjajui glavu.
Pij!... Mora piti!... Na!... veli Joi i prosu mu vino po licu i po
nedrima, te, cerei se, odbasa na ulicu.
Vidi Bog! ree Mita s uzdahom, pa zakljua vrta i spusti zavese na
prozoru.
Posle dva dana, rano svrati k Miti majstor Tima sa sinom, zdravim,
lepim deakom od 13 14 godina, koji noae pod pazuhom breme
knjiga.
Bro jutro, komija! Nazva krupni Tima, omeriv pogledom praznu
radionicu i pogurenog obuara.

14

 Bog dao dobro! odgovori lagano Mita, kao da broji svaku re.
Ev' ovom deranu napravi cipele, ama k'o to bi ih saio avolu, jer da
su gvozdene, ne bi mu trajale vie od mesec dana... Tri, brate, na sve
strane, kad nije u koli... Sedi de, Miloe!
Milo, smejui se, poloi knjige, u tren sede, izu se, a Mita bez rei
omeri mu stopu. ak se tako isto hitro obu i izleti.
Od jake koe i dvostruke onove, razume li! ree Tima sedajui
na stolicu, s koje ustade sin.
Razumem, odgovori Mita.
Paa, koliko ceni?
Mita se uhvati za podbradak i obori glavu.
Koliko je pravo, a vidi Bog! Graa za obuu kotae me tri i po
dinara, a mogu svriti za dan i po, to je dinar i po. Dakle pet dinara.
I bie cipele, k'o to rekoh, dvostruke potplate. Timi se spusti leva
gusta obrva, a desna ode uvis.
Bie sasvim kako eli! potvrdi obuar. To bee prvi nepoznati
ovek u novom zaviaju kome otprve ree ti. Jo se Miti otvori volja
na razgovor; to mu se poznade na licu, ali se savlada, uuta i sede za
posao.
Tima izae naglo. Poto se odmae desetak koraka, vrati se, ali, kad bi
prema prozoru, vide Persu u razgovoru sa muem, te otide u svoju
radionicu.
Sutradan, kad Tima i njegovi radnici kretahu na ruak, unese Mita novu
15

obuu. Tima je eljno zgrabi, svojim snanim palcem pokua odvrnuti

ivicu od potplate, tegnu ih, zakuca zgrenim srednjim prstom, obrnu ih i
stavi na sto.
S velikom panjom radnici praahu svaki Timin pokret.
Zna li to je, komija! ree on i opet mu se obrve razdvojile.
to, brate?
Pogodili smo pet dinara, ali da ti dam est, jer sam do sada plaao i
vie, a po dui behu uvek gore od ovih.
Ba su dobro izraene potvrdi stariji radnik, pregledajui obuu.
Miti sinu lice, ali zavrte glavom.
to smo pogodili, pogodili. Ni pare vie, ni pare manje!... Ali taj dinar
to si namenio meni, podaj sirotinji! Zbogom! I uze svojih pet dinara,
pa izae.
udan svetac! ree Tima, odmahnuv glavom.
udne budale! doda jedan radnik, i udari u smeh. Taj se brine o
dui!
More, neka on radi jevtino, pa ako e se posvetiti, nastavi drugi. Ja,
bogami, odoh sutra da poruim jedne.
I ja!
I ja! rekoe i ona dvojica.
Ded zatvorite! ree Tima i izae prvi. Kua mu bee trea od
16

radionice. On se sukobi sa Joikom, koji je zvidao, znak da bee u

prelaznom stanju izmeu pijanstva i treznila.
Tima mu poloi obe ruke na ramena, to zaudi ne malo i Jou i
radnike.
uje, baratum Joi! veli majstor gledajui ga pravo u oi, i
drmnuvi njim ako jote bude inio pakosti majstorMiti, imae
posla sa mnom. Jes' razumeo, bratum? Ja... onako... zna...
umadinski... budem... tebe... ajne!..., cvaj! i pripremi tu svojom
irokom rukom.
Tima izgovori to mirno, ali pogled i izraz lica kazivahu da se ne ali, te
Joi otide zbunjen u krmu. I radnici, idui za majstorom, ogledae se
u udu.
Sutradan sva tri pomonika Timina poruie obue kod Mite. On je sa
svakim pogaao onako isto kao sa Timom, ni paru vie, ni paru
manje nego to vredi graa, pa onda izrada. To se udo brzo razglasi
po susedstvu, te navree muterije. Meu prvima je bila Makrena. I
gazda Steva posla svoga kalficu na omeru. (On je ve nosio beke iz
KnezMijajlove ulice). Malo pomalo, pred Boi, gotovo svi stanovnici
Mitine ulice postadoe njegove muterije, tako da je radio od zore do
ponoi, i jedva mogao odolevati.

17

IV.
U maloj radionici smesti se lepa gvozdena pe kraj koje povazdan
seae Persa, sa kakvom lakom enskom rabotom u rukama. Pa onda
donee Timini ljudi jednu policu i dve jake stolice. Pa se onda pojavi
velika gasna lampa, sa zelenim titom. Persa se ponovi zameni
izlinjale naute haljine tamnijim, debljim, koje i bolje dolikovahu njenom
isposnikom licu.
Ne moe se tvrditi da Persa bee sasvim mirna od zadirkivanja,
osobito po daljim ulicama, u njenom jutarnjem hodu na trg, ali joj bee
kud i kamo snosnije nego pre dva meseca. Gazda Steva, na primer,
dohvatae se za eir, odgovarajui na njen pozdrav, debeli kova i
njegovi stariji radnici takoe se ljudski zdravljahu s njom, ak i
goropadna Makrena mrdnula bi joj ponekad glavom. Ponekad, tj. ako
se desi sama na vratima, jer ako se u takvom sluaju razgovara sa
nekim, tada pljune za Persom, i grdi novu veru. Najljubaznija, pak,
bee s njom Timina ena Ljubica, neka sitna, viljasta crnojka, vrsta
kao da bee od tua salivena okretna kao devoje, pored svega toga
to je rodila osmoro dece. im bi otvorila usta da progovori, odmah bi
se poela i smejati, pa i oi joj se smejahu, krupne, svetle, crne oi, u
kojima bi se mogao ovek ogledati. Ona se prvi put porazgovori s
Persom kad Mita naini obuu i za njeno najmlae dete od dve godine.
Koliko nas je god u kui, eto od Time do malog Duana, pa i radnici,
ama svi, svi eto nosimo obue koje je va ovek pravio! ree
Ljubica, s takvim glasom i izrazom lica, kao da bi to valjalo zabeleiti i
letopis Savske ulice.
E, hvala vam! odgovori smerno Petrovika.
Ama, izvinite, vi izgledate slaba! Ja sam, bogami, odavno to primetila
i ba sam govorila s Timom. Da se niste razboleli od kad ste u
18

Beogradu?
Ja sam odavno bona; ima ve est, sedam godina.
Izvinite... meu nama enama moe se govoriti: da niste zapatili
bolest posle poroaja? Ljubica se uozbilji, i skupi svu panju i pamet
u tom vanom trenutku.
Persa se alostivo osmehnu.
Nisam, dobra gospo, ni imala dece. Ja imam bolest u srcu, uprav, ne
boli me nita, nego srce zaigra jako, kao da hoe da izleti, pa onda ne
mogu da diem...
A to vam dolazi svakoga dana?...
Kako kad. Ponekad proe i osam dana da nita ne osetim, a
ponekad i po dva tri puta preko dana i ponoi. Najtee mi je nou.
Pa jeste li se leili?
Bog je na lekar! ree Persa, oborivi oi.
Kako to! Dakle, niste se...
Jesam, jesam, doda bre Persa. U Novome Sadu pregledao me
doktor i dao mi nekakav praak, ali nije pomogao. Posle mi ree doktor
da se uvam od vlage, od umora, od nekih jela, i ko bi ga znao!
ree Persa s osmejkom. Pa eto malo to i radim! Pospremim kuu i
zgotovim jelo, to je sve!
Jest, i uz to idete na pijacu, a perete, i ijete sama!
Nego! Da uzmem slukinju, valjda? zapita Persa, udei se.
19

 Pa i to, dabome, pree je zdravlje nego sve ostalo. Va ovek sad

lepo zarauje, a mogao bi i vie, da mu... ovaj... da hoe. Ljubica udari
savetovati i pomenu nekoliko domaih lekova, kazajui potanko kako
se koji gotovi i uzimlje... Dugo trajahu te njene pouke. Spoetka Persa
sluae prosto iz utivosti, pa joj se zenice rairie, i ona ih obrnu na
stranu; oevidno njena pamet bee daleko od razgovora. Kad Ljubica
to opazi, prekide govor, Persa se trgnu iz zanosa, pa, malko zbunjena,
stade se opratati.
Posluajte vi mene, Perso, neete se kajati! zavri ubica svojim
obinim glasom i veselim izrazom lica.
Vidi bog da se imam za to kajati! ree Persa tiho, kao za sebe.
Hvala vam na dobrim savetima, ali ne pomae nita! dodade i opet
se onako udno osmehnu. I moja je majka od iste bolesti umrla. Hvala
Bogu na svemu! Od neke se bolesti mora umreti je li tako? A nama
nije dato da biramo, nego to polje onaj ozgo! I Persa rekavi to,
zavrnu oima, a lice joj dobi izraz blaenstva, isto kao da u tom
trenutku ugleda Gospoda u svoj njegovoj slavi, te kao da joj dua
eljae odleteti k njemu, u svoju pravu postojbinu, gde su naslade,
kakvih oko ne vide, niti uho u.
Malo je aava! ree posle Ljubica muu ali je dobra dua!
Pa ena prema muu, a tako je opet bolje, nego da se ne slau! ta
bi ti, na primer, radila da ja odem u novoverce, pa da cenim moje
radove za polovinu manje nego sad, a? Timi strnu brk i otkrie mu
se beli zubi.
To se i njoj uini tako smeno, da se od silnoga kikotanja previ i uhvati
za njegovu snau miicu.
Ljubica, posle toga, kad god udesi Persu, porazgovori se s njom.
20

Jednom joj ode u pohode, ali se vrati kui prilino mrzovoljna. Stade
muu da pria:
Nemaju, brate, u sobi ni ikone, ni bosiljka. Ja... zna, onako,
izdaleka... povedoh re o tome, kako nije lepo...
Ama, to ti da se mea, to ti da popuje! prekide je on ljutito. to
se nas tie ko u to veruje, ili ne veruje?
Nisam, bogami, brate, nita onako uvredljivo kazala, a samo sam
izdaleka napomenula, pa kas Persa preuta o tome, mi smo se
razgovarale sasvim o drugome. Ona mi je priala o Novom Sadu, kako
je tamo i kako se ivi. Prognali su ih otuda, zbog te njihove vere. I
mnogo smo se ispriale. Ja ti kaem da je pametna i dobra...
A pre ree da je aava!
Ama jest aava to se vere tie, ali u svemu ostalom nije.
Glas o udnom obuaru pree njegovu ulicu. aci navree. Ponekad bi
ih ulo toliko da se ne mogahu smestiti u maloj radionici i do dugo
morahu ekati red radi mere. Njihova graja, ala pa i zadirkivanje ne
brkahu mnogo majstora. avolan kakav nezadovoljan ni umerenom
cenom, ni dugim rokom za plaanje, stavi ruku na prsa, zamlei oima,
te pone, usred priduevnog smeha svojih drugova: Vidi Bog,
majstore, da ti ne mogu dati vie od sedam dinara, i to, da su od
telee koe, a pri vrhu, zna, malko nacifrane. A, vidi Bog, da ne mogu
ekati vie od osam dana, ako neu gaziti bos! A stan mi je ak pokraj
Dorola!
Taki razlozi, a tako iskazani diraju Mitu u srce, ali ne zna kako bi
svemu doskoio, te i on od svoje strane uverava da Bog vidi i to se
ne moe.

21

Najposle morade uiniti to mu je odavno savetovao Tima. Uze

jednoga pomonika. Bee to beograi od dvadeset i tri, i etiri
godine, crnomanjast, osrednji rastom, tanak i bledunjav. Ime mu bee
Rista. Bee vet zanatlija to se videlo odmah, ali se ve prvih dana
poznade i da je pokvaren. Poe odlaziti u krmu nekoliko puta na dan i
sipati kojekave dosetke, osobito kad proe koje mlado enskinje. Ba
prvu takvu njegovu dosetku u Persa, te uprepaena gledae mua.
Pa onda, jedne nedelje, kad se Mita i Persa zatvorie, Rista
prislukivae, te zapamti rei i napev neke pobone pesme Na se car
sija na Sionu, te je to ponavljao na sav glas u krmi i dodavao svoje
stihove, ali takve sadrine, da se Makrena i gosti smejahu. I najposle,
obezobrazi se toliko da sutra dan, onako mamuran, poe pevati ta
svoja stihotvorenija i u radionici.
Majstor izae.
Posle dva asa doe stari Sreta, isplati pomonika to mu bee
preteklo od zarade, pokloni mu jo toliko novca i otpravi ga.
Mita ve ne htede da uje o drugom pomoniku, nego stade odbijati
muterije koje ne mogahu ekati.

22

V.
Te godine zima bee neobino blaga. Prvi sneg pada tek posle
Bogojavljanja, ali tada stegnu mraz, da pukne kamen, to no reku.
im nasta ta nagla i velika studen, Persa pade u postelju. ia Sreta
nastani se kod njih i zameni u nekim domaim poslovima obolelu enu.
Ljubica Timina poe ee svraati s ponudama, od kojih veinu behu
zaludne, jer je bolesnica najradije primala mleko. Ljubica upotrebi svu
svoju reitost, sve mogue razloge, ne bi li je nagovorila da pije orbu i
da jede pomalo mesa, ali sve zaludu. Persa je s osmejkom
zahvaljivala, a pri tome bi pogledala mua i Sretu. I oni bi se tada
osmehnuli, a to je otprilike znailo:
Ovaj nas svet ne razume! Svet ovaj misli da je telesno zdravlje
najpree dobro, da se treba ak i omrciniti i ogreiti radi zdravlja!
Oprosti im, Gospode, jer ne razumeju tvoju volju. Prosvetni ih Gospode
sa Siona, da poznadu svoju glavnu potrebu spas due!
Odista, ne bi Ljubica umela tako iskazati te njihove misli, ali je ona njih
jasno proitala na licu sve trojice. To joj u isto vreme bee najvernije
merilo koliko su aavi sve troje, te se domiljala kako da spase
bolesnicu, na neki nain a protiv njene volje.
Jednom, kasno uvee, zatee ona Persu u stranim mukama. Sedela
je na krevetu naslonjena na etiri podglavaa; disanje joj bee
uestalo, ali isprekidano, te se ponekad moglo misliti da joj se dah
nee povratiti. Sa suhom vratu, pod jabuicom, koa joj otskakae, kao
da pile kljuje iznutra. Persa se prstima grevito hvatala za pokriva,
as zverala, kao da joj se neto strano prizirae, as samala oi.
Mita je mirno radio kraj nogu Persinih, a Sreta mu stojei neto itae.
23

Ljubica se zgrozi videi toliku njihovu nemarnost prema samrtnikim

bolovima, te, bez rei, odmah se vrati ka Timi, proapta mu neto, pa
otide ka lekaru, koji ne bee daleko s kuom. Zatee ga. Bee to ovek
osrednjega rast, sme, kukasta nosa i debelih usana. Na prvi se
pogled moglo poznati da je Jevrejin. On se zaudi videi Ljubicu, jer je
poznavao Timinu porodicu; i bee stoga ih je sve dobro zapamtio to
im je malo trebalo. Ljubica mu ivo i verno ispria sve to je znala o
Persi. Doktor ne znadijae emu da se vie zaudi, da li osobama o
kojima bee govor, ili Timinoj eni, koja se za njih zauzima. On je,
dodue, uo bio po togod za nastranoga obuara, ali sad mu slika
njegova bee potpuna.
Moe ena noas umreti, a mogla bi iveti i koju godinu, to je taka
bolest. Najposle, da vidimo, da vidimo! odgovori on Ljubici polazei s
njom. Svratie u apoteku, gde on uze neki lek. Dalje putem dopuni
ena mnogo to ta o susedima.
Na Mitinu licu se ne ukaza nikakva promena kad ue doktor. On
lagano ustade i snimi tit sa lampe. Sreta se kao malo trgnu, ali se
istoga trenutka pribra. Bolesnica se, kao iz utivosti, nasmei Ljubici,
pa zatvori oi.
Doktor joj nasloni uho na grudi, pa joj onda brojae udarce bila, pa
stade pitati od kad boluje, kako se bolest pojavlja itd., sve ono to bee
uo od Ljubice. Mita je odgovarao savesno, ali kratko. Lekar ih ispitljivo
motrae svo troje. Kao da ga najvie zanimae Sretino oblije, pa
Persino. Najposle iz sklenice usu nekoliko kapljica u laicu vode, i tim
zapoji Persu. Jo naredi da joj stave hladne obloge na grudi i da joj se
lek daje samo u nastupu, pa otide.
Pa hoemo li joj staviti krpe? zapita Ljubica malo ljutito.
Paa... moemo! odgovori Mita ali se ne mae.

24

Ljubica okvasi ubrisa, ocedi ga i poloi ga na grudi bolesnici. Domalo

ova tvrdo zaspi.
Tada njih troje preoe u radionicu.
Mita stite ruku Ljubici.
A ja sam mislila da ete se ljutiti na mene! poe ona, smejui se.
Ja k'o mislim, da je to protiv vae... protiv vaeg adeta, zvati lekara.
Istina, Bog je na lekar! odgovori on gledajui u Sretu i dignuvi
prst, ali ponekad on se slui i ljudima da izvi svoju volju, da nekoga
digne sa sveta, a opet nekoga da izlei. I vi to, Ljubice, ne biste uinili,
da vam Bog nije zapovedio!
Sreta gutae svaku njegovu re. Ljubicu podigoe trnci, s takvim je
ubeenjem obuar govorio.
Eto, tako je, dobra eno! nastavi on. U staro vreme, u vreme
proroka, be se smrtno razboleo jedan car, od neke rane. Svi njegovi
lekari ne mogoe mu pomoi. Car je vapio ka Gospodu da mu produi
dane njegove. I Gospod ga uslia, odista stoga to je ivot carev
trebao na svetu, radi nekoga dobro. Gospod se u utvari javi jednome
proroku i naui ga da napravi melem od smokve te da privije taj melem
na carevu ranu. Prorok to izvri i car ozdravi onoga asa. Da su lekari
nainili taki isti melem od smokava, mislite li vi da bi on mogao
pomoi?
Ne bi mogao pomoi! odgovori Sreta.
Ljubica ustade. Sad njene smeljive oi igrahu veselo i celo joj se lice
smejae. Ona nikada dotle ne u od Mite toliko rei u jedan mah, pa
kakve rei! Pa onda ono njegovo vladiansko dostojanstvo i Sretina
poniznost! Pa onda pomisao da je ona pred njihovim oima kao neki
25

boji poslanik! Pa onda, seti se da je sluala od suseda da je Mita neki

pop meu novovercima, te joj se pretstavi slika, kakva mora biti
veerom, prema sveama, tamo u njihovom hramu, kad mali Mita
propoveda gomili dronjavaca! Ah, sve to bee tako smeno. Jedva je
ekala da ispria Timi i da se sita nasmeje.
Dakle, promenite oblogu, kad se dobro zagreje i pazite da joj date
kapljice, ako bude nastupa! ree ozbiljno, pripretivi prstom, uverena
ve da e biti posluana. Laku vam no!
Bolesnica je prespavala celu no, a sutradan, se pridigla.
Sutradan poe naglo poputati, kao to bee naglo i nastala. Desetak
dana sneg se kopnio, iako oblaci zaklanjahu sunce. Pa udari juni
vetar, pa se prekono sneg sasvim rastopi, tako da niza strme
beogradske ulice, koje silaze ka Savi i Dunavu, letijahu bujne reice.
Ali posle nekoliko dana bee druga polovina februara poe sunce
grejati. Kaldrma bee ista. Po kestenju na Terazijama izbi put. Svet, u
velikim gomilama izlaae u etnju, ka Topideru.

26

VI.
Jednom pred podne Mita se zaudi kad se pojavi okovani tap i kucnu
u podinu, zatim kad kroi noga ispred mantije, pa se ispravi pred njim u
svem svome dostojanstvu pop profesor, igrajui se s medaljicom pod
vratom.
Pomoz Bog, majstore!
Bog pomogao prihvati Mita ustajui.
Da mi napravi jedne cipele, hoe li?
Mogu! veli Mita, ekajui se.
Svi te hvale da si dobar majstor, i, to je glavno, da nisi skup, pa,
velim, hajde da i ja poruim, pa, ako mi budete povoljan, poruiu i za
moju gospou... Zbilja, izrauje li enske cipele? Ama, zna, ne
mislim kojekakve enske cipele, nego fine, ukusne, od tanke koe...
kako ono zovu? sad svejedno, ded da sednem, da mi uzme meru.
Ja! Ded, molim te, skini mi levu cipelu. Ja uvek traim da mi se uzme
mera na levoj nozi, jer na njoj imam ulj, a inae teko je ugoditi da mi
na nju dobro ide cipela. ort bi ga znao, kao da mi je deblja od desne!
Uvek sam stradao zbog cipela, tj. ovde u Srbiji. Kupovao sam gotove,
ev' i ove su gotove kupljene pa kad ih poprobujem idu dobro, kao
rukavica, ali, posle jednoga sata, sve zvezde vidim. ort bi ga znao! U
Rusiji kad sam bio, nisam stradao od toga. Nego, lako je tamo. U
Petrogradu na stotine magacina, pa zaem i biram. Nego, i izrada je
tamo, razume se. Moe ovek poruiti, pa kazati: imam na pr. ulj na
malom prstu, i radicu, recimo na peti, pa elim da mi tako udesite, da
ne oseam bolove, pa kvit! Kroz dva tri sata, cipele su gotove i udesne,
da ti stane pamet od izumenija. Eh, Gospodi pomiluj! Ded, majstore...
27

nego pre svega, tano da znam za kad mogu biti gotove... ta je

danas? Danas je ponedeonik! Dakle, vtornik, sreda, pjatnica, subota,
voskresenije... mogu li biti za u sredu, a? Za sredu do podne? Da,
pae, u sredu je blagovjeenije, praznik gospodstveni, ne radi se.
Nego, ti radi i kad su veliki pravoslavni praznici, je li? Vi, novoverci,
praznujete samo nedelju? No, no, no, tome je kriva optina, uprav
zakon, trebao bi strog zakon kao u Rusiji? Dakle za kad?
Jedva prestade i prui stopu.
Obuar zbunjen tolikim mnogoglagolanijem uze svoju knjiicu, u kojoj
beleae imena muterija i rokove izrade, pa poto je pregleda,
odgovori, razvlaei kao obino.
Mogu biti u sredu, najdalje.
Eto, vidi, dakle e ipak raditi toga dana! No, lepo, lepo, a cena?
Mitin odgovor i na to zadovolji munog muteriju.
Na Blagovesti, oko dva asa posle podne, odnese Mita obuu popu.
Na stepenicama njegove kue u Mita umiljato pevanje u tri glasa.
Predusrete ga kuharica, te, uzevi od njega cipele, odnese ih u sobu.
Pevanje se namah prekide, a posle kratke tiine, zaklikta neki zvonki
glas, ono smejanje, koje ti i pred nepoznatom kuom izazivlje pred
oi mladu, zdravu ensku, te navodi oveka grenika da digne glavu ka
prozoru. Ali novovercu taj smeh napominjae lakoumni, plotni svet, nad
kojim caruje sotona, te bi rado pobegao. Slukinja se vrati, rekavi da
ga zovu unutra. Opet se smeh zaori. Mita ue u sobu, poklonivi se
nezgrapno.
Za stolom s popom seahu dve enske. Pred njima bee sklenica vina
i na tanjiru tvrde, etvrtaste poslastice kakve su se uz post gotovile.
Pop, u lafroku, izvaljen u naslonjai, pirio je mlazeve dima iz cigrete.
28

Poa omalena, plava, beloputasta, puna oblina, seae skrtenih

ruku. Prema njoj bee druga plavua, njena sestra, devojka svom
glavom via od popadije, protegljastih obraza, rumena, ivih oiju,
kovrdaste kose na glatkom, pravilnom elu. Devojka bee pokrila usta
rupcem. I bez toga, Mita hoae poznati da je to ona to se onako
greno smeje.
E, majstore, ba harao! poe domain. Ja sam zadovoljan, evo
vidi, poprobavao sam, te mislim da e mi dobro stojati! i on podie
levu nogu, s novom cipelom.
Izvolite sesti! ponudi gospoa.
Da, sedni, pa i aicu vinca! dodade domain toei, i prostrelja
oima obe enske, kao da ih opomenu; pazi to e sada biti!
Fala, blagodarim, ne pijem vina ree majstor injajui se da li da
sedne.
E, ne! Ne pije vina! Zato to? Zar svi vi...
Izvolite sesti! ponovi gospoa. Malko od ovoga testa, to moete!
Ona mu prinese tanjir.
Mita otkrnji krajiak kolaa i sede na kraj stolice.
Majstore, kao poten i bogobojaljiv ovek, odgovori mi otvoreno na
neka pitanja! poe popa medeno.
Celo Mitino lice dobi izraz nategnute panje i opreznosti.
Jesi li roen u pravoslavnoj veri?
Ne... razumem... te... rei.
29

 Jesi li roen od pravoslavnih roditelja, jesi li krten bio; jesi li hodio u

crkvu; jesi li se ispovedio i prieivao, bratMito?
Mita potvrdi glavom.
A sad ve nisi pravoslavni?
Ja pravo slavim Boga, koliko mogu i kako umem!
Kao i mi, je li? Ide na lituriju, prizivlje ugodnike boje, poituje
svetena lica, dabome?
Crkva je svuda gde se makar dvojica sastanu u ime Hristovo! Mita
ispravi kaiprst.
Aha! Tako li ti objavljuje te rei iz Svetoga pisma!
One su jasne po sebi.
E, moj brale, tvrd je dvopek za tvoje zube! Evo u ti izvesti najprostiji
primer. Ti zna koje bee prvo udo to uini Isus? On je, u Kani
Galilejskoj, na svadbi jednoj, pretvorio vodu u vino. Kai mi, zato je on
to uinio? Uprav, zato to bee njegovo prvo udo?
Ja razumem njegovu nauku, a to je mudrovanje.
Nije to mudrovanje! planu pop i ustade, niti moe razumeti
Hristov nauk bez naega tolkovanja, uprav bez tolkovanja svetih otaca!
Gotovo svakoj pojedinoj izreci iz Svetog pisma treba posvetiti ceo
ivot, pa da se objasni sa svake strane. Koliko li je mudrih ljudi to
uinilo!... Ta i mi svetenici uimo toliko godina da nauimo kako emo
objanjavati najobinije stvari, a sad krpe, krojai, amali, i kojekakva
fukara, ustae da to reavajui po svojoj pameti, da ne priznaju
30

bogoslovski avtoritet, da preziru svete, velikoljepne obrede, i prilike

ugodnika bojih, i znamnije asnoga krsta.
Popa sede, ispi aicu vina, pa nastavi blae:
Jadan Mito, kud si zaao? Pogledaj vidi ove kapke na oima? to
su oni oima to je crkva pravoslavna istoti vere i predanju svetih
otaca... crkva titi veru od svakoga pritrunka. No, ti ne moe to
razumeti, nego dovedi mi jednoga od vaih uenih ljudi, a ima jedan
takav, kau, pa da vidi kako u ga priterati duvaru!... Ruku moju
dajem, ako se tada opet ne porati u pravoslavlje, jadni Mito, u nae
lepo pravoslavlje, za koje su ginuli nai pradedovi, koje je kroz toliko
vekova ljute nevolje odralo u snazi srpski narod . On skonfuzovatija
(On se zbunio)
! zavri ruski, pogledavi pobedniki enske.
Eto pravda (Zaista)! potvrdi popadija.
Gospoica se nasmeja.
Zaista Mita stojae oborenih oiju, ali ih sad die, i mirno odgovori:
Hristos nije uio knjievnike, nego ribare, radike i teake, s reda ljude
i ene, i svako ga razumevae, i ko je bio ista srca, verovao ga. A
Hristos je vazda meu nama, i njegove su rei vene, i mi ih
razumemo bez iijeg tumaenja, a ko je ista srca, veruje ga!
Pop skoi, kao da ga neko iglom bocnu.
Dakle, opet!... Dakle, jedno te jedno!!... Hajde kad je tako, kai mi ta
znae ove Hristove rei: Nisam doao na svet da donesem mir,
nego ma!
Mita se razmisli:

31

 Paa... Evo vi se sa mnom prepirete, i mnogi drugi se prepiru, bez

potrebe, oko njegovih rei, a on je znao da e to tako biti i zato ree:
da donosi ma!
Nije to tako viknu pop ve srdit.
Paa, gospodine, moemo protolkovati i drukije! Ma je ma. Njim
ovek ubija svoga neprijatelja, a neprijatelj je na sotona, to jest: svako
zlo!
Nije! Nije! viknu pop promuklo.
Obuar slegnu ramenima.
E, ne mogu pogoditi da kaem onako kako bi vi hteli.
Ta majstorova nehotina ironija, njegova nepomerna mirnoa i
pouzdanje u sebe, razdraie dozlaboga profesora, te poe, runim
izrazom lica:
More! More! Iako si tim svojim tolkovanjem daleko od istine, ipak si
njim izrekao sebi presudu!!... Vi ste sotone, vi novoverci, vi ste zlo,
protiv koga treba istrgnuti ma, do istreblenija.
A koje zlo inimo? upita Mita nepomino.
Koje zlo?! Zar je malo zlo sablanjavati narod i odvraati ga od
pradedovske vere, a?... Ded izgovori simvol vere!
Mita zavrti glavom.
Znam da nee, a znam i ostale vae bogumrske jeresi. Ded izgovori
ove rei: Verujem da je preista djeva, po Duhu svetom zaela i
rodila spasa naega, Isusa Hrista!
32

Mita zaprepaen kroi natrake, i zatiti lice dlanom, kao da je uo

strahovitu hulu na Boga.
Vidite li! dreknu pop udarii pesnicom o sto.
Obe enske ustadoe da ga umire.
Mita izae.
Kuharica koja se bee pritajila pred vratima, ustuknu pred njim,
gledajui ga koso.
More vlada je kriva, to ih trpi! viknu pop iz sveg glasa.
Vidi Bog! ree Mita u sebi. Vlada!... Zakon!... Skuptina!...
Vidi Bog!... Vidi Bog!... Vidi Bog!.... ponavljae majstor uz svaki korak
niz stepenice.

33

VII.
Majstor Tima bee otiao poslom u unutranjost Srbije i tamo se
zadrao preko dva meseca dana. Kad se vrati, te uvee prvi put poe
u krmu, srete se sa Joikom, koji iae iz Mitine radionice. Tima se
ustavi, a Joi proe ispred njega ne opazivi ga, toliko bee zamiljen.
Tima se sad primae k Mitinu prozoru, te ugleda, osim mua i ene,
jednoga brkonju irokih grudi, sa nizom utih putaca sredinom
prnjaka. Brkonja imae na glavi ubaru, koja vrhu oniskog ela i
gustih obrva, injae stranijom tu hajduku glavu. Zaista taj ovek
mogae posluiti kome slikaru kao ugled hajduka, od onih to na
vraniima pustare po maarskim pustarama. Mogao je imati 30 do 36
godina. Ali ta slika andor Roe seae mirno za obuarskim stolom,
prema Miti, i proivae iglom kou. Ba se zvao andor, i bee Maar.
Tima se seti njegova imena, jer ga poznavae odavno.
Obojica rabotahu utke.
Kroz vrataca to voahu iz radionice u sobu ue Persa, ua no pre,
bee sami kostur obmotan koom, tako da se Timi uini da vidi neku
utvaru. Ona imae u ruci neku knjiicu, zelenih korica. Kad sede
izmeu njih, andor skide ubaru i baci je na podinu. Ona poe itati
glasno. Obrve joj se uzvile, a oi sjakte kao dva eravka. Time ne
mogae razumeti rei, no mu njen glas dopirae, as jai, as slabiji,
onom monotonijom kojom aii ue zadatke. Mita sluae s velikom
panjom, ali po andorovom izrazu lica moglo se suditi da ne razume,
jer bee srpski, premda je s potovanjem sluao. Jedared obuar
okrete glavu ka eni i die prst, a nato se njene obrve jae uzvie, oi
bolje zasjae, te upre prstom u neku re i zastade. Pa onda opet
nastavi itanje.
Tima ue u krmu.
34

Prihvatie ga uzvici veselja, na koje on umereno odgovori, rukujui se

s dvojicom, trojicom, pak sede na svoje obino mesto.
Makrena mu donese njegov obian obrok vina, sa pozdravom: Dobro
doao, majstore!
Bolje te na'o Makrena, odgovori on posmatrajui je. Bee jako
opala i bleda.
Da nisi bolesna?
Nisam!... Onako nije mi dobro! odgovori ona preko volje, gledajui
na stranu, pa lagano otide k jednom gost, koji leima bee obrnut ka
Timi i koji se ne obazre kad on ue. Tima ipak poznade da je to Joi.
Makrena se nalakti i stade aptati s njim.
Veseli pekar opkladi se oko neega sa gojaznim Nemcem, kovaem,
gazdom Joikinim.
Dakle, za deset litara vina! nudi pekar pruivi mu ruku. Pri tome
tako smeno namrska desni obraz, te mu se odie brk i zatvori oko, da
svi udarie u smeh. On je tim hteo da namigne put Makrene, a poto
mu to ne ispade, on zaburi usta i glavom mahne put nje, pokazujui je
drugovima.
Dakle, pristaje li Franc? pripita pekar.
Malo je deset! ree neki. Kladite se za dvadeset.
Dvadeset! Dvadeset! povikae ostali.
E, pa za dvadeset litara! ponudi pekar.

35

 Gilt! ree kova, tresnuvi dlanom o dlan pekarov, pak mu zadrma

rukom. Ja pudem platila tvatsest lidara fina, ako Makrena...
Psssss! uutka ga protivnik.
Ne sme sad govoriti! veli mu pekar.
Neka see majstor Tima! ree neko.
Jes! Jes! Majstor neka presee! zagrajae ostali.
Debeljko i pekar, drei se za ruke, prioe ka Timi. On se nasmeja i
razdvoji im ruke.
Hajde, eto vam, iako ne znam oko ta se kladite!
Pekar stade aptati na uho Timi. to je dalje priao, to se na licu
Timinu pokazivalo vee uenje, dokle mu se obrve razrograie.
Je li mogue! ree on kao za sebe, gledajui Makrenu, koja jo
jednako aptae sa Joom.
Gosti opet zagrajae, sedajui. Nekolicina njih zapeva, oevidno da
zabauri predmet opklade.
U taj mah Makrena ode za tezgu, natoi au vode i odnese je Jou.
Ovaj ispi u duak, ubrisa usne, i izae bez zbogom ikome.
Servus, Joika! viknu njegov gazda, debeli Franc, ve prilino
ornut. Servus paradum!... nofoferac, nasaren! Hahaha!... Joika
ne pila vie! Ne jela mesa!... Joika nasaren!... hahaha!
Ta uti, vabo, ubio te bog! viknue.
36

 Joika, hahaha! ponavlja Franc.

I svi ostali udarie u smeh.
Makrena se ukrutila bee pred tezgom.
Joika... nasaren... hahaha!
Pa jest nazaren, ta vidi da ne pije vina evo ve mesec dana! ree
jedan.
A naa Makrena hrani ga pasuljem i soivom! drugi e.
Pa ta onda? upita Makrena mirno.
Nita, nita, gazdarice, ovo je ala! odazva se pekar, i opet onako
smeno namignu. To razgolica i onako veselog Franca, te, kroza smeh
nastavi:
A Magre... Magrena, hahaha, ja sam tebe kladila se...
A to si se kladio na mene? zapita ona, ne miui se s mesta.
Nita, ne sluaj ga!
Ja klatila ne tvadeset, ne trideset, nego pedeset litara, ako...
Svi zagrajae da ga zaglue.
On tresnu pesnicom o sto i ustade.
to se ja pojim jedno ensko! Ja se klatila ti ne pute Joi ena! Pek
se klatila to pute!
37

Nasta mrtva tiina.

Mogao bi ti izgubiti opkladu! ree sasvim mirno Makrena.
Gosti isto kao da ne poverovae svojim uima, no se zgledae meu
sobom, pak se svi pogledi stekloe na krmaricu. Ona prezrivo slegnu
jednim ramenom, obrnu im lea, uze kredu i poe neto sraunavati.
E, sretno bilo, ako i to bude! rei e neko sa puno ironije u glasu,
ali ona za to ni habera.
Ja trim re! potvrdi Franc, i on prilino snebiven.
I ja, valaj! doda pekar.
iveli! izdera se neki. Ded, na raun toga, po po litra na svakoga.
Hej, bre, Makrena, amo vina!
Jedan zapeva svatovca.
Tima izae i primie se ka Mitinu prozoru.
Na mestu Persinu Joi itae jakim glasom, te Tima sam mogae
razumeti da ita maarski. andorovo hajduko lice bee jako paljivo i
izraavae poniznost, koliko to odputahu njegove krute, muke, crte;
a Mitino odavae potovanje, bez panje.
Tima se u polasku nekoliko puta od uda prekrsti.
Doavi kui, razbudi Ljubicu i stade je zapitkivati o tim udnim
pojavama. ena mu, onako sanjiva, ispria to je znalo i celo
susedstvo.

38

 Joi je veli preao u novoverce. radi po ceo dan, ne bije egrte,

trpi svakojaka njihova zadirkivanja i deli milostinju siromasima. Uvee
ide na molitve ka Miti. Spoetka je to krio, a sad, od kad se kod
Petrovia nastani onaj radnik Maar, Joi se ne krije... A za Makrenu
se takoe svata govori. Zna se ve da ne pije vina, a i cenu je jako na
sve spustila. Jo govore da hoe da proda sve stvari iz krme, pa da
se otseli nekud, i ta ti ja znam, ta jo!
Mu njoj ispria sve to bee uo toga veera.
To ne verujem! ree Ljubica da e se udati za Joiku... A, opet,
avo bi ga znao, jesu neki vraari ti novoverci! Kad oni mogu privui u
svoju veru jednoga Joa, jednu Makrenu, zato ne bi mogli uiniti i da
se venaju ako se ti nekrsti venavaju!
Ja, bogami, tako je! potvrdi on.
Ja sam o svemu tome odavno neto razmiljala. Ja... znam... kako
da ti reem, ja mislim, da oni umeju omaijati oveka... Bogami, ne
smej se, ja to tvrdo verujem, dadnu neto u piu, ili kako drukije! Eto
kad mene Persa pogleda pravo u oi... ama ne uvek, po nekad zna
lepo me uhvati nesvestica...
E!
Jest, tako mi ivota! I, kai ti meni, zato sam se ja k njoj tako
priljubila, kao da mi je roena sestra, vie po sto puta no da mi je
sestra! Prosto eznem za njom!...
Tima sedi na krevet namrgoen.
Ljubica takoe sede.
Ama, ja ne idem k njima od kad si ti otiao na put. Nijednom nisam
39

bila od kad je Persa bolovala... To je pred bogom grehota, ama ta u

kad sam mislila da me...
ta?
Pa sve me neto k njoj vue!... Na, i sad bih, bogami, pola. Prosto
mi je u srcu... te, da... mogu...
Tima se gre namri.
Sutradan pop je osvetio vodicu u Timinoj kui. Uvee je Tima malo
sedeo u krmi, ne obraajui panju ni na Makrenu, ni na goste.
Jedino, u povratku, gledao je na Mitin prozor, i video isti sinoni prozor.
To se ponavljalo nekih petnaest, dvadeset dana. Pa se onda useli u
krmu neki Glia Smederevac, koji je pre drao krmu negde u Paliluli.
Promena gazde izvri se bez ikakve graje.
Toga dana uvee skupie se egrti Francovi, bivi sluga Makrenin i jo
nekoliko mangupa; te stade zvidanje, mukanje i dernjava pred
Mitinom radionicom. Prolaznici se ustavljahu, te ih se nakupi povea
gomila.
Mita, Persa, andor, Sreta, Joi i Makrena sedijahu za stolom i
blagovahu bratsku veeru. Od svega svoga nametaja jedini taj
stoi bee Makrena iznela.
Kad graja na ulici dopre do vrka, Makrena se molei obrati ka Miti. Po
njenom pokretu gledaoci poznadoe da moli domaina neka spusti
zavesu na prozor. Ali Mita die prst i odlino zavrti glavom.
Tada ih zvidanje i dreka ispod kue proglui jo vema. Mita ustade i
poe propoved. Svi njegovi poustajae. Svetina je jo malo grajala, pak
se razie.
40

Jo se dva puta viao taj skup, ali tree noi nestade i andora i
Makrene.
Franc bee dobio opkladu. Pekar ne htede nikako da prizna, dok mu to
i Mita ne potvrdi. Najposle, jednog veera, trojica starih gostiju kod
novog krmara otidu k obuara i veoma utivo ga zamole da im objasni
nestanak Makrenin.
Sestra Makrena nije vie u Beogradu! veli Mita.
Znam, nego je li sama otila?
Ona se priruila svome bratu po Hristu, andoru. Oni e zajedno da
trpe, Hrista radi!
Kad je to Mita rekao, odbornici mogoe opaziti na Joinu licu kao malo
zavisti...
A? Kao da bi i ti rado s njom trpeo, Hrista radi? ree mu jedan
obeenjak, pa dade maha smehu.
Posle malo vremena nestade i Joike.

41

VIII.
U polovini meseca avgusta, jednoga veera, Persa izae pred kuu da
odahne, ali im sede na stolicu, glava joj se spusti ka levom ramenu,
trup posrnu i ona pade na bok.
To se desi ba kad je Steva bakalin tuda proao.
Gospa Persa!... Mito! viknu on i sagnu se da je odige.
Mita izae.
Brzo se iskupie prolaznici.
Ta... umrla je! vrisnu neko.
O, Boe!... Ta ne moe biti!... ta kojeta drobi! govori bakalin
podiui joj glavu.
Vode!... Trljajte je!... Sveu amo!... Po lekara brzo!... viu to koji.
Neko iznese lampu, te prema svetlosti blesnue njene rairene zenice.
Svi se pogledi stekoe na Mitino lice, koje malko bee ubledilo.
Brzo lekara! vie Steva... Ne zna se! To se ne moe znati!
Mita mrmljoe neto u sebi, a rukama pokaza da mu pomognu uneti je.
Tima doe, te razgura oko sebe enskadiju, pa poduhvati leinu i
unese je sam na krevet. Svetina zagui radionicu.
Napolje ko nema posla! zagrmi Tima. Naoe se tu Franc, pekar
42

Glia, te pomogoe Timi da povrati red.

Doe lekar, onaj mali Jevrejin. Nije mu trebalo dugoga pregledanja.
Majstore, na alost...
Molim, gospodine, prekide ga Mita ve sasvim priseban, molim
za uverenje radi sahrane, jer bih morao dolaziti k vama, a nemam
nikoga...
Pa, dobro, ree doktor zauen, ja u vam ga napisati sad ovde,
ako elite.
Biu vam blagodaran.
Lekar otkide listak iz svoje knjiice, ali ne bee pera. Glia otide i
donese pero i mastilo.
Doktor napisa nekoliko vrsta i ode.
Hvala vam, brao! ree Mita rukujui se sa zanatlijama. Biu vam
jako blagodaran, ako moete da posedite po sata, dokle se ja ne
vratim.
Hoemo, hoemo, odgovori u ime sviju Tima. Mita natae eir i
otide nekud brzim koracima.
Vrati se sa ia Sretom, te osim onih koje ostavi zatee jo popa
profesora i jednog pozornika u radionici. Pop prekide estok govor, kad
naie majstor.
E, hvala vam brao! poe Mita zadihan. Lepa vam, velika hvala...
Sad ja imam drugoga posla, a vi, brao, idite kuama.

43

 Ako bi ti to trebalo, samo zovni! veli Tima polazei.

I ostali mu ponudie svoju pomo. A misli li ti hrianski sahraniti ovu
pokojnicu? zapita otro pop.
Molim... gospodine... da me ostavite na miru! ree Mita, a glas mu
malko zadrhta.
Pazi ti!... Samo ti pazi, na svoju odgovornost. Razume li? ree
pop pozorniku, pretei prstom.
Razumem! odgovori straar.
Oba izaoe.
Mita se zatvori.
Sutradan ranije Sreta otide u optinu da plati za grob i za mrtvaka
kola. On se povrati sa nekim stariem, lepo odevenim. pred
radionicom hodahu dva andara. Pred krmom bee gomila sveta.
Oko deset asova pre podne zazvrjae mrtvaka kola.
Tima, Franc i Sreta krenue da izau, ali odmah ustuknue, jer ue
pozornik.
Kamo majstor?
Evo me? odazva se Mita, ustajui kraj nogu pokojnice.
Hoe li se sad izneti mrtvac?
Da!

44

 A svetenik gde je? Jeste li poruili po svetenika?

Ja neu svetenika! odgovori majstor odluno.
Po zakonu mora biti! Vi ste u policiji zapisani kao pravoslavni...
izvolite, gospodine popo! ree pozornik s vrata.
Ue paroh s petrahiljem o vratu i krstom u ruci.
Za njim ue profesor i viknu drugu:
Poinji!
Paroh poe: Blagosloven Bog na, vsegda, ninje i prisno! i stavi
srebrni krst na grudi Persine.
Mita se uhvati za kosu i posrnu, ali ga prihvati onaj stari gospodin i
neto mu brzo priapta.
Tada Mita ipi i dignu krst sa mrtvaca, ali pop Kosta, kao da se nadao
tome, zgrabi mu ga iz ruke i poloi ga opet na vrhu pokrova.
Vidi Bog! jedva izree majstor, zaklanjajui oi... vidi Bog da je ovo
nasilje!... Hajdemo Sreto! i gologlav sa iom izae na ulicu, pak se
izgubie negde.
Za njim mignu i gospodin.
Zanatlije iznee mrtvo telo i otpratie ga do vene kue.
Mita se povrati sa Sretom tek predvee. Radnju mu bee Tima
zatvorio.
Sve su novine govorile o tome dogaaju.
45

Opet se Miti javi andar. Zvao ga je sud da odgovara to je preio

svetenika u vrenju dunosti i osudi ga na godinu i po tamnice.

46

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

47