NOVINARSKI ANROVI

dr Dubravka Vali Nedeljkovi

Medijski anrovi dele se na dve opte velike grupe u odnosu na tip medijske prakse: na
monoloke i dijaloke. Monoloki su novinarski autorski tekstovi: vest, izvetaj, beleka i
komentar (recenzija, nekrolog, crtica). Dijaloki su interakcija novinara sa jednim ili vie

sagovornika: izjava, anketa, panel diskusija, polemika, razgovor, kontakt-emisija, klasini

medijski intervju u kojima se upotrebljava model intervjua.
Monoloki anrovi podrazumevaju prikupljanje informacija od izvora, odlazak na
dogaaje i izvetavanje sa mesta dogaaja bilo u obliku vesti (osnovna forma) bilo u obliku
izvetaja. Pri tom novinari u tekstovima koje piu imaju odgovore na pet zamiljenih pitanja svog
auditorijuma: ko, ta, kada, gde, kako (zato) se dogodilo. Beleke i komentari su zahtevnije
novinarske forme i trae, osim upuenosti u zbivanja, bolje poznavanje drutvenih fenomena
koji su ih uzrokovali. Komentar je jedini anr u kojem su novinari obavezni da iznesu svoj stav,
ili stav medijske kue za koju piu o drutvenom fenomenu ili dogaaju. Pri tom mogu da se
nau u ulozi interpretatora, autora, ili odgovorne osobe (principala). Po pravilu, komentatori su
novinari koji objedinjuju sve tri funkcije s tim to mogu da govore u svoje ime, ali uz potovanje
ureivake politike medijske kue u kojoj rade, bez obzira da li se sa njom kao privatno lice slau
ili ne. Ostali monoloki anrovi nisu markirani u odnosu na navedene funkcije.
Dijaloke forme su doivele pravu ekspanziju pojavoma elektronskih medija. Radio je i
otkrio intervju kao dijaloku formu u punom smislu te rei. Dijaloke forme su pravi medijski
izraz ali i izazov radija i televizije. Kao to je vest kod monolokih formi osnova iz koje se
razvijaju sve ostale i koja se sadri u svim ostalim, tako je kod dijalokih formi za sve anrove,
manje, ili vie, sloene, osnova intervju.
Monoloke i dijaloke su kombinovane forme. Trae od novinara da se obavezno bavi
istraivanjima u kojima e prikupiti daleko vie materijala od onoga koji e iskoristiti, takoe od
novinara iziskuje (posebno u reportai i lanku) da bude malo vie kreativan nego to je to
uobiajeno za svakodnevnu medijsku produkciju. Stoga se ove forme smatraju veoma zahtevnim.
U ovom poglavlju emo se baviti svakim od navedenih anrova posebno.
VEST
Vest kao najnesubjektivniji vid iskazivanja informacija predstavlja stalni istraivaki interes
tako da se u komunikologiji ve uveliko govori o novoj pod-disciplini sociologiji vesti. Mi
emo u ovom odeljku uglavnom govoriti o tehnici proizvodnje vesti, i problemima vezanim za
selekciju vesti. Znatieljnije emo uputiti na veoma zanimljivu literaturu koja otvara probleme
sociologije vesti pre svega na asopis Gledita (januar-decembar 1993, broj 1-6, Univerzitet
u Beogradu, Beograd).
Novinarstvo poiva na vestima.
Svaka vest mora da odgovori na 5 osnovnih pitanja (5 W+H) koja su, prema Gociniju (2001,79),
u engleskoj novinarskoj koli utvrena na osnovu Ciceronovog pravila za dobro pripovedanje
koje je definisao u svom najpoznatijem delu De inventione (86. godine pre nove ere): quis
(ko), cur (zato), ubi (gde), quando (kada), quemadmodum (kako), quibus adminiculis (kojim
sredstvima).
Pitanja o nainu i sredstvima u novinarstvu su svedena na jedno ta. Tako da su danas
uobiajena sledea prema pravilu 5W+H:
ta (what) se dogodilo? Gde (where) se dogodilo? Kad (when) se dogodilo? Ko (who) je
uestvovao? Kako (how) se dogodilo? I eventualno: ? Zato (why) se dogodilo? i ta to znai za
zajednicu?

Redosled pitanja na koja sadraj vesti treba da prui odgovor nije jednom za svagda utvren. Od
konteksta zavisi odgovor na koje pitanje e vest poeti. Razmotrimo primer sa leve strane lista.
Drutveno-politiki i kulturni konteksti Tanjugovom dopisniku iz Moskve nameu da vest pone
sa odgovorom na pitanje KO = Predsednik Boris Jeljcin. Ovakav poetak opravdava injenica da
je Jugoslavija politiki, istorijski i kulturno veoma bliska Rusiji i naravno da predsednik Jeljcin
nije nikad bio protiv vladajue partije i vlada Srbije i Jugoslavije. Japan je istorijski, kulturno i
geografski daleko od Jugoslavije i nikad nije predstavljao interesnu sferu nae zemlje.
Kontekst mesta takoe utie na odluku. Da je dopisnik/dopisnica Tanjuga stacioniran u Japanu
tada bi vest poeo injenicom da je glavni spoljnopolitiki savetnik premijera Japana, Haimoto,
u Moskvi razgovarao sa predsednikom Jeljcinom i verovatno bi dodao pasos o reagovanju
japanskih medija na posetu.
Kontekst teme (bilateralni ekonomski sporazum) u ovom sluaju nije bio toliko znaajan da bi
odgovorom na pitanje TA vest poela.
Kontekst medija namee organizaciju vesti po principu obrnute piramide (AP-ova glava) to je
uobiajen nain formiranja teksta u agencijskom novinarstvu (vidi deo o agencijama) sve
najbitnije informacije su u prvoj reenici ili pasosu. Zatim svaki naredni pasos sadri proirivanje
vesti i nove detalje. Ovakva organizacija omoguuje medijima da prema sopstvenim potrebama
skrauju agencijsku vest (fle, proirena i komentatorska vest). Kako je predsednik Rusije jedan
od najznaajnijih politikih linosti u svetu u ovom sluaju agencijska vest e biti organizovana
tako da istakne ta ON danas radi.
Vest u novinama na radiju i TV razliito se priprema.
U novinama se, da ponovimo, obavezno navodi ime agencije, datum i mesto dogaaja.
Uglavnom se vesti emituju u celini. Vesti sopstvenih novinara se potpisuju inicijalima ili se
uopte ne identifikuje autor (ree). U zavisnosti od ureivake politike i dizajna novina vesti
mogu biti grupisane uz nadnaslov tipa vesti, ili od naih dopisnika, sa teleksa... ili date
uokvireno na stranici meu ostalim tekstovima, ako su due esto se vizuelno ne izdvajaju od
ostalih novinskih rubrika.
Ukoliko se vest pie po modelu obrnute piramide (vidi objanjenje u poglavlju Izvori
informacija: agencije) tada se, podseamo, poinje lidom ili AP-ovom glavom. Lid mora da
bude saet odgovor na svih 5W+H i da nema vie od 35 rei. Ukoliko je procena da je lid
isuvie komplikovan za razumevanje ako se odgovori na ba svih 5 pitanja tada ga treba
pojednostaviti i izostaviti neto to se proceni kao sekundarni znaaj. U Dodatak 4. pogledati
sheme: Model diskursne strukture teksta vesti, primeri 1 i 2 prema Allan Bell, 1999, 68 i 73.
Lid moe biti: narativan, kontrastan, stakato lid, komunikativni, upitni, citatni . Koji model e
biti odabran zavisti od konteksta teme i medija, ali i kretaivnosti novinara.
Na primer stakato lid koji je sainjen od kratkih, efektnih, ritmiko ujednaenih reenica
(Investbanka, Beobanka, Beogradska banka i Jugobanka u steaju. Od sutra 8000 radnika na
ulici. Korisnicima tekuih rauna obezbeen kontinuitet u Potanskoj tedionici. U najkraem je
rezime dvonedeljne agonije ogorenih bankara i neumoljive vlade) veoma pogoduje radio
prezentaciji, a narativni lid koji postupno uvodi odgovore na svako pojedinano od 5 kljunih
pitanja za novine. Komunikativni lid u kojem se novinar obraa auditorijumu direktno (Vaa
banka, zajedno sa druge 3 najvee nacionalne banke, i 8000 slubenika, od sutra odlukom
guvernera ide u steajni postupak) odgovara TV prezentaciji u kojoj postoji privid vizuelne

interakcije voditelja i auditorijuma. Kontrastni lid je zgodan kada i sama tema/dogaaj u sebi
sadri suprotstavljene strane (8000 bankarskih slubenika na ulici u sada ve dvonedeljnom
protestu. Guverner i ministar finansija ne poputaju pritiscima).
Vest sa naslovne strane se odreuje, sem u sluajevima kada su krupni dogaaji ceo dan na svim
elektronskim medijima ve promovisani, pred sam kraj oblikovanja lista. Za rezervu/iznenaenje
ostavlja se deurna strana koja se zaklapa pred sam odlazak lista u rotaciju. Problem postojanja
nekoliko vanih dogaaja reava se tako to se glava vesti, vest ili deo izvetaja locira na prvoj
strani i najavi stranica na kojoj se izvetaj nastavlja. Znaaj dogaaju se daje/odreuje i dizajnom
strane: mestom na strani, veliinom i tipom slova za naslov, nadnaslovom i podnaslovom,
stavljanjem vesti u okvir, davanjem fotografije uz vest.
U elektronskim medijima vrlo retko se spominje da je agencija izvor vesti. U okviru teksta se
navodi GDE se dogaaj zbio ukoliko je to bitno. Ako je sadraj vesti izjava poznate linosti ni
mesto nije neophodno. Ukoliko su autori vesti novinari redakcije njihova imena se ne navode, a
vesti uglavnom itaju spikeri/interpretatori.
Vesti su grupisane u informativnim emisijama koje imaju ustaljene termine emitovanja, duinu i
najavnu i odjavnu picu.
Emisije vesti, posebno one due (traju izmeu 20 i 45 minuta, najee 30 minuta, emituju se dva
do tri puta u toku dana) slau se (reaju) po tematskim blokovima. Uobiajen redosled je
unutranja politika, vesti iz sveta vezane ze domau politiku, vesti iz sveta, ekonomija,
obrazovanje, kultura, sport, vreme, ponekad na kraju moe da bude i neka zanimljivost. Od ovog
modela urednici odstupaju kada se kao prva vest nametne neki veoma znaajan iznenadni dogaaj
koji po prirodi medijske logike namee sasvim drugaiji poredak (npr. nekakva prirodna
katastrofa, ili neoekivana pobeda nacionalnog tima na meunarodnom takmienju, dodeljivanje
prestine svetske nagrade domaem autoru ili nekoj drugoj javnoj linosti, in memorijam veoma
znaajnoj osobi itsl.).
Na poetku emisije daju se ukratko vesti u fleu (vrlo saeto jedna za drugom samo u naznakamarafalno) uobliene u generalnu najavu. Na TV ih pokriva ili slajd ili slika esto je u kadru
paralelno i voditelj/ka. Na radiju samo izuzetno se daje tonski insert u okviru generalne najave i
to ne dui od 30 sekundi. Radio dozvoljava da generalna najava za centralnu informativnopolitiku emisiju bude autorski komentar urednika o najznaajnim dogaajima toga dana. Sve je
ea praksa i na radiju i na TV da svaka vest ima svoje zaglavlje saetak od svega nekoliko
rei (do 5) kojim se vest proziva (headline).
Ukoliko je emisija vesti dua uobiajeno je da se na kraju ponove najvanije vesti u formi flea.
Neke stanice i TV kanali to dre kao ureivaki manir.
Takoe je korisno due tematske blokove prozvati meunajavama (dinglom/radio prezentacija
ili spotom/TV prezentacija ili samo verbalno). Na taj nain se auditorijumu: (a) skree panja na
sadrje koji dolaze; (b) poboljava se dinamika emisije i (c) posebno akcentuje prva vest posle
meunajave koja se na taj nain izdvaja od ostalih, jer se panja auditorijuma obnavlja nakon
meunajava.
U kratkim vestima (do 2 minuta najuobiajenije je da to bude na svaki sat programa) emituju se
samo fle vesti (do 25 sec duine po vesti = 6 redova teksta) i blokovska struktura ne mora biti, i
uglavnom nije, potpuno ispotovana. Puta se samo najvanije. Novinari treba da odlue koja
vest e se protezati kroz sve emisije celoga dana, a koje vesti e biti zamenljive. Ukoliko je u

pitanju dogaaj koji se prati ceo dan, vano je obratiti panju na vreme kada stie agencijska vest,
kako u program ne bi otila bajata ako je ve na vreme stigla svea vest.
Samo udarne vesti treba emitovati vie puta u toku dana. Kako ih odrediti? Shema Galtunga i
Rua moe donekle pomoi, gledanje i sluanje drugih elektronskih medija takoe, kao i
kontinuirano praenje domae i meunarodne politike. To znai da ukoliko emisije vesti prave
deurni novinari, pripreme za deurstvo poinju nekoliko dana pre njegovog poetka, a ne toga
dana. Jer, da se podsetimo sheme Galtunga i Rua, sedmi faktor upuuje ono to je vest bie to
jo neko vreme.
ta je udarna vest?
Najvanija vest (vest sa naslovne strane) najtee odredljiva i uvek je ideoloki uslovljena (osim
ako su u pitanju nesree). Kako reiti dilemu ta je udarna/prva vest ukoliko se nita tako
znaajno nije dogodilo da se odmah moe prepoznati kao vest za poetak emisije. Iskusni
urednici obino savetuju da u tom sluaju emisiju vesti treba slagati od nazad jer je jasno da je
prognoza vremena na kraju, zatim ide sport itd... Emisija e se tako sloiti sama od sebe,
tanije prva vest e isplivati na kraju. Novinaru ostaje samo da u prozivci emisije: generalnoj
najavi lidu ili voici (kako smo pojam lid preveli na srpski) veto obrazloi svoj izbor.
Problem je takoe ukoliko ima nekoliko veoma vanih vesti. Prednost se tada daje domaoj
politici, pogotovo ako je delatnost efa drave u pitanju. Problem se reava generalnom
najavom u kojoj se, kao to smo ve objasnili, mogu dati i tonski inserti (citat najznaajnijeg
uesnika u dogaaju u vidu fle vesti) i najaviti opirniji izvetaj za kasnije. Tako e se izbei da
se o nekom vrlo vanom dogaaju prvi put progovori u drugom delu emisije.
Selekcija vesti je jedan od najznaajnijih poslova u medijima. U redakciju dnevno stigne veoma
mnogo vesti agencijskih i onih koje sami novinari donesu sa dogaaja. To znai da je posao
novinara (koji rade u redakciji vesti ili su u manjim medijima deurni na vestima) veoma sloen.
Oni moraju napraviti ozbiljnu i obimnu selekciju. Kako? Veina se rukovodi pravilima Galtunga i
Rua (pogledati poglavlje Odbir dogaaja vrednih medijske panje). Meutim profesionalna
znanja novinara nisu neutralna, univerzalna ve direktno zavisna od drutveno-politikog
konteksta. Priroda vesti je ideoloka jer je ono to je odreeno za emitovanje/tampanje
usaglaeno sa interesima dominantnih drutvenih grupa. To istovremeno ne znai da su one
neobjektivne u smislu tane prezentacije injenica i izbalansirane prezentacije razliitih taki
gledita. One su ideoloke jer definiu stvarnost iz perspektive parcijalnih shvatanja sveta koje
se onda predstavljaju kao univerzalno vaee i legitimne (Mati, 1993, 12). Vesti su tako
konstruisana stvarnost. One auditorijum ne ue kako da misli ve o emu da misli. Selekcija je
to to od vesti ini ideoloki diskurs. Principale (vlasnici medija, urednici, oglaivai) koji daju
poslednje zeleno svetlo vestima da budu putene u javnost socijalni psiholog Kurt Levin
(pedesetih godina) nazvao je uvari kapija (gate-keepers). Kao pomo uvarima kapija u
veini velikih medija razvijenog sveta stoje na raspolaganju advokati koji procenjuju da li bi
medij objavljujui informaciju mogao biti tuen po nekom osnovu, posebno za klevetu i uvredu
(pogledati odeljak o pravnoj regulativi). Njihova re je najee presudna. Kod nas takva praksa
jo nije ustaljena. uvari kapija su urednici i njima je ostavljeno da prema sopstvenom
nahoenju (obremenjeni ideolokim nanosima, kulturnim kodom, tipom obrazovanja, vrednosnim
sistemom, linim osobinama, odreenim stepenom autocenzure...) procenjuju ta moe, a ta ne
moe biti objavljeno. Koliko je nama poznatno do sada u Jugoslaviji nije pravljeno opseno
istraivanje na osnovu kojih kriterijuma urednici donose svoje odluke. Takva istraivanja u svetu
su mnogobrojna.

IZVETAJ
VEST
IZVETAJ
Javlja........................Informie
Iznosi injenice.........injenice uklapa u ire celine
Celina .....................Heterogena struktura koja tei harmoniji
VEST
Osnova je injenica o kojoj se javlja.
Zavisi od znaaja i dinaminosti injenica.
IZVETAJ
Osnova je dogaaj o ijem toku se informie auditorijum.
Zavisi od znaaja i dinaminosti dogaaja.
Prvi korak i osnovno kod izvetaja je biti prisutan na dogaaju sa kojeg se izvetava od poetka
do kraja. Deava se da i na sasvim predvidljivim, monotonim i stereotipnim dogaajima do obrta
doe ak i nakon zakljuivanja, na primer, zasedanja nekog organa.
Drugi korak je selekcija. Odvojiti bitno od nebitnog. Utvrditi ta je dogaaj: istupi aktera ili tema
dogaaja ili... Saeti dogaaj od nekoliko asova u izvetaj od dva minuta ili 28 redova na A4
papiru (oko 320 rei) nije ni malo jednostavno. Jo na dogaaju dok belei tok zbivanja
novinar/ka bi trebalo da oznai na neki nain ta bi valjalo da obavezno ue u izvetaj, ta je
kontroverzno, ta bi valjalo komentarisati, ta ni pomenuti jer je re o na primer administrativnoj
proceduri, ta je zakljueno. Posebno oznaiti zanimljive uesnike i delove izlaganja koje bi
trebalo citirati i eventualno jednom tim povodom sa njima napraviti i intervju. Dogaaj je mesto
sa kojeg se pie izvetaj ali i mesto gde se upoznaju ljudi, stvaraju veze sa buduim informantima
i skupljaju informacije za istraivake rubrike.
Trei korak odluka da li e u izvetaju biti citata. Ako je odgovor da izdvojiti uesnike u
dogaaju koji e biti citirani u izvetaju i odluiti se na koji nain (a) direktnim citatom; (b)
indirektnim citatom interpretiranjem njihovih rei.

etvrti korak pisanje teksta. Izvlaenje vesti za glavu izvetaja (znaajna odluka, ili kljune rei
citat najdominantnijeg uesnika, ili samo identifikacija dogaaja u formi fle vesti).
NAVOENJE AUTORA CITATA
1) Uvod se odnosi na mesto koje se citira
-otpoeo/la je
-u nastavku je dodao/la, ili nastavio/la je
- rekao/la
-zakljuio/la je

2) Novinarov/kin utisak o tome ta autor smatra vanim:

-istakao/kla je, istie
-podvukao/kla je, podvlai,
- poruio/la je, poruuje
-posebno je naglasio/la, naglaava
-izdvojio/la, izdvaja
-naveo/la, navodi
-akcentuje
-tvrdi
-slae se, ne slae se
-usprotivio/la se
-podsea
3) Novinar/ka navodi ta sledi
-Izdvajamo
-navodimo
-evo nekoliko akcenata iz izlaganja
-ukazujemo na rei
-trebalo bi imati u vidu rei
-citiramo jednog od uesnika
-deo uvodnog izlaganja glasi
4) Novinarov/kin stav o reima autora
-naveo/la je nekoliko zanimljivih podataka
-udi nain na koji je replicirao/la
-neuobiajen govor u skuptini
-za osudu su rei
Kako NAJAVITI citiranu linost i njegovo zanimanje ili titulu?
Odluka zavisi od toga ta je poznatije linost ili posao koji obavlja. Ukoliko je u pitanju
predsednik drave jedne od vodeih sila u svetu tada se navodi uglavnom samo ime: Bu, ili
Dord Bu; Vladimir Putin ili skraena verzija predsednik Putin.
Ukoliko je u pitanju manje uticajna i nama daleka drava tada se navodi njegova/njena funkcija
najpre pa zatim ime Predsednik republike Gabon, Omar Bongo.
Kod naunih titula prof., dr, mr. prvo nauno zvanje zatim ime pa funkcija: profesor doktor
Irinej Bulovi, episkop baki.
Uobiajeno je da se funkcija pie iza imena: Elizabet Ren, specijalni izvestilac UN za ljudska
prava.
Da li citirati prvo linost pa dati citat ili obratno?
Zavisi od linosti i vanosti citata. Ukoliko je poruka manje bitna tada u prvi plan izvui linost i
obrnuto.
Ukoliko je iskaz veoma kontroverzan tada bi autora trebalo najaviti i odjaviti da sluaoci radija,
pre svega, ne bi citirani tekst smatrali autorskim tekstom novinara:
Guverner Riardson je nezaposlene nazvao neradnicima, lenjivcima koje, kako je Riardson
istakao na konferenciji za novinare, treba prisiliti da prihvate bilo kakav posao, a ne da biraju.

21 koristan savet za pisanje izvetaja

(I) Reenica u izvetaju bi trebala da bude kratka, posebno u onom pisanom za elektronske
medije. Kanadska organizacija za elektronske medije u svom priruniku za novinare preporuuje
da u reenici ne bi trebalo da bude vie od jedne misli iskazane sa maksimum 25 rei. Ni u
primeni ovog saveta ne treba preterivati ve bi trebalo biti oprezan da ne doe do takozvanog
stakato efekta.
(II) Izbegavati hiperbolu (gotovo milion ljudi izalo je na Miletiev trg u Novom Sadu./ a
zna se da toliko ne moe da stane na pomenuti prostor, niti ima toliko ljudi u gradu).
(III) Veoma oprezno (osim u revijalnoj tampi) sa pridevima, posebno slikovitim (iskomadano
telo rtve vatrogasci su u delovima izvadili iz potpuno unitenog i smrskanog auta/ bolje:
stradali u nesrei preneseni su u bolnicu ili nesrea je odnela nekoliko ljudskih ivota).
(IV) Kontekst vremena u odnosu na kontekst medija
Elektronski mediji zahtevaju prezent, retko perfekt i futur. Novine su uglavnom u perfektu i
futuru.
U zavisnosti kada se izvetaj emituje u elektronskim medijima treba prilagoditi blie vremenske
odrednice: jutros rano, jutros u 6.00 po lokalnom vremenu, u toku pre podneva, popodne, veeras
i tome slino.
(V) Negacija/pozicija
Vest nije samo ono to se dogodilo ve i ono to se nije dogodilo, ali je ipak bolje izvetaj pisati
u pozitivu a ne sa negacijom.
On nije uspeo =>On je izgubio.
Predloeno mu je da ode, ali nije=> Odbio je da ode.
Planovi za podizanje nove bolnice ne napreduju =>Planovi za podizanje nove bolnice stavljeni su
u stranu.
(VI) Iz teksta, posebno elektronskih medija, treba izbaciti sve to je redundantno (nije vezano
direktno za dogaaj) na primer :
U skuptinskom foajeu zgrade na trgu Svetozara Miletia broj 1, prijem za novu gradsku upravu
priredio je gradonaelnik gospodinin Svilar i predstavljajui svoj kabinet u najboljem svetlu,
manirom jednog demokrate i pravog gospodina poelevi im uspean rad izjavio: Ova vlada e
biti na usluzi graanima.
Radije: Ova vlada e biti na usluzi graanima- izjavio je novi gradonaelnik Novog Sada
predstavljajui svoj kabinet na prijemu prireenom za novinare.
(VII) Ne ponavljati istu re u istoj reenici 2 puta. Posluiti se renikom sinonima ukoliko
nemamo bolju ideju.

(VIII) Izbegavati homonimne rei jer mogu dovesti do zabune i nerazumevanja teksta ( kosa na
glavi/kosa-crta/ kosa - za koenje).
(IX) Line i odnosne zamenice kad god je to mogue zameniti imenom ili funkcijom jer u duim
renicama sluaoci, gledaoci gube nit i vie ne mogu da se snau ta se na koga odnosi.
(X) Kada upotrebiti jedninu kada mnoinu?
SPS je rekao / ili SPSovci tvrde - zavisi da li je u fokusu organ, partija ili lanstvo. Ukoliko
novinar/ka eli da okarakterie (pozitivno ili negativno) sistem sam po sebi tada u prvi plan istie
organ (jednina), a ako titi sistem a samo trenutne aktere eli da apostrofira tada mnoinu.
(XI) Brojeve navoditi to ree i selektivno, a u elektronskim medijima davati opisno, pribline
vrednosti: pola navedene sume, oko 500, vie od 500, manje od 500, priblino milion i slino.
(XII) Obratiti panju na znake interpunkcije. Ukoliko novinari itaju sopstveni izvetaj u
elektronskim medijima tada je korisno da uvedu i neke znake koji e im omoguiti da bolje
interpretiraju tekst. Na primer / (kosu crtu) iza svake misaone celine gde bi trebalo nainiti
pauzu i pogledati na primer u kameru; nacrtati smeka/smajl ako se treba nasmeiti nakon
proitane vesti; zabeleiti akcente na reima koje se kolokvijalno pogreno akcentuju (npr.
asistent, dirigent, Jugoslavija...); velikim slovima ispisati strana imena i rei koje se teko
izgovaraju itd. Strana imena uvek pisati u transkripciji nikad u originalu.
(XIII) U izvetaju koji se pie za elektronske medije nikada ne treba pisati skraenice pa makar
bile i veoma poznate UN, NATO, SVAPO, UNHCR. U izvetajima za novine prvi put kada se
pominje u tekstu napisati puni naziv i u zagradu staviti skraenicu Ujedinjene nacije (UN) su
prisutne... tako da se u daljem tekstu moe koristiti samo skraenica. Ma koliko skraenica bila
poznata korektno je navesti i njeno razreenje barem jednom u toku teksta jer uvek postoje osobe
koje ne znaju o emu je re.
(XIV) Izvetaj koji se pie za elektronske medije uvek prvo naglas proitati samome sebi i
zamoliti kolegu/koleginicu da ga sasluaju. Ako njima nije jasno menjati tekst izvetaja odmah.
Isto vai i za rei o koje se spotaknete prilikom prvog itanja. Menjati ih odmah jer e biti
problematine i prilikom itanja izvetaja u studiju.
(XV) U izvetaju izbegavati rei koje imaju nagomilane suglasnike i u novinskom i u tekstu za
elektronske medije (itavati, utivost, krt, farsino, rt, itsl).
(XVI) Izbegavati kliee: zatije pred buru; apsolutna farsa; lakmus papir; gorak kraj; dramatian
ishod; dramatina odluka; dati zeleno svetlo; zakon (odluka, dokument itsl.) koji donosi
glavobolju; horor; visoko rangirani; poslednji ali ne i zadnji; projekt; rudnik dobrih ideja; plaati
penale; sloena politika scena; monetarna ok terapija; autogol; gubljenje vremena; gordijev
vor; pet do dvanaest; dvanaest i pet; nadovezati se na, uti karton dobio je poslanik ..... itsl.
(XVII) Otvaranje izvetaja je najvanije. Mora biti atraktivno. Treba nai kljunu re i njome
poeti. Na primer ako je u pitanju saobraajna nesrea u kojoj ima poginulih tada je kljuna
informacija broj poginulih:
18 mrtvih u nesrei koja se dogodila popodne na raskrsnici meunarodnog puta E5 i skretanja za
Temerin.

A ne: U saobraajnoj nesrei koja se dogodila popodne na raskrsnici meunarodnog puta E5 i

skretanja za Temerin kamion je udario u autobus pun putnika od kojih je 18 podleglo
povredama.
Izvetaj se moe vrlo efektno otvoriti lidom (saetkom). U odeljku o pisanju medijskog teksta medijski diskurs, koji sledi, pogledati listu tipova saetaka za otvaranje teksta.
(XVIII) Ukoliko se izvetava sa dogaaja koji ima svoju predistoriju, o kojoj iri auditorijum
malo zna, dobro je na poetku se odrediti prema dogaaju i temi:
Kanadska vlada je odluila da da jednu petinu svoje teritorije na samoupravu Eskimima. Ta
teritorija zauzima xy kilometara kvadratnih i 80 odsto stanovnitva su Eskimi. Dananja odluka
vlade omoguie Eskimima da........
(XIX) Rasporeivanje kljunih rei u izvetaju zahteva posebnu panju. Ustanoviti njihov broj i
poreati ih po znaaju.
(XX) Graenje izvetaja: (a) poetak je efektna vest; (b) nastavak su svei detalji koji vest
potkrepljuju i objanjavaju; (c) citirati najvanije uesnike u dogaaju ukoliko e to doprineti
autentinosti izvetavanja; (d) ispriati auditorijumu priu o dogaaju i to tako da se na primer
iz rasprave sa nekog skupa uzme ono to su svi isticali i oko ega su se sloili, ali i ono to su bila
drugaija miljenja, bez preuveliavanja znaaja nekog usamljenog i brzo odbaenog predloga;
(e) sumirati dogaaj odluke, izglasani zakoni.... Uputno je unapred proitati materijal za
sastanak, ukoliko se dobije, i obeleiti koje odluke imaju znaaj za auditorijum, lokalnu ili iru
zajednicu i na to se usredsrediti pri sumiranju dogaaja u izvetaju.
Jedan od moguih naina:
WHAT pravilo o izvetavnju (Boyd, 1995, 58):
W (what) - ta se dogodilo napisati u uvodu;
H (how) kako je do toga dolo, dati pozadinu dogaaja, svedoci/uesnici;
A (amplify) ukratko opisati glavne take dogaaja i hronoloki ih poreati;
T (tie up) sve dovesti u vezu.
(XXI) Zatvaranje izvetaja trebalo bi, kako je ve napomenuto, da sumira reeno i da ukoliko je
to mogue otvori prostor za izvetaj o nagovetenom dogaaju (Suenje se nastavlja
8.oktobra.)
Ukoliko se odluite da citatom zavrite izvetaj tada je uputnije prvo uvesti citat pa tek onda
navesti tekst:
bolje je ovako ....istrana sudinica gospoa B. Petrovi rekla je da e istraga biti odmah
pokrenuta.
Nego ovako: istraga e biti odmah pokrenuta, izjavila je istrana sudinica gospoa B.
Petrovi.
Poslednje rei u izvetaju su one koje medijski auditorijum treba da zapamti, stoga moraju biti
upeatljive i intrigirajue.

Zakljuna razmatranja o izvetaju

Bez obzira koliko dogaaj bio inspirativan ili neinspirativan za izvetae, od vetine
prezentacije materijala zavisie njegova informativna vrednost i medijska atraktivnost.
Svaki izvetaj je po modelu slian prii. Istraivanja su pokazala da izvetai uesnicima u
dogaaju uglavnom dodeljuju uloge sline likovima iz pria: junak, pokvarenjak, osoba koja
proizvodi i ona koja reava konflikt. Kao i pria izvetaj moe biti struktuiran kao akcija ili
kao enigma; moe da se zavri (otvara se prostor za nastavak) ili da se zatvori (tema je
zakljuena do daljnjeg).
Novinari najee (bili toga svesni ili ne) imaju unapred formiran stereotip o nekoj grupi
(uesnicima u dogaaju: enama, manjinama, marginalnim grupama, pokretima, liderima
pojedinih partija i sindikata zavisni/nezavisni) i kada dou na dogaaj najee nesvesno
prave selekciju i tragaju za onim to je potvrda njihovih stereotipa, a ne belee ono to se zaista
zbiva, to jeste dogaaj sam po sebi i to vide da se pred njima odvija. Izvetaj koji sledi
neminovno e patiti od nedostatka izbalansiranosti i objektivnosti.
Osloboditi se stereotipa nije jednostavno. To je dug i ponekad bolan proces. Treba priznati
samom sebi da smo i mi vremenom poeli da kategorizujemo grupe i ideje, teei se injenicom
da nemamo predrasude prema personalizovanim pojedincima pripadnicima tih grupa (Imam
prijatelja Cigana, super tip.).
Stereotipi:
- ukljuuju kategorizaciju i evaluaciju (vrednovanje) grupe;
-evaluacija je uglavnom negativna;
-nestalnost/menjaju se vremenom;
nisu utvreni jednom za uvek.
Ne bi trebalo zaboraviti da se karakteristike koje su esto rezultat istorijskog procesa,
proglaavaju uzrokom pozicije grupe u drutvu. Stoga je osnovno biti otvoren prema dogaaju i
sagledati sve njegove dimenzije ma koliko se neke od njih inile neprihvatljivima osobi koja sa
dogaaja izvetava. Treba izvetaj napisati tako da ne samo auditorijumu bude jasno ta se
dogodilo, ve da uesnici u dogaaju prepoznaju itajui/sluajui izvetaj ta se zbivalo,
prepoznaju u citatima izreeno, ko je bio za a ko protiv, ko je koju igru igrao i kako se
dogaaj zavrio.
***
Posebnu vrstu izvetaja ine saoptenja (kominike). S pravom bi se moglo raspravljati da li je
zaista re o podvrsti izvetaja ili izjave. Saoptenje izdaju zvanine institucije to znai da se
saoptenja ne proizvode u redakcijama nego ih redakcije dobijaju uz zahtev da se objave tako
kako su napisani, ega se redakcije ne pridravaju strogo. Saoptenja izdaju na primer
ministarstva i sekretarijati za informisanje vlada, zatim politike partije, razne druge
organizacije, asocijacije, udruenja graana kada ele da saopte javnosti svoj stav, miljenje, da
odbace neije tvrdnje, ili se ograde od trenutno vaee programske ili politike linije, da izveste
o zakljucima zatvorenih sastanaka za javnost. U meudravnim odnosima, posebno posetama
saoptenja su danas uobiajen, mada ne najbolji, nain komuniciranja sa javnou. Kada je
spoljna i untranja politika puna kontroverzi broj saoptenja raste. Saoptenja predstavljaju
zajedniki stav koji daje kolektiv, a izjavu za javnost daje individua u ime kolektiva.

Saoptenja su obino posebno markirana (nadnaslov u primeru sa leve strane): ili tekstualno ili
grafiki tako da itaoci mogu jasno da razdvoje novinarske od nenovinarskih tekstova. U
audiovizuelnim medijima takoe se posebno istakne u tekstu koji ita spiker (neutralni,
oficijelni govornik) da je re o nenovinarskom tekstu. Saoptenja se piu, posebno ona koja
govore o meudravnim odnosima, veoma biranim, protokolarnim jezikom. Takva saoptenja
bez konsultacija sa spoljnopolitikim komentatorima u redakciji ne bi trebalo skraivati.

Pisanje medijskog teksta medijski diskurs

Pre nego to nastavimo razmatranje monolokih novinarskih anrova (beleka, komentar)
pokuaemo da odgovorimo, ali malo opirnije, na pitanje postavljeno sa leve strane ovog lista.
Pisanje je proces. Zahteva vreme, strpljenje, i istraivaku upornost. Iako se dananji mediji
uglavnom zadovoljavaju vestima i izvetajima sa dogaaja koje najee od donesenog materijala
u redakciju sreuju urednici i objavljuju bez velikih pretenzija, dobar medijski tekst o dogaaju,
linosti, instituciji, drutvenom problemu je ono za ta e svaki medij rado odvojiti prostor i
vreme. Stoga je pravi novinarski izazov, recimo ak i avantura, napisati medijski korektan tekst.
Model diskursne strukture teksta pogledati u odeljku Dodatak 4..
Proces sadri najmanje 5 faza:
(1) faza: ideja
-napomenuli smo da se ideje dobijaju na dogaajima, u kontaktu sa zanimljivim osobama,
itanjem vesti iz drugih medija i posmatranjem ivota svuda oko nas.
(2) faza: prikupljanje podataka
-obavezno iz vie raznih izvora, razgovarati sa vie aktera, sa predstavnicima institucija koje su
upletene ili zainteresovana strana, ukoliko je potrebno prikupiti dokumentaciju u arhivu o razvoju
pojave u prostoru i vremenu, kao i slinih pojava. Ako je re o osobi, razgovarati sa vie razliitih
ljudi koji je poznaju, pronai pisane tragove o delatnosti osobe iju aktivnost istraujete...
(3) faza: analiza podataka i plan naina njihove prezentacije
-analiza podrazumeva
odreivanje hijerarhije podataka po vremenu, mestu, znaaju,
linostima....;
- plan naina podrazumeva odreivanje novinarskog anra (izvetaj, beleka, komentar,
reportaa, crtica) i shodno tome tip i broj citata, koliina informacija okruenja (gde se sve
deava, u koje vreme...).
(4) faza: pravljenje skice
- prva verzija teksta u kojoj se odreuje duina teksta;
- citati (osobe koje e biti citirane);
- poetak i kraj - vrlo je korisno prvo napisati efektan kraj pa se onda vratiti na poetak tako
ete preduprediti da tenzija teksta opadne na zavretku;
- sainiti redosled podataka i hijerarhijski ih poreati, izdvojiti kljune podatke i posebno ih za
sebe obeleiti;
- uvek misliti o tome ta bi itaoci/sluaoci eleli da znaju o toj pojavi/problemu/osobi;
- ton teksta mora da odgovara temi (strog, poduavajui, sentimentalan, arbitarski, osuujui...)
i da kod auditorijuma izazove emocije koje ste i sami imali kada ste za pojavu prvi put uli;

pisanje teksta je slino graenju kue vani su detalji, njihova organizacija i dovoenje u
vezu da bi pria bila stabilna, kao i upotreba odgovarajueg vokabulara (jeziki izbori).

(5) faza: pisanje konane verzije novinskog teksta.

- Odredite kljune rei i njihove sinonime (da se iste rei preesto ne bi pojavljivale u tekstu);
- Odredite strukturu teksta; postoje barem dve mogunosti (a) obrnuta piramida u prvom,
ili prva dva-tri, pasosa sumiraju se najznaajnije injenice (lid), a zatim dodaju fakta koja
podravaju navedeno; (b) blok sistem slau se pitanja i odgovori na njih na
najloginiji nain u zavisnosti od teme (hronoloki ili po vanosti), na svaki blok informacija
nadovezuje se naredni neosetnim prelazima, blokovi se slau kao kad se gradi kua;
- Novinar treba da vodi svoje itaoce/sluaoce kroz tekst (a) jezikim izborima
(tranzicionim sredstvima kao to su veznici i rece: i,ali, mada, jo, naravno,
sigurno, jasno, sledstveno reenom, naravno, premda, nadalje, s jedne strane, s
druge strane, istovremeno, ne podrazumeva se/podrazumeva se); tu spadaju i veze
izmeu paragrafa ne zaboravite da poslednja re prethodnog i prva narednog pasosa na
neki nain treba da budu u vezi. To tekstu daje vrstinu strukture...). i (b) grafiki/zvuno
(novi pasos, crtica, podnaslov, uokvireno, podebljano, reeno drugaijim tonom, naglaeno,
uz vee ili manje pauze, slajdom, video insertom, grafikim prikazom, tekstom preko slike
telopom). Tim sredsvima novinari ukazuju auditorijumu na sve promene smera u tekstu,
uvoenje novih linosti, mesta, promenu akcije, stajalita;
- ukoliko imate problem sa prvim pasusom, ako ba nikako ne moete da otvorite tekst,
pregledajte ponovo plan, neto sa njim nije u redu;
- vodite rauna o emocionalnoj distanci, tekst treba kod medijske publike da izazove odreene
emocije ali ne i da odraava vae u odnosu na temu;
- poto je tekst gotov obavezno ga ostavite da malo odstoji (naravno ako za to imate
vremena) barem dok popijete kafu;
- dajte dobronamernom kolegi/koleginici da proita tekst i zajedniki razmotrite primedbe,
nedoumice, sugestije; ne morate ih prihvatiti, ali je bitno o njima razgovarati, moda vam
bolji jeziki izbor padne na pamet;
- revidirajte tekst, jo jednom pregledajte plan i uporedite sa tekstom da biste videli da li ste
sve vano ukljuili;
- jo jednom pregledajte duinu reenica (skratite na dvadesetak rei) i doterajte tekst jeziki.
Izbacite suvina tranziciona sredstva (i, ali, dok, nego, nasuprot tome, alijeve,
meutinove...), proverite da li je struktura teksta dovoljno vrsta, ako nije i najbolji podaci
sa terena nee vredeti nita;
- na kraju dajte tekst uredniku i lektoru.
Naslov i najava

Naslovi u novinama
Naslov u novinama ima viestruku namenu: da privue itaoca da se upusti u avanturu itanja i
promiljanja teksta, zatim da prokomentarie tekst, da doprinese grafikom izgledu lista (tabloidi
su zasnovani na naslovima), a esto je naslov i ideoloki komentar dogaaja (cilj mu je
persuazivno / ubeivako delovanje na itaoce).
Naslov u novinama moe da bude jednostavan i sloen. Jednostavan sadri samo naslov u uem
smislu rei. Sloeni naslov sadri 3 elementa: nadnaslov, naslov i podnaslov.

Elementi sloenog naslova

Nadnaslov je ekliktian i esto itaoce upujue o novinarskom anru (Izjava ministra za brigu o
porodici; Dosije Politike, Feljton); ee je saetak teksta (Savezni ministar za inostrane poslove
u poseti Grkoj); ili je re o nekoj stalnoj rubrici (Linost u ii). Nadnaslov nekada vremenski
odreuje dogaaj (Jue u Beogradu, Ove jeseni u Beogradu), ili mesto (Iz optinskog suda u
Pirotu); moe takoe da apostrofira duinu teksta (Ukratko, Telegrafski).
Naslov treba da zadovolji informativnost, ekspresivnost i ekonominost. Prirodno sledi iz
nadnaslova (moe da bude i sam), grafiki je istaknutiji (veliinom i oblikom slova) i izraava
intrigu (ok u Beloj kui; Bil Klinton eleo sina sa Monikom Levinski; Propadosmo). Svi
novinarski kodeksi sadre odredbu da u naslov moe da se istakne samo ono to jeste sadrina
teksta. Tabloidi najee kre ovu odredbu pa u naslov, senzacionalizma radi, izvuku neto
sasvim sporedno, ali efektno, iz dogaaja ili o linosti, da bi time privukli panju italaca.
Naslovi mogu biti (a) informativni; i (b) ekspresivni. U naoj medijskoj praksi informativni
naslovi su ei u dnevnim informativnim izdanjima tipa Politika, a ekspresivni u tabloidima
tipa Blic, Dnevni telegraf ili veernjim izdanjima kao Veernje novosti.
Informativni naslovi ee nemaju nadnaslov i podnaslov jer sami ispunjavaju sve potrebe
(Pronaena 24 tela ubijenih civila).
Ekspresivni naslov pokazuju vei stepen zavisnosti od nadnaslova i podnaslova (nadnaslov:
Uzurpacija vlasti/ naslov: Radikalski ministri razjurili inspektore, kvare biznis/ podnaslov:
Prvi na udaru glavni trini inspektor Miodrag Bugari, na koga su radikali posebno kivni jer
im ugroava poslove/ DT, 18.09.1998).
Na informativnost naslova utie upotreba/neupotreba pravopisnih znakova, red rei, redukcija
(izostavljanje) reeninih delova, upotreba konstrukcija koje se ne mogu dvoznano odrediti,
standardnih morfolokih sredstava, izbor leksike i nain oslovljavanja (Vasi i saradnici, 1980).
Navodinici se u naslovu moraju stavljati ako re kojom je obleen naziv neke fabrike ili
sportskog odnosno kulturno-umetnikog drutva istovremeno oznaava i neki drugi pojam
(Vojvodina najbolja).
Red rei u naslovu ne bi smelo da prouzrokuje dvosmislenost (Objavljen Timin roman na
maarskom/ da li je u pitanju prevod na maarski ili je autor pisao na maarskom?)
Izostavljanje reeninih delova (najee je to pomoni glagol jesam) nije dobro da se
ispuste delovi iskaza za koje su vezana dodatna znaenjska obeleja (Pravda iznad nas/
izostavljena je negacija nije tako da naslov ostaje nedoreen i nema pravi efekat. Trebalo bi da
glasi: Pravda nije iznad nas).
U naslovima ne bi trebalo upotrebljavati pasiv i glagolske imenice jer se tako smanjuje
informativnost (ne zna se vrilac radnje): Uzurpirana vlast (od koga/ efektnije je:Radikali
uzurpirali vlast).
Upotreba leksike: uskostrunih termina, slenga, arhaine leksike, dijalekta, internacionalne
leksike, stranih rei smanjuje informativnost naslova.

Oslovljavanje osoba. Ukoliko su izrazito poznate moe samo ime i prezile ili samo prezime bez
navoenja uih informacija (dr, prof, predsednik vlade, predsednik sindikata...) (Primakov za
premijera, Jeljcin i Duma saglasni). Ukoliko je osoba manje poznata javnosti, navodi se
obavezno ua odrednica (Uhapen Veliki majstor italijanske loe P2 Lio eli/ neinformativno
bi bilo: Uhapen Lio eli).
Oslovljavanje samo linim imenom je retko i ne preporuuje se sem ako je lino ime na primer
deo naziva kao Vukov sabor ili je u pitanju pria o obinom oveku: Kako to Dule postie.
Ekspresivnost nalova postie se jezikim izborima ija je zajednika osobina umanjena
informativnost, a poveana poetska funkcija jezika. Postie se upotrebom stilskih figura,
frazeolokih izraza i neoekivanim jezikim spojevima.
Upotreba stilske figure poreenja: Njiva knjiga koja se ita; hiperbola: Giganti na tankoj
ici; personifikacija (davanje ljudskih osobina neivoj prirodi): Umivaju se gradske ulice/ loe
jer je ve izlizano mnogo bolja je neoekivana veza kao Paradajz planira porodicu. Upotreba
metonimije moe da bude i informativna tada je naslov najbolji Mraz i magla zatvorili
aerodrome. Vasi i saradnici (1980) navode nadalje da se u naslovima esto upotrebljava i
metafora. Uobiajeno je da je metafora ve poznata, a novina je njeno vezivanje za dati pojam
Tamni li zlato Hercegovine (tema teksta je odgajanje i prerada duvana).
Kada je cilj novinara senzacionalizam tada se jeziki izbori ogledaju u spajanju znaenjski
nepodudarnih pojmova (Peni se cena deterdenta/ cena moe da raste, pada, smanjuje se,
poveava ali ne i da se peni), dvosmislenostima (Zvezde testirale pivo/ne zna se da li je re o
estradnim zvezdama ili o nebeskim telima), neodgovarajuom upotrebom znakova navoda
(OVK otela 13 Albanaca/ stavljanjem OVK u znake navoda upujue se na sumnju da je to
uinila OVK ili se upuuje na sumnju da je OVK Oslobodilaka vojska Kosova, ve implicitno
sugerie da je ona na primer teroristika organizacija).
Kod senzacionalistikih naslova postoji opasnost da su nekomunikativni, ali i da vremenom
prelaze u stereotipe i postaju banalni, novinski izlizani (Zeleno svetlo za novi zakon,
Dvostruki standardi svetske zajednice, Ulja ni za lek).
Podnaslov sadri saetak celog teksta, ima nekoliko fleeva uglavnom odvojenih crticom (-)
ernomidin odustao i podrao Jeljcinov predlog da ef diplomatije bude novi kandidat za
predsednika vlade. Danas glasanje u parlamentu. Prvi znaci javnog optimizma).
Najava u elektronskim medijima
Najava u elektronskim medijima, posebno na radiju, za razliku od novina ne pravi se za vesti ve
samo za autorske rubrike. Dakle najavom se auditorijumu pre svega daje do znanja ko je autor
priloga koji sledi (bez obzira na novinarski anr o kojem je re).
Najava moe biti koncipirana na nekoliko naina. Dva su osnovna: (a) u fokusu je dogaaj; (b) u
fokusu je linost.
U fokusu dogaaj
1. istie dogaaj u celini
Sino je u Bakoj Topoli odran promotivni skup Srpske demokratske stranke, reporter Mira
Trapari:

Traka:7076
Prve rei:Sino...
Poslednje rei:.... Srpske demokratske stranke.
Traje: 2.00 (RNS Dnevnik 17.12.1992)
Ova najava sadri 3 komponente:
I: vreme i mesto odravanja dogaaja;
II: dogaaj;
III: podaci o autoru/autorki (npr. reporter, izveta, na stalni dopisnik, dopisnik Tanjuga, itsl +
ime i prezime)
2. istie najznaajniji segment dogaaja
Na poetku dvodnevnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srpske usvojena je deklaracija
o zavretku rata koja stupa na snagu 8 dana nakon usvajanja. O deklaraciji, poruci srpskom
narodu u Srbiji i Crnoj Gori, i proglasu amerikom narodu, ije se usvajanje oekuje i situacija na
sarajevskom ratitu, opirnije u izvetaju Gorane Mihajlovi:
Traka: 9495
Prve rei: Na Palama...
Poslednje rei:....civila.
Traje: 3,25 (RNS Dnevnik, 17.12.1992)
Ovaj tip najave sadri 6 komponenti:
I: kada se dogaaj zbio (i gde);
II: koji dogaaj;
III: najvanija odluka;
IV: selekcija drugih vanih odluka;
V: novinarski anr
VI: autor/autorka
Vanost dogaaja daje znaaj odlukama. U odbiru koja od ova dva mogua modela primeniti
moe se rukovoditi vanosti dogaaja. Ukoliko je dogaaj od izuzetnog znaaja tada citirati
odluke, a ako je lokalnog znaaja tada u najavi izdvojiti dogaaj.
U fokusu uesnici dogaaja/linosti
1. istie linosti
Prvi izvetaj je o poseti predsednika republike Srbije Slobodana Miloevia Kosovu i Metohiji.
Reporteri su Radmila uki, Neboja Mihajlovi, Rade Tomi i Milo Lepovi:
Traka: 9561
Prve rei: Na platou...
Zavrava se aplauzom
Traje:14.00 (RNS Dnevnik 17.12.1992)
I: Istie se znaaj izvetaja navodei njegov redosled u emisiji;
II: funkcija ime i prezime linosti;
III: podaci o autorima (ta su u hijerarhiji medijske kue i njihova imena i prezimena).
2. navodi se direktni ili indirektni citat najznaajnijih rei jednog od uesnika/ce dogaaja.

Nikakav dogovor o Kosovu nije postignut i ne moe biti bez razgovora delegacije Vlade Srbije i
albanskih politikih partija. Svi drugi razgovori su neformalna politika askanja izjavio je na
konferenciji za novinare lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije doktor
Vojislav eelj. Izvetaj P.P:
Traka: 3421
Prve rei: Vojislav eelj....
Poslednje rei: istakao je na kraju Vojislav eelj
Traje: 2.00
I: citat
II: gde je citat zabeleen
III: citirana linost
IV: podaci o autorki/autoru priloga
Odluka koji model e biti upotrebljen zavisi od znaaja osobe koja se citira, kontroverznosti citata
u odnosu na drutveno-politiki kontekst i kontekst kulturnog koda, i medija za koji se
izvetava. Na primer sve ee se u IP (informativno-politikim emisijama) TV putaju snimci sa
izvetajima bez najave s tim da se titluje (potpie na slici) ime novinara i geografska odrednica
odakle osoba izvetava.
Navedena su samo dva osnovna modela, varijacije su viestruke. Bitno je da je u najavi dat lid.
To znai da sve varijante lida koje su ve obraene u praktikumu mogu biti iskoriene za najavu
rubrika u elektronskim medijima.
Tehnika oprema teksta i trake koja se prilae zavisi od pravila o emitovanju programa svake
medijske kue ponaosob. Osnovno je da se prepoznatljivo obelei traka, poetak, kraj i vreme
trajanja priloga. U kompjuterizovanim medijima sve reeno vai za diskete. Osim toga nazivi
fajlova se moraju vrlo asocijativno davati da ne bi dolo do zamena prilikom programiranja za
kompjutersko emitovanje.
DIREKTAN PRENOS
Sutina, odnosno komparativna prednost nad ostalim, elektronskih medija je da su prisutni na
dogaaju i da dogaaj dovode u kuu slualaca i gledalaca. Direktan prenos je u sutini
kompletan izvetaj o dogaaju. Tada se medijsko vreme i vreme dogaaja podudaraju. Nema
saimanja ukoliko se dogaaj prenosi u celini, mada nije neuobiajeno da se prenose samo neki
njegovi delovi ili da se novinari javljaju direktno u program sa dogaaja objanjavajui ta se
odigrava uz manje inserte audio ili audiovizuelne.
Nije svaki dogaaj za direktan prenos. Informativna vrednost dogaaja, zatim njegova
radiofoninost ili televiziost su osnovni parametri koji dogaaj kvalifikuju za direktan prenos.
Direktan prenos podrazumeva:
(a) ukljuenje reportera nekoliko minuta pre poetka dogaaja koji e sluaocima i gledaocima
objasniti povod dogaaja, njegovu sutinu, uesnike, dati ukoliko je to potrebno neke brojane
podatke itsl.
Radio-reporteri e opisati mesto dogaaja i druge vizuelne elemente koji su vani da bi sluaoci
mogli da se uive u ceo spektakl.
Zadatak TV reportera na samom poetku nije umnogome manji. Oni mogu da upadnu u tipinu
greku prepriavanja elemenata koje gledaoci vide. Uvodnik u TV prenos stoga zahteva od
reportera da ponudi gledaocima set podataka vanih za dogaaj koji su im nepoznati.

Reporteri bi trebalo da pripreme barem trostruko vie arhivskog materijala za uvodnik direktnog
prenosa jer se nikada ne zna da li e dogaaj zaista poeti na vreme. To posebno vai za radioreportere jer zna se radio ne sme da uti ni nekoliko sekundi.
Veinu uvodnika u direktan prenos reporteri bi trebalo da napiu (bez obzira na iskustvo, rutinu,
poznavanje materije) to ne znai da u toku samog prenosa taj unapred pripremljeni tekst ne treba
da osveavaju elementima dogaaja iji poetak se pred njihovim oima priprema. Uobiajeno
je da se prati ko od poznatih linosti dolazi da prati dogaaj, kako se sami uesnici pripremaju za
poetak. Ukoliko redakcija obezbedi 2 reportera uobiajeno je da je jedan na samom mestu
dogaaja i pokuava da dobije izjave uesnika o njihovim oekivanjima, a drugi je u
reporterskoj kabini odreenoj za direktne prenose. Ovaj model je mnogo bolji jer omoguuje
kombinovanje, bolju pokrivenost dogaaja i veu atraktivnost prenosa. Takoe, mnogo je lake
reporterima da rade u paru jer su rastereeniji i mogu bolje da reaguju na sve nepredvienosti
dogaaja.
(b) U toku samog dogaaja od reportera se zahteva ozbiljna koncentracija i povremena
ukljuivanja.
Pre svega na licu mesta mora da odlui kada i sa kojim intervencijama e se ukljuiti u
objanjavanje dogaaja, interpretaciju onoga to je na sceni (bilo da je re o sportskom
takmienju, koncertu, sednici skuptine, sveanoj akademiji, mitingu). Pri tome ne bi trebalo da
reportersko ukljuenje gazi trenutnog govornika.
Zatim mora proceniti koliko dugo e to ukljuenje trajati i ta mu je cilj (1) pokrivanje praznog
hoda u dogaaju: pauza izmeu stavova u koncertu; vreme dok poslanici glasaju u skuptini;
smena govornika na sveanoj akademiji itd. (2) Intervencija zbog kontroverze koja je u toku
odvijanja dogaaja nastupila. (3) Paralelnog zbivanja koje preti da ugrozi dogaaj.
Kada je re o prenosu sportskog dogaaja na radiju reporteri su stalno angaovani u opisivanju
situacija. To je veoma zahtevan posao. Reporteru se moe olakati tako to e imati strunog
savetnika/savetnicu pokraj sebe koji e komentarisati pojedine situacije na borilitu i procenjivati
ishode. Kroz dijalog prenos dobija na dinamici.
Dobri reporteri su oni koji ne upadaju u jezike stereotipe (kosooki majstori celuloidne loptice
sa dalekog istoka, delfini u plavim kapicama, nai plavi momci, dok je lopta u vazduhu
reiu koji su igrai danas na terenu, na mlaani iri pliva kao foka, plee s vetrom u
lea, majstori pod obruima).
Odjava prenosa. Nakon to se dogaaj zavrio reporteru je zadatak da unajkraem rezimira
dogaaj. Ukoliko postoje 2 reportera to je i prilika za uzimanje izjava od uesnika i kratko
komentarisanje onoga to se dogodilo.
Radio reporter e na kraju odjaviti ekipu koja je obezbeivala direktan prenos. Nikada se ne sme
smetnuti s uma da je direktan prenos zaista timski rad i svaki lan tog tima je od neprocenjivog
znaaja, bilo ko da pogrei posledice snose svi, ali i zadovoljstvo uspeha treba podeliti sa svima.
Reporteri bi trebalo da pripreme rezervni tekst, ne samo za poetak i kraj prenosa, ve i za njegov
tok. Za to im mogu dobro posluiti arhive, statistike, interenet. to vie podataka i zanimljivosti
vezanih za linosti koje uestvuju u dogaaju ali i sam dogaaj to je prenos atraktivniji. Nikada se
ne bi smeli osloniti samo na sopstvenu elokventnost i domiljatost. Vano je unapred smisliti i
zapisati dobre reenine obrte za tipine i predvidljive situacije. Iskusni reporteri piu sopstvene
renike sintagmi i celih reenica koje bi mogli jednog dana upotrebiti.
Direktan prenos je najzahtevniji vid izvetavanja i za njega je neophodna veoma temeljna
priprema, izuzetna koncentracija, veba, ali i samokontrola. Izvetai ne smeju biti navijai ni u

jednom prenosu kako sportskom tako i politikom. Neutralnost je jedna od osnovih osobina
dobrih reportera.
INTERVJU
Intervju je temeljni novinarski anr pre svega u elektronskim medijima. Ujedno je to anr
kojim su se komunikolozi, lingvisti, sociolozi komuniciranja pa i psiholozi najvie bavili zbog
kompleksnosti odnosa (interakcije) uesnika u intervjuu, pre svega intervjuera/IR i intervjuisane
osobe/IE. Smatrajui da je intervju u osnovi svih novinarskih anrova bili oni monoloki ili
dijaloki ovim anrom emo se posebno baviti i sa teorijske i sa praktine strane.
Uesnici u medijskom intervjuu su dobrovoljno pristali da auditorijumu iskau ta znaju i
za ta smatraju da su kompetentni. Intervju moe biti i medijska mimikrija. On omoguava
novinarima da se zaklone iza autoriteta u saoptavanju informacija koje ili ne poznaju dovoljno,
ili nisu sasvim u skladu sa ureivakom politikom.
U definicijama intervjua uopte nije dovoljno panje posveeno vanosti krajnjeg
korisnika (auditorijum, porota, razred) niti je posebno isticana institucionalnost ovakve
interakcije. Sva panja je usredsreena na direktne uesnike (IR/intervjuera i IE/intervjuisanu
osobu) i osnovne elemente: pitanja i odgovori.
Greatbach (1988, 404) za razliku od mnogih teoretiara obraa panju na nain voenja
intervjua odreujui klasini medijski intervju pomou 7 pravila u kojima istie da se IR i IE
ograniavaju na postavljanje pitanja i davanje odgovora; zatim da IR-ovi izbegavaju reakcije
svojstvene svakodnevnoj konverzaciji (Zar zaista?; Jelte?; Ma nemojte mi rei?!); nadalje
IR obino najpre iznose neku tvrdnju, ili podatak da bi na osnovu toga postavili pitanje, a IE to
razumeju kao prethodnicu pitanja. Raspored reda govorenja kod intervjua sa vie uesnika obino
odreuju IR, koji takoe uglavnom i otvara i zatvara intervju. Ukoliko doe do odstupanja od
standardne forme pitanja-odgovori to se opravdava i na karakteristian nain ispravlja.
Slino navodi i Cohen (1989, 436) smatrajui da je medijski intervju forma
intervencije ili medijacije u odnosu izmeu osobe koja govori ili eksperta i publike (podvukla
DV). Po ovom autoru sagovornici (IR i IE) su veoma zainteresovani za intervju odnos, ali svaki
iz razliitih razloga. Nekada je situacija takva da obe strane sarauju i da im odgovara tok
intervjua, ali se deava da taj odnos krene drugaijim putem i interakcija bude dovedena u
pitanje, posebno ukoliko IR ozbiljno poljulja pozitivni imid IE. Auditorijum na osnovu
postavljanja pitanja moe da uoi da li se IR uljudno ponaa prema IE. Ova definicija u fokus
stavlja uesnike u intervjuu (IR-IE-auditorijum) njihov status, zatim komunikaciju. Izostaje
insistiranje na komunikativnim inovima pitanja i odgovora.
Jugoslovenski autori bavili su se definisanjem intervjua ili kao leksikografi (Vujaklija,
Srdi), ili kao novinari - tvorci praktikuma za medijsku praksu (Slavkovi, eki, uri,
Plenkovi) ne uputajui se u teorijska razmatranja problematike medijskog intervjua, ve ga
osvetljavajui samo na nivou medijskog anra.
Vujaklija (1954, 362) definie cilj intervjua kao razgovor izmeu saradnika nekog lista i
kakve istaknute linosti iz javnog ivota o aktuelnim pitanjima, koji e taj saradnik docnije
objaviti u svom listu (podvukla DV). Vujaklija u sredite definicije stavlja IR i IE. Posredno
asocira na auditorijum i institucionalnost, navodei da je razgovor IR i IE javan, namenjen
publikovanju. I u ovoj definiciji izostaje tano navoenje komunikativnih inova imanentnih
intervjuu.
Klasini medijski intervju prema Leksikonu novinarstva (Srdi, 1979, 96) ima funkciju
da neto novo saopti i da to to saopti - protumai na nain kako to shvata intervjuisana
linost. Definicija posebno istie novost informacije i IE.
Slavkovi (1981), osnovu intervjua ine pitanja i odgovori u kojima se razlae tema i
pojavljuju linosti. To pokazuje da su elementi vrsto meusobno povezani, ak proistiu jedan iz
drugog: aktuelna drutvena situacija zahteva odreenu temu, odreenog sagovornika, a
sagovornik odreena pitanja. Slavkovi istie komunikativne inove pitanja i odgovora, ali to
je mnogo znaajnije, uoava znaaj drutveno-politikog konteksta za intervju.

eki (1983, 142) intervju smatra metodom definiui ga kao put da se doe do izvora
informacija, da bi on dao vest, miljenje (stav) ili objanjenje. U sreditu panje ovog autora je
dobijanje nove informacije, dakle poruka.
uri (1989, 143), navodi da je intervju izvetaj o razgovoru, koji ima karakter vesti
novosti. uri se takoe zalae kao i eki za intervju kao sredstvo ili metodu kojom se dolazi
do nove informacije, ali u razmatranju intervjua posebno istie da su intervjui pred mikrofonom i
kamerom sasvim neto drugo i da ne moraju da daju informaciju o temi ve da mogu da
razotkriju sagovornika i njegovo stvaralatvo. Time uri ukazuje na uticaj konteksta medija na
realizaciju anra ne insistirajui na optoj definiciji.
Ono to medijski intervju razlikuje od svih ostalih novinarskih anrova je njegova
prezentativnost (Plenkovi, 1990, 129). Cilj je da se neke informacije prezentuju auditorijumu
na atraktivniji nain nego to je to mogue monolokim novinarskim formama. Isticanjem
prezentativnosti uvodi se u definisanje intervjua auditorijum kao jednako znaajan uesnik
govornog dogaaja (IR-IE-auditorijum) ijem informisanju je intervju i namenjen.
Autori su, shodno definicijama koje su u fokus stavljale neku od karakteristika intervjua,
delili intervjue na razne naine. U Leksikonu novinarstva (1979, 97) intervjui su svrstani u tri
velike grupe koje ine klasini intervju (vane linosti i pitanja se dostavljaju ranije),
kombinovani intervju (intervju-portret, intervju-profil, intervju-reportaa) i improvizovani
intervju (bez pripreme, iznenadni razgovor, izvan studija, samo u elektronskim medijima). U ovu
podelu ugraena su tri kriterijuma ali ne istovremeno za svaku kategoriju: nain pripreme, linost
koja gradi temu i mesto intervjua. Ova klasifikacija nije dosledna i jasna.
eki (1983, 142-144) intervjue razlikuje na osnovu karaktera (organizovan, usputan,
sluajan, dogovoren), naina na koji se radi (stojei i sedei), rezultata (moe da se objavi sve,
deo, ili nita), metoda (usmen, pismen), odnosa prema intervjuisanom (mogu se videti IR i IE i ne
vide se IR i IE/potom se poalju odgovori), broju intervjuisanih (jedan ili vie), broju onih koji
intervjuiu (jedan ili konferencija za tampu). Osim toga prema cilju i sadrini svi prethodni
intervjui mogu biti: razgovor sa ovekom sa ulice, intervju sa zainteresovanom linou, intervju
sa linou koja je interesantna za itaoce ili sluaoce i vaan ili znaajan intervju
(najkompetentnija linost). ekieva klasifikacija je nedosledna, neprecizna, komplikovana,
terminoloki potpuno neadekvatna, i nema jasno definisane kriterijume.
uri (145) nudi etiri tue klasifikacije intervjua, pri emu se ne odreuje prema njima,
niti daje sopstvenu. Navodi da ameriki autori (ne i koji) razlikuju 5 vrsta intervjua: prigodni, sa
linostima, sa ovekom na ulici, o novostima, telefonski; ili informativni, mnenjski, opisni,
okrugli sto, konferencija za tampu. Zatim citira klasifikaciju Tome Martelanca koji razlikuje
intervjue po sadraju (politiki, privredni, kulturni, sportski); po nainu (usmeni, pisani,
telefonski); po znaaju (novost, lini, biografski, polemini); po obradi (jednostavni ili prisni). I
dopunjuje navodom Mance Koir koja smatra da treba dodati jo 2 vrste po pripremi
(pripremljeni i improvizovani) i po nameni (informativni, pouni ili zabavni).
Ni jedna od navedenih klasifikacija ne zadovoljava jer nema jasnou, doslednost u
kriterijumima i iroku primenljivost. Autori, takoe, meaju medijske anrove sa kategorijama
prema kojima bi trebalo uiniti klasifikaciju.
Auditorijum na osnovu medijskog iskustva moe veoma
lako otkriti osnovne
karakteristike kao to su pripremljenost, zatim na osnovu strukture intervjua moe da odredi gde
je snimljen i kako se emituje (u ivo ili sa trake). Prema nainu na koji IR (ne) uvaava IE-ov
imid auditorijum e oceniti kakav je drutveni status IE-a i koji su IR-ovi ciljevi i tako dalje. Iz
reenog se mogu uoiti tri osnovna kriterijuma za podelu intervjua lako uoljiva svima i
primenljiva na sve medijske intervjue: stepen pripremljenosti, mesto beleenja/snimanja i stepen
uljudnosti IR.
I kriterijum: pripremljenost IR za intervju: nepripremljen, polupripremljen i pripremljen intervju.
II kriterijum: mesto snimanja intervjua: studijski i terenski intervju.
III kriterijum: stepen uljudnosti IR prema IE: mlak, drzak i izazovan intervju.

I kriterijum: pripremljenost IR za intervju

Nepripremljen intervju je onaj za koji se prethodno nisu dogovorili IR i IE. Novinari se za ovaj
tip intervjua odluuju uglavnom u ekscesnim ili izvanrednim situacijama i rade ga sa javnim
linostima koje su uestvovale u takvim dogaajima (elementarne nepogode, neoekivani
sportski uspesi, vanredne politike prilike i sl). On je veoma slian izjavi. Razlikuje se po tome
to IR u montai kasnije ipak odlui da ostavi na snimku za emitovanje svoja pitanja. To se
dogaa kod tipinih blizanakih parova (u smislu koji ovom terminu daje Schegloff) kada se
odgovor bez pitanja ne razume.
Nepripremljen intervju je i onaj ranije zakazan, ali za koji se IR prethodno nije dovoljno
pripremio. U takvim situacijama esta su oklevanja na poetku reda govorenja dok IR ne
formulie pitanje, pauze - prazne i pune, pogreni poeci, ponavljanja i samoispravljanja. Sve to
ukazuje na nesigurnost IR koji gubi kontrolu nad intervjuom. U takvim sluajevima IE moe da
preuzme statusno nadreenu ulogu u intervjuu, da usmerava intervju pa ak i da IR-a statusno
unizi ispravljajui materijalne pogreke koje su nainjene u pitanju. IR u ovakvim situacijama
gubi pozitivan imid kod auditorijuma, posebno onog sa veim medijskim iskustvom.
Polupripremljeni intervju je unapred dogovoreni intervju. To je najea forma. Pre intervjua
sagovornici (IR i IE) se dogovore o temama o kojima e biti re i svaki se za sebe pre intervjua
priprema. to je vie pripremljen IR je spremniji da rukovodi intervju situacijom, da izbegne
zamke koje mu moe postaviti IE, da ima spremljene kontraargumente. Isto vai i za IE.
Nepripremljeni i polupripremljeni intervjui, kada se rade za novine, uobiajeno je da se
alju IE-u na recenziju pre objavljivanja (ukoliko se IR i IE drugaije ne dogovore).
Pripremljen intervju podrazumeva ne samo dogovor izmeu IR i IE pre intervjua ve i zahtev IE
da mu se ranije pismeno dostave sva pitanja koja e u intervjuu biti postavljena. Obino ovaj tip
intervjua zahtevaju javne linosti koje nee da dovedu u pitanje svoj, paljivo graen, pozitivan
imid. Ovakvi intervjui u kojima IR uglavnom ita pitanja, prethodno napisana (pitanja piu
specijalisti, urednici, struna sluba IE-a, ili institucija koju IE reprezentuje), nemaju dinamiku i
izazovnost koju imaju prethodna dva tipa. Auditorijum veoma brzo otkriva da je izmanipulisan
i takvi intervjui najee nisu dobro prihvaeni kod medijske publike. Ponekad se deava da IE
ita sopstvene odgovore to do kraja dezavuie intervju kao anr jer tada prave interakcije nema.
Dijalog izostaje, postoje dva monologa koja se smenjuju po utvrenom redosledu pitanjeodgovor. IR ne mora ni da slua ta IE ita. Obraa panju samo na intonaciju kao signal za
preuzimanje reda govorenja. U ovakvim situacijama podrazumeva se da IR ne moe da prekine
IE potpitanjem, ili da postavi nedogovoreno pitanje, da reaguje na neki deo odgovora IE koji mu
se ini prikladan za proirivanje ve postojee teme, ili za pravljenje digresije i otvaranje nove.
Nekad su intervjui tako briljivo isplanirani da IR i IE glume spontanost. Predviene su i
isplanirane upadice, preklapanja, preuzimanje reda govorenja na neadekvatnom mestu, pogreke i
samoispravljanja da bi simulirali prirodnost. Cilj je da auditorijum ne odbaci intervju kao
manipulaciju ve da sve poruke, ukljuujui i dogradnju pozitivnog imida IE, dopru do
auditorijuma i komunikacija doe do socijalno-psiholokog kraja.
Za razliku od elektronskih medija u novinama je uobiajeniji ovaj tip intervjua jer ga
priroda medija omoguuje. IR poalje pitanja IE-u i IE pismeno odgovori na njih.
Navedeno ne znai da IR za novine nikada ne pravi, na primer, nepripremljeni ili
polupripremljeni intervju snimajui ga na kasetofonu i kasnije transkribujui u pisanu formu, uz
neminovna skraivanja, ali i uvaavanja sagovornikovog stila.
Danas u vreme modemskih komunikacija IR i IE intervju za novine prave pomou
raunara nalazei se istovremeno na razliitim mestima, komunicirajui tako to IR ukucava
pitanja u svoj raunar, a IE mu odmah pismeno odgovara na svom raunaru. Akteri su tako u
interakciji iako nema jedinstva mesta ve postoji samo jedinstvo vremena u kojem se
komunikativni dogaaj odvija i jedinstvo raunarske mree putem koje se informacije razmenjuju
(BBS-komunikacija). Ipak i pored svega novinski intervju nije u toj meri atraktivan kao onaj u
elektronskim medijima poto izostaje interakcija licem u lice koja se odigrava pred i za

auditorijum. Meutim, novinski intervju nudi druge pogodnosti kao to je, recimo, studioznije
proitavanje intervjua, vraanje na pitanja i odgovore koji su ve proitani, udubljivanje u tekst
koji nudi vieslojna znaenja i uvanje u dokumentaciji kao svaki drugi pisani tekst, tako da moe
imati vie pojedinaca italaca u razliitim vremenima.
II kriterijum: mesto snimanja intervjua
Studijski se odvija u instituciji elektronskih medija. Moe biti emitovan u ivo, ili snimljen,
zatim montiran i kasnije emitovan. U novinama se moe snimati na reporterskom kasetofonu u
redakciji i tada ima sline karakteristike kao studijski intervju za elektronske medije.
Za IR-a studio je prirodno okruenje gde je osoba koja vodi intervju tu potpuno na
svom terenu i dominira u odnosu na IE. Zadatost studijske situacije doprinosi institucionalizaciji
intervju interakcije. IR odreuje uslove intervjua: da li e biti u ivo ili snimljen, zatim
trajanje, tok, promene tema, ukljuivanje auditorijuma telefonom, selektira i ita prispela pitanja,
animira sluaoce da se javljaju i iznose svoja miljenja, ili iskljuuje potpuno auditorijum iz
emisije, odreuje da li e biti muzikih pauza, bira tip i duinu muzikih numera i ima pomo
tehnikog osoblja u realizaciji intervjua.
IE je u znatno loijem poloaju i zato podreenom. Tehnika modernih studija je veoma
zahtevna. Tehnike pripreme pre intervjua kojima prisustvuje i IE mogu da utiu na
koncentraciju. Takozvani efekat mikrofona dodatno pojaava tremu i nelagodnost. IE, osim to
vodi rauna kada je njegov red govorenja i kako da preuzme re od IR, ili drugih IE, ima na umu
i tehnike detalje: da li je njegov/njen mikrofon ukljuen u trenutku kada eli da se ukljui u
razgovor; ta da uini ako je zapoeo/la svoj red govorenja pre nego to je studijski semafor
pokazao da su mikrofoni ukljueni; kada to ispravi, na koji nain ponavlja poetak reda
govorenja jer ne zna ta je prethodno snimljeno na traci, a ta ne? Njegovi/njeni saradnici nisu u
blizini da mu/joj pomognu savetom, ili da ga/nju podsete na neki vaan podatak.
Kada se studijski intervju emituje u ivo - direktno u etar komunikativna situacija je jo
sloenija. Sama svest da sve to se kae tog trena dopire do mnogobrojnih, nevidljivih, slualaca
bez mogunosti da se naknadno ispravi, dodatno optereuje IE-a. Tehnika ukljuivanja slualaca
u program, koji postavljaju pitanja telefonom, osporavaju, ili podravaju odgovore IE, moe
potpuno IE-a da izbaci iz konteksta intervjua i onemogui IE da formira svoju ulogu istovremeno
prema IR i prema auditorijumu. Komunikativnim treninzima mogu se uspeno prevazii sve
tekoe ovakve intervju situacije. Poto su intervjui u ivo veoma dobro prihvaeni kod
medijske publike, javne linosti se posebno pripremaju za takve situacije uz pomo strunjaka za
odnose sa javnou (PR: public relation manager) koji im dizajniraju nastupe u javnosti.
Terenski intervju se odigrava u okruenju IE-a, ili na mestu dogaaja povodom kojeg se intervju i
snima. Atmosfera lica mesta daje, posebno radijskom intervjuu, zvuke okruenja i time
pomae imaginaciji slualaca da doaraju prostor u kojem se dogaaj zbio, ili u kojem ivi i radi
IE, a koji u trenutku sluanja intervjua i oni partcipiraju iz svojih prostora. Za IE to je mnogo
prirodnija situacija za intervjuisanje. Tu se IE statusno bolje osea jer je IR u njegovom
okruenju. Osim toga u svakom trenutku moe da prekine intervju, konsultuje saradnike, ili
literaturu za dodatni podatak, ili jednostavno izmeni tok intervjua, ispravi greku koja je
napravljena. Tu IE odreuje trajanje intervjua, uslove pod kojima se intervju odvija, stepen
formalnosti institucionalne interakcije.
IR je u situaciji terenskog intervjua u loijoj poziciji. Optereen/na je tehnikim
detaljima: eka na prijem kod IE, ogranieno je vreme za intervju, esto sam/a snima intervju (za
radio prezentaciju) pa osim o toku intervjua mora istovremeno da vodi rauna i o valjanosti
snimka, poloaju mikrofona, dodatnim zvucima iz okruenja koji mogu da utiu na snimak.
Ukoliko je u pitanju iznenadni dogaaj IR nema vremena da se pripremi pre intervjua. Na terenu
ne moe da konsultuje dokumentaciju, a ukoliko je i jezika barijera prisutna ishod intervjua je
neizvestan.

Terenski intervju se najee montira pre emitovanja. U montai IR moe delimino da

ispravi greke koje su nainjene na terenu: pauze, preklapanja, pogrene poetke,
samoispravljanja. Postoji praksa da IR u montai naknadno dosnimi svoja, sada dobro
formulisana, pitanja. IR na taj nain tei da sauva pozitivan imid o sebi. Ta naknadna
revizija intervjua uvek se primeti jer se zvuci okruenja nikada ne mogu dovoljno dobro
simulirati u studiju. Ovako popravljen intervju gubi osnovno obeleje - zajedniko graenje
konverzacije interakcijom IR i IE.
Tehniki nije mogue montirati sve izgovoreno. Govorne karakteristike pojedinaca
uslovljavaju tehnike mogunosti montae. Ukoliko govore prebrzo, bez pauza, u dugakim
iskazima iste intonacije, ako ne obrazuju fonetski prepoznatljive poetke i krajeve reda
govorenja, ukoliko se neprestano pozivaju na ve reeno, nemaju jasno izdvojene tematske
celine, esto prave digresije koje nisu jasno obeleene i tome slino, izjave/intervjui takvih
govornika teko je mogue montirati. Istovremeno ovakvi intervjui/izjave su obino dugi i
ekstenzivni, imaju sve osobine koje ih ne preporuuju za emitovanje bez montae.
Praksa svedoi da se takvi intervjui ipak emituju. esto se lako prepoznaje da su u
montai reorganizovani, skraivani, doterani. Da ipak budu emitovani, bez obzira na loe
medijske karakteristike, utiu najee ideoloki, politiki i fakotri dogaaja od izuzetnog
znaaja.
Dobro pripremljen i realizovan terenski intervju se ne montira. Autentinost snimka
ovakvog intervjua sluaocima/gledaocima moe da stvori utisak prisutnosti na mestu dogaaja i
doprinese radiofoninosti, ili televizinosti medijske prezentacije. Ovakvi intervjui mogu biti
veoma uspeni u medijskom smislu i ostvariti veliki uticaj na auditorijum.
III kriterijum: stepen uljudnosti
Odnos IR prema IE oituje se u organizaciji toka intervjua i tipa pitanja. Uoena su 3 osnovna
modela intervjua prema tome kako se IR ponaa prema IE, u kojoj meri potuje (Leechov) princip
utivosti, (Griceov) princip kooperativnosti (oba prezentovana u celini u Dodacima na kraju
praktikuma) i naine (ne) uvaavanja imida IE: mlaki, drski i izazovni.
Mlaki intervjui su neangaovani, uglavnom potpuno pripremljeni i kooperativni. Nemaju
unutranju dramatiku, niti zajednikog izgraivanja intervjua kroz interakciju IR i IE. Nema
potpitanja, proirivanja i suavanja teme na osnovu prethodnih odgovora. Najee IR ita
pitanja, a IE odgovore. Auditorijum je nezainteresovan jer je sve unapred predvidljivo. Pitanja
novinara, ukoliko nisu unapred napisana, odraavaju nepoznavanje problematike ("Kaite nam
neto o tome?" ili "ime se vi bavite?" ili "Kaite nam neto to vas nismo pitali, a eleli biste da
odgovorite?").
Drski intervju odraava negativan stav IR prema IE, ili temi o kojoj se govori. U ovom sluaju
novinari ne potuju ni jedan od (Leechovih) principa utivosti. Pitanja uvek sadre netolerantnu
leksiku, ukljuujui provokativne i ubeivake izraze. Cilj IR je da podacima koje navodi
neprijatno iznenadi IE i satera ga u oak. Protivnika uloga reportera prema sagovorniku,
posebno u SAD, ogleda se u upotrebi drskog jezika dok pokuava da izvue informaciju, ili
priznanje krivice od sagovornika. To traje sve dok ne dovede intervjuisanog do take sloma pred
auditorijumom (Cohen, 1989, 447). Drski intervju moe IE odgovarajuom strategijom da
okrene u svoju korist i stekne naklonost auditorijuma. IR, ukoliko pree prag podnoljivosti
netolerantnog ponaanja prema IE, moe da izgubi podrku i naklonost auditorijuma i svoj
pozitivan imid dovede u pitanje. Isto se moe dogoditi i IE-u ukoliko na drskost IR-a odgovori
kao to je to bio sluaj u intervjuu sa proroicom Kleopatrom emitovanim u ivo (Popovi i
Filipovi,1996) iz kojeg navodimo delove:
IR: Ali to lii na vas apsolutno.
IE: Da lii fotografija na mene.

IR: Ne fotografija nego na vaa proroanstva koja realno

IE: ali zato to vi ne verujete u moja proroanstva.
IR:Pa ne verujem.
IE:Pa vi ne verujete u moja proroanstva kao to ja ne verujem u vau gospodstvenost, u va
posao koji vi radite vi ga vrlo amaterski i periferno radite.
IR: Pa ja kad bih imao jednu pravu damu
IE: Verujem da bi bolje bilo.
IR: O njoj se govorilo, Majku Boiju, o njoj ste govorili.
IE:Pa ne shvatite to kao uvredu, tako runo, ko gubi ima pravo da se ljuti.
(.)
IR: Mene lino niste ubedili ni u ta. Ja mislim da ste vi manipulator. Naravno vi to ne tvrdite,
publika je tu da proceni.
IE:Velika je re manipulator. To je eee uvrednog karaktera. Ja vam dajem mogunost da ovaj
e o meni tako mislite, ali vam ne dajem mogunost da se o meni na TV tako izraavate. to u
da shvatim da ste sa neije strane potkupljeni i ovaj potureni kao to je i ta knjiga poturena. No ja
e vam opratam, oprosti mu Boe to ne zna ta radi.
IR:Hvala vam, laku no.
Oba uesnika u intervjuu prekrila su sve (Leechove) principe utivosti, to je osnovna osobina
drskog intervjua, tako da su i samu interakciju u intervjuu doveli u pitanje. IR nije imao drugog
izbora nego da naglo prekine intervju ne dozvolivi IE-u ni da odgovori ustaljenim pozdravom u
formi zahvaljivanja za uee u emisiji. To je nedopustivo u emisijama koje se emituju u ivo,
posebno ukoliko je publika prisutna i u studiju, kao to je to bilo u ovom sluaju, ime je IR
doveo u pitanje i sopstveni imid i imid TV stanice za koju radi. To se retko deava, jer je IE-ov
osnovni razlog da prihvati intervju u ivo upravo podizanje sopstvenog imida pred
auditorijumom.
Izazovni intervju predstavlja neku vrstu dobre drame u kojoj naizmenino konverzaciju grade IR i
IE birajui temu, rei i strategiju tako da zadre panju auditorijuma od poetka do kraja
intervjua. Tema intervjua moe biti veoma neprijatna za IE, a da pri tome intervju ne prekorai
granicu od izazovnog ka drskom.
Dobar primer je intervju sa ministrom policije C.G:
IR: Policija je za manje od jednog dana uhapsila osumnjienog za ubistvo biveg K. biskupa, ali
ima se utisak da takve efikasnosti nema kada su u pitanju neka druga poinjena ubistva na
teritoriji C. G. za vrijeme ratnih operacija na podruju bive Jugoslavije, ali i u novije vrijeme.
Javnost, naime, jo nita ne zna o rezultatima istrage na otkrivanju ubica Pavievia i Vuinia na
Petrovoj gori i slino. Kako to objasniti?
IE: U periodu od poetka 1992. do danas na teritoriji RCG nije rasvetljeno 5 ubistava (...) Jedno
od ovih krivinih djela jeste ubistvo Vasa Pavievia i Jovana Vujiia iz B., koje je poinjeno
24/25.4.1996. godine. Istraga na rasvetljavanju ovog ubistva sprovodi se uz angaovanje
adekvatnog i najstrunijeg kadra ovog ministarstva. Sem ovoga, sva ubistva iz ove godine u C. G.
Su rasvetljena i izvrioci su lieni slobode (...) (Brajovi, V. 1996, 29).
Kod izazovnog intervjua IR potuje (Leechov) princip utivosti. Navodei injenice IR ne
optuuje IE, ve trai objanjenja. IE se nikada otvoreno ne brani, on primenjuje strategiju
retorsio argumenti (openhauer, 1985, 61) tako da sve navedene injenice, ma koliko se inilo
da su protiv njega, okrene u svoju korist, takoe vodei rauna da ne povredi imid IR, a da
sopstveni istovremeno pobolja.

Veoma je korisna za praksu Bojdova klasifikacija intervjua te je stoga podrobnije razmatramo.

1) Intervju sniman povodom najnovije vesti kratak, odmah se prelazi na dogaaj povodom
kojeg se uzima intervju i postavljaju kratka i konkretna pitanja na koja se trai direktan
odgovor.
Na primer: u fabrici vetakog ubriva je izbio poar. Fabrika je u industrijskoj zoni blizu
rafinerije nafte.
Na vest o dogaaju podaci koji se trae u doku-mentaciji: koliko je stara fabrika, ta proizvodi,
ima li otrovnih materija, broj zaposlenih u smeni, rentabilnost.
Pitanja koja se postavljaju nadlenoj osobi za davanje informacija iz same fabrike:
2) Informativni moe biti i opirniji, u ovom tipu intervjua se moe predviati ta bi moglo da
se dogodi ukoliko se ne preduzmu odreene radnje, opisuje tok dogaaja. Uesnici u intervjuu
mogu biti i oevici, ali i novinari koji su se nali na licu mesta.
3) Istraivaki zadatak novinara je da intervjuom prodre u sutinu dogaaja, da zaviri iza
slubenih izjava za tampu, radio i televiziju i da auditorijumu prui priu o onome ta se
zaista dogodilo i ta je prouzrokovalo dogaaj. Za takav intervju novinar bi prethodno
trebalo da pretrai arhivu i dokumentaciju i proveri da li su se sline nesree u istoj ili drugim
fabrikama sa takvim proizvodnim programom deavale i koji je bio uzrok, da li je bilo
istrage, suenja, da li je moda neko od optuenih jo u zatvoru ili je ve puten na slobodu,
ili osloboen optube, zato? Koncipirajui intervju novinar bi trebalo vrlo obazrivo da ga
realizuje pre svega da ne bi uplaio intervjuisane osobe svojom radoznalou, ili ak
agresivnou.
4) Isledniki uvek postoji opasnost da informativni intervju preraste u isledeniki. Toga se
treba posebno uvati. Novinaru je cilj da doe do prave informacije, a ne da umesto islednika,
istranog sudije i javnog tuioca ispituje, a umesto sudije donosi presude. Podsetimo da svi
novinarski kodeksi zabranjuju da se pre donoenja konane presude ak i osnovano
osumnjieni u medijima tretiraju kao krivci. U nekim zemljama (vedska) se ne smeju
navoditi imena osuenih na manje od 2 godine zatvora. Vrlo neprofesionalno se deo medija
odnosio u vreme rata na teritoriji prethodne Jugoslavije prema zarobljenicima tretirajui ih u
intervjuima pred TV kamerama kao ve okrivljene za zloine protiv ovenosti. Ovakvi
intervjui veoma lako napaljuju javno mnjenje protiv osoba koje su u nepovoljnom poloaju
u takvoj intervju situaciji jer su unapred tretirani sa negativnim predznakom afere,
neovetva...
5) Interpretativni intervju moe biti (a) reakcija na dogaaj (intervjuiu se uesnici koji govore
pozitivno/negativno o onome to se zbilo); (b) analizira se dogaaj (strunjaci koji nisu
neposredni uesnici govore o slinim zbivanjima, generalizuju uzroke i posledice itd).
6) Telefonski/glas naroda anketiraju se sluaoci o tome ta misle o dogaaju. U ovakvim
anketama voditelji bi trebalo da budu veoma precizni u postavljanju pitanja i obazrivi pri
ukljuivanju slualaca u program. Pre svakog ukljuivanja u direktni program trebalo bi
porazgovarati sa osobom koja se javila da se uoe motivi za javljanje. Moe se i snimiti i
izmontirati o tome vie u odeljku anketa.
7) Portret za intervju se odabiraju uvek poznate linosti. Ukoliko je intervju za elektronske
medije pri izboru osobe voditi rauna o njenom nainu/sposobnosti pri komuniciranju sa
javnou (na primer da nema izrazitu govornu manu, da nije prespora u komuniciranju, da

nije sklona ekscesnom ponaanju....). Pitanja postavljati ne o tome TA rade ve ZATO

to rade i KAKO su postali to to jesu. Intervjuer bi u takvim intervjuima trebalo pomalo da
oponaa psihijatra ili svetenika na ispovedanju.
8) Emocionalni proizilazi iz prethodnog. Uglavnom je to mala topla ljudska pria/pojedinac u
buri dogaaja. Kod auditorijuma treba da izazove emocije, saoseanja. Granica izmeu
senzacionalizma i instrumentalizacije ljudske tragedije i emocionalnog intervjua je veoma
tanana. Prag tolerantnosti intervjuisanih i auditorija ne sme biti prekoraen.
9) Zabavni danas su uglavnom najprisutniji u novim medijima, puni su humora.
Kada je naa fabrika ubriva u pitanju mogao bi se napraviti intervju o nekoj tragi-kominoj
situaciji tokom gaenja poara.
10) Izjava ukoliko je neophodno da napravite intervju a to vam nikako ne polazi za rukom tada
treba osobu pustiti da ispria svoju priu bez vaih pitanja.
11) Iznueni to je intervju koji odreena osoba ne eli da da, a novinari moraju da ga dobiju.
Vrlo su kratki i esto se zavravaju sa nemam komentara to je naravno komentar po sebi.
Ovakvi intervjui su najupeatljivi kada se odvijaju pred TV kamerama jer tada i odmahivanje
rukom osobe, sakrivanje lica i slino predstavljaju svojevrstan odgovor.
Uvek se mora imati na umu da je intervju atak na privatnost. U posebno delikatnim trenucima
se intervjui niti uzimaju niti iznuuju.

Priprema za intervju
(1) Upoznati se sa problemom koji je u sreditu intervjua ili sa linou koju bi trebalo
intervjuisati;
(2) U odnosu na kontekst medija odrediti tip intervjua;
(3) Pribeleiti relevantne podatke i skicirati pitanja samo u tezama;
(4) Proveriti nekoliko puta podatke koji se odnose na intervjuisanu osobu i temu.
(5) Ostaviti dovoljno vremena da se stigne na intervju u tano zakazano vreme;
(6) Pre nego to se krene na intervju treba proveriti svu potrebnu tehniku opremu (baterije,
akumulatore za magnetofone, kasetofone, mikrofone i kamere...trake, tejpove...)
(7) Odea intervjuera i cele ekipe mora odgovarati mestu intervjua i linosti koja se intervjuie;
(8) Pre poetka intervjua malim neformalnim razgovorom razbiti tremu. Dok intervjuiete
osobu gledajte u oi, ne vrtite se na stolici, ne maite rukama. Ne simulirajte intervju pre
snimanja (drugi put nikada nije tako uspean intervju kao prvi put).
(9) Pre intervjua stvoriti prijateljsku i kooperativnu atmosferu time se nepoverenje sagovornika
ponitava;
(10) Ne itati pitanja niti dozvoliti intervjuisanoj osobi da ita odgovore;
(11) Sluati odgovore i na osnovu njih postavljati nova pitanja, ne slediti iskljuivo skicu koju ste
unapred sainili.
(12) Ukoliko ste nesigurni napiite samo prvo i poslednje pitanje a ostala improvizujte.

Pravila intervjuisanja u elektronskim medijima

Pre poetka intervjua dogovorite se sa intervjuisanom osobom o pravilima koja vae u

mediju za koji radite. Potujte i pravila koja predlae intervjuisana osoba (ukoliko vam

ne odgovaraju nemojte pristati na intervju). Jednom dogovoreno nikada nemojte po bilo

koju cenu publiciteta ili senzacionalizma prekriti.
Ukoliko snimate intervju van studija tada dobro osmotrite prostor, okruenje, u kojem se
razgovor odvija. Za dui radio-intervju bi bilo dobro ukljuiti kao uvod u intervju
nekoliko zanimljivosti koje ste uoili na licu mesta (na primer u radnom kabinetu
intervjuisane osobe zanimljive retke knjige ili stare fotografije; na gradilitu pas lutalica
ljubimac cele ekipe; u poslanikom klubu stolica na koju niko nee da sedne zbog
uroka ).
Da bi se odrala dinamika intervjua: (a) sredinji deo intervjua ne bi trebalo opteretiti dugim
pitanjima; (b) duge odgovore i duge digresije trebalo bi prekidati kratkim potpitanjima; (c)
treba da bude kratak intervju sa vie kraih pitanja i uvodnim pitanjem srednje duine. Kratka
pitanja 1-15 rei; srednje duine 15-35 rei; duga pitanja 35-100 rei i vie.
Novinari bi trebalo da postavljaju u okviru svog reda govorenja samo jedno, jasno
formulisano pitanje, kako bi sagovornici razumeli ta se od njih trai.
Novinari bi trebalo da naprave uvod koji se odnosi na samu nameru postavljanja pitanja
kada intervju poinje i kada
se blii kraju kako bi sugerisali sagovornicima i
sluaocima/gledaocima ta mogu oekivati u narednom segmentu programa (otvaranje ili
zatvaranje intervjua).
Budite utivi i ne pourujte odgovor. Tiina izmeu kraja pitanja i poetka odgovora nekada
moe da ima odlinu dramaturku funkciju. Nauite i da produktivno utite.
Pitanja sa upitnim reima (ko,ta, gde, kada, kako, zato, koji, koja, koje, iji, ija, ije,
koliki, kolika, koliko, kakav, kakva, kakvo) su klasian nain postavljanja novinarskih pitanja
iji je cilj traenje informacije, ili objanjenja. Neophodno je potovati novinarsko pravilo 5
w: informacija nije celovita ukoliko ne sadri odgovor na pet pitanja ko, ta, kada,
kako i zato. Od govorne situacije zavisi koju upitnu re bi trebalo upotrebiti u pitanju, a
na koje upitne rei e novinari sami dati odgovor uvodei/obrazlaui pitanje koje postavljaju.
Da li pitanja, novinari bi trebalo da postavljaju veoma selektivno, uglavnom kao potpitanja
iji je cilj da sagovornik/ca dodatno objasni moguu nedoumicu koju je izazvao nejasnim
odgovorom. Medijski intervju ne sme da podsea na sudsko unakrsno ispitivanje u kojem se
sagovornicima ostavlja jedino mogunost da odbiju, ili potvrde novinarov/kin stav iskazan u
pitanju.
U medijskom intervju se ne preporuuje upotreba imperativa u pitanju.
Deklarativna pitanja bi trebalo postavljati samo u situacijama kada novinari ele da citiraju
sagovornike, ili program institucije koju sagovornici predstavljaju sa namerom da izazovu
njihovu reakciju i komentar. Deklarativna pitanja markirana su ogranienjima koja namee
govorna situacija (tema, sagovornik, mesto intervjua). Ukoliko IR ima provokativan stav koji
bi mogao biti dobar izazov za sagovornika da na njega reguje, tada je upotreba deklarativnog
pitanja sasvim opravdana.
Pitanjem sa obrazloenjem novinari bi trebalo da otvaraju intervju i zaponu novu temu u
okviru intervjua. Obrazloenje bi trebalo da sadri najavu teme i sagovornika.
Tema se moe u okviru obrazloenja najaviti: (1) navoenjem materijalnih podataka; (2)
podseanjem na ono to se ve zbilo; (3) najavom onoga to bi trebalo da se dogodi; i (4)
citatom relevantnim za temu intervjua.
Analizirajmo primer pitanja sa obrazloenjem sa leve strane lista, ono je organizovano u 6 faza:
I faza: informie o odigranom dogaaju (Y e' Nedavno je u Pragu odrana deseta skuptina Y
Evropske konferencije crkava);
II faza: informie sluaoce da je subjekt intervjua SPC uesnik dogaaja (na kojoj je
prisustvovala i delegacija srpske pravoslavne *crkve*);
III faza: daje osnovne podatke o organizatoru i uesnicima dogaaja da bi sluaoce ubedio u
znaaj dogaaja o kojem se govori u intervjuu (.. e' stotinu crkava sa vie od tristotinemiliona

lanova su ulanjeni u .. Evropsku konferenciju crkava i jo jedan podsetnik ; -to su nekatolike

crkve. );
IV faza: obrazlae zato je dogaaj odabran za predmet intervjua (Y Na .. *ovoj* konferenciji
je govoreno posebno i o dogadjajima u Jugoslaviji.);
V faza: predstavlja sagovornika i obrazlae njegovu kompetentnost da odgovori na pitanje koje
sledi (Stoga bismo zamolili episkopa b. gospodina .. I. B. koji je bio lan nae delegacije);
VI faza: postavlja 2 pitanja da bi sluaoce informisali o (1) rezultatu dogaaja uopte (ta je
zakljueno);
(2) i o delu dogaaja koji je veznan posebno za domovinu sagovornika i slualaca (-i o emu je
govoreno // -kada je re *o* naoj zemlji?").
Pitanja bez obrazloenja ne bi trebalo upotrebljavati na poetku intervjua i nove teme ve u
okviru zapoete teme kao potpitanje iji je zadatak da se prethodni odgovor dodatno objasni,
da se pojaa znaaj podatka koji nije dovoljno istaknut u odgovoru, da se izvuku dodatne
informacije.
Diskursne partikule svojstvene samo razgovornom jeziku, kojima se signaliziraju
uestvovanje u razgovoru i praenje njegovog toka (o, aha, ajde, bome, jelda,
ccc), ne upotrebljavaju se u medijskom intervjuu. Osim navedenih, ostale diskursne
partikule su selektivno dopustive, samo u sluajevima kada ukazuju na odreeni tip odnosa
novinara prema prethodnom odgovoru sagovornika (neslaganje, kontinuitet, diskontinuitet,
mesto u nizu, zakljuak, ili elja da se preuzme red govorenja).
Intervju bi trebalo uvek da otvore novinari. Ukoliko se intervju emituje u ivo, novinari ga
otvaraju pozdravljanjem, zatim prelaze na prvu temu intervjua; ukoliko je unapred snimljen,
novinari intervju otvaraju pitanjem sa obrazloenjem u kojem se sadre podaci o prvoj temi
intervjua.
Zatvaranje intervjua mora biti prepoznatljivo i sagovornicima i sluaocima.
Sagovornicima bi trebalo u pre-zatvaranju novinari da nagoveste da je odgovor koji sledi
poslednja prilika da se kae ono to se smatra najbitnijim i time zakljui intervju. Prezatvarnje je neophodno u dugim intervjuima. Zahvaljivanje je veoma pogodan nain pravog
zatvaranja intervjua.
Novinari bi trebalo sagovornike da oslove to preciznije u otvaranju i zatvaranju intervjua, i,
ukoliko je intervju dui, na poetku svake nove teme kako bi podsetili sluaoce ko je gost i
dali priliku onima koji su se u emisiju ukljuili kasnije da saznaju osnovne podatke o
sagovornicima.
U emisijama informativno-politikim, obrazovnim, naunim koje obrauju ozbiljne teme,
novinari ne bi trebalo da intimiziraju sa sagovornicima i oslovljavaju goste na naine
primerene razgovornom jeziku neinstitucionalnog tipa (sa ti, nadimkom, samo linim
imenom), bez obzira na to da li se poznaju od ranije i privatno.
Posebnu panju novinari bi trebalo da obrate na oslovljavanje verskih slubenika, lanova
kraljevskih porodica, diplomata i slino poto se modeli razlikuju od laikog oslovljavanja.
Novinari bi trebalo uvek da potuju (Leeov) princip utivosti i (Griceov) princip
kooperativnosti, bez obzira na tip i cilj intervjua.
Novinari odreuju kada i koji (ako ih ima vie), sagovornici e preuzeti svoj red
govorenja/ukljuiti se u razgovor. Novinari odreuju koliko dugo e trajati red govorenja
sagovornika. Novinari daju sagovornicima prepoznatljiv signal za preuzimanje reda
govorenja (oslovljavanje, intonacija, dua pauza nakon iskaza u obliku suda, red govorenja u
formi upitne reenice). Ukoliko u intervjuu koji se emituje u ivo intervjuisana osoba
prekorauje vreme unapred utvreno za trajanje intervjua, ili eli da na kraju otvori novu
temu novinar/voditelj ima pravo da prekine sagovornika na primer reima: na alost moramo
se ovde zaustaviti/ na alost vreme intervjua i emisije istie/ za sada samo ovoliko otvoriemo

raspravu o ovoj temi u narednom terminu iste emisije/ hvala vam lepo imamo jo samo toliko
vremena da emisiju zakljuimo i odjavimo ekipu....
Paljivo sluajte sagovornika, postavite potpitanje ako vam neto nije jasno u odgovoru, jer
to e ostati nedoreeno i sluaocima/gledaocima.
Pitanja koja nije preporuljivo postavljati: Recite nam neto o sebi?; I na kraju ako vas
neto nismo pitali, a vi biste eleli da kaete, sada imate priliku.; Ja vas ne bih pitao/la ali
javnost se zanima, pa bismo zato eleli da nam neto kaete ipak i o toj aferi.; Dok smo se
dogovarali za ovaj intervju rekli ste mi pa sad to objasnite i naem auditorijumu..
Gledajte intervjuisane osobe u oi kada im se obraate, nikada ne treba zaboraviti da je
intervju interakcija.
Nije preporuljivo intervjuisati svoje dobre prijatelje jer nemate kritiku distancu prema
njima i imate veoma mnogo podrazumevanog znanja o njima to va intervju moe uiniti
nedovoljno informativnim i suvie privatnim.
Kada je va sagovornik osoba sa kojom ne biste eleli ni na ulici da vas neko sretne kako
razgovarate nije uputno da auditorijum to primeti. Imajte na umu da sigurno deo
auditorijuma smatra da je ta osoba prava, pozitivna i interesantna za javnost. Moete se
ne slagati sa stanovitem takvih osoba, ali ne moete biti agresivno neizbalansirani i neprijatni
tokom intervjua.
Ukoliko se intervju snima na kraju razgovora novinar obavezno treba da proveri kvalitet
snimka pre no to napusti mesto snimanja.

Intervjuu kao osnovnom novinarskom anru posvetili smo vie panje jer smatramo da su
savladavi intervju novinari nauili veliki deo zanata posebno oni koji su se opredelili za
elektronske medije, stoga smo intervju kao anr osvetlili iz ugla radio prezenteacije. Prilagoditi
intervju novinskoj ili TV prezentaciji ne zahteva izrazito mnogo otklona od predstavljenog
modela. Novine imaju pogodnost to se uokvireno mogu citirati najznaajnije rei sagovornika i
na taj nain ih istai u odnosu na celokupan intervju. Ukoliko je intervju predug saimanjem
teksta prepriavajui njegove delove moe se postii dinamika. Pitanja koja nisu najbolje
postavljena lako se preformuliu za pisani tekst. Uobiajeno je da se pre objavljivanja novinski
intervju da na autorizaciju intervjuisanoj osobi.
Radijski intervju je markiran jednodimenzionalnou ovog medija. On je izrazito auditivni medij
tako da prenosi samo zvuni deo konteksta intervjua, a vizuelni ostavlja imaginaciji slualaca.
Smatra se da dobar IR ovu injenicu stalno ima u vidu i usmerava intervju tako da olaka
auditorijumu razumevanje razgovora. Stoga empatie i sa sluaocima i sa sagovornikom i
istovremeno slua ta i na koji nain odgovara IE. Na osnovu reenog moe se zakljuiti da u
radio intervjuu ne bi trebalo da bude mnogo podrazumevajueg. Uesnici radio prezentacije stoga
uglavnom objanjavaju sve to bi inae vizuelna komunikacija pruala sagovorniku u drugim
okolnostima. Ponaaju se kao da su i sami lieni vizuelne komunikacije.
Praksa ukazuje da IR stalno imenuje IE kada preuzima red govorenja, jer nije dovoljno uesnike
u radio intervjuu predstaviti samo na poetku, valja ukljuiti i meunajavu i odjavu intervjua.
Radio intervju bi trebalo da bude kratak i dinamian. Radiofoninije je ako se dugi intervjui
segmentiraju u manje celine. Tako ga auditorijum lake prati.
Oekivano je da jezik radio intervjua bude standardan, uz izostavljanje specijalizovane leksike i
skraenica. Brzina govorenja umerena kako bi prosean slualac imao vremena da jo na
fonetskom nivou prepozna re, a zatim u kontekstu izgovorenog, razume njeno znaenje u toj
prilici. Istovremeno, teko je pratiti i sporo govorenje sa dugim pauzama. Radio je medij kojem
ne odgovaraju tiina, oklevanje i monotonija. Algoritam radijskog intervjua pogledati u
Odeljak 4.

Za razliku od radio intervjua TV intervju ima sliku koja auditorijumu daje utisak odreene
atmosfere (domaa, hladna, topla, konvencionalna, nekonvencionalna...). To se postie pre svega
scenografijom. Voditelji TV intervjua imaju dodatnu potekou to im je zbog prirode medija
oteana interna komunikacija sa tehnikom i intervjuisanom osobom posebno kod ivog
programa (dostavljanje pitanja auditorijuma u toku emisije, prekidanje gostiju ukoliko odue sa
odgovorom, koordinacija sa tehnikom kada se eli ubaciti neki snimak za ilustraciju ili reklamni
blok, muziki spot itsl). Dobrom reijom se ti nedostaci mogu otkloniti.
Kod TV intervjua, posebno ukoliko je vie gostiju u studiju, vrlo je vano da se svaki put kad
neko od gostiju pone da govori pojavi njegovo ime na ekranu, bez obzira da li je voditelj oslovio
sagovornika ili ne.
TV intervju ne trpi duge monologe ni u pitanju niti u odgovorima.
Radio i TV intervju je omiljeni medijski anr novih, dinaminih i niskobudetnih stanica, stoga
ovaj anr treba dobro savladati.
IZJAVA
Izjava je intervju bez pitanja. To je najkrai dijaloki medijski markiran anr. Izjave
novinarima daju najee samo javne linosti koje su se nale u nekim izuzetnim situacijama i
povodom znaajnih dogaaja kada bi trebalo brzo i efikasno medijski delovati. U takvim
okolnostima IR je statusno daleko ispod IE i potpuno nebitan kao uesnik u intervjuu. Kada IR
uzima izjavu - postavlja pitanja, ali ih kasnije u montai izbaci i emituje samo jednu
izmontiranu celinu kao zaokruen odgovor. U nekim kulturama u kojima radio i TV, posebno
u vestima, neguju brzu smenu kratkih rubrika, izjava je est medijski izraz (u SAD na primer:
Cohen, 1989, 437; Edwards i Freeman, 1994). Zbog nametnutog vremenskog ogranienja u
montai se izbacuju IR pitanja i ostavljaju samo najznaajniji delovi IE odgovora. U TV
emisijama vesti, potpie se ime IE pod izjavu (ne najavljuje se spikerski) da bi se utedelo TVvreme.
ANKETA
Anketa je mehaniki zbir izjava ili kratkih intervjua sa sluajnim, najee anonimnim
uesnicima koji odgovaraju na isto pitanje. Obino se snima na nekom javnom mestu (ulica,
stadion, pijaca). Ukoliko se anketa snima za TV trebalo bi veoma oprezno odabrati mesta. Naime
u pozadini anketiranih osoba ne bi smela da stoji neprestano samo jedna jedina prodavnica, ili
logo neke poznate firme, bilbord sa reklamom nekog proizvoda jer e se tada vaa anketa
emitovana, na primer, u okviru informativno-politikog programa, protumaiti kao implicitni
ekonomsko-propagandni program to etiki kodeks zabranjuje. Anketa se uvek montira pre
emitovanja. U montai se bitno skrauju i pitanja i odgovori. Ostavlja se samo ono to e IR
posluiti u emisiji kao ilustracija za temu o kojoj e govoriti, na primer, sa gostima u studiju.
Redosled govorenja anketiranih je takoe plod IR montae. Nema pauza, pogrenih poetaka,
preklapanja, jer se sve to u montai izbacuje da bi anketa bila to kraa i efektnija.
Anketa bi trebalo da poslui kao glas javnog mnjenja, mada je to u sutini montirani
glas naroda. U anketi je IR apsolutno dominantna osoba u interakciji, jer ne samo da odabira ko
e govoriti i ta e govoriti, ve i ko nee govoriti. Montaa omoguuje manipulaciju iskazima
tako da je anketa, iako u mnogim medijima omiljen anr, u sutini veoma provokativan i
persuazivan komunikativni dogaaj.
Primer ankete snimljene na ulicama Beograda povodom kontramitinga decembra 1996.
(N=novinar; R=reporter; U=uesnik/ca u anketi)
N1: A sada ete uti kako su uesnici mitinga za Srbiju u Beogradu doiveli ovaj skup.

U1: Miloevi mislim da je rekao sutinu i ono to je najbitnije u ovom trenutku za nau Srbiju i
za nau Jugoslaviju da joj treba mir i stabilnost, rad i red.
U2: Pokazao je da je jak i sposoban i da ima ko da ga voli i zato da ga voli.
U3: Miloevi je pokazao pravu sliku srpskog naroda kroz ono to je rekao. Izrazio je miljenje
srpskog naroda, a narod je opet izrazio podrku Miloeviu.
U4: Govor je bio super. Bio je odlian. Sve je bilo O.K. Samo koalicija je bila toliko drska i
toliko bezobrazna da je, da je to straobalno, da je to sramota za Beograd to ima takvu opoziciju.
Kod nas takve opozicije nema, nit je ikad bilo, niti bi dozvolili da je ikad i bude.
R1: A odakle ste?
U4: Ja sam iz Krte njive.
U5: Doao sam na miting kod naeg Slobe Miloevia. Odlino na ptredsednik govorio je. Svaka
mu ast. Vladar na poten ovek.
U6: Miting je bio velianstven. Doli smo da podrimo naeg predsednika koji je zasluio, koji
nas vodi da...u...u svet, mir, slobodu. Zato smo doli da ga podrimo. Hoemo nau Srbiju,
neemo niko drugi da nam vlada.
U7: Sve to je kazao, odlino je kazao. I tano je kazao. I da nije njega mi bi plivali u krvi. Danas
on jedini je ovek koji se bori za zakonitost u ovoj zemlji. On je jedini nas spasao od ruenja, od
unitenja, jer je sve bilo spremno da se Srbija uniti, da se rasturi, kao to se rasturila Jugoslavija
cela, da se rasturi i Srbija tu nama.
U8: Sluao sam veeras govor Slobodana Miloevia. Mislim da je bio prilino...ne prilinojasan. Jasno je kazo...aa...da su institucije tu, da je pravo demokratije svakog onoga, ali da ima
mesto za obraanje i za reagovanje u sluaju nepravilnosti, on je...on stoji iza toga. Ako je negde
nepravilno, da to treba da se otkloni, ali u odreenim i nadlenim institucijama.

U=IE (uesnik/ca u anketi = intervjuisana osoba) nema nikakvih prava jer je anonimna
osoba i nikada ne prisustvuje montai, odnosno nema mogunosti da svoj montirani iskaz
odobri, ili ne odobri za emitovanje. U klasinom intervjuu IE ima mogunost da se brani, ili
ak da ne odgovori na pitanje za koje smatra da moe da ugrozi njegov/njen pozitivni imid. U
telefonskom razgovoru nezadovoljni odnosom IR sluaoci ukljueni u radio/TV program
mogu da prekinu vezu. Nasuprot tome uesnici u anketi nemaju nikakvu mogunost da utiu
na emitovani materijal. Anketa ukoliko ne sadri oprena miljenja o problemu nije dobra.

Telefonska anketa (podanr ankete) sa direktnim ukljuivanjem slualaca u program, pre

svega radija, TV za tako neto nije dovoljno atraktivan medij, predstavlja danas omiljeni anr
lokalnog radija.
Za ovakvu anketu novinari bi trebalo posebno dobro da se pripreme. Da osmisle temu i
pripreme mogua pitanja. Telefonska anketa ne sme da se svede na puko ispunjavanje termina u
nedostatku boljih sadraja. Istraivanja su pokazala da postoje 3 tipa telefonskih anketa: (a)
nagradne igre slui za promovisanje medija; (b) pokai ta zna - mediji pruaju ansu
marginalcima da se iskau, voditeljeva uloga je da isprovocira sluaoce da priaju viceve, glume,

pevaju itsl; (c) ispovedaonica - radio je takozvani topli medij, kuni prijatelj kojem se mogu
saoptiti i najvee intimnosti, od njega traiti savet od lekarskog pa nadalje, umesto psihijatra i
ispovednika treba okrenuti broj svog omiljenog radija; (e) glas naroda radio prua ansu
marginalnim grupama da kau ta misle o svemu i svaemu od politike do sporta, to je
najbezbolniji nain da doe do pranjenja nagomilane socijalne energije bez ikakvih posledica po
drutvenu stabilnost. Ameriki teoretiar Crtisell ovako je definisao funkcije ukljuivanja
slualaca u program. Na taj nain prua se prilika sluaocima da (1) iskau miljenja marginalnog
i atipinog karaktera, ona za koja radio u uobiajenim terminima nije otvoren. (2) Zatim, daje im
ansu da se javno eksponiraju, da budu barem na kratko medijske linosti. IR u ovom sluaju
nije u dijalogu sa odreenom osobom ve je samo podstie da peva, pria viceve ili govori o sebi
i slino. Uobiajen nain takve upotrebe auditorijuma je u radio kvizovima, raznim
pogaalicama, nagradnim igrama. (3) Kontak emisija im prua, na kraju, mogunost i da se
ispovedaju. Sluaoci ele da priaju o nekim svojim potrebama, da dobiju savet ili panju. IR
smatraju prijateljem kojem priaju o svojim problemima. Sluaoci zanemaruju injenicu da
govore pred mnogobrojnim auditorijumom, gube oseaj stida i neprijatnosti vizuelne interakcije
sa nepoznatim osobama. Posebno, ukoliko se osoba redovno javlja u odreenu emisiju i sa IR
glasom se gotovo srodila tada je njihov dijalog gotovo intiman. Funkcija radija je u ovom sluaju
fatika (u smislu koji ovom pojmu daje R. Jakobson) i na neki nain terapeutska, a telefonski
intervju gubi osobine institucionalne komunikacije i prelazi u telefonsko askanje.
Kontakt emisije su najpopularnije u lokalnim radio stanicama.
Kada se telefonska anketa poklapa sa terminom emisije tada se to naziva Kontakt emisija
Kontakt emisija ili kontakt program. Drugi termin je kod nas uobiajeniji s tim to se
izjednaava znaenje pojmova emisija i program. Kontakt emisija je telefonski intervju sa
sluaocima o odreenoj temi koji se emituje u ivo. esto se kombinuje sa gostima u studiju.
Ovo je jedini medijski anr u kojem je trea strana (auditorijum) obavezno direktno ukljuena u
institucionalnu interakciju sa IR i IE. Ovakve emisije stvaraju iluziju (podvukla D.V.) da je
radio, medij dvostruke, povratne komunikacije, da potvrdi, takoe, kako odreena stanica, ili
kanal ima svoju vernu i mnogobrojnu publiku i da je ta publika sposobna da razume i odgovori na
poruku koju medij alje (Crisell, 1994, 189). Praksa pokazuje koliko je to samo iluzija. Radijska
realnost, kontakt emisija sasvim je drugaija. Svaki kanal pa i svaka emisija, ima odreeni uski
krug slualaca koji se uvek javljaju telefonom u emisiju. Istovremeno, u prosenoj kontakt emisiji
duine 60 minuta, ukoliko se u program ukljui samo deset osoba, radiofonski je utisak da su se
telefoni usijali i da je nebrojeno slualaca na talasnoj duini ba tog radija. Zato elektronski
mediji rado koriste ovaj anr.
U pitanju je ustvari statusna komunikacija u kojoj je IR dominantniji nego u klasinom
intervjuu. Retki su u medijskoj praksi voditelji-novinari (IR) koji su dovoljno u pozitivnom
sadejstvu (respon-constructive - termin koji uvodi Crisell, 1994, 190) sa sluaocima da ne bi
upali u zamku ovog izrazito sloenog medijskog anra. IR ima mo, ali i odgovornost da na
licu mesta, najpre, odabere sa kim e razgovarati, a sa kim nee, zatim, odluuje u kojem trenutku
e prekinuti razgovor, bez obzira da li to drugoj strani odgovara ili ne, i na koji nain e to
uraditi. U telefonskom intervjuu sa nepoznatim osobama IR u mnogo manjoj meri obraa panju
na ouvanje njihovog pozitivnog imida, takoe u mnogo manjoj meri se dri uobiajenih pravila
lepog ponaanja. IR esto kri veinu Leechovih maksima koje ine princip utivosti.
Kontakt emisiju moemo posmatrati i kao radijsku inverziju (Crisell, 1994, 199). Nije
samo program za sluaoce ve je program koji realizuju sami sluaoci, dakle koriste radio i
aktivno (kao uesnici u intervjuu) i pasivno (kao publika).
TV jo nije usavrila prezentaciju direktnih ukljuenja tako da je radio tu u velikoj prednosti.
Pandan u novinama bi bile rubrike meu nama ali tu nedostaje komunikacija medij-publika.

Savet: bez dobre pripreme i organizatora programa koji e proveravati telefonske pozive ne
uputati se u avanturu telefonskih anketa.
VODITELJI
U elektronskim medijima voditeljstvo je izrazito vaan element koji doprinosi dobrom/loem
imidu radio ili TV stanice. Ograniavamo se u ovom praktikumu na voenje informativnog
programa, mada veina ovde navedenog vai i za voditelje u kulturno-zabavnim emisijama.
Nain voenja uslovljen je kontekstima, pre svega kulturnim kontekstom i kontekstom
medija/emisije. Ameriki voditelji su spontaniji od evropskih. Kod nas Radio B92 u
informativnim emisijama, pre svega Noniku, sledi ameriki model (tako na primer voditelj
kae: vest za laku no, moja omiljena danas je.....). Ameriki voditelji se stalno smee pa i dok
izveatavaju sa ratnih podruja, evropski su uvek ozbiljni i kada izvetavaju sa karnevala u
Veneciji.
Od voditelja pa i od spikera oekuje se da u saoptavanju vesti ne unose osobenosti svog
karaktera, od njih se okuje da govore sa autoritetom osobe koja zna i koja se razume u ono o
emu govori.
U gotovo svim prirunicima za novinarstvo naglaava se kako je poeljno da su osobe koje
saoptavaju vesti:
Autoritativne, poseduju kredibilnost, jasnou u izraavanju, toplinu u ophoenju prema
auditorijumu, personalnost, profesionalnost, dobar glas i arm, vie nego samo dobar izgled.
Dobra je praksa da emisiju vesti vode dnevni urednici. Pre svega stoga to imaju uvid u dogaaje
dana i ukoliko emisiji preti, zbog obilja materijala, da probije termin oni lako u studiju u toku
emisije mogu da vre dodatnu selekciju, kao i da procene da li treba objaviti vest koja je stigla u
toku trajanja emisjije.
Profesionalizam u voenju informativnih emisija stie se dugogodinjom praksom. Niko nije
osloboen predrasuda, profesionalci od drugih novinara razlikuju se po tome to predarasude
ostave kod kue kada krenu na posao. Naime ukoliko se informacija vie kosi sa linim
ubeenjima novinara, tim je sa vie respekta mora razmotriti da ne bi lini stav bio opredeljujui
u odnosu na datu vest.
Voditelji radijskih emisija posebnu panju moraju obratiti na glas, da ne bi odali svoj privatni
stav prema dogaaju ili osobama o kojima saoptavaju, a TV voditelji o gestovima i mimici.
Za voditelje se uobiajeno postavlja pitanje da li imaju radiofonian glas? Danas vie kriterijumi
ta je radiofoninost nisu tako otri kao nekada. Dovoljno je da je glas sluljiv, da zvui
prijateljski (kako god ovaj pojam shvati auditorijum) i jasan. O nekim posebnim karakteristikama,
na primer vokala, konsonanata, akcentuacije i zvunim odlikama se ne raspravlja. Deava se ak
da veoma uspeni, popularni voditelji imaju i neznatnu govornu manu, da meaju ekavicu i
ijekavicu, da skrauju duine i ne poznaju u izgovoru sva 4 akcenta karateristina za standardni
knjievni srpski jezik. Naravno to ne podrazumeva da su ba zato uspeni ve da modernom,
lokalnom radiju odgovara i dinamian tip voditelja koji govori vie kao neko iz susedstva, a ne
kao institucija, besprekorno, formalizovano, radiofonino, hladno. Osim toga danas moderna
tehnologija pomae da se i glas kreativno doterauje.
Ono to moe biti pomo u savladavanju voditeljskog zanata su sledeih nekoliko korisnih saveta
koji se inae navode u veini konsultovanih pravila ponaanja za novinare velikih medijskih kua
poput BBC iji pravilnik parafraziramo:
Pre ulaska u studio dobro je popiti neko mlako osveavajue pie recimo cvetni aj (nana,
lipa), au obine vode. Ne piti pred program u ivo gazirane sokove, jak aj (ruski), vruu crnu
kafu ili vrue oslaeno mleko, alkohol. Ne ii u studio sa punim stomakom ali ne i potpuno
gladni;
- Ne trite do studija, biete zadihani i u takvom stanju teko da ete delovati autoritativno
otvarajui emisiju; vrlo je korisno nekoliko puta duboko uzdahnuti i to pored otvorenog
prozora sve vazduh; sesti to uspravnije da rebra ne pritisnu dijafragmu, bolje ete govoriti

(u mnogim amerikim radio stanicama voditelji stojeki vode program u ivo u studiju i
nekoliko sati);
U studio ne unosite nita sem pripremljenih tekstova ba za tu emisiju, moe lako doi do
zamene papira; osim toga u mnogim studijima, iako je puenje zabranjeno, voditelji i
tehniko osoblje, pogotovo malih lokalnih radija u kojima nije rigorozna kontrola, u reiji i
studiju to ine uz kafu ili aj, neki usput i uinaju. To, istina je, stvara domau atmosferu,
ponekad i olakava rad, posebno tokom dugih nonih voditeljskih sati, ali mnogobrojni
primeri ukazuju na pogubnost ovakve navike. Najmanje opasno je da se aj ili kafa prospu po
hartiji ili tehnikoj opremi to je ve nezgodno. Ono to je zaista opasno su poari esti u
takvim sluajevima.
Dok u ivo vodite emisiju ne govorite sami sebi ve uvek zamislite jednu odreenu osobu
kojoj se obraate biete uverljiviji;
Nita ne govorite automatizovano, bez razumevanja ta saoptavate, pa bilo to i rutinska
najava stanice i tanog vremena;
ta uraditi kada se pogreno izgovori re, ime, kada se zamuca, preskoi red u itanju
vesti....? Ukoliko greka nije izuzetno velika i ne utie na smisao itavog teksta treba
jednostavno nastaviti dalje. Svako izvinjenje je loije reenje, poto, veini koja nije primetila
pogreku, ukazujete da ste je nainili. im je pogreka nainjena to vam je opomena da vam
je koncentracija popustila. Uloite dodatnu energiju, skoncentriite se, udahnite duboko,
smanjite tempo i nastavite dalje. Svako uurbano samoispravljanje dovodi do sve veeg
upetljavanja, gubi se nit teksta, reenice se prekrajaju u hodu i sve to auditorijumu daje lo
utisak o vama kao voditelju, emisiji, stanici.
itajui tekst pre ulaska u studio obratite panju na rei koje tee izgovarate. Odmah ih
zamenite drugim, u studiju e vam biti jo komplikovanije. Strana, pogotovo neobina imena,
razdelite na slogove i napiite velikim slovima. Na taj nain e vam biti uoljivija i lake ete
ih proitati.
Deava se da nakon voditeljske najave nastupi tiina, ne ekajte due od 2-3 sekunde.
Najavite da e taj prilog biti spreman neto kasnije i najavite sledei. Najbolje je imati
pripremljeno nekoliko dobro formulisanih izvinjenja, u trenutku kada se tehnika greka
dogodi retko koja osoba moe na brzinu da smisli korektno formulisano izvinjenje.
Samokontrola je za voditelje od izuzetnog znaaja. Auditorijum ne prata neprimerena
ponaanja u emisijama u ivo, kao to je bezrazloan smeh, plakanje, histerine reakcije na
izjave gostiju, ciku, vrisku, kijanje, kaljanje .... Institucionalna komunikacija zahteva
institucionalno ponaanje, bez obzira na tip emisije. To vai ne samo za osobe u studiju ve i
za tehniku u reiji. Samo dobra komunikacija izmeu voditelja i tehnike doprinosi uspenoj
realizaciji emisije.
Dobar trik za TV voditelje je da u uglu vesti nacrtaju znake nasmejanog ili tunog lica (tzv.
Smile - , ). Prvi voditelju ukazuje da je re o vesti koju bi trebalo proitati vedrim tonom,
a drugi ukazuje na svu ozbiljnost teksta koja zahteva u najmanju ruku hladnu, institucionalnu
interpretaciju. Time ete izbei da vest o tekoj nesrei u rudniku proitate sa osmehom na
licu.
Brzina itanja informacija je veoma znaajan element razumljivosti. Broj rei u minuti se
razlikuje od jezika do jezika i kulturoloki je uslovljeno. Za srpski jezik proseno u jednom
minutu bi trebalo proitati 14 redova, veliina slova 12 taaka, na hartiji A4. Sve to je bre
utie na razumljivost informacije, a ono to je sporije slabi dinamiku emisije. TV prezentacija
bi trebalo da bude sporija od radijske, da bi gledaocima ostalo dovoljno vremena da
dekodiraju (razumeju) i sliku i tekst.
Iza svake logike celine treba praviti krau, a iza vesti duu pauza kako bi se ostavilo
dovoljno vremena auditorijumu da zaokrui informativnu celinu vesti.
Ako se u tekstu citira neka osoba direktno to posebno treba naglasiti uvodom u citat (rekao
je, naglasila je, kae, istie, zakljuuje). Ukoliko je citat dui dobro je oznaiti kraj

citata (to su bile rei NN, svoje izlaganje je zavrila tim reima... to su bili glavni
akcenti iz govora NN).
- Modulacija dizanje i sputanje glasa takoe doprinosi razumljivosti informacije. Nije dobro
vesti itati pevajui; u srpskom je takoe pogreno na kraju informacije dizati glas, ili to ini
na neodgovarajuim mestima.
- Najbolja udaljenost od mikrofona je 15 cm.
- Voditi rauna o ukavim konsonantima (pregrt), plozivima (plamte, pesme, prie), kao i
reima sa nagomilanim konsonantima (hrt, krt) kad je god to mogue, posebno u radio
prezentaciji, izbegavati ih jer ako ste preblizu mikrofonu doi e do distorzije. Distorziju ete
ublaiti ukoliko se udaljite od mikrofona i ne govorite direktno u mikrofon.
- Ako nemate problem u izgovaranju gore navedenih konsonanata moete se jako pribliiti
mikrofonu, tada e va glas zvuati veoma intimno to koriste esto voditelji nonih
programa.
- Ako vam je glas sam po sebi nedovoljno glasan odgovarajuu jainu ete postii ako se vie
pribliite mikrofonu. Nije dobro pojaavati glas jer postoji opasnost da bude piskav.
- Za TV voditelje je vano da simuliraju kontakt oima sa auditorijumom. Meutim to moe
izgledati veoma nameteno posebno kada neko izgovara bez greke, na primer, komentar od
5-6 minuta. Gledaoci dueg medijskog staa ve znaju da novinar voditelj u tom sluaju
sigurno koristi teleprompter (idiot = ekran sa kojeg ita tekst gledajui u kameru). Mnogo je
efektnije da se povremeno gleda u kameru (kod loginih pauza), a da se tekst ita.
- U voditeljskoj najavi intervjua koji sledi ne bi trebalo da su imena intervjuera i intervjuisane
osobe jedno za drugim, jer to moe auditorijum dovesti do konfuzije.
- Uputno je da slika na TV ekranu krene pre i traje nekoliko sekundi, a zatim da se uje glas
novinara/voditelja. Postoje najmanje dva razloga za to: (a) auditorijum e tako dobiti
informacije o okruenju i moi e da lake primi ostatak; (b) drugi je veoma praktian,
esto se dogaa da tehnika zakasni pri putanju trake pa je bolje da nedostaje deo slike nego li
deo izgovorenog teksta.
- Voditelji u najavi priloga ne bi trebalo da opisuju ono to e auditorijum videti na snimku.
- Za TV voditelje je veoma vano da to vie informacija, materijalnih injenica, imena pie na
ekranu, tako da ne saoptavaju oni te detalje, ve da se usredsrede na uzroke, posledice,
pojave...
- U najavama izvetaja voditelj ne sme prepriavati ono to je osoba rekla. Na primer:
N: Ministar unutranjih poslova SN je posebno naglasio u izjavi za na TV kanal da je situacija
pod kontrolom.
S: Situacija je pod kontrolom, mi emo nadalje....
- Na kraju, iako se to moda i podrazumeva, vano je istai da svaka osoba treba da pronae
sopstveni voditeljski stil. Ni ne pokuavajte da imitirate vae uzore, jer, znano je, ak i dobra
kopija je gora i od najgoreg originala.
Zahtevnije novinarske forme
KOMENTAR
Smatra se najsloenijim i uvek ima, bilo pozitivan bilo negativan, ubeivaki predznak.
Komentar daje ton novini ili radio-tv emisiji.
U komentaru novinari iznose sopstveni stav, miljenje, ocenu, kritiku, ili stav medijske kue koju
predstavljaju.
Osnova za komentar je vest. Komentar se pie tek poto se neto dogodilo. Predvianja da e se
neto dogoditi nisu najpouzdanija osnova za komentar u medijima.

Vest mora biti znaajna da bi se komentarisala. Korektno je objaviti vest u celini pa je tek onda
komentarisati. Na alost sve je ea pojava u naim medijima de se komentarie vest koja nije
prethodno u celini, ili uopte objavljena.
Neophodan je objektivan pristup u komentarisanju, iako je komentar odraz linog stava ne znai
da ne treba da bude objektivna slika o dogaaju.
Uobiajeno je da komentar u novinama bude relativno kratak, do 84 reda (napisan na 3 stranice
A4 formata duplog proreda sa 28 redova na strani), a u elektronskim medijima do 2 minuta.
Dobro je da se komentar izgovara, ali tako da ne bude verglanje napamet. S obzirom da je
komentar autorska forma nedopustivo je da ga ita spiker.
Sadri 3 celine: glavu, sredinji deo i zakljuak.
U glavi komentara je vest, moe i izjava, ali intrigantska, udica za koju e se zakaiti
komentator. Moe komentator u okviru glave ve da iznese i svoju tezu, odnosno antitezu
postavljenoj tezi.
U sredinjem delu komentator stvara zaplet. Rea argumente za i protiv iznesenih teza u glavi.
Navodi podatke, injenice (mogu biti drutveni odnosi, uzrok pojave koji treba pronai,
odgovornost koju treba tano utvrditi) poredi i objanjava. Vano je da nema mnogo optih mesta
i da se sve to je optevaee odnosi na neto ili nekog konkretno. U suprotnom sve je samo
prazna pria. U ovom delu dolazi do izraaja komentatorovo znanje, opta kultura i dobra
obavetenost. Ovim delom pridobija auditorijum za svoje stavove.
Zakljuak komentara moe imati samo jednu efektnu reenicu ili ceo pasos, ali ne vie. Dobro je
da je kategorian, jasan, moe biti i aforistian ukoliko autor ima afiniteta prema toj formi
izraavanja, ali ne na silu duhovit to ubija svaki komentar. Moe da bude mobilizatorski (da se
pokrene akcija koja bi doprinela saniranju stanja) ili da svodi raune nekog stanja; ili da se zavri
dobro odmerenim pitanjem. U svakom pogledu ne bi trebalo da bude nametljiv i moralizatorski,
a posebno da ne zakljuuje mnogo iz niega.
Razliiti teoretiari navode razliite klasifikacije komentara. Najtipinija je: polemiki, analitiki
i humoristiki. Prema Josipu Bikupu (1981, 107) polemiki nakon iznoenja glave zauzima
suprotan stav i brani ga argumentacijom do kraja; a u zakljuku potpuno osporava tezu iz glave.
Analitiki komentator razlae na segmente tezu koja je u glavi izreena i navodi argumente za i
protiv, osvetljava problem sa nekoliko strana, trai uzroke, navodi posledice. Humoristiki
nakon potpuno ozbiljno postavljene glave ironino i humorno se opovrgava teza, dokazuje se
sve suprotno do apsurda. U ovom tipu komentara najbitnije je odrediti granicu dobrog ukusa.
Najgore je kada komentar niti osuuje, niti pohvaljuje ve ni sam ne zna ta e. Takoe pogubno
za komentar je triumfovanje jedne strane nad drugom, pretnja jednih drugima, podsmeh jednih
nad drugim, nadmenost komentatora u iznoenju argumentacije.
Komentar je zajedniki imenitelj za podanrove kao to su uvodnici, osvrti, beleke, kolumne
poznatih novinara, glose, kritike, recenzije umetnikih dela (knjige, predstave, filmovi, izlobe).
Komentar nekada moe da se sadri samo u naslovu vesti, ili da se komentatorski izvesti sa nekog
dogaaja. Za to je potrebno imati predznanje o temi koja je predmet skupa i mnogo nezvaninih
informacija.

Karikatura je uvek komentatorska, to moe biti i dobro uhvaena life- fotografija.

IN MEMORIJAM
(nekrolog)
Jedan od najdelikatnijih novinarskih anrova. Moe se smatrati i jednom od podvrsti
komentara u irem smislu. Uobiajeno je da se pie o veoma poznatim linostima iz svih sfera
javnog ivota. U naoj medijskoj praksi nekrolozi su, osim za poznate osobe, ustaljeni i za
solunske borce i osobe zaposlene u medijima.
Elektronski mediji veoma retko objavljuju nekrologe, ova forma je ea u novinama.
Uobiajeno je da je nekrolog u novinama kratak i grafiki posebno oznaen.
Postoje dve forme pisanja nekrologa: (a) biografski podaci; (b) lina pria tipa eseja. Prvi
najee piu novinari; a drugi tip, osobe koje su saradnici, sledbenici, potovaoci preminule
osobe, pa i novinari.
O izuzetno znaajnim osobama elektronski mediji obino emituju specijalne emisije sa
izjavama drugih poznatih osoba, zatim esejima o ivotu i delu; ako je TV u pitanju prikazuje se
arhivski materijal itd.
Umetnike novinarske forme: crtica i reportaa
CRTICA/DRUTVENA HRONIKA
Drutvena hronika je pre svega kratka, autorska forma, gotovo iskljuivo namenjena
novinama. Nema pravog modela koji bi uputio kako je napisati. Izbor teme je najvaniji.
Drutvena hronika esto obrauje sitnice koje ivot znae. Osetljivost novinara na
svakodnevicu, nezakonitosti koje pogaaju obinog oveka, nedae ljudi tu oko nas sa kojima
oni ne mogu da se izbore jer nemaju drutvenu mo, kvalifikacija je za pisanje drutvene
hronike. Drutvena hronika treba da navede auditorijum da empatie sa glavnim akterima i
mobilie na akciju.
Novinari koji se odlue da odreenu pojavu obrade u formi drutvene hronike moraju
imati sklonost ka literarnom izrazu. Mnogi od njih su sabrali ove tekstove i objavili ih u formi
knjige.
Na alost ova forma zbog svoje zahtevnosti polako se povlai sa stranica moderne tampe
koja sve vie uzima ureivaki model tabloida.
REPORTAA
U osnovi reportae lei vest (report = izvetaj), ona je odraz doivljenosti autora. Ono to
reportau ini umetnikom medijskom formom jeste umetniko reanje i povezivanje podataka i
injenica. Za razliku od komentara reportaa ne sme otvoreno da deluje ubeivaki, niti je
mobilizatorska. Njena funkcija je da izazove emocije aditorijuma prema mnogo razliitih
subjekata koji obino uestvuju u reportai. Stoga neki teoretiari poput Bikupa na primer
(1981, 135) reportau svrstavaju u polifonijske novinarske anrove.
Nema modela niti kliea za reportau. Ona je odraz novinarske inspiracije i uivljavanja u
temu, dogaaje, aktere. Dobra reportaa bi trebalo da sadri elemente dramske radnje: uvod,
zaplet, uspon, kulminaciju, pad, rasplet i na kraju poruku/pouku, ali ne moralizaciju ili
naravouenije. Opasnost kod reportae je da se ne ode u patetiku ili melodramu.

Novinska reportaa moe biti kombinovana fotografijama. Ukoliko dominiraju uspeno

snimljene life fotografije sa nekog dogaaja, a tek ispod njih je pre komentar, onog to je
fotografija u trenutku zabeleila, nego novinarski tekst, re je o foto-reportai.
Reportaa na radiju insistira na audio snimcima (dobri sagovornici koji ivopisno
priaju), veto montiranim i komentarisanim muzikim i drugim tonskim zapisima poput
umova, tonskih efekata itd.
U televizijskoj prezentaciji dodavanjem slike fokus sa audija, kod radio reportae,
prenosi se na video, kod TV reportae.
To praktino znai da je slika daleko znaajniji element od propratnog teksta.
Autentinost slike i zvuka su aksiomi reportae.
Reportaa uobiajeno traje do 30 minuta na radiju i TV, u novinama takoe ovom anru
se posveuje, ako je potrebno, vie od uobiajenog prostora za prosenu rubriku.
Reportaa je jedini novinarski anr koji ne nastaje u "stisci sa vremenom". Ona se radi
dugo i studiozno, istraivaki. Odnos prikupljenog i upotrebljenog materijala je 1:10 pa ak i
1:100. U realizaciji reportaa za elektronske medije uvek uestvuje ekipa (terenski snimatelji,
tonski snimatelji/montaeri, muziki urednici, reditelji, novinari, organizatori....). Svi zajedno
stvaraju audio/audiovizuelno umetniko delo.
Koliko je reportaa cenjen novinarski anr govori i podatak da se na svim festivalima
radija i televizije nalazi kao zasebna takmiarska kategorija.
Postavlja se opravdano pitanje da li su odreene teme viene za reportau. Prisetimo li
se slavnih novinara i pisaca kao to su Egon Ervin Ki, Hemingvej, ili novinar Don Ridi
setiemo se da su oni od ratnih reportaa napravili vrhunska umetnika dela svetske knjievnosti.
Sportske reportae su omiljeni tekstovi italake publike, jer joj doaravaju atmosferu dogaaja
bez koje je svaki rezultat tek manje ili vie dobra cifra.
Putopisna reportaa je prava knjievna forma u kojoj su se uspeno ogledali mnogi pisci
od Crnjanskog i Andria pa do izuzetnih novinara kao to je to bio Milan Kovaevi, najpoznatiji
televizijski autor reportaa kod nas - setimo se njegove antologijske serije Karavan do sada
neprevaziene u umetnikom i medijskom izrazu.
Reportae iz svakodnevice obinih, malih ljudi poseban su izazov jer se novinarima
postavlja zadatak da otkriju temu koja e zainteresovati auditorijum, pobuditi njegova oseanja,
navesti ga na empatisanje sa linostima u reportai. To nije ni malo jednostavan zadatak. Mnogo
je lake napraviti reportau o velikoj temi poput pomenutih o ratovima ili putopisa iz malo
poznatih krajeva. Upravo je u tome sutina izazova za novinare sklone istraivakom radu van
redakcije i unapred organizovanih institucionalizovanih dogaaja (sednica, konferencija,
kongresa...).
Mnogi novinari svoje reportae objavljene u novinama kasnije su preradili u zbirke i
tampali kao knjige. Uputno tivo u kojem se analiziraju reportae Kia, Hemingveja, Rida je
Novinarska radionica Duana uria, odeljak o reportai.
ISTRAIVAKO NOVINARSTVO

Istraivako novinarstvo nije nastalo i izdefinisalo se kao poseban nain rada novinara
sedamdesetih godina sa Votergejtii aferom kako esto teoretiari medijske metodologije navode.
Podsetimo da se, na primer, reportaa kao jedan od najstarijih i temeljnih zahtevnijih medijskih
anrova zasniva na istraivakom novinarstvu. Pravilnije bi moda bilo istai da je istraivako
novinarstvo metoda kojom se dolazi do veoma medijski atraktivnih sadraja znaajnih za javnost.
Ono to bismo danas mogli da izdvojimo kao trend je specijalizacija novinara istraivaa na
otkrivanju razliitih drutvenih kontroverzi i devijacija, najee malverzacija izvlaenjem dobro
uvanih informacija od teko dostupnih izvora. Njihov motiv je da javnost ima pravo da zna i da
sve to je od javnog interesa mora biti predmet medijske panje.
Istraivako novinarstvo podrazumeva dugotrajan, mukotrpan rad sa neizvesnim krajem.
Pretraivanje arhiva, internet sajtova, itanje publicistike, razgovori sa drugim novinarima,
strunjacima, specijalistima za datu oblast, zatim osobama koje najee nisu odmah spremne da
daju relevantnu informaciju, ili su jako raspoloene za razgovor ali ubrzo se uvia da one u
sutini nita znaajno nemaju da kau. Istraivako novinarstvo podrazumeva mnogo orsokaka i
samo jedan pravi put do istinske informacije.
Osnovna opasnost kod istraivakog novinarstva je da se krene tragom novinarske patke i
utroi mnogo vremena da bi se dolo do saznanja da je informacija bila podmetnuta.
Na alost u naem drutveno-politikom i kulturnom kontekstu teko da e se redakcija odluiti
da izdvoji osobu koja bi zatim provela mesece radei na samo jednoj temi bez izvesnosti da e je
i dovesti do kraja.
Koraci:
(1) Utvrditi temu koja je od javnog znaaja. Malo se o njoj zna, a mnogo nagaa u
kuloarima.
(2) Saznati to vie o tom problemu, ui u strunu terminologiju, obavestiti se ko se bavi tom
oblau, ko su mogui javni izvori informisanja
(3) Pregledati pre svega medijsku arhivu, a zatim i ostalu, obavestiti se kako se o tom
problemu i da li se uopte pisalo u nekim drugim zemljama slinog kulturnog konteksta
pregledati statistike godinjake, ako je to potrebno i druga slubena dokumenta i
publikacije sudska arhiva je takoe dobar izvor
(4) Sainiti spisak osoba sa kojima bi trebalo obavezno razgovarati, a sa kojima po
mogunosti. Nai kontakt osobe koje e vas sa njima povezati.
(5) Sainiti prvu skicu koja e sadrati sve za i protiv argumente teze koju u prvom
razmatranju teme novinar/ novinarka misli da bi trebalo zastupati. Utvrdi ta jo
nedostaje, sebi definisati nedoumice i mogua reenja.
(6) Nastaviti traganje za novim izvorima informacija i nakon tih razgovora redefinisati
prvobitnu skicu. Dileme podeliti sa kolegama novinarima u iju strunost imate veliko
poverenje. Uporediti iskaze razliitih izvora, stratifikovati ih, odvojiti bitno od nebitnog.
Odrediti osobe za intervju.
(7) U istraivakom novinarstvu intervjui su dugi neformalni razgovori sa informantima to
ne znai da nisu temeljno pripremljeni. Veinu tih razgovora nikada neete iskoristiti ali
e vam oni otvoriti put ka novim informacijama i posebno drugim izvorima. Te
razgovore obavezno treba snimati i posle veoma paljivo nekoliko puta presluavati.
Iskustvo ui da su vane injenice esto zamaskirane u nekoj sasvim obinoj i na prvi
pogled nevanoj prii. U amerikoj medijskoj praksi istraivakog novinarstva uobiajeni
su takozvani isledniki intervjui u kojima je sasvim legitmno postaviti pitanje tipa
Moete li mirno da spavate nakon svega? Da li vas je sramota? i to snimati ak

skrivenom kamerom. Evropski standardi nisu otvoreni za ovakve metode jer se smatra da
svako ima pravo da iznese svoje vienje problema, a posebno da se niko ne sme smatrati
krivim dok se to ne dokae formalnim putem na sudu (pravilo je precizirano u svim
evropskim novinarskim kodeksima).
(8) Anonimne izvore citirati, kao to smo ve pisali u odeljku o izvorima informisanja,
samo kada nema druge mogunosti.
(9) Nekada je neophodno raditi i u tajnosti. Poznate su situacije kada su se ameriki novinari
zapoljavali na odreenim radnim mestima (zatvor, srednja kola za koju se smatralo da
prodaje diplome, bolnica koja tajno trguje organima, ludnica za koju se pria da
maltretira i eksperimentie na tienicima, staraki dom koji manipulie sa imovinom
svojih onemoalih stanara itd) da bi na kraju u prvom licu napisali izvanrednu
novinarsku priu. U naem drutveno-politikom kontekstu je malo verovatno da biste
mogli na taj nain da doete do dobre rubrike, ali vredi katkad pokuati. Jedna izvanredna
doktorska disertacija ija tema je bila poloaj radnika tree smene nastala je upravo tako,
ba u Vojvodini, to se istraivaica sociolokinja zaposlila u fabrici i radila pola godine
sa radnicima tree smene s tim da niko nije znao da je ona tu zapravo kao naunica.
Najvanije pravilo ovakvog poteza je da ne smete svojim postupcima, dok radite
inkognito, ugroziti niiji ivot, naravno ni svoj, niti dovesti u zabludu i navesti time
moda i na krivino delo nekog ko ne zna va pravi identitet.
(10)
Kada ste sve viestruko proverili i sigurni ste da vas niko nije izmanipulisao tada
odredite novinarski anr i ponite da radite na prikupljenom materijalu vodei rauna o
kontekstu medija, kontekstu anra i teme. Nastojte da budete korektni, izbalansirani,
jasni, drite se centralne teme bez puno digresija koje optereuju i uvek imajte na umu
etiki kodeks ali i krivini zakon.

KRATKA NOVINARSKA PRIA IZ SVAKODNEVNOG IVOTA

(SIE:Ovako naslovljen temat pokazuje mogunost viestruke primene jedinstvenog, a
univerzalnog audiovizuelnog modela. - KNPIS kao jednog od podanra dokumentarne
TV reportae. Polazei od osnovnih novinarskih pitanja, kroz pripremu i realizaciju, sve
do evaluacije, autor saima u pragmatiki kodeks, teorijsku spekulaciju i zakonitosti to
ih nametnula dugogodinja praksa, u naem okruenju.)
Novinari moraju da znaju TA; da znaju KAKO; i da to mogu i da
URADE. To e i uspeti ukoliko savladaju ne samo tehniko-tehnoloki metode izrade
kratke novinarske prie iz svakodnevnog ivota, ve i teorijski okvir koji e im omoguiti
da razumeju mehanizme funkcionisanja televizijskog jezika i naine na koje auditorijum
percepira, dekodira i usvaja poruke, odnosno na koji nain one motiviu njihovu
svakodnevnu praksu.
Journalists need to know WHAT; they need to know HOW; and to be
able TO DO THAT. They will succeed in it if they perfect not only technicallytechnological methods of creation of a short journalist story from everyday life, but also a
theoretical scope which will enable them to understand mechanisms of funcioning of

television language, and the ways in which the auditorium perceives, decodes and adopts
the messages, more exactly- in which ways they motivate their everyday practice.
Ono to razlikuje radiodifuznu industriju od svih drugih jeste da ona
uobliava na pogled na svet (.....) ona je industrija svesti'(...) poslenici te i takve
industrije moraju posedovati iroka znanja i temeljno obrazovanje, jer e u protivnom ili
uniti tu industriju ili njene potroae.
Aleksandar Luj Todorovi

Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota mogua differentia specifica

lokalnih/regionalnih televizija
Medijski imperijalizam ili monopolizacija etra bitna je posledica doba
globalnog sela koje je predvideo jo ezdesetih godina dvadesetog veka kanadski
teoretiar Maral Makluan, a omoguile su ga moderne komunikacione i informacione
tehnologije koje su doivele pravu ekspanziju tek krajem tog istog veka. Makluan je bio
pretea, izmeu ostalog, ustvrdivi i to da je medij poruka to jest da tehnike
performanse medija utiu na nain uobliavanja poruke i vrednosti koje se njima prenose,
odnosno ideologije koja se nalazi u podekstu na implicitnom nivou poruka koje medijski
najmoniji (ujedno i posednici najsavremenijih informaciono-komunikacionih
tehnologija) ire ostalima.
Medijski imperijalizam je i rezultat visokih trokova proizvodnje
programa koje namee savremena visokosofisticirana tehnologija. Najrazvijenija
ekonomsko-propagandna trita omoguuju medijskim velesilama da smanje trokove
proizvodnje i usaglase ih sa kupovnom moi onih slabije razvijenih. Prodavan globalno,
u izuzetno mnogo kopija, medijski proizvod pojeftinjuje i postaje nelojalna
konkurencija domaem programu. Industrija svesti koja se iri globalno postaje
pretnja lokalnom identitetu i pojedinanom kulturnom kodu koji poseduje odreeni
sistem vrednosti. Nameui mu sopstvenu ideoloku perspektivu, stvara ekonomsku
zavisnost, drutvenu pasivnost i podstie kulturno-jziki imperijalizam.
Postoje barem dve velike vrste znaenjskih organizacija kulturni
kodovi i specijalizovani kodovi. Prvi su apstraktno naelo razumljivosti kulture svakog
drutva - pripadnici odreene skupine svoje kulturne kodove smatraju prirodnim te
nemaju tekoa u enkodiranju i dekodiranju poruka posredovanih ovim kodovima. Za
specijalne kodove potrebna su im predznanja da bi se mogli upotrebiti za enkodiranje
odnosno dekodiranje specifinih ideja. Dakle tip upotrebljenog koda direktno je
srazmeran vrsti i stepenu specijalnog obrazovanja pojedinca. Za dekodiranje filma/tv

odnosno audio-vizuelnih poruka potrebno je znanje i iskustvo o kulturnim ali i o

specijalnim kodovima (montaa, uglovi, planovi, kretanja kamere, meudejstvo
vizuelnog i auditivnog i sl), preteno o onim jednostavnijim za koje nije potrebno
izuzetno obrazovanje gledalaca. Njima se najee koristi televizija u vizuelnoj
prezentaciji sveta.
ta bi mogla biti uravnoteena brana kulturnoj dominaciji i medijskom
imperijalizmu? - pitanje je kojim se poslednjih decenija sve angaovanije bave
komunikolozi.
Stivenson (1995) tvrdi da stvaranje programa od javnog interesa,
poput onog koji emituju stanice javne televizije, kao i novinarski principi istinitosti,
objektivnosti i odmerenosti, i rad nezavisnih kreativnih umetnika, jesu primeri otpora
kolonijalnom uticaju novca i moi unutar samih medija. (Mek Kvin, 2000, 315).
Lokalni emiteri tu mogu da nau prostor za podizanje sopstvenog
rejtinga. Formatirajui program tako da auditorijumu ponude poruku koja e biti
differentia specifica onome to nudi globalna produkcija. Dakle sadraje do kojih niti
moe da doe globalna medijska industrija, niti je to zanima, zbog specifinog kulturnog
koda za koji je potreban klju za dekodiranje poruke to ograniava distribuciju i prodaju
na meunarodnom medijskom tritu. Upravo ti sadraji mogu da okupe lokalni i
regionalni auditoriju oko lokalnog, odnosno regionalnog emitera.
Istovremeno nacionalni emiteri su svoj 24/roasovni emisioni raspored
ve optertili rado gledanim inter-nacionalnim vestima; okruglim stolovima na kojima
uestvuje prepoznatljiva politika elita i eksperti za razna pitanja; kvizovima; sitkomima
(komedija situacije); anglosaksonskim sapunicama; latinoamerikim sagama; policijskim
i sudskim serijama; sofisticiranim visokobudetnim naunim programima i
niskobudetnim turistikim serijalima .
I ta je ostalo lokalnim i regionalnim emiterima? Ono to je u sutini
istinska novinarska kreacija i provokacija kratka novinarska pria iz svakodnevnog
ivota tematski ograniena zonom pokrivanja tv stanice.
Definicije Kratke novinarske prie iz svakodnevnog ivota

Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota moe se smatrati podanrom

dokumentarne tv-reportae1.

Dokumentarne emisije nose ovaj naziv jer im je namera da injenino potkrepe ('dokumentuju') neke
pojave 'stvarnog' sveta. Koriste se da potvrde ili daju nepobitne 'dokaze' o nekom dogaaju ili neijem
stavu funkcija koja moe biti od presudnog znaaja u narativnoj organizaciji materijala. Kao i vesti i
dokumentarni program barata injenicama: stvarnim mestima, dogaajima i ljudima, a ne izmiljenim
umetnikim tvorevinama. Konstrukciju dokumentarca odreuje sklapanje dokumentarnog materijala (...)
struktura injeninih tekstova neizbeno se gradi na isti nain kao i struktura umetnikog teksta izborom i
odbacivanjem materijala i potrebom da se izdvojeni detalji i dogaaji predstave kao jedinstvena celina ili
dokumentovana tvrdnja. (Mek Kvin, 2000, 153).

Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota je kondenzovana svakodnevica,

gledalaca odreene zone medijskog pokrivanja.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota provocira na razmiljanje a time i
na potencijalno delovanje jer dotie neposredno auditorijum koji se u njoj jasno
prepoznaje.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota je od javnog interesa; bavi se
ljudima, dogaajima i pojava koji utiu na kvalitet ivljenja.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota se ne bavi svetskim problemima,
ve ivotom nas samih ili naih suseda.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota je mera javnog delovanja u
lokalnoj zajednici najpopularnijeg sredstva javnog komuniciranja - televizije.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota diferencira medij koji eli da
funkcionie kao lokalni javni servis od evazivnih i komercijalnih TV stanica.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota trai kreativnost, poznavanje
gramatike televizijskog/filmskog jezika, domiljatost, znanje, prepoznavanje
medijskog dogaaja, strunost, profesionalizam, novinarsku principijelnost,
istinitost, objektivnost i odmerenost.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota predstavlja medijski veto
uklopljen potpuri anrova: zasniva se na vesti; injenice saoptava kratkom
belekom ili novinarskom crticom; javni interes iznosi anketom; objanjava
intervjuom i izjavom; upozorava i/ili nudi reenje komentarom. Modelirana je po
zakonima dramskog toka radnje; saoptava mnogo, na kompleksan i raznovrsan
nain, u svega nekoliko minuta (do 5,00).
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota nije skupa produkcija, ali trai
mnogo timskog i individualnog rada.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota je definitivno najgledaniji anr
lokalne i regionalne televizije ukoliko je auditorijum prepozna kao filmsku, to
jest, TV priu svog ivota tako da su istinitost i akuratnost lako proverljivi.
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota se gleda, prepriava i pamti i po
tome je prepoznatljiva.

TEORIJSKI NIVO
Performanse medija: televizija
Kodovi2

Kod je pravilo po kojem se prevodi ili izraava poruka simbolima nekog alfabeta.

Svaka televizijska, ali i filmska pria, je naracija i predstavlja skup

kodova, kako onih specifino kinematografskih tako i nekih drugih. Koji i kakvi su ti
drugi? Pre svega oni nisu kinematografski, ve pripadaju jednom skupu figura i kulturnih
sistema. Pripadaju svetu koji u sebi nosi sve to i pojam profilmsko E. Surioa (1970, 51)
sve ono ispred ega stoji kamera da bi to snimila kao i sve ono to je zabeleila.
Zajedniki imenitelj im je: nisu oblikovani kinematografskim medijumom. Osim toga to
su i ideje i stavovi politika i druga uverenja, sve ono to se sadri u pojmu afilmsko.
Dakle ti ekstrakinematografski kodovi, meu kojima ne treba zaboraviti da su i kod
prirodnog jezika, ikonografski kodovi, estetiki idiolekti (U. Eko, 1973), proksemika,
mimika, pokret i drugi kodovi svojstveni odreenom drutvenom miljeu, ine TV/film
izrazito sloenom porukom.
Kinematografski jezik je, skup kodova i potkodova, koji nisu jednako
specifini, pa meu njima postoji odreeno stepenovanje. Neki od njih svojstveni su
slinim jezicima, a neki su opet svojstveni samo kinematografskom medijumu,
predstavljaju njegovo stalno svojstvo. Ne nalaze se iskljuivo u svakom pojedinanom
tv-mediaoutputu, ali se nalaze iskljuivo u tv-mediaoutputima i filmovima. Tri su
osnovna stepena specifinosti kinematografskih kodova.
Na najniem stepenu specifinosti nalaze se ikoniko-vizuelni kodovi
svojstveni: fotografiji, figurativnom slikarstvu, foto-romanu, stripu, televiziji i filmu.
Slika ostvarena mehanikim putem fotografski kod svojstven je
fotografiji, fotoromanu, televiziji i filmu. U ovoj grupi su kodovi uglova kamere, planovi,
dubinska otrina.
Stripu, crtanom filmu, foto romanu, televiziji i filmu zajedniki kod je
postavljanje slike u sekvencu - to je vaan deo montae. Ovde se pojavljuje i vreme u
ulozi oznaavajueg, zatim uzrono-posledini odnosi itd. Sada se ve naziru osnovne
karakteristike po kojima se televizija polako izdvaja od drugih jezika u irem smislu.
Na viem stepenu specifinosti su kodovi pokretne slike, koje sadre
crtani film, televizija i film. Utisak kretanja je sinonim za sve to je ivo, te nam se tako
nudi utisak stvarnosti.
Na najviem stepenu specifinosti su kinematografski kodovi svojstveni samo filmu i
televiziji. Karakterie ih mehaninost, pokretnost i mnogostrukost. Manifestuju se sve
konstrukcije vezane za pokret slike, kao i za pokret u slici.
Znaenje
Prema R. Bartu (1978), znaenje je proces koji povezuje oznaavajue
sa oznaenim, a rezultat je znak. Pri tome oznaavajue je forma (u filmu/na TV su to
slike i njihov raspored, izgovorene rei, umovi, muzika, kostimi, kinezika, prisutnost
psihoanalitikih ili ideolokih "simbola"), a oznaeno sadrina (socijalna, politika,
sadrina, ideoloka poruka).

Slike su istovremeno i deskriptivne i simboline, one najpre

denotiraju3, a potom konotiraju4 znaenja. Pri tome je konotacija samo oblik denotacije,
dakle znaci konotacije su istovremeno i delovi denotativnog sistema. Slika-simbol
asocijativnom spregom sa drugim simbolima oblikuje sintagme koje konotiraju
prizivajui u gledaocu latentne naslage kulturnog naslea i subjektivnog iskustva.
Oznaeno konotacije je tako (R. Bart, 1979) odeljak ideologije.
itljivost poruka pre svega zavisi od ekstrakinematografskog. Osim
toga postoje konotativna znaenja koja se upravo grade pomou kinematografskih
kodova. Da bi se poruka dekodirala u svojoj sveukupnosti treba savladati nekoliko nivoa:
opaajni, emocionalno-afektivni i na kraju logiko-intelektualni, ukljuujui
konotativnost sa kojom poinje umetnost.
Svaka slika je ve izabrani ugao posmatranja dogaaja. To je samo
jedan ugao jednog vienja sveta. Mnogo uzastopnih slika (kadrova) predstavlja itav
jedan svet u pokretu, sinonim ivota, toliko ubedljiv da ostvaruje imaginarno. Pred
gledaocem se odvija dogaaj i stvara utisak - "sada". "Odvija" znai da traje u nekom
vremenu i prostoru a to su osnovne odrednice naracije, koja je skup dogaaja5.
Svaki film odnosno TV pria je naracija. Uvek i neizbeno saoptava
znaenja koja se mogu prepriati. Naracija ima svoj poetak i svoj kraj, izmeu je neko
vreme, koje moe biti vreme isprianog i vreme same prie. Filmski svet, rekao bi E.
Surio (1970), je jedan podstaknuti svet, on je kondenzovan i razlikuje se po realnom
trajanju od afilmskog. Vreme naracije prvo zaokuplja panju auditorijuma i uslovljava
shvatanje audio-vizuelne "stvarnosti".
Komunikabilnost
Cilj komunikacije je da se poruka dopre do recipijenta, bude u svojim
delovima i celini uspeno dekodirana i izazove "itav repertoar socio-psiholokih reakcija
publike." (T. orevi, 1979, 269). Ukoliko to postigne za poruku kaemo da je
komunikabilna, ukoliko ne, ona to nije. Niz faktora utie, posebno kod estetikih poruka,
na njihovo komunikativno doivljavanje, na otkrivanje kljueva koji omoguuju da se
razrei niz kodova kojim su te poruke posredovane.

Denotacija - dekodiranje (razreenje koda) logiko-intelektualnim putem na nivou znaka. To je

objektivan nivo, bez vrednosnog nanosa.

Konotacija - dekodiranje na nivou simbola. Osim intelektualno-logikog potrebno je u dekodiranje

ukljuiti i emocionalno-afektivni aspekt, koji je uvek obremenjen vrednosnom karakterizacijom
uslovljenom kontekstom. To je najpre ono to mi unosimo, dodajemo ili podrazumevamo, a najmanje ba
ono to je tu i to svi vide.(Mek Kvin,2000, 334).
5

Prostorno i vremenski situiran splet aktivnosti koji se, prema odreenim zakonima socijalne prakse,
kondenzuje u dinamiku jedinicu zbivanja (T. orevi,1979, 27).

Odnos oznaenog i oznaavajueg, ukoliko ne pokrene sve emocionalne doivljaje drutveno relevantnog iskustva a time i ne ostvari njihovo
intelektualno poimanje poruka ostaje tek ljutura, forma, bez pravog sadraja, poruka
bez informativnog jezgra, bez smisla i svrsishodnosti svog postojanja. Ukoliko je
metaforina distanca izmeu oznaenog i oznaavajueg u jednoj poruci posredovanoj
ikonikim simbolima (TV slikom) prela prag emocionalnog doivljavanja i
intelektualnog poimanja, auditorijum nee biti u mogunosti da nae odgovarajui kod za
njeno dekodiranje i intelektualno poimanje u svoj sloenosti konglomerata ili sinkretizma
kodova kako onih specifino kinematografskih (vizuelnih) tako i onih koji su zasnovani
na itavoj jednoj celini kulturnih sistema i predstavljaju profilmsko i a filmsko (E. Surioa
1970).
Svaki od elemenata koji ine poruku moe doprineti komunikabilnosti.
Nasuprot reenom, svaki od elemenata moe doprineti i ne uspostavljanju estetskog
doivljaja, kao i podsvesnih procesa identifiukacije i projekcije i naravno intelektualnog
poimanja ideja poruka posredovanih audio-vizuelnom komunikacijom. Isto tako
nerazumevanju izmeu autora i auditorijuma moe doprineti i ekstrakinematografsko, pre
svega, kulturno naslee, ali i ideje, stavovi, uverenja, i svi drugi, neujni i nevidljivi
aspekti stvarnosti koja postoji izvan i nezavisno od medija, a direktno utiu na njega i
ine nameru poruke. Zbog te namere koju sadri medijska poruka, TV esto i dobija
specijalni tretman u politikoj praksi.
Svaki snimljeni segment uzet sam za sebe nije u stanju da konotira
znaenja onako kako to ine na osnovu odreenog sistema, naela itljivosti ulanani
kodovi oplemenjeni kreativnou autora. Ukoliko je struktura naracije komplikovanija,
asocijativnija, metaforinija auditorijum e tee uspostaviti komunikaciju sa
mediaoutputom (medijskim proizvodom). To ne znai da su vrednosti poruke time
dovedene u pitanje, ve samo, da e za odreeni deo auditorijuma, ostati nekomunikabilna.
Uspenost dekodiranja poruke, a posebno Kratke novinarske prie,
kao kondenzovanog prikazivanja dogaaja, u mnogome e zavisti od pravilnog shvatanja
odnosa TV-vremena i dijegetikog vremena (vreme/trajanje realnog dogaaja). Svaki
plan, ugao, stanje kamere, zatamnjenje, otamnjenje, inverzija pokreta, duina kadra,
doprinosi da gledalac stekne utisak odreenog vremena (opirno o ovome u knjizi A.
Peterlia,1976). Od poznavanja gramatike TV jezika, od vetine autora i njegove
kreativnosti, ali i sposobnosti gledaoca zavisie dekodiranje vremena kao osnovne
kategorije vizuelnih medija, i to vremena koje je gotovo uvek simbol, a gotovo nikada
samo znak.
TV pria e biti komunikabilnija ukoliko je kulturni kod, kojem je
posredovana poruka znan auditorijumu, to je na primer prednost kratke novinarske
prie iz svakodnevnog ivota. Mediaoutputi autora sa drugih podnevlja, razliitih
kulturnih obeleja predstavljae problem. Uz napor da ue u kod kinematografskog
jezika morae da savladaju i ekstrakinematografske kodove za koje je pre svega potrebno
odreeno iskustvo, obrazovanje, kao i vea asocijativna sposobnost. Auditorijum mora

posedovati osnovna znanja i razumevanje sveta u kojem ivi da bi shvatio poruku (Daniel
Milo 1986). Pod znanjem i razumevanjem ne misli se obavezno na niz podataka vezan za
discipline kao to su: filozofija, psihologija i sociologija, ve na shvatanje objekata,
zvukova, ponaanja i odnosa meu ljudima.
Uzrok nekomunikabilnosti poruke moe proizai iz ravni u kojoj autor
i auditorijum komuniciraju onim gotovo beumnim kanalima kojih verovatno nisu svesni
ni gledalac ni novinar. Tanije, uzrok nekomunikabilnosti je neostvarivanje procesa
indentifikacije i projekcije sa akterima dogaaja i nainom na koji ih je autor predstavio
auditorijumu. Do toga moe doi iz dva razloga: prvo, jer se gledalac ne slae sa akterima
te s toga ne moe sa njima da se poistoveti (ekstrakinematografski kodovi u ovom
sluaju su presudni). Drugo, autor nije znalaki upotrebio, na nivou oznaavajueg,
jedinice gramatike televizijskog/filmskog jezika. Da su vetije upotrebljene te jedinice bi
po svojim kinematografskim osobenostima sugerisale, vie no ostale, stav autora o
odreenom u TV prii. One bi snanije uticale na gledaoca da se poistoveti sa akterima i
tako preko njih ostvare podsvesno komunikaciju i sa autorom.
To se, na primer, odnosi na seanja koja komentarie akter dogaaja u
Kratkoj novinarskoj prii iz svakodnevnog ivota a izraava se kadrom autora koji je
veoma prepoznatljiv po neuobiajenoj upotrebi jedinica gramatike TV/filmskog jezika:
od planova najei je detalj ili krupni, od uglova ekstremni donji ili gornji, kamera
pokretna, fototehniki efekti, neuobiajeni filteri. "Kad se takvi kadrovi pojave,
auditorijum postaje svijestan primjene naroito filmske tehnike, a svijest o prisustvu
takve tehnike priziva svijesti osobu koja upravlja tom tehnikom, to se nikad ne dogaa
kad je u pitanju objektivni kadar, rijetko kad je subjektivni." ( A. Peterli, 1976, 83).
Istovremeno pojedine jedinice gramatike filmskog jezika koje se
koriste u kadru autora (krupni plan i detalj, pokretna kamera) mogu predstavljati
element koji doprinosi komunikabilnosti TV prie, jer upravo njima autor skree panju
recipijentu na kljune take. esto autor sugerie gledaocu uzrok neke posledice
izdvajajui ga krupnim planom od drugih elementa. To istovremeno ne mora da znai da
je autor pristrasan, mada, literatura sugerie i to da potpuno objektivnih dokumentarnih
reportaa iji je jedan segment i Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota,
nema. Televizijske kue se tite od izraeno autorskih dokumentaraca koji eksplicitno
ili implicitno odraavaju stav stvaraoca o obraenoj temi time to u okviru naslova uvedu
odrednicu lini stav. Ipak valja naglasiti da televizija tei da dokumentarac ima odlike
informativnog programa kao to su nepristrasnost6, objektivnost, odgovornost, ravnotea
i istinitost, mada se autorska ruka kod izuzetnih mediaoutputa najee prepoznaje.
Samo komunikabilna poruka moe da deluje na publiku, da sa njom
ostvari uspenu komunikaciju i dosegne javni interes. Svaki od mnogobrojnih elemenata
6

Duna nepristrasnost po definiciji osnivakog dokumenta BBC-ja i zakona koji ureuju rad nezavisne
televizije, znai da se mora uzeti u obzir kompletan spektar stavova i miljenja, ali takoe i isticati vaee
gledite i potovati pomake i promene kod javnog mnjenja. Kada se navodi lini stav, on mora biti
najavljen kao takav i odmah mu se, s druge strane, mora usprotiviti drugaije gledite. (Mek Kvin,
2000,135).

koji ine jedan mediaoutput (kinematografski i ekstrakinematografski) mogu doprineti ili

onemoguiti da poruka bude komunikabilna.
Socio-politikoloke implikacije medijske poruke
o Socijalizujui efekat medijske poruke sa stanovita autorove koncepcije
Komunikabilnost je osnovni uslov da publika u komunkativnom inu
identifikacijom i projekcijom primi nameru poruke. Svaka poruka neminovno je
organizovana na vrednosno-interpretativnom nivou jer predstavlja simboliku
prezentaciju dogaaja, otkriva njegove dublje slojeve i one nivoe koji u svakodnevnoj
interakciji ostaju neuhvatljivi i nesaznati najveem broju i samih uesnika; zatim, jer
izdvaja sutinu dogaaja, stavlja ga u kontekst ire sociopsiholoke uslovljenosti, i naravo
razobliava njegovu viedimenzionalnost.
Namera poruke se iscrpljuje u motivisanju prakse gledalaca, stimulie
njihova ponaanja u odreenom smeru, dakle poruka ima socijalizujui efekat to znai
da moe da utie na promenu svakodnevne drutveno-politike prakse.
Mehanizam socijalizacije je skup postupaka iji je osnovni motiv da se
pojedinac u procesu socijalizacije najpre socijalno-antropoloki, a potom i politiki
adaptira sredini i osnovnim vrednostima njenog sistema kojima se regulie a prirorni
opstanak oveka u drutvu. Politiki se socijalizovati znai, adaptirati se, prilagoditi
vladajuim vrednostima - ideolokim sistemima kojima je postuliran odnos oveka prema
globalnom politikom sistemu i bitnim mehanizmima u vlasti upravljanja procesima
reprodukcije drutva.
Svaki politiki sistem se obezbeuje u svim svojim funkcijama
razliitim mehanizmima socijalizuje pojedinca; masovni mediji su i sami okosnica
institucionalizovanih dinamikih procedura delovanja vie faktora na pojedince u
drutvu. Tim veoma sloenim procesima delovanja mehanizmi socijalizacije i
manipulacije se povremeno nadopunjuju, prepliu, nekad potpuno zamenjuju, a u
izuzetnim drutveno-politikim okolnostima teko se i razlikuju. Koristei mehanizme
manipulacije komunikatoru (. unji, 1979) je cilj da nametne svoju ideologiju,
vrednosti, eliminie alternative, otkloni sumnju, zloupotrebi podatke, nudi svoju poruku
kao jedinu istinu, menja postojee stavove iskoritavajui pri tome ukus i potrebe
publike, inei je nesamostalnom.
Najvie istraivanja o delovanju mas medija na publiku odnosno
njihovom socijalizujuem i politizujuem efektu do sada je uraeno u SAD i Engleskoj,
a preovlauju ona o tampi, radiju i televiziji. Osnovni je opti zakljuak mnogobrojnih
istraivanja u ovoj oblasti Berelsona, Hovlanda, Klappera, Coxa, Steinera, Hallorana,
Lazarsvelda, Mertona, Hugesa, Blumera, Trenmana, (up. Mek Kvejl, 1976, 1994;
Kaznev, 1976; i Vreg, 1975) da su mas mediji uticajni jer okupiraju najvei deo dnevnog
slobodnog vremena emitujui privlane sadraje. Oni su istovremeno samo jedna od
komponenata u sklopu niza posrednih i neposrednih faktora koji neprestano deluju na
pojedinca u drutvu. Tek svi u sticaju utiu na socijalizaciju i politizaciju subjekata, dok

su mnogo uticajniji kada je re o kreiranju javnog mnjenja i posebno u podsticanju

potronje.
tampa, radio i televizija imaju neposredniji i jasno naglaen
informativno-propagandni uticaj na pojedinca u drutvu, iscrpljui se pre svega u
emitovanju novosti=vesti i to drutveno-politikih sadraja.
Nasuprot filmu i tampi, radio i televizija su na"domak ruke", a
rairena mrea predajnika, satelitski signali omoguavaju prijem programa istovremeno
velikom broju recipijenata i onima kojima bioskop i tampa nisu uvek dostupni. Meutim
to su mediji poruka prolaznog karaktera, neponovljivih. Oni slue za uvrivanje
vladajuih normi i vrednosti. Najee su, barem nacionalni emiteri, pre svih javni RTV
servis, dirktno podreeni dravi, odnosno razliitim centrima moi uprkos modernim
medijskim zakonima iji je smisao da to spree. Njihov socijalizujui efekat, na odreene
dobne grupe, posmatrano u globalu, a ne na nivou pojedinca, su u nekom smislu ipak
snaniji od onih koje ine drugi mediji.
Ukoliko poruka ostvari komunikaciju do samog sociopsiholokog
kraja, izazove mehanizme identifikacije, projekcije, empatije tada moe da motivie
ljudsku praksu. Ako se porukom uspeno deluje na barem jednu od komponenata koje
ine stav gledaoca (saznajnu, oseajnu ili delatnu) bilo da je podrava bilo da utie na
njenu promenu, onda ta poruka stie osnovni uslov za usmeravanje ponaanja koje je
direktno uslovljeno stavovima.
Usmeravanje pojedinca, uticanje na njegove stavove, kanalisanje
preuzimanja verovanja, vrednosti i normi vie ili nie statusne grupe ka kojoj tei, ili
svoje primarne grupe u procesu socijalizacije, moe se obavljati i Kratkom novinarskom
priom iz svakodnevnog ivota ali naravno u sadejstvu mnogobrojnih drugih inilaca i
sredstava.
Upravo zbog tog socijalizujueg i politizujueg efekta televizijski
output se esto koristi kako za informaciju i edukaciju tako i za propagandu. Televizijska
poruka, pa i ona veoma jednostavna, podstie na razmiljanje, pobuuje odreeni tip
oseanja i psiholokih reakcija gledalaca, provocira ih na opredeljivanje u odnosu na
simboliku prezentaciju dogaaja, nagoni na emocionalno-afektivno srastanje sa
zbivanjem. Stoga autori elei da estetizuju iskustva socijalne prakse, izvlaei iz nje
dogaaje dramskog naboja, tee da stvore estetiku poruku u odreenom anru (na
primer dokumentarni TV film) koji e, na osnovu vaeeg kodnog sistema toga anra, na
najupeatljiviji nain, njihov doivljaj preneti publici smetajui "ideju" u dogaaj, a
dogaaj u odgovarajui milje.
Postoje anrovi koji neskriveno ve u svom kodu nose kao
pretpostavku sadraje jasno drutveno - politiki opredeljene. To su politiki, socijalni i
dokumentarni mediaoutputi (tipa Kratke novinarske prie iz svakodnevnog ivota), koji

u izvesnim okolnostima mogu da se stave u slubu pravde i formirajui javno mnjenje

imaju, jae no to to inae u normalnim okolnostima moe, socijalizujui efekat7.
o Socijalizujui efekat medijske poruke sa stanovita recepcije
Individualne karakteristike pojedinca (uzrast, pol, zanimanje,
obrazovanje, klasna pripadnost, interpersonalni odnosi u kojima se primaju poruke mas
medija) takoe su jedan od znaajnih parametara od kojih direktno zavisi socijalizujui
efekat mediaoutputa.
Uvreena su miljenja da mediji imaju izuzetnu mo da oblikuju
mnjenje, menjaju miljenje, utiu na ponaanje, ali do sada, istraivaki, eksperimentalni,
materijal to nije upotpunosti potvrdio. Uticaj medija zavisi pre svega od ve postojeih
miljenja o pitanjima koja su u sreditu panje i od predispozicija svakog po na osob8 .
Potpuno izmenjeni stav kao posledica ubeivakog uticaja samo medija
je retkost. Meutim ako se udrui vie faktora tada raste verovatnoa da e se miljenje
promeniti u eljenom pravcu. Otpornost prema promenama slabi ako sadraj podupire
postojee stavove i mnjenja (Klapper), ako se slae sa predispozicijama (Berelson i
Steiner), ako se veruje u komunikatorove dobre namere, ako su u pitanju marginalna
pitanja, ako su u skladu sa vaeim grupnim normama (Riley, Katz)9.
Poruke opsedaju oveka u savremenom drutvu, ali ve izveban u
komunikaciji sa medijima, danas se on uspenije brani i prihvata samo minimalni deo od
ponuenog. Taj minimalni deo naravno razliit je za svakog pojedinca i po broju i po
sadrini i utie na svakoga razliito. Zavisi od kulturnog koda pojedinca, uticaja
referentnih faktora, to jest faktora spoljne prisile koji svojim dejstvom aktiviraju procese
opaanja i pamenja i izazivaju selekciju.
Istraivanja ponaanja publike Belsona, Himmelweita, Schramma,
Klappera (Mek Kvejl, 1976, 1994), Derlier-Fosvinkl (1978), Komorovske (1978) ukazuju
da teza o pasivizirajuem, izolirajuem, dekreativizujuem delovanju mas medija moe
biti potvrena u praksi tek ukoliko se uzme u obzir faktor potreba i karakteristika

Jedan takav dokumentarac veoma je poznat u svetu: "Izvetaj o senatoru Makartiju" Edvarda Maroua iz
1954. godine. Autor je sakupio dokumentarni filmski materijal o ovom ozloglaenom amerikom politiaru
i tako sainio antologiju makartijevih optubi. Dokumentarac je doprineo da se povede istraga o Makartiju i
da on bude izbaen iz Senata. Meutim, makartizam nije nestao, on se i dalje jo ee razvijao pod
vostvom dravnog sekretara Dalasa, koji je uspeo da izmeu pedesetih i ezdesetih godina u politikim
istkama uniti Maroua i mnogobrojne filmske, kulturne i javne radnike (E. Barnou, 1981).
8
Tri osnovne determinante utiu na promene stavova pojedinca: a) karakteristika sistema stava
(ekstremnost, mnogostranost, doslednost, meusobna povezanost, saglasnost, jaina i broj potreba kojima
stav slui, centralnost vrednosti na koju se stav odnosi); b) linost (inteligencija, opta persuazibilnost,
samoodbrambenost, saznajne potrebe i stilovi); c) vrednost lanstva u grupi ( Kre, Krafild, Balaki, 1972).
9
Vanost grupe kao posrednika masovne komunikacije, prvi put je uoena u Lazarsfeldovoj studiji
predsednikih izbora 1940. godine (up. Mek Kvejl, 1976).

gledaoca pojedinca i grupe kojoj pripada. Mas mediji samo podstiu ve postojee
osobine i pojaavaju ve postojee stavove i mnjenja.
Teza o imaginarnom razreavanju konflikta, te time oslobaanju
emocionalnih tenzija na socioprihvatljiv nain osnov je za opravdavanje, na primer,
nasilja u medijima. Sledstveno reenom zagovornici ove teze tvrdili su da gledanje
agresivnih scena, (D. Haloran, 1978) dovodi do redukcije agresivnih poriva kod
gledalaca. Himmelweit i Schram smatraju da su uzroci agresivnog ponaanja mnogo
kompleksniji i dublji i da je veliko pitanje ta od primljene poruke u komunikativnom
inu, na primer, dete dovodi ka svesti. Jadviga Komorovska (1978) dola je do zakljuka
da deca daleko snanije reaguju na scene izuzetne dramske tenzije ako su realne i lie na
njihovu svakodnevicu, nego na napregnute scene u kaubojskim i kriminalnim filmovima.
Ovaj nalaz treba imati u vidu kada se odabra ta e se, od prikupljenog materijala sa
terena, izmontirati i emitovati u Kratkoj novinarskoj prii iz svakodnevnog ivota ako
se eli, na primer, ukazati na porast nasilja u porodici. Novinarski kodeksi i pravalia su
dobar vodi za donoenje odluka.
Nasuprot ovim istraivaima sve uzrasne grupe ispitivali su i oni ija je
osnovna teza da posmatrajui agresiju na televiziji deca ue tipove agresivnog ponaanja,
usvajaju odreene stereotipe (pojedinac protiv svih, agresijom do uspeha ...) i u krajnjem
sluaju odlono u sopstvenoj praksi koriste, pre svega, nie oblike nasilja kao oprobano
sredstvo za dosezanje ciljeva (Berkowitz, Bandura, Vertam). Pri tome ak i ako je
mediaoutput na kraju sa jasno izdiferenciranom porukom "da se agresija ne isplati"
gledalaca dobija odreenu satisfakciju. Meutim, tvrdi Berkowitz (1978), samim tim to
je uzrok frustracije pobeen na agresivan nain, kod auditorijuma asocijativnim putem
moe da prizove ideju da i u realnosti svoje konflikte i traganja za pravdom reavaju na
isti nain. Nasilje se trenutno potiskuje ali ne nestaje.
Klapper je dao opti zakljuak koji pomiruje oba ova ekstremna
tvrenja na jedan, i danas prihvatljiviji nain: "istraivanja komunikacija ukazuju veoma
jasno da prikazivanje nasilja i kriminala nisu osnovni pokretai takvog ponaanja. Izgleda
da sadraj pre pojaava ili upotpunjuje postojee ili na drugi nain izaziva tendencije u
ponaanju" (Mek Kvejl, 1986, 64).

PRAGMATIKI NIVO
Mo medija nije u tome da kau ljudima ta treba da misle, ve o emu
da misle ovaj nalaz Bernarda Cohena (1963, 13) je dobro polazite u odabiru teme za
Kratku novinarsku priu iz svakodnevnog ivota. Zato je prethodni stav dobro
polazite? Stoga to novinari moraju da znaju TA; da znaju KAKO; i da to mogu i da
URADE. O ovim postulatima rauna vodi ureivaki kolegijum jer produkcijski proces

svake pojedinane Kratke novinarske prie iz svakodnevnog ivota ukljuuje nekoliko

osoba koje su zaduene za razliite nivoe u proizvodnji mediaoutputa.
Najpre valja odluiti kroz debatu (brain storming tehika): koje su
slabe a koje jake strane mogue prie; zatim ko je u redakciji najadekvatnija osoba za
realizaciju; vreme koje je potrebno da se kratka novinarska pria realizuje i raspored
rada; potencijali za dostizanje zadovoljavajueg rezultata, tanije za ostavrivanje
komunikabilnog mediaoutputa.
U prvoj fazi, grupa koja je odreena za realizaciju kratke novinarske
prie iz svakodnevnog ivota, nakon to je definisala temu10, utvruje: ta zna, ta
pretpostavlja i ta treba da zna o temi.
U drugoj fazi nakon istraivanja teme, obilazi se teren za snimanje,
izrauju planovi snimanja, ugovaraju se termini i preciznija pitanja koja e biti sadrana u
razgovoru, diskutuje se i kreira story bord (knjiga snimanja), upotpunjuje se scenarij,
snimaju se izjave i razgovori, pokrivalice Montira se snimljeni materijal, pie
dodatni (off) tekst (ukoliko je to neophodno), ubacuju se zvuni efekti i muzika podloga,
finalizuje mediaoutput. Trebalo bi voditi rauna, pri planiranju, da je uobiajen odnos
snimljenog i izmontiranog materijala u dokumentarcima 8:1. Montaa je jedan od
najznaajnijih delova realizacije. Mnogi autori tvrde da svaki film - naravno i
dokumentarni ukljuujui i kratku novinarsku priu iz svakodnevnog ivota ustvari kao
estetika poruka, koja konotira, a ne samo denotira - nastaje u montai.
U treoj fazi struni kolegijum zajedno sa grupom koja je realizovala
kratku novinarsku priu iz svakodnevnog ivota vrednuje uraeno, raspravlja o
dostignutom nivou komunikabilnosti mediaoutputa, o efektu medijske poruke kod
publike, posebno primarne ciljne grupe i naravno - o moguim reakcijama javnosti.
U daljem tekstu se navode pitanja na koja treba odgovoriti, kako bi
se donele kvalitetne odluke za uspeno kreiranje i evaluaciju kratke novinarske prie iz
svakodnevnog ivota; varijacija upitnika Lynette Sheridan Burns (2002).
Prva faza priprema
Da li se poseduje ikakva informacija o dogovorenoj temi za kratku novinarsku
priu?
Prema dosadanjim iskustvima, postoje tri vrste (i naina) saznavanja:
- ta se zna o temi i kako se do tog saznanja dolo,
- ta se ne zna o temi,
- moe li se pretpostaviti ta ne znate da ne znate?

10

Da li je informacija koju poseduje redakcija istinita?

ta je dogaaj za lokalnu i regionalnu televiziju opirnije u: Vali Nedeljkovi, D. (2003), TV novinar i

pritisci dnevnopolitike prakse u odabiru medijskog dogaaja kako izvetavati o drugima; Zbornik radova
Funkcionisanje lokalne televizije, ur. Rastislav Durman, NN, Novi Sad, 157-180.

Da li neto o tome ve neko u redakciji zna,

otkuda to zna,
kako se moe dokumentovati to to se ve zna o temi,
koja su jo fakta potrebna da bi krataka novinarska pria bila
uverljiva i neopsoriva,
na emu e fakta biti zasnovana?

Koje osobe mogu dati vie informacija o temi?

- Mogu li one dati proverljive podatke,
- da li neko u redakciji o tim osobama i njihovoj
verodostojnosti neto zna,
- da li su neosporni autoriteti za oblast u okviru koje se realizuje
kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota,
- postoji li pisana dokumentacija o tom pitanju,
- da li su se novinari drugih redakcija ve time bavili,
- postoji li mogunost da se neto o tome sazna na internetu,
- da li se time ve bavio neko iz lokalne ugledne nevladine
organizacije?

ta oekujete da saznate iz intervjua?

- Potvrdu ve znanih injenica ili nova fakta,
- da li su informacije koje imate odnosno koje vam daje,
intervjuisana osoba specifine ili opteg tipa,
- kako bi i ko bi jo date injenice mogao da potvrdi,
- koliko je osoba koja daje intervju zaista i pozvana da govori o
temi, zato,
- da li su jasni motivi osobe koja je prihvatila da da intervju,
(da li ta osoba ima neki skriveni motiv, da li imate utisak da osoba
eli da kae ono to elite da se uje, postoji li razlog zato bi ta
osoba iskrivila (ne)namerno informacije,
da li je osoba svesna odgovornosti onoga o emu eli da
govor, da li osoba koja je pristala na intervju svesna da
moe imati negativnih posledica nakon objavljivanja vae
kratke prie)?

Druga faza - realizacija

Kakve su prikupljene injenice?

- Postoje li podaci koji su prikupljeni, a ne mogu se dokumentovati,
- da li su sve injenice toliko znaajne za priu da se ne mogu
izostaviti,
- koje i zato zadrati,
- da li ste zadovoljni kredibilnou injenica koje su prikupljene,
- da li su neke injenice kredibilnije od drugih, zato,
- da li biste i na sudu mogli dokazati validnost prikupljenog
materijala?

Kako ete strukturirati priu?

- ta je najvrednija informacija u prii,
- kojoj informaciji ete dati prioritet,
- koliko vaa percepcija potencijalnog auditorijuma utie na
prethodne odluke,
- ta je lid (AP-ova glava) ove kratke novinarske prie iz
svakodnevnog ivota,
- koje ostale uglove prie i na koji nain ete rasvetliti,
- postoji li izjava ili kratki intervju koji obuhvata celu priu,
- moe li se pria struktuirati oko te izjave,
- moete li dokazati, potkrepiti dokumentima, ako je neophodno, sve
to je ukljueno u finalnu verziju,
- da li je legalno objaviti sve to je predvieno da ue u vau
kratku novinarsku priu,
- kada uporedite ono to ste znali i naknadno saznali da li je ostalo
neto to nedostaje? ta i zato?

Da li je vaa kratka novinarska pria fer i tana?

- Da li su svi upotrebljeni izvori relevantni i iskreni,
- moe li se dogoditi da objavljivanje ovog mediaoutputa nekoga
povredi?
- ukoliko neko time bude povreen da li je to opravdano,
- da li je pria od javnog interesa, zato?

Ukoliko nije od javnog interesa:

- ta bi jo trebalo da saznate i dodate pre objavljivanja, kako
bi bila uverljivija za javnost?

Trea faza - evaluacija

11

Ukoliko jeste od javnog interesa:

- da li ste zadovoljni sa svim aspektima prie koje ste obradili,
- da li ste izbegli stereotipe11 (u odnosu na rod, rasu, naciju, uzrast,
osobe sa posebnim potrebama, invaliditetom ili drugaije
seksualno opredeljene),
- postoji li neto to je moglo biti i bolje uraeno,
- ta biste uradili drugaije ako biste obraivali slinu temu u
budunosti,
- da li iz ove moe da proistekne nova pria,
- kako biste poeli da razvijate nastavak ove prie?

Neprekidno ponavljanje izvesnih, svedenih, predstava o odreenim grupama ljudi u medijima koji u sebi
nose na implicitnom nivou vrednovanje grupe.

12

Da li vaa pria ima znaajnost?

- Da li je u prii obraena tema koja direktno utie na ivot
lokalnoj zajednici,
- koliko ljudi/itelja tog regiona je pogoeno12 direktno i indirektno
(ne)reavanjem problema koji je u fokusu kratke novinarske prie,
odnosno dogaajem, pojavom, delovanjem osobe ili grupe ljudiglavnih aktera prie,
- koliku tetu problem koji je u fokusu kratke novinarske prie
proizvodi u regionu na koji se pria odnosi,
- da li vaa pria kao rezultat ima to da graani mogu bolje da
organizuju svoje vreme (regulisanje javnog saobraaja, manje
ekanje na alterima itsl),
- koliko je to zaista pria o ljudima iz susedstva/tu oko nas,
- da li ona utie na reenje neke konfliktne situacije u lokalnoj
zajednici,
- koliko je vaa pria aktuelna,
- koliko ona obrauje temu kojoj mediji nisu do sada uopte
posvetili panju?

Da li je pria komunikabilna?
- Da li je mogue proceniti da kod auditorijuma moe da izazove
mehanizme identifikacije, projekcije, empatije jer samo tada bi
motivisala ljudsku praksu,
- koliko je struktura naracije komplikovana, asocijativna,
metaforina,
- da li je gramatika filmskog jezika (uglovi, planovi13, tipovi
montae poput recimo paralelne montae) sloena,
- koliko,
- da li je pria u kulturnom kodu14 u kojem je socijalizovan i
auditorijum ili izlazi iz tog okruenja,

Vano je rezlikovati obuhvat od tete. Primer: generalna tema Krenje ljudskih prava; tema
pojedinane kratke novinarske prie Na zakon ne dozvoljava enama da pohaaju vojne kole;
obuhvat je veliki poto su 52 odsto stanovnitva SCG ene i sa te strane kratka novinarska pria ima
znaajnost, ali realna teta je mala jer je neznatan broj onih koje zaista ele da pohaaju vojne kole
tako da je sa tog stanovita znaajnost mala. Da bi stvarno problem imao znaajnost moraju biti i
obuhvat i teta veliki.
13
Eksperimentalno istraivanje o komunikabilnosti filmske poruke u odnosu na stepen kognitivnog razvoja
uraenom u Novom Sadu (1981-1987) u okviru projekta Psiholingvistika istraivanja, rukovodilac prof.
Dr S. Savi. Materijal je sa projekta Psiholingvistika istraivanja, odsek za srpski jezik i lingvistiku,
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. Na istom projektu istraivani su i narativi - pripovedake
sposobnosti kod dece (trajalo je od 1980. do 1985). Rezultati su objavljeni u knjizi Narativi kod dece S.
Savi (1985). Ovo istraivanje ukazalo je izmeu ostalog i na to da su deca isticala posebno dogaaje u
kojima je oznaavajue krupni plan. Na taj nain su i nesvesno sledili autorovu nameru da elemente
oznaene krupnim planom nametne gledaocu kao relevantan inilac za dekodiranje filmske prie. (Vali,
1987).

da li su ispotovane odredbe novinarskog kodeksa, posebno

odrednica o privatnosti i prikazivanju scena nasilja,
da li je vaa pria uravnoteena,
da li odabrani zvuk korespondira sa sadrajem i ini ga
komunikabilnijim ili je u funkciji manipulacije slike15?

Zakljuak
Kratka novinarska pria iz svakodnevnog ivota je anr koji se
preporuuje lokalnim i regionalnim televizijama kao prikladniji i ekonominiji
mediaoutput od klasinog dokumentarca, imperativnog anra u televiziji, koja je
programirana i formatirana kao javni servis. Od novinara zahteva osetljivost na to ta
je tema koja ima znaajnost za njihovu sredinu; istrajnost u istraivanju problema;
kreativnost u enkodiranju poruke u jezik televizije; pozitivan odnos prema timskom
radu, posebno razvijenu kooperativnost prema kamermanima i montaerima.
Dakle, novinari moraju da znaju TA; da znaju KAKO; i da to
mogu i da URADE. To e i uspeti ukoliko savladaju ne samo tehniko-tehnoloki
metode izrade kratke novinarske prie iz svakodnevnog ivota, ve i teorijski okvir
koji e im omoguiti da razumeju mehanizme funkcionisanja televizijskog jezika i
naine na koje auditorijum percepira, dekodira i usvaja poruke, odnosno na koji nain
one motiviu njihovu svakodnevnu praksu. Time e poruke ostvariti osnovni cilj i
nameru autora da teme koje otvaraju pitanja od javnog interesa dopru do najireg
auditorijuma i u procesu identifikacije, projekcije i empatije budu dekodirane na
emocionalno-afektivnom i logiko-intelektualnom nivou, ukljuujui i konotativnost
sa kojom poinje umetnost koja u odreenom smislu obezbeuje veu gledanost.
Razumevajui poruku na denotativnom i konotativnom nivou auditorijum stie
neophodne informacije za donoenje odluka i motivisanje za aktivno participiranje u
lokalnoj zajednici to je jedan od osnovnih zadataka televizije koja je barem delom
programirana i formatirana kao lokalni/regionalni javni servis.

14

Neposedujui iskustvo o neophodnosti rasne i nacionalne diferencijacije ispitanici (novosaani)

uekspeirmentu o komunikabilnosti filmske poruke u odnosu na stepen kognitivnog razvoja nisu oseali
potrebu da odrede nacionalnu i rasnu pripadnost aktera filma kao to su to imali na primer ameriki
ispitanici koji su uz deake i devojicu aktere istog eksperimentalnog filma koji su gledali i novosadski
ispianici esto stavljali kvalifikativ "belci", a uz beraa "Meksikanac". to je direktna posledica
posedovanja razliitog kulturnog koda. (Vali, 1987)
15

Postavljanje mikrofona koji belei zvuke terena moe da bude rezultat namere autora ako date prednost
mikrofonu koji nosi uitelj (kao u BBC seriji o privatnoj koli Radli) dobiete sasvim drugaiji utisak u
odnosu na haotine zvuke koji se dobiju ako se da prednost mikrofonu postavljenom u sred uionice (Mek
Kvin, 2000, 163).

Don Rid je ostao zabeleen u istoriji novinske reportae kao dopisnik iz Rusije u vreme Oktobarske revolucije 1917. godine Deset
dana koji su potresli svet, i deset reportaa o Srbiji iz 1915. kao ratni dopisnik sa frontova istone Evrope u Prvom svetskom ratu.
Ve 1916. od tih reportaa sainio je knjigu Rat u istonoj Evropi.
ii

Votergejt (Watergate) je jedna od najpoznatijih politikih afera u SAD. Ova afera poznata je i pod nazivom prislukivanje.
Novinari Vaington posta na osnovu dobijenih informaciji razotkrili su da je stranka predsednika Riarda Niksona prislukivala
prvaka protivnike stranke. Istraivanje i pisanje novinara dovelo je do ostavke Niksona 8. avgusta 1974.