012 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
yu
1,20 evra
cena 100 dinara
15. mart 2006.
Poloàj ratnih
vojnih invalida
Godina II
SUOÂVAWE
SA ISTINOM
Broj 12
VOJSKA U 2005.
Tema
ZABORAVQENE
RANE
Intervju
Dr Dragan R. Simi},
profesor Fakulteta politi~kih nauka
HAOTI^NI POREDAK SVETA
50
Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore
Prvi vojni list u Srbiji Ratnik
iza{ao je 24. januara 1879. godine
SADR@AJ
Izdava~
Novinsko-izdava~ki centar VOJSKA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Na~elnik NIC VOJSKA
Zvonimir Pe{i}, pukovnik
Glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Pomo}nik glavnog urednika
Dragana Markovi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),
Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi},
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi},
mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},
Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI
Na~elnik 3241-104; 23-079
Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
po{t.pr. 06-1015
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NIC Vojska
Pretplata
Za pripadnike MO i VSCG preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
Snimio Zvonko PERGE
Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

NIC Vojska" je povodom
125 godina vojne {tampe,
24. januara 2004. godine,
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
drugog stepena
40
U FOKUSU
Vojska u 2005.
SUOÂVAWE SA ISTINOM
INTERVJU
Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih

nauka u Beogradu i osniva~ Centra za studije SAD
HAOTI^NI POREDAK SVETA

Per aspera
LED ISPOD PEPELA
10
13
TEMA
Poloàj ratnih vojnih invalida
ZABORAVQENE RANE
14
ODBRANA
Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi},

na~elnik Uprave za {kolstvo
U KORIST BUDU]NOSTI
Sa studentima 127. klase Vojne akademije

Odsjek Mornarica
VAQA OSJETITI MORE
Ron Hil, {ef Kancelarije SAD za bilateralne

odnose u SCG
OÊKIVAWE SPORAZUMA
20
24
28
Beogradska {kola za studije bezbednosti
PROJEKTOVAWE
BUDU]NOSTI
32
Godinu dana od potpisivawa protokola o izgradwi

vojne baze u Novom Sadu
MAJURSKA ADA
JO[ NA PAPIRU
Sedma godi{wica bombardovawa na{e zemqe
O@IQCI RATNIH STRADAWA
34
38
15. mart 2006.
RE^ UREDNIKA
REALNOST
78
DRU[TVO
Zapisi sa Kosova i Metohije
SLIKE IZ PODEQENOG GRADA

Primarijus dr Novak Vukoje, otorinolaringolog
REZ ZA MIRAN SAN
Vode}i ruski oftalmohirurzi na VMA
UNIVERZALNI JEZIK NAUKE
40
44
46
SVET
Prva bitka za Grozni
DOBRO DO[LI U PAKAO

ÊÊNIJE
50
Iranski nuklearni program
IZME\U DIPLOMATIJE I ORU@JA 55

TEHNIKA
Modernizacija vozila BRDM-2
TO JE VUK
58
Brodski sistemi i naoruàwe u uslovima

asimetri~nog ratovawa na moru
POSLEDWA LINIJA ODBRANE

BRODOVA
61
KULTURA
FEST 2006.
DEKODIRAWE SLIKE SA
POVR[INE ZEMQE
68
FEQTON
150 godina od ro|ewa Nikole Tesle
ISPRED SVOG VREMENA
72
SPORT
Kamp za trenirawe sportista VSCG na Kopaoniku
PROTIV VETREWAÂ
orbena gotovost Vojske izgra|ivana je u sloènim uslovima

i bezbednosnim rizicima. Evidentan je pad po svim elementima u odnosu na prethodnu godinu i to je na{a realnost,
naglasio je na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} na analizi borbene gotovosti VSCG za
2005. godinu. Osnovni uzroci za takvo stawe su van doma{aja Vojske. Materijalno-finasijski je naj~e{}e pomiwan. Skresan sa
svih strana, vojni buxet je omogu}io samo golo preìvqavawe. Za
razvoj, opremawe, modernizaciju i poboq{awe ìvotnog standarda pripadnika Vojske nije preteklo ni{ta. Ako je i preteklo,
oti{lo je na izmirivawe nagomilanih dugova i kamata.
To, naravno, nije povoqna klima za reformske zahvate. U
armijskoj javnosti jo{ uvek prevladava mi{qewe da taj proces
uglavnom podrazumeva rasformirawe jedinica i ustanova, penzionisawe zaposlenih, gubitak radnih mesta i prodaju vojne imovine, istaknuto je tako|e na analizi. Pozitivni efekti uloènog
truda i daqe su, bar za ve}inu profesionalnih pripadnika Vojske, u drugom planu. Svakodnevica im name}e ìvotne probleme
koje vrlo te{ko mogu da re{e.
Sa realnim problemima su~avaju se i ratni vojni invalidi.
Kad je zatrebalo, bili su na prvoj liniji, spremni da otaxbini
daju sve. I dali su. Nisu àlili. Wihov ulog se ne moè platiti.
Ali rane bi mogle mawe da bole. Nisu zadovoqni brigom dràve. [vajcarski model za utvr|ivawe invalidskih primawa u srpskoj varijanti zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 odsto. Kako sada stvari stoje, Predlog zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi, kojim dràva èli kona~no da uredi tu oblast, nalazi se na jednoj, a potrebe invalida i boraca na drugoj strani.
Na wihovoj strani je, ali ne i wima na korist, i nesloga razli~itih udruèwa koja zastupaju interese boraca i invalida. To
obele`je srpskog modela nepovoqno uti~e na re{ewe problema.
U situaciji kada svako udruèwe traì svoj deo kola~a, invalidi
i borci ostaju uskra}eni za mnogo toga, pa i za pravedniju sliku
dru{tva o wima. Re{ewe je, verovatno, kao i uvek, negde na sredini.
Besmislenost podela najrealnije se vidi na Kosovu i Metohiji, u Kosovskoj Mitrovici. Podeqenom gradu. Na jednoj strani
Ibra su Srbi. Na drugoj Albanci. Mostovi su izgubili namenu.
Svojevremeno su izgra|eni da bi povezivali obale i qude, a danas se brane, nadgledaju i ~uvaju od upada. Sa juga na sever kao
17. marta 2004. godine.
Mnogi mostovi u Srbiji i Crnoj Gori poru{eni su u prole}e
1999. godine. Gotovo svi su obnovqeni. Mo`da su sada i lep{i
nego {to su bili, ali uspomene na stradawa i patwe naroda u vazdu{noj kampawi Natoa ostale su duboko urezane. Ne mogu se i ne
smeju zaboraviti, ma koliko bile bolne. Slike rata blede, ali
spomenici `rtvama stoje i opomiwu.
Izme|u nekada{wih neprijateqa na bojnom poqu danas se
grade mostovi poverewa, saradwe i partnerstva. To ne ide lako.
Potrebno je dosta vremena i strpqewa da se prevazi|e nasle|e
pro{losti. Da se slegnu kovitlawa doga|ajne pra{ine, kako bi se
sa odre|ene vremenske distance realnije sagledavalo i vaqano
procenilo ono {to se dogodilo i {to se doga|a.
78
AKTUELNO
REKLI SU
Ministar
odbrane
dr Zoran
Stankovi}
Zgrada Vojnotehni~kog instituta ne}e biti predata MUP-u onako kako se u

javnosti pri~a bez ikakve nadoknade ili
za ~etiri helikoptera. To }e biti dogovor
izme|u ekspertskih timova Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane.
Vojnu imovinu vi{e nikada ne}emo davati
na re~. Ona }e biti razmewivana samo u
slu~ajevima kada za wu dobijemo adekvatnu protivvrednost.
Preko 6.000 kvadratnih metara
stambenog prostora smo platili a da stanovi nisu zavr{eni niti predati Vojsci.
Pred sudovima u Beogradu vode se 1.703
procesa za stanove u kojima su bespravno
useqena lica. U 800 stanova nalaze se
civili koji nemaju nikakve veze sa Vojskom
a koriste ih vi{e godina rekao je ministar odbrane Zoran Stankovi} na analizi borbene gotovosti Vojske.
Poseta
Ratnog
kolexa
Delegacija Ratnog kolexe RV SAD boravila je u poseti Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG od 27. februara do 1. marta. Delegaciju je predvodio pukovnik Majkl Ajnskof, u
pratwi vazduhoplovnog izaslanika SAD u Beogradu potpukovnika Semjuela [ulta.
Tokom trodnevne posete, predstavnici
Ratnog kolexa RV SAD razgovarali su sa pomo}nikom ministra za politiku odbrane Sneànom Samarxi}-Markovi} o reformi sistema odbrane i me|unarodnoj vojnoj saradwi
SCG i SAD, a sa na~elnikom General{taba
VSCG general-potpukovnikom Qubi{om Joki}em i zamenikom na~elnika G[ VSCG general
-majorom Zdravkom Pono{em o reorganizaciji Vojske, perspektivama razvoja i saradwi
sa vojskama u okruèwu. Delegacija Ratnog kolexa RV SAD posetila je i Vojnu akademiju, Komandu RV i PVO, Aerodrom Batajnica i Vazduhoplovni nastavni centar u Somboru.
Prijem
kod
ratnog
va
DOBRE PERSPE
Vuka{ina
Mara{a
SAVREMENI STANDARDI
BEZBEDNOSTI
Na~elnik
Uprave
za kadrove
Ministarstva
odbrane SCG
general-major
Slobodan Tadi}
U sistemu odbrane trenutno ima 20

generala i admirala, a koliko }e ih biti
u narednom periodu zavisi od Strategijskog pregleda odbrane.
Sada{wi broj generala i admirala
iznosi od 0,3 do 0,6 odsto od ukupnog broja pripadnika na{ih oruànih snaga, a
prema vojnim standardima drugih zemaqa
nalazi se na dowoj granici.
Lane su u VSCG formacijski bila
angaòvana 32 generala i admirala, a
taj broj je smawen zbog odlaska u penziju,
ali i zbog promena u strukturnoj organizaciji Vojske.
Zamenik ministra odbrane Vuka{in Mara{ primio je, 3. marta, {efa Posmatra~ke
misije Evropske unije za SCG Aleksandru Vagner, na wen zahtev.
Tom prilikom Vuka{in Mara{ je {efu
Posmatra~ke misije predo~io proces kreirawa doktrinarnog okvira za sprovo|ewe
reforme sistema odbrane. Zamenik ministra odbrane konstatovao je da je dosada{wa
reforma sistema odbrane i Vojske SCG dala
rezultate koji je u potpunosti kvalifikuju za
ulazak u me|unarodne bezbednosne integracije, pre svega Partnerstvo za mir. On je, tako|e, naglasio da }e nastavak i okon~awe zapo~etih reformi biti garant da su stvoreni
uslovi za usvajawe savremenih standarda kolektivne bezbednosti i odbrane.
SARADWA
AMS SRBIJE I VOJSKE
Predsednik Auto moto saveza Srbije
Dragoqub Leki} i predsednik Upravnog
odbora Pavle Komnenovi} uru~ili su 3.
marta ministru odbrane Zoranu Stankovi}u plaketu AMS Srbije, kao znak dosada{we uspe{ne saradwe izme|u Ministarstva odbrane i AMS Srbije.
Pored toga {to AMS Srbije koristi
za auto trke vojni autodrom Beranovac
u Kraqevu i aerodromsku pistu u Batajnici, ministar Stankovi} je sa Leki}em i
Komnenovi}em razgovarao o mogu}nostima unapre|ewa saradwe.
15. mart 2006.
zduhoplovstva
SAD
EKTIVE SARADWE
Ministar odbrane u Ra{kom okrugu
ZAJEDNI^KI POSLOVI
Na po~etku boravka u Ra{kom okrugu, ministar odbrane Srbije i Crne
Gore Zoran Stankovi} je, u pratwi zamenika na~elnika G[ VSCG general-majora Zdravka Pono{a i komandanta Kopnenih snaga general-potpukovnika
Mladena ]irkovi}a, obi{ao Kasarnu Ibarski rudari u Ra{koj, gde mu je
komandant 37. motorizovane brigade pukovnik Radomir Mijailovi}
referisao o borbenoj izgradwi tog sastava.
Na sastanku ministra odbrane i predsednika op{tine Ra{ka Bojana
Milovanovi}a, razmotrena su pitawa dugovawa vojske snabdeva~ima, le~ewa
vojnih osiguranika u Domu zdravqa Ra{ka i stambenog zbriwavawa pripadnika vojske u tom gradu.
U Novom Pazaru Zoran Stankovi} je prvo posetio Kasarnu Rifat Burxevi} Tr{o, a potom se sastao sa predsednikom op{tine Novi Pazar Sulejmanom Ugqaninom i predsednikom Skup{tine op{tine Azemom Hajdarevi}em.
Tokom sastanka Sulejman Ugqanin je istakao pomo} vojske gra|anima Novog
Pazara u jesewim poplavama i organizaciji Sanxa~kih sportskih igara i u
razgovoru ocenio da je Vojska sastavni deo na{e porodice.
Ministar odbrane Zoran Stankovi} je u Novom Pazaru razgovarao sa
doma}inima o ustupawu vojnog zemqi{ta, pomo}i vojske pri izgradwi seoskih
puteva i pro{irewa re~nog korita i civilnom sluèwu vojnog roka.
NAJBEZBEDNIJA
EVROPSKA PRESTONICA
Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} posetio
je Gradski centar za obave{tavawe u Beogradu. Tom
prilikom zamenica gradona~elnika Radmila Hrustanovi} istakla je ~iwenicu da je Beograd u anketama
vi{e stranih listova progla{en jednom od najbezbednijih evropskih prestonica, u ~emu rad Gradskog
centra za obave{tavawe ima znatnog udela.
^lan gradske vlade zaduèn za postupawe u
vanrednim situacijama Vladimir Markovi} naglasio je da Ministarstvo odbrane i grad tesno sara|uju na poslovima za{tite gra|ana. Zastupnik na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije Milan Popadi} govorio je o planovima za ja~awe slu`be osmatrawa i obave{tavawa kao va`nog dela
sistema odbrane.
VOJNE LOKACIJE U ZREWANINU

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, posle obilaska zrewaninskog
garnizona 2. marta, najavio je da }e u predstoje}oj
reorganizaciji Novosadskog korpusa od sada{wih
14 u Zrewaninu ostati tri do ~etiri vojne lokacije.
Sa predsednikom op{tine Zrewanin Goranom
Kneèvi}em general Joki} je razgovarao o materijalnom poloàju i organizaciji Vojske na tom podru~ju.
HUMANITARNA AKCIJA
Neposredno posle te{ke èlezni~ke nesre}e,
koja se dogodila 23. januara kod Bio~a u Crnoj Gori, na pruzi BeogradBar, na predlog vi{e komandi i jedinica VSCG, Uprava za qudske resurse General{taba VSCG pokrenula je akciju prikupqawa
dobrovoqnih nov~anih priloga.
U akciji su u~estvovale sve organizacijske celine General{taba, komande, jedinice i ustanove
Vojske. Prikupqeno je i upla}eno 618.829 dinara
i 3.731 evra.
Z. M.
GENERAL JOKI] U POSETI MA\ARSKOJ

U okviru me|unarodne vojne saradwe, na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, susreo se 7. marta sa delegacijom Vojske Republike Ma|arske koju je predvodio na~elnik General{taba
general-pukovnik Andra{ Havril.
Tokom razgovora koji su vo|eni u Hodmezeva{arheju, nedaleko od Segedina, razmewena su iskustva o reformama sistema odbrane, prelasku na profesionalnu vojsku i precizirana je daqa me|usobna saradwa. Najvi{e vremena posve}eno je organizaciji i realizaciji predstoje}e zajedni~ke ve`be
na temu otklawawa posledica prirodnih katastrofa.
POMO] VOJSKE CIVILNOM SEKTORU

U organizaciji Uprave
za civilnu za{titu Ministarstva odbrane, na Vojnoj
akademiji odràn je skup o
pruàwu pomo}i civilnim
strukturama u vanrednim
situacijama. Ta aktivnost organizovana je kao deo programa bilateralne vojne
saradwe na{e dràvne zajednice i SAD.
Predstavnik oruànih
snaga SAD major Cesar
Valdesuso, ina~e pilot u marinskom korpusu, preneo je iskustva ameri~ke
vojske u saradwi sa civilnim sektorom tokom pro{logodi{weg udara uragana Katrina na obalu Meksi~kog zaliva. Major Valdesuso je istakao doprinos Nacionalne garde, institucije koja ima tradiciju u pruàwu pomo}i
civilnom stanovni{tvu od oko 300 godina. Ta paramilitarna organizacija
bila je od velike pomo}i u koordinaciji delovawa oko 30.000 angaòvanih
vojnika, mahom iz kopnene vojske i jedinica policije i humanitarnih organizacija.
Na~elnik Uprave za civilnu za{titu MO pukovnik Mom~ilo Jovanovi} naglasio je da na{a vojska ima zna~ajna iskustva u radu na spasavawu
stanovni{tva i materijalnih dobara. Iskustva ameri~kih kolega, kao predstavnika jedne od najve}ih zemaqa, kako je rekao pukovnik Jovanovi}, bi}e
dragocena za primenu novih saznawa u procesu restrukturisawa civilne
za{tite.
A. A.
U FOKUSU
VOJS KA U 2005.
SUOÂVAWE
SA ISTINOM
U kojim uslovima je izgra|ivana
borbena gotovost Vojske tokom
pro{le godine? Koliko se
nedostatak novca odrazio na
kvalitet obuke stare{ina,
vojnika i rezervnog sastava?
Da li su istro{enost materijalnih
resursa i nemogu}nost opremawa
jedinica savremenim naoruàwem
dostigli kriti~ni nivo?
orbena gotovost Vojske u pro{loj godini analizirana je 9.
marta 2006. u Klubu Vojske Top~ider i vrednovana dobrom ocenom 3,38, {to je za 0,12 mawe u odnosu na 2004. godinu. Skupu su, pored ministra odbrane Zorana Stankovi}a, na~elnika
General{taba Vojske general-potpukovnika Qubi{e Joki}a i
wegovih saradnika, te na~elnika Inspektorata odbrane SCG
viceadmirala Jovana Grbavca, prisustvovali pomo}nici ministra
odbrane i najodgovornije stare{ine operativnih sastava Vojske.
OTE@ANI USLOVI
Na~elnik Uprave za operativne poslove general-major Qubisav Todorovi} govorio je o uslovima u kojima su realizavani
zadaci u 2005. godini, ali i problemima sa kojima su se susretale jedinice Vojske.
Obimne snage Vojske u visokom stepenu gotovosti oko 30
odsto mirnodopskog sastava, organizacijsko-mobilizacijske promene koje nisu vaqano finansijski podràne, nedovoqno osmi{qena kadrovska re{ewa i sporost u profesionalizaciji jedinica u Kopnenoj zoni bezbednosti posebno su nepovoqno uticali
na nivo borbene gotovosti. Smawen procenat odziva regruta, te
skra}ewe vojnog roka na {est meseci dodatno su oteàli obu~avawe vojnika i angaòvawe stare{ina istakao je general Todorovi}.
Kako je naglasio general-major Miloje Mileti}, organizacione promene u Vojsci nisu pratila posebno odobrena finansijska
sredstva, {to je dodatno optere}ivalo skroman vojni buxet. Mirnodopska formacija Vojske je u odnosu na 2004. godinu smawena za
28, a ratna za 32 odsto. Izmene su, pored kvantitativnih, donele
i kvalitativne novine General{tab je organizovan po standardima Natoa. Vrlo malo novca je izdvojeno za modernizaciju, opremawe i razvoj borbenih kapaciteta, kompatibilnih sa onim u zemqama sistema kolektivne bezbednosti, kao i za nau~noistraìva~ki rad. Vojska je i daqe predimenzionirana kada je re~ o ko-
mandama operativnog nivoa, iako je smawena za oko 6.800 pripadnika. Nepovoqne su i starosna struktura i struktura stare{ina po ~inovima. Linearni model, koji se primewivao u otpu{tawu
vi{ka vojnog kadra, nije zadovoqavaju}i.
Obuka u protekloj godini izvedena je po standardizovanim
procedurama Natoa. Najniì nivo tehni~ko-stru~ne osposobqenosti je u leta~koj obuci zbog nedostatka goriva. Mawak finansija
onemogu}io je bojna ga|awa nekih jedinica Vojske i planirane ve`be. Fizi~ka osposobqenost profesionalnih vojnih lica, tako|e,
nije na zahtevanom nivou. Izostala je obuka ratnih komandi i rezervnog sastava. Materijalna baza obuke je naru{ena, a u protekloj godini nije se ulagalo ni u opremawe poligona i streli{ta.
Neophodno je nadaqe osavremeniti intervidovski poligon Pasuqanske livade, centralizovati funkciju obuke, te izraditi Studiju
o organizaciji razvoja sistema obuke u skladu sa novim misijama
Vojske kaè pukovnik Milivoje Aran|elovi}, zastupnik na~elnika
Uprave za obuku.
Odobrena finansijska sredstva obezbedila su nesmetano finansirawe Vojske do avgusta 2005. godine. Godi{wi plan rashoda
i prihoda realizovan je 135 odsto. Jedinice nisu blagovremeno
snabdevane artiklima hrane, lekovima, opremom, rezervnim delovima, pogonskim gorivom i energentima zbog nepla}awa prispelih
obaveza i velikih zateznih kamata.
Kako isti~e pukovnik Qubomir Samarxi}, na~elnik Uprave
za logistiku, i pored brojnih problema logisti~ka podr{ka je neprekidno funkcionisala, jer su tro{eni rezervni resursi i ostvareni prihodi. U odnosu na 2004. godinu tehni~ka ispravnost sredstava je smawena za tri, a u vazduhoplovstvu za pet odsto. Za remont resursa potrebno je oko devet milijardi dinara, sedam miliona norma-~asova ili ~etiri godine. Logisti~ke sastave posebno su optere}ivali vi{kovi naoruàwa i vojne opreme, naru{ena
pirotehni~ka bezbednost skladi{ta ubojnih sredstava i oteàno
zdravstveno zbriwavawe.
15. mart 2006.
STATISTI^KI PODACI
Snimio Z. PERGE
Tokom 2005. godine rasformirano je 130 sastava Vojske

{est komandi operativnog nivoa, 21 jedinica ranga pukbrigada
i 103 ostale jedinice i ustanove. Preformirano je, tako|e, 25
jedinica, a 23 su prepot~iwene. Svakodnevno su pripadnici Vojske obezbe|ivali 272 objekta 122 straàrskom, a 150 ~uvarskom slu`bom. Na tim zadacima dnevno je angaòvano oko 1.500
lica. Registrovano je 118 ilegalnih prelazaka dràvne granice
Srbije i Crne Gore i devet grani~nih incidenata. Psiholo{ka
slu`ba Vojske testirala je 26.084 vojnika, a terapijski rad je
izveden sa 5.531 vojnikom i 1.460 stare{ina. U odnosi na 2004.
godinu opao je ukupni kriminal u Vojsci, ali je bilo 36 odsto vi{e kra|a naoruàwa nestao je 181 komad oru`ja. Evidentirano je 120 vanrednih doga|aja.
Prakti~na obuka avijacijskih jedinica, zbog nedostatka
mlaznog goriva, izvedena je u znatno mawem obimu od planiranog od 10.609 predvi|enih ~asova naleta realizovano je 37
odsto, odnosno, 3.980 ~asova, {to je za 12 odsto mawe u odnosu
na 2004. godinu. U Vojsci je pro{le godine izvedeno 12.867 ga|awa, 971 takti~ka ve`ba i 187 ve`bi sa bojnim ga|awem. Osposobqeno je 23.568 vojnika i 286 pripadnika rezervnog sastava.
P RA VI QUD I NA PRAVOM MESTU

U proteklom periodu Vojska je radila u izuzetno te{kim
uslovima, koje su dodatno usloàvale brojne afere, nezakonita poslovawa, te{ka materijalna i politi~ka situacija u zemqi i velike obaveze vojne organizacije prema dobavqa~ima.
Tome treba dodati jo{ nizak ìvotni standard biv{ih i sada{wih pripadnika Vojske, nere{ene stambene probleme i status
pojedinih vojnih objekata, te zapo~ete izmene sistema odbrane,
bez prethodno usvojenih strategijskih dokumenata. Ipak smo, u
procesu tranzicije, obavezni da obezbedimo nesmetano funkcionisawe sistema odbrane i brzo ukqu~ivawe Vojske u kolektivne bezbednosne tokove. To }e biti mogu}e samo ukoliko su
pravi qudi na pravim mestima, spremni da odgovaraju za svoje
postupke.
Uveren sam da }e u narednom periodu subjektivni problemi
biti otkloweni, a planirani zadaci ostvareni naglasio je
ministar Stankovi}.
BEZBEDNOSNI RIZICI
Komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]irkovi} govorio je o stawu bezbednosti na jugu Srbije, obezbe|ewu
administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, kontroli Kopnene zone bezbednosti i aktivnostima Vojske u pro{loj godinu na tom
prostoru. Posebno je naglasio da iz Pre{eva, Bujanovca i Medve|e oko 7.000 mladi}a albanske nacionalnosti nije regulisalo vojnu obavezu. Na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti angaòvane
su ~etiri na{e brigade, dok su pripadnici Vojske raspore|eni na
24 baze. Jedinice su mahom popuwene profesionalnim sastavom,
a me|u wima je i 25 odsto vojnika na odsluèwu vojnog roka, koji
obavqaju pomo}ne du`nosti.
Stawe bezbednosti na jugu Srbije je samo prividno stabilno, ali je su{tinski neizvesno i nestabilno. Prema na{im saznawima, nema u znatnijem broju naoruànih paravojnih formacija
zakqu~io je general ]irkovi}.
General-major Stanimir Matijevi}, komandant Novosadskog
korpusa, obavestio je u~esnike skupa o problemima sa kojima se Vojska susretala tokom predaje dràvne granice Srbije i Crne Gore na
obezbe|ewe Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije i
aktivnostima pripadnika Korpusa za vreme poplava u Banatu.
Ministarstvo unutra{wih poslova nije po{tovalo planirane rokove prilikom predaje nadle`nosti nad dràvnom granicom, {to nam je, uz sloène zakonske procedure, oteàvalo poslove. Vojsci nisu nadokna|ena ni nov~ana sredstva koja je uloìla
prilikom otklawawa posledica elementarnih nepogoda napomenuo je general Matijevi}.
Inspektorat odbrane je, kako kaè na~elnik viceadmiral Jovan Grbavac, u pro{logodi{wem periodu kontrolisao borbenu gotovost u 12 jedinica Vojske, 11 vojnoteritorijalnih komandi, a nadzor za{tite ìvotne sredine, za{tite na radu i protivpoàrne
za{tite izveo je u 15 ustanova. Sem nedostatka novca za namenske
zadatke, Inspekcija nije ustanovila bitnija naru{avawa borbene
gotovosti. Uo~eno je, tako|e, da logisti~ka podr{ka obezbe|uje
svega deset odsto potreba Vojske.
General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnika General{taba VSCG, ukazao je na nedoumice u vrednovawu dostignutog stepena borbene gotovosti jedinica i sastava Vojske. Iskazao je potrebu da se inovira metodologija i usaglasi sa standardima Natoa. Definisao je pojedine teì{ne zadatke Vojske u 2006. godini
nastavak reformskih i integrativnih procesa, izrada doktrinarne normativne regulative, me|unarodna vojna saradwa i poboq{avawe uslova ìvota i rada vojnika i stare{ina.
Borbena gotovost Vojske izgra|ivana je i odràvana u uslovima ograni~enih finansijskih sredstava i brojnih bezbednosnih
rizika. Potrebno je ubrzano izraditi pravne dokumente, koji defini{u reformu sistema odbrane, te za taj zadatak nadaqe planirati realna nov~ana ulagawa. Pogre{no je shvatiti promene u
Vojsci samo na osnovu rasformirawa pojedinih jedinica, prodaje
objekata, naoruàwa i vojne opreme. Od su{tinskog zna~aja je da
se u reformi istaknu pozitivni doprinosi Vojske ka pribliàvawu Srbije i Crne Gore evroatlantskim integracijama. Zalagawem
pripadnika Vojske o~uvani su vitalni kapaciteti i sposobnost jedinica za namenske zadatke. Smawewe ratnih materijalnih rezervi, i tehni~ko-tehnolo{ka zastarelost borbenih kapaciteta uslovili su blagi pad borbene gotovosti naglasio je general-potpukovnik Qubi{a Joki}.
Vladimir POÛ^
INTERVJU
DR DRAGAN R. SIMI], PROFESOR FAKULTETA

POLITI^KIH NAUKA U BEOGRADU I OSNIVA^ CENTRA ZA STUDIJE SAD
HAOTI^NI
POREDAK SVETA
Zbog brzine kojom ìvimo, zbog
zgu{wavawa i vremena i prostora,
zbog silnog tehnolo{kog napretka,
govoriti o me|unarodnim odnosima
danas isto je kao slikati brzi voz
u kretawu. Ovo je vreme pometwe,
ali ako studijama bezbednosti
uspemo da prepoznamo osnovne
tendencije, ve} smo mnogo uradili.
rofesor Dragan R. Simi} isti~e da je realizacija projekta

ameri~kih studija ostvarewe wegovog sna jo{ sa po~etka bavqewa naukom. Smatra da je to skroman doprinos boqem razumevawu dva naroda i dve zemqe koje vezuje stogodi{wa saradwa i ukqu~ivawu na{e akademske zajednice u magistralne nau~ne tokove me|unarodnih odnosa.
To je i wegova li~na pobeda u nastojawu da doda bar kami~ak
mozaiku razumevawa sveta kome oduvek pripadamo.
Profesore Simi}u, za{to studije SAD?

Centar za studije SAD osnovan je s ciqem da na{im gra|anima, pre svega mladima, pribliì znawa o toj velikoj zemqi, da
boqe shvatimo ameri~ko dru{tvo, wegovu istoriju, politi~ki i
pravni sistem, odnosno da bismo boqim poznavawem Amerike uspe{nije ostvarivali na{e interese. Mi smo narod koji je sa SAD, od
uspostavqawa diplomatskih odnosa 1882. godine, vi{e od sto godina odràvao plodnu saradwu, prijateqstvo i imao dva ratna savezni{tva. Vreme Milo{evi}eve vladavine jeste incidentni period,
koji vrhuni intervencijom Natoa 1999. godine i treba sve u~initi
da se to prevazi|e i da se na|u na~ini, {to se ve} i ~ini, da sa
SAD sara|ujemo na stari na~in i u na{em nacionalnom interesu.
Pri tom treba da budemo realniji u sagledavawu na{eg mesta i
zna~aja u pore|ewu sa interesima naroda oko nas, ali i velikih
sila. Jednostavno, takav je svet u kome ìvimo, a mi ~esto pokazujemo nesnalaèwe u tom smislu.
Kako procewujete spremnost da se ide u tom pravcu?
Spremnost da idemo u tom pravcu postoji u prete`nom delu
na{eg dru{tva. To su, uostalom, i na{a zvani~na politi~ka opredeqewa i ja sam optimista kada je re~ o na{em pristupawu evroatlatskim integracijama. Uveren sam da je to dobar put, a te{ko da
drugog i ima. Pojedina re{ewa }emo, svakako, prilagoditi potrebama i osobenostima na{e zemqe, ali mi smo deo evropske bezbednosne zajednice i treba i formalno da to potvrdimo. Poruke
koje dolaze izvana su povoqne: u na{em sistemu bezbednosti prepoznaje se dostatan, ozbiqan partner sa kojim se razgovara.
10
15. mart 2006.
Jedno gorko iskustvo je iza nas i ono ostavqa nedoumice

kada je re~ o odnosima sa SAD?
Mi smo suo~eni sa jednim te{kim i sloènim ratnim nasle|em. U me|uvremenu smo osiroma{ili, imamo mnogo nere{enih
problema... To nas optere}uje sada ali }e, naàlost, re{ewa traìti vreme... Jo{ devedesetih godina tvrdio sam da je jedan od glavnih razloga na{ih nesporazuma sa SAD nedovoqno poznavawe te
zemqe. Moj odgovor onima koji u Americi a priori vide na{eg neprijateqa, jeste da tu zemqu treba prvo dobro prou~iti da bi se
zauzeo stav prema woj. Mislim da Amerika danas vodi prijateqsku
politiku prema na{oj zemqi: {tavi{e, smatram da su za nas, posle Srbije i Crne Gore, najva`nija zemqa na svetu upravo SAD.
Otuda i ideja o ameri~kim studijama?
Sticajem okolnosti 2003. godine bio sam po~astvovan da budem Fulbrajtov stipendista na Programu o ameri~koj spoqnoj i bezbednosnoj politici na Univerzitetu Ju`na Karolina. Ideja da osnujem ovaj centar na na{em fakultetu tamo se i rodila. Podràle su
je moje kolege ameri~ki profesori, prijateqi u Stejt departmentu.
Zahvaquju}i saradwi Fakulteta politi~kih nauka sa Ambasadom
SAD i wenoj donaciji, ure|en je Centar za studije SAD, a otvorio ga
je ambasador Majkl Polt, 27. septembra 2004. godine. U Centru se
izu~avaju ameri~ka istorija, politi~ki i privredni sistem, pravna
tradicija i pravni sistem, spoqna i bezbednosna politika, ameri~ke vrednosti i popularna kultura, istorija srpsko-ameri~kih odnosa... To su discipline koje sam preuzeo iz programa ameri~kih studija u SAD, ali i iz pojedinih evropskih dràva. Naime, neke od tih
dràva, na primer Norve{ka, od koje sam tako|e preuzeo odre|ena
iskustva, razvijaju ve} 40 godina britansko-ameri~ke studije.
Ko su polaznici?
U prvoj generaciji imamo 34 studenta. To su mladi qudi koji
dolaze uglavnom iz Ministarstva odbrane i Ministarstva spoqnih poslova, pojedinih instituta, ali i sa FPN-a. Svi oni èle da
pove}aju svoje znawe iz oblasti amerikanistike. To su specijalisti~ke poslediplomske studije, koje }emo razviti do magistarskih,
a u narednoj fazi, verovatno, ima}emo ih na svim nivoima, od
osnovnih do doktorskih. Nagla{avam da su to prve studije ovakve
vrste u jugoisto~noj Evropi.
Zahvaquju}i pomo}i ameri~ke ambasade, Centar je ure|en
veoma funkcionalno i tehni~ki je dobro opremqen. Stiù nam,
tako|e, najnovija literatura i ~asopisi. Kontakti su takore}i
svakodnevni,
razmewujemo
profesore i studente, odlazimo na me|unarodne konferencije, na usavr{avawa, koristimo ameri~ke biblioteke...
Kako ocewujete po~etak?
Samo pro{le godine ovde smo imali 27 ameri~kih
profesora, koji su predavali
na{im studentima zahvaquju}i
pomenutoj qubaznosti Ambasade SAD. Na ovom fakultetu
gost je bila i najvi{a vojna delegacija jo{ od 1951. godine.
Onda{wu je predvodio general Kolins, {ef Zdruènog general{taba Ameri~ke armije,
a primio ih je Ko~a Popovi}, a
ovu delegaciju Pentagona predvodio je viceadmiral Donald
Loren i u na{em Centru bila
je 12. januara 2005. godine.
Ho}u da kaèm da ove studije nemaju samo obrazovnu funkciju,

nego i {iru dru{tvenu i politi~ku. Mi ne moèmo i ne èlimo da
pobegnemo od te politi~ke funkcije, a ovo je most na{e saradwe
sa SAD, uspostavqen posredstvom obrazovawa.
S obzirom na polaznike i program i plan rada, sektor bezbednosti je na{a dobra spona sa svetom?
Na{a politi~ka elita opravdano smatra da reforma sektora bezbednosti prethodi reformi svih ostalih delova dru{tva.
Ukoliko se ona vaqano ne izvede, ne}e nam biti uspe{ne ni druge
reforme. Reforma sektora bezbednosti vodi nas u Partnerstvo
za mir, kasnije u Nato i EU. Na taj bi na~in bili krunisani napori
u ja~awu poverewa i saradwe sa susednim i drugim zemqama koje
na{a dràva istrajno preduzima posledwih godina.
Kad je re~ o reformi sektora bezbednosti, na{i najja~i aduti u pregovorima sa svetom jesu visok profesionalizam i iskustvo
na{ih qudi iz sistema bezbednosti, ali i na{ i daqe izvanredno
zna~ajan poloàj u regionu, gde imamo uslove da budemo lider i garant stabilnosti ~itavog podru~ja.
U ukupnom naporu vidim veoma va`nu ulogu za na{u vojnu diplomatiju. Primera radi, u pristupawu Programu Partnerstvo za
mir i Natou ona treba da predwa~i, odnosno prethodi drugim
spoqnopoliti~kim potezima dràve. Slikovito kazano, vojna diplomatija treba da ide za rame ispred. Ona je udarna igla ukupne dràvne diplomatije i na{eg spoqnopoliti~kog nastupa. U na{em slu~aju bezbednosna saradwa prethodi politi~koj, ekonomskoj
i kulturnoj saradwi...
Otkuda tolika aktuelnost upravo bezbednosnih pitawa?
Redefinicija koncepta bezbednosti zapo~iwe jo{ sedamdesetih godina. Na vrhuncu trke u naoruàvawu shvatilo se da se
bezbednost ne moè traìti samo u ja~awu vlastite snage nego i u
saradwi. Daqe, usloìla se struktura me|unarodnog sistema, i
to u dva pravca. Najpre, pove}ao se broj subjekata, tako da sada
imamo 210 suverenih dràva, od kojih je vi{e od 190 u Ujediwenim nacijama... Istovremeno, osnovano govorimo o desetinama
hiqada novih subjekata na pozornici me|unarodnog ìvota.
Osnovna, dràvna struktura, napadnuta je delovawem odozdo, pojedinaca, nevladinog sektora, civilnog dru{tva, gde mnoge ingerencije prelaze na nove entitete, subjekte i ~inioce kad je re~ o
poddràvnim akterima. Ali je napadnuta i odozgo, od me|unarodnih vladinih i nevladinih, zatim transnacionalnih organizacija.
Sa svojim studentima
11
INTERVJU
Ipak, treba ista}i da dràve i daqe imaju

kqu~ne ingerencije dostizawa, ~uvawa i unapre|ewa bezbednosti u svojim rukama.
Profesor dr Dragan
R. Simi} (1961, Medve|a)
osniva~ je Centra za studije
SAD na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, {ef
Posledimplomskih ameri~kih studija, predaje Me|unarodne odnose i Savremenu
ameri~ku spoqnu i bezbednosnu politiku na osnovnim
studijama, a na Studijama
bezbednosti predaje Savremene teorije bezbednosti.
Autor je tri kwige,
Pozitivan mir shvatawa
Johana Galtunga (1993), Poredak sveta (1999) i Nauka
o bezbednosti (2002), te
nekoliko desetina nau~nih
i stru~nih radova.
Koje kqu~ne promene uti~u na bezbednost?

Za redefiniciju koncepta bezbednosti
va`ne su devedesete godine, kad je na sceni
bio gotovo ditirambski zanos o tome kako
su me|udràvni ratovi pro{lost, te da vojna mo} ustupa mesto drugim ~iniocima dràvne mo}i, kao {to je ekonomska, kulturna... Ratove izme|u dràva smenili su u tom
razdobqu unutra{wi sukobi uzrokovani etnonacionalnim, verskim i nekim drugim razlozima. Govorilo se, kasnije, i o asimetri~nim sukobima kao sukobima izme|u dràva i
mreà nedràvolikih entiteta... Usamqena su bila tada suprotna mi{qewa, prema
kojima kraj hladnog rata ne zna~i i kraj tradicionalnih oblika sukobqavawa, te da }e
vojna mo} i daqe ostati presudan, odnosno
najva`niji sastojak dràvne mo}i.
U takvim uslovima odigrala se i redefinicija strate{kog
koncepta Natoa. Na Rimskom samitu 1991. godine, u novom strategijskom konceptu operi{e se sa tri nova pravca angaòvawa
mirovnim operacijama, upravqawem krizama i humanitarnim intervencijama.
Teroristi~ki napadi na Wujork i Va{ington 2001. godine,
me|utim, ponovo ukazuju da neke opasnosti nisu nestale, da se pojavquju nove, ali da su u suprotstavqawu tome dràve i daqe najopremqenije potrebnim instrumentima i znawima. Uloga tzv. tvrde
mo}i u o~uvawu i unapre|ewu bezbednosti ponovo ja~a.
U me|uzavisnom svetu i bezbednost je sve vi{e nedeqiva?
Jo{ je sedamdestih godina, imaju}i u vidu tada{we globalne
izazove i pretwe, Ri~ard Folk govorio da smo svi posada istog
~amca. Danas, osobito posle teroristi~kih napada na SAD, svi
smo mogu}e `rtve takvih bezbednosnih ugroàvawa, od terorizma,
ekolo{kih i drugih katastrofalnih scenarija, koje u ovom trenutku
ne moèmo ta~no ni da predvidimo. Inventar mogu}ih bezbednosnih
izazova i pretwi nikad nije sasvim potpun, a neo~ekivanost je kqu~na odlika procesa koji se odigravaju. Otuda, bez tesne me|unarodne bezbednosne saradwe nemogu}e je o~uvati bezbednost i vlastitog
naroda, svoje politi~ke zajednice i bezbednost svakog pojedinca,
koja mora uvek da bude izvor i utoka svakog mi{qewa bezbednosti:
ako, naime, pojedinac nije bezbedan, onda nije ni sistem!
I kako izgleda ta lista pretwi?
Ne postoji saglasnost me|u teoreti~arima kada je u pitawu
lista i redosled rizika i pretwi. Ipak, prema ve}ini, na prvom
mestu je globalni terorizam, zatim {irewe oru`ja za masovno uni{tavawe, pa opasnost da neka od neuspelih ili lupe{kih dràva urade ne{to, posle ~ega bi me|unarodna zajednica morala da
reaguje silom. Izazovi i pretwe su, dakle, mnogobrojni, poznati i
jo{ nepoznati.
Daqe, i stanovni{tvo je bezbednosni izazov, tj. wegov nekontrolisan i neravnomeran rast, potom, jo{ i vi{e jaz izme|u ostrvaca bogatih i okeana siroma{nih, {to je sve zajedno u samoj
podlozi drugih bezbednosnih izazova i pretwi. Tu su ekolo{ke
pretwe, zaga|ivawe vodotokova, zemqi{ta, vazduha, o{te}ewa
ozonskog omota~a... Re~ je, zapravo, o ugroàvawu samog ìvota
na Zemqi. Danas sve ve}i broj teoreti~ara, a ja sam sklon da se
sloìm sa wima, vezuju qudsku bezbednost za qudski opstanak.
Kakav je uticaj religija?
12
Verujem da su sve religije, osobito one velike svetske, budizam, islam i hri{}anstvo, u osnovi miroqubive. Radikalizmi su,
skoro uvek, posledica pogre{nih tuma~ewa. I u samom islamu ogroman broj pripadnika te veroispovesti je miroqubiv. Premda je istina da je islam u proteklih nekoliko decenija iscrtavao, kako to kaè Hantington, krvave granice, ogroman deo pripadnika te veroispovesti je miroqubiv. Tom pitawu nikako ne treba pristupati crno
-belo, dakle, da je svet islama sklon nasiqu i izazivawu ratova.
Objavqivawem karikatura proroka Muhameda u Danskoj je
napravqena katastrofalna gre{ka i potpuno nepotrebno naneta
uvreda vernicima te religije. Ali sam protiv i ekstremnih reakcija u islamskom svetu, koje su odnele qudske ìvote. Mora se biti veoma obazriv, jer globalizovani svet u kome ìvimo zahteva
najvi{i stepen tolerancije i uvaàvawa razli~itosti.
Kako se ~ini da bi mogao izgledati budu}i raspored mo}i
u svetu?
Kad je re~ o rasporedu mo}i i strukturi me|unarodnog i
globalnog sistema, wegov izgled odredi}e odmeravawe snaga na
prostoru koji vi{e nije u Evropi, niti u Kaspijskom basenu, nego u
isto~noj Aziji. Tamo se nadgorwavaju, ali sre}om i sara|uju, Kina, SAD, Japan, Ju`na Koreja, Ruska Federacija, te Indija na jugu
kontinenta.
Evropa je u tom smislu izgubila svoje prvenstvo. Na Starom
kontinentu se vi{e ne usmeravaju kqu~ni svetski tokovi. To ne zna~i da Evropi ne prete izazovi, rizici i pretwe: na primer, etni~ki i nacionalni, ~ak i verski sukobi, nasiqe {irokog obima
usled socijalnih napetosti, ekolo{ki problemi. Jedna va`na napomena: neki na{i analiti~ari olako otpisuju mogu}nost me|udràvnih sukoba u 21. veku, kod nas u regionu naro~ito. Ali tu opasnost nikako ne treba prevideti.
Da zavr{imo ovaj razgovor sjajnom opaskom Valasa Tajsa: zbog
svojevrsnog kovitlawa doga|ajne pra{ine, ali i zbog zgu{wavawa
vremena i prostora usled silovitog tehnolo{kog napretka, danas
govoriti o me|unarodnim odnosima nali~i na slikawe brzog voza u
kretawu. Nemogu}e je bez odre|ene vremenske udaqenosti izvr{iti
vaqanu procenu onoga {to se dogodilo i {to se doga|a, pouzdano
odrediti karakter procesa. Ovo je vreme pometwe i globalnog meteà. Ipak, ako studijama bezbednosti uspemo da prepoznamo
osnovne tendencije, ve} smo mnogo uradili.
Radenko MUTAVXI]
15. mart 2006.
P E R
LED ISPOD
PEPELA
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
Na Balkanu skoro
niko ne zna gde su
granice, ali svako
zna da se one ne
mogu mewati. Ne
mogu se mewati, to
je princip koji
vaì svuda na
svetu. Principi
ipak postoje da bi
bili kr{eni, i
tako se uspostavqa
nepravedna
vladavina
presedana.
A S P E R A
ekada{wa lakoverna deca nisu daleko od stara~kih radosti: reume i kostoboqe i srdoboqe
se najavquju ili stiù iznenada, svode se bilansi. Gde nam sve to ute~e ìvot? Ali, ipak, mudrosti nema nigde, oni metuzalemi, koji su cigare palili
kremenom i kresivom, bili su umniji od nas. Mo`da
zato {to su imali vi{e vremena, ili su znali kako da
ga potro{e. Nisu ùrili nigde, sve dok ih dràva, sila iznad svake sudbine, ne bi upregla u svoje kuluke i
ratove.
Za wih je dràva bila stra{ilo i svetiwa, a mi
smo u~ili kako je ta stvar po~ela da odumire. Tako
smrtonosna dijagnoza je bila mnogo sumwiva, jer se
odnosila samo na apstraktnu birokratsku formu. Jer
je krem na ~elu toga {to je u agoniji, bio ìvahniji nego ikada. Dràva na izdisaju, a oni se razmnoàvaju
kao ze~evi. To je bila neka vrsta dijalekti~kog jedinstva suprotnosti, pagansko veseqe na parastosu.
Idealna i besmrtna je bila Platonova Dràva. Ali, da bi 30.000 Atiwana moglo da uìva u
ostvarenom filozofskom savr{enstvu, trebalo je
60.000 robova. Tako se istorija balkanskih dràva,
a i ina~e, svela na mitove i uspomene, ratove i patwe, utopije, osvajawe i gubqewe slobode.
To nas drì kao neuni{tivi virus iz pro{losti.
Postali smo zarobqenici ideologije i nedovr{ene
istorije. Dràve, naravno, ne odumiru, nego se stvaraju nove. U centru Evrope formiran je unitarni ekonomski i jednovalutni dràvni surogat. Na Balkanu
ni{ta novo, nastavqa se usitwavawe dràvnog prostora. Autenti~ni polisi traè svoje istorijske korene i moderna utemeqewa.
ako se u svemu tome odnositi prema dràvi?
Stare definicije iz politi~ke teorije vaè samo ponekad. Praksa je stvorila nove oblike, koji se najpre moraju razumeti. Ali, Balkan je ponovo igraonica velike politi~ke drame. Mo`da su
ratna àri{ta ugasla, mo`da su utrnule strasti. Mo`da su izvori novih ratova pod pristojnim slojem pepela, ali ispod ima jo{ opasnog ogwa ili leda.
Srbija i Crna Gora su se zatekle u neskladu sa
svojom istorijom. Dakle, prostor za dràvnu zajednicu, ili dve dràve, kako ho}ete, u ovom je ~asu najdelikatniji predmet racionalne odbrambene doktrine. Ne verujemo da ona uop{te postoji. Verujemo, naravno, da neko misli i o strategiji, i jedna te{ko primewiva verzija je usvojena ovde pre nekoliko godina.
To je svedena varijanta, koja se temeqi na antiteroristi~koj borbi i dràvnom odnosu prema oruànim pobunama. To jeste relativno moderni pristup
pisawu jednog va`nog dokumenta. Ali, tu sigurno nedostaju (bar) dve va`ne dimenzije: prva, ko bi mogao da
garantuje tako kontrolisanu hipoteti~ku krizu, koja
sigurno iskqu~uje regionalni rat?
Druga, kako razumno savladati dinamiku mogu}eg

razlaza Srbije i Crne Gore?
Prvi problem jeste pitawe struke par ekselans. Onaj drugi je politi~ki imperativ povodom koga nema rasprave u vojsci. General Joki} je rekao
autoru ovih redova: ... da }e se pripadnici Vojske
SCG, u okviru svake politi~ke odluke, pona{ati kao
profesionalci!
To je, naravno, izvan svake sumwe. Ali u sistemu
odbrane mora da postoji odgovor na svako pitawe:
{ta u~initi dan posle? Taj inventar odgovora mogao
bi da bude mnogo dug, ali spasonosan za profesiju.
Ionako bi se posle referenduma 21. maja mogao bitno promeniti okvir u kome vojska funkcioni{e. Mogu}i su brojni vrednosni i emotivni lomovi. Ili ose}awe smawene brige ili akutna kriza identiteta,
ozna~ena nedoumicom o granicama otaxbine.
Eto velikog posla, u kome se vaqa kloniti dnevne politike i wenih protivre~nosti. Ili tuma~ewa
rascepa pojedinih li~nosti na javne i privatne.
ne qude koji se ne mogu ratosiqati dvostruke
uloge u trogodi{wem punoletstvu dràvne zajednice. Pa su prinu|eni i da je neguju i da je negiraju. Ali, to se mo`da moè razumeti kao akutni
sudar funkcija i emocija, koji }e biti razre{en kad
se jednom sve bude smirilo: u memoarima. U zapisanim se}awima, dakle, kad je lako biti hrabar, ~estit
i mudar. Tim redom.
Ra|awe novih dràva je skup i opasan posao.
Ovo je Balkan, Krleìna kr~ma u kojoj svi pucaju na
sve, ~im se pogase svetla. Tako da je pred nama dramati~no prole}e, kad gora zazeleni, a mo`da i pre toga. Ovoga puta, na sre}u, bez pucawa i pevawa, bar
za one koji jo{ izvesno vreme ne}e znati gde su im granice.
Na Balkanu skoro niko ne zna gde su granice, ali
svako zna da se one ne mogu mewati. Ne mogu se mewati, to je princip koji vaì svuda na svetu. Principi
ipak postoje da bi bili kr{eni, i tako se uspostavqa
nepravedna vladavina presedana.
Tako }e na{e ~udesno poluostrvo, mo`da, do kraja ove godine biti bogatije bar za tri nove nezavisne
dràve. Pre samo dvadeset godina o tome se nije moglo ni misliti. Tada se govorilo da nikome ne}emo
dozvoliti... A zatim nas niko nije ni pitao. Dakle,
umesto jedne SFRJ sedam novih dràva.
Ako nas neko napadne mi }emo se braniti. To
je bila upro{}ena su{tina koncepcije ONO. Prvo
nas niko nije napao, ali se nismo odbranili. Verovatno nas vi{e ne}e dirati, Balkan je dovoqan sebi.
Poznati estradni umetnik tvrdi da ima voza~ku
dozvolu koja je starija od svih dràva biv{e SFRJ.
Ali, vi{e nije tako. Dozvolu mu je onomad oduzela policija, dok je pijan vozio u Makedoniji.
Autor je komentator lista Politika
13
TEMA
POLO@AJ
RATNIH
VOJNIH
INVALIDA
ZABORAVQENE RANE
Kad god je zatrebalo, bili su tu.
Na prvoj liniji, spremni da
otaxbini daju sve.
Samo u dvadesetom veku Srbin je
slobodu branio {est puta.
Balkanski i svetski ratovi,
krvavo razbijawe Jugoslavije
i agresija Natoa obeleìli su vek
iza nas, dokazuju}i da ku}a
izgra|ena na raskrsnici uvek ima
skupu cenu. Predlog novog zakona
o bora~koj i invalidskoj za{titi,
koji uskoro ulazi u skup{tinsku
proceduru, pokazuje da Srbija
opet zaboravqa ratne rane.
14
awi ili ve}i, svejedno, oruàni sukobi redovno uzrokuju te{ka i

masovna stradawa vojnika i civila, pa nije ~udno {to je Srbija od
svog postanka do danas, ~e{}e i vi{e nego druge zemqe, morala da
vodi brigu i o ratnim invalidima. Svojim pripovetkama o àlosnom poloàju srpskih branilaca Laza Lazarevi} je svedo~io da
to nije ~inila ba{ uvek na najboqi na~in. Narod nije uvek pozla}ivao
rane. Ipak, osim u kra}em periodu pred Drugi svetski rat, ratni vojni
invalidi bili su, uglavnom, zadovoqni brigom dràve i pravima koje su
ostvarivali na osnovu {tete pretrpqene u borbi za otaxbinu.
Dono{ewem zakona o formirawu invalidskog fonda za iznemogle i osaka}ene vojnike, knez Mihailo je 1863. godine, prvi put u Srbiji, ustanovio celovit sistem dràvne brige o ratnim invalidima.
Bio je to, u ono vreme, jedan od najnaprednijih i najhumanijih zakona iz
te oblasti u Evropi. Od tada do danas napori dràve da zbrine svoje
nastradale borce i wihove porodice nisu prestajali. S druge strane,
naàlost, nije nestajala ni potreba da se otaxbina brani oru`jem i
krvqu. Potpuno i direktno zbriwavawe ratnih vojnih invalida u Srbiji ~esto je zavisilo od materijalnog i socijalnog poloàja srpskog
seqaka, odnosno od wegovog razumevawa za ratne rane mawe sre}nog
saborca. I mada je za{tita prava onih koji su u ratovima pretrpeli
telesna o{te}ewa, kod nas uvek bila sporedna u odnosu na du`nosti
vojnih obaveznika prema dràvi, moglo se ra~unati na sredstva iz kojih su takve rane pla}ane. Nekad vi{e, nekad mawe, naravno. Sada
}e, sude}i po èstokim reakcijama ratnih vojnih invalida na Predlog
novog zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi, biti pla}ene najmawe.
15. mart 2006.
Ne treba smetnuti s uma da prava ostvarena na osnovu svojih rana, ratni vojni invalidi smatraju zasluènim i osvojenim.
Tako|e treba re}i da oni ne misle da im dràva poklawa bilo
{ta od onoga {to primaju na ime {tete pretrpqene u ratnim sukobima u kojima su u~estvovali brane}i tu istu dràvu. Isti~u}i
da su svoja invalidska primawa, ma koliko bila raznovrsna i,
uslovno re~eno, dovoqna za pristojan ìvot, preskupo platili,
ratni vojni invalidi i porodice palih boraca upozoravaju da ni
za korak ne}e odstupiti u odbrani ste~enih prava, zagarantovanih, ina~e, sada vaè}im saveznim i republi~kim zakonima i
uredbama.
Nastojawa Vlade Republike Srbije da ovogodi{wi restriktivan buxet prikaè kao finansijski okvir, izme|u ostalog, i za
novi republi~ki zakon o bora~koj i invalidskoj za{titi, kojim
se wihov poloàj reguli{e za narednih nekoliko godina, invalidi smatraju podmetawem kukavi~jeg jaja i manipulacijom koju
nije bilo te{ko razotkriti. Tako se stvari postavqaju na glavu,
umesto na noge, upozoravaju u Udruèwu ratnih vojnih invalida
(iz ratova na prostoru biv{e Jugoslavije u posledwoj deceniji
20. veka), isti~u}i da nemaju ni{ta protiv dono{ewa novog jedinstvenog zakona, kojim bi se wihova za{tita podigla na vi{i
BR@E DO ZAPOSLEWA
U saradwi s Nacionalnom slu`bom zapo{qavawa resorno Ministarstvo }e poku{ati da zaposli {to ve}i broj
ratnih vojnih invalida.
Ima mnogo praznih radnih mesta u Srbiji napomiwe
dr Boìdar Simatkovi}. Stimulisa}emo poslodavce da zapo{qavaju invalide ne samo osloba|awem od poreza ve} i
jednokratnim davawima. Time }emo vrlo brzo posti}i da lak{i ratni vojni invalidi ili po~nu da rade, ili ne}e dobijati pomo} od dràve.
nivo. Ali èstoko se protive pogor{avawu poloàja onih koji su

za odbranu otaxbine dali svoju budu}nost. Raweni u bezuspe{nom poku{aju o~uvawa jedinstvene dràve, proterani iz krajeva u kojima su do ju~e ìveli u miru, ostali su i bez posla i
bez krova nad glavom, na teret dràvi, koja, petnaestak godina
posle svega, poku{ava da ih se odrekne i gurne pod tepih. Tako, kaù, ne}e mo}i.
Ohrabreni jedinstvenom podr{kom kolega iz drugih bora~kih i invalidskih organizacija, u Udruèwu ratnih vojnih invalida podvla~e da im je dobro poznato da ni drugim socijalnim
kategorijama u dru{tvu ne cvetaju ruè, ali da to, ipak, ne sme
da bude razlog da budemo pasivni i odustanemo od borbe za pravedne ciqeve.
Ne traìmo da nam se bilo {ta poklawa podvla~i @eqko Vasiqevi}, sekretar Udruèwa ratnih vojnih invalida. Ne
smatramo da treba da molimo za socijalnu pomo} dràvu koja
nam je uzela ono {to smo jedino imali: mladost i delove tela.
Ratni vojni invalidi traè samo pravednu nadoknadu za {tetu
koja im je naneta u ratnim sukobima na tlu nekada{we zajedni~ke otaxbine. Nismo krivi {to ta dràva nije sa~uvana, nismo
krivi {to nas odre|eni krugovi u dru{tvu smatraju ratnim zlo~incima, ni~im nismo doprineli negativnoj slici dràve u svetu. Neka se sudi svakom za koga se dokaè zlo~in, neka se u zatvor po{aqu svi ratni profiteri Ali invalidima se ne sme
uskra}ivati pravo na ìvot. A novim zakonom o bora~koj i invalidskoj za{titi ~ini se ba{ to. Kako druga~ije protuma~iti
nastojawa da se na{a primawa uskla|uju po {vajcarskom modelu, kako shvatiti izme{tawe zdravstvene za{tite invalida
iz na{eg zakona u Zakon o zdravstvenoj za{titi, kako pojmiti
smawewe buxeta za invalidsku za{titu za vi{e od tri milijarde dinara, ili oko 25 odsto, nego kao udar na na{ ìvot?! Ume-
JEFTINIJI AUTOMOBILI
Odnedavno i ratni vojni invalidi od prve do pete grupe (sa najmawe 70 odsto telesnog o{te}ewa) imaju priliku
da nabave automobile po znatno povoqnijim cenama, odnosno bez pla}awa carine. Uz to, po re~ima dr Boìdara Simatkovi}a, pomo}nika ministra za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, najteìm invalidima bi}e pla}eni i tro{kovi PDV.
Mi znamo da postoji veliko zanimawe za kupovinu i
uvoz automobila, mo`da ~ak i do tri hiqade invalida ~ekaju da nabave vozila po povla{}enoj ceni, ali znamo i da postoji opasnost zloupotrebe kaè dr Simatkovi} i upozorava da }e svaka zloupotreba tih olak{ica biti sankcionisana oduzimawem vozila.
KAD DR@AVA @MURI
Sistem prekvalifikacije i dokvalifikacije ratnih vojnih
invalida posle devedesetih godina nije bio ni nalik onom koji je
vaìo za invalide iz Drugog svetskog rata. Dràva nije izdvajala
sredstva za finansirawe obrazovawa ~ak ni onih ratnih vojnih
invalida koji imaju zavr{ene sredwe {kole. Da se ne govori o
onima koji imaju zavr{enu samo osmogodi{wu, a wih je veliki,
mo`da i najve}i broj. Ranije je {kolovawe ratnih vojnih invalida stimulisano, wihovo usavr{avawe je stipendirano; {kolovawe nakon rawavawa bilo je besplatno, pa imamo primere da su
neki od vojnih invalida iz Drugog svetskog rata zavr{avali fakultete, postajali stru~waci iz svojih oblasti, magistrirali, pa
i doktorirali kao invalidi. Mnogi od wih su bili na visokim dràvnim du`nostima, poput javnih tuìlaca, sudija
Druga~iji stav dràve prema invalidima iz posledwih ratova doveo je do toga da najve}i broj mladih qudi s razli~itim
stepenom telesnog o{te}ewa ostane nezaposlen, bez mogu}nosti
potpune resocijalizacije. Oteàvaju}a okolnost je {to veliki
broj, vi{e od 50 odsto, upravo tih invalida ima zavr{enu samo
osnovnu {kolu, plus dva razreda, a wih je najteè i zaposliti
bez prekvalifikacije ili do{kolovawa.
sto trinaest milijardi

dinara, koliko je predloìlo na{e resorno
ministarstvo, u ovogodi{wem republi~kom buxetu za bora~ku i invalidsku za{titu izdvojeno je
svega desetak milijardi,
{to nije dovoqno ni za
devet invalidnina do
kraja godine. Ako uzmemo
u obzir da nam dràva,
za prethodni ~etvorogodi{wi period, duguje oko
tri milijarde dinara, od
toga polovinu za pro{lu
godinu, jasno je da }e nam
primawa ubudu}e biti
@eqko Vasiqevi}, sekretar
ne za 25, nego za 50 od- Udruèwa ratnih vojnih invalida
sto mawa nego do sada
zakqu~uje @eqko Vasiqevi} i dodaje da }e ratni vojni invalidi za svoja prava da se bore i na ulici.
Na{a udruèwa broje oko 350.000 ~lanova. To nije zanemarqiv broj nezadovoqnika. Na{i zahtevi su pravedni i ne}emo odustati od wih. Nacrt zakona o bora~koj i invalidskoj
za{titi je surov, uznemiravaju}i i {tetan za dràvu koja ga do-
15
TEMA
KORAK NAZAD
nosi. Ko }e se ikada vi{e boriti za otaxbinu koja zaboravqa
svoje rawenike? Zar novi zakon sme da bude gori nego bilo koji iz te oblasti do sada? pita se predstavnik Udruèwa najmla|ih i, kako izgleda, najagilnijih ratnih vojnih invalida u
Srbiji.
U Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva za
rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije, me|utim, ne misle da je Nacrt
novog zakona najgori do sada. Naprotiv. Pomo}nik
ministra dr Boìdar Simatkovi} smatra da je budu}i zakon umnogome boqi
od ranijih parcijalnih re{ewa.
Zakon se priprema
ve} desetak godina, ali kad
god bi se povela pri~a o
novom na~inu ure|ewa bora~ko-invalidske za{tite,
u ve}ini slu~ajeva, udruèwa bi bila protiv predvi|enih novina. Tako su,
prakti~no, sami ratni vojni invalidi blokirali dono{ewe zakona kojim bi se Dr Boìdar Simatkovi},
za{tita wihovih prava ko- pomo}nik ministra za rad,
na~no uredila na konse- zapo{qavawe i socijalnu politiku
kventan i jedinstven na~in.
Najvi{e primedbi ovog puta bilo je na na~in uskla|ivawa primawa vojnih invalida. Imali smo nameru, u po~etku, da i invalidnine budu uskla|ivane kao i sva druga socijalna davawa.
Ipak, èle}i da {to vi{e za{titimo ratne vojne invalide, Vlada je za wih, i samo za wih, na~inila izuzetak, predvidev{i novim zakonom {vajcarski model uskla|ivawa invalidnina, povoqniji od svih drugih buxetskih izdvajawa, poput penzija i de~ijih dodataka, na primer. To ne zna~i umawewe wihovih prihoda, ve} samo malo sporiji rast. Oni traè da se wihova primawa i daqe uskla|uju kao i do sada, {to ova dràva i ovaj buxet
RUDO NIJE DOM

U beogradskom Zavodu za protetiku Rudo, specijalizovanoj
ustanovi za proteti~ku i ortoti~ku rehabilitaciju, od 1991. godine do danas rehabilitovano je oko tri hiqade osoba sa amputacijom ekstremiteta, rawenika i civilnih `rtava rata. Prema re~ima direktora te jedinstvene ustanove dr Biqane Vidakovi}-Maksimovi}, u Rudom je i danas sme{teno jedanaest ratnih vojnih invalida. Nemaju gde da odu. Iako dràva za wih ne pla}a jo{ od
2004. godine, rukovodstvo ustanove u kojoj su dugo godina le~eni i
rehabilitovani nema srca da ih ostavi na cedilu. Rawenici, s
druge strane, ne znaju gde }e. Svi wihovi drugovi odavno su napustili Rudo i oti{li svojima. Oni nemaju nikog. Invalidnina i
druga primawa kojima dràva pla}a rane zadobijene u sukobima u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisu dovoqna za pla}awe sme{taja i hrane, da ne govorimo o drugim tro{kovima, prouzrokovanim bolestima i rawavawem. Iako sebe ne vide druga~ije no kao
`rtve, nema sumwe da su i oni i drugi ratni vojni invalidi na{a
zajedni~ka savest. Savest dru{tva koje ne èli save{}u da se optere}uje.
16
U Srbiji je, od wenog prvog bora~kog zakona, le~ewe

ratnih vojnih invalida bilo zagarantovano. Zdravstvena za{tita, koja je podrazumevala protetiku, le~ewe od posledica
rawavawa i lekove za sva oboqewa do kraja ìvota, nikada
se nije dovodila u pitawe. Prema Predlogu zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi prava ratnih vojnih invalida svode
se na op{tu zdravstvenu za{titu, iako je wihovo zdravqe neuporedivo ugroènije od zdravqa prose~nih gra|ana.
KVALITETNIJE FINANSIRAWE UDRU@EWA

Dosada{wa tradicija po kojoj su udruèwa s pomo}nikom ministra za bora~ka pitawa dogovarala ko }e koliko
sredstava da dobije za rad, vi{e nema opravdawa, napomiwu u Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu. Restrikcija
sredstava nametnula je nova re{ewa, pa }e Ministarstvo za
rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku da finansira samo
realizaciju odre|enih projekata.
Sve u ovoj zemqi se finansira na bazi projekata, pa
}e tako biti i sa radom bora~kih i invalidskih udruèwa
upozorava dr Boìdar Simatkovi}. Uslovi finansirawa i
na~in pravdawa sredstava bi}e vrlo precizni, pa }emo mo}i da igramo otvorenih karata. Najvi{e sredstava odvoji}emo za zapo{qavawe i {kolovawe invalida, za stipendirawe wihovih porodica i poboq{awe sveukupnog poloàja.
Pla}awe raznih letovawa, putovawa, ekskurzija vi{e ne dolazi u obzir. T
15. mart 2006.
ne mogu da izdrè. Iako se u Ministarstvu rada, zapo{qavawa

i socijalne politike zaista zalaèmo da invalidi imaju za nijansu boqi poloàj od drugih korisnika buxeta, mi ne moèmo
da odstupimo od op{te politike i zahteva me|unarodne zajednice u tom pogledu. Ponu|enim re{ewima oni ostaju za korak ispred drugih buxetskih korisnika, ali to je maksimum koji Vlada
moè da im ponudi podvla~i dr Simatkovi} i nastavqa:
Druga vrsta problema jeste nivo zdravstvene za{tite
ratnih vojnih invalida. Prakti~no je on ostao isti, ali udruèwa su htela da bude vi{i nego do sada. Bio je ne{to boqi
ravno, odnosi na invalide iz ratova devedesetih godina, koji

se najè{}e protive Novom zakonu. Tim zakonom dràva sebi
name}e i obavezu re{avawa stambenog problema ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Zahvaquju}i donaciji
japanske vlade, od oko 320 miliona dinara, u jedanaest op{tina u Srbiji (Kru{evac, Ni{, Leskovac, In|ija, Pan~evo,
Beograd, Loznica, Kikinda, Novi Sad, Smederevo i Kragujevac) bi}e izgra|eno 250 stanova samo za tu kategoriju buxetskih korisnika. Mnogi od wih sada su sme{teni u objektima socijalne za{tite, a doskoro smo pla}ali i boravak ~etrdesetak
invalida u hotelu u Aran|elovcu. Ima dosta ratnih vojnih invalida bez stana, mo`da i oko dve hiqade, a me|u wima su i
najteì rawenici, ali to nisu samo qudi iz Srbije ve} i oni
iz Bosne i Hrvatske. Bi}emo rigorozni u dodeli tih stanova.
Preduslov je da imaju dràvqanstvo SCG, ali i da nemaju neki
stambeni objekat u dràvama iz kojih dolaze, da u postupku nije wihova prodaja, ili povratak na stara ogwi{ta Novi zakon predvi|a stvarawe stambenog fonda iz koga bi taj problem bio re{en. Sa predstavnicima ~etiri op{tine ve} pregovaramo o tenderu i po~etku izgradwe. Verujemo da }e na prole}e biti zabodeni i prvi a{ovi. Ne{to iz buxeta, ne{to iz
drugih donacija, malo }e pomo}i i op{tine, pa o~ekujemo da za
nekoliko godina kona~no re{imo stambeni problem tih qudi.
Naravno, i to se odnosi na invalide ratova iz devedesetih godina. U celini posmatrano, Novi zakon zadràva sva ste~ena
prava ratnih vojnih invalida, ~ak i ona za koja u vremenu sada{wem nema vaqanih razloga podvla~i dr Boìdar Simatkovi}.
Isti~u}i da Vlada Srbije i resorno ministarstvo ~ine
najvi{e {to mogu da za{tite ratne vojne invalide, u Sektoru
za bora~ko-invalidsku za{titu upozoravaju da se novim zakonom znatno smawuje prostor za zloupotrebu i mahinacije na
koje ni ratni vojni invalidi nisu bili imuni. Na taj na~in,
o~ekuju u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu po-
GODINA OD JEDANAEST MESECI
sedamdesetih godina pro{log veka, ali tada je i na{a zemqa

bila u znatno boqem materijalnom poloàju. Moramo da se
ispruìmo koliki nam je guber. Oni su za{ti}eni po Zakonu o
zdravstvenoj za{titi, {to zna~i da Ministarstvo zdravqa pla}a protetske nadoknade, le~ewe i lekove, kao i svakom drugom
gra|aninu Srbije. Dakle, u pogledu zdravstvene za{tite ratnih vojnih invalida nema restrikcija, ona se samo vi{e ne reguli{e Zakonom o bora~koj i invalidskoj za{titi, nego Zakonom o zdravstvenoj za{titi, {to je i logi~no. Restriktivniji je
samo na~in uskla|ivawa wihovih primawa. On je doista ne{to nepovoqniji od dosada{weg, ali mogao je biti i gori. To
re{ewe je nametnuto aktuelnim materijalnim poloàjem i situacijom u kojoj se na{a dràva nalazi tvrdi dr Boìdar Simatkovi}, napomiwu}i da Predlog novog zakona u celini nije
restriktivan.
Mi smo u Predlogu novog zakona zadràli i neku vrstu
dopunske invalidnine, iz vremena hiperinflacije, iako nismo
imali nikakvog opravdawa za to. Zadràli smo bora~ki dodatak za invalide koji rade, a primaju platu mawu od republi~kog proseka, kao i naknadu za nezaposlenost Sve se to, na-
Suma od oko deset milijardi dinara, koliko je za potrebe invalida obezbe|eno pro{le godine, bila je dovoqna
za svega 9,5 wihovih mese~nih primawa. Iz buxetskih rezervi je zato ispla}ena jo{ jedna i po invalidnina, {to zna~i
da je 2005. godina za ratne vojne invalide imala svega jedanaest meseci. Ove godine za ratne vojne invalide je izdvojeno oko deset i po milijardi dinara, odnosno 6,5 odsto vi{e
nego pro{le. Nije nam potrebna visoka matematika da bismo
shvatili opravdanost wihovih protesta i tragi~nu istinu da
}e im, samo do kraja decembra, dràva zakinuti najmawe 25
odsto primawa. Legalno i po zakonu.
IMA PARA NEMA PARA

Kao glavnog operativca u operaciji Predlog novog zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi, ratni vojni invalidi
apostrofiraju Mla|ana Dinki}a, ministra finansija u Vladi Srbije. On je, kaù, odredio visinu buxetskih izdvajawa
za 2006. godinu, a onda je, sasvim nakaradno, iz tog okvira
proistekao Novi zakon. Tako se, umesto da objektivne potrebe i priznata prava invalida u|u u zakon o wihovoj za{titi, krenulo od repa, pa je visina buxeta postala glavni
parametar za mnoga nepovoqna re{ewa u Zakonu. Ali to nije prvi put. Dinki} se, isti~u u Udruèwu ratnih vojnih invalida, hvali da ima suficit u buxetu od oko trideset milijardi dinara, a zaboravqa da kaè da deo tog suficita ~ine i tri milijarde koje dràva duguje ratnim vojnim invalidima za neispla}ene invalidnine u 2005. godini i ranije.
17
TEMA
êlni qudi bora~kih

i invalidskih
organizacija
jedinstveni u oceni
da je postoje}i
zakon boqi od
predloènog
Nikola @ujovi},
Aleksandar
Mikuli},
@eqko Vasiqevi} i
Radi{a Milivojevi}
litiku, znatno }e se smawiti broj korisnika pojedinih vrsta

invalidnina.
Znamo da se de{ava da invalidi odbijaju ponu|en posao, iako im on dosta zna~i u procesu resocijalizacije, rehabilitacije i kvalitetnog ukqu~ivawa u dru{tvenu zajednicu. Oni koji to i daqe budu ~inili osta}e bez dodatka za
nezaposlenost. Procewujemo da }e, samo na osnovu toga, broj
korisnika raznih invalidskih primawa biti smawen za oko
20 odsto. Naàlost, mi jo{ nemamo sasvim ure|enu evidenciju o korisnicima invalidnina, o stepenu telesnog o{te}e-
TOPI SE DONACIJA
Jo{ 2002. godine japanska vlada dala je oko {est miliona dolara, u dinarskoj protivvrednosti, za izgradwu stanova za ratne vojne invalide. Iako je namena donacije od
samog po~etka bila poznata, tada{wa srpska vlada je poku{avala da isposluje finansirawe drugih projekata, poput
pomo}i ometenima u razvoju, ili starim i iznemoglim osobama Japanci su uporno odbijali preusmeravawe donacije, tako da su dobijena sredstva, sve doskoro, ostala neiskori{}ena. Danas ta donacija vredi oko ~etiri miliona dolara, tako da je ve} izgubqeno vi{e od sto stanova. U Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku isti~u
da }e ove godine, najzad, zapo~eti izgradwa stanova za ratne vojne invalide.
PRAVA INVALIDA
Predlog zakona o invalidskoj i bora~koj za{titi, uz odre|ene modifikacije, zadràva mnoga prava iz ranijih zakona. Izme|u ostalih, to su li~na i porodi~na invalidnina,
dodatak za negu i pomo}, naknada za ortopedski dodatak i
medicinsko-tehni~ka pomagala, zdravstvena za{tita, mese~ne nov~ane naknade i razni dodaci, primawa na ime razlike
izme|u plate zaposlenog invalida i zagarantovanog iznosa,
bora~ki dodatak, naknada za nezaposlene, putni~ko motorno
vozilo, besplatna i povla{}ena vo`wa, naknada tro{kova
putovawa
Neka prava se i ukidaju. Para nema za bawska i klimatska le~ewa, sme{taj u ustanovama socijalne za{tite, dodatak na decu, profesionalnu rehabilitaciju, dopunske li~ne i porodi~ne invalidnine
18
TRAGIKOMI^NO PORE\EWE
Uskla|ivawe invalidskih primawa po {vajcarskom modelu zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 odsto u
nekoliko narednih godina, za {ta nema opravdawa, isti~u
ratni invalidi. Upozoravaju}i na tragikomi~nu okolnost da
na wihova primawa uti~u neutralni [vajcarci, koji za rat
i ratne invalide gotovo da i ne znaju, borci podvla~e da taj
model, uz velike `rtve ovog naroda, moè da se prihvati za
socijalna davawa, ali ne i za invalidsku za{titu, jer ona
podrazumeva naknadu {tete pretrpqene u ratu, a ne samo socijalnu pomo} dru{tva za ratne rane.
wa i na~inu rawavawa, {to, tako|e, ostavqa mogu}nosti za

razne zloupotrebe. O~ekujem da do jula oformimo opseàn
informacioni sistem, aùriramo evidenciju i tako smawimo
broj buxetskih korisnika invalidnina za novih dvadesetak
odsto. Tako }e, na kraju, sredstva planirana ovogodi{wim
buxetom biti vi{e nego dovoqna za kvalitetnu bora~ku i invalidsku za{titu.
Dràva }e, dakle, u~initi sve {to moè da za{titi ratne vojne invalide. Predlog novog zakona je, podvla~e u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, i nastao
sa èqom da se dosada{wa obimna pravna regulativa iz te
oblasti, uz minimalne korekcije, objedini i tako pove}aju
efikasnost i kvalitet za{tite ratnih vojnih invalida, ali i
oni sami moraju da urade mnogo vi{e na smawewu zloupotreba. U efikasnijem ostvarivawu prava smeta im i rascepkanost organizacija, posebno kad je re~ o udruèwima boraca
i invalida u ratovima od devedesetih godina. Samo zbog sujete oni ve} godinama ne mogu da se dogovore i formiraju jedinstveno udruèwe svih ratnih vojnih invalida, koje bi bilo
znatno mo}nije nego nekoliko sada{wih. U situaciji kad svako udruèwe traì svoj deo kola~a, invalidi ostaju uskra}eni za mnogo toga, pa i za pravedniju i objektivniju sliku dru{tva o borcima.
Ali to nikako ne zna~i da su drugi delovi dru{tvene zajednice oslobo|eni odgovornosti za poloàj u kome se nalaze ili mogu da se na|u ratni vojni invalidi. Dru{tvo koje teì da bude demokratsko nikada ne sme da smetne s uma da demokratije nema bez humanosti. Ta se na~ela ili uporedo razvijaju, ili ih nema.
Du{an GLI[I]
Snimio Zvonko PERGE
15. mart 2006.
Na Vojnoj akademiji
NA VEST O SMRTI
GAVRILA GAJE PETKOVI]A
PROMOCIJA REZERVNIH
POTPORU^NIKA
Na sve~anosti povodom uspe{nog zavr{etka {kolovawa
slu{alaca {kole za rezervne oficire, unapre|eno je ukupno
147 potporu~nika koji su {kolovawe zapo~eli septembra pro{le godine i okon~ali ga za ukupno {est meseci.
Prose~na ocena najnovije generacije rezervnih oficira
iznosi 8,38. [kolovawe se odvijalo u dve faze. Prvi, teorijski deo izveden je u Vojnoj akademiji, gde su realizovani nastavni sadràji iz op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kih
predmeta. Drugi deo {kolovawa sproveden je u vidu staìrawa
u jedinicama i ustanovama Vojske. Tokom prvog dela izvedeno je
i vi{e op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kih logorovawa.
Najboqi uspeh, sa sredwom ocenom 9, 71, postigao je Nenad Milenovi} sa Smera veze u Odseku Logistike. Joèf Feher iz roda inìwerije, Odsek KoV, imao je prosek 9,50, a Vladimir Jovanovi} sa Smera vazduhoplovnotehni~ke slu`be, Odsek Logistike, ostvario je prose~nu ocenu od 9,46.
Na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova~evi}, ~estitaju}i rezervnim oficirima dobijawe prve ofi-
cirske zvezdice, rekao je da je lep prizor videti ih u stroju nasmejane i sre}ne. Nije im bilo lako tokom {est meseci {kolovawa, ali kao jedna od najbrojnijih i istovremeno najboqih generacija, oni su u~inili sve da se bezbolno prebrodi skra}ewe {kolovawa sa ranijih devet na svega {est meseci.
Promovisane rezervne potporu~nike pozdravio je i general-major u penziji Du{an Vojvodi}, predsednik Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina.
A. A.
U Mornarici VSCG
KURS ITALIJANSKOG
JEZIKA
Pukovnik Lucio Bata, vojni ata{e Republike Italije u na{oj zemqi, uru~io je diplome sedamnaestorici polaznika
osnovnog kursa italijanskog jezika (13 oficira i 4 podoficira), koji je organizovala i finansirala Vlada Republike Italije za pripadnike Mornarice VSCG.
Sve~anosti u Klubu Vojske u Tivtu prisustvovali su i konzul Republike Italije Valentina Seta, predstavnik Italijanskog kulturnog centra iz Beograda profesor Flavio de Luka i
komandant Mornarice kontraadmiral Dragan Samarxi}.
Konzul Valentina Seta posebno je istakla va`nost organizovawa takvih kurseva, budu}i da, pored edukativnog zna~aja, svakako doprinose boqoj saradwi dviju dràva i wihovom
boqem me|usobnom razumijevawu.
Z. B.
SLOVO
@IVOTA
Na{e vojno novinarstvo ostalo je bez jo{ jednog ubojitog
pera koje je stvaralo vi{e od ~etiri decenije. Gavrilo Gaja
Petkovi}, penzionisani pukovnik, majstor pisane re~i, novinar koji je duboko zasecao stvarnost, dugogodi{wi urednik i
glavni i odgovorni urednik lista Narodna armija i ~asopisa Vojnopoliti~ki informator preselio se u ve~nost, ostavqaju}i za sobom bogatu pisanu zaostav{tinu.
Bio je staloèn ~ovek, neumorni istraìva~ stvarnosti i
~iwenica koje ìvot zna~e. Predano je tragao za istinom, pronalazio korene vitalnih tokova ìvota i ukazivao na pravce
razvoja armijske i dru{tvene stvarnosti.
U te{kim vremenima, onima kada se zemqa, posle razornog Drugog svetskog rata, obnavqala Gavrilo Petkovi} se,
poput mnogih rodoqubivo nastrojenih juno{a tog doba, opredelio za nadasve teàk i ~astan oficirski poziv.
Kao mladi stare{ina predano je podu~avao vojnike ve{tinama zna~ajnim za odbranu zemqe. Radio je i stalno u~io.
I, dabome, to nije moglo da ostane nezapaèno. Kako je vreme
prolazilo i kako su se jedan za drugim nizali uspesi, Gavrilu
Petkovi}u poveravane su sve odgovornije du`nosti. Nakon nekoliko godina predanog bavqewa moralno-politi~kim vaspitawem, kako se u ono vreme nazivala tanana i plemenita delatnost vezana za qude iz odbrane, Gaja je odlu~no zakora~io u
svet vojnog novinarstva.
Bio je najpre novinar reporter. Putovao je {irom onda{we dràve i izve{tavao sa poligona i ve`bali{ta. Darovitim perom oslikavao je na{u odbrambenu i dru{tvenu stvarnost. U stalnoj borbi za istinu, iskrenu re~ i odgovornu informativnu misiju, znala~ki je uo~avao teì{ta i umeo da saop{ti va`ne poruke, ve{to izbegavaju}i Scilu i Haribdu te{ke profesije, kakva je vojno novinarstvo. Ogledao se potom
na uredni~kim du`nostima. Obavqao je naporne, sloène i izuzetno zna~ajne poslove u onda{woj Politi~koj upravi SSNO.
Kao glavni i odgovorni urednik Narodne armije, najuglednijeg glasila tada{wih oruànih snaga, koju je obavqao od 1982.
do 1987. godine, osta}e upam}en po brilijantnim komentarima
kojim se svrstao me|u najzna~ajnije hroni~are i tuma~e onog doba. Posebnu brigu ispoqavao je u radu sa mladim novinarima,
pruàju}i im veliku pomo} u profesionalnom stasavawu.
Posle penzionisawa Gaja nije bacio kopqe u trwe, ve} je
nastavio novinarsku misiju, pi{u}i u dnevnim i nedeqnim listovima.
Zvonimir PE[I]
19
ODBRANA
PUKOVNIK
PROF. DR DRAGUTIN JOVANOVI]
NAÊLNIK UPRAVE ZA [KOLSTVO
U KORIST
BUDU]NOSTI
Izmene u vojno{kolskom sistemu Srbije
i Crne Gore treba da obezbede uspe{an,
racionalan i ekonomski prihvatqiv
koncept obrazovawa oficira i
podoficira, sposobnih da preuzmu nove
obaveze iz oblasti misija i zadatke
Vojske. Osmi{qen model zasnovan je
na jedinstvenom vojnom evropskom
obrazovnom prostoru, zakonskoj
regulativi uskla|enoj sa propisima
fakulteta u gra|anstvu, ali i na ideji o
civilnoj kontroli poslova odbrane na{e
zemqe.
20
esporno je da na putu profesionalizacije na{e vojske i

reforme kompletnog sistema odbrane va`nu ulogu ima korenita i vaqana promena sistema vojnog {kolstva. Koliko
smo, u tom smislu, zakonodavno, proceduralno i prakti~no
na tragu iskustava ostalih evropskih zemaqa? Kako }emo
nadaqe {kolovati i usavr{avati oficire, podoficire
ili civilna lica zaposlena u Vojsci? Ho}e li Vojna akademija odgovoriti predvi|enim zahtevima, a Vojna gimnazija i daqe obrazovati najkvalitetniji vojni kadar? O tome, ali i ostalim nedoumicama koje prate izmene vojno{kolskog sistema Srbije i Crne Gore, a povodom 18. marta - dana vojnog {kolstva,
razgovaramo sa na~elnikom Uprave za {kolstvo Ministarstva
odbrane pukovnikom prof. dr Dragutinom Jovanovi}em.
Kako se dosada{wa reforma sistema odbrane Srbije i
Crne Gore odrazila na vojno{kolski sistem?
Reforma sistema odbrane Srbije i Crne Gore podrazumeva i reformu vojno{kolskog sistema. Taj proces se odvija u
nekoliko etapa, a transformaciji vojnog {kolstva prethodi
precizno definisawe veli~ine i sastava Vojske, ali i profila
budu}ih stare{ina.
15. mart 2006.
Racionalizacija sistema vojnog obrazovawa zapo~ela je

jo{ 1993. godine, kada je od 52 vojne {kole i {kolska centra
formirano {est {kola i jedanaest centara. Po~etkom 1997.
godine posebnom studijom o razvoju vojnog {kolstva afirmisani su principi na kojima se planira dogradwa tog modela
kvalitet kadra, racionalnost i usagla{enost sa sistemom
{kolstva u gra|anstvu. Postoje}a zakonska regulativa, zasnovana na ideji o jedinstvenom evropskom obrazovnom prostoru, predstavqa povoqnu osnovu za daqe usavr{avawe, uskla|ivawe i reformu vojno{kolskog sistema.
Va`no je napomenuti da su na promene u vojnom obrazovawu uticale izmewene potrebe Ministarstva odbrane i Vojske za kvalitetnim kadrom, ali i mogu}nosti dràve kada je
re~ o takvom {kolovawu. I aktuelne bezbednosne integracije,
geostrate{ki poloàj na{e zemqe, bezbednosni rizici kojima je izloèna, te strana iskustva, uslovqavaju model po kome
}e se nadaqe osposobqavati stare{ine. Tome, tako|e, doprinose i novine u obrazovnom sistemu Srbije i Crne Gore, ali
i brojni unutra{wi problemi kriza nastavni~kog kadra, veliki broj organizacionih nivoa i katedri, visoki tro{kovi
logistike nastavnog procesa.
Danas je vojno {kolstvo u nadle`nosti Sektora za qudske
resurse Ministarstva odbrane. Razdvojene su wegove upravne
i izvr{ne funkcije. Obrazovawe stare{ina odvojeno je od
obuke i obuke vojnika. Formirana je jedinstvena Vojna akademija, a ukinuti su pojedini {kolski centri, {to je obezbedilo
kvalitetnije i jednostavnije rukovo|ewe vojnim {kolama. Na
osnovu istraìvawa o profilima oficira Vojske osmi{qeni
su Projekat reforme sistema vojnog {kolstva i Model {kolovawa oficira i podoficira.
U ~emu je, zapravo, smisao tih projekata?
Izmene u vojno{kolskom sistemu Srbije i Crne Gore
treba da obezbede uspe{an, racionalan i ekonomski prihvatqiv koncept obrazovawa stare{ina, sposobnih da preuzmu
nove obaveze u okviru misija i zadataka Vojske. Planirano je
da se za sredwe obrazovawe formira jedinstvena vojna {kola, odnosno Vojna gimnazija, kao obrazovno-vaspitna ustanova Ministarstva odbrane, u kojoj }e se objediniti komponente
op{teg i stru~nog vojnog obrazovawa u sistemu odbrane.
Kombinovani model obrazovawa oficira razli~itih nivoa bi}e osnova visokog vojnog {kolstva. On obuhvata sistem
akademskih studija na Vojnoj akademiji ili na fakultetima u
gra|anstvu. Predvi|ena je i mogu}nost da se oficiri {koluju
uporedo na visokoj vojnoj {koli i na civilnom fakultetu, {to
zavisi od aktuelnih potreba Ministarstva i Vojske. Kandidati za oficirski poziv, dakle, mogu biti stipendirani na pojedinim fakultetima u gra|anstvu, uz dodatno {kolovawe iz vojne struke na Vojnoj akademiji u toku ili posle zavr{etka civilnih studija. Obavezan Oficirski kurs planiran je za one
koji posle zavr{etka civilnih studija konkuri{u za posao
oficira.
Poslediplompske studije oficira bi}e organizovane po
modularnom principu na civilnim fakultetima. Na Vojnoj akademiji realizova}e se, kao i do sada, stru~no komandno-{tabno i general{tabno usavr{avawe, a nau~no poslediplomsko
{kolovawe oblika magisterijuma i specijalizacije osmi{qeno je samo u oblasti vojnih nauka. Modularnim nastavnim planom i programom omogu}i}e se, tako|e, prelazak sa poslediplomskog stru~nog usavr{avawa na poslediplomske nau~ne
studije. Planira se upu}ivawe odre|enog broja vojnih studenata na osnovno, a oficira na poslediplomsko {kolovawe u
inostranstvo.
Na kojoj su zakonskoj regulativi zasnovane novine u vojnom obrazovawu?
Promene u vojno{kolskom sistemu utemeqene su na vaè}oj zakonskoj regulativi Strategijskom pregledu odbrane,
Vojnoj doktrini, Planu reformskih promena, te Studiji o stru~nom i obrazovnom profilu oficirskog kadra. I koncept novog
Zakona o {kolovawu i usavr{avawu u sistemu odbrane, koji je
u potpunosti uskla|en sa nedavno usvojenim Zakonom o visokom
obrazovawu Republike Srbije, u koji su ugra|eni principi Bolowske deklaracije, jeste pravni dokument na osnovu koga se
izvodi reforma vojnog obrazovawa.
Vaì li i daqe pravilo da se oficiri koji su poslediplomske studije zavr{ili u Vojsci i stekli nastavni~ka
zvawa ne mogu angaòvati u obrazovnom procesu na fakultetima u gra|anstvu?
Odeqewe za normativne poslove Sekretarijata Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije po~etkom pro{le
godine dostavilo je fakultetima Beogradskog univerziteta mi{qewe o priznavawu nastavni~kih zvawa stare{inama koje su
ih stekle na Vojnoj akademiji. Ve}ina fakulteta je to shvatila
kao instrukciju da se nastavnici Vojne akademije ne mogu angaòvati na fakultetima Beogradskog univerziteta, ni u nastavi
ni u komisijama za ocene i odbrane magistarskih radova i doktorskih disertacija. Do sada je ve}i broj nastavnika iz vojnih
{kola, sa odgovaraju}im zvawima, realizovao dodiplomske i
poslediplomske nastavne procese na fakultetima u gra|anstvu. U vaè}em Zakonu o vojnim {kolama i vojnim nau~noi-
PODR[KA IZ INOSTRANSTVA
Koliko nas u reformi vojno{kolskog sistema podràvaju pojedine evropske zemqe?
Predstavnici Ministarstva odbrane Kraqevine
Norve{ke su nam najpre sugerisali pravce reforme vojnog obrazovawa. Uz to su obe}ali i izvesnu finansijsku
pomo} u oblasti opremawa materijalne baze nastave i
nabavke strane literature. Tako|e su omogu}ili ekspertima Vojske da obilaze wihove vojne {kole kako bi stekli
neophodno iskustvo i saznawa. Ministarstvo odbrane Velike Britanije i Severne Irske izrazilo je spremnost da
podrì promene vojno{kolskog sistema, posebno u oblasti uskla|ivawa na{e zakonske regulative sa me|unarodnim vojnoobrazovnim sistemima. U svakom slu~aju, nastojimo da projektovanim promenama o~uvamo specifi~nosti
i bogatu tradiciju na{eg vojnog {kolstva, uz neophodna
pribliàvawa ostalim evropskim zemqama.
Tokom protekle godine sara|ivali smo jo{ sa Italijom, Gr~kom, SAD, Austrijom, Holandijom, Kanadom, Ma|arskom, Nema~kom i Francuskom. I te zemqe su nam, sem
materijalne i ekspertske pomo}i, u narednom periodu ponudile raznovrsne oblike saradwe besplatno {kolovawe vojnih studenata i usavr{avawe oficira u najvi{im
vojnim {kolama, obuku pripadnika Ministarstva i Vojske
za rad u multinacionalnom okruèwu u okviru finansija,
menaxmenta i kadrovawa, te brojne kurseve za u~ewe engleskog jezika i obuku podoficira. U januaru je regionalna organizacija Forum za pomo} zemqama Jugoisto~ne
Evrope, ta~nije zajedni~ka inicijativa Komande oruànih
snaga SAD za Evropu i Ministarstva odbrane Republike
Slovenije, kojom se koordiniraju i sinhronizuju napori
me|unarodnih partnera zemaqa kandidata za Nato i
Partnerstvo za mir, podràla projekat Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore Program osposobqavawa u
oblasti engleskog jezika. Wegovu realizaciju pomo}i }e
jo{ stru~waci Velike Britanije, Danske, Norve{ke, Kanade, [vedske, Slovenije i Bugarske.
21
INTERVJU
straìva~kim ustanovama precizirano je da se stepen obrazovawa i stru~ni nazivi, stru~ni naziv specijaliste, akademski
naziv magistra nauka i nau~ni stepen doktora nauka, ste~eni u
vojnim {kolama, priznaju na celoj teritoriji SRJ. Uprava za
{kolstvo je, imaju}i to u vidu, od nadle`nih zatraìla da se
pomenuti akt Sekretarijata Ministarstva prosvete i sporta
poni{ti, a nastavnicima sa izbornim zvawima ste~enim u vojnim visoko{kolskim ustanovama omogu}i rad i na civilnim fakultetima. Vojna i Vojnomedicinska akademija nastavnike biraju pod istim uslovima i po proceduri koja je zakonom predvi|ena i u gra|anstvu.
Poznato je da se na pojedinim civilnim visokim {kolama formiraju katedre za studije bezbednosti, terorizma,
evroatlantskih bezbednosnih integracija. Nije li Vojna
akademija referentna ustanova za takve studije?
Nije. S obzirom na zahtev da se na{ vojno{kolski sistem maksimalno racionalizuje, Vojna akademija je mati~na
{kola, od osnovnih do poslediplomskih studija, samo za podru~je vojne nauke taktiku, strategiju, operatiku i vojnu logistiku. Sasvim je logi~no da se sve ostale nau~ne oblasti koje
su zanimqive za sistem odbrane u celini izu~avaju na fakultetima u dru{tvu, ukoliko za to postoje odgovaraju}e mogu}nosti.
Koje mesto zauzima Vojna akademija u sistemu vojnog
obrazovawa?
Akademija je nezamewiv rasadnik budu}ih profesionalnih oficira svih kadrova i wenu ulogu u Vojsci ne moè u potpunosti da nadomesti nijedna druga institucija. Ona raspolaè pristojnom nastavno-materijalnom bazom, kvalitetnim nastavni~kim kadrom i sposobna je da odgovori savremenim kretawima u obrazovnom sistemu. U narednom periodu na Vojnoj
akademiji }e se {kolovati oficiri svih rodova Vojske, dok }e
se stare{ine slu`bi koje nemaju komandne du`nosti i izvr{ne
jedinice finansijska, geodetska i informati~ka slu`ba,
obrazovati na fakultetima u gra|anstvu.
Nastavni planovi i programi te visoke vojne {kole bi}e
u dogledno vreme izmeweni, odnosno sa~iweni u saradwi sa
civilnim fakultetima kako bi se obezbedila harmonizacija
sistema {kolstva i istovremena ekvivalencija diploma. U wih
}e, naravno, biti ugra|eni principi novog Zakona o visokom
obrazovawu Republike Srbije i Bolowske dekleracije. Organizacija nastavnog procesa i struktura Akademije prilagodi}e
se realnim uslovima i potrebama Vojske.
Kako }e se prevazi}i problem nastavni~kog kadra Akademije?
îwenica je da Vojna akademija ne poseduje dovoqan broj
nastavnika odre|enih nastavni~kih zvawa. Realizacija nastavnog procesa u vojnim {kolama i nau~no-istraìva~ki rad podrazumeva neprekidno usavr{avawe i stalno nau~no dokazivawe. Neadekvatno stimulisawe takvog rada, posebno materijalno, uslovilo je veliki odliv tog kadra iz Akademije u ostale
ustanove i jedinice Ministarstva i Vojske. Na{a je ideja da
nastavnici u visokoj vojnoj {koli ostvare odgovaraju}e nov~ane dodatke na osnovnu platu. Takav predlog upu}en je nadle`nima jo{ pre dve godine, ali je wegov ishod za sada neizvestan.
Praktikuje se, tako|e, da se za predmete koji ne pripadaju podru~ju vojnih nauka angaùju nastavnici sa fakulteta iz gra|anstva. To je racionalan i krajwe opravdan model, koji }e se i
nadaqe primewivati.
22
Nedavno je predstavqen deo rezultata istraìvawa

Stru~ni profil oficira za po~etne du`nosti, koje je u
saradwi sa ostalim strukturama Vojske izradila Uprava
za {kolstvo. Koliko }e saznawa do kojih se tim nau~noistraìva~kim projektom do{lo biti ugra|ena u reformu
vojnog obrazovawa?
U pomenutoj studiji istraèni su ne samo stru~ni profil oficira ve} i obrazovne potrebe Vojske. Rezultati projekta najpre predstavqaju validna i nau~no verifikovana polazi{ta za dogradwu programske i metodske osnove nastave na
osnovnim studijama u Vojnoj akademiji. Iz wih proisti~u osnove nastavnih planova i programa, ali i sami nastavni planovi i programi za {kolovawe oficira. Uz ostale relevantne
pokazateqe, na osnovu podataka o stru~nom profilu oficira
Vojske moè se odrediti optimalni odnos op{teg i posebnog
ili stru~nog i specijalisti~kog podru~ja u nastavnim planovima i programima Vojne akademije, ali i odgovaraju}i model za
objediwavawe pojedinih nastavnih sadràja. Poseban zna~aj
predstavqa ~iwenica da su rezultati tog istraìvawa ugra|eni u projekat Reforme sistema vojnog {kolstva u Ministarstvu
odbrane i Vojsci.
U proteklom periodu nije bio zadovoqavaju}i odziv kandidata za vojne {kole. Kako re{iti taj problem?
Naru{en je imix vojnog poziva, a materijalni poloàj
pripadnika Vojske je na granici egzistencije. Neophodno je
promeniti taj sistem vrednosti i vaqano ceniti sloènost i
teìnu profesije oficira i podoficira.
Po kom modelu }e se u narednom periodu {kolovati podoficiri Vojske?
Podoficiri }e se dobijati {kolovawem vojnika po ugovoru sa odgovaraju}om sredwom {kolom i radnim iskustvom u
odre|enom rodu, odnosno slu`bi Vojske. Stru~no-specijalisti~ki sadràji osposobqavawa za podoficirska zanimawa
realizova}e se u budu}im vidovskim centrima za obuku i usavr{avawe kadrova, ~ime }e se obezbediti ve}a racionalnost
kadrovske i materijalne baze nastave.
A u~enici u Vojnoj gimnaziji?
Status Vojne gimnazije se posledwih desetak godina dovodi u pitawe iskqu~ivo sa stanovi{ta wene finansijske
opravdanosti. U situaciji kada je odziv kandidata iz gra|anstva za {kolovawe na Vojnoj akademiji znatno smawen, nema
razloga da se u toj vojnoj {koli ne organizuje ~etvorogodi{wi
nastani proces. Gimnazija je siguran i kvalitetan izvor popune
Akademije kandidatima za oficirski poziv. Zbog procesa reforme i brojnog smawewa Vojske, me|utim, potreban je znatno
mawi broj vojnih studenata. To se direktno odraàva i na broj
u~enika u Vojnoj gimnaziji.
Kako su mogu}nosti nastavne baze i nastavni~kog kadra Gimnazije znatno ve}e od potreba Vojske, spremni smo da u budu}nosti, pod odre|enim uslovima, i uz minimalna ulagawa u infrastrukturu objekata, zanavqawe i osavremewivawe pojedinih nastavnih sredstava, deo kapaciteta {kole ustupimo Ministarstvu
prosvete i sporta Republike Srbije. I postoje}i broj stalno zaposlenih nastavnika u Vojnoj gimnaziji dovoqan je za {kolovawe
oko 500 |aka. Da bi se takav projekat ostvario, neophodno je da
se Gimnazija integri{e u sistem sredwo{kolskog obrazovawa Republike Srbije. Dakle, Vojna gimnazija ima sve potrebne uslove i
mogu}nosti da u narednom periodu preraste u svojevrstan kolex,
u kome }e se obrazovati najboqi sredwo{kolci, bez obzira na
to da li }e daqe {kolovawe nastaviti na Vojnoj akademiji ili na
ostalim fakultetima u gra|anstvu. Uprava za {kolstvo Ministarstva odbrane je, u tom smislu, ve} u~inila konkretne korake. Nadamo se da }e na{a nastojawa uroditi plodom.
AKADEMIJA I UNIVERZITET
I pored nastojawa Uprave za {kolstvo, Vojna akademija nije u{la u sastav Beogradskog univerziteta. Za{to?
Jo{ je 16. maja 2005. Ministarstvu prosvete i
sporta Republike Srbije, na osnovu ranijih dogovora,
Ministarstvo odbrane predloìlo poseban ~lan u okviru republi~kog Zakona o visokom obrazovawu, kako bi se
u sistemu obrazovawa dru{tva izmenio i uredio poloàj
vojnih visoko{kolskih ustanova. Taj predlog, naàlost,
nije usvojen, tako da u Zakonu nije definisan rad i osnivawe visokih vojnih {kola. I od Rektorata Univerziteta
u Beogradu, 29. novembra pro{le godine, zvani~no je zatraèno da se vojna nauka kao obrazovno-nau~no poqe
uvrsti u sistem dru{tveno-humanisti~kih nauka.
Uprava za {kolstvo je zato, u skladu sa izmenama modela visokog obrazovawa u Srbiji, definisala prioritete ukqu~ivawe vojnih nauka u sistem nauka u dru{tvu,
odnosno u listu poqa u okviru kojih se ostvaruju programi studija, pristupawe Vojne i Vojnomedicinske akademije
zajednici Beogradskog univerziteta, zatim, vaqana verifikacija vojnih diploma sa osnovnih, specijalisti~kih i
poslediplomskih studija u gra|anstvu, te priznavawe akademskih, nau~nih, istraìva~kih i nastavni~kih zvawa
ste~enih u vojnim {kolama. Smatramo da takva nastojawa
doprinose konceptu civilne kontrole poslova odbrane.
Profesionalni pripadnici Ministarstva i Vojske deo su
dru{tva i zato se prema wima vaqa odnositi kao prema
ravnopravnim ~lanovima. U budu}im reformskim potezima i projekciji kadra ne}e svi oficiri i podoficiri do~ekati penziju u Vojsci. Potrebno je obezbediti da oni
posle zavr{etka profesionalne vojne karijere imaju odgovaraju}u struku, odnosno zanimawe u civilstvu.
Planira li se i usavr{avawe civilnih lica zaposlenih

u Vojsci?
Usavr{avawe civilnih lica realizuje se po potrebi na
dva koloseka poslediplomskim studijama oblika specijalizacije, magisterijuma i doktorata na fakultetima u gra|anstvu i
kursevima koji se organizuju u jedinicama i ustanovama Vojske.
Va`no je napomenuti da se takvo dodatno obrazovawe planira
na godi{wem nivou, a tro{kove snosi Ministarstvo odbrane.
Kursevi se izvode radi osposobqavawa za rad ili kori{}ewe
i odràvawe novih tehni~kih sredstava i opreme. Wihovo trajawe zavisi od sloènosti i obima nastavnih sadràja koji se
izu~avaju, prethodne osposobqenosti i ste~enih iskustava.
Sa kojim te{ko}ama se naj~e{}e susre}e Uprava za
{kolstvo u reformi sistema vojnog obrazovawa?
Nedostatak finansijskih sredstava je, kao i uvek, najve}i
problem.
Jeste li Vi zadovoqni brzinom i kvalitetom promena?
Zadovoqan sam onim {to je u proteklom periodu u~iweno. Sasvim je logi~no da je najboqe investirati upravo u oblasti {kolovawa kadra. Ostvarili smo èqeni model vojno{kolskog sistema. Potrebno mu je jo{, na izvestan na~in, udahnuti du{u. Narednu {kolsku godinu o~ekujemo u novom ambijentu, sa usavr{enim nastavnim planovima i programima {kolovawa oficira i podoficira, ali i dogra|enom organizacijskom strukturom.
Vladimir POÛ^
Snimio Darimir BANDA
23
VOJNE [KOLE
SA STUDENTIMA
127. KLASE
VOJNE AKADEMIJE
- ODSJEK MORNARICA
VAQA
OSJETITI
MORE
.Wih 26, koliko
klasa broji, za pola
godine dobi}e zvawe
pomorskog oficira.
Zimsko staìrawe
izveli su na brodovima
u sastavu 18 flotile
pomorskih snaga.
ok u ove zimske dane Bokom cvjetaju mimoze, more miruje i
spava. Probude ga ~esto bure i dosadne ki{e. Onda se ono
uzjoguni reaguju}i talasima. Sve se to prenese i na primorska mjesta, koja su zimi dosta mirna, a skoro i prazna.
U tivatskoj luci miruju na vezu brodovi na{e mornarice i
kao da sawaju davno pre|ene miqe i duge plovidbe Jadranom, kojih je sada sve mawe.
Ali, na brodovima je ìvo. Posade ovih dana u gostima
imaju studente 127. klase Vojne akademije Odsjek Mornarica. Wih 26, koliko klasa broji, za pola godine dobi}e zvawe
pomorskog oficira.
U wihov uspjeh ne treba sumwati kaè na~elnik klase
kapetan korvete Qubenko Raki}. Radi se o jednoj od najboqih klasa u posqedwih pet-{est godina. I ne samo da su uspje{ni u savla|ivawu plana i programa iz oblasti nauke nego su
i dobri sportisti.
Ovdje su na brodovima na petnaestodnevnom zimskom staìrawu, gdje prakti~no primjewuju sadràje iz stru~nospecijalisti~kih predmeta.
Dnevnim i sedmi~nim rasporedom rada oni }e se ukqu~ivati u brodsku organizaciju i biti u ulogama dublera komandira odjeqewa i brodskih odreda. To je najboqi na~in da prakti~no doìve ono {to su nau~ili tokom {kolovawa na Akademiji. Najboqi na~in da doìve more, ìvot na brodu i wegove ~ari i mawkavosti, da steknu {to potpuniju predstavu o pozivu koji su odabrali.
More vaqa osjetiti, kaù. Wima }e to uspjeti dok svoje
staìrawe provode na fregatama 33 i 34 i desantni brod
24
minipolaga~ 241, ~ije im posluge stoje na raspolagawu i

uveliko pomaù da {to boqe
izvr{e zadatke.
A da bi sve teklo kako treba i bilo potpuno uspje{no, pored na~elnika klase, sa ovim
vrijednim i marqivim mladi}ima je i wihov nastavnik, major
mr Neboj{a Ga}e{a sa Katedre
brodskih borbenih sistema.
Da bi bio uspje{an pomorski oficir i mogao odgovoriti zahtjevima poziva, treba
sve ovo dobro savladati kaè major Ga}e{a.
Opremqenost brodova
na kojima sprovodimo obuku,
stru~na osposobqenost i kvalitet posade, koja nam je maksimalno iza{la u susret, omogu}i}e nam da nastavu izvedemo u
planiranom roku.
Na~elnik klase ipak je izdvojio najboqe. To su Aleksandar Stepanovi}, Milan Savi}
i Milan Kresojevi}. Oni su za
nijansu boqi od ostalih.
Na sportskom planu treba ista}i @eqka Vujinovi}a, koji

je pro{le godine bio tre}i u izboru za najboqeg sportistu u
VSCG, ina~e vi{estrukog {ampiona u vojni~kom vi{eboju.
Iz grupe koja je izvodila nastavu na tridesettrojci
razgovarali smo sa Draganom Stoiqkovi}em, Du{anom Anti}em, Milanom Savi}em i Bojanom Dragutinovi}em.
Za moje opredeqewe da studiram ba{ na Odseku Mornarice presudna je bila bela uniforma, koja me je odmalena
privla~ila kaè Dragan Stoiqkovi}, rodom iz Vlasotinaca. Dok sam poha|ao ma{insku {kolu sawao sam da jednog
dana budem na palubi nekog od na{ih brodova u beloj uniformi, u ulozi oficira. Taj san }e mi se ubrzo i ostvariti.
Student stariji vodnik Du{an Anti} iz Ni{a, koji je prije Akademije zavr{io Vojnu gimnaziju, posebno isti~e doìvqaje sa dva krstarewa Jadranom, koliko ih je do sada imala
wihova klasa:
Jo{ kao pitomci na prvoj godini Akademije imali smo,
rekao bih, ~ast i privilegiju da plovimo {kolskim brodom
Jadran do Francuske, Italije i Gr~ke. Pro{le godine, u toku
dvomese~nog krstarewa, Jadranom smo obi{li pola Evrope.
Plovidba do Engleske, gde smo prisustvovali proslavi 200godi{wice bitke kod Trafalgara, osta}e mi u trajnom se}awu. To je doìvqaj koji te{ko da }e imati generacije koje nas
budu sledile.
I Beogra|anin Milan Savi}, jedan od najboqih u klasi,
ima svoju pri~u:
Qubav prema budu}em pozivu osetio sam na obalama
Save i Dunava jo{ kao de~ak, posmatraju}i sa Kalemegdana i
iz pristani{ta kako brodovi plove mirnim vodama tih reka.
Svaki zvuk wihove sirene u meni je izazivao qubav i zna~io
izazov vi{e. @ivot na brodu nije toliko naporan koliko to
izgleda. Ono {to ga posebno ~ini interesantnim jesu kolektivni rad i me|usobno razumevawe svih ~lanova posade. Sloga i uzajamnost uveliko olak{avaju savladavawe svih problemati~nih situacija.
Student stariji vodnik Bojan Dragutinovi} iz Priboja,
iako navikao na vremenske promjene izraène u kontinentalnom dijelu, te{ko podnosi ki{e i veliku vlagu na moru u
zimskim danima.
Malo sam prehla|en kaè Bojan ali brzo }e to pro}i. @ivot je interesantan onoliko koliko mi u tome doprinesemo. A mislim da je za mornare i pomorske oficire najnezgodnije kad je brod na vezu. Kad miruje i ne plovi. Trebalo
bi da bude vi{e plovidbe.
Slobodan VUÎNI]
25
JEDINICE
RAPORT IZ BAZE DEBELA GLAVA
MIRNO I STABILNO
Pripadnici
Novosadskog
korpusa iz baze
Debela glava
obezbe|uju
12 kilometara
administrativne
linije prema
Kosovu i
Metohiji
dministrativna linija obezbe|uje se kombinovawem patrola,

zaseda i osmatrawem. Patrole dnevno prepe{a~e od 4 do 10
kilometara, a vozilima se po te{kom terenu i ne moè. Situacija je uglavnom mirna, kaè major Tomislav Petrovi}, komandir baze. Naj~e{}i problem je ilegalna se~a {ume.
Na bazi je profesionalni sastav i vojnici koji su se dobrovoqno prijavili. Sme{taj je u objektu kontejnerskog tipa.
Toplo je, {to je tokom zime jako va`no, jer su se temperature
spu{tale i do 25. A najve}a primedba je neredovna isplata
naknada.
Pripadnici baze Debela glava ~esto su u situaciji da pomaù malobrojnom, uglavnom albanskom stanovni{tvu. Ako je
potrebna lekarska pomo} odvezu ih do dvadesetak kilometara
udaqenog Vrawa.
@ivot u bazi je dinami~an, pa tridesetak dana, koliko traje smena, uglavnom brzo pro|e.
B. M. P.
26
15. mart 2006.
Pti~iji grip i u na{oj zemqi
NEMA RAZLOGA ZA PANIKU

Na dva glavna lokaliteta koja su
progla{ena podru~jima ugroènim pti~jim gripom, kod Ba~kog Mono{tora i u rejonu sela Ba~evci kod Qubovije, mobilnim veterinarskim ekipama u pomo} su
pristigli i pripadnici Vojske. Komanda
Novosadskog korpusa odmah je angaòvala odgovaraju}e stru~wake koji su u stalnoj saradwi sa civilnim vlastima. Angaòvani su i odeqewe ABHO osposobqeno
za biolo{ku dekontaminaciju zemqi{ta,
vozila i objekata, i odgovaraju}a intendantska sredstva.
Ministar odbrane SCG Zoran
Stankovi} obi{ao je 7. marta ugroèno podru~je u Vojvodini i posle razgovora sa predstavnicima lokalne samouprave, inspekcijskih organa i Vojske, u
Vazduhoplovno-nastavnom centru u
Somboru rekao da je Vojska u potpunosti spremna da pomogne u spre~avawu
{irewa pti~jeg gripa i izrazio zado-
voqstvo sa do sada obavqenim aktivnostima.

Direktor Uprave za veterinu dr Dejan Krwaji} ocewuje da nema nikakvih
razloga za paniku. Mobilne ekipe su danono}no na terenu, a sve velike farme su
pod kontrolom i to gra|ani treba da znaju, kao i ~iwenicu da jaja i ìvinsko meso
mogu slobodno da konzumiraju.
Doktor Krwaji} kaè da je od FAO
(Organizacije Ujediwenih nacija za poqoprivredu i hranu) dobio mapu kretawa labudova i da nema ba{ toliko iznena|ewa
otkud pti~ji grip kod ptica u ovom evropskom regionu. Labudovi s na{eg podru~ja
bili su u kontaktu sa migratornim pticama, koje se sele po mawe-vi{e uobi~ajenim putevima. Put kqu~an za nas proteè
se od skandinavskih zemaqa ka centralnoj
Evropi i usled toga imamo obolele ptice
u Nema~koj, Austriji, ali i delu Ma|arske, Slovenije, Bugarske i Srbije.
Takmi~ewe @an Pikte prvi put u Srbiji
POZNAVAWE HUMANITARNOG PRAVA

Prvi put u svojoj osamnaestogodi{woj istoriji, presti`no svetsko takmi~ewe @an Pikte u poznavawu me|unarodnog humanitarnog prava (MHP) odràva se u Srbiji, pod pokroviteqstvom
predsednika Republike Borisa Tadi}a i
Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, a u koorganizaciji Komiteta @an Pikte ([vajcarska), Crvenog
krsta Srbije i Me|unarodnog komiteta
Crvenog krsta, delegacije u Beogradu.
U Vrwa~koj Bawi su od 4. do 11. marta
bili takmi~ari iz 30 zemaqa, sa 48 tro~lanih timova i 200 u~esnika. Na{ takmi~arski tim je sa Pravnog fakulteta iz Ni{a.
Takmi~ewe @an Pikte obuhvata poznavawe me|unarodnog humanitarnog prava (ratnog prava), me|unarodnog krivi~nog prava, me|unarodnog prava qudskih
prava, prava UN i niz drugih ve{tina,
kao {to su argumentacija i pregovarawe,
preuzimawe i mewawe uloga u simuliranim situacijama, sposobnost timskog rada i rada pod pritiskom.
HRONIKA
PO[IQKA NAMEWENA
IZVOZU
U vezi sa napisima u medijima o kamionu sa oru`jem koji su pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Republike Crne Gore zaustavili kod Bio~a, u Crnoj Gori, Ministarstvo odbrane SCG u
svom saop{tewu najodlu~nije odbacuje
eventualne spekulacije da se radi o nelegalnom izvozu naoruàwa.
Napomiwemo da Ministarstvo odbrane nema pravo direktne prodaje naoruàwa i vojne opreme. Firme koje su
specijalizovane za trgovinu naoruàwem, posle pribavqenih dozvola nadle`nih dràvnih organa, kupuju naoruàwe
od Ministarstva odbrane i odgovorne su
za isporuku do krajweg kupca.
Konkretan transport 1.000 automatskih pu{aka M70B1, kalibra 7,62 mm i
100 pu{komitraqeza M72B1 istog kalibra deo je legalnog posla prodaje vi{kova naoruàwa i vojne opreme Vojske SCG,
koji se, u ovom slu~aju, obavqa izme|u Ministarstva odbrane i firme Jugoimport
Mont d.o.o. iz Podgorice, a uz saglasnost
Ministarstva za me|unarodne ekonomske
odnose Srbije i Crne Gore.
S obzirom na to da je sedi{te navedene firme u Crnoj Gori i da je re~ o komisionom - izvoznom poslu, oru`je je transportovano u tu republiku, gde se po zakonu mora i cariniti. U skladu sa propisima, a na
zahtev firme Jugoimport Mont d.o.o. Ministarstvo odbrane je izradilo potvrdu za
transport naoruàwa, u kojoj se vrlo precizno defini{e prevoznik, vrsta prevoznog sredstva i u~esnici u transportu.
Prema na{im saznawima i iz nama
nepoznatih razloga, prevoznik je promenio prevozno sredstvo, a po svemu sude}i
i u~esnike u transportu, {to je dovelo do
reagovawa pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova Crne Gore.
SMEWEN NAÊLNIK
VOJNOGEOGRAFSKOG
INSTITUTA
Zbog postojawa osnovane sumwe da je
kao slu`beno lice po~inio teù povredu
vojne discipline, na~elnik Vojnogeografskog instituta pukovnik dr Dragan Markovi} udaqen je sa navedene du`nosti.
Protiv pukovnika Markovi}a pokrenut je disciplinski izvi|aj zbog zloupotrebe
slu`benog poloàja i prekora~ewa ovla{}ewa, koje je rezultiralo zakqu~ewem ugovora {tetnog za Ministarstvo odbrane.
Za zastupnika na~elnika Vojnogeografskog instituta odre|en je pukovnik dr
Mirko Borisov.
27
SARADWA
H I L,
[ E F
K A N C E L A R I J
Snimio D. BANDA
R O N
Ciq bilateralne
saradwe SCG i SAD je,
izme|u ostalog,
pruàwe podr{ke
razvoju reformisanog
sistema odbrane
dràvne zajednice,
koji je na odgovaraju}i
na~in strukturisan,
transparentan,
profesionalan i
pod civilnom
kontrolom
OÊKIVAWE
SPORAZUMA
d 2004. godine u Beogradu radi ameri~ka Kancelarija za bilateralne odnose sa
SCG, sprovode}i svoj Zdruèni kontakt tim program, uobi~ajen za zemqe koje po~iwu bilateralnu saradwu sa SAD. Program je po~eo sa sedam aktivnosti u
2004. godini, pro{le je bilo 17, dok se u 2006. planira 37 aktivnosti sa Vojskom SCG. Radom Kancelarije SAD za bilateralne odnose u SCG rukovodi
pukovnik Ronald Hil.
Gospodine Hil, mnogi }e se zapitati odakle toliki interes za saradwu sa SCG,
odnosno wenom Vojskom?
@elimo da krenemo napred, èlimo da Srbija i Crna Gora bude spremna da pristupi Partnerstvu za mir (PzM) a onda i Natou, ~im ispuni svoje obaveze prema Hagu.
Srbija i Crna Gora je vaàn i sastavni deo Evrope. Hteli bismo da budete u mogu}nosti
da ostavite godine koje ste izgubili pod Milo{evi}em iza sebe i da se pridruìte evroatlantskoj porodici.
O
28
15. mart 2006.
S A D
Z A
B I L A T E R A L N E
Ovde ste ve} ~etiri meseca, dovoqno da steknete op{ti

utisak o saradwi sa VSCG?
Bilateralni odnosi sa SCG su nam zaista dobri, uspe{no sara|ujemo sa Vojskom, Ministarstvom odbrane SCG i uop{te sistemom odbrane. Naravno, postoji prostor da se ta saradwa unapredi, zbog ~ega intenzivno radimo na brojnim bilateralanim sporazumima, kao {to je onaj o Statusu snaga
SAD. Ve} vi{e od godinu dana sa svojim kolegama odavde radimo na pokretawu vi{e bilateralnih sporazuma, ukqu~uju}i i
Sporazum o bezbednosnoj saradwi koji }e otvoriti put za mnoge nove aktivnosti.
U {irok spektar aktivnosti Kancelarije za bilateralne
odnose u Beogradu ukqu~ena je i humanitarna pomo}. Reagovali ste na saobra}ajnu nesre}u na pruzi Beograd-Bar?
Ameri~ki ambasador u SCG Majkl Polt je, 8. februara,
uru~io vozilo hitne pomo}i i medicinsku opremu u vrednosti
preko 334.000 dolara crnogorskoj vladi.
Pored toga, postoje i programi pomo}i za podr{ku renovirawa javnih objekata, kao {to su {kole, klinike i siroti{ta. U ovom trenutku radimo na odobrenom projektu renovirawa {kole u Beogradu i ~ekamo na sredstva. Podneli smo i zahtev za neke projekte u 2006. za kombinovanu humanitarnu pomo}, ali svi ovi projekti jo{ uvek ~ekaju na odobrewe.
Da li to zna~i da po~etno teì{te va{eg delovawa u
SCG sa vojno-vojne prebacujete na vojno-civilnu saradwu?
Ne. Program usmeren na vojno-vojnu saradwu predstavqa centar delovawa na{e Kancelarije.
U kom se obliku on naj~e{}e pojavquje? Koji su trenutno
aktuelni programi?
Re~ je pre svega o seminarima. Tako su, primera radi,
u Top~ideru upravo zavr{ena dva dvodnevna seminara: jedan
na kome se govorilo o buxetu potrebnom za reformu sistema
odbrane, ~iji je ciq bio upaznavawe General{taba VSCG i
Ministarstva odbrane sa metodama primewivim u buxetirawu sistema odbrane. I drugi, o Jedinstvenom zakoniku vojnog
pravosu|a SAD. Pored toga, u Hrvatskoj je ovih dana zavr{en petodnevni seminar posve}en informativnoj bezbednosti.
Sada imamo osam qudi u Mar{al Centru koji poha|aju
kurseve zapo~ete u januaru. Oni poha|aju Program vi{ih studija bezbednosti u trajawu od 12 nedeqa, namewene oficirima
od ~ina poru~nika do ~ina pukovnika, kao i civilima zaposlenim u Ministarstvu odbrane, diplomatama, i slu`benicima
svih ministarstava povezanih s pitawima unutra{we i me|unarodne bezbednosti.
Istovremeno, jo{ dva va{a predstavnika poha|aju Program za studije terorizma i bezbednosti. Kurs je za oficire od
~ina majora do pukovnika i wima ogodvaraju}e pozicioniranim civilima.
U Dubrovniku }e se od 20. do 24. marta odràti konferencija posve}ena unapre|ivawu spremnosti da se upravqa
krizom ili umawe wene posledice putem saradwe razli~itih
centara za civilnu odbranu.
Od stranih zvani~nika ~esto ~ujemo da èle da na tim
aktivnostima vide vi{e èna. Da li je to na~in da se zadovoqi izvestan zahtev o ravnopravnijem poloàju polova, ili potreba da se istraè mogu}i druga~ijiji pogledi i
odgovori na pitawa bezbednosti?
Zaista se nadamo se da }e se pove}ati broj èna iz SCG
koje se {aqu na {kolovawe u Mar{al Centar. Taj broj je u po-
O D N O S E
S C G
KONFERENCIJE I KURSEVI
Srbija i Crna Gora }e tokom ove godine biti pozvana da u~estvuje na vi{e konferencija u organizaciji
Xorx Mar{al centra. Prva je Spremnost za reagovawe
u vanrednim situacijama u Jugoisto~noj Evropi (od 20. do
24. marta u Dubrovniku), zatim Transformacija odbrane (od 9. do 11. aprila u Garmi{u u Nema~koj), EU i NATO, budu}a uloga u jugoisto~noj Evropi (od 2. do 5. maja u
Berlinu u Nema~koj), Unutra{wa bezbednost (od 23. do
25. maja u Garmi{u u Nema~koj), Bezbednost granica Zapadnog Balkana (od 24. do 28. jula u Makedoniji), Ekonomska pitawa sistema (od 18. do 22. septembra u Garmi{u u Nema~koj).
U ovoj godini }e polaznici iz Srbije i Crne Gore mo}i da u~estvuju i na brojnim kursevima u Mar{al Centru.
Program izgradwe demokratije (od 17. aprila do 12. maja), Program usavr{avawa nema~kog jezika (od 17. aprila
do 12. maja), Seminar za vi{e zvani~nike (od 24. aprila
do 4. maja), Program vi{ih studija bezbednosti (od 19.
maja do 11. avgusta, konkuri{e se do 31. marta), Program
za studije terorizma i bezbednosti (od 26. maja do 30. juna, prijavqivawe do 7. aprila), Seminar za vi{e zvani~nike (od 28. avgusta do 8. septembra, prijavqivawe do 9.
jula), Program vi{ih studija bezbednosti (od 22. septembra do 15. decembra, konkuri{e se do 4. avgusta).
A. ANTI]
AMERIKANAC U BEOGRADU
Iako radi do kasnih no}nih sati, pa i vikendom, potpukovnik Hil je osetio Beograd toliko da je mogao da izvu~e dva zakqu~ka:
Beogra|ani, primetio sam, vrlo su fini qudi. A
primetio sam i to da je saobra}aj u va{em glavnom gradu
za izbegavawe.
U neformalnom delu susreta razgovorali smo i o
tome kako ameri~ka javnost percipira pripadnike svojih
oruànih snaga. Gra|ani ~esto umeju na ulici da pri|u
nekom na{em pripadniku i zahvale se za sve {to vojska
~ini za wih. Uz to, za na{e vojnike vaì da su zbog svojih
pretpostavqenih osobina, kao posve}enost, odlu~nost,
postojanost, poèqni bra~ni partneri. Ipak, kada razmi{qaju o slawu svojih sinova i k}eri u oruàne snage,
roditeqi pokazuju slabiji optimizam, koji povezujem s doga|ajima u Iraku kaè potpukovnik Hil.
re|ewu sa drugim zemqama mawi. Razlog nije samo ustanovqavawe jednakosti mu{karaca i èna, ve} i potreba da se sagledaju i mu{ki i ènski pogled na zna~ajna bezbednosna pitawa
dana{wice. Zahteva se i podjednak broj profesionalaca iz
razli~itih ministarstava, {to nije uvek lako posti}i. Glavna
stvar je ipak da to budu kvalifikovani qudi. Kada se vrate ku}i, imaju mogu}nost da se kroz doma}a udruèwa diplomaca
Xorx Mar{al centra sre}u, razmewuju mi{qewa i daqe razvijaju. Za sprovo|ewe svih aktivnosti imamo zna~ajnu podr{ku
Ministarstva odbrane SCG. Redovno se sastajem sa predstav-
29
SARADWA
AKTIVNOSTI
KANCELARIJE SAD
ZA BILATERALNU
SARADWU
Danas Kancelarija pokriva nekoliko oblasti, kaè gospodin Hil i
isti~e potrebu za weno pro{irewe.
Prva oblast je Program zdruènog
kontakt tima koju ~ini pet vrsta aktivnosti. U okviru prve od tih aktivnosti,
Putuju}i kontakt timovi dolaze u zemqu doma}ina i razmewuju informacije o tome kako SAD obavqa svoj posao. Ovo je najdelotvornija vrsta aktivnosti koja doseè do najve}eg broja
vojnih lica sredweg nivoa zemqe doma}ina. Druga oblast su studijske posete kada se {aqe ograni~eni broj
stranih vojnih lica u baze SAD u Zapadnoj Evropi ili Sjediwenim Dràvama. Tre}a aktivnost obuhvata konferencije, koje se sprovode
onda kada vi{e dràva ima zajedni~ki interes za odre|enu temu. êtvrta aktivnost obuhvata ograni~eni broj pojedinih razmena eksperata na odre|enom poqu ({tabnih oficira ili podoficira). Na primer, zemqe koje rade na razvoju novog korpusa
podoficira imaju dosta koristi zbog pove}ane razmene osobqa. Na kraju, maksimalno se koriste posete SAD brodova za
sprovo|ewe vi{e aktivnosti sa niskim tro{kom.
Druga oblast delovawa moje Kancelarije je slawe studenata u Xorx Mar{al centar u Garmi{-Partenkirhenu u Nema~koj.
Mar{al Centar je vode}a transatlantska bezbedonosna i vojna
obrazovna institucija, posve}ena stvarawu stabilnijeg bezbedonosnog okruèwa. Ciq Mar{al Centra je da spoji najboqe i
najsposobnije vojne i bezbedonosne eksperte u usponu, ukqu~uju}i i vojna i civilna lica, mu{karce i ène, {irom Evrope i
Evroazije. Odabrani studenti iz SCG poha|aju Program vi{ih
bezbedonosnih studija. To je 12-nedeqni vi{i kurs studija za lica koja se profesionalno bave bezbedonosnim poslovima.
Postoji i Program za studije terorizma i bezbedonosti.
On traje pet nedeqa i namewen je nivou rukovodilaca. On kombinuje predavawa, seminare, studije slu~aja, i ve`bu na kraju
kursa i ukqu~uje jednonedeqnu studijsku posetu Sjediwenim Ameri~kim Dràvama radi posmatrawa i interakcije sa agencijama
i organizacijama koje su direktno ukqu~ene u globalni rat protiv terorizma.
nicima MO i sara|ujem u nastojawu da na kurseve u inostranstvu po{aqemo najboqe kandidate.

Sada planirate program seminara usmerenih ka vojsci
za 2007. godinu. Kako to konkretno radite?
Upravo utvr|ujemo teme koje èlimo da obradimo, ali
kona~nu re~ ima va{e Ministarstvo odbrane. Proces planirawa izgleda otprilike ovako. Va{e Ministarstvo odbrane
donosi odluke o tome {ta èli da se radi, a moja je uloga da
podrìm te aktivnosti. Za to treba da dobijem saglasnost moje vi{e komande, Evropske komande. Mi odràvamo konferenciju za planirawe unutar zemqe gde spojimo predstavnike iz
razli~itih vidova da traè podr{ku za ove aktivnosti.
Ove godine planiramo {irok spektar seminara, od
onih posve}enih planirawu i pripremawu za odràvawe
mira, preko vojnog obrazovawa, do onih o civilnoj odbra-
30
Seminar za vi{e zvani~nike je

dvonedeqni program visokog intenziteta posebno izra|en da odgovori na
jedinstveni niz bezbedonosnih pitawa
koja su od naro~itog interesa za vi{e
zvani~nike odgovorne za ova pitawa
na dràvnom nivou. U~esnici su visoki dràvni zvani~nici, generali, vi{e diplomate, ~lanovi parlamenta i
akademici sponzorisani od vlade.
Program gra|ewa demokratije je
~etvoronedeqni kurs za usavr{avawe
engleskog jezika, ~iji je ciq da pripremi vojne i civilne lidere sa Balkana
da razviju znawe jezika potrebno za
delotvorno u~estvovawe u rezidentnim kursevima Mar{al Centra. U~esnici tog programa imaju priliku da
poboq{aju svoj re~nik i gramatiku,
kao i da razviju sposobnosti za kriti~ko ~itawe i usmene diskusije. Obezbe|ujemo i kurseve na kojima polaznici mogu unaprediti poznavawe nema~kog. Govorni
jezici kurseva su engleski, nema~ki i ruski, zbog ~ega odabiramo oficire koji te~no govore neki od tih jezik. Potom, {aqemo
polaznike na konferencije posve}ene razli~itim temama. Fokus konferencija je na pet strate{kih nivoa: borba protiv terorizma, planirawe nacionalne bezbednosti, upravqawe krizama, civilno-vojni odnosi i organizovani kriminal. Konferencije se sprovode u dràvnom, regionalnom i multinacionalnom formatu, na vi{e jezika, i u Nema~koj i na me|unarodnim evroazijskim lokacijama. Ja sam odgovoran za odabir kvalitetnih qudi iz SCG za konferencije.
Deo mog rada usmeren je i na Klirin{ki centar za jugoisto~nu Evropu. Namera je da se koordini{u programi bezbedonosne
pomo}i Natoa i prijateqskih dràva za Albaniju, Hrvatsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i Crnu Goru. Ciq je da se
najboqe iskoriste ograni~ena sredstva i da se sinhronizuju napori na postizawu zajedni~kih ciqeva u Zapadnom Balkanu.
Kancelarija tako|e radi i na Programu udruèwa za borbu protiv terorizma. Ovaj program omogu}ava Ministarstvu
odbrane SAD da pomaè kqu~nim saveznicima u koordinisawu
i saradwi u globalnom ratu protiv terorizma. Kancelarija
trenutno nastoji da dobije diskreciono finansirawe za 2007.
od Evropske komande za edukaciju/obuku. Srbija i Crna Gora
trenutno ne dobija direktne alokacije za ovaj program.
ni planirawu spre~avawa prirodnih katastrofa i drugih. Sve je usmereno na pomo} reformisawa sistema odbrane SCG.
U jednom trenutku ste rekli da nam je budu}nost sjajna.
Na ~emu zasnivate taj optimizam?
Zaista mislim da je budu}nost sjajna. Naravno, potrebno
je da se potpi{e Sporazum o bezbednosnoj saradwi koji }e
otvoriti put za otvarawe cele Kancelarije za saradwu u oblasti odbrane u SCG koja bi pratila sprovo|ewe Me|unarodnog
vojnog obrazovawa i obuke i Programa finansirawa stranih
vojska.
Potpisivawe Sporazuma o statusu snaga SAD (SOFA) otvara i Program dràvnog partnerstva sa dràvom Ohajo. Program dràvnog partnerstva podsti~e razvoj dugoro~nih institutivnih i ekonomskih veza.
Sneàna \OKI]
15. mart 2005.
Me|unarodna saradwa
Ministarsko uputstvo
POSETA DELEGACIJE AUSTRIJE
PRIORITETI
ODBRAMBENE
POLITIKE
Zamenik na~elnika Sektora za politiku odbrane

Ministarstva odbrane Austrije general Johan Puher
boravio je krajem februara
u poseti Ministarstvu odbrane SCG.
Tokom dvodnevne posete, on je predstavio Program
predsedavawa Austrije Evropskom unijom za 2006.
General Puher je razgovarao sa pomo}nikom mi-
General Johan Puher
nistra za politiku odbrane

SCG Sneànom Samarxi}Markovi}, zamenikom na~elnika General{taba Vojske SCG general-majorom
Zdravkom Pono{em i drugim predstavnicima Ministarstva odbrane SCG i General{taba VSCG o predstoje}oj poseti ministra
odbrane Austrije i bilateralnoj vojnoj saradwi Austrije i SCG.
PRIJEM ZA AMBASADORA ITALIJE

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je
28. februara u prostorijama General{taba novoimenovanog ambasadora Italije
u Beogradu Aleksandra Merola. U pratwi ambasadora
bio je i izaslanik odbrane
Italije pukovnik Lucio Bata.
Tema razgovora bila je
reorganizacija Vojske SCG i
mogu}nost unapre|ewa vojno-ekonomske saradwe dveju
zemaqa.
UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA

Tro~lana delegacija
Ministarstva odbrane Republike Makedonije boravila je u radnoj poseti Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore. Delegaciju
je predvodio rukovodilac
u Sektoru za qudske resurse makedonskog ministarstva odbrane Ajredin Ru{iti. U sastavu delegacije
bili su i Julija Stojanova
i potpukovnik \or|i Mitrinoski.
Goste iz Makedonije
najvi{e je zanimalo kako se u na{oj zemqi re{avaju pitawa upravqawa qudskim resursima, naro~ito u oblasti
pravne regulative. Tokom prijema kod pomo}nika ministra odbrane za qudske resurse mr Zorana Jefti}a i na~elnika
Uprave za kadrove MO general-majora
Slobodana Tadi}a, makedonski stru~wa-
ci su se zanimali za sprovo|ewe programa Prisma za prekvalifikaciju vi{ka

vojnog kadra, pri ~emu je najvi{e bilo re~i o organizaciji regionalnih centara za
obuku i aktivnostima na marketing{kom
planu.
A. A.
Nedavno je ministar odbrane, prvi

put kod nas, doneo Ministarsko uputstvo.
O kakvom je dokumentu re~?
U zemqama Natoa i Partnerstva za
mir, ministarsko uputstvo poznato je pod
razli~itim nazivima. Naj~e{}e se zove
Vodi~ za godi{we planirawe odbrane,
a predstavqa deo procesa planirawa po
standardima Natoa.
Prema stavu Natoa, ministarsko
uputstvo treba da obezbedi transparentnost u planirawu odbrane za sve relavantne u~esnike u tom procesu. U tom dokumentu uglavnom se planiraju zahvati iz
oblasti reforme sistema odbrane. Po{to
mnoge zemqe partneri imaju ozbiqnih
problema u kreirawu odgovaraju}e finansijske baze za reformu sistema odbrane,
tim dokumentom nastoje da zatraè pre
svega politi~ku, a zatim i finansijsku podr{ku za sprovo|ewe odre|enih reformskih zahvata i to za period planirawa.
Svrha ministarskog uputstva jeste da
za odre|eni period planira izgradwu odgovaraju}e strukture snaga, koje su dobro
opremqene, i saradwu civilnih i vojnih
struktura u tom procesu, zbog neophodne
pripremqenosti za izazove, rizike i
pretwe bezbednosti, te odgovora na wih.
Ministarsko uputstvo obuhvata oblasti od vitalnog interesa za bezbednosnu i
odbrambenu politiku zemqe, odgovaraju}e
planirawe snaga, planirawe buxeta za taj
period, upravqawe qudskim resursima,
izradu koncepta profesionalizacije snaga i ostale mere koje su uzro~no-posledi~no vezane sa procesom reforme, kao {to
su smawewe snaga, zatvarawe baza i adekvatan raspored opreme i ostali zahtevi
reforme. Uputstvo je osnova za pridobijawe doma}e i me|unarodne javnosti za prioritete u odbrambenoj politici iz oblasti odbrane i bezbednosti jedne zemqe, ~ime se obezbe|uje efikasno izvr{avawe dugoro~nih planova izgradwe i modernizacije snaga. Ono je, ustvari, instrukcija ministra odbrane pot~iwenima u sistemu odbrane, zbog izrade niìh sistemskih dokumenata za period od jedne godine.
Uglavnom obuhvata oblasti bezbednosti i odbrambene politike, prioritete u
realizaciji, pregled planirawa i strukturu snaga, planirawe buxeta, upravqawe
resursima, predstavqawe reformskih zahvata koji su planirani i treba da se
sprovedu u toku jedne godine, te kontrolu
izvr{avawa zadataka za tu godinu.
Katarina [TRBAC
31
SARADWA
BEOGRADSKA [KOLA ZA STUDIJE BEZBEDNOSTI
PROJEKTOVAWE
BUDU]NOSTI
Po~etkom marta u Centru
za civilno-vojne odnose
sve~ano je otvorena
Beogradska {kola za
studije bezbednosti.
Osnovana uz podr{ku
Vlade Kraqevine
Norve{ke i fondacije
Balkan Trust for Democracy,
{kola bi trebalo da
doprinese razvoju studija
bezbednosti u SCG putem
eogradska {kola je istraìva~ko odeqewe Centra za civilno-vojne

odnose u kome su mladi istraìva~i stalno zaposleni, {to je za dana{we prilike retkost i privilegija za odabrane kandidate. Ideja
o osnivawu [kole, po re~ima wenog direktora Miroslava Haxi}a,
proistekla je iz saznawa da Centru za civilno-vojne odnose nedostaje istraìva~a, te da postoje}i {kolski sistem nije dovoqan. Tu se
razvila zamisao o dodatnom pripremawu mladih
istraìva~a za oblast
bezbednosti.
Oblast bezbednosti prepoznali smo kao
oblast koja zahteva poseban izbor i vo|ewe istraìva~a. Beogradska
{kola za studije bezbednosti ozna~ava i ulazak
Centra za civilno-vojne
odnose u novu fazu. U
prethodnom periodu on je
dostigao svoj vrhunac,
uradio je brojna istraìvawa, objavio mnogo
istraìvawa i akademskog
usavr{avawa mladih
istraìva~a.
32
Prof. dr Miroslav Haxi},

direktor [kole
15. mart 2006.
Jelena Unijat, koja je na poslediplomskim studijama na Pravnom

fakultetu, kaè:
Po{to sam radila u Pravnom
savetovali{tu Centra, zainteresovala sam se za teme iz oblasti
bezbednosti i prijavila za konkurs. îwenica da sam primqena
za mene zna~i napredovawe u karijeri i mogu}nost upoznavawa
relevantnih qudi. Zainteresovana sam za istraìvawe organizovanog kriminala, a nakon zavr{etka rada ovde poku{a}u da se
zaposlim u nekom dràvnom organu.
@eqko Mirkov, specijalizant na

Fakultetu politi~kih nauka
(FPN), smatra da }e ulazak u Beogradsku {kolu za studije bezbednosti predstavqati dobar nastavak
wegovog nau~nog napredovawa. Budu}i da je diplomirao me|unarodne odnose na FPN, na{ao je kop~u izme|u me|unarodnih odnosa i
globalne i nacionalne bezbednosti, te mogu}nost wihove primene
na doma}i sistem bezbednosti.
Sa otvarawa Beogradske {kole bezbednosti
publikacija, ali je postajalo jasno da mora da napravi novi

korak. Ostajawe na postoje}em zna~ilo bi polagano iscrpqivawe i tapkawe u mestu. Otvarawem {kole mladima smo otvorili dodatni prostor za istraìvawe, a Centru mogu}nost da
se isku{a u vo|ewu mladih istraìva~a u sistematskom dopunskom osposobqavawu. Oni su svi zavr{ili fakultete, ali
nisu specijalizirani za pitawa bezbednosti. Usmerili smo
se na to da prona|emo najefektnije na~ine da ih uvodimo u tu
oblast, da ih podstaknemo da se u woj prona|u. Tema bezbednosti bi}e vru}a tema jo{ mnogo godina ne samo na Balkanu,
ve} i u globalnom selu u kome svi ìvimo. Ako mladi istraìva~i prona|u motive da ostanu u tom poqu, utoliko boqe.
Istovremeno }emo ih podsticati da se oku{aju i u praksi, da
odu u Ministarstvo odbrane, MUP i sli~ne vladine institucije koje se bave reformom sektora bezbednosti, kako bi znawa koja su ovde stekli poku{ali da primene u praksi. Time bi
KOMENTORI I SAVETNICI
Istraìva~i imaju pet komentora iz regiona, odabranih po poznavawu odre|enih oblasti iz sistema bezbednosti. Re~ je o profesorima sa razli~itih univerziteta, dr Biqani Vankovskoj (Skopqe), dr Sini{i Tatalovi}u (Zagreb), dr
Miroslavu Haxi}u (Beograd), dr Qubici Jelu{i} (Qubqana)
i prof. dr Marjanu Male{i~u (Qubqana).
Rad [kole usmerava me|unarodni Stru~ni savet koji
~ine dr Vladimir Bilanxi}, Miqenko Dereta, prof. dr Entoni Forster, prof. dr Vladimir Goati, mr Milorad Timoti}, Stole Ulriksen, mr Ivan Vejvoda i dr Teodor Vinkler.
Diplomirani sociolog Marko Milo{evi} je upravo odsluìo vojni rok i

traìo posao, kada je video oglas za
prijem istraìva~a:
Konkurs me je zainteresovao jer
sam se u diplomskom radu bavio globalizacijom i terorizmom. Za vreme
vojnog roka, koji sam sluìo u 72.
specijalnoj brigadi u Pan~evu, imao
sam prilike da sara|ujem na jednoj
temi vezanoj za terorizam To me je jako zainteresovalo. Ovde sam u fazi
prikupqawa baze podataka i lagano
su po~eli da se profili{u projekti
na kojima radimo. Sa kolegom radim na temi vezanoj za na{e u~e{}e u mirovnim misijama, u kojoj }emo predstaviti prednosti i
probleme takvog angaòvawa zemqe.
Mr Jasmina Gli{i},
zamenik direktora [kole
proverili svoja teorijska znawa i dobili nov podsticaj za

daqa istraìvawa kaè gospodin Haxi}.
Primqeni kandidati su pa`qivo odabrani isti~e zamenik direktora {kole Jasmina Gli{i}. Oni imaju visok
prosek, preporuke mentora sa osnovnih studija, te~no govore
engleski jezik, a procewivani su i na osnovu pisma motivacije, eseja na razli~ite teme iz oblasti bezbednosti, intervjua. Proces selekcije trajao je puna dva meseca.
U {koli se istraùje pet poqa: bezbednost evroatlantske
zajednice, bezbednosni profil jugoisto~ne Evrope i zapadnog
Balkana, reforma sektora bezbednosti, bezbednost i dru{tveni razvoj i javni nadzor sektora bezbednosti. Istraìva~i rade
pod vo|stvom pet komentora iz regiona, zadovoqni su uslovima
u kojima rade i mogu}nostima koje se otvaraju pred wima.
Sneàna \OKI]
33
RESURSI
GODINU
DANA OD
POTPISIVAWA
PROTOKO
MAJURSKA ADA
Neposredno uz levu obalu

Dunava, nizvodno od
novosadske Rafinerije
i Toplane, u zahvatu autoputa
BeogradSubotica i reke
Dunav, na udaqenosti oko
12 kilometara od centra
Novog Sada i povr{ini
280 hektara, u dogledno
vreme trebalo bi da
otpo~ne izgradwa baze
Vojske SCG Majurska ada,
gde bi se izmestio najve}i
broj jedinica novosadskog
garnizona, koje su sada
locirane u jezgru
grada
34
vu prvu i po svim svetskim standardima savremenu bazu Vojske

SCG, prema predloènom projektu, ~inilo bi devet zona: Komanda sa planiranih 12 objekata, zona stanovawa sa ukupno
27 objekata za sme{taj oko 2.000 vojnika, tehni~ka zona sa
voznim parkom i prate}im objektima, ekonomska zona i skladi{ta, zona sporta i rekreacije, koja bi objedinila sportske
terene i ve`bali{ta za borbenu obuku razli~ite namene, zona zimovnika za brodove Re~ne flotile, tehni~ki poloàji i preostalo
zemqi{te.
No, da li }e i kada biti iskopani prvi kubici zemqe i ozna~iti po~etak radova, jo{ je, po svemu sude}i, neizvesno.
Naime, biv{i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini} i
gradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi}, 31. januara protekle
godine, u Novom Sadu, potpisali su Protokol o razmeni vojnih nepokretnosti u tom gradu za izgradwu nove vojne baze Majurska
ada i pribavqawe odre|enog broja stambenih jedinica za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske SCG u tom garnizonu.
Kako smo saznali iz razgovora sa potpukovnicima Miodragom \or|evi}em iz Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane SCG i Miodragom Nikoli}em iz Komande Novosadskog korpusa, shodno ta~kama potpisanog Protokola, Uprava za infrastrukturu je u saradwi sa JP Urbanizam i Zavodom za izgradwu
grada Novog Sada, sredinom marta pro{le godine, izradila investicioni program izgradwe vojne baze i prosledila ga na daqu
operacionalizaciju.
Komanda novosadskog garnizona je, ispuniv{i svoju obavezu iz
Protokola, izradila pregled potrebnog broja stanova za pripadnike garnizona i dostavila ga radnoj grupi Ministarstva odbrane
za realizaciju Odluke o izradi detaqnog urbanisti~kog plana za
vojnu bazu Majurska ada, kojim je obuhva}eno 957 stanova, koliko
nedostaje za stambeno zbriwavawe aktivnih i penzionisanih profesionalnih pripadnika VSCG koji ìve i rade u tom garnizonu.
15. mart 2006.
LA
IZGRADWI
VOJNE
BAZE
NOVOM
SADU
JO[ NA PAPIRU
Da li }e i kada
na ovom mestu
po~eti izgradwa
vojne baze
Jedan od najvrednijih objekata za razmenu

Komanda Novosadskog korpusa
U prvoj polovini juna 2005. godine Grad Novi Sad, u saradwi sa Upravom za infrastrukturu izradio je i prethodnu studiju
za izradu detaqnog urbanisti~kog plana vojne baze Majurska
ada, a izra|ena je i procena vojnih nepokretnosti u garnizonu
Novi Sad, predvi|enih za razmenu, koja je obuhvatila oko 238
hektara vojnog zemqi{ta, sa 296 gra|evinskih objekata ukupne
korisne povr{ine 113.297 kvadratnih metara, procewenih na
blizu sto miliona evra.
Sa~iwena procena dostavqena je gradona~elnici Novog Sada, kako bi Grad dostavio svoju ponudu Ministarstvu odbrane
SCG. Time je Ministarstvo odbrane izvr{ilo sve obaveze pro-
istekle iz potpisanog Protokola, a na potezu su ostale gradske

strukture i tu se zastalo.
Prilikom boravka u Novom Sadu, 26. januara ove godine,
ministar odbrane Zoran Stankovi} susreo se i sa Majom Gojkovi}, gradona~elnicom Novog Sada, i Igorom Mirovi}em, direktorom Zavoda za izgradwu grada, sa kojima je, izme|u ostalog,
razgovarao i o izgradwi budu}e vojne baze Majurska ada. Tokom razgovora Maja Gojkovi} je izrazila spremnost za saradwu
sa Ministarstvom odbrane kada je u pitawu razmena nepokretnosti, {to predstavqa uslov za izgradwu vojne baze i jednog broja nedostaju}ih stanova za pripadnike novosadskog garnizona,
ali je istakla i da grad Novi Sad sa svojim buxetom (za ovu godinu oko 120 miliona evra) nije u mogu}nosti da sam finansira
celokupnu procewenu vrednost vojnih nepokretnosti, te da tako
ne moè ispuniti eventualni zahtev za razmenu po sistemu sve
za sve, no da je tu mogu}e ukqu~iti i druge zainteresovane investitore za neki dogledan period.
Tokom razgovora zakqu~eno je da treba napraviti prve razmene pojedinih objekata i lokacija za koje je Novi Sad najzainteresovaniji, kao {to su, na primer, objekati Kluba VSCG i Komande Korpusa, zemqi{te u Sremskoj Kamenici, i drugi. Dogovoreno je da se {to pre izme|u Ministarstva odbrane i Grada sa~ini generalni ugovor, kojim bi se Grad opredelio za ulazak u
razmenu nepokretnosti i dao pravne i obavezuju}e osnove za
obe strane. Kako je re~eno, za ovu razmenu neophodna je i saglasnost republi~ke Vlade, pa bi i ona bila ukqu~ena u potpisivawe generalnog ugovora. Iz wega bi proiza{li pojedina~ni ugovori za svaku nepokretnost. No, da bi se izbegla duga administrativna procedura i ubrzao proces razmene, mogu}e je odlu~iti se samo za izradu pojedina~nih ugovora. Odluka o tome o~ekuje se u narednim danima.
Budimir M. POPADI]
35
C E N T A R
Snimio G. STANKOVI]
ZA[TITA
Z A
O B A V E [ T A V A W E
B E O G R A D A
JEDAN POZIV ME
Kada se ru{ila zgrada
na Vra~aru, sve nadle`ne
gradske slu`be bile su
obave{tene za dva do tri
minuta. Prilikom poàra
u Novom domu za ~etiri
minuta svi su bili potpuno
svesni kolika je stvarna
opasnost... I tako u svim
sli~nim situacijama
kaè prvi ~ovek Centra
za obave{tavawe Beograda
Qubi{a Majstorovi}.
36
rostorije Centra za obave{tavawe u zdawu Skup{tine grada Beograda ve} na prvi pogled ostavqaju utisak opremqenosti po visokim standardima. Tu su video-ekrani koji pruàju pregled trenutnog stawa na
svim va`nijim gradskim saobra}ajnicama i raskrsnicama, pultovi sa
kojih se mogu uspostaviti pouzdane veze sa slu`bama i institucijama
relevantnim za postupawe u vanrednim situacijama, upravqa~ke kutije za uzbuwivawe na celokupnoj gradskoj teritoriji. Re~ je o mestu sa kojeg
moè mnogo da se u~ini za ja~awe bezbednosti stanovnika Beograda.
Donekle je ta~an utisak ve}ine na{ih posetilaca da smo izuzetno
dobro opremqeni. Va`no je pri tom znati da svaki ure|aj ili deo opreme
ima strogo namensku funkciju. Ni{ta od onoga {to se nalazi u prostorijama Centra nije nabavqeno a da se nije dobro razmislilo za koju }e svrhu biti kori{}eno isti~e prvi ~ovek Qubi{a Majstorovi}. Centar za
obave{tavawe prema vaè}oj organizacionoj {emi funkcioni{e kao stoèrni deo slu`be osmatrawa i obave{tavawa na nivou grada. Sama slu`ba osmatrawa i obave{tavawa deluje u okviru Centra za odbranu Beograda, jednog od centara pod ingerencijom Uprave za odbranu Republike
Srbije. Ta uprava se opet, prema sada{woj organizaciji, nalazi unutar
Ministarstva odbrane poja{wava gospodin Majstorovi}.
Takvo, dakle, mesto zauzima Centar u sistemu odbrane. A kako u praksi izgleda svakodnevno suo~avawe sa isku{ewima u trenucima kada nema
vremena za preispitivawe vaqanosti komandnog lanca, kada sa samo
nekoliko poziva treba doprineti da se spasu qudski ìvoti i sa~uva vredna imovina?
BRZO REAGOVAWE
Mi nismo imali nedoumica kako da postupamo, jer smo bez prestanka morali da u praksi odgovaramo na konkretne izazove. Nismo jadikovali zbog slabih finansijskih kapaciteta nadle`ne uprave Ministarstva odbrane, ve} smo se za pomo} obratili gradskoj skup{tini, koja
je na zajedni~ko zadovoqstvo znala da prepozna obostrani interes i
uloìla potrebna sredstva u opremawe centra odgovara gospodin Majstorovi}.
15. mart 2006.
Ne moè se zaobi}i ni li~ni doprinos gradskih ~elnika

ostvarivawu saradwe. Tako je gradona~elnik Nenad Bogdanovi}, inèwer po struci, do detaqa èleo da prou~i tada{we
tehni~ke mogu}nosti Centra. Kada je prepoznao ure|aj koji je
sam projektovao jo{ pre dvadesetak godina, pokazao je da nimalo ne boluje od sujete, ve} da razmi{qa u kategorijama
profesije. Rekao je da je on sam najsvesniji da je doti~ni ure|aj zastareo i da ga treba hitno zameniti novim. Istu voqu
da se razumevawem potreba Centra da doprinos i radu vlastitih sekretarijata iskazali su i ostali aktuelni gradski
~elnici.
Danas zaposleni u toj instituciji va`noj za bezbednost gra|ana i imovine pomno prate de{avawa na teritoriji grada Beograda i Ma~vanskog i Kolubarskog okruga, odnosno [apca i Vaqeva. Interveni{u {to je brè mogu}e, pa su oni sa kojima sara|uju shvatili da je kontakt sa osobqem Centra najefikasniji na~in da se brzo koordinira zajedni~ki rad raznorodnih slu`bi.
Kada se ru{ila zgrada na Vra~aru sve nadle`ne gradske
slu`be bile su obave{tene za dva do tri minuta. Prilikom poàra u Novom domu za ~etiri minuta svi su bili potpuno svesni kolika je stvarna opasnost... I tako u svim sli~nim situacijama kaè Majstorovi}.
U zoni odgovornosti Centra bilo je vi{e situacija u kojima je trebalo reagovati brzo i efikasno. Od zemqotresa u
mioni~kom kraju, preko poplava na mikronivou, u uskim gr-
WA SVE
lima gradske kanalizacije, na koja nas podseti svaka ve}a ki{a, elementarnih nepogoda kakvi su nailasci gradonosnih
oblaka ili opasna klizi{ta, pa do hemijskih akcidenata pri rukovawu opasnim materijama.
POVEREWE U SISTEM
Neke od opasnosti na koje se re|e pomi{qa jesu nesre}e pri
radu u rudnicima, kao {to je veliki kolubarski ugqeni bazen. Brane hidrocentrala i druge hidroakumulacije tako|e su osetqive
ta~ke, na kojima su qudi izloèni izvesnim opasnostima. Rad u
gra|evinarstvu i na drugim mestima sam po sebi krije rizik i mogu}nost eksplozije i ru{ewa, ~ime se ~esto ugroàva i okolina
lokacije na kojoj se izvodi. Na spisak rizika dodat je i terorizam.
Na~elnik beogradske
slu`be osmatrawa
i obave{tavawa
Qubi{a Majstorovi}
POSETA SLU[ALACA
[KOLE NACIONALNE ODBRANE
Slu{aoci [kole Nacionalne Odbrane ([NO), gde se
{koluju oficiri koji }e obavqati najodgovornije du`nosti
u General{tabu i Ministarstvu odbrane, posetili su nedavno Centar za obave{tavawe Beograda i sagledali aktivnosti tog centra, koje imaju mnogo dodirnih ta~aka sa
zadacima VSCG.
Na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik Qubi{a
Lojanica istakao je tom prilikom da je prema usvojenoj strategiji jedan od teì{nih zadataka VSCG pruàwe pomo}i dràvama ~lanicama u vanrednim situacijama, te je na tom poqu
potrebno uspostaviti {to te{wu me|usobnu saradwu.
Zastupnik na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije Milan Popadi} govorio je o te{kom stawu u kom se ta
uprava nalazi zbog niza lo{ih odluka koje su donete tokom
posledwe decenije dvadesetog veka. Gospodin Popadi} je izneo i vi|ewe reformi kojima bi se taj segment odbrane izmestio iz Ministarstva odbrane, uz pove}awe nadle`nosti Republike i lokalne samouprave. Pri tom }e se, kako je naglasio, funkcionalna povezanost sa Vojskom samo pove}ati, a
izbe}i }e se preklapawe u radu i nedoumice oko nadle`nosti
tokom upravqawa krizama.
Zadovoqni smo telekomunikacijama kao delom na{eg sistema. @i~ne i radio-veze sa svim va`nim saradnicima besprekorno funkcioni{u, {to se potvrdilo u ve}ini slu~ajeva.
Planiramo da u skorije vreme pro{irimo sistem uzbuwivawa
na podru~ja koja su posledwih decenija naglo urbanizovana, pa
na wima nema dovoqno sirena nagla{ava Majstorovi}.
Dragocenu pomo} timu za delovawe u vanrednim situacijama, koji u ime Skup{tine grada predvodi gospodin Vlada Markovi}, pruàju informacije koje se dobijaju od Hidrometeorolo{kog
zavoda, Gradskog zavoda za za{titu zdravqa i sli~nih institucija. Kqu~na linija razdvajawa prema teìni problema, odnosno
stepenu ugroènosti gra|ana, jeste ona {to odvaja probleme koje
mogu da re{e same gradske komunalne slu`be od onih koji su u
potpunom smislu re~i vanredne situacije i zahtevaju angaòvawe
svih raspoloìvih snaga za wihovo prevazilaèwe.
U mnogim vanrednim situacijama izme|u faza uzbuwivawa i
spa{avawa nema me|ufaze evakuacije ili sklawawa gra|ana.
Zato se takve nesre}e nazivaju i neo~ekivanim, za razliku od
onih koje se, ma koliko opasne bile, mogu predvideti i tako spre~iti gubitak qudskih ìvota. ôvekovu prirodu je, naàlost, te{ko promeniti, pa uvek ima nevernih Toma koje
ne poslu{aju upozorewa, zbog ~ega stradaju, iako je situacija bila o~ekivana. Upravo to se
dogodilo kada je nai{ao uragan Katerina na
obale Meksi~kog zaliva, svedo~i gospodin Majstorovi}, koji je ba{ u to vreme boravio u Americi. Nadle`ni su na vreme upozorili stanovni{tvo, ali ve}ina zbog razli~itih razloga nije
èlela ili nije mogla da se skloni iz ugroène
zone i posledice su time bile znatno teè.
Sve {to zaposleni u Centru za obave{tavawe
Beograda svakodnevno ~ine da pove}aju bezbednost svojih sugra|ana ima i neku vrstu kumulativnog efekta. Posle svake dobre reakcije na terenu, qudi sti~u sve ve}e poverewe u sistem koji se
u celini brine o wihovoj za{titi. Centar ispuwava svoju ulogu kao deo tog sistema, na najboqi
na~in potvr|uju}i da uistinu ponekad jedan poziv
moè da promeni sve.
Aleksandar ANTI]
37
POVODI
O@IQCI RATNIH
Iako su ostale mnoge nedoumice, zajedni~ka èqa je da napad snaga Natoa na

Saveznu Republiku Jugoslaviju ostane i posledwi govor oru`ja na na{im prostorima.
Od tada, mnogo se toga izmenilo od imena na{e dràve i wene unutra{we strukture
do odnosa prema me|unarodnoj zajednici. Ali ostali su duboki oìqci rata, izgubqeni
ìvoti pre svega, titraj nemira uvek kada pri~amo, pi{emo ili razmi{qamo o tom periodu.
a prelasku izme|u zime u prole}e 1999. godine zatvorena je
posledwa stranica kwige rata i ratova u pro{lom veku na
na{im prostorima. Jeste, bilo je stra{no... Bilo ne ponovilo se! Sa ove distance gledano moèmo zakqu~iti kako su
onolike patwe i nesaglediva razarawa bili u najmawu ruku nepotrebni.
Da ne ulazimo u politi~ku polemiku o odnosu onda{weg rukovodstva SRJ i me|unarodne zajednice, o svemu {to je prethodilo, o
mukotrpnim i iscrpquju}im pregovorima, najzad, i ucenama. Jedina
vaqana pouka svodi se na racionalno pitawe: za{to je svekolika
mudrost Evrope dozvolila da se tvrdoglavo u{an~i u ratne bunkere i svoj um zarobi u topuze?
Ona narodna kaè da sila nikada nije mo lila Boga, ali ne
kaè da je tako i prolazila. Nikada ni{ta trajno nije re{ila, nikome dobro nije donela. Dodu{e, ubrzo posle te nesre}e, dogodile
su se velike dru{tvene promene. U{li smo u burne tokove tranzicije, kre}emo se ka evroatlantskim integracijama... Dogodilo bi se
isto, pre ili kasnije, i da nije bilo zlokobnog zvuka sirena, bombi, nevinih `rtava me|u kojima su i deca... Da nisu stravi~no razarani privredna infrastruktura, bolnice, {kole...
U to vreme ~uli smo za jednu novu sintagmu kolateralna `rtva ({teta). Cini~ni eufemizam. Mnogi na{i qudi nisu znali {ta
zna~i, ali su je brzo osetili. Voz uni{ten na mostu, krilo bolnice
u vatri, devoj~ica ubijena u kupatilu... I kakav bi to blaèni nektar trebalo popiti, pa da i posle sedam godina spere gor~inu onih
78 dana besomu~nog bombardovawa i stradawa!
H STRADAWA
Da li se vazdu{nom kampawom, {to je jo{ jedan eufemizam
smi{qen u sedi{tu Natoa, trajno re{ilo pitawe Kosmeta, da li
su humano i pravi~no donete sve potowe odluke? Da li nam je neko
pomogao da podignemo bar jednu }upriju?
Uz ovu nesre}nu godi{wicu, ono {to svet, Evropa pre svih, treba i mora da ose}a prema na{em narodu i wegovoj vojsci, jeste po{tovawe. S na{e strane nijedan metak nije ispaqen na tu|u teritoriju, a po na{im glavama je padalo i padalo... Pravi~na istorija }e
se svakako odre}i besmislenog prava progla{ewa pobednika.
Danas ne moèmo i ne treba mimo sveta. Pripadnici Vojske
SCG odlaze ili se pripremaju za mirovne misije, {koluju se i usavr{avaju u zemqama ~lanicama Natoa. Sve odlike na{ih stare{ina i vojnika vaqano su procewene i visoko ocewene. Dobar deo
tog autoriteta podignut je upravo tokom bombardovawa. Zemqa
slaba{nog ekonomskog potencijala, iscrpqena raznoraznim sankcijama, sa vojskom naoruànom zastarelom ratnom tehnikom, trebalo je da bude lak plen i brza `rtva. To se nije dogodilo, jer se,
ma kako pateti~no zvu~alo, taj isti narod poistovetio sa svojom
vojskom, ~vrst i odlu~an da ne pitaju}i za cenu brani ono {to mu
jedino ostalo: obraz i dostojanstvo.
[tap i kanap protiv visokosofisticirane ratne ma{inerije. Prakti~no bez saveznika, bez ikakve i i~ije pomo}i branili
smo se kako smo znali i umeli. A, bogami, i znali smo i umeli!
Taj {tap i kanap dovodili su u zabunu komandne centre napada~a, skretali vo|ene rakete, obarali bespilotne letelice i, najzad avione. A narod, iako pritisnut mukom, stoi~ki je sve podnosio. Klicalo se na trgovima, odràvani su rok koncerti, igrane su
fudbalske utakmice... Zaboravili smo na na{e tradicionalne nesloge, bili smo slo`ni u zajedni~kom ciqu zvani opstanak.
U proteklih {est prole}a mnogo se toga promenilo, ostali su
samo titraji onih nemira. Slike rata blede, ali spomenici `rtvama stoje. Opomiwu: nikada vi{e!
Iz arhive Foto centra NIC Vojska
Branko KOPUNOVI]
DRU[TVO
ZAPISI SA KOSOVA I METOHIJE
SLIKE IZ
Nekada Kosovska,
jedno vreme i
Titova, Mitrovica je
sad srpska i
albanska. Izme|u
ta dva dela grada
proteù se ~etiri
mosta, ispod kojih
te~e prqav i plitak
Ibar. Sve {to se
u tom podeqenom
gradu zbiva
posledwih godina
ukazuje da se ba{
tu Srbi bore
za Srbiju na Kosovu,
a Albanci za Kosovo
do Ra{ke.
40
PODEQE
anije se iz Ni{a u Kosovsku Mitrovicu

stizalo za nepuna dva sata. Danas je za taj
poduhvat potrebno mnogo vi{e vremena i
truda. Posle Toplice, treba isforsirati
Kopaonik i pola Ra{kog okruga, kako bi se
posle ~etiri ili pet sati vo`we stiglo na
sever pokrajine. Vo|en strepwom da profesija reportera vojnog magazina moè delovati
sumwivo, smi{qao sam kako da se legitimi{em
stranoj policiji na prelazu. Me|utim, organi
reda su uìvali u podnevnom odmoru i mahnuli
rukom, {to je meni i suvoza~u omogu}ilo da se
na|emo na delu Srbije pod protektoratom.
Posle Le{ka i Leposavi}a, dobro smo
otvorili o~i kako ne bismo proma{ili desno
iskqu~ewe za Zve~an, jer pravo se stiè na levu, ju`nu obalu Ibra, na kojoj te{ko da bi na- Na~elnik Kosovsko-mitrova~kog
{e ni{ke tablice nai{le na srda~an prijem. upravnog okruga Momir Kasalovi}
Tako smo stigli u Mitrovicu, kosovsko àri{te podeqeno na severni srpski i ju`ni albanski deo.
Nekada Kosovska, jedno vreme i Titova, Mitrovica je sad srpska i
albanska. U albanskom delu sme{ten je najve}i deo mitrova~ke industrije, a tamo se nalaze i Dom kulture, sportski centar, autobuska i èlezni~ka stanica, gradska pijaca, hotel, spaqena crkva svetog Save i razru{eno pravoslavno grobqe. U srpskom delu se nalaze flotacija Trep~e,
centralni zatvor i o~uvano muslimansko grobqe. Izme|u ova dva dela
grada proteù se ~etiri mosta ispod kojih te~e, kao i uvek, prqav i plitak Ibar.
15. mart 2006.
63.000 Srba. Op{tine sa ve}inskim srpskim ìvqem imaju

predsednike izabrane na izborima dok su u ostalim op{tinama
postavqeni koordinatori. Name}e se pitawe, koliko je Srbija
prisutna na severnom Kosovu?
Dràva je mo`da mogla vi{e da uradi odgovara na~elnik Kosovsko-mitrova~kog upravnog okruga, Momir Kasalovi}
ali imamo stawe koje je podno{qivo. U protivnom, imali bismo katastrofu i Kosovo bez Srba. To daje nadu qudima da ostanu na ovim prostorima i veruju u boqe sutra.
Po re~ima Kasalovi}a, me|unarodna zajednica je ogromna
donatorska sredstva usmerila Albancima, dok su Srbima pripale samo mrvice, {to se vidi i po podatku da ni metar puta nije izgra|en na severnom Kosovu.
U severnom delu Mitrovice ni{ta ne radi, ali sve funkcioni{e. Dodu{e, to vaì pre svega za prosvetni i zdravstveni sistem koji su na buxetu Republike Srbije, i za veliki broj lokala
i kafana. Veliki industrijski kompleks Trep~a i nekad najve}a
topionica olova i cinka u Evropi ne rade od rata 1999. godine.
Uprava Unmika poku{ava da oìvi kombinat, mada je jasno da on
ne}e proraditi pre re{avawa kona~nog statusa Kosova.
Nezaposlenost je rak-rana severne Mitrovice i ona, polako ali sigurno, razara sve napore za ozbiqnije ure|ewe grada
ENOG GRADA
Poslanik u Evropskom parlamentu
Silvester Hru{~
Predsednik zajednice srpskih

op{tina na Kosmetu Marko Jak{i}
Srba u ju`nom delu nema, a u severnom ìvi dve hiqade

Albanaca u takozvanom Mikro nasequ i Bo{wa~koj mahali. Sve
{to se u tom podeqenom gradu zbiva posledwih godina ukazuje
da se ba{ na tom mestu Srbi bore za Srbiju na Kosovu, a Albanci za Kosovo do Ra{ke.
PREPUWENA KONZERVA
U Kosovsko-mitrova~kom okrugu (op{tine Kosovska Mitrovica, Zve~an, Zubin Potok, Leposavi}, Srbica i Vu~itrn) ìvi
U IBARSKOM KOLA[INU
U op{tini Zubin Potok ìvi oko 11.000 stanovnika,
{to je vi{e nego pre rata. Po re~ima predsednika op{tine
Slavi{e Risti}a, novi stanovnici su izbegli iz drugih kosmetskih op{tina i sada zajedno sa starosedeocima rade na
razvoju tog kraja. Dobre ekonomske rezultate na tom podru~ju ostvaruju pogon Simpa i zemqoradni~ka zadruga, {to je,
ipak, malo za angaòvawe velikog broja nezaposlenih. Neverovatno je, ali op{tina nema ingerencije nad hidroelektranom Gazivode tako da novac od proizvedene elektri~ne
energije uzimaju Albanci u Pri{tini. Stanovnici Ibarskog
Kola{ina puno nade polaù u najavqenu decentralizaciju,
{to }e im, kako veruju, omogu}iti brì ekonomski razvoj.
Uprava za sport Republike Srbije, Koordinacioni
centar i SO Zubin Potok obezbedili su 70 miliona dinara za izgradwu sportske hale u tom gradu. Me{tani se posebno ponose {to mladi}i iz Zubinog Potoka idu na sluèwe vojnog roka u Vojsku Srbije i Crne Gore i zbog toga
organizuju ispra}aje regruta koji su prave svetkovine.
koji, po re~ima jednog stranog zvani~nika, li~i na prepuwenu
konzervu. I zaista, na prostoru od jednog kilometra kvadratnog
ìvi vi{e od dvadeset hiqada qudi, me|u kojima je i pet hiqada
interno raseqenih lica i nekoliko hiqada studenata.
Ekonomska depresija ~ini da prepoznatqive karakteristike
tog mesta budu neregulisan saobra}aj, nedostatak prostora za
parkirawe, automobili bez tablica, nezakonito podignuti kiosci i pijace na ulicama. Na improvizovanim stolovima od kartonskih kutija prodaje se sve, po~ev od vo}a i povr}a do cigareta,
garderobe, suvenira, polovnih pegli i otkinutih retrovizora.
De{ava se da danima severni deo grada nema vode. Vodovod drè Albanci. I struje ima tu i tamo. I o woj brinu Albanci. Kad stigne voda, nestane struja i tako u krug. Istini za voqu,
ve} sedam godina niko u Mitrovici ne pla}a tro{kove struje,
vode, ~i{}ewa i drugih komunalnih funkcija. Ne pla}aju ni Srbi
ni Albanci. Kad se sve to zna, jasno je da se pred koordinatorom
i predsednikom savetodavnog tela u administraciji Unmika dr
Srboqubom Milenkovi}em nalaze veliki i skoro nere{ivi problemi. Postoje obe}awa da }e se izgraditi zgrade za socijalno
ugroène, objekti kulture, sporta i obrazovawa, ali za sada je
41
SA LICA MESTA
malo toga ura|eno. Zbog toga je u jednoj zgradi sme{teno osam

osnovnih {kola, dok se u drugoj nalaze ekonomska {kola, gimnazija, tehni~ka {kola iz Vu~itrna i Pravni fakultet.
Nije ni to najgore.
Izgubili smo mo} kaè dr Srboqub Milenkovi} da odràvamo red i mir, tako da u severnoj Mitrovici imamo porast
narkomanije i kriminaliteta. Nemamo uslove da decu usmerimo
na sport i kulturu, pa se ìvot svodi na boravak u kafi}ima.
Ipak, i u takvoj situaciji ima pozitivnih pomaka. Usled nepostojawa uslova za normalan ìvot, mladi rano ulaze u bra~ne zajednice, a ène sve ~e{}e ra|aju vi{e od tri deteta.
MEKA ZA NOVINARE
Kada ne bi bilo stalno zategnute bezbednosne situacije,
severni deo Kosovske Mitrovice bio bi, na neki na~in, prihvatqivo mesto za ìvot. Naime, pored struje i vode, niko ne pla}a
ni poreze, doprinose, a o PDV-u da i ne govorimo. Lako je izra~unati kakav unosan biznis prave pojedinci, kada se zna da su
cene u prodavnicama i kafanama ve}e od beogradskih. Divqa
trgovina, ugostiteqstvo i gradwa cvetaju u Mitrovici bez ikakvih inspekcijskih kontrola. Sve se to odigrava pod patronatom
administracije Unmika koja vodi ra~una samo o tome da se Srbi
i Albanci ne sukobe. Za ostalo nije va`no. Kosovska Mitrovica
je zato, ba{ poput celog Kosova, pravi {vercerski raj.
Godinama unazad, severna Mitrovica je meka i za novinare koji uìvaju u riziku profesije. Granate, demonstracije,
suzavac i hap{ewa u ovom gradu niko vi{e ne broji. Ovih dana
je, ipak, ne{to mirnije, {to zna~i da je i interes svetskih medija mawi. Od {efa pres-centra Dragana Ili}a saznajemo da ta
institucija organizuje pres-konferencije i prikupqa informacije sa celog Kosmeta, pri ~emu ostvaruje veoma dobru saradwu
sa Unmikom, Kforom i stranim novinarima. Nije retkost da
konferencijama prisustvuju i albanski novinari iz ju`nog dela
Kosovske Mitrovice. Kultno mesto neformalnog novinarskog
okupqawa u severnoj Mitrovici je poslasti~ara Pelivan, ~iji su gosti, po re~ima Pelivana Xingisa, bili Kofi Anan, Vesli
Klark i mnogi drugi poznati politi~ari, sportisti i umetnici.
Razgovaram sa portparolom Unmika za severni deo \or|i
Kakukom, koji je, naizmeni~no, progla{avan i za neprijateqa
srpskog naroda ali i za saradnika srpske tajne slu`be. Nedavno je unapre|en za {efa kancelarije za {tampu Unmika u Pri{tini, {to govori da je, po mi{qewu pretpostavqenih, dobro
obavqao svoj posao.
STATUS I DECENTRALIZACIJA
Ne delim novinare na srpske i albanske govori \or|i
Kakuk ve} na dobre i lo{e. O~ekujem da novinari budu profesionalni u svom radu, mada mi je jasno da srpski novinari, istovremeno, èle da sluè i svojoj zajednici koja poku{ava da preìvi.
\or|i vaì za dobrog poznavaoca kosovskih prilika, ali
ne èli da se izja{wava o zapo~etom procesu re{avawa statusa Kosova i Metohije. On tvrdi:
Daleko je do sna o zajedni~kom vi{enacionalnom ìvotu.
Ono {to sada moramo da uradimo, jeste da Srbi i Albanci ìve u miru.
Status i decentralizacija su naj~e{}e upotrebqavane re~i u ku}ama, kafanama i na ulicama severnog dela Kosovske
Mitrovice. Nema sumwe da je pravi ~ovek za informacije po
ovim pitawima ~lan pregovara~kog tima Republike Srbije i
predsednik zajednice srpskih op{tina na Kosmetu, Marko Jak{i}, koji je ve} u~estvovao u prvoj rundi razgovora.
42
VOJNI REMONT
Prostor nekada{weg vojnog remonta nalazi se u severnom delu Kosovske Mitrovice. Po zavr{etku rata zaposeli su ga pripadnici Kfora. Kforovci odlaze, ali se
jo{ ne zna ko }e tu do}i. Zemqi{te vojnog remonta je za
~lanove srpske zajednice veoma va`no, zato {to se tu mogu
izgraditi sportska hala, zanatski centar, {kolski objekti
i èlezni~ka stanica, dok su ve} postoje}e zgrade dobre za
sme{taj javnih komunalnih preduze}a.
TRAGEDIJA SELA SVIWARE
Koordinator za op{tinu Kosovska Mitrovica dr Srboqub Milenkovi} tvrdi da izbegli qudi sa Kosmeta èle da
se vrate u svoje domove, ali da program povratka jednostavno ne funkcioni{e na severnom Kosovu. Primer srpskog sela Sviware re~ito govori kako se me|unarodna zajednica
odnosi prema pitawu povratka Srba. Naime, to selo je spaqeno u pogromu 17. marta 2004. i to pred o~ima ìteqa sela koje su pripadnici Kfora odveli u bazu, udaqenu svega
200 metara od sela. Vojnicima Kfora nije ni palo na pamet
da spre~e piromane i pqa~ka{e u wihovom pohodu. Me{tani
Sviwara se jo{ nisu vratili na svoja ogwi{ta.
Ni{ta se u Be~u nije impozantno dogodilo kaè Marko

Jak{i} zato {to su oni pri~ali svoju a mi na{u pri~u. Mi smo
traìli model asimetri~ne decentralizacije {to podrazumeva
samostalnost srpske zajednice u oblasti policije, sudstva,
zdravstva, prosvete i socijalnog programa, dok su oni zastupali unitaristi~ki koncept.
Jak{i} je optimista u pogledu kona~nog re{ewa jer kako
kaè mnogo je ma~ku gove|a glava, tako da ni Albanci ne mogu
imati dve dràve na Balkanu.
U severnoj Mitrovici razgovaram sa poslanikom u Evropskom parlamentu Silvesterom Hru{~om, neposredno po{to je
obi{ao srpske enklave unutar Kosmeta. Wegov zadatak je da
15. mart 2006.
CRKVA SVETOG DIMITRIJA

Srbi su u ju`nom delu Kosovske Mitrovice imali svoj
pravoslavni hram, do koga su mogli do}i samo uz jako obezbe|ewe pripadnika Kfora. Naàlost, i tu crkvu su albanski zlo~inci zapalili u divqawu 17. marta 2004. Me{tani severnog dela Kosovske Mitrovice su samodoprinosom
prikupili sredstva i na brdu iznad grada izgradili prelepu crkvu svetog Dimitrija. U blizini crkve se gradi i Duhovna akademija koja }e omogu}iti gra|anima Mitrovice
da zadovoqe svoje duhovne i kulturne potrebe.
Predsednik SO Zubin Potok

Slavi{a Risti}
Koordinator za op{tinu
Kosovska Mitrovica dr
Srboqub Milenkovi}
BRANIOCI MOSTA
Momci s mosta se ve} godinama pomiwu u doma}im i
stranim medijima. Re~ je o kosovskomitrova~kim mladi}ima koji od prvog dana ulaska Kfora na Kosovo nadgledaju
mostove i tako predstavqaju prvu ìvu barikadu koja
spre~ava upad u severni deo grada. Ipak, mnogo je bliè
istini da su branioci mosta svi ìteqi severnog dela Kosovske Mitrovice, koji su u svakoj kriznoj situaciji dokazali jedinstvo i me|usobnu solidarnost.
podnese izve{taj Savetu Evrope o po{tovawu qudskih prava u

ju`noj srpskoj pokrajini.
Ono {to smo videli kaè Hru{~ van je svih mojih o~ekivawa. Qudi u srpskim enklavama nemaju ni minimalne uslove
za ìvot. Na plenarnim sednicama Evropskog parlamenta ~esto
diskutujemo o zemqama u Africi ili Aziji, a ovde u srcu Evrope
de{avaju se zlo~ini, ubistva i paqewe kulturnih i religijskih
objekata. Potrebna je brza diplomatska akcija, zato {to status kvo moè da izazove pravu katastrofu. Jasno je da oni koji
ne po{tuju osnovna qudska prava na kojima se temeqe kqu~ne
evropske vrednosti ne mogu da uspostave nezavisnu dràvu u
evropskoj porodici.
Mladi poqski politi~ar tvrdi da za ovakve stavove ima
podr{ku poslanika iz Gr~ke, Ma|arske, Slova~ke i Italije i da
}e zajedno sa wima u~initi sve da istina sa Kosmeta prodre
{to daqe. On poru~uje Srbima:
Situacija u Evropi se mewa i zato Srbi ne treba da gube
nadu jer dolazi pravo vreme da se stawe promeni u wihovu korist.
Na projekat multietni~kog Kosova u Severnoj Mitrovici
gleda se kao na potpunu fikciju. Srbi èle re{ewe koje }e zavidnim stepenom teritorijalne, personalne i kulturne autonomije obezbediti uslove za opstanak svih etni~kih zajednica na
Kosmetu. Ve} ostvareni rezultati potvr|uju da severni deo Kosovske Mitrovice moè da bude dobar primer u tom pravcu i
model mogu}eg opstanka i ìvota Srba na Kosovu i Metohiji.
Plan srpskih pregovara~a o decentralizaciji, upravo, zastupa
ideju da se sistemom teritorijalnih celina i op{tina sa srpskom ve}inom, za{tite preostali Srbi i nealbanci i da im se
omogu}i ìvot dostojan ~oveka. Zato je te{ko shvatiti zbog ~ega
se severna Mitrovica pomiwe kao glavna prepreka za uspostavqawe mira na Kosovu i Metohiji. Taj deo podeqenog grada je,
zapravo, jedini pravi multietni~ki prostor na Kosmetu, jer samo u severnom delu Kosovske Mitrovice ìve Srbi i Albanci
zajedno. Problem je mo`da u tome {to se jedino na tom mestu
Srbi ose}aju, kako-tako, sigurnim. Za{to, uop{te, bilo kome
smeta da se Srbi ose}aju sigurno i bezbedno? Nije vaqda da i u
severnoj Mitrovici treba uspostaviti multietni~ko stawe
koje vlada u Pri{tini, Prizrenu, Pe}i, \akovici, Vu~itrnu i
drugim gradovima gde Srba vi{e nema.
Zoran MILADINOVI]
43
U POSETI
PRIMARIJUS
DR NOVAK VUKOJE,
OTORINOLARINGOLOG
Priznawe na{im stru~wacima:

sa Muamerom al Gadafijem,
vo|om Libijske Xamahirije
REZ
Lekari ve} dugo poku{avaju da

spre~e hrkawe i no}no gu{ewe.
Primarijus mr sc. dr Novak Vukoje
, na~elnik na Odseku za bolesti
uha, grla i nosa u novosadskom
Vojnomedicinskom centru, ve}
dvadesetak godina uspe{no le~i
pacijente koji pate od takvih
problema, a po tome se pro~uo i u
nau~nim krugovima daleko izvan
granica na{e zemqe.
44
ZA MIRAN
SAN
bogatoj praksi dr Vukoje je raznim tehnikama, od klasi~nih

do primene radiofrekventnih talasa, operisao vi{e od
hiqadu pacijenata iz zemqe i inostranstva, ~ime je stekao
reputaciju svetskog stru~waka.
U ordinaciju mi je jednog dana do{la èna iz Nema~ke,
dovode}i muà koji je, kako je objasnila, tako silno hrkao
da su se prozori u stanu tresli, a zavese wihale. Poku{ali su
sve i svugde, ali pomo}i nije bilo pri~a dr Vukoje o po~ecima
svog, kasnije predanog bavqewa tom bole{}u.
Tokom narednih godina nizali su se nau~ni radovi i obilasci svetski priznatih klinika u Be~u, Madridu, Parizu, îkagu, Los An|elesu i drugim gradovima {irom sveta. Postao je jedan od retkih stru~waka koji uspeva da, zahvaquju}i svojim metodama, u potpunosti elimini{e tu neugodnu bolest.
Kroz ordinaciju dr Novaka Vukoja pro{li su mnogi pacijenti, od profesora univerziteta, akademika, svetskih biznismena i stranih diplomata, do obi~nih gra|ana.
U po~etku su pacijenti bili iskqu~ivo predstavnici ja~eg
pola, koje su dovodile wihove ène. U posledwe vreme stvari
se mewaju, pa su i ène, pod pritiskom muèva, prisiqene da
zatraè lekarsku pomo} kaè dr Vukoje.
Jedan od pacijenata, Daktin Moe, {ef biznis konsaltinga
USAID (Agencija ameri~ke Vlade za me|unarodni razvoj), prvi
stranac koji je u na{oj zemqi operisan zbog problema sa hrka15. mart 2006.
HRKAWE I NO]NO GU[EWE

Hrkawe predstavqa poreme}aj ili fenomen za koji
se kaè da je uobi~ajen, ali ne i normalan, i predstavqa
znak opstrukcije u gorwim partijama vazdu{nog puta. Terminalni stadijum hrkawa ispoqava se u vidu epizoda no}nog prekida disawa tokom spavawa i on je mnogo teì i
opasniji. U~estalost hrkawa podsti~u preterano uzimawe
hrane, gojaznost, konzumirawe alkohola, kori{}ewe sedativa i sredstava za spavawe.
Danas su poznati skoro svi etiolo{ki faktori vezani za ovaj pojam, ali ono {to je ostalo nejasno je kada }e
neko po~eti da hr~e i da li }e uop{te hrkati, te kada }e
hrkawe pre}i u no}no gu{ewe.
wem, nakon uspe{nog izle~ewa rekao je kako svetske klinike
imaju savremeniju opremu, ali da na{i hirurzi sve to nadokna|uju svojom spretno{}u.
U me|uvremenu dr Novak Vukoje objavquje i dve stru~ne
kwige, Hrkawe i kako ga spre~iti i Hrkawe i no}no gu{ewe,
koje su pobudile veliku pa`wu nau~nog i stru~nog sveta i rasprodate odmah nakon izlaska iz {tampe.
Kao gost je, u oktobru pro{le godine, boravio i na Medicinskom fakultetu i presti`noj klinici Cook County Hospital u
îkagu, gde je odrào nekoliko zapaènih predavawa o le~ewu
hrkawa i no}nog gu{ewa.
Pro~uo se dr Novak po celom svetu, pa je tako uspe{no operisao i ministra Libijske Xamahirije Saleha Egzakilija, nakon
~ega je pozvan da u najve}oj bolnici Severne Afrike, Medicinskom centru u Tripoliju, pregleda vi{e qudi iz diplomatije i Vlade Libije koji su imali problema sa hrkawem i no}nim gu{ewem.
Tokom januara ove godine dr Novak se obreo u Libiji, gde je obavio brojne preglede i hirur{ke intervencije, ali je radio i na
stru~nom osposobqavawu lekarskih timova te zemqe.
Svoj nau~ni rad dr Vukoje je predstavio i vo|i Libijske
Xamahirije Muameru al Gadafiju, na wegovu molbu, koji ga je

primio i tom prilikom zatraìo da se stru~ne kwige dr Novaka
prevedu na arapski jezik i uvrste kao {tivo za studente medicine i lekare, rekav{i mu kako izuzetno ceni na{e stru~wake na
svim poqima, posebno na poqu medicine.
U slobodno vreme dr Novak rado ode do rodnog Se~wa, voli {etwe pored reke i da putuje po svetu.
Svake godine, kada mi posao to dopu{ta, obi|em neku od
zemaqa u kojima steknem nove prijateqe i sa wima odràvam
vezu. Jo{ nisam bio u Australiji i na Novom Zelandu, ali u planu je i to.
Trenutno sabira svoja bogata znawa u tre}oj kwizi Rez za
miran san. Radi to u ne{to boqim uslovima, jer je sve do 2000.
godine ìveo i pisao nau~ne radove u svojoj omalenoj kancelariji u Vojnomedicinskom centru Novi Sad. Od tada je uznapredovao do podstanarske garsowere.
Uvek sam isticao u prvi plan ono {to sam svojim radom
OD SE^WA DO SVETA
Ro|en u banatskom mestu Se~aw, Novak Vukoje zavr{ava studije medicine na Sarajevskom univerzitetu sa odli~nim uspehom, a nakon odsluèwa vojnog roka zapo{qava se kao direktor Doma zdravqa u Kalinoviku.
Specijalizaciju otorinolaringologije zavr{ava u
Vojnoj bolnici u Sarajevu, u kojoj ostaje do 1992. godine.
Rad mladog i nadarenog stru~waka nije ostao nezapaèn,
pa tako 1980. godine magistrira, a desetak godina kasnije sti~e titulu primarijusa.
dao Vojsci, a ne ono {to je ona dala meni. Do}i }e i neka boqa
vremena nada se dr Novak Vukoje , skromni ~ovek i vrhunski
medicinski stru~wak.
Budimir M. POPADI]
Na svakodnevnom poslu u kabinetu:

pregled jednog od pacijenata
u Vojnomedicinskom centru
45
ZDRAVSTVO
V O D E ] I
R U S K I
O F T A L M O H I R U R Z I
N A
V M A
UNIVERZALNI JEZIK
NAUKE
Tim lekara iz O~ne

klinike Fjodorov
u Kalugi nedavno je
na Vojnomedicinskoj
akademiji, u okviru
nau~no-stru~ne
saradwe, obavio
nekoliko
najsloènijih
edukativnih
operacija na oku
46
~na klinika Fjodorov, sastavni deo istoimenog Instituta za

mikrohirurgiju oka u Kalugi, dobro je poznata na{oj javnosti jer
ve} 17 godina postoji saradwa izme|u te ustanove i pacijenata u
na{oj zemqi preko specijalisti~ke oftalmolo{ke ordinacije
Eliksir iz Novog Sada. Do sada je u wihovoj ordinaciji pregledano 500.000 osoba, a ruski hirurzi operisali su vi{e od 10.000
pacijenata. Od nedavno je u saradwi sa stru~wacima iz Kaluge i Opticon centar iz Beograda, a uspostavqena je i stru~no-nau~na saradwa
sa Vojnomedicinskom akademijom.
Saradwa je otpo~ela pre mesec dana kada je VMA posetio prof.
dr Aleksandar Vladimirovi~ Tere{~enko, direktor O~ne klinike Fjodorov. On je, kako kaè, bio veoma ushi}en bolnicom, zdawem, a posebno hirur{kim instrumentima za operaciju i mikroskopom. Zakqu~io je da je sve {to mu je potrebno video na VMA, pa se, kako je rekao,
ose}ao kao kod ku}e.
Ta poseta i utisci doveli su ponovo profesora Tere{~enka na
VMA, ovoga puta sa timom ruskih lekara, a u nameri da uradi nekoliko
edukativnih najsloènijih operacija na oku. Operacije, prvi put izvedene kod nas, direktno su preno{ene na video-bim u amfiteatru VMA,
a bila je omogu}ena i direktna audio veza sa ruskim hirurzima koji su
15. mart 2006.
O^NA KLINIKA U KALUGI

O~na klinika Fjodorov u Kalugi ima 341 zaposlenog, od kojih su 40 hirurzi. Operacioni blok ima sedam
operacionih sala, a operativni program obuhvata sve
oftalmolo{ke operacije koje se rade najsavremenijom
tehnologijom.
U VRHU NAUKE
Od 1996. godine direktor O~ne klinike Fjodorov
je oftalmohirurg Aleksandar
Vladimirovi~ Tere{~enko. On
je tokom proteklih godina obavio vi{e od 15.000 operacija
najsloènije oftalmopatologije. Tere{~enko se, me|utim,
ne bavi samo prakti~nim radom, nego i nau~nim razvojem, usavr{avawem i uvo|ewem novih dijagnosti~kih i hirur{kih metoda u klini~ku praksu. Autor je 42 patenta i
150 nau~nih publikacija. Uz wegovu podr{ku i neposredno u~e{}e, na O~noj klinici razvija se {iroki spektar
nau~nih pravaca u oftalmologiji: laserske i magnetne
tehnologije, fotodinami~ka terapija, primena mati~nih
}elija.
radili u dve operacione sale. Pored prof. dr Tere{~enka, u

drugoj operacionoj sali radio je tim dr Sergeja Jakovqevi~a
Romawenka.
Pacijenti su odabrani u redovnoj ambulantnoj proceduri a nijedna operacija nije bila klasi~na. Na operativnom
programu bile su dve operacije najteìh oblika katarakte,
zatim operacije glaukoma primenom tzv. drena`nih cev~ica,
pa vazorekonstruktivna operacija oka, izvedena kod nas na
oku devoj~ice sa bole{}u mre`wa~e, te dve modifikovane
skleroplastike na oba oka kod trinaestogodi{weg de~aka sa
progresivnom kratkovido{}u. Ta operacija (skleroplastika)
odskora se obavqa kori{}ewem polimernih elasti~nih magnetnih implantata koji poboq{avaju proces mikrocirkulacije, pospe{uju brè zarastawe rane i smawuju nagli porast
kratkovidosti.
Posle operacija, na konferenciji za novinare prof.
dr Tere{~enko je izjavio:
Mi govorimo prakti~no jednim jezikom, a to je jezik nauke. I ovde se nalaze lekari koji vladaju najnovijim metodama i zbog toga imamo o ~emu da pri~amo i da razmewujemo iskustva kako bismo podigli na{u struku. Nadam se da }e ubudu}e na{a saradwa biti obostrana. Treba sara|ivati, jer da
bi se klinike razvijale moraju stalno da u~e. I ja sam ovde
do{ao da u~im, a radova}u se i da hirurge odavde ne~em nau~im. U~iti treba stalno, da bismo i{li napred.
Na~elnik Klinike za o~ne bolesti VMA, pukovnik prof.
dr Miroslav Vukosavqevi} istakao je da su usvojene dve nove
metode i da }e, uz saradwu i posetu klinici u Kalugi, te operacije mo}i veoma brzo da se rade kod nas. Na~elnik VMA
general-major prof. dr Miodrag Jevti} prihvatio je predlog
i obe}ao da }e nekoliko mladih lekara sa VMA oti}i na usavr{avawe u Kalugu.
UKRATKO
Obeleèn dan VMA
ULAGAWE
U ZNAWE
Dan Vojnomedicinske akademije 2. mart obeleèn je
brojnim aktivnostima. Najzna~ajnija sve~anost odràna je u
Domu Vojske u Top~ideru, a gosti su, pored ostalih, bili i
predsednik Vlade Republike Srbije, ministar odbrane, na~elnik General{taba VSCG, strana~ki prvaci, akademici, dekani fakulteta sa kojima VMA sara|uje, verski velikodostojnici. Prisutne je pozdravio na~elnik VMA general-major dr
Miodrag Jevti}.
Na VMA su tog dana promovisani lekari, stomatolozi i
farmaceuti, koji su zavr{ili specijalizaciju i supspecijalizaciju na VMA, a na sve~anoj sednici Nastavno-nau~nog ve}a
predstavqeni su i novi doktori i magistri nauka. Tokom protekle godine na VMA je akademska zvawa dobilo 25 medicinskih poslenika. Za autora godine ~asopisa Vojnosanitetski
pregled progla{ena je doc. dr farmaceutskih nauka Marija
Tocki}-Radoi~i}, a dodeqene su i stimulativne mere zaposlenima.
Novi doktori nauka su dr Milan Petronijevi}, dr Branislav Ba{kot, dr Sowa Radakovi}, dr Qiqana Krsti}, dr
Branislava Gli{i}, dr Vasilije Pe{i}, dr Nenad Prodanovi}, dr Sowa Ga{i}, dr Toplica Lepi}, dr Novak Stamatovi},
dr Leposava Luki} Kosti}, dr Slavica Ra|en i dr Boban \or|evi}.
A zvawe magistra dobili su dr Branko Cimbaqevi}, dr
Milorad Milivojevi}, dr Dragana Dakovi}, dr Gordana Ostoji}, dr Aleksandra Petkovi} ]ur}in, dr Sawa Dugowi}, dr
Sneàna \or|evi}, dr Qubi{a Risti}, dr Mili} Veqovi},
dipl. farmaceut Irma Lon~ar, dr [efadil Spahi} i dr Uro{
Zoranovi}.
M. [.
U ni{koj Vojnoj bolnici
PRVA VASKULARNA
OPERACIJA
U Vojnoj bolnici u Ni{u ura|ena je prva operacija iz
oblasti vaskularne hirurgije. Bila je to tzv. bajpas procedura
na dowim ekstremitetima bolesnika. Operaciju je izveo na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, uz asistenciju dr Vojislava An|elkovi}a iz Vojne bolnice u Ni{u.
Tako je na simboli~an na~in ozvani~en po~etak sprovo|ewa novog koncepta u pristupu le~ewa tih pacijenata, a
osnovna ideja je da se kadar za te operacije obu~ava u Ni{u,
a ne na VMA.
U Vojnoj bolnici bi}e oformqewa Vaskularno-hirur{ka
ambulanta u kojoj }e raditi hirurzi iz te bolnice. Oni }e,
nakon postavqawa dijagnoze, konsultovati svoje beogradske
kolege i dogovarati se o daqem na~inu le~ewa. U po~etku, dok
ni{ki hirurzi ne ovladaju potrebnim operativnim metodama,
u wihovu bolnicu dolazi}e hirurzi sa VMA.
M. [.
Mira [VEDI]
47
ÊSTITKE ZA ANATOMIJU
Pisma
~italaca
re svega iskrene ~estitke za ~lanak objavqen u magazinu

Odbrana br. 6 od 15. decembra 2005. pod naslovom Anatomija legitimne obmane. Dobro je {to se takva problematika
kona~no ozbiqnije i studioznije tretira u vojnoj {tampi, {to
do sada nije bio slu~aj (ili je to stidqivo ~iweno). Stambena
problematika jeste goru}a problematike ove dràve, naroda,
vojske... Ba{ zbog svega toga Redakciji podr{ka i priznawe, verujem {ireg ~itala~kog sloja.
ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19
11000 Beograd
e-mail: odbrana@beot
el.yu
M. MARKOVI]
PONI@EWE VOJNOG KADRA

ovom Uredbom o platama vojnih lica u~iwena je nepravda
prema nekim kategorijama aktivnih i penzionisanih stare{ina.
Ovakvom uredbom o platama napravqeno je raslojavawe pripadnika Vojske SCG u raspodeli nov~anih sredstava, na svim
nivoima, a naro~ito u kategoriji podoficirskog kadra.
Primera radi, podoficiri zastavnici koji su oti{li u
penziju bili su nosioci celokupne vojne imovine sa kojom su
raspolagali i podnosili najve}i teret u tom poslu u JNA.
Mnogi od nas oti{li su u penziju sa punim radnim staòm,
kako je to bilo regulisano po vaè}im vojnim zakonima. Tako|e,
mnogi od nas imaju vi{e nepriznatog radnog vremena od onog
{to nam je po Zakonu priznato.
Celokupni prekovremeni rad nije bio nadokna|en u dnevnicama ili na bilo koji drugi na~in.
Pored toga, veliki broj podoficira stekao je vi{e, visoko
obrazovawe, bilo je i qudi sa doktorskim obrazovawem.
Postavqa se pitawe: koja je to pravda da potporu~nik ima
ve}a primawa od jednog podoficira koji ima puni radni sta`,
ve}e znawe i iskustvo.
Nekada je zastavnik imao platu u visini plate kapetana,
jer po vaè}im onda{wim zakonima nije mogao biti unapre|en
u oficirski ~in zbog ograni~enih godina starosti.
Ovakve nepravilnosti odraàvaju se na vojsku, a rat se ne
vodi u foteqama nego na boji{tu. Nemar kod vojnih lica onoliko je prisutan, kolika je i nepravda prema wima, te bi bilo dobro da se ove nepravilnosti re{e kod nadle`nih.
N
PODR[KA I PREDLOZI
re svega, pohvale. Ovakav koncept trebalo je odavno primeniti. Samo tako nastavite! A sad jedan predlog. Primetio
sam da sve vi{e jedinica ima svoje ambleme pa bih vam bio zahvalan kada biste u nekom od narednih brojeva prikazali sve
ambleme jedinica KoV. Mogli biste tako|e da pokrenete rubriku o stranim vojskama, pre svega o susednim, da vidimo dokle su
oni stigli sa reorganizacijom, ali i o onim najve}im u svetu.
Obimnija rubrika o novoj opremi i naoruàwu bila bi tako|e
zanimqiva. Unapred hvala i sve najboqe!
Milo{ JANKOVI]
ZA[TO NEMA FORMULARA

o{tovana redakcijo!
U svetlu najnovijih doga|awa u vezi sa nezakonito dodeqenim stanovima predlaèm da u nekom od narednih brojeva potraìte odgovor u stambenoj komisiji zbog ~ega ni do dana{weg
dana od dono{ewa novog Pravilnika u jedinicama (konkretno u
mojoj) nema nijednog podatka o na~inu podno{ewa molbi popuwavawu novih obrazaca za stan.
Tako|e, ne postoji na~in da se preme{tena lica, neposredno pred stupawe na snagu novog Pravilnika, informi{u o ranglisti koja nije ni oformqena i dostavqena jedinicama.
Nadaqe, predlaèm da potraìte odgovor i na pitawe {ta
}e biti sa profesionalnim vojnim licima kojima }e se vrlo brzo rasformirati jedinica i mora}e da ponovo idu u preme{taj
po potrebi slu`be, a ne}e biti u mogu}nosti da re{e stambeno
pitawe u sada{wem garnizonu. Koliko }e vremenski trajati dopisivawe sa stambenom komisijom i da li }e se time stvoriti
uslovi za nove zalihe i tu`be u slu~aju dodele stana u novom
garnizonu.
U kontekstu razobli~avawa mutnih radwi bilo bi vrlo interesantno da istraìte i informi{ete javnost, a samim tim i
pripadnike VSCG, zbog ~ega se u jedinicama obi~no radi prekovremeno sa vrlo malo mogu}nosti da se taj rad nadoknadi (nov~ano ili vremenski), a stambena komisija uz svu informati~ku
podr{ku nije u mogu}nosti da nakon tri meseca od dono{ewa
Pravilnika u jedinice dostavi formulare ili izmenu postoje}ih zakqu~aka.
@eqko RAGODE[
48
R. RADOSAV
I DECA PLA]AJU LEÊWE

a{to se u Ra{koj pla}aju pregledi za decu vojnih osiguranika? U Domu zdravqa u Ra{koj tvrde da Vojska nije potpisala
ugovor sa wima. Mene zanima kada }e taj ugovor biti potpisan
jer mi sve lekarske usluge debelo pla}amo i to po ne znam kom
cenovniku. Na primer prvi pregled deteta kod lekara op{te
prakse napla}uje se 450 dinara, kontrola je 300, a pregled za
vakcinaciju ~ak 614 dinara.
Pored toga, moramo da platimo i sve lekarske preglede i
analize koji su potrebni pre nego {to dete krene u prvi razred
osnovne {kole. Pla}amo dakle sve, a imamo zdravstveno osigurawe. Od toga nisu izuzete ni supruge vojnih lica koje su vojni
osiguranici, samo je za nas cena malo ve}a pregled je 600 dinara. Ko }e da nam refundira te nemale tro{kove i do kada }e
to biti tako?
îtateqka iz Ra{ke
15. mart 2006.
ALIMENTACIJA
osle razvoda braka 1989. godine obavezan sam sudskom presudom da za dvoje dece pla}am alimentaciju ukupno 30 odsto od
plate {to ~inim ve} 17 godina. U me|uvremenu sam postao penzioner i sa administrativnom zabranom na penziju nastavio
je Fond SOVO. Stariji sin (24 godine)
primqen je u profesionalnu vojnu slu`bu u
Vojsku na neodre|eno vreme u avgustu 2001.
godine. Drugi sin (23 godine) zavr{io je vi{u {kolu i radi po ugovoru o delu. U oktobru 2005. godine obratio sam se Fondu
SOVO sa zahtevom da prestanu da mi obustavqaju 30 odsto od penzije na ime alimentacije, jer mi deca vi{e nisu izdràvana lica, ali sam dobio usmeno obave{tewe da to nije mogu}e ve} da moram voditi
sudski spor za poni{tewe presude kojom mi
je odre|ena obaveza davawa alimentacije.
Imaju}i u vidu zakonske odredbe o
obavezi izdràvawa iz Porodi~nog zakona, smatram da je Fond duàn da prestane
da mi obustavqa alimentaciju ako sam dostavio dokaze da mi deca vi{e nisu izdràvana lica. Smatram tako|e da je navedeno obja{wewe Fonda suprotno zakonu i
da ja~u pravnu snagu ima zakonska odredba
nego presuda doneta u drugim okolnostima
pre 17 godina. Ima li potrebe da se izlaèm nepotrebnom pravnom maltretirawu
i sudskim tro{kovima.
Priprema
Radojka MARINKOVI]
vedene obaveze bude utvr|en u nadle`nom

postupku i doneta odluka bude dostavqena
isplatiocu va{ih primawa, odnosno Fondu, obustavi}e se alimentacije. Dakle,
Fond nije povredio zakon na va{u {tetu.
Du{an, Kalu|erica
Kako ste i sami naveli zakonska obaveza izdràvawa dece nakon razvoda braka ustanovqena vam je pravnosna`nom sudskom presudom. Na osnovu te presude kojom
OKOM KAMERE
OTKUP
SLU@BENOG
STANA
orisnik sam slu`benog stana od
1987. godine. S obzirom na to {to novim
Pravilnikom ne postoji rezidencijalni
uslov 15 godina efektivnog staà za otkup, kakve su mogu}nosti i na koji na~in mogu otkupiti sada{wi stan? Stan je povr{ine 36 m2 a sleduje me troiposoban. Nezvani~no sam ~uo da je mogu}e isti preimenovati u kategoriju stana za otkup. Kome da
se obratim po ovom pitawu?
K
PRAVNIK VAM ODGOVARA
je odre|ena i visina odnosno procenat te
mese~ne obaveze u postupku izvr{ewa, Vojna po{ta odnosno sada Fond SOVO kao
isplatioci va{ih mese~nih primawa imaju
obavezu da preko administrativne zabrane obustave deo primawa u iznosu odre|enom u presudi i taj iznos isplate na ra~un
va{e dece odnosno wihove majke kao zakonskog zastupnika i roditeqa kome su ona
nakon razvoda braka poverena na ~uvawe
i vaspitawe. Iz tih razloga isplatilac
nema zakonsko ovla{}ewe da stopira
isplatu na koju je obavezan niti da ceni
wenu zakonsku opravdanost. Stoga je zaista potrebno da u posebnom postupku zatraìte da se utvrdi ~iwenica da je va{a
zakonska obaveza izdràvawa dece prestala jer su oni, kako ste naveli, zavr{ili redovno {kolovawe i zaposlili se, a
zdravstveno su sposobni za samostalan
ìvot odnosno nad wima nije produèno
roditeqsko pravo. Tek kada prestanak na-
Zoran iz Podgorice
Vaè}i zakonski propisi predvi|aju

mogu}nost da slu`beni stan koji koristite
preimenujete u stan u zakup na neodre|eno vreme. O tome da li su u konkretnom
slu~aju ispuweni uslovi za preimenovawe
utvrdi}e se u posebnom postupku koji }ete
pokrenuti podno{ewem zahteva Vojnoj po{ti 1313 Beograd za preimenovawe slu`benog stana u stan u zakup na neodre|eno
vreme. Ako se izvr{i ta promena, re{ewe
o zakupu slu`benog stana zameni}e se re{ewem o zakupu stana na neodre|eno vreme, te }ete na osnovu takvog re{ewa zakqu~iti ugovor o zakupu stana na neodre|eno vreme. Takav ugovor je osnovni pravni preduslov za podno{ewe zahteva za otkup stana kojim }ete se obratiti Vojnogra|evinskom centru Beograd.
Snimio Radovan POPOVI]
49
SVET
PRVA BITKA ZA GROZN I
DOBRO DO[LI
U PAKAO ÊÊNIJE
Snage ruske vojske u{le su
31. decembra 1994. ujutro u
centar Groznog, prakti~no bez
ikakvog otpora. Sve je izgledalo
tako mirno da su vojnici ~ak
oti{li do {altera èlezni~ke
stanice da rezervi{u karte
za povratak ku}i. âk ni straè
nisu isturene, niti su
obezbe|ena vozila. Oko 15 sati
oficir za vezu izvestio je
komandanta brigade da je na
radiju uhvatio poruku Dobro
do{li u pakao.
Nisu znali da li je u pitawu
{ala ili upozorewe.
Odjednom je zaista nastao pakao.
Posle 60 sati, koliko su trajale
borbe, ruski gubici bili su
zastra{uju}i.
onflikt u ê~eniji traje ve} stole}ima, ta~nije od 1783. godine, kada je rusko carstvo anektiralo Gruziju, zadobiv{i time i vlast nad tom teritorijom. Me|utim, ê~eni, poznati kao
vrlo ve{ti, hrabri, uporni i surovi borci, odgovorili su otporom koji je kulminirao Kavkaskim ratom okon~anim tek
1864. godine. Lav Nikolajevi~ Tolstoj je taj sukob opisao u
svom delu Haxi Murat.
Otpor ê~ena nije prestao ni tokom sovjetske vladavine, a
bio je posebno izraèn u Drugom svetskom ratu, kada su, uz nema~ku pomo} doturanu iz vazduha, pripremali oruàni ustanak. Staqin je naredio deportaciju ê~ena i Ingu{a u Kazahstan 1944. godine, a Hru{~ov ih je 1957. vratio u rodnu zemqu.
Nakon {to su zbacili sovjetsku vlast 1991. godine i izabrali Xahara Dudajeva za predsednika, vlada je proglasila sopstveni
ustav, ignori{u}i rezultate izbora u Rusiji 1993. godine. Zbog
toga je Boris Jeqcin, predsednik Rusije, poslao trupe u ê~eniju
decembra 1994. godine. Krajem meseca ruske trupe su se pribliìle Groznom sa namerom da ga zauzmu.
PRIPREME ZA OPERACIJU
Borba u velikom naseqenom mestu nije laka ni za jednu vojsku,
jer postavqa izuzetne zahteve borbenim sastavima i logisti~kim
slu`bama. Kada je vojska Rusije u{la u ê~eniju decembra 1994.
godine, niko nije mogao pretpostaviti da }e bitka za glavni grad
Grozni trajati skoro do polovine februara naredne godine.
Ruske snage imale su 34 bataqona sa skoro 24.000 qudi i to
19.000 vojnika, organizovanih u pet motostreqa~kih, dva tenkovska
i sedam vazdu{no-desantnih bataqona (tzv. desantniki), te 4.700
pripadnika MVD-a (Ministarstvo unutra{wih poslova) razvrstanih u 20 bataqona. Podr{ku im je davalo 80 tenkova, 208 BMP-a,
182 artiqerijska oru|a i minobaca~a, te 90 helikoptera. Neke od
jedinica bile su profesionalnog sastava (desantni bataqoni), ali
ve}inom nisu imale borbeno iskustvo niti su u~estvovale u operacijama tog obima. Po{to ve}e jedinice nisu bile adekvatno popuwene qudstvom niti spremne za sloène operacije, od mawih jedinica stvorene su zdruène formacije i upu}ene u ê~eniju.
Grozni je administrativno podeqen na ~etiri gradske ~etvrti: Lewinsku, Zavodsku, Staropromislovsku i Oktjabrsku. Sve su
nastawene, ali je tre}a uz to bila i mesto gde su se nalazili naft15. mart 2006.
ni izvori, a u Oktjabrskoj su bila sme{tena skoro sva industrijska postrojewa. Vojska je okruìla grad sa tri strane, ali ga nije u
potpunosti opkolila, {to je, po mnogim analiti~arima, bila velika gre{ka, jer su ê~eni sa juga dovodili rezerve i materijalna
sredstva.
Planirawe operacija i linija nastupawa ura|eni su na osnovu mapa u razmeri 1:50.000 ili ~ak 1:100.000, jer nije bilo detaqnih planova grada u razmeri 1:12.500 ili krupnijoj. Satelitski snimci bili su od izuzetnog zna~aja, ali ih nije bilo dovoqno
jer su sateliti iskqu~eni da bi se u{tedelo u novcu. Izveden je mali broj aero-foto izvi|a~kih letova. Komandanti niìh jedinica
nisu raspolagali ni planovima grada niti fotografijama snimqenim iz vazduha. Obave{tajni podaci bili su vrlo oskudni, a relevantne slu`be nisu uo~ile da su industrijska postrojewa na prilazima gradu, du` linija komunikacije, sa svojim debelim betonskim i kamenim zidovima, mno{tvom tunela i pasaà na zemqi i
ispod we, idealna za izvo|ewe odbrane.
KATASTROFALNI POÊTAK
Prva jedinica koja je 31. decembra u {est sati ujutro u{la u
grad bila je 131. majkopska brigada pod komandom pukovnika Savina. Wen zadatak je bio da posedne zapadnu stranu grada, ali
osetiv{i da nema otpora (grad je bio sablasno pust), uz saglasnost
pretpostavqenih, kolona je produìla do èlezni~ke stanice u
blizini centra gde je stigla oko 15 ~asova.
Iz drugog pravca grada do èlezni~ke stanice trebalo je da
do|e 81. motostreqa~ki puk. ê~enske vo|e, Xohar Dudajev, Aslan
Mashadov i [amil Basajev vi{e pa`we usredsredile su na tu
stranu, pa je zbog toga wihova reakcija prema 131. brigadi kasno
usledila.
Sve je izgledalo tako mirno da su vojnici ~ak oti{li do {altera da rezervi{u karte za povratak ku}i. âk nisu isturene ni
straè niti su obezbe|ena vozila. Oficir za vezu je, oko 15 sati,
izvestio Savina da je na radiju uhvatio poruku Dobro do{li u pakao, ali ni on niti komandant brigade nisu znali da li je u pita-
wu {ala ili upozorewe. Odjednom je zaista nastao pakao. Po re~ima jednog od preìvelih vojnika, izgledalo je kao da je izvr{en
atomski udar.
Vrlo disciplinovanim plotunima iz RPG-a metodi~no su uni{tena vozila jedno za drugim. Jedinica je poku{ala proboj pod
stalnom uraganskom vatrom ê~ena, ali su gubici, posle nekih 60
sati, koliko su intenzivno trajale borbe, bili zastra{uju}i. Poginulo je skoro 1.000 oficira i vojnika, ukqu~uju}i i pukovnika
Savina, a 74 su zarobqena. Zajedno sa gubicima 81. puka, uni{teno je 20 od 26 tenkova, 102 od 120 BMP-a i svih {est samohodnih
PA topova ZSU-23/4.
Najve}i gubici su nastali kada je vojsci po~elo da ponestaje
municije. Prema ruskim izvorima, utvr|eno je da su posebno opasni za vozila bili RPG-i koji su ispaqivani sa krovova okolnih
zgrada. ê~enima je olak{ano ni{awewe, jer su kupole vozila bile prebojene {irokim belim krstovima kako ruski helikopteri ne
bi raketirali sopstvena vozila, ali se oni nisu pojavili zbog lo{ih vremenskih uslova. Tako je zavr{en prvi deo bitke za Grozni,
od 31. decembra do 3. januara 1995.
Postoji nekoliko razloga za tu katastrofu. Kao prvo, Vojna
obave{tajna slu`ba (GRU) i Savezna kontraobave{tajna slu`ba
(FSK), kako je ve} re~eno, nisu prikupile potrebne obave{tajne
podatke. Operacija je povr{no isplanirana. Ju`ni deo grada nije
opkoqen i izolovan, niti su granice ê~enije blokirane, a jedinice nisu psiholo{ki, stru~no i materijalno pripremqene za tako
LO[ MATERIJAL NI POLO@AJ VOJSKE
U vreme rata u ê~eniji, podsetimo, ruska vojska je bila
lo{eg materijalnog stawa, a vi{e od dve godine nisu izvedeni manevri na nivou puka ili divizije. Bataqoni su bili popuweni sa najvi{e 55 odsto qudstva. Skoro 85 odsto ruskih
mladi}a izbeglo je ili odloìlo vojnu obavezu, tako da je vojska bila prisiqena da primi u svoje redove i regrute sa kriminalnom pro{lo{}u, problemati~nog fizi~kog ili mentalnog zdravqa.
Ishrana vojnika, nere{ena stambena pitawa i plate
oficira bili su tada permanentni problemi ruske vojske.
SVET
èstoku borbu. Pored toga, regruti u na brzinu oformqenim jedinicama nisu, prema vlastitim izjavama, znali da su upu}eni u borbu niti protiv koga treba da se bore. Neki su mislili da idu u Grozni da bi obavqali straàrsku du`nost, a neki ~ak kod sebe nisu
ni imali oru`je i municiju. Voza~i BMP-a su ~esto bili oficiri,
jer posade nisu bile popuwene, a nije bilo dovoqno ni obu~ene motorizovane pe{adije. Vojnici u posadama BMP-a nisu se me|usobno
dobro poznavali, jer su se prvi put sreli nekoliko dana pre toga.
Nije izvr{ena ni potrebna preoperativna priprema za koordinaciju dejstva jedinica i odeqewa. Tenkisti nisu mogli da
otvore vatru iz mitraqeza, jer nisu dobili municiju. ê~eni su ni{anxije RPG-a postavili dovoqno visoko ili nisko da osnovno
oru`je tenkova nije moglo biti upotrebqeno. I najzad, ruska vojska je dejstvovala pod odre|enim ograni~ewima nisu smeli prvi da otvore vatru. Tih dana im ni vremenske prilike nisu bile
naklowene, jer su onemogu}ile podr{ku iz vazduha 31. decembra,
a 1. i 2. januara je ograni~ile.
Treba ista}i da su neki komandanti odbili da u|u sa jedinicama u Grozni ne iz kukavi~luka, ve} zbog nedostatka vatrene podr{ke, za koju su smatrali da im je neophodna.
Drugi deo bitke za Grozni obuhvata aktivnosti od 4. do 17.
januara, kada su ruske snage zauzele predsedni~ku palatu i severni deo grada.
Prvo su izvedeni vazdu{ni udari i tako uni{tena oklopna
vozila koja su ê~eni o{tetili i napustili ili zarobili. Jedinice OMON-a (posebne jedinice policije PJP) spre~avale su sa grani~arima pokrete ê~ena prema Dagestanu i kroz samu ê~eniju.
Poja~ani su intenzitet aero-foto i satelitskog izvi|awa, te upotreba laserskih projektila uz navo|ewe sa zemqe i TV-vo|enih
projektila vazduh-zemqa. Pregrupisane su jedinice, male izvi|a~ke vojne jedinice traìle su zarobqene vojnike, dok su se trupe
[amil Basajev
SUROVOST ÊÊNA
Sa poslovi~nom surovo{}u, ê~eni su odsecali glave
zarobqenih ruskih vojnika i re|ali ih du` glavnih puteva. Rawene i poginule Ruse ve{ali su za noge na vratima ili prozorima zgrada koje su koristili kao upori{ta. Ga|ali su civilno medicinsko osobqe iako je bilo obu~eno u bele mantile.
Masovno su postavqali mine iznena|ewa pod tela poginulih
ruskih i ~e~enskih boraca, pod pragove ulaznih vrata u stanove, ulaze u metro i kanalizaciju, prividno odba~enu opremu i
oru`je, ali ne i u ku}e kako bi izbegli sopstvene gubitke.
52
15. mart 2006.
MVD-a borile sa vrlo pokretnim ~e~enskim grupama, koje su ve{to

koristile kanalizaciju i vodovodne tunele kako bi za{le za le|a
protivniku.
NEPOVOQAN ODNOS SNAGA

Do 10. januara ruske trupe otvorile su dva koridora u gradu
kojima su snabdevane jedinice i evakuisani rawenici. Dva dana
kasnije izveden je veliki udar na centar grada, koji je pogo|en sa
40 raketa grad. Me|utim, tek 15. januara je ceo grad opkoqen, {to
je, prema mnogim analizama, trebalo prvo uraditi. Zahvaquju}i
intenzivnim naporima desantnika, oklopno-mehanizovane pe{adije i mornari~ke pe{adije (marinaca), zauzeta je predsedni~ka
palata, ~ime je okon~ana borba za severni i centralni deo grada,
a nastavqena je u ju`nom delu.
ê~enima je po~elo da ponestaje municije i hrane. Mada je u
gradu preostalo oko 3.500 boraca, Dudajev je izgubio kontrolu
nad wima i otpor je postao slabije organizovan i ispoqen mahom
u Baranovki i Oktjabrskoj ~etvrti. Time je borba za grad u{la u
tre}u fazu. ê~eni su se sve ~e{}e presvla~ili u civilnu ode}u,
uniforme ruske vojske ili stavqali oznake osobqa Crvenog krsta,
te u povoqnim uslovima napadali vojnike i trupe MVD-a, ili jednostavno napu{tali grad.
U operacijama pretresa (zas~itki), vojska i MVD zahtevali su
od civila da se svuku i na ramenima traìli modrice od kundaka
vatrenog oru`ja, a na podlakticama opekotine od ~aura. Ako su xepovi ode}e bili prebojeni sjajnom olovno-srebrnastom bojom, to
je zna~ilo da je u wima dràna municija. Sjajne mrqe od ubacivawa granata u cev na unutra{woj strani dowih delova rukava bile
su karakteristi~ne za minobaca~lije i artiqerce. Ni{anxija RPGa je na ode}i imao vlakna ili ostatke gu`vica pamuka.
Borbe u Groznom su s vremenom jewavale zbog uspe{nog dejstva vojske i MVD-a, ali i zbog toga {to su ê~eni teì{te borbe
preneli u druge gradove. Prema ruskim vojnim izvorima, u prvom
~e~enskom ratu poginulo je 3.826 vojnika, 17.892 su rawena, a
1.906 vodi se kao nestalo.
Analize pokazuju da nije angaòvano dovoqno vojnika i trupa

MVD-a u toj operaciji. Ako se ima u vidu da napada~ mora da ima
prednost u qudstvu od 3-4:1, ruske snage morale su da broje minimum 60.000 vojnika jer je ~e~enskih boraca bilo oko 12.000. Drugi aspekt je izrazita superiornost ê~ena u sredstvima za vezu.
Masovnim kori{}ewem mobilnih telefona i motorola, oni su
ostvarili izuzetno visok nivo komunikacije ~ak i me|u malim udarnim timovima od nekoliko qudi. ê~eni tvrde da su imali jednu motorolu na {est boraca, a smatraju da bi bilo idealno da je svaki
borac imao svoju. Stalnim prislu{kivawem radio saobra}aja ruske vojske, koriste}i radio-ure|aje koje su mogli legalno kupiti
pre rata, dolazili su do dragocenih podataka, jer Rusi nisu imali
ure|aje za {ifrirawe poruka.
Posebno iznena|ewe bila je masovna upotreba RPG-a. Ovo, u
su{tini protivoklopno oru|e, kori{}eno je i za ga|awe motornih
vozila, za dejstvo po pe{adiji kad god je nastupala u grupi i niskolete}im helikopterima. Upotrebqavano je prakti~no i kao minobaca~ ga|awem ciqeva iza zgrada u visokom luku. Da bi poja~ali
efekat RPG-a, ê~eni su lepqivim trakama na granatu pri~vr{}ivali {tapine trotila, obi~no po dva od po 400 grama. To su nazivali fuga i ispaqivali je naj~e{}e u prozore stambenih objekata pre napada.
ê~eni su grad podelili na sektore, a u wima je bilo tri do
pet udarnih timova. Jedan tim je ~inilo sedam boraca: dvojica
RPG ni{anxija, snajperista, mitraqezac i tri borca sa kala{wikovom, koji su donosili municiju, a jedan je sluìo i kao bolni~ar.
Tri takva tima ~inila su vod, a tri voda grupu od oko 75 boraca,
{to je bio optimalan broj za organizovawe zasede.
Zasede su postavqane du` jednog bloka zgrada i to samo sa
jedne strane ulice, nikad sa obe, i samo u prizemqu zgrada, radi
lak{eg povla~ewa. Jedan vod bio je odgovoran za uni{tewe kolone
koja u|e u zasedu i bio je raspore|en po timovima na tri pozicije.
Ostala dva voda zatvarala su zasedu i spre~avala povla~ewe kolone ili dolazak poja~awa. Kada bi vode}e vozilo u koloni stiglo
do pozicije prvog voda, vo|a bi motorolom obavestio ostala dva
MO] MEDIJA
Ruska vojska je izgubila informativni rat u ê~eniji.
Kamermanima i reporterima nije dozvoqeno da intervjui{u
vojnike. Me|utim, Dudajev je ispravno shvatio mo} medija. Putem video-kamera, improvizovanih TV studija i Interneta pokazao im je ono {to su èleli da vide, tokom brojnih intervjua orkestrirao je ~iwenice u svoju korist i pridobio simpatije dobrog dela me|unarodne, pa ~ak i ruske javnosti.
Prema re~ima visokog oficira KOS-a ruske vojske:
Operacije u ê~eniji otpo~ele su a da javnost nije bila pripremqena za wih. Apsurdna je bila zabrana komunikacije novinara sa na{im trupama. Za Dudajeva, novinari su uvek bili
dragi gosti.
53
SVET
voda da po~iwe napad, s tim da su uvek prvo ga|ali ~eono i zadwe

vozilo u koloni.
Snajperisti su bili stalna opasnost i obi~no su zauzimali
pozicije sa kojih su vatrom podràvali svoje vodove. Osim {to je
nanosio gubitke, snajperista je uvek imao snaàn psiholo{ki efekat i predstavqao je prepreku brzom napredovawu pe{adije. Rusi
su koristili baca~e plamena da bi isterali snajperiste iz zaklona i obezbedili ulaz u zgradu.
ê~eni su se najvi{e bojali minobaca~a i {meqa (bumbar). To
je termobari~no oru`je duìne 920 mm, te{ko 12 kg, kalibra 93
mm i dometa minimalno 20, a maksimalno oko 600 metara. Direktnim udarom ono je probijalo zidove zgrada i utvr|ene poloàje.
NIZAK NIVO SANITETSKOG OBEZBE\EWA

Poseban problem za rusku vojsku u ê~eniji bio je nizak nivo sanitetskog obezbe|ewa, ba{ kao i tokom rata u
Avganistanu. Moglo se o~ekivati da }e izvu}i odgovaraju}e
pouke, ali nije bilo tako. Za vrlo kratko vreme oko 20 odsto vojnika obolelo je od zarazne ùtice (hepatitis A). Osim toga, crevne infekcije ({igeloza i enterokolitis) bile
su stalan problem usled nedostatka vode za pi}e i prawe
porcija i posu|a. Nedostatak vode i objekata za li~nu higijenu brzo je doveo do va{qivosti.
Osim fizi~kog, naru{eno je i mentalno zdravqe vojnika
do te mere da je 72 odsto imalo neki oblik psihi~kog poreme}aja, a ~ak 10 odsto akutne emocionalne reakcije. Ovo je uo~eno, pa je predloèno da se svakoj ve}oj jedinici pridoda odre|eni broj psihologa, psihijatara i psihofarmakologa.
GORKA ISKUSTVA
Ruske trupe nisu poznavale grad. Nemaju}i lokalne vodi~e, me{tane, ~esto su se gubili u slepim
ulicama ili ba{tama. ê~eni su koristili wihovu
dezorijentaciju da bi im se brzim prebacivawem
na{li u pozadini ili na bokovima. Wihove aktivnosti nisu bile vezane samo za odbranu grada, ve}
su napadali i artiqerijske poloàje i pozadinske
jedinice u okolini Groznog. Da bi izbegli ubita~no
dejstvo artiqerije i avijacije, nastojali su da budu
{to bliè ruskim poloàjima, do te mere da se ~esto de{avalo da su u istoj zgradi bili ê~eni u gorwim, a Rusi u dowim spratovima, ili obrnuto.
Jedinice ruske vojske su uglavnom izbegavale
no}nu borbu i pokrete, {to je u suprotnosti sa
tradicijom ~uvenih razvjed~ika (izvi|a~a) Crvene
armije iz Drugog svetskog rata i govori o wihovom
Xohar Dudajev
Aslan Mashladov
RPG-7, ili pak topovskim ~aurama

napuwenim kamewem i {utom i
pri~vr{}enim za karoseriju.
Po{to su ê~eni koristili
delove ruskih uniformi ili se povremeno u potpunosti odevali u
wih, bilo je neophodno jasnim znakom obeleìti ruske vojnike da ne
bi do{lo do zabune sa katastrofalnim posledicama.
ê~eni su vrlo lukavo pojedina sela i predgra|a proglasili za
proruska i tvrdili da }e ih napasti i uni{titi, dok su u stvari u
wih smestili svoje centre planirawa, rukovo|ewa i komandovawa.
Na kraju se mora pomenuti da
i pona{awe odre|enog broja ruskih vojnika prema civilima u Groznom i oko wega nije bilo primereno. U potrazi za hranom i pi}em
ili tokom zas~itki, neki od wih nisu prezali od maltretirawa civila, kra|e ili pqa~ke. Pojedinci su
vrlo lako prodavali vojnu opremu, pa ~ak i oru`je.
Do kraja maja 1995. godine, ruska vojska je zauzela ve}e gradove i osigurala skoro dve tre}ine ê~enije. Aprila 1996. ubijen
je Dudajev projektilom vazduhzemqa, jer je otkriven dok je koristio satelitski telefon. Avgusta 1996, nakon nekoliko prekida
vatre i ponovnog napada ê~ena na Grozni, pregovorima sa Mashadovom dogovoreno je povla~ewe ruskih trupa. Januara 1997. godine, Rusija je priznala vladu Mashadova nakon wegove pobede na
predsedni~kim izborima.
ê~enski pobuwenici
u Groznom, 1995. godine
stepenu uve`banosti. ê~eni su se, naprotiv, rado kretali no}u,

uvla~ili me|u dve ruske jedinice i otvarali vatru na obe da bi,
potom, brzo nestali i prepustili neprijateqskim jedinicama da
me|usobno razmewuju vatru. Koordinacija jedinica vojske i MVD-a
nije bila dobro usagla{ena, {to je dovodilo do usporavawa ili
zaustavqawa napredovawa.
Oklopno-mehanizovana pe{adija nije podràvala oklopna
vozila u napadu na pravi na~in, ve} se kretala iza vozila, a jednom osvojeni delovi grada nisu potom bili i osiguravani. âk ni
BMP-i nisu bili dodatno za{ti}eni metalnim mreàma od udara
54
Dr Aleksandar MUTAVXI]
15. mart 2006.
I R A N S K I
N U K L E A R N I
P R O G R A M
IZME\U
DIPLOMATIJE I ORU@JA
Dugogodi{we politi~ko
i vojno neslagawe Irana
i SAD iskristalisalo
je jo{ jednu, veoma
ozbiqnu, me|unarodnu
krizu. Neposredan povod
ovog puta je iranski
nuklearni program, ~iji je
ciq, po svemu sude}i,
proizvodwa nuklearne
bombe.
ran, predvo|en {ahom Rezom Pahlavijem nekada je bio najverniji ameri~ki saveznik u regionu Sredweg istoka. Me|utim, on danas predstavqa trn u oku ameri~koj ali i zapadnoevropskoj spoqnoj politici. Radikalna promena vlasti
po~etkom 1979. godine na ~elo Irana dovela je klerikalne vo|e, koje, kako se pokazalo, nisu prezale ni od ograni~enih oruànih sukoba sa SAD.
Podse}awa radi, prvi takav sukob odigrao se aprila 1980.
godine kada su ameri~ki specijalci doìveli debakl u poku{aju
osloba|awa talaca iz ameri~ke ambasade u Teheranu. Zatim je
sledilo ameri~ko angaòvawe u Persijskom zalivu u ciqu za{tite pomorskih puteva tokom ira~ko-iranskog rata (19801988).
Iako su tada obe zara}ene dràve dejstvovale po trgova~kim
brodovima koji su plovili ovim vodama, za glavnog krivca ozna~en je Iran. Aprila 1988. godine, u ameri~koj operaciji Bogomoqka, za odmazdu je potopqeno i onesposobqeno vi{e iranskih
ratnih brodova i naftnih platformi.
Me|utim, to nije bilo sve. Nalaze}i se u iranskim teritorijalnim vodama, jula iste godine ameri~ki razara~ oborio je
protivavionskom raketom putni~ki avion erbas A300 sa 290 putnika koji je leteo na liniji Bandar AbasDubai.
Ovo su samo neki detaqi koji opisuju relacije izme|u Irana
i SAD ~ije se posledice ose}aju i danas. Svojevrsna izolacija zapada i indiferentnost istoka izvele su Iran na put oslonca na
sopstvene snage, koji je, prema izvesnim pokazateqima, imao vi{e uspeha nego u nekim drugim dràvama u sli~noj poziciji. Vojni~ki posmatrano, Iran je i pored dugogodi{weg rata sa Irakom
uspeo prvo da o~uva, a zatim i izgradi savremenu oruànu silu
koju ni najve}e svetske sile danas ne smeju da potcewuju. Primera
radi, u oblasti vazduhoplovstva, kao najnaprednijoj grani vojne
industrije, Iran je osvojio tehnologiju samostalnog odràvawa
55
SVET
najsavremenijih ameri~kih letelica preostalih iz doba {ahove

vladavine a koje lete i dan danas (ukqu~uju}i jo{ uvek aktuelni
F-14 tomket). I ne samo to. Na osnovu ovih vazduhoplova projektovani su i u serijsku proizvodwu uvedeni novi.
[tavi{e, i projektovawe i proizvodwa balisti~kih raketa
sredweg dometa odavno su prestali da budu tajna za iranske stru~wake. Naga|awa oko toga ko je bio tehnolo{ki oslonac ovih projekata u ovom momentu su nebitna ako se ima u vidu krajwi rezultat.
Me|utim, sve to ne bi bio tako veliki problem da Iran u me|uvremenu nije duboko zagazio u vode nuklearne tehnologije koje su
danas predmet ozbiqnog spora sa me|unarodnom zajednicom.
NUKLEARNA ENERGIJA UMESTO NAFTE?

Iako je deklarativni povod za osvajawe nuklearne tehnologije bila wena upotreba u mirnodopske svrhe, naivno je poverovati u ove izjave iranskih vo|a. Jer, dràvi koja je u svetskim
okvirima tre}a po rezervama nafte, nuklearna tehnologija o~igledno nije preko potrebna za proizvodwu struje. Aspiracije
Irana da postane lider islamskog sveta bile bi vrlo konkretno
potkrepqene posedovawem nuklearne bombe. Tako|e, nuklearni
potencijal bio bi adut zbog kojeg bi se ameri~ki vrh (i ne samo
on) dobro zamislio pre bilo kakvog angaòvawa protiv Irana i
wegovih verskih i politi~kih vo|a. Kako pojedini analiti~ari
procewuju, dan u kojem }e Iran postati nuklearna sila sada je
samo pitawe vremena mo`da merenog i u mesecima. Na ovo verovatno ne}e uticati ni odluka da Iran bude prijavqen Savetu
bezbednosti UN radi potencijalnog ka`wavawa u vidu sankcija
me|unarodne zajednice. U tom smislu, Rojters navodi da su iranske vlasti ube|ene da }e preìveti bilo kakve sankcije jer smatraju da im je pozicija jaka zbog visoke cene nafte i nestabilnosti u susednom Iraku.
U me|uvremenu, teku diplomatski napori da se postigne kakav-takav sporazum, posebno u segmentu kontrole procesa oboga}ivawa uranijuma. Ovaj proces je, ina~e, kqu~an za stavqawe u
pogon nuklearnog reaktora ali i proizvodwu nuklearne bombe.
Nakon {to je Iran nedavno zatvorio vrata inspektorima Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) kao re{ewe (koje delimi~no podràva EU i SAD) spomiwe se posredovawe Rusije. U
toj, trenutno aktuelnoj varijanti, proces oboga}ivawa uranijuma
bio bi realizovan u ruskim pogonima ~ime bi se spre~ila mogu}nost proizvodwe one koli~ine oboga}enog uranijuma koji je dovoqan za izradu atomske bombe. Agencijske vesti koje pristiù iz
dana u dan upu}uju da se iranska spoqna politika mo`da kre}e u
pravcu kompromisa ovakve vrste.
VOJNA OPCIJA JAVNO NE,

SU[TINSKI DA
Bez obzira na to, pojedini ugledni zapadni mediji ipak {pekuli{u mogu}om vojnom akcijom. Kao potencijalno glavni akteri,
osim ameri~kih snaga, u ovim izvorima vide se i Izraelci. Negirale se pripreme za akciju ili ne, sasvim logi~no zvu~i da vojni planeri ovih zainteresovanih zemaqa spremaju oruànu opciju, kojom bi se na duì period eliminisala opasnost od iranskog nuklearnog programa. U tom kontekstu mogu da se tuma~e i
re~i izraelskog ministra odbrane [aula Mofaza koji je izjavio da Izrael ni pod kojim uslovima ne}e prihvatiti da Iran
postane nuklearna sila i da se priprema za mogu}nost da diplomatija ne uspe da zaustavi nuklearne ambicije Teherana. Iako
nije eksplicitno rekao da }e Izrael preduzeti vojnu akciju da
zaustavi razvoj iranskog nuklearnog programa, naglasio je da jevrejska dràva ne}e ni na koji na~in mo}i da prihvati iransku
nuklearnu sposobnost i mora imati mo} da sebe odbrani... i to
pripremamo.
56
15. mart 2006.
Me|utim, jednostrana akcija Izraela mogla bi da znatno

oteà ameri~ku poziciju na Bliskom istoku, zbog ~ega zvani~nom
Va{ingtonu ovo nikako ne bi i{lo na ruku.
Zato i Amerikanci, sa svoje strane, izvode odre|ene pripreme terena za akciju. Nema~ki Der Tages Spigel nedavno je izvestio o nizu susreta izme|u va{ingtonske administracije i Turske, koja je izuzetno uznemirena razvojem doga|aja i protivi se
stvarawu kurdske dràve u regionu. U tajnim pregovorima Amerikanci nude Turskoj vojnu operaciju protiv kampova Kurdistanske radni~ke partije (PKK) u Severnom Iraku, a zauzvrat traè
podr{ku u operaciji protiv Irana. Iako su zvani~ni turski
predstavnici ovo pisawe medija nazvali {pekulacijama koje nemaju pokri}a, mediji upozoravaju na ~udnu koincidenciju da su
Ankaru u jako kratkom vremenskom razmaku posetili mnogi visoki zvani~nici Va{ingtona i Natoa, prvo direktor ameri~kog
FBI, zatim {ef CIA, a posle wega generalni sekretar Natoa...
TVRD ORAH
Bez obzira na to da li }e do oruàne intervencije do}i ili
ne, ~iwenica je da je Iran daleko sloènija meta u odnosu na
prethodne `rtve ameri~ke intervencionisti~ke politike. Razloga je vi{e, ali zadrìmo se samo na vojnim. Na primer, lekcija
koju je islamskom svetu 1981. godine dao Izrael onesposobqavawem ira~kog nuklearnog reaktora Ozirak, naterala je Iran
da svoje nuklearne kapacitete ravnomerno rasporedi na nekoliko desetina lokacija. Da bi se do{lo do preciznih podataka koje
su lokacije najrelevatnije mete u potencijalnom udaru, potreban
je ozbiqan obave{tajni rad. âk i u slu~aju posedovawa prave
informacije, postavqa se pitawe vojnih potencijala koji bi izvr{ili jednovremeni udar po svim ciqevima (koji su na osnovu
iskustava verovatno dobro fortifikacijski ure|eni).
Brojni analiti~ari koji razmatraju potencijalnu vojnu akciju
protiv Irana pa`wu usmeravaju uglavnom na vazduhoplovne potencijale. Iako upotreba specijalnih jedinica nije iskqu~ena, zbog karaktera i udaqenosti objekata dejstva (a i negativnih iskustava tokom
operacije Orlova kanxa), ova opcija smatra se mawe verovatnom.
Da bi izvodio ovakve ili sli~ne udare iz vazdu{nog prostora, Izrael godinama posve}uje veliku pa`wu opremawu i obu~avawu odre|enih jedinica avijacije sposobnih za realizaciju
ovakvih zadataka. Nosilac ovakve akcije najverovatnije bi bio
69. skvadron Izraelskog ratnog vazduhoplovstva koji u svom sa-
stavu ima avione F-15 I. Ovo su ina~e najskupqi i najsloèniji

borbeni avioni koji se trenutno nalaze u naoruàwu Izraelskog ratnog vazduhoplovstva. Wihova glavna karakteristika je
mogu}nost ostvarivawa velikih doleta uz no{ewe impozantne
koli~ine precizno vo|enih ubojnih sredstava. Uz dopunu gorivom
u vazduhu, Amerikanci su tokom dejstava u Avganistanu ovim avionom uspeli da izvedu misije duga~ke i po 15 ~asova. Ova karakteristika je kqu~na, jer je malo verovatno da bi se Izraelci, odlu~e li se na ovakvu avanturu, ka Iranu uputili najkra}im putem
koji vodi preko Saudijske Arabije. U tom bi slu~aju, ~ak i da pro|u neopaèni pored saudijskog sistema PVO (naoruànog tako|e
avionima F-15), te{ko zaobi{li ameri~ke sisteme osmatrawa. A
ukoliko ih ovi ne bi detektovali ili ako ih jednostavno puste da
pro|u, to bi izazvalo gnev islamskog sveta. Iz tog razloga, politi~ki iznu|ena mar{ruta i{la bi preko Crvenog mora {to bi
traìlo vi{e dopuwavawa gorivom u vazduhu, iscrpilo bi posade a i prikrivenost formacije na ciqu bila bi dovedena u pitawe. Me|utim, niz spektakularnih vazduhoplovnih operacija koje
su Izraelci izveli prethodnih decenija, ukazuje da su se oni i
pored svega, ipak opredeqivali za ovakve nemogu}e misije.
Amerikanci su, sa druge strane, u boqoj poziciji. U Persijskom zalivu konstantno drè jedan ve}i flotni sastav predvo|en
nosa~em aviona. U regionu Zaliva tako|e se nalazi vi{e ameri~kih baza koje bi indirektno (prikriveno od Arapa) mogle da
posluè kao logisti~ka podr{ka i odsko~na daska. Me|utim, kao
glavna udarna snaga vide se nevidqivi bombarderi B-2 koji bi
leteli iz ameri~ke baze Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Naoruàni satelitski vo|enim bombama koje se sa bezbedne udaqenosti samonavode na prethodno unesene fiksne pozicije i u kombinaciji sa krstare}im raketama koje bi lansirao flotni sastav, dejstvo po ciqevima sigurno bi bilo ispoqeno. Ovo zna~i
da bi bombe i rakete (iskustveno govore}i) gotovo sigurno pale
na ucrtane ciqeve. Da li bi ti ciqevi zaista bili oni pravi ili
ne i kakve bi posledice imao napada~ to je sasvim druga pri~a.
Naime, za razliku od SRJ 1999. godine ili Iraka 2003. godine, Iran raspolaè daleko modernijim PVO sistemom, premda postoje odre|ene dileme o nivou wegove integrisanosti. Wegova vazduhoplovna komponenta ukqu~uje lovce F-4, F-14, mira`
F-1 i MiG-29. Iako ta~an broj ispravnih lovaca nije dostupan
(sasvim logi~no), pretpostavqa se da ona prevazilazi cifru 100
{to je veoma respektivno ne ukqu~uju}i jo{ stotinak lovaca
slabijih karakteristika. Me|utim, potencijalne napada~e daleko
vi{e brinu ruski PVO sistemi: S-300 koji obezbe|uje ve}e visine i daqine kao i sistem Tor koji dejstvuje po ciqevima na malim
visinama, i to ne samo po avionima ve} i krstare}im raketama i
drugim projektilima. Iran je u ove PVO sisteme uloìo preko
milijardu dolara. Iako su oni jo{ uvek malobrojni da bi porazili haj-tek napada~a, dovoqni su da mu zadaju glavoboqu i nanesu gubitke na koje je tokom proteklih decenija zaboravio.
DO NAREDNE EPIZODE...
Te{ko je predvideti reakciju Irana na oruàne napade. Te{ko je predvideti da li bi Iran glumio `rtvu ili bi odgovorio
raketirawem pomorskog saobra}aja, ameri~kih baza u Zalivu,
Izraela i sl. A ~iwenica je, koju ne treba smetnuti sa uma, da
Iran takve potencijale ve} danas ima. Zato i sama pomisao na
ove rakete sa nuklearnim bojnim glavama dobrim delom prezentuje ono {to generi{e krizu.
Bez obzira na to kako }e se situacija sa Iranom daqe odvijati, vreme definitivno radi za wega i wegovo vo|stvo. Iz vi{e
razloga. Naime, ameri~ki problemi u Iraku, oklevawe i svojevrsna diplomatska nemo} Zapada (kada je Iran u pitawu), otvaraju prostor Iranu za ekonomski rast, zatim za ja~awe uticaja u
islamskom svetu i konstantno modernizovawe oruànih snaga.
Na taj na~in, sada{wa kriza ukazuje da je to samo jedna od epizoda u dosijeu Iran. Jednostavno re~eno, mali su izgledi da }e se
pri~a oko Irana u narednom periodu sti{avati. Naprotiv.
Mr Slavi{a VLAÎ]
57
TEHNIKA
MODERN IZACIJA
VOZILA BRDM-2
TO JE VUK
O
Modifikacija oklopnog
izvi|a~kog automobila
BRDM-2 u vozilo nameweno

specijalnim,
protivteroristi~kim
i drugim jedinicama,
nazvano vuk, najbrì je
i najekonomi~niji na~in
opremawa Vojske, uz
istovremeno angaòvawe
doma}e vojne industrije.
Time se starom
vozilu produùje vek
upotrebe, pro{iruje
primena i udahwuje
novi ìvot.
58
deqewe za specijalne jedinice pri Upravi za obave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska dejstva
G[ VSCG osmislilo je idejno re{ewe i pokrenulo razvojni zadatak pod radnim nazivom Modernizacija oklopnog izvi|a~kog automobila BRDM-2 u specijalno oklopno
vozilo M-05 vuk, a stru~waci Vojnotehni~kog instituta
razradili su veoma savremeno tehni~ko re{ewe i projekat
te modernizacije i modifikacije.
Oklopni izvi|a~ki automobil BRDM-2 amfibija uveden je u naoruàwe biv{e JNA jo{ davne 1968. godine, a u
na{oj vojsci je jo{ u operativnoj upotrebi veliki broj tih vozila ili wegovih varijanti, protivoklopnih lansirnih oru|a
POLO 9P122 i POLO 9P133, zastarelih i izba~enih iz
upotrebe. Kako je wihovo odràvawe veoma oteàno, usled
zastarele tehnologije, nedostatka rezervnih delova i istro{enih radnih resursa, bila je razumqiva ideja i potreba da
se to vozilo modernizuje i osavremeni. Tako mu se produùje
vek upotrebe, pro{iruje primena i udahwuje novi ìvot.
U tom razvojnom projektu, pored Vojnotehni~kog instituta, u~estvuje TRZ â~ak, kao nosilac i finalizator proizvodwe, i jo{ desetak drugih dràvnih i privatnih preduze}a iz
doma}e odbrambene industrije.
KONSTRUKTIVNO PREKRAJAWE
Vuk je namewen za upotrebu u specijalnim, protivteroristi~kim, vojnopolicijskim, izvi|a~ko-diverzantskim, jedinicama veze, elektronskih dejstava i za jedinice koje }e biti
angaòvane u mirovnim i humanitarnim misijama UN-a. Idejno re{ewe bazira se na modernizaciji i modifikaciji
15. mart 2006.
sijom, isecawem wihovih blatobrana u unutra{wosti vozila

i izravnavawem tog prostora sa podom vozila, te uklawawem
kupole sa naoruàwem i izdizawem krovne plo~e oklopnog
tela na potrebnu visinu. Na bo~nim stranama oklopnog tela
bi}e ugra|ena odgovaraju}a, tzv. desantna vrata, neophodna
za ulazak i izlazak pet ~lanova ukrcnog dela posade.
Ne}e biti promeweno radno mesto voza~a, ali }e se na
ranijem mestu, predvi|enom za komandira, nalaziti operater optoelektronske, navigacione opreme i radio-sredstava. Komandir vozila bi}e sme{ten u centralnom delu vozila,
iza voza~a i operatera, a ni{anxija iza komandira, dok }e
se sa wihovih bo~nih strana nalaziti po dva ~lana ukrcnog
dela posade. Sedi{ta u vuku (za stalne i ukrcne ~lanova posade) bi}e zasebna, anatomski oblikovana, sa naslonima za
glavu i sigurnosnim pojasevima preko oba ramena.
UGRADWA SAVREMENOG DIZEL-MOTORA
Vozilo koje je posluìlo kao osnov za modernizaciju
osnovnog vozila BRDM-2, {to podrazumeva stvarawe prostora za komforan sme{taj osam ~lanova posade, omogu}avawe lakog ulaèwa i napu{tawa vozila, te zamenu postoje}eg benzinskog motora savremenijim dizel-motorom i ugradwu turele sa pripadaju}im naoruàwem. Na vozilu je predvi|ena ugradwa savremene optoelektronske i navigacione
opreme, sredstava veze, sistema baca~a dimnih kutija, dodatnog oklopa, za{titnih balisti~kih stakala, maskirnog i
drugih kompleta specijalne opreme i sklopova.
Tom rekonstrukcijom dobi}e se, pre svega, visina u delu
vozila, potrebna za sme{taj pet ukrcnih ~lanova posade. To
}e biti postignuto ispuwavawem tri osnovna zahvata: uklawawem dva para pomo}nih to~kova sa pripadaju}om transmi-
Jedan od osnovnih ciqeva modernizacije tog vozila je

zamena postoje}eg oto-motora savremenim dizel-motorom.
Nakon detaqnog razmatrawa vi{e tipova dizel-motora kojim
raspolaè doma}e trì{te, zbog svojih tehni~kih odlika izabran je motor tipa AM General, 6,5 L military aplication, snage
127 kW/3.400 rpm. Utvr|eno je da taj motor, uz zadràvawe
postoje}e transmisije, obezbe|uje savla|ivawe maksimalnog
uspona na suvom i tvrdom zemqi{tu, kao i postoje}i motor
GAZ 41. Maksimalna brzina je pove}ana na 105 km/h. Upore|uju}i gabarite izabranog motora, zakqu~eno je da se bitno ne razlikuju od gabarita postoje}eg motora GAZ 41.
Motor AMG, 6,5 L, ina~e, ugra|uje se u ameri~ki terenski automobil visoke prohodnosti HUMMER, koji trenutno
nije u upotrebi u VSCG, ali je sredworo~nim Planom prioritetnog opremawa predvi|ena nabavka odre|enog broja vozila tog ili sli~nog tipa, za opremawe specijalnih protivteroristi~kih i drugih jedinica.
Kako bi se pove}ala balisti~ka za{tita osnovnog oklopa baznog vozila BRDM-2 na nivo za{tite od pogodaka pancirnog zrna kalibra 7,62 h 54 mm API i 5,56 h 45 mm NATO
Ball, primeni}e se monta`no-demonta`ne obloge, izra|ene od
kombinacije staklenih i pancirnih plo~a (kevlar-keramika).
Posebna pa`wa bi}e posve}ena masi dodatnog oklopa, jer
dozvoqen prira{taj mase ne sme da ugrozi zahtevana amfibijska svojstva vozila.
Pored postoje}eg osmatra~kog kompleta, koji }e ostati na
raspolagawu voza~u, operateru i komandiru, predvi|a se i
ugradwa balisti~kih stakala na svim otvorima na nivou za{tite oklopnog tela, savremenih radio-sredstava sa kriptoza{titom, a postoje}e infracrvene (IC) sprave za vo`wu i osmatrawe bi}e zamewene savremenijim. Planirana je i ugradwa
kvalitetne konfiguracije savremene optoelektronske i navigacione opreme (dnevno-no}na kamera, digitalni kompas, la-
59
BACA^
DIMNIH KUTIJA
Predvi|eno je da se na
vozilo vuk ugrade sistem
baca~a dimnih kutija sa
{est fiksnih cevi (3+3 komada, na predwim bo~nim
stranama kabine) za maskirawe dimom i dodatni lanseri sa {est (3+3) upravqivih cevi (sa naoruàwem), sme{tenih na krovnoj
plo~i na bo~nim stranama
turele. Oni bi bili puweni iritativnom hemijskom
sme{om (iz grupe nesmrtonosnog hemijskog oru`ja), gumenim kuglicama ili eksplozivnim ''{ok'' efektima.
NAORU@AWE
Na osnovnu varijantu vozila vuk bi}e ugra|en automatski baca~ granata 30 mm M93 i mitraqez 7,62 mm M84 (PKT), sa drvenim kundakom i
opti~kim ni{anom, {to predstavqa tehni~ko i idejno re{ewe preuzeto sa
univerzalnog inìwerijskog vozila 55 muwa (realizovao ga je isti razvojni tim). Borbeni komplet municije treba da ~ine najmawe tri municijska dobo{a, sa po 29 metaka za automatski baca~ granata 30 mm i 750
metaka za mitraqez 7,62 mm PKT. Razmatra se i mogu}nost sme{taja ve}eg borbenog kompleta municije.
serski daqinomer, GPS, i dr.), koja bi se na odgovaraju}i na~in integrisala sa namenskim softverom ra~unara komandira vozila.
Vuk }e posedovati i komplete specijalne izvi|a~ko-diverzantske opreme, a mobilni komplet
za maskirawe i trobojni maskirni premaz pruì}e mu maskirnu za{titu na nivou najsavremenijih
re{ewa u svetu.
Na zadwoj spoqa{woj, dowoj strani vozila
bi}e izra|ena preklopna desantna papu~a platforma, sa drà~ima za ruke, kako bi sluìla za
prevoz ~lanova posade u odre|enim borbenim situacijama. Postoje}e svetlosne grupe na baznom
vozilu bi}e znatno poja~ane i osavremewene.
Modernizacija oklopnog izvi|a~kog automobila BRDM-2 predstavqa izuzetno savremeno i
originalno doma}e re{ewe, kojim se tehnolo{ki
prevazi|enom borbenom sredstvu udahwuje novi
ìvot i ono se dovodi na kvalitativni nivo trenutno najpoznatijih re{ewa iz oblasti oklopnih
automobila. Usvajawem tehnologije te modernizacije, na{e vojne i nau~ne institucije, ali i odbrambena industrija u celini, upotpuwuju svoju
ponudu na svetskom trì{tu vojne opreme.
Modernizacija BRDM-2 u vozilo nameweno
specijalnim, protivteroristi~kim i drugim jedinicama najbrì je i najekonomi~niji na~in opremawa i popune Vojske SCG, uz istovremeno angaòvawe doma}e vojne industrije i kori{}ewe raspoloìvih, prekobrojnih i zastarelih borbenih
sredstava i ostalih neangaòvanih materijalnih
resursa VSCG i Ministarstva odbrane.
Miroslav VI[I]
60
15. mart 2006.
BRODSKI SISTEMI I NAORU@AWE U USLOV IMA

AS IMETRI^NOG RATOVAWA NA MORU
POSLEDWA LINIJA
ODBRANE BRODOVA
Osnovno obele`je
savremenih borbenih
operacija na moru jeste
asimetri~no ratovawe,
pod kojim se podrazumeva
kori{}ewe
nekonvencionalnih
sredstava i taktike
za napad na ratne brodove
razli~itog deplasmana i
namene. Da bi se na
efikasan na~in tome
pariralo razvijeni su
sistemi za pouzdanu
posledwu liniju odbrane
broda od tih opasnosti.
avremena praksa prepoznaje asimetri~no ratovawe na

moru kao jednu od najve}ih pretwi mornaricama koje su
opremqene klasi~nim sredstvima projektovanim za
uslove rata na otvorenom moru. Ve}ina velikih pomorskih sila dana{wice svesna je nove pretwe koja moè
da im naru{i dominaciju. O tome govori i izjava odla
ze}eg komandanta ameri~ke mornarice admirala Vernona
Klarka da najve}u pretwu ameri~koj mornarici predstavqa
asimetri~no ratovawe.
POMORSKI PIRATI
Novu dimenziju oblikovawu modernih mornarica daje i
pove}ana pretwa pirata i krijum~ara, koji u drskim prepadima ne prezaju od napada na mnogo ve}e trgova~ke brodove,
sluè}i se prvenstveno streqa~kim naoruàwem. U pojedinim regijama svetskog mora, problem pomorskog piratstva
poprimio je alarmantne razmere tako da je inicirana me|udràvna saradwa da bi se smawio ovaj vid kriminala. Zbog
sprovo|ewa takvih mera, u Jugoisto~noj Aziji u blizini prolaza Malaka, realizovane su zajedni~ke patrole indijske i
singapurske mornarice.
61
NAORU@AWE
U operacijama protiv ratnih i velikih trgova~kih brodova

teroristi~ke organizacije i pirati uglavnom primewuju male,
brze ~amce naoruàne streqa~kim naoruàwem sposobne da se
pribliè potencijalnoj meti neopaèno, koriste}i ograni~ewa
radara i optoelektronskih osmatra~kih sredstava na brodu i
da otvore vatru po rawivim mestima kao {to su komandno mesto, skupa oprema ili prostori gde je sme{tena posada.
Ovi ~amci su opasna pretwa brodovima i u samoubila~kim misijama kada se filovani eksplozivom velikom brzinom
pribliàvaju meti, i u stawu su da nanesu ozbiqne {tete i brodovima velikog deplasmana. Tipi~an primer takve pretwe je napad na ameri~ki razara~ Cole, klase Arleigh Burke deplasmana
preko 9.000 tona usidren u adenskoj luci. To je, nesumwivo, bio
jedan od najozbiqnijih napada na ameri~ku mornaricu u post
hladnoratovskom periodu.
Pretwu u uslovima asimetri~nog ratovawa predstavqaju i
letelice kao {to su laki putni~ki i poqoprivredni avioni ili
bespilotne letelice koje su u stawu da se karakteristi~nim profilom leta provuku ispod brodskih osmatra~kih sredstava i
nanesu udar po vitalnim mestima na brodu. Iako moderna istorija ne beleì takve poku{aje uni{tewa brodova velikog deplasmana, iskustvo 11. septembra upozorava da se i pretwama
takvog tipa posveti du`na pa`wa.
Imaju}i u vidu da je ve}ina mornarica svoja sredstva i
oru`ne sisteme razvijala prema uslovima ratovawa na otvorenom moru, suprotstavqaju}i se konvencionalnoj pretwi, razvi-
62
jeni su sistemi koji pretenduju da postanu pouzdana posledwa

linija odbrane broda od konvencionalnih i nekonvencionalnih
sredstava.
BLISKA ZA[TITA
Analiziraju}i sisteme za blisku za{titu brodova, uo~ava
se slede}i trend u razvoju:
odbrana od brzih i manevri{u}ih vazdu{nih i povr{inskih ciqeva, prvenstveno se oslawa na automatske topove sredwih kalibara sa velikom brzinom ga|awa, pri ~emu se ve}ina
proizvo|a~a opredelila za modularni koncept, koji ne ograni~ava izbor kalibra;
da bi se pove}ala preciznost, topovi se spreù sa sofisticiranim optoelektronskim senzorskim sistemima koji obezbe|uju pouzdanu detekciju, identifikaciju i pra}ewe vazdu{nih
i povr{inskih ciqeva dawu, no}u i u uslovima smawene vidqivosti. Rad u tim uslovima realizuje se kori{}ewem termovizijskih kamera, koje uglavnom funkcioni{u na talasnoj duìni od
8 do 14 mikrona;
uo~qivo je da se radari ne koriste tako ~esto kao deo
osmatra~kog sistema za odbranu od nekonvencionalnih pretwi,
{to se moè objasniti izvesnim tehni~kim nedostacima radara
pri osmatrawu akvatorije pri malim elevacijama, takti~kim
uslovima asimetri~nog ratovawa, potrebom za kompaktno{}u
sistema za upravqawe vatrom, mawom potro{wom energije i
sme{tajem na ograni~enom prostoru, {to predstavqa jedan od
imperativa kada se razmatra ugradwa brodskih sistema;
da bi se obezbedila visoka verovatno}a poga|awa ciqa,
u uslovima pokretne platforme kakav je brod koji beleì vaqawe, propiwawe i skretawe, zahtev za stabilizacijom ni{an-
15. mart 2006.
ske i linije ga|awa predstavqa neminovnost;

operator sistema za blisku za{titu
broda uglavnom je sme{ten u unutra{wosti broda, ~ime ne samo da je obezbe|eno
daqinsko upravqawe, ve} je i smawen
broj posluìlaca, redukovani su logisti~ki tro{kovi uz znatno unapre|ewe
ukupnog nivoa za{tite.
Realizacija samog ga|awa moè biti centralizovana, kada sistem bliske
za{tite broda automatsku komandu ga|awa dobija od brodskog sistema za
komandovawe i kontrolu, ili individualna, kada se ga|awe izvodi osloncem na lokalni multisenzorski sistem
za upravqawe vatrom, koji je povezan sa
sistemom bliske za{tite broda.
Na osnovu operativnih iskustava, ve}ina korisnika zadràva mogu}nost lokalne manuelne kontrole topa kao rezervnog radnog reìma. Tako|e, na zahtev korisnika, tim sistemima
mogu se dodati protivoklopne ili protvvazdu{ne rakete kratkog dometa sa pasivnim samonavo|ewem, radi pove}awa efikasnosti sistema i pro{irewa zone dejstva.
UNIVERZALNI ODGOVOR
Koja su osnovna obele`ja nekih realizovanih re{ewa i
projekata koji se nalaze u fazi razvoja, a pripadaju sredstvima
za blisku za{titu brodova od konvencionalnih i asimetri~nih
napada?
Nema~ka industrijska grupacija Rheinmetall-DeTec potencijalnim korisnicima nudi tri razli~ita koncepta kao univerzalni odgovor na konvencionalne i nekonvencionalne pretwe. Wena {vajcarska filijala, Oerlikon Contraves (contra aves, u prevodu sa latinskog zna~i protiv ptica) nudi brodski top milenijum,
poznat i pod oznakom GDM-008.
Radi se o topu kalibra 35 mm, optimizovanog municijom
nove generacije tipa AHEAD, jednim od najja~ih komercijalnih
aduta ove kompanije. Koncept AHEAD podrazumeva projektil
opremqen vremenskim upaqa~em koji se programira na ustima
cevi, putem trostepenog induktivnog navoja, pri ~emu je vreme
aktivirawa upaqa~a odre|eno u okviru sistema za upravqawe
vatrom na osnovu parametara kretawa ciqa i balistike topa.
Ko{uqica projektila je prefragmentisanog tipa, sa 152 volframska cilindra mase 3,3 grama o{trih ivica, ~ime je postignut maksimalan efekat pri dejstvu na vazdu{ne ciqeve.
U brodskoj varijanti, Oerlikon Contraves predlaè integraciju topa milenijum sa optoelektronskim sistemom MSP500. On
je u vi{e testirawa koji su simulirali realne uslove pokazao
sposobnost da otkriva i pouzdano prati ciqeve kao {to su mali, brzi ~amci kakvi se koriste u uslovima asimetri~nog ratovawa. Proizvo|a~ navodi da je u okviru testirawa 2002. godine u pacifi~kom priobaqu na eksperimentalnom plovilu Sea
Slice, elektroopti~ki sistem MSP500 bio u stawu da otkriva i
prati ciq kakav je podmorni~ki periskop, {to govori o wegovim respektivnim karakteristikama i koji u sprezi sa topom 35
mm predstavqa efikasno sredstvo za blisku odbranu broda.
Prvi kupac milenijuma je danska mornarica, koja planira
da na oba nova broda klase Absalon ugradi po dva topa, i to

jedan na pramcu a drugi u
krmenom delu na helikopterskom hangaru, koji }e
funkcionisati u sprezi
sa elektroopti~kim sistemom CEROS 200 koji je
razvila {vedska kompanija
Saab.
Nema~ka kompanija Mauser,
deo filijale Waffe und Munition,
sredinom devedesetih godina, na
osnovu analiza nema~ke mornarice o budu}im potrebama, zapo~ela je razvoj sistema MLG27
(Mauser Light Gun) koja kao osnovu
koristi automatski top 27 mm, revolverskog tipa, kakav se ugra|uje
u avione tornado i tajfun (Eurofajter).
U okviru kupole relativno
male mase, oko 850 kilograma, ugra|en je top i optoelektronski sistem, nema~ke kompanije
Atlas elektronik, sa dnevnim i no}nim kanalom, laserskim daqinomerom i ure|ajem za pra}ewe ciqeva.
Topom se daqinski upravqa, iz unutra{wosti kabine, sa
mogu}no{}u ru~nog ili automatskog pra}ewa. Obezbe|eno je
dejstvo po azimutu od 340 stepeni, dok je poqe dejstva po elevaciji ograni~eno izme|u -15 i +60 stepeni, ~ime je osigurano
respektivno poqe dejstva po ciqevima u vazdu{nom prostoru.
Efikasno dejstvo protiv lakih brodova i vazdu{nih ciqeva je
do 2.500 metara, a protiv obalskih ciqeva do 4.000 metara.
Municijski komplet od 90 metaka omogu}ava osam zahvata
ciqeva sa rafalima od jedanaest metaka. Kompanija Mauser re{ewe MLG27 reklamira kao osnovno naoruàwe na brodovima
maweg deplasmana kao {to su patrolni brodovi, dok na ve}em
brodovima kao {to su korvete i fregate sluì kao pomo}no naoruàwe, prvenstveno nameweno za samoodbranu. Jedini kupac
za sada je nema~ka mornarica, koja je naru~ila 83 komada za
ugradwu na brodove razli~itog tipa, izme|u ostalog fregate
F123 i F124, te na novu korvetu K130.
Slede}i korak u razvoju, koji kompanija Mauser nudi potencijalnim korisnicima, jeste top MLG25 predstavqen po~etkom 2005.
godine, sa topom 25 mm Bushmaster I (sa dvostrukim hrawewem i
municijskim kompletom od 220 metaka) spregnutim sa optoelektronskim senzorskim sistemom koji je postavqen iznad oru|a.
VI[ESLOJNA ODBRANA
Tre}e re{ewe, koje nudi grupacija Rheinmetall-DeTec, jo{ se
nalazi na konceptualnom nivou u okviru koga se predlaè integracija {irokog spektra senzora i efektora pod kojima se
podrazumeva artiqerijsko i raketno naoruàwe sposobno da
odgovori zahtevima korisnika u pogledu efikasne borbe protiv
nekonvencionalnih ciqeva.
Respektivnu familiju sistema za blisku za{titu brodova
pod nazivom tajfun nudi i izraelska kompanija Rafael, ~iji je
razvoj zapo~eo sredinom devedesetih godina oslawaju}i se na
re{ewe daqinski upravqane kupole OWS25, namewene za
ugradwu na oklopna borbena vozila.
Svoju premijeru, tajfun je 1995. godine doìveo u varijanti sa topom 25 mm Bushmaster I na patrolnom brodu izraelske
mornarice Super Dvora, kada je wegovo funkcionisawe testirano u sprezi sa optoelektronskim sistemom MSIS kompanije ElOp. Do danas, sa tajfunom je integrisano vi{e razli~itih tipo-
63
NAORU@AWE
va topova kao {to su: 20 mm GIAT M621, M693, 30 mm Oerlikon

KCB, Bushmaster Mk44, Mauser Mk30 Model F, te trocevni mitraqez 12.7 mm GAU-19/A.
Kompanija Rafael nudi i integraciju sa topom koji ispaquje
protivoklopne rakete dometa do 8 km klase NT-D (Neged Tank
protivtenkovski, Dandy), koji sada ima zvani~nu oznaku SpikeER, i protivvazdu{nih raketa kratkog dometa sa pasivnim IC
samonavo|ewem klase strela, igla ili stinger. Sve neophodne
prora~une izvodi balisti~ki kompjuter postavqen na samom topu, dok se osmatrawe i pra}ewe moè izvoditi ili preko sistema postavqenog na samom topu ili oslawaju}i se na brodski
osmatra~ki sistem (optoelektronski ili radarski).
Prema raspoloìvim podacima, pored izraelske mornarice
koja je finansirala razvoj tog sistema, me|u korisnike tajfuna
ubrajaju se i tradicionalni korisnici izraelskog naoruàwa kao
{to su Indija, Singapur, Australija i [ri Lanka, koja je kao platformu za sistem tajfun izabrala ruski top kalibra 23 mm.
Poznati svetski proizvo|a~ brodskih topova, italijanska
kompanija Oto Melara, oslawaju}i se na vi{edecenijsku tradiciju i iskustvo, kao odgovor na moderne pretwe ratnim brodovima, ukqu~uju}i i asimetri~no ratovawe, nudi re{ewe u formi hibridnog artiqerijsko-raketnog sistema koji nosi oznaku
Mod 584. Stru~na javnost je detaqnije obave{tena o tom sistemu tokom razmatrawa arhitekture borbenog sistema novih korveta klase Baynunah mornarice Ujediwenih Arapskih Emirata,
koji se u brodogradili{tu u Abu Dabiju grade prema francuskoj
licenci.
Budu}i da se radi o korisniku koji je s jedne strane suo~en
sa pretwom asimetri~nog ratovawa, {to je u regionu Zaliva
zabeleèno jo{ sredinom osamdesetih kada su se mali iranski
~amci sa pripadnicima Garde Pasdaranima neuspe{no zaleta-
li u pravcu velikih ameri~kih brodova, te wegove spremnosti

da za svoju bezbednost izdvoji znatna sredstva, posebna pa`wa
posve}ena je sistemu za blisku za{titu brodova.
Odbrana broda, zami{qena kao vi{eslojna, pored raketnog sistema ESSM i topa 76 mm, u posledwoj liniji oslawa se
na do tada malo poznati sistem Mod 584 u ~ijem su razvoju uzeta u obzir mnoga savremena iskustva. Prema raspoloìvim podacima, sistem za blisku za{titu brodova Mod 584 moè da koristi dve varijante topova u kalibru 30 mm, i to Mauser Mk30
i ATK Bushmaster Mk44 (varijanta koju je izabrala mornarica
UAE) sa borbenim kompletom od 140 metaka, dok je u varijanti
sa topovima 25 mm Oerlikon KBA ili ATK Bushmaster M242 borbeni komplet pove}an na 200 metaka.
Sistem podràva vi{e radnih reìma, po~ev{i od daqinskog upravqawa na osnovu podataka dobijenih od centralizovanog sistema za komandovawe i kontrolu pa sve do upravqawa
na osnovu podataka dobijenih od elektroopti~kog senzorskog sistema postavqenog na samom topu.
MODULARNI KONCEPT
Jo{ jedna potvrda o sveprisutnosti modularnog koncepta
jeste ~iwenica da korisnik u skladu sa doktrinarnim opredeqewima, takti~kim, tehni~kim i finansijskim ograni~ewima bira kona~nu konfiguraciju sistema, koji se sa velikih borbenih
sredstava kao {to su avion, brod, tenk polako seli na nivo
podsistema opreme i naoruàwa. To omogu}avaju softverski
paketi za virtuelno projektovawe u skladu sa zahtevima korisnika, na osnovu ~ega se u relativno kratkom roku izra|uje prototip koji kre}e u testirawe i kona~no proizvodwu.
Proizvo|a~ nudi dodatno pove}awe vatrene mo}i ugradwom
lansera za protivvazdu{ne rakete klase ispali i zaboravi,
~ime se dodatno oja~ava posledwa linija odbrane. Mornarica
UAE je na svojim oru|ima ugradila po ~etiri lansera za ruske
rakete igla-S, koje se od ranijih verzija odlikuju sposobno{}u
da se uspe{no nose sa ciqevima kakve su krstare}e rakete.
U sklopu opremawa fregata nove generacije klase Formidable, koje se u Singapuru grade prema francuskoj licenci, lokalna kompanija ST Engg, odnosno wena filijala ST Kinetics,
kao konkurenciju izraelskom sistemu tajfun, u ulozi posledwe
linije odbrane broda od
konvencionalnih i
asimetri~nih pretwi,
singapurskoj mornarici ponudila je re{ewe pod oznakom NRWS (Naval Remote Weapon Station).
Kao osnovno naoruàwe usvojen je top kalibra 30 mm, sa kojim se moè spregnuti koaksijalni mitraqez 7,62 mm ~iji je efikasni domet do 2.500 metara,
a brzina ga|awa do 200 metaka u minutu. Topom se upravqa daqinski, iz unutra{wosti broda. I tu je korisniku
ostavqena mogu}nost da sa topom spregne protivvazdu{ne
rakete klase ispali i zaboravi, ~ime bi se znatno unapredila vatrena mo} i pove}ala zona dejstva.
Od ostalih re{ewa ovog tipa, prisutnih na svetskom
trì{tu, izdvaja se i koncept francuske kompanije GIAT
promovisan pod oznakom NARWHAL (Naval Remote Weapon
Highly Accurate, Lightweight) koji omogu}ava ugradwu topova 20,
25 ili 30 mm, integrisanih sa lakim postoqem koji omogu}ava
ugradwu i na brodove
maweg deplasmana.
Predrag MILI]EVI]
64
15. mart 2006.
Internet
LETEWE PO SVETU
elika ameri~ka kompanija za Internet usluge, popularni Gugl, ne
prestaje da nas bombarduje novim besplatnim
softverima za razne korisne namene. Najnoviji
proizvod zove se Gugl ert
(Google Earth), a u probnoj,
beta verziji, moè da se
skine sa Guglovog sajta. U
spakovanom stawu teàk je
svega 11 megabajta. [tavi{e, Gugl nudi i verziju
svetskih mapa za mobilne
telefone.
U osnovi, Gugl ert je pro{irena verzija ranijeg softvera
Gugl maps, koja daje satelitsku ili avionsku sliku mnogih delova zemqe. Sa te velike visine moète da se spustite znatno
bliè i da vidite mesto koje ste upisali u prozor~e. To, naravno, nije sve.
Sa strane imate komande za okretawe slike i promenu
wenog nagiba, odnosno ugla gledawa. Tako moète da sagledate
PONOVO
NA MESECU
teren u tri dimenzije, a u

ve}im gradovima da vidite
i zgrade. Slike su snimqene iz satelita i aviona u
posledwe tri godine, i
Gugl kaè da }e ih povremeno obnavqati. Na slikama ve}ih mesta rezolucija je boqa od jednog metra, ali za wu je potrebno
imati dobru grafi~ku karticu i procesor brzine
najmawe 500 megaherca.
Za korisnike van
Sjediwenih Dràva, Kanade i Zapadne Evrope
ovaj softver bi}e koristan kao sredstvo za u~ewe geografije. Uz wegovu pomo} oni mogu da, sede}i kod ku}e, lete iznad mosta Golden gejt ili Kawona reke Kolorado, da oblete
oko Ajfelovog torwa ili iznad Venecije, da vide i saznaju
{to{ta.
Na na{oj slici vidite Trg republike u Beogradu i sedi{te magazina ODBRANA.
rajem pro{le godine NASA (National Aeronautics and Space

Administration) je objavila planove koji umnogome podse}aju na Apolo program, i u wima se predvi|a da se 2018.
godine ponovo ide na Mesec. Plan se oslawa na seriju
novih svemirskih letelica koje prili~no koriste dizajn Apola
i spejs {atla. Za prevoz qudi predvi|ene su jednostavne letelice pod nazivom CEV (Crew Exploration Vehicle). Po izgledu CEV
je skoro isti kao komandni modul iz Apolo misija. U wemu bi
bilo mesta za maksimalno {est astronauta. Na zemqu bi se
vra}ao uz pomo} padobrana, a za poletawe bi se koristio pogon koji trenutno koristi spejs {atl. Tako|e, CEV bi trebalo
da bude automatizovan i robotizovan kako bi mogao bez qudske posade da donosi u orbitu zalihe za Me|unarodnu svemirsku stanicu (ISS International Space Station). Takvom robotizacijom letelice smawio bi se nepotreban rizik za qudsku posadu
koja trenutno ~esto ima ulogu {ofera.
Za put do Meseca NASA planira da upotrebi i novu jaku
raketu koja bi bila u stawu da u orbitu podigne 106 tona. Ta
raketa bi bila bez qudske posade i pokretalo bi je pet glavnih
motora {atla uz jo{ dva pomo}na motora na ~vrsto gorivo. U
orbiti bi se sklapale letelice za let do Meseca ili Marsa.
Kada su obelodaweni ti programi istovremeno je procurela
vest da postoje planovi u vojnim krugovima da se za hitne intervencije mawe grupe ameri~kih marinaca (o~igledno do {est
vojnika) lansiraju na taj na~in. Predvi|a se da im tako ne bi
trebalo vi{e od dva sata da stignu na èqeno mesto. Vrlo je
verovatno i da bi wihova kapsula, nakon sletawa, bila ostavqena na mestu spu{tawa.
I. V.
65
S I M UL A C I J E
IZLET U SVET
STRATEGIJE
ISTORIJA
NA STOLU
Pre vi{e od
trideset godina
grupa entuzijasta
u Velikoj
Britaniji
osnovala je tada
malu firmu Games
Workshop (GW),
a glavni proizvod
su im igre.
U po~etku su
proizvodili
dru{tvene igre,
ali su s vremenom
uvideli da im
najve}u zaradu
donose strategije
i figure za wih.
66
renuli su sa projektom Warhammer (WH) i posle nekoliko godina stekli svetsku slavu i popularnost.
Naravno, profit se podrazumevao. Igra WH je strategija na tabli sa figurama. Svet u kome se vode bitke je izmi{qen, ali neverovatno sli~an stvarnom. Nisu se preterano trudili ni da izmi{qaju imena gradova, poput Kisleva, koji se nalazi na mestu Kijeva. Komplikovana pravila uglavnom
su onemogu}ila da deca mla|a od 14 godina uìvaju u ovoj igri. Me|utim, genijalnost u nekim elementima WH bila je razlog velike popularnosti me|u starijim generacijama. Ako uzmemo u obzir i
umetni~ki deo te igre (figure se moraju farbati), onda ne moè da nas ~udi {to se igra~ka populacija meri desetinama hiqada igra~a {irom sveta (kod nas ih ima vi{e od stotinu).
Na sre}u igra~a, i pravila i figure su se s vremenom mewali, pa je igra postajala sve boqa. Trenutno je aktuelna {esta edicija, ali se ve} govori o sedmoj, koja bi trebalo da se pojavi do kraja naredne godine. Games Workshop bar jednom godi{we predstavi neku novu armiju (za sada je oko 15 vaè}ih za {estu ediciju), a ukoliko i ne bude neka nova armija, pojavquju se nove figure i nova pravila
za te figure, pa tako i igra~i koji ve} poseduju figure i pravila redovno pune kasu te britanske firme.
Igru genijalnom ~ini i sistem koji koristi samo dve tablice i osam karakteristika za jedinice i
osobine li~nosti koje se pojavquju u igri. Tablice sluè za ra~unawe verovatno}e zadavawa udarca u
bliskoj borbi (prsa u prsa) i verovatno}e da nekome nanesete povredu ako ste ga uspe{no udarili ili pogodili. Karakteristike koje se koriste jesu: ve{tina u bliskoj borbi, preciznost (za ga|awe), snaga, izdr`qivost, brzina, moral itd. Vi{e detaqa o figurama i samoj igri na}i }ete na stranici http://www.warhammer.com. Ovde, naravno, nije kraj pri~e. Ova pri~a se nastavqa daqe, u daleku budu}nost...
DALEKA, D ALEKA B UDU]NOST

Nakon uspeha sa WH, firma GW je krenula u osvajawe novog trì{ta. Prema wihovom vi|ewu novo trì{te su novi igra~i. Ciqna grupa ovog puta bili su im qubiteqi nau~ne fantastike i svemirskih
avantura. Nekoliko godina posle WH na trì{tu se pojavila igra Warhammer 40.000 (WH40K). Ako ste
pomislili da je re~ o zbivawima 40000. godine u pravu ste. Naravno, zbog potreba igre neke rase su
izba~ene, a neke su dodate. Mnoge od tih novih, dodatih rasa veoma podse}aju na robote iz filma Terminator, dok su druge nalik na rasu Alien (Osmi putnik) iz istoimenog serijala. U WH40K postoji mnogo vi{e armija nego u WH, ali je igra veoma pojednostavqena. Igra~i za WH40K su u proseku mla|i, a
i borbe traju mnogo kra}e. WH40K koristi iste dve tablice i istih osam karakteristika kao i WH...
15. mart 2006.
DRUGI S VETSKI R AT N EZVANI^NO

Nije bilo potrebno dugo ~ekati da se neki igra~i dosete i da
pravila za WH40K preprave za igrawe borbi iz Drugog svetskog
rata. WH nikada nije osetio potrebu da podrì te napore, ali
nije ni spre~avao entuzijaste da koriste wihova pravila. Jo{ od
ranije mnogi nezavisni proizvo|a~i figura u WH razmeri
(28 mm) imali su i figure za Drugi svetski rat. Kao {to sam rekao, pravila su nezvani~na i sadrè mnoge gre{ke i nedostatke,
ali su slobodna. Na Internetu posetite adresu http://mywebpages.comcast.net/kpavlick/ww2/ww2rules.htm, na kojoj su data pravila.
Osim Interneta, kao izvora informacija za ovu verziju
WH40K veoma ~esto u ~asopisu Wargames Illustrated (specijalizovan
je za istorijske bitke i strategije sa figurama) izlaze i opisi raznih ratova i bitaka. Primer je broj iz avgusta i septembra 2004.
godine, gde je u dva broja obra|en rat izme|u Rusije i Finske. Za
Crvenu armiju je, izme|u ostalih jedinica, bila karakteristi~na
uloga oficira NKVD-a, koji u igri imaju slede}u ulogu: ukoliko neka ruska jedinica neuspe{no pro|e test morala, oficir NKVD-a
omogu}ava ponovnu proveru, s tim {to se prethodno uklawa jedna
od figura. U prevodu: oficir egzekutira jednog od vojnika da bi
popravio stawe morala. Naravno, to je mogu}e uraditi samo dva
puta zaredom; u protivnom, cela jedinica se pobuni i lin~uje svog
oficira. Ukoliko mislite da je tu kraj pri~e varate se...
NOVA P RAVILA
Nekolicini radnika GW nije bilo dovoqno zabavno da
igraju igre iz wihove proizvodwe, pa su uradili solo izlet u
svet istorijskih strategija. Pre sedam godina pojavila se prvo
jedna, a posle i druga kwiga koja je koristila pravila WH, ali u
druga~ijem svetlu. Prva kwiga je nosila naziv Warhammer Ancient
Battles (WAB) i donela je neke ispravke i dopune pravila WH (naravno, magija kao elemenat igre je izba~ena). Jedini problem
bio je {to u prvoj kwizi nije bilo detaqnih opisa armija. Bile
su samo dve, i to generalizovana Rimska vojska i Varvari. Za nas
je zanimqiva ~iwenica da se za igrawe WAB mogu koristiti i
mawe figure od 28 mm. Figure u razmeri 1:72 dostupne su svakome, jeftine i postoji poprili~an izbor. Druga kwiga za WAB je
bila Armies of Antiquity, a izdata je sa ciqem da dopuni pravila i
detaqno obradi veliki broj armija. Ona zapravo sadrì liste
armija od vremena sumerske civilizacije do japanskih samuraja,
tj. do upotrebe vatrenog oru`ja. Kada su promoteri iz GW videli da i u istorijskim strategijama leè pare, odmah su pruìli
svu podr{ku igri WAB i velikom brzinom krenuli u izdavawe
novih kwiga. Tako su se pojavile kwige Chariot Wars (za period
Trojanskog rata), Fall of the West (pad Rimskog carstva), Army of
Chivalry (sredwi vek), Shieldwall (Vikinzi i severna Evropa u ranom sredwem veku), El Cid, Alexander the Great, Spartacus, Byzantium: Beyond the Golden Gate, Hannibal and the Punic Wars... Sve detaqe moète pogledati na sajtu http://www.ancientbattles.com.
Da bi bili zadovoqni i igra~i koji se èle oprobati u
istorijskim bitkama, verovatno najpopularnija strategijska
igra na svetu Warhammer dobila je i mla|eg brata Warhammer
Ancient Battles.
Naravno, bez ve}ih problema mogu}e je odigrati bilo koju poznatu ili nepoznatu bitku, ukqu~uju}i i Kosovsku. Ukoliko se u nekoj
borbi koriste armije sa istim brojem poena, ishod je neizvestan,
ali ako poku{ate da koristite istorijski odnos snaga, verovatno }e
vam biti te{ko da promenite ishod neke bitke. WAB u kona~nom nisu
najpopularnija pravila za istorijske bitke, ali vreme }e pokazati
koliko su ta pravila boqa ili lo{ija od ostalih na trì{tu.
Igor VASIQEVI]
67
KULTURA
DEKODIRAWE SLIKE
SA POVR[INE ZEMQE
34. beogradski filmski
festival odvijao se od 24.
februara do 5. marta pod
sloganom FEST FORWORD.
Taj najavqeni iskorak ka
napred sadrào je zanimqivu
potku u izboru filmova koji su
ove godine otvorili i
zatvorili Fest.
Zajedni~ki imeniteq
filmovima Slomqeno cve}e
i Kad pro{lost zakuca moè
se prona}i u samo jednoj
re~i preispitivawe.
Dakle, za Festovo veliko
napred neophodno je i dobro
odmeravawe pre|enog puta,
zagledawe u sebe
da bi se iskora~ilo.
68
ast da ove godine otvori Fest pripala je filmu Slomqeno cve}e

Xima Xarmu{a. Potpuno dosledan sebi, a kako to Emir Kusturica
re~e, i svojim godinama, Xarmu{ nam prepoznatqivim filmskim jezikom, u savr{enoj formi, pripoveda naizgled malu pri~u o okorelom neèwi Donu, koji se jednog jutra, kako to biva, ve} u solidnim {ezdesetim godinama ìvota, okre}e oko sebe ne bi li shvatio gde je, ko je i
{ta nosi u srcu kao trag skoro ve} pre|enog puta. Inicijalna kapisla za
tu vrstu preispitivawa je nepotpisano pismo koje stiè, sa informacijom
da je wegov sin, za koga i ne zna da postoji, krenuo u potragu za ocem. A
onda sledi ponirawe u sebe, kretawe po rekama i rukavcima pro{losti,
ne bi li se naknadnom sve{}u o bitnom i nebitnom osmislila sada{wost. Takav zaplet, po povr{ini relativno mirnog toka odli~no nosi
Bil Marej, jedan od retkih glumaca sa neverovatnom sposobno{}u da fascinantno drì pa`wu dok ama ba{ ni{ta ne radi u kadru. Na wegov dar
se naslawa i Xarmu{eva filigranska reìja, grade}i od Slomqenog
cve}a onaj fini, mali-veliki film, koji vam preporu~ujemo.
Fest je sve~ano zatvorio film Kad pro{lost zakuca Vima Vendersa.
Ovo je film o qubavi i porodi~nim odnosima. Najvi{e od svega, ovo je
film o propu{tenim {ansama i kajawu, koje dolazi kada shvatite da ste
ih propustili saèo je pri~u filma wegov rediteq.
Zaista neverovatno, ali zaplet ova dva filma je skoro isti. Naravno, kada su u pitawu majstori poput Xarmu{a i Vendersa, to i nije potpuno odre|uju}e za film. Svaki je u okvir pri~e uneo svoju poetiku, estetiku
i intelektualnost. Mo`da je upravo sam slu~aj ponudio zanimqiv eksperiment: mogu}nost da vidimo kako o istoj temi razmi{qaju dva velika rediteqa.
Dakle, Vendersov film po~iwe u trenutku kada wegovom junaku Hauardu Spensu (Sem [epard), u sli~nim godinama kao i Don iz prve pri~e,
puca film na temu wegovog sopstvenog ìvota, prili~no utopqenog u alkohol i besmisao. Dok poku{ava da pobegne iz svoje sada{wosti, saznaje
od majke da mo`da ima dete. I, naravno, kre}e u potragu za wim. [ta je,
kako i koliko Hauard propustio, da li se pre tridesetak godina desila i
jedina qubav wegovog ìvota ili je potreba da ona postoji naknadno obojila pro{lost ostaje vama da otkrijete. Ima}ete nesebi~nu pomo} Sema
[eparda, i kao glumca u glavnoj ulozi, i kao pisca scenarija.
Dakle, oba filma, sa po~etka i kraja Festa, u procesu preispitivawa pokre}u}i istovetna pitawa nude neobi~an put za dekodirawe festivala. Tim putem bi trebalo po}i da bi se iskora~ilo napred. Tim pu15. mart 2006.
tem se, ruku na srce, donekle i krenulo, ali ostaje utisak ipak
nedovoqno za zalet do istinskog iskoraka.
IZM E\U S TVARNO G I M O GU]EG

Jednu novinu ovogodi{weg Festa svakako treba podràti. Na
sednici odrànoj 2. februara 2006. godine, Savet Festa usvojio je
odluku o izboru 10 projekata koji su predstavqeni na Pitching-u u
okviru posebnog programsko-poslovnog fokusa 34. festa B2B
Europe out of Europe, koji je odràn zavr{nog vikenda sve~anosti
filma. U kontaktu sa brojnim predstavnicima producentskih ku}a i
fondova iz Evrope, koji su bili gosti ove manifestacije, filmski
autori su na svojevrsnoj berzi mogli da pokaù svoje projekte i do|u
do sredstava za wihovu realizaciju.
Ovakvim iskorakom Fest se pribliìo velikim svetskim kinematografskim revijama, sa ve} ustoli~enim industrijskim ograncima tipa B2B, {to se moè ~itati i kao Business to business, ili Belgrade to business.
Jo{ jedna prednost Festa ~ita se u stavu wegovog umetni~kog direktora Miroquba Vu~kovi}a da festival moè biti odgovor za
problem preìvqavawa bioskopa u opasnom periodu nadolaèwa
razli~itih nosa~a filmova za kod ku}e: Festival je uvek ubedqiv
uzorak ne~ega {to nije mogu}e proizvesti kod ku}e. Fest nastoji da
svojim programom i aktivnim sadràjima jo{ jednom u~ini direktnim
put izme|u filma i gledalaca, da potvrdi da izme|u stvarnog i mogu-
}eg postoji samo jedan originalan doìvqaj koji je u su{tini filma:

veliki ekran, zamra~en prostor, qudi okolo, usmeren pogled... i nezamewivo zadovoqstvo.
Upravo takav originalni doìvqaj i jeste glavna odrednica
ose}aja sa kojim smo desetak dana, koliko je festival trajao, mogli
da pratimo wegov glavni program tokovi, ali i izvestan pogled na
francuski film, duhovne teritorije, ~iwenice i slagalice, svetionik i filmeur, kao poseban ogranak programa tokovi. Posveta glumici Ani Karini i 68: seks, droga i rokenrol, kao posebni programi u
Jugoslovenskoj kinoteci samo su zaokruìli koncept.
Kako se dobar deo tih naslova ve} nalazi, ili }e se na}i na
bioskopskim repertoarima, radost doìvqaja bi}e dostupna i svima
onima koji za vreme Festa nisu imali takvo iskustvo.
GLUMCI U ULOZ I R EDITEQA

Izvan posebnog svetla koje je na neka filmove prikazane na
Festu bacila dodela ovogodi{weg Oskara, o kojima }e tako|e biti
re~i, zanimqivo je pomenuti dva ostvarewa koja rediteqski potpisuju glumci. Laku no} i sre}no, drugi rediteqski film Xorxa Klunija (prvi je bio Ispovesti opasnog uma iz 2002) kriti~ar Wuzvika ocewuje kao najzanimqiviji ameri~ki film pro{le godine.
I zaista, film je zanimqiv, kako zbog istinite pri~e na koju se
naslawa, tako i zbog na~ina na koji je ona ispri~ana. Radwa je sme{tena u {ezdesete godine pro{log veka i beleì sukob izme|u pio-
Kad pro{lost zakuca, Vima Vendersa

Ana Karina, specijalni gost Festa
(gore desno)
Laku no} i sre}no, Xorxa Klunija
69
KULTURA
nira televizijskog novinarstva Edvarda Maroua i senatora
Xozefa Makartija, lovca na komuniste. Obaveza novinara
da mo}nicima govore istinu, moralna je okosnica ovog filma, ura|enog u crno-beloj varijanti, {to savr{eno pribliàva period u kome se radwa doga|a, televiziju tog vremena
kao okvir pri~e, ali i jasnu podelu izme|u istine i laì.
Insistirawe na istini, ali i na pravu da se druga~ije misli, vodi poznatog novinara i wegovu ekipu iz emisije u
emisiju, kroz neizvesnost, ~ak i optu`be da su komunisti,
preko pritisaka sponzora, do pobede Makartijeve laì i
taktika zastra{ivawa kona~no su razotkrivene i on biva
izveden pred Senat i razvla{}en. Reìraju}i ovaj film
Kluni odli~no koristi snagu autenti~nog doga|aja, dovode}i
ga na mahove na ravan dokumentarnog filma, ali samo naizgled, jer je pri~a znatno dubqa i slojevitija.
Svoj prvenac rediteqski je potpisao i Tomi Li Xons.
Tri sahrane Melkijadesa Estrade je neobi~an, lucidan film koji
vas sna`no prodrma a da i ne primetite da vam se tako ne{to sprema. Ima tu i romanti~nog prijateqstva, ìvotnih lekcija, ironije
sudbine, i one uobi~ajne svakodnevne. Telo Melkijadesa Estrade
prona|eno je plitko zakopano u teksa{koj pustiwi, gde je na brzinu
sahraweno posle ubistva. Lokalne vlasti ne poku{avaju da re{e
zlo~in, jer je re~ o ilegalcu. Telo samo prebacuju na grobqe za siroma{ne. Pit Perkins (Tomi Li Xons), nadzornik ran~a i Melkijadesov najboqi prijateq, preuzima na sebe odgovornost da istraì
ubistvo, a kada prona|e ubicu, primorava ga da telo wegovog prijateqa transportuje u Meksiko, na tre}u sahranu. Neobi~no je ume}e
kojim ovako morbidan scenario, uz pregr{t odgovaraju}ih scena,
skoro da ne ostavqa o~ekivani ose}aj u èlucu. Film ~ak, verovali
ili ne, obiluje vedrinom.
Kapoti Beneta Milera, ispostavilo se, s razlogom je privla~io posebnu pa`wu. Za glavnu ulogu u toj pri~i Filip Sejmur
Hofman je dobio Oskara. Ovo je jo{ jedan film koji barata ise~kom stvarnosti. îni se da je tu i najmawa mogu}nost za gre{ku.
Truman Kapoti, autor romana Doru~ak kod Tifanija, tragom vesti
u novinama o zverskom ubistvu ~etvoro~lane porodice Klater, odlazi da napi{e tekst za Wujorker. Ta ideja se ubrzo mewa i on
po~iwe rad na kwizi. Kako su mu ispovesti ubica dragocene, on im
u po~etku pomaè u angaòvawu advokata i produùje agoniju sa
primesom nade. Me|utim, kwiga se polako pribliàva kraju... Ne
bi bilo uputno da daqe razvijem pri~u, sem {to }u napomenuti da je
sam Kapoti traìo da mu na grobu bude zapisano da u ìvotu mnogo
vi{e suza prolijemo zbog èqa koje su nam se ostvarile nego zbog
onih koje nisu...
Hofman je zaista dobar u nijansama lika koji tuma~i, a koji je,
kaù savremenici, bio jedna od najneverovatnijih pojava svoga doba. Pri tom je u vreme kada je homoseksualnost bila anatemisana u
Americi, sasvim jasno stvaqao do znawa da je gej.
Upravo nas pomenuta Kapotijeva homoseksualnost vodi do slede}eg filma koji zasluùje va{u pa`wu. Planina Broukbek Anga
Lija je, pretpostavqam da ste to ve} ~uli qubavna pri~a na temu
homoseksualnosti. Uvode}i apsolutno sve odlike dobre qubavne
drame, sme{tene u fantasti~an, izo{tren krajolik severnih planina, Li, ~ini se prvi na ovaj na~in, progovara o odnosu dva mu{karca, ~ija }e veza trajati ~itav wihov ìvot.
[ta god mislili o ovoj temi, nakon filma }ete ostati prili~no zami{qeni, jer kada je bolom i patwom potvr|ena, qubav nikoga
ne ostavqa ravnodu{nim.
POETIKA ISTOKA
U pravom maniru engleske {kole filma, Gospo|a Henderson
vam predstavqa Stefana Frirsa vas sigurno ne}e razo~arati,
kao ni duhovita pri~a o pozori{tu u vreme Drugog svetskog rata,
koje podiè na noge naciju u trenutku kad ju je rat skoro bacio na
kolena. Naravno da }ete se odmah setiti nekih ruskih gradova pod
opsadom, a bogami i nekih na{ih, u kojima je pozori{te ìvelo,
uprkos svemu.
70
Slomqeno cve}e, Xima Xarmu{a

Pomenuti filmovi, skoro bez ostatka, dolaze iz mo}nih produkcija i kinematografija. Posebnu poetiku i sveìnu ideja Festu
su doneli filmovi iz Irana Jedne no}i, Kazahstana Lovac,
Gruzije Put za Karabah...
Ju`noafri~ka Karmen Mark Darnfort-Meja, pro{logodi{wi pobednik Berlinskog festivala, jeste film posebne poetike,
kojom je istoimena opera @orà Bizea sme{tena u siroma{nu ~etvrt Seviqe. Egzotika pri~e o qubavi, poùdi i ludilu dodaje ovom
filmu sve potrebne elemente, koji }e vas, uz odli~nu muziku, povesti na neobi~no i opu{taju}e uìvawe.
Film 4 Iqe Hrànovskog, za koji je traèn i dodatni reprizni termin u okviru festivala, prvenac mladog moskovskog rediteqa, govori o mnogo ~emu. O laìma, identitetu, kazni, velikim
ruskim temama na savremen na~in. Qudi laù. Ponekad zbog dosade, nekada zato {to èle promenu, a ponekad zato {to se stide
onog {to jesu i èle da budu neko drugi. Mogu}nost da postanem
isti kao svi drugi, ne samo po pona{awu, ve} po unutra{woj strukturi, u~inila bi me nesposobnim da istinski ose}am i sve bi se
pretvorilo u formalnost. To me toliko brine da se dogodilo da
moj film delom govori i o tome, ponudio je svoju verziju ~itawa
filma Hrànovski, nakon {to je svojim neo~ekivanim odgovorima
potpuno zadobio novinare i gledaoce na projekcijama.
S Q UBAVQU I G ORÎNOM
Kako obi~no ono najboqe ostavqamo za kraj, posluì}u se
tim konceptom da sa nekoliko re~enica progovorim o filmu Manderlej Larsa von Trira, upozoravaju}i da je u ovom delu teksta ne{to izraènija nota subjektivnosti. Trir je ve} odavno filmovima
Protiv talasa, Ples u tami, Evropa podelio filmski svet na
one koji ga oboàvaju i one koji ne mogu ni da ga odgledaju do kraja.
Prethodni film Dogvil i najnoviji Manderlej kao drugi u najavqenoj trilogiji, postoje}e stawe samo su zao{trili do krajwih
granica. Neki mu prebacuju da je uni{tio su{tinu filma, postavqaju}i svoje filmove na ravan pozori{ne scene, drugi da je ugrozio wegovu strukturu... Za pisca ovih redova Trir je na samom vrhu
reìje danas, a wegov novi film pokazateq da je ispod tog vrha
jo{ nekoliko praznih mesta, do prvih slede}ih doga|awa. Wegov
novi film provokativnom i krajwe pro~i{}enom pri~om govori o
qudskim slobodama. U stvari, Trir nas pita jesmo li mi zaista
slobodni, usput, dok nam obja{wava koliko mi i ne znamo {ta bismo sa eventualnom slobodom, za{ti}eni zavisno{}u od mnogih
odgovornosti koje nismo u stawu da prihvatimo.
Vim Venders je na Berlinskom festivalu rekao da se film
zavr{ava u o~ima gledalaca. Mnogi filmovi ovogodi{weg Festa
su jo{ zna~ajniji na toj unutarwoj projekciji, tamo gde odvajamo jako i mlako, dobro i zlo, lepo i ru`no, i gde sami sa sobom razre{avamo sudbine nekih naizgled dalekih junaka. Pa, izvolite. Bioskopi vas o~ekuju. Naravno, tu je i preispitivawe.
Dragana MARKOVI]
15. mart 2006.
Promocija kwige Nesmrtonosno oru`je
ETIKA IZNAD SVEGA

U Centralnom domu
VSCG Redakcija
posebnih izdawa
NIC Vojska
predstavila je
javnosti kwigu
Nesmrtonosno
oru`je docenta dr
Daneta Subo{i}a
ime izdava~a promociju je vodio glavni i odgovorni urednik

Redakcije posebnih izdawa pukovnik Novica Stevanovi}.
Pored autora i predstavnika izdava~a na promociji su govorila dvojica uglednih recenzenata, prof.
dr Dragan Radenovi} i prof. dr Milan Mijalkovski. Oni su svoj
sud o kwizi preto~ili u inspirativnu besedu, koja je za potencijalne ~itaoce dobra preporuka.
Profesor Radenovi} je naglasio: Ova kwiga se razlikuje od
svih ostalih iz oblasti bezbednosti koje moète pro~itati u
na{oj literaturi, zato {to se pojavquju pojedina~ni primeri
humanista, koji u bi}u xelata prepoznaju ~oveka. Sa mnogo
simpatija i uvaàvawa Radenovi} je govorio o autoru koji je na
osoben na~in do~arao kako izgledaju razmi{qawa pripadnika
slu`bi bezbednosti koji nisu pred licem javnosti, ali su postojani
u senci.
Profesor Mijalkovski naglasio je da su zemqe koje ozbiqno
razmi{qaju o vlastitoj bezbednosti, a uvaàvaju nauku,
zaokupqene problemom predvi|awa opasnosti u narednom
periodu. Na osnovu takvih istraìvawa, nau~nici su do{li do
zakqu~ka da }e do 2020. godine biti mnogo zemaqa koje ne}e mo}i
da pruè sigurnost svom stanovni{tvu. Iako nesmrtonosno oru`je
nema onaj zna~aj koji zasluùje, Mijalkovski je ukazao na sve
mogu}nosti wegove primene, nude}i sugestiju mnogim subjektima i
snagama bezbednosti da radikalno naboqe promene svoj odnos

prema wemu. Ubedqivo i dinami~no, on je govorio o nosiocima
terorizma i organizovanog kriminala, koji vi{e strepe od tog
oru`ja nego od bilo kakve grube fizi~ke sile, zato {to su svesni
da }e odgovarati za svoja nedela i da }e wihove organizacije biti
razotkrivene.
Autor je na zanimqiv i originalni na~in predstavio
strukturu i sadràj kwige. Najpre je naglasio da je potreba za
upotrebom nesmrtonosnog oru`ja posledica eskalacija svih oblika
ugroàvawa bezbednosti, a posebno organizovanog kriminala i
terorizma. Skrenuo je pa`wu da su teroristi, tokom izvo|ewa
krivi~nih dela uvek naoruàni, ~esto izme{ani sa civilima i
spremni da svoju slobodu i plen sa~uvaju ìvim {titom
sa~iwenim od gra|ana. Jedan od puteva za prevazilaèwe tog
problema jeste primena nesmrtonosnih oru`ja, kojima se, prema
mi{qewima stru~waka, znatno smawuju rizici i neizvesnosti u
dono{ewu i ostvarivawu odluka za primenu sredstava prinude u
re{avawu bezbednosnih problema.
Etika iznad svega. Ona je merilo i vrednost, u svim
protivteroristi~kim dejstvima u kojima se primewuju
nesmrtonosna oru`ja koja zadovoqavaju stroge kriterijume etike
prevencije i etike borbe protiv terorizma u savremenim uslovima
i okolnostima, poruka je koja se i{~itava sa stranica ove kwige.
Vera ZVONAREK-JOVANOVI]
KULTUROSKOP
Centralni dom VSCG
KWI@EVNI PROGRAM
12. mart - Univerzalna sala u 18 sati
Promocija kwige
KAD POBIJE\ENI POBIJEDE autor
Milosav Gagovi}
IZLO@BE
16. mart u 19 sati
Otvarawe samostalne izlo`be slika
VJEKOSLAVA ]ETKOVI]A i VLADIMIRA ]URÎNA
iz Beograda ~lanovi ULUS-a
Izlo`ba traje do 2. aprila 2006. godine
MALA GALERIJA
21. mart - u 18 sati
Otvarawe samostalne izlo`be slika
DU[ANA GLU[CA
likovnog stvaraoca iz Beograda
KONCERTI
23. marta - Velika sala u 20 sati
KONCERT UMETNI^KOG
ANSAMBLA VSCG
STANISLAV BINI^KI
71
FEQTON
Pi{e
Vlada RISTI]
1 5 0 G O D I N A O D R O \ E WA N I K O L E T E S L E
ISPRED SVOG
VREMENA
Na{ slavni nau~nik
i pronalaza~ pripada
izuzetno retkim qudima
koji su svojim delom
obeleìli vreme u kome
su ìveli i svojim idejama,
vizijama budu}nosti i
prakti~kim ostvarewima
umnogome uticali na razvoj
nauke i tehnike. Bez obzira
na to {to u mladim godinama

nije bio dovoqno upu}en u
pojave elektriciteta i
magnetizma, predose}ao je
da su to dva ogromna nau~na
podru~ja koja tek treba
istraìvati i utirati put
ka mnogim tajnama fizike.
72
ak ni posle ne{to vi{e od {est decenija otkako je prekinuta ìvotna

nit jednog od najblistavijih pronalaza~a i nau~nika u qudskoj istoriji Nikole Tesle ne moè se staviti posledwi kami~ak u mozaik svekolikog istraìva~kog i pronalaza~kog dela ~oveka koji je, utiru}i
put novim saznawima iz raznih nau~nih oblasti, posebno u elektrotehnici, vazda i{ao ispred svog vremena, predvi|aju}i nau~nu budu}nost ~ove~anstva. To kaèmo zbog toga {to su nedavno, ta~nije pro{le
15. mart 2006.
godine, prona|ena nepoznata pisma tog nenadma{nog genija kojeg je Xon O Nil, i sam nau~nik, uporedio sa ~uvenim Leonardom da Vin~ijem. Ispisuju}i prve stranice svoje obimne kwige o
ìvotnom putu Nikole Tesle, Xon O Nil kaè: Tesla je bio mislilac i pronalaza~ najvi{eg reda, onaj {to mi{qewem, a ne
slu~ajem, dolazi do otkri}a, dok mu eksperiment sluì samo za
potvrdu wegove teze. On je bio i matemati~ar, znao je bezbroj
formula napamet, tako da se naj~e{}e nije morao sluìti priru~nicima; osim toga, imao je najsolidnije tehni~ko obrazovawe, {to je, na primer, Edisonu nedostajalo.
Nije, stoga, nimalo neobi~no {to ni danas Teslini sledbenici ne propu{taju da naglase kako je on svojim brojnim otkri}ima na podru~ju nauke o elektricitetu i mno{tvom pronalazaka potvr|enih eksperimentima vezanim za prakti~no kori{}ewe elektri~ne energije ostvario velika dela.
No, pre nego {to na~inimo jo{ jedan korak kako bismo se
{to boqe upoznali sa ìvotnim delom nau~nika ~ija su teorijska istraìvawa i eksperimenti utkani u same korene savremene civilizacije, recimo da je Tesla bio enigma jo{ za
ìvota, tako da, kako je jednom prilikom napisao na{ ugledni
publicista Aleksandar Milinkovi}, ~ak ni wegovi najbliì
prijateqi nisu mogli da se pohvale da ga poznaju i da mogu da
ga objasne dovoqno dobro. ôvek koji nije ìveo kao svi
ostali izazivao je posebno interesovawe, a jedna ameri~ka
spisateqica koja mu je posvetila celu kwigu poku{ala je da ga
predstavi kao otelotvorewe superiornog lica sa planete Venere!
DETE UGLEDNOG SVE[TENIKA

Ko je bio Nikola Tesla?
U pribliàvawu tog nenadma{nog genija obi~nom ~itaocu, gotovo da nije bilo nijednog biografa koji bi zaobi{ao Teslinog oca Milutina, koji je osnovnu {kolu zavr{io u Gospi}u.
Zatim je, zajedno sa svojim bratom Josifom, vaspitavan u jednom vojnom zavodu. Bratu Josifu je, po svemu sude}i, sticawe
vojnog znawa vrlo brzo priraslo za srce, pa je kasnije postao i dobar oficir. Milutin, me|utim, nije imao smisla za
vojni~ki poziv, posebno ne za krutu disciplinu onda{we austrougarske vojske, pa je nakon {to ga je wegov stare{ina
ozbiqno ukorio zbog nedovoqno o~i{}enih (izglancanih) mesinganih dugmadi na pitoma~koj uniformi odlu~io da napusti
vojnu {kolu i krene drugim putem. Upisao je bogosloviju u Pla{kom i zavr{io je kao najboqi |ak. Ubrzo potom se oènio \u-
TAJANSTVENA BOLEST
Uzrok tajanstvene bolesti {to je Teslu spopala dok je

boravio u Budimpe{ti lekari nisu mogli da otkriju, ali su
sumwali da se razboleo zbog toga {to je bio neumoran u radu, {to je mnogo razmi{qao, malo se odmarao i spavao samo
dva-tri sata. A jedan od simptoma Tesline bolesti ogledao
se u preosetqivosti wegovih ~ula. Kucawe ~asovnika, na primer, dopiralo je do wegovog uha ~ak iz tre}e sobe. Svaki otkucaj sata ose}ao je kao da neko udara ~eki}em po nakovwu.
Potres izazvan prolaskom gradskog saobra}aja ispod prozora wegove sobe izazivao je u Teslinom organizmu veoma
veliku nelagodnost, a najobi~niji govor qudi pretvarao se u
paklenu dreku. âk i mali dodir wegovog tela ose}ao je
kao èstoki udarac. êlo mu je neprestano podrhtavalo, a
puls mu je varirao od nekoliko slabih otkucaja u minuti do
vi{e od 150. Ni najpoznatiji onda{wi lekari nisu mogli da
mu pomognu.
Sre}om, kako je ta tajanstvena bolest do{la tako je
i oti{la.
TESLA O SVOJIM RODITEQIMA
U svojim autobiografskim zapisima (Moji pronalasci) na{ veliki nau~nik i pronalaza~, veoma ponosan na
svoje roditeqe, izme|u ostalog, pi{e kako je wegov otac imao
izvanredno pam}ewe, znaju}i ~esto da ponavqa i duè tekstove iz kwiga {tampanih na raznim jezicima. êsto je u {ali govorio kako bi mogao ponovo da napi{e neko klasi~no
delo ako bi se izgubilo. Wegove re~enice su bile kratke i
jezgrovite, pune dosetki i satire.
Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteqski dar
koji posedujem, pisao je Nikola Tesla, ipak mi je vaspitawe
koje sam dobio od oca bilo od velike pomo}i. Ve`be koje mi
je davao sastojale su se od svakojakih zadataka. Zadavao mi
je, na primer, da poga|am tu|e misli, da otkrivam nedostatke
nekog oblika ili izraza, da poga|am duga~ke re~enice ili da
ra~unam napamet...
Za svoju majku Nikola veli da je poreklom iz jedne od
najstarijih porodica u wihovom kraju i da je pripadala lozi pronalaza~a. Wen deda i otac izumeli su mnogobrojna
oru|a za doma}instvo, ratarstvo i druge svrhe. Moja mati
je izumila i konstruisala svakojake naprave i alatke, tkala
je najlep{e {are od vune, koju je sama prela. I posle {ezdesete prsti su joj bili jo{ toliko spretni da je mogla ono {to
vidi o~ima, rukama da stvori.
kom, }erkom poznatog i vrlo uvaènog sve{tenika Nikole Mandi}a, prote iz Gra~aca. Milutin je, ne{to kasnije, postavqen
za kapelana, odnosno sve{tenika po~etnika u Sewu, gde je proveo punih {est godina. Tu mu se rodilo troje dece, a kada je
preme{ten u li~ko selo Smiqan i postao smiqanski paroh,
svet su ugledala jo{ dva wegova deteta sin Nikola i }erka
Marica.
Mene su od malih nogu odredili za sve{teni~ki poziv,
rekao je Nikola Tesla u razgovoru sa urednikom wujor{kog ~asopisa Electrical Experimenter, na osnovu kojeg je kasnije nastala
wegova nevelika autobiografska kwiga naslovqena sa Moji
izumi.
Ali, kako je rastao i postepeno stasavao u lepog, pomalo
vi`qastog mom~i}a, Nikola je sve vi{e ~eznuo za tim da postane inèwer. Naàlost, wegov otac Milutin, iako veoma obrazovan i ugledan sve{tenik, nikako nije mogao da se sloì sa sinom, {to }e se kasnije i videti zbog ~ega.
\AK KARLOVA^KE GIMNAZIJE

Nikola Tesla je osnovno {kolovawe zapo~eo u Smiqanu, a
nastavio i dovr{io u Gospi}u gde su se wegovi roditeqi, posle
smrti Teslinog brata, nastanili, uporno nastoje}i da odagnu
se}awe na Smiqane u kome je stradao wihov stariji sin Dane.
Gimnaziju je Tesla upisao u Karlovcu.
Wegovo odvajawe od ku}e te{ko je palo roditeqima, ali
su se relativno brzo svikli, jer Tesla u Karlovcu nije bio prepu{ten nepoznatim qudima, nego je bio sme{ten u domu jedne od
o~evih sestara, udate za oficira.
Teslin otac je ostao uporan u pogledu budu}nosti sina Nikole i nije nikako odustajao od namere da ga usmeri ka pozivu
sve{tenika, kako bi se nastavila tradicija dveju uglednih porodica, jer je i wegova majka bila iz porodice vi|enog prote Mandi}a. A sve{tenikova }erka, Teslina majka \uka, prihvatala je i
podràvala muèvqevu odluku.
Karlova~ka gimnazija je u to vreme bila ugledna {kola, a u
profesoru fizike Nikola je imao izuzetnog pedagoga, koji je
svojim |acima umeo vrlo ve{to da do~ara ~ak i ono {to je u fizici te{ko razumqivo. Profesor je, predavaju}i o elektrici-
73
FEQTON
SPASAO UGLED VATROGASACA
tetu, obavezno izvodio oglede, i to prete`no na aparatima {to

ih je sam izumeo i konstruisao, pa je Tesla prosto gutao svaku
wegovu re~. Na ~asovima fizike je, kako je napisao jedan od Teslinih biografa, Nikola dobio zna~ajan podsticaj za istraìva~ki rad. Bez obzira na to {to jo{ nije bio dovoqno upu}en u
tajne elektriciteta i magnetizma, predose}ao je da su to dva
{iroka nau~na poqa koja tek treba istraìvati i otvarati puteve za prodor u mnoge tajne fizike, posebno u tajne elektriciteta, {to je kod Nikole samo poja~alo re{enost da se posveti
izu~avawu tehnike. Za wega je to bila neka vrsta ~arobne nauke, koja moè uveliko da promeni svet i ìvot qudi u~ini lak{im i lep{im.
Osim fizike, Teslu je izuzetno privla~ila matematika i,
kako je napisao, i{la mu neverovatno lako, pa je daleko odskakao od svih u~enika u razredu. Tome su, nema sumwe, umnogome doprinosili wegovo izvanredno pam}ewe i neobi~na mo}
predo~avawa.
Ako bi mu, na primer, zadali bilo kakav zadatak iz aritmetike ili algebre, bilo mu je sasvim svejedno da li }e iza}i
pred {kolsku tablu ili }e ostati na svom mestu. Wegova neobi~na sposobnost omogu}avala mu je da pred sobom vidi zami{qenu tablu na kojoj je bio ispisan zadatak, dok su se na woj
re|ale sve radwe i znaci potrebni da se dobije re{ewe. A re{ewe je prosto stizalo brè nego {to je mogao rukom da ga ispi{e na tabli. I zato je
Nikola mogao da re{i zadatak, bezmalo, istom brzinom kojom je matemati~ki problem postavqen.
Nakon {to je maturirao, Tesla se vratio u Gospi} pomiren sa neizbe`no{}u da se po o~evoj
èqi, a protiv svoje voqe,
prihvati sve{teni~kog poziva. Na wegovu sre}u,
ako tako moè da se kaè,
u Gospi}u je u to vreme (sedamdesetih godina pretpro{log veka) besnela
epidemija kolere zbog ~ega su qudi masovno umirali.
U Gospi}u je Nikola Tesla poha|ao osnovnu {kolu. U tom

nevelikom li~kom gradu je u to vreme osnovano vatrogasno
dru{tvo. Nabavqen je novi {mrk, koji je moralo da povla~i
desetak i vi{e qudi. Oni su povremeno ve`bali kako bi u
slu~aju poàra spasli ono {to se spasti moglo. Jednoga dana organizovana je sve~anost na kojoj je trebalo da se vidi
koliko su gospi}ki vatrogasci uve`bani, a i kako funkcioni{e novi {mrk. Tom doga|aju prisustvovao je gotovo ceo
grad. Muzika vatrogasnog dru{tva sa predstavnicima vlasti na ~elu uputila se ka obli`woj reci gde je {mrk ve} bio
postavqen. Duga~ko gumeno crevo bilo je zaroweno u vodu,
ali iz {mrka nije potekla ni kap vode. Qudi su se rastr~ali na sve strane, a oni najstru~niji dugo su ne{to petqali
oko same pumpe.
Na pomolu je bila neka vrsta vatrogasne bruke, kada
se odnekud pojavio de~ak u kratkim pantalonama, u~enik drugog razreda osnovne {kole. Bio je to Nikola Tesla, kome je
ne{to najednom sinulo u glavi. Zagazio je u reku, zasukao rukave i po~eo da pipa cev koja je bila zagwurena u blato. Nakon {to ju je podigao i ot~epio cev od blata, voda je na drugom kraju pumpe iznenada {iknula i poprskala ne samo vatrogasce, nego i vi|enije qude koji su se za tu priliku sve~ano odenuli.
Dovitqivi osnovac, junak dana, dugo je no{en na rukama
svojih starijih drugova.
MESECI
PROVEDENI
U POSTEQI
Opaka bolest nije
mimoi{la ni Nikolu. MeZgrada Muzeja Nikole Tesle u Beogradu
secima je ostao u posteqi
pokraj koje su wegovi roditeqi provodili duge, besane no}i, okrepqen, u jesen 1875. po|e u Politehni~ku {kolu u Gracu, koutu~eni i veoma zabrinuti za svog drugog sina, stalno se prise- ju mu je otac izabrao kao jednu od najstarijih i najuglednijih
}aju}i neprebolnih trenutaka {to su ih proìveli nakon smrti obrazovnih ustanova, tako da mu se, najzad, ostvarila èqa da
wihovog starijeg sina. Da bi ohrabrili Nikolu da se duhom i se posveti izu~avawu tehni~kih nauka. Visoka tehni~ka {kola,
fizi~ki sna`nije odupre bolesti, a posebno onda kada im je koju je po~eo da poha|a, uìvala je u ono vreme veliki ugled ne
mladi Tesla rekao da bi ozdravio ako bi mu dozvolili da u~i samo u Austriji, nego i u Evropi, jer je raspolagala najmodernitehniku, otac Milutin je jedne ve~eri prozborio: Posla}u te u jim u~ilima i pomagalima, a predava~i su bili vrlo ugledni
najboqu tehni~ku {kolu na svetu ~im ozdravi{...
profesori. Zahvaquju}i wima iz te {kole su izlazili dobro
pripremqeni inèweri.
Tako je i bilo.
U slede}em broju:
Godinu dana je trebalo da se Nikola Tesla posle preleàODLAZAK U WUJORK
ne kolere povrati u normalan ìvot i da, fizi~ki i duhovno
74
15. mart 2006.
VREMEPLOV
KAL E NDAR
18. mart 1850.
Knez Aleksandar Kara|or|evi} odobrio Projekt ustrojewa artiqerijske {kole. Ovaj datum je bio praznik vojnih {kola sve
do po~etka Drugog svetskog rata. Danas je 18. mart Dan vojnog
{kolstva. Reorganizacijom Artiqerijske {kole 1880. godine
stvorena je Vojna akademija sa Niòm i Vi{om {kolom.
18. mart 1965.
Iz kosmi~kog broda vashod-2 prvi put je ~ovek iza{ao u otvoren kosmi~ki prostor. Bio je to kosmonaut Aleksej Leonov, obu~en u specijalni skafander koji je bio vezan kablom za brod.
Leonid je van broda proveo 12 minuta i 9 sekundi. în izlaska
u kosmos nazvan je leonovawe.
18. mart 1975.
Donesena odluka o osnivawu Evropskog fonda za razvoj regiona.
19. mart 1920.
Ameri~ki kongres odbio da ratifikuje odluke Versajskog mirovnog ugovora, potpisanog 5. marta 1919. Iako je ameri~ki predsednik Vudro Vilson bio jedan od tvoraca Versajskog mira, odluka Ameri~kog kongresa ne predstavqa presedan u me|unarodnim odnosima. Takva odluka samo pokazuje da stav predsednika
dràve ne mora da bude istovetan stavu drugih organa dràve.
20. mart 1913.
Kod Skadra je poginuo narednik Mihajlo Petrovi} (18841913),
koji je postao prva `rtva u srpskom vojnom vazduhoplovstvu i jedan od prvih pilota na svetu koji je poginuo u borbenim dejstvima. Narednik Petrovi} se nalazio u sastavu Primorskog aeroplanskog odreda od ~etiri aviona. Nesre}a se dogodila kada je,
posle izvi|awa turskih poloàja oko opkoqenog Skadra, snaàn termi~ki udar izbacio pilota iz aviona. U to vreme padobran nije bio standardni deo opreme pilota.
22. mart 1973.

Na osnovu Re{ewa saveznog sekretara za odbranu 22. marta
1973, Tehni~ki opitni centar (TOC) Kopnene vojske po~eo je sa
izvr{avawem zadataka u oblasti ispitivawa sredstava naoruàwa i vojne opreme. Ovaj datum se od 1997. godine obeleàva
kao Dan Tehni~ko opitnog centra KoV.
24. mart 1999.
Bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, u 20 sati, otpo~eo je
napad Natoa na SRJ. Nato je u po~etku angaòvao 700, a ubrzo
i vi{e od 1.000 aviona i veliki broj krstare}ih raketa tomahavk. Za 78 dana agresije, napadani su vojni, ali i civilni ciqevi. Pored vojnih `rtava, poginulo je oko 2.000, a raweno vi{e od 5.000 civila.
25. mart 1941.
U Be~u potpisan Protokol o pristupawu Kraqevine Jugoslavije
Trojnom paktu. Potpisnici su bili predstavnici vlada Nema~ke,
Italije i Japana, s jedne strane, i predstavnici vlade Kraqevine Jugoslavije Dragi{a Cvetkovi} i Aleksandar Cincar
Markovi}.
25. mart 1957.
U Rimu su potpisani ugovori o osnivawu Evropske ekonomske
zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.
26. mart 1913.
Padom Jedrena okon~ane borbe koje su vo|ene za taj grad u Prvom balkanskom ratu: Druga armija generala Stepe Stepanovi}a, s jedne, i turske posade, s druge strane.
27. mart 1941.
Zavereni~ka grupa oficira, predvo|ena armijskim generalom
Du{anom Simovi}em, zbacila vladu Cvetkovi}Ma~ek i Namesni{tvo kneza Pavla, a na presto dovela maloletnog kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a.
Pripremio Miqan MILKI]
FOTO
AL BUM
Jedinice KNOJ-a
u trci Pobeda
naroda na
Kalemegdanu
1946. godine
Pripremio
Radovan POPOVI]
75
LI^NOSTI
KNEGIWA MILICA
MAJÎNA @RTVA
knegiwi Milici, supruzi kneza Lazara i jednoj od
najzna~ajnijih èna srpske istorije, nedovoqno se
zna. Povodom nedavne 600. godi{wice wene smrti
(24. novembar 1405), vaqa se, ipak, podsetiti
na ono {to je poznato. Naime, proteklih {est vekova, knegiwa Milica je ostala u senci svoga oca
Jug Bogdana, muà kneza Lazara i sina despota
Stefana Lazarevi}a. Ali, ona nije mitska figura. Naprotiv
Posle sloma na Kosovu (1389) Milica je ostala udovica sa te{kom ranom na srcu i sa troje maloletne dece. Sa decom i ogromnim blagom mogla je da
ode u Dubrovnik i lagodnije proìvi ostatak ìvota. Umesto toga, Milica je izabrala bitku za spas
srpske dràve. Kada je umrla, wen sin je okruwen u Carigradu, a Srbija je oslobo|ena od
turskog vazalstva. Srbija je tada bila prostranija i od granica u kojima ju je ostavio
knez Lazar.
Kako je to bilo mogu}e?
U tada{wim istorijskim okolnostima, Milica se borila mudro{}u i `rtvom. Svesno je prihvatila vazalni odnos prema Turcima i zadatak da vazalsku
vojsku predvode weni sinovi Stefan i Vuk.
Tako se i dogodilo da sina Stefana, ve} u sedamnaestoj godini, isprati u rat (Rovine,
1395) u kojem su poginuli turski vazali kraq
Marko i Konstantin Dejanovi}, a u osamnaestoj na Nikopoqe (1396) gde su Turci strahovito porazili krsta{ku vojsku. Kako je zabeleìo hroni~ar tog doba, Stefan je sa
srpskim kowanicima smelo juri{ao na
ugarsku zastavu i taj barjak oborio na
zemqu.
Knegiwa je svoju k}i Oliveru, sa ~etrnaest godina, poslala u harem sultanu Bajazitu, ubici svog supruga. Kao junak anti~ke drame, mladi Stefan, jo{ de~ak, li~no
je 1390. vodio Bajazitu, u Jedrene, svoju
sestru Oliveru. Za `rtve koje je prinela,
knegiwa Milica je mirno primila osudu
nekih qudi. Oliveri saàqewe, Stefanu qubav i po{tovawe, meni greh. Majka
tako zna, govorila je ona.
Knegiwa Milica je bila vladarka,
èna koja voli svoga muà i majka. Odlu~ivala je o svojoj deci nedovoqno sigurna u ispravnost svojih odluka. Neka
mi{qewa da je bila okrutna nisu
ta~na. Wu je pekao najstra{niji qudski bol bol wene dece. Lomio ju je
strah za wih. Ona nije bila ni{ta mawa `rtva nego oni koje je `rtvovala.
Prema Grigoriju Camblaku, godine 1398, Milica se na{la u mu~noj
misiji koju je preduzela zajedno sa
76
monahiwom Jefimijom, ènom Ugqe{e Mrwav~evi}a.

One su krenule na neizvestan i teàk zadatak, da
opravdaju mladog Stefana Lazarevi}a, koji je
bio na dvoru sultana Bajazita optuèn za neverstvo i planiranu izdaju. Posle silnih muka, misija im je uspela. Sultan mu je oprostio ìvot i
pored dokaza o izdaji. Od sultana je izmolila i
mo{ti svete Petke, za{titnice zemqe i svih
zemaqskih plodova i useva i iz Trnova prenela
ih u Lazaricu. Uspostavqeni kult kneza Lazara,
uz mo{ti svete Petke, nadahwivao je Srbe rodoqubqem, skrivenim u forme religijskog rituala u koji Turci tada nisu dirali.
Knegiwa je sa strepwom ispratila sinove
Stefana i Vuka i sestri}e \ura|a i Grgura
Brankovi}a u bitku kod Angore, dana{we Ankare (1402). Stefan je predvodio nekoliko hiqada srpskih ratnika. Turski izvori kaù da
se on na ~elu svojih oklopnika, spasavaju}i
ga, tri puta probijao do opkoqenog Bajazita i da je divqu hrabrost srpskog kneza i
wegovih ratnika, zapazio i sam TimurLenk, pitaju}i ko su ti odva`ni dervi{i? Posle bitke kod Angore, knegiwa
Milica je do~ekala da wen sin Stefan
u Carigradu, od cara Jovana Sedmog Paleologa, dobije titulu despota. U narednim godinama on }e pro{iriti i osnaìti svoju
vlast.
U crkvi Lazarici u Kru{evcu, zadu`bini kneza Lazara, me|u ikonama svetiteqa, me|u kojima su i ~etiri ikone kneza Lazara, nema knegiwe Milice. Ni sa
onim sa kojim je podelila ìvot i `rtvu,
knezom Lazarom, ni sa svetom Petkom, ~ije je mo{ti izmolila od Bajazita.
Svoje posledwe dane ìvota, kao
monahiwa Jevgenija, knegiwa Milica je
provela zajedno sa monahiwom Jefimijom, posledwom Nemawi}kom, prvom
srpskom pesnikiwom, koja je, uz ostalo,
sastavila i Pohvalu knezu Lazaru.
Prema kazivawu savremenika, ona je
imala veliki uticaj na knegiwu Milicu. @ivele su i sahrawene u manastiru Qubostiwi kod Trstenika, zadu`bini knegiwe Milice, gde je, u godinama
posle Kosovskog boja, zamona{en veliki broj udovica, srpskih plemkiwa.
Predawe kaè da je samo u jednom danu zamona{ewe traìlo tri stotine
èna.
Duh, hrabrost, snaga, voqa i po`rtvovawe knegiwe Milice bili su
vredni ovog skromnog pomena.
Knegiwa Milica, ktitorski portret, oko 1406. godine

(iz kwige Manastiri Srbije Slobodana Mileusni}a)
Krsman MILO[EVI]
15. mart 2006.
DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
PROTIVNIK
ko ~ujem da neko govori kako bi se hteo izbaviti svog protivnika, ni izbliza nisam siguran da je odista tako... Te{ko, bogme! {ap}em ja ispotiha, ali saose}ajno klimam
glavom iz qubaznosti. Lako je re}i: izbaviti se protivnika, to jest, svog sopstvenog protivnika... Pa on mi je potreban! Svakome od nas, za li~ne potrebe u krajwem slu~aju treba jedan. Bez wega se u ìvotu ne mogu sna}i. On mi ~ini ogromne usluge! Kakve?...
Od detiwstva u srcu nosim negativne afekte rane srca
koje su se nizale iz neosve}enih uvreda, iz nepravednih kazni,
iz te{kih zabrana i ponièwa, i koje su ostale u potpunosti nezadovoqene. [ta u~initi sa wima? One su povezane sa protivnikom; wemu se i pripisuju. U wemu se objektivi{u. On postaje
ne{to poput ìvog garderobera moje mr`we. Neretko nenamerno, bez i najmawih osnova za to, on tokom celog svog ìvota trpi
moju antipatiju; za{to ne zna niko, ni on, ni ja sam. Za wega je
to naj~e{}e breme ìvota; za mene olak{awe. Siroti protivnik! Dobri protivnik...
Drugo, on mi je potreban da bi objasnio mnogo moje neuspehe i gre{ke. Pa ja sam uvek bio u pravu! Ja sam stalno isturen! Kad mi ne{to nedostaje, kada nastupa krah, za to je kriv on,
on, sa wegovom nedobronamerno{}u, intrigama, otrovnom zavi{}u. \avo sam! Raspu{ten jarac! Tako mi je potreban i dvostruko: on na sebe prima krivicu i te{ko}e; ja imam utehu i spokoj.
Tre}e, on mi je potreban kao odsko~na daska u takmi~ewima. Bez wega bih, mo`da, zaspao; leào bih, uveo i podbuo, profesionalna len~uga, sa kapom natu~enom na o~i.
I sama pomisao na wega prene me; izustim li mu ime to je
za mene kao zvuk trubqi, kao rzawe i topot kowa. [ta? On je
ispred mene? Ja sam iza wega? On je na vrhu, a ja na dnu? Nikad! Napred! Hvala, hvala ti, moj verni protivni~e...
Dakle, ja imam u wemu, kao ~etvrto, ìvo merilo svojih zadataka i dostignu}a. Zbog wega èlim ka vrhu, u nadahwuju}i
zanos! Zar sam toliko zaostao? [ta sam postigao? Jesam li boqi nego on? Jesam li ve} osvojio wegovo ume}e? Poseduje li on,
jo{ uvek, neku sposobnost koje u mene nema? Tada }u ga temeqnije
prou~iti, jer }u, mo`da, ne{to nau~iti, mo`da }u izvu}i pouku
na wegovom primeru. Samo neka ostane tu negde, taj moj protivnik! Samo neka mi sluì kao protivnik!...
Javqa se isku{ewe, i ja mislim o wemu: on }e se obradovati ne~emu {to se dogodilo sa mnom! Ako se pokolebam, odmah }u
se podsetiti na wega: moja slabost je jednaka wegovoj pobedi. Tako wegov porok podràva moje dobro~instvo. Tako mi on sluì
kao nekakav parapet, da me ne zahvati nesvestica. Odricawe
koje mu bacam u lice pomaè mi u samopotvrdi. Odri~u}i, ja tvrdim. Prokletstvo za mene postaje otre`wewe i okrepa. Neka
svak radi svoj posao.
Napokon, on mi sluì kao ogledalo. Svojevrsno ogledalo:
moji nedostaci su preuveli~ani, moje dobre strane su jako umawene. Ru`no izgledam u tom ogledalu neprijateqskog mi{qewa.
Putem promi{qawa mog iskrivqenog lika odraènog u wemu,
sti~em snagu karaktera i samopoznawa. O, samosavla|ewe! ôjstvo i slobodo mog pogleda!...
Zar se moram izbaviti samog sebe, moj dragi protivni~e?
Zar da te se li{im? Nikad. Ali, ako neko drugi govori o tome, ja
vaspitano klimam glavom da bih bio qubazan..
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.
VERSKI P RAZNICI
1531. mart
Pravoslavni
22. mart Svetih 40 mu~enika Sevastijskih
Mladenci
30. mart Sveti Aleksije ôvek Bo`ji
Rimokatoli~ki
19. mart Sveti Josip, zaru~nik Blaène
Djevice Marije
25. mart Navije{tewe Gospodinovo
Blagovijest
Jevrejski
15. mart [u{an - Purim
SV ET I H 4 0 MU^ E N I K A
SEV A ST I JS K I H
Svetih ~etrdeset mu~enika u Sevastiji bili su
vojnici rimske vojske,
ali iskreni i ~vrsti hri{}ani. U vreme Likinija
zapretili su im na sudu
oduzimawem vojni~ke ~asti, ali jedan od wih re~e sudiji: Ne samo ~ast
vojni~ku, no i tela na{a
uzmi od nas, ni{ta nam
nije draè i ~asnije od
Hrista Boga na{ega.
Posle toga naredi vojvoda da ih kamenuju, ali se kamewe vra}alo na one
koji su ga bacali. Mu~iteqi su se zato silno naqutili i bacili uh u jezero, iako je bio veliki mraz
Na nebu se uskoro pojavi ~udna svetlost i zagreja
jezero, a sa svetlo{}u se na glave izmu~enih mladi}a spusti{e sjajni venci.
[ U[ A N - P U R I M
Naziv za 15. adar, drugi dan Purima, dobijen po gradu [u{anu (Suza) prestonici Persije.
Napadnuti Jevreji [u{ana borili su se protiv
svojih napada~a 13. i 14. adara, a pobedu nad wima slavili su 15. adara.
Vi{e od dve hiqade godina Jevreji slave Purim, ili Esterin praznik, u znak se}awa na dane
kada je Estera, }erka {u{anskog Jevrejina Mordehaja, molila kraqa Aha{vero{a da po{tedi wen
narod. Ime praznika poti~e od re~i kocka (ili
`reb) po{to je kraqev doglavnik Aman bacao kocku
da odredi najpogodniji dan za uni{tewe Jevreja.
Purim je simbol borbe jevrejskog naroda za opstanak, svedo~i o tome da narod koji èli slobodu uvek
mora da se bori za wu.
77
SPORT
KAMP ZA TRENIRAWE
SPORTISTA VSCG
NA KOPAONIKU
PROTIV VETREWAÂ
Prvi put od u~lawewa na{e
zemqe u Me|unarodnu
organizaciju za vojni sport
(CISM), Vojska Srbije i Crne
Gore ispunila je obavezu koju joj
to ~lanstvo name}e
sprovo|ewe priprema sportista
za u~e{}e na takmi~ewima. Na
smu~arskom poligonu Kopaonik
odràne su zimske pripreme u
vakome ko se malo ozbiqnije bavi sportom ili zanima za tu oblast

poznato je da su, kako im i samo ime govori, bazi~ne pripreme
osnova na kojoj po~iva spremnost jednog sportiste za takmi~arsku
sezonu. One obi~no po~iwu tri do {est meseci pre takmi~ewa, s
ciqem da se iz spektra mogu}nosti sportista trenaòm napravi selekcija i stigne do kvaliteta. Bazi~ne pripreme trebalo bi da se odràvaju dva puta godi{we po 21 dan. One su sli~ne za ve}inu sportova,
po{to im je ciq da niskim intenzitetom, {to zna~i da puls ne prelazi
130 do 140 otkucaja u minuti, sportista pre|e {to ve}u kilometraù.
Na taj se na~in u wegovom organizmu akumulira energija na kojoj }e po~ivati daqe pripreme.
Zbog toga je va`no da se posle povratka sa bazi~nih priprema dobro isplaniraju daqi treninzi, prilago|eni sportu kojim se pojedinac
bavi. Osnova bazi~nih priprema orijentiraca i atleti~ara na Kopaoniku bio je takozvani kros-kontri ili tr~awe, na skijama po{to se pri
takvoj aktivnosti puls moè odràvati na optimalnom broju otkucaja, a
pri ve`bawu su angaòvani svi mi{i}i.
kojima su u~estvovali
orijentirci, atleti~ari
(dugopruga{i) i vojni
pentatlonci. Dakle, u~iwen je
prvi korak, dodu{e veoma mali,
ka ozbiqnijem i
profesionalnijem pristupu
razvoju vojnog sporta.
78
TRKA ZA NORMU
Na na{oj najpopularnijoj planini u zimskom periodu razgovarali
smo sa potpukovnikom Slobodanom Stefanovi}em, trenerom najuspe{nije ekipe Vojske SCG u 2005. godini Pentatlon reprezentacije. Saznajemo da Kopaonik prekriven snegom ne pruà najboqe uslove za pripreme pentatlonaca, po{to je suvi{e hladno, a staze su te{ke za trenirawe. Uz to, rad dodatno oteàva oprema koju sportisti koriste za trening, a koja je stara i pohabana.
Ipak, mi u tome ne traìmo opravdawe i poku{avamo najprofesionalnije da odradimo ono zbog ~ega smo ovde do{li. Treninzi pentatlonaca po~iwu u 9.30 i zavr{avaju se u 17 sati. Dnevno imamo ~etiri treninga razli~itog intenziteta, od kojih je ve}ina namewena razvoju op{te
15. mart 2006.
fizi~ke pripreme. Tako da su sportisti za petnaestak dana pretr~ali oko 200 kilometara kaè potpukovnik Stefanovi}.
Pripreme na Kopaoniku samo su uvod u daqi naporan rad
koji o~ekuje sportiste posle povratka, a prvu zna~ajniju proveru ima}e u maju, na Sportskom prvenstvu VSCG u Ni{u, da bi
krajem juna nastupili na regionalnom prvenstvu u Hrvatskoj. Bi}e to ujedno kvalifikaciono prvenstvo na kome }e ~lanovi Pentatlon reprezentacije poku{ati da postignu normu za nastup na
Svetskom vojnom prvenstvu u pentatlonu, koje }e u avgustu biti
odràno u Austriji.
Pentatloncima u Zagrebu ne}e biti nimalo lako, jer norma iznosi 4.800 bodova i da bi se za wu izborili neophodni su
vrhunski rad, dugotrajne pripreme i velika borba sa {topericom i sopstvenom izdr`qivo{}u.
Moèmo re}i da je reprezentacija VSCG u vojnom pentatlonu jo{ mlada, po{to iskustva svetskih takmi~ara pokazuju da
se najboqi rezultati postiù izme|u 30. i 32. godine ìvota, kada minuli rad dolazi do izraàja. Zbog toga prave rezultate tek
o~ekujemo, a na{ osnovni ciq u predstoje}em periodu, uz svakodnevne treninge, bi}e da u aprilu odemo na planirane pripreme
u Sombor, kako bismo se {to boqe pripremili za takmi~ewe u
Hrvatskoj i tamo ispunili uslov za na{e prvo u~e{}e na Svetskom prvenstvu, koje }e okupiti takmi~are iz vi{e od 20 zemaqa
zakqu~uje trener reprezentacije VSCG u pentatlonu.
SVETSKO VOJNO PRVENSTVO U SKIJAWU

Na Kopaoniku se trenutno priprema grupa skija{a koji
krajem marta treba da u~estvuju na Svetskom vojnom prvenstvu u skijawu u [vajcarskoj. Me|u wima je i Igor Vukovi},
koga smo sreli na Kopaoniku jo{ dok se pripremao sa orijentircima. On }e u [vajcarskoj biti na{ jedini predstavnik u nordijskom skijawu. Ta~nije, takmi~i}e se u dve discipline: kros-kontri, slobodni stil na 15 kilometara i biatlon na deset kilometara. Kako bi se {to boqe pripremio
za takmi~ewe koje mu predstoji, Igor je izdvojio svoja sredstva i kupio skije, po{to su one sa kojima su trenirali sportisti VSCG stare vi{e od trideset godina. Pitamo ga {ta
o~ekuje od nastupa u [vajcarskoj.
Kao i na ve}ini me|unarodnih vojnih takmi~ewa, i u
[vajcarskoj }e na{a reprezentacija biti jedna od retkih ~iji su ~lanovi profesionalni vojnici, koji se gotovo rekreativno bave sportom. Zbog toga ne moèmo da o~ekujemo mnogo. Nameravam da rezultatom opravdam dosada{we treninge
i da nau~im ne{to novo kako bih prokr~io put momcima koji
su jo{ u Vojnoj gimnaziji ili na Akademiji, a koji }e u budu}nosti, nadam se, biti u prednosti u odnosu na nas koji se sada sami snalazimo i borimo kaè Igor.
KAD ]E SPORTSKA ÊTA

Svakako treba naglasiti da bi plasman te reprezentacije na
Svetsko prvenstvo bio pravi podvig, budu}i da u na{oj zemqi jedino u Somboru postoji staza za petoboj, koja nije u potpunosti
prilago|ena pravilima CISM-e, te da na{i reprezentativci jo{
uvek nemaju obezbe|ene pu{ke iz kojih }e ga|ati na takmi~ewu.
Ekipa u pentatlonu trenutno broji dvanaest qudi, a {estorica od wih izlaze na takmi~ewe. Ve}ina je na slu`bi van Beograda, tako da se posle povratka sa Kopaonika wihov daqi rad
svodi na individualne treninge, naj~e{}e posle radnog vremena. Tako|e, na{ sagovornik nagla{ava da u reprezentaciji VSCG
u pentatlonu uvek ima mesta za sportiste koji svojim radom pokaù i dokaù da zasluùju da budu u woj.
Za trening orijentiraca i atleti~ara na Kopaoniku bio je
zaduèn poru~nik Dragan Ja}imovi}. Pitamo ga koliko }e bazi~ne pripreme imati efekta ukoliko sportisti zbog redovnih
obaveza u svojim jedinicama, odlazaka na terene i deùrstva,
ne budu mogli da nastave trenirawe potrebnim intenzitetom.
Jo{ jedno vreme sve ovo ima}e efekta zato {to te qude
nosi jak entuzijazam, ali treba imati na umu da ova dràva sve
vi{e tro{i wihovu qubav prema sportu. Ve}ina tih mladih qudi trenira posle osmo~asovnog radnog vremena, tro{e svoj novac za nabavku opreme, a onda drugi od wih traè rezultate. Za
ove pripreme postojala je naredba kojom su qudi petnaest dana
oslobo|eni svakodnevnih obaveza, ali niko ne razmi{qa o tome da se, recimo, u orijentiringu takmi~ewa odràvaju svakog
vikenda. Da bi u~estvovali u wima sportisti ulaù svoj novac,
znoj i muku da i ne ra~unamo, a tek kada postignu uspeh niotkuda
se pojavquju mnogi da prisvoje wihove rezultate. Zbog toga se
sve ovo na{e zalagawe moè porediti sa borbom Don Kihota i
vetrewa~a. Tako su stvari do sada funkcionisale, ali ne}e mo}i jo{ dugo. Zbog toga insistiramo na sistemskim re{ewima i
formirawu sportske ~ete.
Iako se ve} odre|eno vreme govori o formirawu sportske
~ete koju retko koja armija sveta nema, na papir jo{ nije stavqena skica kako bi ona trebalo da izgleda. Kako saznajemo, ideja je
79
Vojni gimnazijalci na Kopaoniku
OBUKA U SKIJAWU
U~enici 32. klase Vojne gimnazije boravili su krajem februara na Kopaoniku, gde su, prema utvr|enom nastavnom planu i programu, pro{li osnovnu obuku u skijawu.
Podeqeno u trinaest grupa, 140 u~enika savladalo je
osnovne elemente u alpskom skijawu. Kako smo saznali od pukovnika Milana Stevi}a, zamenika na~elnika Vojne gimnazije,
koji je na Kopaoniku bio u ulozi komandanta poligona, svi u~enici savladali su osnovne elemente skijawa, bez nezgodnih padova i povreda.
Kako dugogodi{wa tradicija nalaè, pretposledweg dana
boravka vojnih gimnazijalaca na Kopaoniku odràna je trka u
veleslalomu, u kojoj je ubedqivo trijumfovao Milo{ [umarac
sa vremenom 38 sekundi 91 stotinka. Drugi je bio Slobodan
Qe{evi} (46:38), dok je tre}e mesto zauzeo Nemawa Drobwak
(46:58).
S. S.
da u sportskoj ~eti, koja bi bila stacionirana na Vojnoj akademiji, sportista provede najmawe jedan olimpijski ciklus, dakle, ~etiri godine, a u zavisnosti od rezultata posle tog perioda ostajao bi u ~eti ili bi se vratio u jedinicu iz koje je do{ao.
Stru~ni koordinator priprema na Kopaoniku prof. dr
Dragan Streli} kaè da je u po~etku ne samo u Ministarstvu odbrane i General{tabu ve} i u Vojnoj akademiji postojao negativan stav o formirawu sportske ~ete, da bi kasnije u toj visoko{kolskoj ustanovi dali pre}utnu saglasnost.
Mnogima nije jasno da su posle brojnih ratova, sport i
u~e{}e na{ih oficira u mirovnim misijama jedina poqa gde
na{a vojska sada treba da se dokazuje. Tako se ne shvata ni da
u~lawewe u Me|unarodnu organizaciju za vojni sport CISM zahteva aktivno ukqu~ewe svih vojnih struktura i wihovu pomo} u
organizovawu takmi~ewa. Zato nam se i dogodilo da ve} prve
godine posle u~lawewa ne platimo na vreme ~lanarinu. Na{a
vojska je sportsku ~etu imala znatno pre mnogih zemaqa koje su
sada na sportskom planu boqe od nas. Neposredno pre organizovawa kampa za trenirawe na Kopaoniku, iz sedi{ta CISM
skrenuli su nam pa`wu da ni{ta do sada nismo uloìli u edukaciju stru~nih kadrova, te da bi na tom planu trebalo da se
po~ne raditi upravo na Kopaoniku, u vidu edukacije sportista.
Paradoksalno je i tu`no {to sada od wih dobijamo uputstva kako da u vojsci pravimo vrhunske sportiste, a mi smo ih imali
jo{ pre ~etrdeset godina. Ali problem nije u wima ve} u nama
isti~e Streli}.
U kontekstu svega do sada re~enog napomenu}emo da je na{a
zemqa jedna od retkih koja nije sa~inila i usvojila plan aktivnosti sportista do vojnih Olimpijskih igara, koje }e biti odràne u
Indiji 2007. godine. Ve}ina armija je odavno isplanirala u~e{}e svojih sportista na kqu~nim kontrolnim takmi~ewima i svetskim prvenstvima do 2007. godine, koncentri{u}i se ve} sada na
pojedine sportove i prilago|avaju}i formu sportista za to najve}e vojno takmi~ewe. Dakle, zarad razvoja i napredovawa sporta u na{oj vojsci, neophodno je da to~ak, koji se ovih godina polako pokre}e nastavi da se okre}e. Kako sada stvari stoje, ni taj
minimum ne}e biti lako posti}i, ali nadamo se da }e neki novi
klinci i mladi qudi koji }e se ve} na sportskom prvenstvu VSCG u
maju ista}i svojim sportskim rezultatima dati jo{ ve}i zamajac
tom to~ku koji vi{e niko ne}e mo}i da zaustavi.
Sawa SAVI]
Snimio Radovan POPOVI]
80
OBAVE[TEWA
VASKRS U SVETOJ ZEMQI
Pripadnici Ministarstva odbrane i VSCG koji su zainteresovani za putovawe u Jerusalim i poklowewe grobu Gospodwem u Svetoj zemqi za vreme vaskr{wih praznika mogu se
prijaviti organizatoru Haxi Risti Puri}u, civilnom licu
sa Aerodroma Batajnica na telefone: 011/3106-168 i
064/1363-658.
SUSRET 36. KLASE SV[ KoV

Okupqawe 36. klase SV[ KoV zakazano je za 8. april
2006. godine u 11 ~asova u Vojnoj akademiji, u ulici Pavla Juri{i}a - [turma 33 (Ivana Luki}a - Kurjaka). Kontakt telefoni: 011/2350-595 (35-595), 063/70-88-797 kIk. Aleksandar Mili} i 064/614-8218 stv. Ivan Stankovi}.
15. mart 2006.
NOVE KWIGE
ZBORNIK
RADOVA
O JOVANU
CVIJI]U
ETIKA RATOVAWA
Ilija Nikezi}, general u penziji, dugogodi{wi nastavnik
i ~ovek koji je svojim delom ostavio zna~ajan trag u moralnom
oblikovawu brojnih generacija oficira Vi{e vojne akademije, Ratne {kole i postdiplomskih studija vojnih nauka, autor je
kwige Etika ratovawa.
Kao stru~wak za oblast ratovodstva i ratne ve{tine ponovo se osvrnuo na eti~ku stranu rata i ratovawa.
Rukovode}i se svojim
ube|ewima i ~ove~no{}u, duboko uvre|en na~inom primene sile u drugoj polovini 20.
veka, posebno propagandom i
agresijom Natoa na Jugoslaviju, uloìo je celog sebe u
kwigu i digao glas protiv savremenog varvarstva mo}nih.
Obradio je istorijski
nastanak i razvoj etike kao
nauke, moralnih principa i
normi, obi~aja i pravila rata, navode}i primere vite{tva, humanizma, ~ove{tva i
ne~ove{tva u ratu u davnoj i
bliskoj pro{losti, u nas i
svetu. Znatan deo kwige odnosi se na etiku ratova i ratovawa
u Vijetnamu, Iraku i Jugoslaviji, koje su vodili SAD i Nato,
kao najja~a svetska sprega danas. Osvr}u}i se na tradicionalnu etiku, posebno na usvojene me|unarodne dokumente iz
etike rata i ratovawa, Povequ Ujediwenih nacija, ènevske i
ha{ke konvencije i protokole, podrobno i dokumentovano odslikava tragove zlo~ina, ne~ove{tva i povrede me|unarodnog
ratnog i humanitarnog prava.
Na kraju su dati kodeks etike ratovawa, izraèn etikom
vojni~ke ~asti, op{tepriznata na~ela me|unarodnog ratnog
prava, op{ta ograni~ewa i zabrana zlo~ina u ratu.
Jovan Cviji} (18651927), svestrani nau~nik svetskog

glasa, nadaleko poznat geograf i geolog. Priznat i slavan za
ìvota, wegovo delo trajno ostaje za nauk svim poslenicima u
nau~nim disciplinama, kojima je na Beogradskom univerzitetu
postavio temeqe.
NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,
ìro ra~un: 840-49849-58
NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,
ìro ra~un: 840-49849-58
NARUX B E N I CA
NARUX B E N I CA
Zbornik, u redakciji akademika Mihajla Markovi}a i

prof. dr Dragana Simeunovi}a, obuhvata 27 stru~nih i nau~nih radova sa skupa Dru{tveno-politi~ka delatnost Jovana
Cviji}a (Beograd, 2002) koji je organizovalo Odeqewe dru{tvenih nauka SANU u nameri da obuhvati, osvetli i iznova
oceni veoma va`no, a skoro zaboravqeno teorijsko nasle|e
Jovana Cviji}a, najzna~ajnijeg mislioca iz druge polovine
19. i spo~etka pro{log veka.
Zbog svoje teorijske, nau~ne i prakti~ne vrednosti Zbornik preporu~ujemo naj{iroj stru~noj i nau~noj javnosti, isto
tako, u vidu {ire nastavne literature u vaspitno-obrazovnim ustanovama na svim nivoima {kolovawa.
Kwiga je obima 300 strana, formata B-5, a {tampana je
u tiraù od 500 primeraka.
Naru~ujem ___________ primeraka kwige ETIKA RATOVAWA

po ceni od 540,00 dinara.
Naru~ujem ______________ primeraka kwige ZBORNIK RADOVA

O JOVANU CVIJI]U po ceni od 486,00 dinara.
Kupac ___________________________________________________
Kupac ______________________________________________________
/ime, o~evo ime, prezime/
/ime, o~evo ime, prezime/
Ulica i broj ________________________________________________
Ulica i broj ___________________________________________________
Mesto i broj po{te_____________________telefon______________
Mesto i broj po{te______________________telefon________________
Datum____________________
Datum____________________
Potpis naru~ioca
Potpis naru~ioca
_____________________
________________________
Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o

uplati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100
dinara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u
roku od 30 dana.
Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100 dinara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u roku
od 30 dana.
81
[AH
Tfc8 7.Lg5! bc4 8.Lf6 Lf6 9.Dh7
Kf8 10.Sc4 + 4Te8 5.Dg6 Df6 6.Lf7! Df7
Na 6Kf8 7.Lc8 Te8 8.Th8! Lh8
9.Lh6 Ke7 (9Lg7 10.Df6) 10.Lg5
+7.Th8! Kh8 8.Df7
1:0
KOMBINACIJA
[tajnic - Mongredien
London, 1863.
Lf8 18.Kh2 h6 19.Tc2 Le7 20.Lc1

Dc7 21.Lb2 Sd7 22.Lc3 Sf8 23.De3
c5 24.Lb2 Ld7 25.Sc3 Se6 26.Sd5
STUDIJA
V. Pahman
1938.
MA[INA
NE GRE[I!
Adams - Hidra (kompjuter)
London, 2005.
1.e4 c5 2.Sc3 e6 3.Sf3 Sc6
4.d4 cd4 5.Sd4 Dc7 6.g3 a6 7.Lg2
d6 8.Sc6 bc6
Nemilosrdna Hidra ~es kompjuter namrtvo je isprebijala jednog
od vode}ih velemajstora dana{wice! U me~u od {est partija za nagradu od 150. 000 dolara Englez je
postigao samo jedan jedini remi, a
ostalih pet izgubio. Mi prikazujemo upravo tu jedinu remi-partiju,
koja je pokazala da beli najmawe
rizikuje u Sicilijanskoj odbrani
potezom 2.Sc3, koji je ovde primewen.
9. 0-0 Sf6 10.Sa4 e5 11.c4 Le7
12.Le3 Le6 13.Tc1 0-0 14.b3 Db7
15.De2 Tfe8 16.h3 Tab8 17.Tfd1
Beli: Kc1, De2, Td1, Th1, Lc4, Le3,

Sd2, Sg5, a2, b2, c3, e4, f2, g2
Crni: Kg8, Dd8, Ta8, Tf8, Lb7, Lg7,
Sf6, Sg6, a6, b6, c5, e5, f7, h7
Beli na potezu.
1.Sh7! Sh7 2.Th7!
Na 2.Dh5 Sf6 3.Dg6 Dc8 4.Th7!
2Kh7
Na 2b5 3.Dh5! bc4 4.Tg7 Kg7
5.Dh6 Kg8 6.Th1 Te8 7.Lc5 Te7
8.Sc4 Dc7 9.Sd6! Dc5 10.Sf5 + 3.Dh5 Kg8 4.Th1
Na 4.Dg6 Df6 5.Dh5 b5 6.Th1
Beli: Kh2, De3, Tc2, Td1, Lb2, Lg2,

Sd5, a2, b3, c4, e4, f2, g3, h3
Crni: Kg8, Dc7, Tb8, Te8, Ld7, Le7,
Se6, a6, c5, d6, e5, f7, g7, h6
26Dd8 27.f4 Sd4 28.Tf2 Lc6

29.fe5 de5 30.Ld4 cd4 31.Df3
Tf8 32.Dh5 f6 33.h4 Le8 34.Df3
Lf7 35.Lh3 Tb7 36.h5 a5 37.Kg2
De8 38.Lg4 Lc5 39.Th1 Dc6 40.Tb2
Tfb8 41.Lf5 Kh8 42.Thb1 De8
43.g4 Dc6 44.Dd3 Lg8 45.Dd1 Da6
46.Td2 a4 47.Tdb2 Da8 48.Kh2
Lf7 49.Kg2 Lf8 50.Kh2 Le8
Remi u 65. potezu.
Beli: Kh1, Ta5, Sf4

Crni: Kh4, b3, c2, h2
Beli na potezu.
1.Sg2 Kg3 2.Ta1 b2 3.Se1 c1D
Na 3b1D 4.Tb1 cb1L 5.Sf3
Le4
4.Tc1 bc1D
Remi!
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
B
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: samotar, @arko Paspaq,

preporod, Skopas, adut, Aqo{a Vu~kovi}, okate, Epinal, Bea, atentator, l,
nek, Solin, inok, Ota, Esen, otkivak, inat, RS, VA, tupa, kuglica, Etna, AMS,
suro, kaisa, oro, s, trioksidi, RNK, Ararat, otrti, Vesna Trivali}, Ra}a, biotit, Ada~anin, Neda Arneri}, Avicena.
UKR[TENE REÎ
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
18. Popularni naziv za kompjuter, 19. Vrsta povrtarske biqke (beli i

crni), 20. Crte` prestupnika napravqen na osnovu izjave o~evidaca,
21. @ivopisni gradi} u Istri, 22. Izgovor slova P, 23. Pristalica
egalitarizma, nasilnog ujedna~avawa, 24. Francuski fudbaler, Lilijen, 25. Sve~ana igranka, 26. Kenejev potomak iz starogr~ke mitologije,
27. Retkosti, retke stvari, 28. Potvrda, atestat, 29. Oznaka za teku}i
ra~un, 30. Moja (lat.), 31. Vu}i, trzati, 32. Prastanovnici Potisja, 33.
Saksonija, 34. Biv{i nema~ki fudbalski stru~wak, Helmut, 35. Vrsta
indoneànskih haqina, 37. Stihovi od pet slogova, 38. Oznaka za crveno-zeleno-plavo (u TV), 39. Ptica iz porodice vrana, 41. Krasota, divota, 42. Rok-muzi~ari, 43. U~iteq, u~a, 44. Ime glumca Pa}ina, 45. Britko, resko, 46. Umetni~ka manifestacija koja se odràva na dve godine,
47. Luka u Jordanu, 48. @ensko ime, Atanasija , 49. Grad u [vedskoj, 50.
Interesna sfera numizmati~ara, 51. Simbol renijuma, 52. Prepreka,
prepona, 53. Igrati sporednu ulogu (kao statista), 54. Arhitekta (skr.),
55. Na{a glumica.
1. U~inci, rezultati, 2. Vrsta maweg jedrewaka, 3. Barski gas, 4. Ure|aj za kolimaciju, 5. Dvocifren broj, 6. Reka u Nema~koj, 7. Obarin,
Avar, 8. Ptica iz porodice gwuraca, 9. Starac, starina, 10. Imenica
(skr.), 11. Crkvena vi{eglasna vokalna kompozicija, 12. Zapaqewe
uha (med.), 13. Zoran odmila, 14. Ime glumice Gardner, 15. @iteq Kumanova, 16. Pasti u ne{to, 17. Drugi naziv za Gale, 21. Sobne koleginice, 22. Trì{te novca i akcija, 24. Trigonometrijska funkcija, 25.
Koje je tanke kore, 27. Glavni grad Gane, 28. Grad u [vajcarskoj, 30.
Pregrada, septum, 31. Simbol aktinijuma, 32. Inicijali ruskog pisca
êhova, 33. Pe{terska visoravan, 34. Mu{ko ime, 35. Veliki grad u
Sibiru (brana Bratskaja), 36. Mali plac, 37. Reka u Francuskoj,
38. Prili~no, dosta jaka, 39. Miraz (lat.), 40. Opati, 42. Uzvik za veliku studen, 43. Dràvna blagajna, 44. Onomatopeja pse}eg laveà,
46. Indijska novinska agencija, 47. @ensko ime, Italina, 50. Akademija nauka (skr.).
w
82
VODORAVNO:
15. mart 2006.
Novinsko-izdava~ki centar
VOJSKA
PREPORUÛJE
KAPITALNO
IZDAWE
310116
ZEMQA
@IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istraìvawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadrì pouke i za naredne generacije.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati
na adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd.
Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri
u Beogradu, Vasina 22
NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3201-808. ìro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.
Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu u
Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP
Overa ovla{}enog lica

012 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

012 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

HAOTI^NI POREDAK SVETA

Snimio Zvonko PERGE

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih

HAOTI^NI POREDAK SVETA

LED ISPOD PEPELA

Polo`aj ratnih vojnih invalida

Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi},

Sa studentima 127. klase Vojne akademije

VAQA OSJETITI MORE

Ron Hil, {ef Kancelarije SAD za bilateralne

Beogradska {kola za studije bezbednosti

Godinu dana od potpisivawa protokola o izgradwi

Sedma godi{wica bombardovawa na{e zemqe

O@IQCI RATNIH STRADAWA

15. mart 2006.

Zapisi sa Kosova i Metohije

SLIKE IZ PODEQENOG GRADA

REZ ZA MIRAN SAN

Vode}i ruski oftalmohirurzi na VMA

UNIVERZALNI JEZIK NAUKE

Prva bitka za Grozni

DOBRO DO[LI U PAKAO

Iranski nuklearni program

IZME\U DIPLOMATIJE I ORU@JA 55

Modernizacija vozila BRDM-2

Brodski sistemi i naoru`awe u uslovima

POSLEDWA LINIJA ODBRANE

150 godina od ro|ewa Nikole Tesle

ISPRED SVOG VREMENA

Kamp za trenirawe sportista VSCG na Kopaoniku

orbena gotovost Vojske izgra|ivana je u slo`enim uslovima

Zgrada Vojnotehni~kog instituta ne}e biti predata MUP-u onako kako se u

U sistemu odbrane trenutno ima 20

15. mart 2006.

Ministar odbrane u Ra{kom okrugu

VOJNE LOKACIJE U ZREWANINU

GENERAL JOKI] U POSETI MA\ARSKOJ

POMO] VOJSKE CIVILNOM SEKTORU

Tokom 2005. godine rasformirano je 130 sastava Vojske

P RA VI QUD I NA PRAVOM MESTU

DR DRAGAN R. SIMI], PROFESOR FAKULTETA

rofesor Dragan R. Simi} isti~e da je realizacija projekta

Profesore Simi}u, za{to studije SAD?

15. mart 2006.

Jedno gorko iskustvo je iza nas i ono ostavqa nedoumice

Ho}u da ka`em da ove studije nemaju samo obrazovnu funkciju,

Ipak, treba ista}i da dr`ave i daqe imaju

Koje kqu~ne promene uti~u na bezbednost?

15. mart 2006.

Druga, kako razumno savladati dinamiku mogu}eg

Autor je komentator lista Politika

awi ili ve}i, svejedno, oru`ani sukobi redovno uzrokuju te{ka i

15. mart 2006.

nivo. Ali `estoko se protive pogor{avawu polo`aja onih koji su

sto trinaest milijardi

RUDO NIJE DOM

U Srbiji je, od wenog prvog bora~kog zakona, le~ewe

KVALITETNIJE FINANSIRAWE UDRU@EWA

ne mogu da izdr`e. Iako se u Ministarstvu rada, zapo{qavawa

ravno, odnosi na invalide iz ratova devedesetih godina, koji

GODINA OD JEDANAEST MESECI