www.odbrana.mod.gov.

yu

Intervju
Pukovnik prof. dr Mitar Kova~

Godina II

Broj 18

15. jun 2006.

cena 100 dinara

1,20 evra

BUDU]NOST
SADA[WIH
ODLUKA

Tema
Javne nabavke u sistemu odbrane

SU@AVAWE PROSTORA
ZA KORUPCIJU
Dodatak
STRATEGIJSKI PREGLED ODBRANE

POKLONI^KA PUTOVAWA
NA S VETU GORU
Pokloni~ka putovawa u manastir Hilandar, koja su realizovana 2002. i 2003. godine, izuzetno povoqno su uticala na moral Vojske. S obzirom na to {to su pripadnici VSCG pokazali
interesovawe da se ona ponove, Uprava za qudske resurse G[
VSCG (G-1) u 2006. godini organizuje i realizuje pokloni~ka putovawa na Svetu goru u manastir Hilandar za profesionalne pripadnike Vojske Srbije i Crne Gore, ~lanove wihovih porodica i
vojne penzionere.
Putovawa se organizuju u saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom i bratstvom manastira Hilandar, posredstvom Pokloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve Dobro~instvo iz
Beograda. Za svako putovawe bi}e odre|en vo|a puta iz Uprave
za qudske resurse G[ VSCG (G-1) i duhovnik sve{tenik Srpske
pravoslavne crkve.
Pokloni~ka putovawa planirana su, u grupama po 30 lica, u
terminima od 3. do 8. jula, od 9. do 14. jula i od 14. do 19. jula
2006. godine.
Program putovawa: 1 dan BeogradSolun (polazak iz Beograda u 18,00 ~asova ispred Vaznesewske crkve; Ulica admirala
Geprata br. 19; usputna kra}a zadr`avawa radi odmora); 2 dan
SolunJerisos (dolazak u Solun u ranim jutarwim ~asovima; slobodno vreme; polazak iz Soluna u 15,00 ~asova; obilazak Srpskog vojni~kog grobqa na Zejtinliku; dolazak u Jerisos; sme{taj u
hotelu; no}ewe); 3 dan JerisosHilandar (doru~ak; ukrcavawe
na brod; odlazak u Hilandar; obilazak: Katolikon, Trpezarija;
obed u mona{koj trpezariji; prisustvovawe bogoslu`ewima; no}ni odmor); 4. dan Hilandar (ru~ak; nastavak obilaska: manastirski krug, grobqanska crkva...; obed u mona{koj trpezariji;
prisustvovawe bogoslu`ewima; no}ni odmor); 5. dan HilandarJerisosBeograd (ru~ak; polazak za Uranopolis; polazak za
Jerisos; obilazak metoha manastira Hilandar Milo Arsenica;
nastavak putovawa za Solun; slobodno vreme u Solunu do 18,00
~asova; nastavak putovawa za Beograd; usputna kra}a zadr`avawa radi odmora); i 6 dan Beograd (dolazak u Beograd u ranim
jutarwim ~asovima).
Cena aran`mana je 100 evra, plus 6.000,00 dinara (u pet
mese~nih rata).
Cena aran`mana obuhvata autobuski prevoz na relacijama nazna~enim u programu. Ulaznu grupnu vizu,
sme{taj u hotelu u trokrevetnim i ~etvorokrevetnim sobama, taksu za ulazak na Svetu goru, prevoz
brodovima, usluge obilazaka po progra-

mu, stru~nog vodi~a i tro{kove organizacije putovawa. U cenu

aran`mana ne ulaze li~ni tro{kovi, koji nisu nazna~eni u programu.
Lica koja `ele putovati u Hilandar treba da se prijave Pokloni~koj agenciji SPC Dobro~instvo (telefon: 011/26-864454, 26-59-269 i 26-57-790) i dostave dokumentaciju, potrebnu za dobijawe ulazne grupne vize u Gr~ku i to:
- za profesionalne pripadnike MO i VSCG: fotokopija radne
kwi`ice i original potvrda o zaposlewu (obavezno nazna~iti
vojnu po{tu, mesto i ~in);
- za ~lanove porodica pripadnika MO i VSCG: fotokopija indeksa i potvrda od fakulteta (za studente); fotokopija |a~ke kwi`ice i potvrda od {kole (za |ake); fotokopija re{ewa upisa firme u sudski registar (svih sedam stranica) i potvrda o pla}enom
porezu (za ~lanove porodice koji su privatnici); potvrda nadle`ne slu`be za zapo{qavawe (za ~lanove porodice, koji su prijavqeni na berzi rada) ili izjava lica za izdr`avawe (za ~lanove
porodice, koji nisu prijavqeni na berzi rada);
- za penzionere: fotokopija re{ewa o penziji i fotokopija posledweg ~eka od penzije;
- prijavqena lica uz navedenu dokumentaciju dostavqaju jednu
fotografiju (format za paso{);
- lica, koja nemaju {engen vizu u novom paso{u, obavezno dostavqaju i stari paso{.
Telefon za kontakt: 29-325 (Odsek za kulturu, tradicije i versku
slu`bu Uprave za qudske resurse G[ VSCG).

Novinsko-izdava~ki centar

VOJSKA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE
310117

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.
KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.
Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prate
atraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju
kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijske
tokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo da
su stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne,
katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvaraju
nam svoje kulturne riznice.
Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm.
Cena kompleta je 18.900,00 dinara.
Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon
uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na `iro-ra~un
NIC Vojska" 840-49849-58 uz naznakuza Kulturnu ba{tinu".
Kwige mo`ete kupiti i re{ewem o administrativnoj
zabrani.

NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C A
Naru~ujem ..................... primeraka kwige:
KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE
i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak
uplatnice poslati na adresu:
NIC Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,
11000 Beograd.

Komplet se mo`e
nabaviti i u na{oj
kwi`ari:
u Beogradu,
Vasina 22

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)

2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................(i
me, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................

Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP

Overa ovla{}enog lica

Dizajn

24
Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Prvi vojni list u Srbiji Ratnik
iza{ao je 24. januara 1879. godine

SADR@AJ

Izdava~
Novinsko-izdava~ki centar VOJSKA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Na~elnik NIC VOJSKA
Zvonimir Pe{i}, pukovnik
Glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Pomo}nik glavnog urednika
Dragana Markovi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),
Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski,
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektori
Sla|ana Grba, Marijana Kisi}
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI
Na~elnik 3241-104; 23-079
Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
po{t.pr. 06-1015
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NIC Vojska
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Snimio Darimir BANDA

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

NIC Vojska" je povodom
125 godina vojne {tampe,
24. januara 2004. godine,
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
drugog stepena

14

INTERVJU

Pukovnik prof. dr Mitar Kova~, na~elnik Uprave

za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane

BUDU]NOST SADA[WIH ODLUKA

Per aspera

SRPSKA VOJSKA

8
11

POVODI

[ta posle stravi~ne nesre}e u "Prvoj iskri"?

FABRIKA NEOPHODNA DR@AVI

14

TEMA

Javne nabavke u sistemu odbrane

SU@AVAWE PROSTORA
ZA KORUPCIJU

20

ODBRANA

252. oklopna brigada

GOSPODARI ^ELI^NIH GRDOSIJA 24

Novo u Vazduhoplovnom opitnom centru

DVOSTRUKO ODBACIVAWE
Komandno-informacioni sistem u
funkciji osavremewavawa nastave

ELEKRONSKI DNEVNIK
Grupa za reformu odbrane

ZA BR@I PUT DO EVROPE

28

30
34

DRU[TVO

Kad penzija nije kraj radnog veka

PRED NOVIM IZAZOVOM

42

15. jun 2006.

RE^ UREDNIKA

KONTINUITET

76

Godina dana rada Centra za dnevnu hirurgiju VMA

VI[ESTRUKE PREDNOSTI

45

SVET

Vojna policija SAD u Iraku

UNIVERZALNE SNAGE
Terorizam u ime `ivotiwa

@IVOTIWSKA FARMA
Druga bitka za Grozni

U OSIWEM GNEZDU

46
50
54

TEHNIKA

Juri{ne pu{ke bulpap konfiguracije

MODELI KOJI SU
OSVOJILI SVET

60

KULTURA

Isidora @ebeqan, kompozitor

NA^IN NA KOJI NAS BOG ^UJE

64

ISTORIJA

"Srbija" - prvi srpski ratni brod na moru

PONOS VOJNIKA

Drugi me|unarodni vite{ki turnir u Beogradu

VITEZOVI NA DUHOVE

72
76

SPORT

Pukovnik mr Branko Bo{kovi},

o aktuelnom trenutku vojnog sporta

JEDINI BEZ SPORTSKOG

PRVENSTVA

78

kt o ukidawu dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora niko

nije doneo, a ona je prakti~no prestala da postoji odmah
~im su ozvani~eni rezultati referenduma o samostalnosti
Republike Crne Gore. Odmah posle toga Vrhovni savet odbrane preneo je nadle`nosti komandovawa Vojskom na
predsednike republika, ~lanove toga tela. Istovremeno je
razre{io du`nosti na~elnika General{taba i penzionisao ga na
li~ni zahtev. Po svemu sude}i, to je posledwa zvani~na odluka nekog od organa dr`avne zajednice.
Nekoliko dana kasnije Narodna skup{tina Republike Srbije
konstatovala je da je Srbija postala sledbenik SCG i naslednik
wenog me|unarodnopravnog subjektiviteta. Prema odluci Skup{tine, Vlada Srbije i drugi dr`avni organi obavezni su da donesu potrebne akte i preduzmu mere za ostvarivawe te odluke, pre svega u
oblasti spoqnih poslova i odbrane. Ministri tih resora zauzeli
su svoja mesta u Vladi, a zavijorila su se i nova (stara) dr`avna
znamewa. Uredbom Vlade Srbije Vojska Srbije i Crne Gore (na teritoriji Srbije) dobila je i novo ime Vojska Srbije. Time je, dakle, u nekoliko koraka, obezbe|en formalnopravni kontinuitet i
legitimitet oru`ane sile Republike Srbije.
Ni kontinuitet reforme sistema odbrane Srbije ne}e biti
doveden u pitawe. Nove okolnosti posle razdvajawa Srbije i Crne Gore, prema re~ima pukovnika prof. dr Mitra Kova~a, na~elnika Uprave za strategijsko planirawe, ne iznena|uju. O wima se, kao
o alternativi, vodilo ra~una jo{ u toku izrade Strategije odbrane i Vojne doktrine zajedni~ke dr`ave, a ti dokumenti }e brzo biti
redefinisani za potrebe Republike Srbije.
Nacrt dokumenta za planirawe, programirawe i ostvarivawe
procesa reforme sistema odbrane Srbije i Vojske Srbije do 2010.
godine ve} je usvojen na Kolegijumu ministra odbrane. U sa`etom
obimu, kao dodatak Odbrane, dajemo ga na uvid naj{iroj javnosti.
Posle javne rasprave, kako se o~ekuje, Nacrt bi na jesen trebalo
da bude na dnevnom redu Narodne skup{tine Republike Srbije.
Prema tom dokumentu kontinuirano }e se narednih nekoliko
godina daqe smawivati broj zaposlenih u sistemu odbrane. Odlazak kadra iz vojnih redova bi}e, kako stoji u Nacrtu, bri`qivo planiran, uz iznala`ewe prihvatqivog re{ewa za socijalno zbriwavawe vi{ka oficira, podoficira i civilnih lica. Deo podoficira i civilnih lica mo}i }e da pre|e u redove vojnika po ugovoru, a
u strukturi profesionalnih pripadnika Vojske bi}e vi{e mesta za
`ene.
U ovom broju bele`imo i jedan diskontinuitet. Vesti o aferama, mitu i korupciji u nabavkama za potrebe Vojske vi{e nema u medijima. Vrh ledenog brega za zloupotrebe polo`aja u Upravi za
snabdevawe otopio se od kada su na wenom ~elu novi qudi koji su
spremni da se uhvate u ko{tac s tim problemima. Javnim radom, u
skladu sa zakonskom procedurom, suzili su prostor za korupciju.
Posluje se doma}inski i kupuje samo ono {to je neophodno u okviru
odobrenih sredstava. Mnogima koji su izgubili ranije privilegije
to, naravno, smeta, ali mora}e da se prilagode na zakonitost u radu bez prote`irawa dobavqa~a, o ~emu govorimo u temi o javnim
nabavkama u sistemu odbrane.
I na kraju, ni Odbrana vi{e nije ono {to je do nedavno bila.
Od ovog broja je glasilo Ministarstva odbrane Srbije. ^itaocima
i pretplatnicima u Crnoj Gori zahvaqujemo za dugogodi{we poverewe. Odbrana im vi{e ne}e stizati na adresu radnog mesta. Ako
`ele, naravno, mogu se pretplatiti, a mi }emo im magazin ubudu}e
slati na ku}nu adresu.

AKTUELNO

V O J S K A

S R B I J E

C R N E

G O R E

M E WA

REKLI SU
Dr Zoran Jefti},
pomo}nik ministra
odbrane za qudske
resurse

Ne}e biti nikakvog pritiska na srpske oficire i podoficire da se vrate u Srbiju ako to ne `ele, ni na crnogorske dr`avqane iz Vojske Srbije. ^ak se razmi{qa o
mogu}nosti da deo srpskih mornari~kih
oficira i podoficira nastavi i daqe da
radi u crnogorskoj mornarici, jer bi wihovo povla~ewe stvorilo probleme u normalnom funkcionisawu mornarice.

Zoran Stojkovi},
ministar pravde

NOVA ZASTAVA
NA JARBOLIMA
Srbija sada ima najva`niji zadatak
da brine o svojim interesima i interesima
svojih gra|ana. Zato Vlada mora da radi na
tri fronta. Prvo, da donese vaqane akte o
preuzimawu prava i obaveza iz SCG. Drugo,
da sve snage usmeri da se donese ustav. Tre}e, da za{titi na{a prava na Kosovu. Sve
ovo sa Crnom Gorom nije se desilo u dobrom
trenutku imaju}i u vidu stawe u ju`noj pokrajini. Svima koji `ele izbore, poru~ujem da
im je lak{e da sednemo i u roku od dva meseca donesemo ustav. S wegovim usvajawem
neminovno idu izbori.

Sanda Ra{kovi}-Ivi},
predsednica
Koordinacionog
centra

Danas se u Evropi sprovodi etnocid

pred o~ima me|unarodnih policajaca koji
ne `ele da vide realnost na Kosovu, da su
Srbi egzistencijalno ugro`eni i da nemaju
osnovno pravo na `ivot.

Odlukom Narodne skup{tine Republike Srbije od 5. juna,

oblast odbrane stavqena je u nadle`nost Republike Srbije
kao dr`ave sledbenika dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora,
uz obavezu Vlade i drugih dr`avnih organa da u roku od
45 dana donesu potrebne akte za ostvarivawe nadle`nosti
u toj oblasti.
D E L E G A C I J A M I N I S TA R S T VA O D B R A N E U C R N O J G O R I

RE[AVAWE STATUSNIH PITAWA

Delegacija Ministarstva odbrane, koju
je predvodio pomo}nik ministra za qudske
resurse dr Zoran Jefti}, susrela se 7. juna
sa predstavnicima komandi Podgori~kog korpusa i Mornarice. Osnovna tema razgovora
bila su kadrovska i statusna pitawa profesionalnih pripadnika Vojske, koja su se otvorila nakon progla{ewa nezavisnosti Republike Crne Gore i Republike Srbije.
Na sastanku je izra|en zajedni~ki Dinami~ki plan, u kome je precizirano da se
do 15. juna anketiraju sva lica koja `ele da
slu`bu nastave u drugoj dr`avi ~lanici SCG,
uz konkretnije obja{wewe vizije razvoja
vojski Srbije i Crne Gore. Dogovoreno je da
se do 31. avgusta, odnosno do po~etka {kol-

ske godine, premeste sva lica koja dobiju saglasnost. Zbog najave preme{taja ve}eg broja lica iz Mornarice, kako bi se obezbedila primopredaja du`nosti u skladu sa potrebama slu`be, rok za preme{taj odre|enog broja tih lica produ`i}e se prema daqim dogovorima.
Zajedni~ki stav jeste da }e se obe strane zalo`iti za maksimalno izla`ewe u susret li~nim `eqama pripadnika Vojske, uz
uva`avawe potreba slu`be.
Na sastanku je dogovorena i daqa saradwa radi re{avawa svih preostalih
otvorenih pitawa i to za svaki pojedina~ni
slu~aj, kao {to su pitawe penzija, stambena
pitawa, {kolovawe kadra i drugo.

15. jun 2006.

N A

A Z I V

V O J S K A

S R B I J E

Zastava Republike Srbije, uz himnu Bo`e pravde i po~asni stroj pripadnika Gardijske brigade,
sve~ano je podignuta 6. juna ispred zgrade Ministarstva odbrane. Stara zastava dr`avne zajednice SCG,
koja je sa jarbola skinuta uz intonirawe himne Hej,
Sloveni, predata je Vojnom muzeju. Nakon sve~anosti, ministar odbrane Zoran Stankovi} izjavio je da
Vojska funkcioni{e normalno i da je stawe u dr`avi
stabilno.
Sve~anosti spu{tawa stare i podizawa nove zastave odr`ane su i u General{tabu i svim komandama
i jedinicama Vojske.
A 8. juna pred sedi{tem Ujediwenih nacija u Wujorku, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadi}a,
zamewena je zastava dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore zastavom Republike Srbije. Time je ozvani~eno ~lanstvo Srbije, kao pravne sledbenice SCG, u
Svetskoj organizaciji.
Istog dana Vlada Srbije donela je Uredbu o polo`aju pojedinih institucija nekada{we dr`avne zajednice i slu`bi Saveta ministara. Prema Uredbi,
Vojska Srbije i Crne Gore promenila je naziv u Vojska Srbije.
Do dono{ewa neophodnih propisa kojima }e biti regulisana oblast odbrane, Vojska Srbije }e, kao
pravni sledbenik Vojske SCG, koristiti dosada{we
oznake i obele`ja, jer bi za wihovu zamenu u prelaznom periodu bila neophodna znatna materijalna
sredstva.
Sa prestankom funkcija dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora prestala je i potreba za kadrovima
koji su predstavqali Crnu Goru u Ministarstvu odbrane.
Vrhovni savet odbrane je 2. juna doneo odluku o
razre{ewu du`nosti na~elnika General{taba VSCG
i penzionisawu general-potpukovnika Qubi{e Joki}a na li~ni zahtev. Ministar odbrane je 3. juna doneo
odluku da }e do kona~nih imenovawa na funkcije u Ministarstvu i General{tabu, du`nost na~elnika General{taba, pored svoje redovne du`nosti zamenika
na~elnika, obavqati general-major Zdravko Pono{.
Du`nost na~elnika Vojnoobave{tajne agencije obavqa}e pukovnik Zdravko Jelisav~i}. Lica koja su imenovana na funkcije u Ministarstvu odbrane kao predstavnici Republike Srbije nastavqaju sa obavqawem
funkcija na koja su imenovana do izbora u skladu sa
propisima Republike Srbije. Ministar odbrane uva`io je molbu pukovnika Branka \edovi}a da bude razre{en du`nosti pomo}nika ministra za materijalne
resurse.
Odr`an je i sastanak ~lanova Kolegijuma ministra odbrane i na~elnika General{taba na kome je
razmotrena aktuelna politi~ka situacija nastala
progla{ewem nezavisnosti Crne Gore i stvarawem
samostalne Srbije. Istaknuta je potreba da se u dogovoru sa zvani~nicima Republike Crne Gore {to skorije re{e sva organizacijska, kadrovska i materijalna pitawa zna~ajna za proces razdru`ivawa i stvarawa oru`anih snaga dveju nezavisnih dr`ava.
U me|uvremenu je doneta i odluka da se Dan SCG
i Dan vida Kopnenih snaga 16. jun ne}e obele`avati.
U toku je prikupqawe predloga o novom datumu koji bi
obele`avala srpska vojska.
R. MUTAVXI]
Snimio R. POPOVI]

UKRATKO
SASTANAK ZAMENIKA NA^ELNIKA
GENERAL[TABOVA
Zastupnik na~elnika G[ Vojske Srbije general-major Zdravko Pono{, sa saradnicima, u~estvovao je na redovnom godi{wem sastanku zamenika na~elnika general{tabova armija zemaqa regiona, koji je, u okviru organizacije Komiteta ministara odbane jugoisto~ne Evrope (SEEDM), odr`an u Sofiji.
Na sastanku su razmotrena pitawa u vezi sa aktivno{}u multinacionalne
brigade SEEBRIG u prethodnom periodu, te druge teme od zna~aja za vojnu multilateralnu saradwu.
Tokom dvodnevnog boravka u Sofiji general-major Pono{ imao je i vi{e bilateralnih susreta sa kolegama iz regiona koji su bili korisni za daqe ja~awe me|uarmijske saradwe sa susedima i drugim zemqama jugoisto~ne Evrope.

SASTANAK GRUPE ZA REFORMU ODBRANE

U zgradi Savezne skup{tine 12. juna odr`an je ~etvrti plenarni sastanak
Grupe Srbija-Nato za reformu odbrane, kojim su predsedavali Sne`ana Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane i Frenk
Boland, direktor Direkcije za planirawe u Natou. Tom prilikom, kopredsedavaju}i Grupe gospodin Boland izrazio je zadovoqstvo zbog onoga {to je u~iweno, isti~u}i da se rad Grupe za reformu ve} pretvorio u produktivan i va`an
proces.
Grupa Srbija-Nato
za reformu odbrane je za
nas veoma va`an instrument saradwe da Natoom
i, {to je jo{ va`nije, saradwe sa institucijama
Vlade Srbije. Tako|e, ona
igra zna~ajnu ulogu u unutra{woj koordinaciji u
sistemu odbrane, a sve za
boqe definisawe na{eg
Strategijskog pregleda
odbrane. Zbog toga o~ekujemo kontinuitet u radu
Grupe i weno daqe {irewe, rekla je gospo|a
Sne`ana Samarxi}-Markovi}. Ona je dodala i da su Strategijskim pregledom odbrane, ~iji je Nacrt usvojen na Kolegijumu ministra odbrane, a o~ekuje se da u Narodnoj skup{tini Republike Srbije bude usvojen do kraja godine, detaqno definisani koraci reforme sistema odbrane do 2010. godine, a da je kona~ni ciq da do
2015. imamo profesionalnu vojsku.
S. S.

SARADWA SA KANADOM
Plan bilateralne vojne saradwe izme|u ministarstava odbrane Srbije i Kanade za ovu i narednu godinu potpisali su 5. juna zastupnik na~elnika Uprave za
me|unarodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mladenovi} i izaslanik odbrane
Kanade u na{oj zemqi pukovnik Mi{el Lego.
Planom su predvi|ena {kolovawa i usavr{avawa pripadnika Vojske u Kanadi, kao i posete predstavnika kanadskih oru`anih snaga na{oj zemqi.
Tokom razgovora o bilateralnoj vojnoj saradwi istaknuta je podr{ka koju Kanada pru`a kroz projekat uni{tavawa protivpe{adijskih mina u okviru projekta
NAMSA.
Izaslanik odbrane Kanade pukovnik Lego i predstavnik kanadskog Ministarstva odbrane Xon Andru{ka posetili su 6. juna Centar za mirovne operacije. Tom
prilikom na~elnik Centra za mirovne operacije pukovnik Petar ]ornakov upoznao je goste sa organizacijom, dosada{wim aktivnostima Centra i u~e{}em pripadnika Vojske u mirovnim operacijama.

INTERVJU

PUKOVNIK
PROF. DR MITAR KOVA^,
NA^ELNIK UPRAVE
ZA STRATEGIJSKO PLANIRAWE
MINISTARSTVA ODBRANE

BUDU]NOST
SADA[WIH
ODLUKA
Zastavom, grbom i himnom,
prepoznatqivim simbolima
dr`avnosti, sistem
odbrane Srbije se, o~ito
ne svojom voqom, tek
referendumskim izborom
gra|ana Crne Gore vratio
davno zaboravqenoj
tradiciji nekada{we
Srpske vojske. Naspram
takve duhovne
vertikale, nadle`ne
institucije }e ubudu}e
kreirati odbrambeni
koncept, zavr{avaju}i
zapo~etu reformu Vojske,
uz demokratsku
civilnu kontrolu.

savremenim armijama sveta strategijsko planirawe je jedna od najzna~ajnijih funkcija sistema odbrane. U~e{}e u upravqawu promenama i kreirawe
strate{kih re{ewa predstavqaju sadr`aje te delatnosti. Kako brojni teoreti~ari nagla{avaju, strategijsko planirawe se ne bavi budu}im odlukama,
ve} budu}no{}u sada{wih.
Da bi na{ sistem odbrane dostigao projektovane ciqeve, odnosno viziju kojoj
te`i, potrebno je vaqano definisati i usmeravati wegove sadr`aje, uva`avaju}i
okolnosti u kojima se zatekao. Za strate{ka dokumenta, kompleksan razvoj sistema
odbrane, ekspertsko ocewivawe, organizovawe nau~ne i inventivne delatnosti
nadle`na je Uprava za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane.
Dileme o sistemu odbrane Republike Srbije posle crnogorskog referenduma, bezbednosnim promenama koje su u tom smislu nastale, o daqem toku reforme
sada ve} Vojske Srbije, podelili smo sa pukovnikom prof. dr Mitrom Kova~em, na~elnikom Uprave. Razgovarali smo i o Nacrtu strategijskog pregleda odbrane, te o
novinama koje taj dokument donosi u oblasti organizacije, obuke, kadrovske politike, opremawa, infrastrukture i finansirawa Vojske.

[ta se, zapravo, promenilo u sistemu odbrane posle ishoda crnogorskog referenduma?
- Predvi|awe spoqa{wih i unutra{wih ~inilaca koji uti~u na sistem odbrane, wegovo funkcionisawe i budu}nost, jeste jedna od osnovnih funkcija strategij15. jun 2006.

skog planirawa. S tim u vezi, posle odluke gra|ana Crne Gore da `ive u samostalnoj dr`avi, nastale su zna~ajne promene u sistemu odbrane. Sada{wu situaciju optere}uju mahom normativni problemi.
Uprava za strategijsko planirawe i Ministarstvo odbrane su, jo{
tokom izrade strate{kih dokumenata zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore Strategija odbrane, Vojna doktrina, Strategijski pregled
odbrane, vodile ra~una i o takvoj dru{tvenoj alternativi. Zakonodavni i strate{ko-doktrinarni okvir je podr`avao situaciju i u slu~aju odvajawa Crne Gore. Zato se, ipak, mo`e re}i da nove okolnosti
nisu iznena|ewe za sistem odbrane, niti su neo~ekivano stawe ili
nepremostiv izazov. Sve funkcije odbrane dr`avne zajednice prenete
su na Republiku Srbiju, jer je ona u pravnom smislu nasledila prethodnu dr`avu. Va`no je napomenuti da sistem odbrane mo`e bez ve}ih
pote{ko}a pratiti nastale promene i odgovoriti im. Strategijski
pregled odbrane Srbije i Crne Gore uspe{no je redefinisan za potrebe Republike Srbije. Sli~no }e se dogoditi i sa Vojnom doktrinom, koja se ponovo preispituje u Ministarstvu i Vojsci Srbije. Zapo~eti reformski procesi i organizacione promene nastavi}e se u toku godine prema utvr|enim planovima.

NA RASKRSNICI VREMENA
Smatrate li da vrednosne, normativne, ali i ideolo{ke novine u sistemu odbrane treba da prati i promena vojni~ke i stare{inske uniforme?
- Iako samo spoqa{we, vizuelne promene, poput nove zastave, grba i himne, ~ini mi se podjednako govore o spremnosti
sistema, ali i wegovih pripadnika da prihvate i podr`e druga~ije vrednosne kategorije. Zato smatram da je neophodno usvojiti novu uniformu profesionalnih vojnika srpske vojske. To je
vrlo zna~ajno, a realno ne ko{ta previ{e. Dosada{wa uniforma, posebno stare{ina, poti~e jo{ iz vremena JNA. Mo`e se
re}i da oslikava jedno vreme i simbolizuje vrednosti sa kojima
je neophodan diskontinuitet. Ako `elimo da dostignemo duhovnu
vertikalu, profesionalne kvalitete nekada{we Srpske vojske i
vratimo se wenoj me|unarodno potvr|enoj tradiciji, verujem da
}e nadle`ni imati sluha kada je o uniformi re~. Nasuprot tome, jo{ jedna promena dugmadi nikome ne}e i}i u prilog.

Nije li logi~no da tek iz Strategije nacionalne bezbednosti proizlaze ostala strategijska dokumenta i zakonodavna re{ewa?
programiran proces zavr{e u predvi|enom roku. Sve funkcije si- Dok se ne usvoji Strategija nacionalne bezbednosti Republi- stema odbrane zasnovane su na novim dru{tveno prepoznatqivim i
ke Srbije, ne}e se raspravqati o novoj Strategiji odbrane iako je po`eqnim osnovama, uz po{tovawe me|unarodno priznatih standarona ve} poprili~no izmewena. Ta~no je da se na Strategiju nacional- da i iskustava dr`ava iz regiona. Ekspertsku pomo} pru`ile su nam
ne bezbednosti naslawaju ostali dokumenti, po kojima rade Mini- kolege iz Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke i Direktorastarstvo odbrane i Vojska Srbije. I Vojna doktrina Republike Srbi- ta za planirawe Natoa.
je neophodna je za nesmetano funkcionisawe oru`anih snaga. Do kraMo`e se re}i da Vojska Srbije i Crne Gore na osnovu
ja meseca nadle`ni }e predlo`iti Vojnu doktrinu i Zakon o Vojsci, u strate{kih opredeqewa iz Nacrta prerasta u oru`anu silu Republiskladu sa stavom Vlade Republike Srbije da nekada{we institucije ke Srbije znatno mawe brojnu, delotvorniju i tehni~ki opremqeniju.
dr`avne zajednice u roku od 45 dana
Snage sistema odbrane bi do 2010. gorazrade nove pravne okvire. Jo{ pre
dine brojale oko 27.000 pripadnika
Na{i vitalni bezbednosni i odbrambeni interete odluke zapo~elo je preispitivawe
po 15 odsto oficira i civilnih lica,
si
su
odbrana
Srbije,
saradwa
i
pristupawe
medosada{we regulative. To, me|utim, ne
25 odsto podoficira i 45 odsto vojni|unarodnim integracijama i organizacijama,
zna~i da vaqa ~ekati da se najpre usvoka. Do tog vremena se o~ekuje i potpuna
Evropskoj
uniji,
zatim,
izgradwa
poverewa,
bezji novi republi~ki ustav, a potom i poprofesionalizacija vojnih sastava. Izbednosti
i
stabilnosti
u
regionu,
te
po{tovawe
menute strategije kako bi se nastavila
mene u obuci, boqa i planska popuna
Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu
reforma sistema odbrane. Takav postare{inskim kadrom obezbedi}e ospoi
Metohiji.
stupak bio bi poguban za sistem. Na{e
sobqene jedinice, spremne da odgovore
je opredeqewe da se prioritetno do
razli~itim izazovima na nacionalnom
kraja godine, po propisanoj skup{tini me|unarodnom planu. Nema sadr`aja
Osnovu organizacione strukture Vojske Srbije
skoj proceduri, verifikuje Nacrt stravojne delatnosti kojom se ne bavi Nacrt
2015.
godine
predstavqa}e
bataqon-diviziontegijskog pregleda odbrane, jer je on osstrategijskog pregleda odbrane, ta~nije
eskadrila. Sposobnost za razme{taj, odr`ivost,
novni dokument za reformu kompletnog
nema oblasti u kojoj nije definisao jasmodularnost,
raspolo`ivost
i
za{tita,
integrisaodbrambenog sistema i Vojske Srbije.
na strate{ka opredeqewa i kriterino upravqawe i komandovawe, najzna~ajniji su
Ho}e li se u novim okolnostijume. Stavovima su prethodile detaqne
principi po kojima }e se razvijati i osposobqavama mewati zadaci i ranije deanalize i realne finansijske projekciti komande i jedinice Vojske.
je. Iz Nacrta proisti~u Plan razvoja
finisane misije Vojske?
sistema odbrane do 2010. godine i dva- Strategija odbrane zajedni~ke
desetak programa razvoja, koji se odnodr`ave bila je kompromis izme|u zahteMirnodopski sastav Vojske }e 2015. godine brojati
se na pojedine funkcije i delatnosti u
va politi~kih elita Srbije i Crne Gooko 0,2 do 0,4 odsto populacije. Preduslov za
sistemu kadrovska, organizaciona i
re. Nove misije i zadaci srpske vojske
ostvarivawe takve vizija srpske vojske jeste izdvastatusna pitawa, buxetirawe zadataka
bi}e detaqnije definisani kako bi odjawe oko 2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda Reodbrane, re{avawe stambenih problegovarali realnim bezbednosnim izazopublike Srbije. Kada se Vojska bude anga`ovala u
ma, te konverzija infrastrukture. Povima, rizicima i pretwama, na naciomultinacionalnim operacijama, bi}e potrebno
menuti dokumenti su vaqana osnova za
nalnom, regionalnom i me|unarodnom
obezbediti dodatna finansijska sredstva, van buta~no i pouzdano godi{we planirawe.
nivou. U svakom slu~aju, oni ne}e znatxeta odbrane.
Nacrt }e se, posle verifikacije u Minije odstupati od zadataka koje je nekanistarstvu odbrane, uputiti na javnu
da{wa zajedni~ka dr`ava usvojila.
Strate{ko opredeqewe sistema odbrane ostaje ukqu~ivawe u evroa- raspravu, kako bi se preispitale wegove eventualne nedore~enosti,
tlantske bezbednosne integracije i saradwa sa armijama u okru`ewu a potom na usvajawe u Skup{tinu Republike Srbije.
i vojskom Republike Crne Gore. Ministarstvo odbrane }e istovremeKako }e se u praksi primewivati pojedina re{ewa?
no nastojati da okon~a zapo~ete reformske procese u Vojsci Srbije.
- Ministarstvo odbrane je u proteklom periodu dobro sara|iKoje novine donosi Nacrt strategijskog pregleda odbrane? valo sa Vladom Srbije, {to je dobra pretpostavka za primenu re{e- Nacrt strategijskog pregleda odbrane u potpunosti je odre- wa koja nudi Nacrt strategijskog pregleda odbrane. Sa dr`avnim ordio viziju sistema odbrane do 2015. i ponudio osnove za Plan raz- ganima }e se zajedni~ki re{avati problemi infrastrukture u sistemu
voja do 2010. godine. Planirane organizacione promene ostvariva- odbrane, odnosno vi{ak vojnih objekata, status vojnodohodovnih usta}e se u Ministarstvu i Vojsci Srbije do kraja 2010. godine. One nova i namenske industrije, stambena pitawa pripadnika Vojske, ali
predstavqaju svojevrstan test sposobnosti sistema, ali i dr`ave da i ostale dileme koje name}e reforma. Odvajawem Republike Crne

INTERVJU

USPON OBELE@EN PADOM

[ta je nepovoqno uticalo na sistem
odbrane proteklih godina?
- Sistem odbrane se u minulih dvadesetak godina nije planski razvijao. U wega nisu ulagale
nadle`ne dr`avne institucije, ali su ga zato ~esto
zloupotrebqavale. Entropija je zahvatila sve wegove podsisteme i elemente. Takve okolnosti bile
su pogodno tlo za nedozvoqeno poslovawe i brojne
kriminalne delatnosti, koje su kulminirale u
oblasti stambenog zbriwavawa. Sistem je svakodnevno siroma{io, a materijalni polo`aj wegovih
pripadnika doveden je do granice egzistencije. Tek
posledwih nekoliko godina, zapo~etim reformskim procesima, u~iweni su znatni pomaci u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Gore olak{ana je komunikacija sistema odbrane sa dr`avnim insti- Nacrt strategijskog pregleda odbrane predvideo je dva smera
tucijama Srbije zbog jednostavnijeg odlu~ivawa i otvoren prostor za
saradwe u kojima teku reformski procesi sistema odbrane u odnolak{e re{avawe nagomilanih problema. Tako se reformski tokovi
su na nadle`ne dr`avne institucije i prema evroatlantskim bezbedubrzavaju, a mogu}e ih je boqe kontrolisati i podr`avati. Kako izonosnim integracijama. Do sada su sa predstavnicima Vlade Repubstaje sukob interesa i pozivawe na republi~ki kqu~ u kadrovskoj polike Srbije formirane radne grupe za re{avawe stambenih prolitici Ministarstva odbrane, postaju izra`ene profesionalne spoblema pripadnika Ministarstva i Vojske, za prodaju i konverziju
sobnosti i zahtevi struke.
vojne infrastrukture i finansirawe poslova odbrane. U toku je
Nacrt je razradio nove na~ine stambenog zbriwavawa zaposlenih
osnivawe i grupe za definisawe statusa vojnodohodovnih ustanova.
u sistemu odbrane dodelu slu`benih stanova i kreditirawe stambene
Me|unarodnu podr{ku planira i ostvaruje Grupa za reformu
izgradwe po povoqnijim uslovima. Predvi|aju se, u tom smislu, pogodnosistema odbrane Srbija-Nato. U woj deluje Koordinaciona grupa,
sti u pogledu kamatnih stopa i u~e{}e dr`ave za umawewe osnovica po
izvr{ni koordinator, Kancelarija, 14 radnih i dva ad hoc stola,
kojima se otpla}uju krediti. Takav model primewuje se u mnogim zemqama
koji organizuju stru~ne skupove. Radni stolovi pru`aju dobre uslusveta zbog specifi~nosti vojnog poziva i zadataka koje profesionalni
ge i ekspertsku pomo} kako bi se funkcionisawe sistema uskladilo
vojnici obavqaju u me|unarodnoj zajednici. Dodelom slu`benih stanova
s wegovim potrebama i mogu}nostima. Rezultat wihovog rada jesu
mladim stare{inama pove}ava se wihova motivacija. Predvi|eno je,
projekti koji predstavqaju sponu sa
tako|e, finansirawe jeftine gradwe za
Programima razvoja odbrane. Neke od
biv{e i sada{we pripadnike Vojske, ~iPosle organizacionih promena, u upravnim struktuprojekata kadrovski i materijalno poja su primawa nedovoqna za otplatu
rama Ministarstva odbrane radi}e do 650, a u podma`u pojedine zemqe. Do sada su nakredita. Razli~ita socijalna pomo} plare|enim sastavima, bez General{taba Vojske, oko
jve}u podr{ku pru`ile Kraqevina
nirana je i za pripadnike Vojske Srbije
6.350 zaposlenih. Oko dva odsto pripadnika sisteNorve{ka, Ujediweno Kraqevstvo Vekoji iz sistema odbrane ne odlaze svoma odbrane bi}e anga`ovano u obave{tajno-bezlika Britanija i Severna Irska, Nejom voqom. Do kraja 2010. godine o~ekubednosnom sektoru.
ma~ka, Holandija i Danska. Koncept
je se prevazila`ewe stambenih poteevroatlantske bezbednosti zasniva se
{ko}a najve}eg broja zaposlenih u Mina saradwi u oblasti odbrane, polinistarstvu i Vojsci.
tike, bezbednosti ili ekonomije, ~ime
Do 2010. godine prioritetno }e se modernizovati
Da li je planirano opremawe
Vojska Srbije dobija novu dru{tvenu,
Vazduhoplovstvo, komandno-informacioni sistemi,
jedinica Vojske Srbije savreregionalnu i me|unarodnu dimenziju.
elektronski sistemi za izvi|awe, prikupqawe, obmenim tehni~kim sredstvima?
radu i distribuciju obave{tajnih podataka, te opreNa koji na~in }e se ubudu}e razvijati
mati snage za hitno reagovawe i mirovne operacije.
- Opremawe, modernizacija i
vojna nau~noistra`iva~ka delatnost
razvoj Vojske odvija }e se u kontinuitetu
kao istinska pretpostavka napretka?
jer predstavqaju bitan sadr`aj re- Nau~noistra`iva~ki rad je su{tinska potreba sistema odforme. Razmatrano je i pitawe inovirawa zakonodavne regulative i
brane. Kako se po svojoj prirodi zasniva na kreativnosti, ta depropisanih procedura u toj oblasti. U Nacrtu strategijskog pregleda
odbrane su, na sredworo~nom nivou, definisani prioriteti opremalatnost je uslov i pretpostavka razvoja sistema. Vojna nau~na miwa savremenim tehni~kim kapacitetima vojske Republike Srbije do
sao }e se u potpunosti ukqu~iti u sada{we dru{tvene okvire, od2010. godine. Obim i tempo zavise od finansijskih sredstava koja se
nosno istra`iva~ke i nau~ne institucije dr`ave. Ekspertski timoobezbede iz buxeta ili prodaje vi{ka vojnih nepokretnosti. Zbog zavi Ministarstva odbrane i Ministarstva za nauku i tehnologiju
starelosti oru`ja i opreme nije mogu}e u kratkom vremenu osavremeniRepublike Srbije predlo`i}e modele za definisawe pozicija i
ti sve jedinice. Najpre }e se ulagati u modernizaciju slo`enih borbestatusa vojnog nau~nog kadra, te istra`iva~kih ustanova Vojske.
nih sistema, potrebnih novim misijama i zadacima Vojske odre|eni
Zna~ajno je da se Institut za stategijska istra`ivawa, Vojnotehni~tipovi lova~kih i transportnih aviona, borbeni i transportni heliki institut i Vojnomedicinska akademija registruju kao republi~ke
kopteri, komandno-informacioni sistemi, za{titna oprema vojnika,
nau~noistra`iva~ke ustanove da bi ravnopravno u~estvovale u mestreqa~ko naoru`awe specijalnih sastava, zatim raketni sistem PVO
|unarodnim projektima. Planirano je i ve}e izdvajawe finansijkub, samohodne haubice i municija za artiqerijska oru|a.
skih sredstava za nau~nu delatnost u sistemu odbrane, ~ime se
U okviru Uprave za strategijsko planirawe Ministarstva otvaraju mogu}nosti za br`i napredak i razvoj novih sposobnosti
Vladimir PO^U^
odbrane formirane su radne grupe za reformu. Koja je Vojske Srbije i dru{tva u celini.

wihova uloga?

10

Snimio Zvonko PERGE

P E R

Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]

Za{to sam
protiv imena
Vojska Srbije.
Pre svega jer
ne zvu~i dobro.
Nije pevqivo,
a taj naziv je
i leksi~ki
sporan.
Srpska salata,
srpska kobasica,
Srpska Crwa
ne mogu druga~ije
da se zovu.
Zamislite
kobasicu Srbije,
ili salatu
Srbije!
O Crwi da
i ne govorimo.

A S P E R A

SRPSKA VOJSKA
K
ona~no je na jarbolu ispred Ministarstva odbrane podignuta srpska zastava. Stotinak gra|ana je posmatralo tu istorijsku scenu. Himna
Hej Sloveni svira}e se jo{ samo u Nema~koj,
dok traje loptawe. Posledwi oblik Jugoslavije odlazi u penziju, a zatim u istoriju.
Ko bi sada brojao, ali izgleda da su za nepun
vek ovde `ivele tri Jugoslavije. I kona~no Srbija
i Crna Gora, kao poseban oblik nestajawa. Unitarna ideja je, zajedno sa barjakom umrle dr`ave, oti{la u muzej na Kalemegdanu. Tamo gde stoje krvav
mundir i bela ko{uqa kraqa Aleksandra i mar{alski sako Josipa Broza, ustani~ke i pobuweni~ke pu{ke, alat za ubijawe i stvarawe novih dr`ava. Elan i zanos, silna energija, sve je zarobqeno
pod svodovima neme zgrade. Sve to ostavqeno u
amanet i na tuma~ewe zanesenim, a ipak ravnodu{nim kustosima.
Posetioci dolaze i odlaze kao i istorija. Gledaju {ta je bilo, zami{qaju pro{lost, sve te emocije i silne umne i hrabre glave koje su odavno na
obi~nim grobqima ili u alejama velikana. Ma gde
bili, svi su poravnati pred nestajawem. Nemilosrdni protivnici od pre osamdesetak godina sada
su samo ravnodu{ni kosturi. A mo`da je istoriju
ipak najboqe definisao onaj osnovac iz jedne beogradske {kole: I oni su se tako sva|ali, tukli, rawavali i ubijali samo da bismo mi imali {ta da
u~imo...
adna deca. Ovde se brzo mewaju i istorija i
geografija. Za samo pedesetak godina me|u nama, a posebno nad nama, isprobala su se bar
dvojica vo|a koji su obele`ili epohu! Dedovi (i babe) rodili su se u Titovoj Jugoslaviji. O~evi
su ratovali kako se ona Milo{evi}eva dr`ava ne
bi raspala, a ipak je rat bio uzaludan. Dedovi su
u~ili da domovinu niko i ni{ta ne mo`e da sru{i.
Danas su i deca znala da dr`avnu zajednicu ni{ta
nije moglo da sa~uva. Ne ide, ne vaqa. Sve je to napravqeno da bi se raspalo. Od stare i zaguqene
bra}e (i sestara) sijamske bliznake ne napravi.
No, da li se Srbija prepala svoje dr`avnosti
i svoje dr`ave? [ta da radi sada, kad je sama? S
kim }e kad su svi oti{li?! Kako da pogleda sebi u
o~i, tako mlada, neiskusna, tako ostavqena iznenada, usred Balkana?
Crnogorci su lepo iza{li na trgove, razvili
crvene barjake, pevali i pucali. Nije to bio obi~an
izbor, niti glasawe koje se pamti godinu ili dve. Nego skoro zauvek. Samo je Srbija }utala, gledala u tu|i plot, nevesela kao na da}i. A {ta je bilo?
Samo je umrla baba \ekna, zajednica kojoj
spasa ionako nije bilo. Lepo zaspala, bez muke,

spasla se jada. Znate li kako je negovati babu koja

od nemo}i ne stigne da zaspi zanavek? Srbija je
pla}ala tu negu, i sada `ali. Ne zna gde da frqi te
pare {to su presko~ile. Dobra nam je baba bila,
mogla je jo{ koju godinu da hrani `ivinu po avliji.
To {to su pili}i zatarabqeni u koko{arniku zbog
wihovog gripa, ni po jada, nema veze.
Ali kakav smo mi narod, pa se ne radujemo svojoj dr`avi Srbiji? ^ak se i vlast nekako dr`i kao
da ima kijavicu, a neki narodni deputati otvoreno
`ale za nesre}nom \eknom. U parlamentu se domar
verao po simsu i skidao muzejska znamewa SCG. Bar
je vatrogasni orkestar mogao da im pod penxerima
zasvira Bo`e pravde.
toj vrednosnoj gu`vi vojska se sna{la sasvim
dobro. Mada joj ministarski savet nije preterano pomagao. Koga da slu{a vojni vrh kad se
vrhovna komana razi{la bez opro{taja. A onda su vojnici doneli odluku da forma bude uvertira
za su{tinu. Pa su odmah poskidali ono {to ne va`i,
i odsvirali kao sve~anu pesmu ono {to }e va`iti.
E, sad je red da se malo pravim va`an. Mislim
da je u pro{lom broju Odbrane na ovom mestu prvi put upotrebqena sintagma Srpska vojska. Tamo,
na dnu, na kraju teksta. Nije mi ideja da uzimam mu{tuluk generalu Pono{u, koji je taj predlog izneo u
javnost. Verujem da se sam setio, a mo`da i ~ita ovaj
~asopis. Svejedno je. Va`no je da to bude Srpska
vojska. Lepo zvu~i, ima ritma... Ba{ tako pi{e u
pro{lom broju.
Za{to sam protiv imena Vojska Srbije. Pre
svega jer ne zvu~i dobro. Nije pevqivo, a taj naziv je
i leksi~ki sporan. Uze}emo neke primere, ~isto narodske. Ho}ete li re}i Perina avlija, ili avlija od
Pere samo je pitawe stila. Ju`waci mogu da reknu:
avlija od na Peru, i samo }e oni znati {ta su rekli. Srpska salata, srpska kobasica, Srpska Crwa
ne mogu druga~ije da se zovu. Zamislite kobasicu Srbije, ili salatu Srbije! O Crwi da i ne govorimo.
Naravno da u Srpskoj vojsci ne}e slu`iti samo Srbi, kao {to u Francuskoj ne slu`e samo
Francuzi. Mnogi koji slu`e postaju Francuzi, samo da bi igrali lopte za Petlove.
Da, Galski petlovi, ili Pevci od Gala! Kako
vam zvu~i?
I jo{ Srpska vojska tako vra}a svoje staro
ime.
Sve pobede, u ratu i miru ovde ostvarila je
Srpska vojska. Sve poraze, do`ivele su jugoslovenske.
Pa, kumovi, mislite o tome! @ivela Srpska
vojska!

Autor je komentator lista Politika

11

DOGA\AJI

>>> SEMINAR O OBUCI JEDINICA Uprava za

obuku General{taba Vojske Srbije i Kancelarija za bilateralne
odnose Evropske komande Oru`anih snaga SAD u Beogradu organizovala je u Klubu Vojske na Top~ideru od 6. do 8. juna seminar o
obuci jedinica. Skup je otvorio pukovnik Milivoje Aran|elovi},
zastupnik na~elnika Uprave za obuku. Predavawima su prisustvovale stare{ine Ministarstva odbrane i Vojske zadu`ene za obuku.
O organizaciji obuke i inicijalnoj vojnoj obuci podoficira
u Kopnenoj vojsci ameri~kih oru`anih snaga, selekciji i osposobqavawu vodnika za strojeve ve`be, te profesionalnom razvoju
podoficira i kursevima wihovog profesionalnog usavr{avawa,
govorili su potpukovnik Mel Hal, komandni zastavnik prve klase
Meril Stiven Rej i komandni zastavnik Merion L. Majk. Tokom
seminara na{e stare{ine su razmenile iskustva sa inostranim
kolegama o borbenom uve`bavawu ameri~kih jedinica. (V. P.)
>>> PROBLEMI STANARA U SUR^INU Nedavno
je ministar odbrane po drugi put posetio Sportsko-rekreativni centar Sur~in. Tom prilikom zadr`ao se u du`em razgovoru sa stanovnicima naseqa koje je izniklo u tom centru. Ministar ih je obavestio o merama koje su preduzete da im se olak{a `ivot u nasequ,
a re{avawem statusa vojnodohodovnih ustanova, bi}e prona|en izlaz za mnoge iz problema koji ih mu~e. (M. [.)
>>> SUPROTSTAVQAWE TERORIZMU U Institutu ratne ve{tine, 9. juna, odr`an je redovni sastanak Tima za koordinaciju rada na nau~noistra`iva~kom makroprojektu Sektor bezbednosti Republike Srbije u suprotstavqawu savremenom terorizmu.
Sastankom na kome je analiziran dosada{wi rad i na kome
su dogovorene aktivnosti oko realizacije naredne faze, predsedavao je pukovnik prof. dr Branislav \or|evi}, a pored rukovodstva Projekta, prisustvovali su i predstavnici pojedinih institucija Republike Srbije.
Nastavqene su i zapo~ete posete izaslanika odbrane u na{oj zemqi Institutu ratne ve{tine i konsultacije oko unapre|ewa rada na pomenutom projektu. Ovoga puta gost je bio izaslanik
odbrane Kraqevine Norve{ke potpukovnik Brigt Har Vage.
>>> POLICIJA PREUZIMA GRANICU PREMA
BUGARSKOJ Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije preuzelo je kontrolu na jo{ 60 kilometara dr`avne granice prema
Bugarskoj. Primopredaja du`nosti izme|u policije i Vojske, ~iji
su pripadnici do sada ~uvali granicu, obavqena je 9. juna u kasarni u Dimitrovgradu.
Sve~anom ~inu predavawa du`osti ~uvawa dr`avne me|e
prisustvovao je predstavnik Uprave za operativne poslove G[
VS potpukovnik Goran Sorak, koji je izjavio da je od ukupno 2.317
kilometara dr`avne granice Srbije do sada MUP-u predato
1.317 kilometara i to prema Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
>>> SIMPOZIJUM O PROMENAMA MENAXMENTA
Fakultet organizacionih nauka organizovao je jubilarni
deseti me|unarodni simpozijum Simorg na Zlatiboru, koji okupqa eminentne stru~wake, najuspe{nije privrednike i nau~nike iz
oblasti menaxmenta i srodnih disciplina. Centralna tema ove godine bila je Promene organizacije i menaxmenta izazovi evropskih integracija.
Vi{e od 500 u~esnika podnelo je 350 radova, a prvi put
formirana je sekcija Menaxment u odbrani u koju je Programski
odbor prihvatio 14 radova. U radu sekcije u~estvovalo je vi{e
zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Znawe i
najnovije informacije iz oblasti menaxmenta, koja su neophodna
u planirawu i sprovo|ewu reforme sistema odbrane, kao i kontakti koji su ostvareni na simpozijumu, veoma su korisni i bi}e
primeweni u izradi potrebnih normativnih dokumenata. (@. G.)

12

Delegacija Austrije u Beogradu

BEZBEDNOST
Na~elnik General{taba Vojske Republike Austrije
general Roland Ertl sa saradnicima posetio je 12. juna
General{tab VS, gde ga je primio zastupnik na~elnika general
-major Zdravko Pono{.
Sa delegacijom Austrije imali smo uspe{ne razgovore.
Smatramo da nam je u vojnom pogledu regionalna saradwa jedan
od prioriteta. Saglasili smo se i da postoji potreba da se
Evropska unija vi{e anga`uje u regionu zapadnog Balkana. Austrija je jedna od zemaqa ~lanica EU koja je to prepoznala kao
mogu}nost i potrebu, i ona je jedan od zagovornika regionalnog
anga`ovawa EU u oblasti odbrane i bezbednosti. Kada je re~ o
Natou, prona|eni su mehanizmi za unapre|ivawe saradwe i
pored ~iwenice da nismo u PzM izjavio je nakon razgovora
sa visokim gostom general Pono{.
Dobro je {to se na{a saradwa na poqu odbrane razvija. Mi imamo dosta iskustva u anga`ovawu na internacionalnom planu, kao {to su mirovne operacije. Drago nam je da kao
zemqa predsedavaju}a EU mo`emo biti nosioci politike
bezbednosti u ovom delu Evrope. Taj program }emo i daqe razvijati, kako bi se stvorila zajedni~ka svest o bezbednosti u
Evropi.
Stoga i daqe `elimo da radimo na pitawima bezbednosti
vezanim posebno za ovaj deo Evrope. Preko Centra za obuku za

Imenovani ~elni qudi crnogorske vojske

LAK^EVI] NA^ELNIK GENERAL[TABA
Predsednik Republike Crne Gore Filip Vujanovi} imenovao je dosada{weg komandanta Podgori~kog korpusa general-majora Jovana Lak~evi}a za vr{ioca du`nosti na~elnika General{taba Vojske Crne Gore, a komandant Mornarice
Dragan Samarxi} obavqa}e du`nost wegovog zamenika.
Istovremeno, Lak~evi} je unapre|en u ~in general
-potpukovnika, a Samarxi} u ~in viceadmirala.
Q. B.

15. jun 2006.

BEZBEDNOSNI ASPEKTI
EVROATLANTSKIH INTEGRACIJA

PUTOKAZ
KA BUDU]NOSTI
Doktorska disertacija Bezbednosni
aspekti ukqu~ivawa Srbije i Crne
Gore u evroatlantske integracije
mr Zorana Jefti}a, omogu}ava
dubqu spoznaju aktuelnih pitawa
na{e dana{wice i jasnu orijentaciju
u budu}im opredeqewima

BALKANA
mirovne operacije i saradwe u toj oblasti `elimo da doprinesemo miru u Evropi izjavio je general Ertl.
Gosti su potom obi{li Centar za mirovne operacije, a
drugog dana posete i 72. specijalnu brigadu u Pan~evu i Vojnu
akademiju.
Vojnu delegaciju Austrije primio je i ministar odbrane Zoran Stankovi}.
S. \.
Snimio Z. PERGE

Na Fakultetu bezbednosti Beogradskog univerziteta, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse mr Zoran Jefti} odbranio je 1. juna doktorsku disertaciju Bezbednosni aspekti ukqu~ivawa Srbije i Crne Gore u evroatlantske integracije. Prema
oceni Komisije, koju su ~inili mentor prof. dr @eqko Ivani{,
prof. dr Dragan Simi} i predsednik Komisije prof. dr Radomir
Mila{inovi}, rad je zrelo nau~no delo koje je pokazalo da je autor ovladao politi~kom analizom zna~ajnih pitawa, kao {to je
~lanstvo u politi~kim integracijama. Kandidat se suvereno kretao u kompleksnoj materiji, {to je rezultiralo radom vrednim i
{iroj dru{tvenoj zajednici.
Rezultati istra`ivawa grupisani su u sedam celina, sa jasnim ukazivawem na bezbednosne perspektive, pri ~emu je ukqu~ivawe u evroatlantske integracije prioritetni ciq.

Iz Centra za civilno-vojne odnose

MODELI ZAKONA
O BEZBEDNOSTI I ODBRANI
Kwiga Modeli zakona o bezbednosti i odbrani, koju je
objavio Centar za civilno-vojne odnose, predstavqena je javnosti 30. maja u prostorijama Centra. Kwiga sadr`i modele
pet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti i to: Model zakona o civilnoj slu`bi, Model zakona o Vrhovnom savetu odbrane, Model zakona o tajnim podacima od zna~aja za odbranu zemqe, Model zakona o privatnoj delatnosti obezbe|ewa u Republici Srbiji, kao i Radni tekst zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske Srbije i Crne Gore.
O kwizi su govorili weni urednici profesor dr Miroslav Haxi} i profesor dr Bogoqub Milosavqevi}, kao i advokat mr Goran Dolovi}. Profesor Haxi} je posebno naglasio da
je, imaju}i u vidu trenutnu situaciju u na{oj zemqi, sada pravi
trenutak da se pravno reguli{u sva pitawa koja se ti~u odbrane i bezbednosti.
Gost promocije Daglas Vejk, zamenik {efa Misije Oebsa u
Srbiji i Crnoj Gori, govorio je o doprinosu te organizacije ja~awu institucija i demokratizaciji u Srbiji i Crnoj Gori. Ambasador Gregor Zore, iz @enevskog centra za demokratsku kontrolu oru`anih snaga, na osnovu uporednih uvida pokazao je neophodnost pravnog regulisawa oblasti odbrane i bezbednosti.
Projekat je ostvaren uz podr{ku @enevskog centra za demokratsku kontrolu oru`anih snaga.

Rad omogu}ava da se boqe upoznaju otvorena pitawa bezbednosti, kao {to su rizici globalizacije i wen uticaj na regionalnu
bezbednost, aktuelni trenutak globalne mo}i i wena raspodela,
te izazovi bezbednosti me|unarodne zajednice. Vrlo iscrpno je
obra|eno bezbednosno integrisawe Srbije i Crne Gore u evroatlantsku zajednicu, svrha tog integrisawa i iskustva u saradwi sa
Natoom.
Zna~ajan deo rada odnosi se na Program Parterstvo za mir,
wegov nastanak i razvoj, osnovna dokumenta i akcioni plan za
~lanstvo.
Ako `elimo da u|emo u Evropsku uniju, moramo da pro|emo
kroz Parterstvo za mir. Kapaciteti na{e zemqe prepoznati su u
mnogim oblastima, kao i ~iwenica da smo u brojnim segmentima u
ravni, ili ispred nekih zemaqa koje su ve} u tom Programu - jedan
je od zakqu~aka autora.
Odbrani doktorske disertacije mr Zorana Jefti}a prisustvovali su brojni predstavnici Ministarstva odbrane i ministar dr Zoran Stankovi}.
S. \OKI]
Snimio G. STANKOVI]

13

POVODI

[TA POSLE
STRAVI^NE NESRE]E
U PRVOJ ISKRI?

FABRIKA
NEOPHODNA

Opstanak fabrike eksploziva

Prva iskra pitawe je opstanka svih
ostalih fabrika namenske
industrije, jer ona proizvodi
osnovnu materiju za Slobodu i
Kru{ik. Bez te fabrike mi nemamo
mogu}nosti da punimo municiju malih
ili velikih kalibara, da pravimo
streqa~ku municiju. Bez we, ma gde
ona bila, ova zemqa ne}e imati
eksploziv, koji se ne koristi samo za
vojne ve} i za privredene svrhe.

14

edequ dana posle stravi~ne eksplozije, u kojoj su stradala

trojica radnika, a pogon za proizvodwu ultrajakog eksploziva oktogena do temeqa uni{ten, u fabrici Prva iskra
u Bari~u sve je u ti{ini i neprirodnom miru. Zaposleni
na zgari{tu ~ine nat~ove~anske napore da dopru do posmrtnih ostataka svojih nesre}nih kolega, a nadle`ne slu`be da odgovore na pitawe {ta je dovelo do iskre, a zatim i
eksplozije od koje se me{tanima Bari~a, ali i gra|anima Beograda, digla kosa na glavi. Za treptaj oka, tog posledweg ponedeqka u maju, u vazduh je odleteo vi{egodi{wi, decenijski trud
generacija radnika, koji su dobar deo svog `ivota ulo`ili u
razvoj jedne od renomiranih fabrika brizantnih eksploziva u
ovom delu Evrope.
Nesre}a koja se u radu s eksplozivnim materijama cikli~no ponavqa svakih desetak godina ponovo je uzela svoj danak.
Istraga }e, svakako, otkriti neke od okolnosti koje su uticale

15. jun 2006.

PREUVELI^AN STRAH

DR@AVI

na tragediju, ali stariji radnici ve} sada ne prezaju od ocene

da je jo{ jednom, ba{ kao i sredinom pro{le decenije, surovo
pla}ena cena nepa`we i poku{aja da ~ovek zagospodari eksplozivu i hemiji. A to, upozoravaju oni koji znaju, nikada ne vodi
dobru. Ma koliko vodili ra~una o merama bezbednosti u tehnolo{kom procesu, koje su u Prvoj iskri nesumwivo bile na
visokom nivou, ako zaboravimo da vatri, vodi i hemiji smemo
samo da slu`imo, a nikad da gospodarimo, plati}emo kaznu. I
`ivotom.

ZAMAJAC RAZVOJA
Direktor Prve iskre Stojan Bio~anin jo{ nema potpuno
jasan odgovor na pitawe kako daqe. Ono {to, ipak, uporno ponavqa jeste stav da ta fabrika ima neprocewiv zna~aj ne samo za
radnike koji su u woj zaposleni, ve} i za odbranu Srbije i wenu
vojsku. Uostalom, od 1938. godine, odnosno od kada postoji, Pr-

Kampawa dela javnosti zabrinutog zbog eventualnih

posledica nesre}e u Prvoj iskri na o~uvawe ekolo{ke
ravnote`e, svakako je bez osnova. Stru~waci isti~u da je
bezbednost tehnolo{kog postupka u proizvodwi oktogena
bila maksimalna, {to je, paradoksalno, ali istinito, dokazano i posle eksplozije koja je uni{tila postrojewe, ali
nanela minimalne {tete okolnim zgradama. Objekat se
nalazio okru`en bedemima i betonskim zidovima nalik
na piramidu i visokim oko 20 metara. Oni su spre~ili
prostirawe vazdu{nog udara u okolinu, pa se wegova prava silina osetila visoko iznad zemqe, gde je i usmerena.
Kad je re~ o eventualnom trovawu hemijskim proizvodima, kiselinama i otpadnom vodom, treba naglasiti da je
fabrika Prav iskra bila bezbenija od svakog skladi{ta goriva u Beogradu, ili nekom drugom gradu. Zahvaquju}i zaokru`enom sistemu kontrole i za{tite tehnolo{kog
procesa, fabrika oktogena je predstavqala mawu opasnost od najobi~nije benzinske pumpe. [ta tek re}i za postrojewa Duge, Grme~a, pan~eva~ke Azotare ili bilo
koje rafinerije nafte?

va iskra predstavqa zamajac razvoja regije u kojoj je izgra|ena.

Stru~na javnost i poznavaoci naoru`awa i vojne opreme dobro
znaju da je tokom tih, skoro sedam decenija, u Bari~u proizvo|en
izuzetno dobar dinitro i trinitrotoluol, jedan od najrasprostrawenijih eksploziva, koji se koristi u proizvodwi mina i minobaca~kih projektila, ali i privrednog eksploziva. Upornim
radom i razvojem stru~waci Prve iskre osvojili su i tehnolo{ki postupak za proizvodwu pentrita, a kruna wihovog znawa i
sposobnosti svakako je proizvodwa najja~ih eksploziva, heksogena i oktogena, koji se koriste u izradi najubojitijih minsko-eksplozivnih sredstava, raketnih sistema, protivoklopnih i protivavionskih sredstava s velikom razornom i probojnom mo}i.
Ono ~ime se zaposleni u Prvoj iskri s pravom ponose,
pored izvanrednog kvaliteta razli~itih vrsta eksploziva, svakako su visok nivo bezbednosti i zaokru`en sistem prerade otpadnih kiselina i voda, tako da je kompletiran tehnolo{ki ciklus i sa stanovi{ta za{tite `ivotne sredine, ~emu se u wihovoj fabrici ve} godinama poklawa izuzetna pa`wa. Najboqi,
mada svakako ne`eqeni, dokaz jeste i ~iwenica da u nedavnoj
eksploziji, osim nekoliko polomqenih prozora na obli`wim
zgradama i Fabrici vode, udaqenoj svega 200 metara od mesta
nesre}e, nije zaga|ena `ivotna sredina. To je i najsurovija potvrda napora Prve iskre da, tokom dugogodi{we proizvodwe
eksploziva, istovremeno ugra|uje i najvi{e standarde u oblasti tehnolo{kog procesa, omogu}avaju}i maksimalnu bezbednost
radnika i okoline. Imaju}i u vidu sveobuhvatnost tih procesa u
proizvodwi, bari~ka fabrika je bila jedan od renomiranih
proizvo|a~a eksplozivnih materija u nekada{woj Jugoslaviji.
Prema re~ima direktora Prve iskre Stojana Bio~anina, svega nekoliko proizvo|a~a u svetu ima zaokru`enu tehnolo{ku celinu u proizvodwi svih tih eksploziva.
Vrhunac razvoja te fabrike postignut je upravo pre raspada SFRJ, krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina.
Prva iskra je tada imala izme|u 450 i 500 zaposlenih, koji
su proizvodili eksploziv za potrebe Pretisa iz Vogo{}e, vaqevskog Kru{ika, ~a~anske Slobode Kad se raspala jedinstvena vojna industrija, ostali su bez kupaca, kako iz vojnih
struktura tako i civilnog sektora. U civilnom sektoru veliki
kupci wihovih proizvoda bili su Vitezit iz Viteza, jedan od
najve}ih proizvo|a~a privrednog eksploziva u ovom delu sveta,
zatim Kamnik i Miloje Zaki}, odnosno dana{wa Trajal

15

POVODI

korporacija. Sankcije su ih spre~ile da prodaju eksploziv dugogodi{wim kupcima u inostranstvu, od kojih su, zahvaquju}i
ostvarenom kvalitetu, ali i izvozu tehnologije i znawa, po sistemu kqu~ u ruke, svojevremeno zaradili 60.000.000 dolara, a smawili su se i zahtevi vojske za eksplozivom, pa je proizvodwa u Prvoj iskri pala na svega pet odsto.
Imali smo vrhunski kvalitet eksploziva koji nismo mogli da plasiramo ka`e direktor Bio~anin. Tro{kovi odr`avawa, ina~e veliki u na{oj oblasti, iz dana u dan su se uve}avali, pa smo odlu~ili da za neko vreme prestanemo s radom.
Fabrika TNT je nekada proizvodila {est do sedam hiqada tona
godi{we, a sada svega100 tona. Samo da ukqu~imo i iskqu~imo
ma{ine, tro{ili bismo energiju u vrednosti tih sto tona, koje
napravimo za ~etiri, ili pet dana rada. Fiksni tro{kovi su
bili ogromni. Jedini na{ zadatak posledwih desetak godina
pro{log veka bio je da sa~uvamo kadar.

RESURS STRATE[KOG ZNA^AJA

Sude}i po svemu {to se kasnije doga|alo, uspeli su u namerama da ne izgube zaposlene. Iako su, zarad maksimalnog smawewa tro{kova, radili za veoma male li~ne dohotke, odr`ali
su visok nivo za{tite u radu s najagresivnijim fluidima, koncentrovanom azotnom i sumpornom kiselinom i hidridom sir}etne kiseline, gde ni specijalni ~elik ne mo`e da izdr`i du`e
od 10 do 15 godina. Amortizacija takvih fabrika, prema re~ima stru~waka, iznosi dvadesetak godina, posle ~ega je neophodno gotovo potpuno renovirawe. Zaposleni u Prvoj iskri radili su sredinom devedesetih godina i na razvoju civilnog programa, {to je ponovo surovo prekinuto bombardovawem Natoa.
U na{ asortiman u{li su i proizvodi ku}ne hemije, biodizel, neke organske i neorganske soli, autokozmetika, antifriz Pred bombardovawe smo se pripremili i za malo aktivniju proizvodwu eksploziva, kupili ve}e koli~ine sirovina,
ali je ipak odlu~eno da demontiramo fabriku. Ponosni smo na
to {to smo danono}nim radom, ogromnim nastojawem i po`rtvovawem svih zaposlenih, maltene za vreme vazdu{nih uzbuna
uspeli da spasemo veliki deo tehnologije, ma{ina i postrojewa
upravo onog pogona oktogena, koji je sada sravwen sa zemqom.
Proizvodwa pentrita i heksogena tada je potpuno uni{tena, dok
smo proizvodwu oktogena uspeli da sa~uvamo. Stradao je, dodu{e, glavni objekat, iz koga smo na vreme izvukli 90 odsto opreme. Zahvaquju}i tome uspeli smo da ponovo pokrenemo proizvodwu tog izuzetno sna`nog eksploziva ~im je to od nas zatra`eno. Na{a predvi|awa bila su da za nekoliko godina mo`emo
da radimo i punim kapacitetom, {to zna~i da proizvodimo 120
tona oktogena godi{we, {to bi nam donosilo pet do {est miliona dolara. Neka se izveze pola od toga, razmi{qali smo tada. Pokretawem proizvodwe o`ivela je fabrika, radovali smo
se budu}nosti, svaki postupak je tri puta proveravan, montirawe postrojewa je obavqeno izuzetno profesionalno, ispo{tovali smo sve norme i zahteve za{tite na radu, sve tehnolo{ke
probe su obavqene. Ra|ene su hladne probe, ispitivan je pritisak, zagrevana voda da se ispita koliko stepeni sve to mo`e da
izdr`i, ispitivane su instalacije, vodovod, elektri~na energija Da je bilo nekih nepravilnosti u tehnolo{kom procesu, pokazale bi se odmah po pokretawau fabrike.
S obzirom na sve ono {to ta fabrika zna~i Bari~u i Srbiji, ali i vojsci, dilema ne postoji ni za pukovnika docenta dr
Vlada Radi}a, na~elnika Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane.

16

QUDSKI FAKTOR
Drama koja se nedavno dogodila u Bari~u ponovo je
u prvi stan stavila problem qudskog faktora, kao
opasnost da upravo ~ovek bude ona inicijalna kapisla
koja vodi u nebo. Nesre}e poput ove u kojoj su poginula tri radnika Prve iskre de{avaju se svakih deset
-petnaest godina. I kod nas i u svetu ne mo`e se pobe}i
od istine da ~ovek nije robot, da se wegovi postupci ne
mogu automatizovati, predvideti u svakom trenutku i u
potpunosti. Trenutak nepa`we, `eqe za dokazivawem
svemo}i, prevelika samouverenost, stav da nam je sve
do kolena, da smo mi gospodari stvari, a ne one nama,
skupo nas ko{taju. U to smo se uverili bezbroj puta. Na
svom i tu|em primeru. A ipak, gre{ke se ponavqaju, ne
izvr{avamo sve svoje obaveze na vreme i ta~no onako
kako je predvi|eno tehnologijom, skra}ujemo postupak,
improvizujemo, rutinski se pona{amo ~ak i kad tako ne
smemo da radimo. Vaqda je to u prirodi ~oveka.
Nemamo snage, ni `eqe da poverujemo da su nesre}e
poput ove u Bari~u neizbe`ne. Put za wihovo izbegavawe,
za wihovo spre~avawe mora da postoji. Ve}a i ~e{}a kontrola, kazne za nepridr`avawe propisa i zakona, netolerancija prema onima koji se ne pona{aju u skladu s propisanim postupcima, mo`da su neki od na~ina. Ipak, kako
izmeniti ~oveka?

Opstanak fabrike eksploziva Prva iskra je pitawe opstanka svih ostalih fabrika namenske industrije, jer ona proizvodi osnovnu materiju za Slobodu i Kru{ik. Milan Blagojejevi} tako|e proizvodi barutne materije. Bez te dve fabrike mi
nemamo mogu}nosti da punimo municiju malih ili velikih kalibara, da pravimo streqa~ku municiju. Bez tih fabrika, ma gde one
bile, ova zemqa ne}e imati eksploziv, koji se ne koristi samo u
vojne ve} i u privredene svrhe. O tome da se negde pravi nova
fabrika ne vredi ni pri~ati, tro{kovi bi bili mnogo ve}i nego
ako se radi u Bari~u, to bi bilo apsolutno neracionalno. Sada
je potrebno obezbediti oko milion i po, najvi{e do dva miliona
15. jun 2006.

evra, kojima bi se finansirala izgradwa novog objekta, umesto

ovog do temeqa uni{tenog, nabavka nove tehnologije i postrojewa, dok za wihovo montirawe ve} postoje projekti koji su kori{}eni i pre godinu dana, kad je fabrika, posle dugogodi{we pauze zbog bombardovawa, pu{tena u rad. Tim parama, koje se, ina~e, izvozom oktogena, mogu vratiti za svega godinu dana, obnovila bi se vrednost fabrike u iznosu od oko {est miliona.

NERACIONALNO PREME[TAWE FABRIKE

Srce oktogena:
objekat koga vi{e nema

Stojan Bio~anin, direktor Prve

iskre Bari~

Docent dr Vlado Radi}, na~elnik Uprave

za odbrambene tehnologije

STANDARD IZNAD PROSEKA

Da su se u Prvoj iskri nazirali boqi dani, svedo~e radnici ~ija je plata posledwih meseci bila oko
25.000 dinara. Nedavno su primqeni i novi radnici, a
oni koji su oti{li, zadovoqni socijalnim programom i otpremninama, bili su spremni da pomognu kod svakog pove}awa obima posla. Atmosfera je bila izvanredna, kolektiv homogen, jak i profesionalno veoma osposobqen. Veliki broj radnika re{io je ono najva`nije, stambeno pitawe, drugima se sme{io stan u bliskoj budu}nosti. Trebalo je da se od sama~kog hotela napravi stambena zgrada
u kojoj bi dvadesetak radnika dobilo svoj dom.
Prva iskra je bila jedna od retkih fabrika, pogotovo
namenske industrije u kojoj su plate bile redovne, a sve socijalne i druge da`bine uredno ispla}ivane. Zbog toga smatraju da dr`ava ne}e zaboraviti porodice `rtava tragi~ne nesre}e, ni sve ostale radnike Prve iskre koji se decenijama, s mawe, ili vi{e sre}e, bore s opasnim i nepredvidqimim hemijskim i eksplozivnim materijama. Konsolidacija wihove fabrike, isti~u, najboqi je put u `eqenu budu}nost.

Preme{tawe fabrike na drugu lokaciju, po mi{qewu pukovnika dr Radi}a, bilo bi problemati~no, neracionalno, pa i
veoma te{ko. Sa stanovi{ta za{tite `ivotne sredine ne bi se
dobilo gotovo ni{ta, posebno na du`i rok.
Kada je gra|ena Prva iskra na tom prostoru nije bilo
naseqa. Ako fabriku izgradimo sada na ledini, udaqenoj od
naseqenog mesta, to ne zna~i da za desetak, dvadesetak godina
oko we ne}e nastati grad. Pa i weni radnici treba negde da
`ive. Vaqda u wenoj blizini. S druge strane, optu`be da je Prva iskra ugro`avala `ivotnu sredinu apsolutno su zlonamerne i neosnovane. Za{tita na radu je bila maksimalno sprovedena, ba{ kao i ekolo{ka za{tita. To se, na kraju, pokazalo i
posle nesre}e, kada nikakva trovawa i ugro`avawe `ivotne
sredine nisu zabele`ena. Udar eksplozije bio je toliko jak, a
stradalo je samo nekoliko prozora na okolnim zgradama. To su
omogu}ili bedemi oko uni{tenog objekta, kupasto izgra|eni, jer
je i pravac prostirawa eksploziva takav. Tu su zatim tuneli, pa
betonski zidovi Svi objekti okolo ostali su ~itavi. Evakuacija koja je usledila posle nesre}e predstavqa deo unapred
obaveznih preventivnih postupaka u slu~aju hemijskog akcidenta. Pokazalo se da osnove za paniku nije bilo, ba{ kao ni za
ovakve neargumentovane stavove javnosti da fabriku treba izmestiti. Pa svako skladi{te goriva, kojih je Beograd pun, opasnije je od postrojewa Prve iskre koje je odletelo u vazduh.
Proizvodi Prve iskre, posebno oktogen, odavno predstavqaju strate{ke proizvode neophodne svakoj razvijenoj dr`avi. Ne samo za vojne, ve} ni{ta mawe i za civilne svrhe. Koli~ine tog eksploziva potrebne na{oj vojsci nisu velike i mogu
se bez velikih problema i uvoziti. Ali, u nestabilnim me|unarodnim odnosima, oslonac na uvoz tako zna~ajnih proizvoda,
neophodnih u izradi razli~itih vrsta ubojnih sredstava i naoru`awa, predstavqa rizik koji se vrlo lako mo`e osvetiti. Nije nepoznato da je Srbija po~etkom Prvog svetskog rata ve} bila u takvoj situaciji, kada je ostala bez artiqerijske municije,
a granate pristigle iz Francuske nisu odgovarale po kalibru.
I sankcije koje su obele`ile `ivot gra|ana Srbije u posledwoj
deceniji 20. veka mogu da poslu`e za opomenu da se, u opremawu
i snabdevawu vojske, nikada ne treba previ{e oslawati na inostranog partnera.
Uvoz ~etiri vrste svetski poznatog eksploziva trotila,
heksogena, penrita i oktogena koji se koriste u proizvodwi naoru`awa i vojne opreme, mo`e nas skupo ko{tati. Oni mogu da
se uvoze, kao i svaka druga vojna oprema, ali to nije isto kao
kad uvozite sirovine za izradu naoru`awa. Mi i sada uvozimo
komponente za proizvodwu eksploziva. To nije sporno, ali je veoma va`no da shvatimo da, u bilo kom trenutku nestabilne me|unarodne situacije, uslovi na{eg opstanka i polo`aja u evropskoj, ili regionalnoj, pa i svetskoj zajednici, umnogome zavise
od mogu}nosti odbrane, a oni su bez strate{kih proizvoda, veoma sumwivi. U nepovoqnim uslovima trgovine, u uslovima
sankcija ne}emo biti u situaciji da nabavimo tu vrstu proizvoda. Oktogen ima izuzetno razorno dejstvo i veliku probojnu mo},
koji opravdavaju wegovo kori{}ewe u izradi protiavvionskih i
protivtenkovskih projektila i raketnih sredstava. Wegova kumulativna mo} je drasti~no ve}a nego kod trotila, uslovi wegovog kori{}ewa su druga~iji u odnosu na obi~ni eksploziv. Pro-

17

vi kompletnu gamu vojnog i privrednog ekploziva u nas, ima

osvojen postupak delaboracije
pe{adijskih mina, proces u kome
se trotil iz zastarelih mina koristi za izradu privrednog eksploziva. Ta postrojewa su i daqe
u radu, nalaze se svega sto pedeset metara od postrojewa koje je
uni{teno, a postoji mogu}nost i
za proizvodwu biolo{kog dizela, gde su velike {anse i za izvoz.

PREDSTOJI OBNOVA
Zbog svega toga u Ministarstvu odbrane smatraju da dr`ava
treba da na|e na~in za finansirawe obnove pogona namenske
Posle bombardovawa Natoa
industrije u Bari~u.
Studija s takvim predlogom
uskoro }e se na}i pred ministriizvodwa oktogena nije pomodarstvo, on se sve vi{e koristi u i
ma za privredu i finansije u Vladi Republike Srbije, od kojih
raketnim sistemima To vi{e nije svetsko ~udo, rezervisano sase o~ekuje podr{ka i zbog toga {to je proces restrukturisawa
mo za svetske sile, to je dokaz da pratimo najsavremenije svetvojnih fabrika do sada tekao prema planu.
ske tehologije. Uostalom, poznato je da na{a vojna industrija
Mi smo smawili broj radnika u fabrikama namenske inni za korak nije zaostajala od svetskih normi. Tehnologija koju
dustrije, odvojili civilni od vojnog pogona, ispunili smo gotovo
koristi na{a namenska industrija nije arhai~na, mi smo svoje
sve zahteve vlade u procesu strukturne, organizacione i finanznawe i sposobnosti proverili i dokazali na tr`i{tu. U prosijske konsolidacije. Prva fabrika koja bi trebalo da dobije
izvodwi oktogena i pentrita bili smo me|u svega pet, {est ze- planirana stredstva je ova u Bari~u. Zastava oru`je Kragujemaqa podvla~i dr Radi}, nagla{avaju}i strate{ki zna~aj
vac, Sloboda ^a~ak, Kru{ik Vaqevo, Milan Blagojevi}
osnovnih proizvoda Prve iskre.
Lu~ani, Prvi partizan U`ice i Prva iskra Bari~ predsta Te fabrike, u odre|enim uslovima, predstavqaju ~ini- vqaju oslonac na{e odbrane. Vojska ne sme da se odrekne tih
lac mo}i i uspe{nije odbrane, one su i jedan od pokazateqa
{est fabrika. Ako je potrebno, neka se obavi diverzifikacija
sposobnosti dr`ave i wene vojske da se nose s neprijateqima
izme|u vojnog i civilnog pogona, ali vojni pogon onda mora da
i ~inilac uspe{nog odvra}awa protivnika, svesnog da mo`emo
se o~uva, ne sme da se konzervira, jer se uslovi u okru`ewu ne
da proizvodimo i strate{ko oru`je. Mi smo imali slu~aj i tomogu predvideti. Ti pogoni treba da rade. Kako i koliko, s kojim
kom sankcija i tokom agresije kada je fabrika stajala, kad nikapacitetom, vide}emo, ali se ne smeju ugasiti napomiwe dr
smo proizvodili eksploziv. Imali smo ga, dodu{e, na zalihaRadi}.
ma, ali to jasno dokazuje da je Prva iskra potrebna ovoj drTo se posebno odnosi na fabriku Prva iskra, jedinu u
`avi i wenoj vojsci. Tu nema dileme. U odnosu na wen zna~aj,
okru`ewu koja je imala perspektivu da gladno evropsko i svetsredstva koja treba da se ulo`e u weno obnavqawe su mala.
sko tr`i{te snabdeva oktogenom dobrog kvaliteta. Nema nikaOna ne proizvodi samo oktogen, jedina je osposobqena da prakve sumwe da bi za samo jednu kalendarsku godinu, ~ak i rade}i
s pola kapaciteta, radnici vratili sredstva neophodna za obnavqawe fabrike. Kvalitet wihovog eksploziva priznavali su
[TETA JE VE]A NEGO POSLE BOMBARDOVAWA
i najstro`i svetski eksperti u oblasti naoru`awa i vojne opreme. Oktogen iz Prve iskre ocenili su i stru~waci Boforsa i
Sada kad je stradalo i to {to su pre sedam godina
ameri~ki proizvo|a~i naoru`awa i ubojnih sredstava. To je,
sa~uvali, u Prvoj iskri ne sumwaju da }e ponovo obnovidakle, izuzetan proizvod, svetski priznatog kvaliteta, ~ija proti proizvodwu. Mada je {teta od eksplozije ve}a nego podaja je bila veoma perspektivna. Uostalom, Prva iskra je ve}
sle bombardovawa, po{to su uni{tene i ma{ine, ostalo
prodavala eksploziv i Amerikancima i zemqama Zapadne Evje vi{e od 70 odsto postrojewa za proizvodwu oktogena,
vrope, posebno Englezima i Nemcima, jer su cene bile drasti~eksploziva za kojim potra`wa u svetu neprekidno raste.
no mawe nego u Izraelu, ili u nekim zemqama ~lanicama NaDirektor Bio~anin isti~e da im je ostala sva infrastruktoa.
tura, tu su kompresorske stanice, dozidni sistemi, kotlarNaravno, sve to ne bi uspeli da Prva iskra nije bila donice, su{nice, objekti za flegmatizaciju i pakovawe, grestojan
konkurent svetskim proizvo|a~ima eksploziva. Za{to da
jalice
to
ne
bude
i budu}e? Ako dr`ava `eli da ima fabriku koja }e da
[teta na svim ostalim objektima nije ni pedeset
obezbe|uje
sve potrebe na{e zemqe za oktogenom, koje objektivhiqada dolara. Od sto odsto kapaciteta i tehnologije za
no i nisu velike, mo`da svega nekoliko tona, ali koji, s obzirom
proizvodwu oktogena ostalo je vi{e od 70 odsto. To nas
na sve masovnije kori{}ewe u izradi naoru`awa i sistema, moohrabruje u zahtevu da nam dr`ava i vojska omogu}e obno`e da se izveze za velike pare, onda nema mesta dvoumqewu. Okvu fabrike ka`e direktor Prve iskre Stojan Bio~atogen }e uvek biti potreban velikim i bogatim zemqama, a Prnin i procewuje da je za pokretawe proizvodwe oktogena
va iskra je svoje, veoma ceweno, mesto na tom tr`i{tu ve} imapotrebno najvi{e dva miliona evra, odnosno oko
la. Zato wen zna~aj uveliko prema{uje wenu veli~inu i okolnost
150.000.000 dinara.
da je zapo{qavala svega 150 radnika.
Du{an GLI[I]

18

15. jun 2006.

JUBILARNA 30. KLASA

VOJNE GIMNAZIJE
ZAVR[ILA [KOLOVAWE

POLO@EN
ISPIT
ZRELOSTI
^etvorogodi{we {kolovawe
u~enici 30. klase
Vojne gimnazije okon~ali
s vrlo dobrim uspehom
rve junske subote u~enici Vojne gimnazije proslavili su uspe{an zavr{etak {kolovawa i dobili diplome o polo`enom
ispitu zrelosti. Sa prosekom 3,51 trideseta klasa je me|u
najuspe{nijim generacijama. Ako se zna da su tokom {kolovawa postigli zapa`ene rezultate i u vannastavnim sadr`ajima, poput sportskih takmi~ewa, kulturnih i nau~nih aktivnosti, onda je
jasno koliko su napora morali da ulo`e tokom te ~etiri godine.
Isti~u}i se osvojenim prvim i drugim mestima na razli~itim
nivoima takmi~ewa, te radom u Istra`iva~koj stanici u Petnici,
i ta generacija vojnih gimnazijalaca svrstala se u red najvrsnijih
sredwo{kolaca Beograda i Republike. Najuspe{nije me|u wima
Vladimira Petrovi}a, prvog u rangu, Neboj{u Milo{evi}a, dru-

gog, i Tibora [varca, tre}eg u klasi, ru~nim satovima s posvetom

nagradio je dr Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse.
Kao i svake godine, Fond Potporu~nik Borko Nikitovi},
nagradio je najboqeg maturanta, a u ovoj generaciji to je Vladimir
Petrovi}. Fond Potporu~nik Borko Nikitovi} su 1993. godine, u spomen na hrabrog gardistu, svojevremeno najboqeg u~enika
osnovne {kole i Vojne gimnazije i prvog studenta Vojne akademije,
osnovali Srpska pravoslavna crkva, Univerzitet u Beogradu i
Vojna akademija. Najboqem u~eniku 30. klase Vojne gimnazije nagradu je uru~ila majka hrabrog potporu~nika Zora Nikitovi}.
D. G.

P R E D S E D N I C A K O N G R E S A S R P S K O G U J E D I W E WA U V OJ NOJ A K A D E M IJ I

KAD EMOCIJE NAVIRU

Na~elnik Vojne akademije general-major
Vidosav Kova~evi} nedavno je primio
Jasminu Todorovi}-Bulan`e, predsednicu
Kongresa srpskog ujediwewa, k}erku predratnog
srpskog oficira, jednog od najboqih pitomaca
Kraqevske vojne akademije u klasi koja je
{kolovawe zavr{ila 1938. godine
asmina Todorovi}-Bulan`e, predsednica Kongresa srpskog
ujediwewa, ugledne organizacije srpskog naroda u dijaspori,
ostvarila je jo{ jednu davna{wu `equ. Po~etkom juna obi{la
je Vojnu akademiju i tako na licu mesta videla prostor u kome je wen otac, Sima Todorovi}, poru~nik li~ne Kraqeve garde,
jo{ pre sedam decenija sticao oficirska znawa.
Zahvaquju}i svojoj go{}i za interesovawe koje je pokazala za
renomiranu i u svetu veoma cewenu vojnu visoko{kolsku ustanovu,
o istoriji Vojne akademije dugoj vi{e od 180 godina govorio je general-major Vidosav Kova~evi}, prvi ~ovek vojnog univerziteta.
Posle razgovora o naporima Kongresa srpskog ujediwewa da se
istina o srpskom narodu {to vernije pribli`i svetu, posebno Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ali i prigodnih re~i o se}awima
svoga oca na `ivot proveden u jugoslovenskoj vojsci i kraqevoj gardi, Jasmina Todorovi}-Bulan`e je obi{la prostorije u kojima se
danas obrazuju budu}i piloti i mornari~ki oficiri. S mnogo emocija prisustvovala je i probi Orkestra garde koji je uve`bavao
poznati Mar{ na Drinu.

Najte`e nam je bilo tokom bombardovawa Srbije, dok smo

gledali sve one slike razarawa na{e otaxbine. Moj otac to nije
mogao da podnese, verujem da mu je to i skratilo `ivot pri~a sa
uzbu|ewem. Uvek sam `elela da do|em ba{ ovde, u krug Vojne akademije, da vidim gde se moj otac {kolovao, gde je od kraqa dobio
sabqu kao jedan od najboqih pitomaca, odakle je oti{ao u Gardu
da `ivotom brani kraqa i otaxbinu. Zahvalna sam Vojsci {to mi
je to omogu}ila, {to sam mogla da se uverim u snagu i vojni~ki duh
dana{wih generacija oficira, spremnih da brane svoju zemqu.
To mi mnogo zna~i u volonterskom radu u Kongresu srpskog ujediwewa. Mi ~inimo sve {to mo`emo da svet obavestimo o naporima na{eg naroda da odlu~no prevazi|e slabosti iz pro{losti i
svom snagom istraje na putu demokratizacije dru{tva i br`eg izlaska iz krize. Koliko mo`emo, mi }emo u tome i daqe pomagati
rekla je Jasmina Todorovi}-Bulan`e, predsednica Kongresa
srpskog ujediwewa.
D. G.

19

TEMA

J AV N E

N A B AV K E

S I S T E M U

O D B R A N E

SU@AVAWE PROSTORA

ZA KORUPCIJU

Uprava za snabdevawe
ranije je bila vrh ledenog
brega ukupnih de{avawa
u sistemu vezanih za
afere koje se ti~u
potpisanih ugovora.
U novom na~inu rada
za mito i korupciju
prostor se su`ava.
Svaka nabavka ili
prodaja moraju biti
transparentni, odnosno
svaki dobavqa~ ostvaruje
uvid u celokupnu
proceduru.

20

15. jun 2006.

prava za snabdevawe formirana je polovinom pro{le godine i pravni je sledbenik Uprave za javne nabavke osnovane u drugoj polovini 2003. godine. Prva godina wenog
rada protekla je u upornom zalagawu da se zakon po{tuje i
da ranije zloupotrebe koje su rezultirale poznatim aferama, budu samo pro{lost. To je i osnovni zahtev ministra
odbrane Zorana Stankovi}a, koji je tu upravu stavio pod svoju
direktnu nadle`nost.
Na ~elu Uprave za snabdevawe je pukovnik Slobodan Markovi}, koji je takvu poziciju organizacione celine kojom rukovodi shvatio i kao poverewe i kao odgovornost i kao zadatak na
kome se pola`e ispit savesti i stru~nosti.

Ovde je ranije bio vrh ledenog brega ukupnih de{avawa u

sistemu vezanih za afere koje se ti~u potpisanih ugovora, ko
{to su afera Pancir, zatim prodaja naoru`awa pod vrlo ~udnim okolnostima, netransparentnost, forsirawe pojedinih dobavqa~a od rukovode}ih organa, prevashodno onih najvi{ih dr`avnih ka`e na po~etku razgovora pukovnik Markovi}. Tako
je pri~a izlazila iz okvira Ministarstva odbrane pod pla{tom
vi{ih dr`avnih interesa, a kadrovska piramida je pravqena
da bi se takve stvari i odradile.
Pukovnik Markovi} ukazuje na ~iwenicu da ta uprava realizuje 70 odsto materijalnih rashoda vojske, pa je utoliko jasnije koliko je wen zakonit rad zna~ajan za sistem.

Pukovnik Slobodan Markovi}, na~elnik Uprave za snabdevawe

U borbi retrogradnih i zdravih snaga ho}u da verujem
da su ove druge kona~no nadvladale. Za razliku od ranijih
perioda i druga~ijeg na~ina rada pojedinih biv{ih ministara odbrane, sada sa tog nivoa nema nametawa odluka niti
prote`irawa dobavqa~a. Naprotiv, ministar samo insistira na zakonitosti, {to je veliki podstrek za qude u Upravi da rade kako treba.
U ispravqawu spornih stvari, kao {to je uticaj takozvane farmakomafije, mogu otvoreno da ka`em da ti konci i
ti pritisci nisu prekinuti. Ipak se tu okre}e veliki novac,
interesi su jako izra`eni, a infrastruktura je stvarana godinama i to je vrlo te{ko razbiti. Me|utim, mi forsiramo
zdrave snage i zdrave odnose. I ranije su qudi u Upravi dizali glas protiv nezakonitih radwi, ali su bili u}utkivani
takozvanim vi{im interesima, odlukama ministara i nenadle`nih dr`avnih organa. Zbog toga su trpeli posledice i
gubili posao.
Red je uveden i u prodaji, iako tu ni propisi nisu bili ba{ najjasniji. I tu isti~em sistem, od General{taba do na{e uprave koja realizuje prodaju. Vi{e ne}e biti prodaje na ime i prezime, gde ministar donosi odluku, nego }e svaka
prodaja biti na tenderu. I svi kupci u istoj ravni, na istoj crti, tako da }e odlu~ivati tr`i{ni kriterijumi.
Ho}u da naglasim da nam za sve to treba kadrovski jaka Uprava za snabdevawe, sa dovoqnim brojem izvr{ilaca, koja }e novim definisawem poslova u sistemu logistike pravovremeno, stru~no i zakonito obavqati poverene poslove.

Deo sredstava iz paketa antibalisti~ke opreme koji je bio

predmet sada spornog ugovora sa Proizvodwom Mile Dragi}
i daqe je interesantan za Vojsku, ali u znatno smawenim koli~inama

MO]NICI I WIMA NEPODOBNI

Potpukovnik Rajko Petrovi}, na~elnik Odseka za ekonomsko-pravne poslove:
Problemi i afere iz ranijeg perioda posledica su sprege
nadle`nih lica iz redova takti~kog nosioca, koja su pokretala
postupke i obrazlagala ekonomsku opravdanost nabavke, i uticajnih lica iz preduze}a koja su sebe videla u ulozi dobavqa~a
Vojske za poslove veka, {to je rezultiralo dono{ewem odre|enih odluka o nabavkama na nivou Saveta ministara, mimo ustaqene procedure i ovla{}ewa. Time je najvi{e poquqan ugled
Uprave za snabdevawe, ~iju okosnicu ~ine najprofesionalnija i
najstru~nija lica odabrana u redovima Ministarstva odbrane i
Vojske, koja su zavr{avawem kursa javnih nabavki, prakti~no licencirana za tu vrstu poslova.
Treba re}i da su neki od najstru~nijih i najkvalitetnijih qudi koji su radili na veoma odgovornim i osetqivim mestima
osetili svu gor~inu mo}nika i sa etiketom neefikasnosti
oterani su iz ove uprave, a dovo|eni su drugi da realizuju te
konkretne, sad slobodno mo`emo re}i, nezakonite radwe. Ali,
treba i to ista}i, mnoge od wih nisu realizovane pre svega zahvaquju}i stru~nosti i odgovornosti lica koja i daqe rade u
Upravi.

BRIGA ZA VOJNE OSIGURANIKE

Potpukovnik Milan Ili}, zastupnik na~elnika Odseka za
nabavku sanitetskih sredstava:
U ovoj godini prioritet u nabavkama bilo je obezbe|ewe
najneophodnijih koli~ina lekova sa doma}eg i stranog tr`i{ta,
te drugog medicinskog potro{nog materijala i rezervnih delova,
potrebnih za svakodnevnu upotrebu, ali i za primenu u vrlo slo`enim zahvatima i hitnim intervencijama najeminentnijih stru~waka iz oblasti medicine. ^ine se i napori da se i pored finansijskih te{ko}a modernizuje i poboq{a opremqenost svih vojnozdravstvenih ustanova, a pre svega Vojnomedicinske akademije.
Poseban problem ~ini re{avawe pitawa oko ugovarawa
pru`awa apotekarskih usluga i usluga zdravstvene za{tite vojnih osiguranika i ~lanova wihovih porodica u civilnim zdravstvenim ustanovama u mnogim garnizonima u kojima su zbog organizacijskih promena i smawewa brojnog stawa prestale sa radom vojne zdravstvene ustanove.

POSREDNICI DI@U CENE

Potpukovnik Milan Kecman, na~elnik Odseka za snabdevawe intendantskim srdstvima:
Planska vrednost za artikle hrane u ovoj godini iznosi
679.734.500 dinara (bez PDV). Ugovarawe je oblikovano u 24
posebne nabavke za 85 artikala. Od toga su ugovorena 82. Odustalo se od nabavke ke~apa i kompota, a {e}er nije ugovoren

21

TEMA

AFERA PANCIR
Najve}e optere}ewe iz prethodno zakqu~enih poslova
predstavqa neraskinuti ugovor sa Proizvodwom Mile Dragi}. Posle vi{e razgovora sa predstavnicima te firme i sa
vlasnikom, u Upravi ocewuju da druga strana jo{ nije zatvorila
tu pri~u zbog interesa koji `eli da ostvari. Pregovori su otprilike na pola puta, ali se veruje u postizawe dogovora. U me|uvremenu traje sudski spor, a zbog pritiska javnosti i sumwe u
ume{anost u zakqu~ewe tog ugovora ostavku je podneo tada{wi
ministar odbrane Prvoslav Davini}.
Kod jo{ nekih starih ugovora problem je {to su zakqu~ivani mimo zakona, a naj~e{}e nije po{tovana procedura dono{ewa odluka o pokretawu nabavki. Zato su te odluke stornirane,
namaju pravno dejstvo niti su {tetne za Vojsku. Odluke o nabavkama koje se sada donose prilago|ene su stvarnim potrebama i
odobrenim nov~anim sredstvima.
Od aktuelnih problema me|u najve}im je nedostatak sredstava i ka{wewa u pla}awu dobavqa~ima. To smawuje wihovo

zbog nezainteresovanosti ponu|a~a koja je prouzrokovana nedostatkom te robe na tr`i{tu i neblagovremenim pla}awem.
Ugovarawe {e}era je u toku i prema tr`i{nim uslovima mora
biti pla}en unapred.
Kao primer doma}inskog odnosa naveo bih ugovarawe
uzimawa mleka i mle~nih proizvoda. Zbog pote{ko}a u naplati svojih potra`ivawa na{ dugogodi{wi snabdeva~ Imlek Beograd izgubio je interes za daqu saradwu. To su iskoristila pojedina trgova~ka preduze}a koja raspola`u sa velikim finansijskim mogu}nostima i stavqaju se u ulogu posrednika izme|u proizvo|a~a i nas kao velikog kupca i ponudila snabdevawe mlekom skupqe od Imleka za oko
14.500.000 dinara. Toliko bismo dali vi{e za mle~ne artikle da nismo uspeli, zahvaquju}i nastojawima Uprave za
snabdevawe, da uspostavimo dobre odnose sa Imlekom i
ugovorimo wihovu isporuku i u ovoj godini.
Sli~ni rizici prete i sa drugim artiklima hrane gde se
izme|u neposrednog proizvo|a~a i nas kao velikog kupca ubacuju posrednici.

PRODAJA SAMO NA TENDERU

Pukovnik Milutin Kova~evi}, na~elnik Odseka za uvoz i
prodaju tehni~kih sredstava:
Uprava za snabdevawe u postupku prodaje naoru`awa i
vojne opreme pojavquje se posle propisane procedure utvr|ivawa vi{kova i odluke ministra odbrane o prodaji. Posle

22

Deo sredstava iz paketa antibalisti~ke opreme koji je bio predmet sada spornog ugovora sa Proizvodwom Mile Dragi} i daqe je interesantan za Vojsku, ali
u znatno smawenim koli~inama u odnosu na ranije ugovorenih 63.000 za{titnih prsluka i 59.000 {lemova i
druge vojne opreme u ukupnoj vrednosti oko 176 miliona
evra.
U Upravi za snabdevawe isti~u da nema ni sredstava za wihovo pla}awe. To su dva osnovna razloga zbog
kojih posao sa Proizvodwom Mile Dragi} ne mo`e biti realizovan.

interesovawe i remeti neke o~ekivane tr`i{ne efekte. Naime, Vojska bi kao veliki kupac mogla posti}i jo{ ni`e cene,
ali nesigurnost dobavqa~a zbog roka pla}awa uti~e na wihovu
kalkulaciju.
I kod dosada{wih nabavki ima mesta za samokriti~nost, pa u Upravi priznaju da je
bilo dosta neracionalnog raspolagawa sredstvima, uzimane
su stvari koje nisu neophodne,
ali se sada i tu zavodi red. Sada se kupuje ono {to je neophodno i samo u okviru odobrenih
nov~anih sredstava. Uvodi se
dakle finansijska disciplina
i doma}insko poslovawe.
To doma}insko poslovawe, uskla|ivawe potreba i
mogu}nosti, ne}e ugroziti redovnost snabdevawa, posebno
kad je re~ o hrani. Izuzev {e}era, svi artikli su ugovoreni. Problem su energenti i to
formirawa konkursne dokumentacije o prodaji, dostavqa se
obave{tewe svim pravnim i fizi~kim licima registrovanim
za spoqnu trgovinu kontrolisanom robom. Time se posti`e
potpuna transparentnost u prodaji i ne postoje privilegovana preduze}a, koja imaju pravo pre~e kupovine. Zainteresovani ponu|a~i kupuju konkursnu dokumentaciju i dostavqaju svoje
ponude do datuma definisanog u woj. Nakon otvarawa ponuda
po utvr|enoj proceduri, komisija bira najpovoqnijeg ponu|a~a, s tim {to nijedna cena u ponudi ne mo`e biti ispod one
koja je odre|ena konkursnom dokumentacijom.
Pukovnik Bodgan Krsmanovi}, referent za prodaju:
Uprava za snabdevawe predla`e da se sa~ine spiskovi
suvi{nih sredstava po takti~kim nosiocima (po asortimanu i
koli~inama) i da zakonskim putem ministar odbrane donese
odluku o prodaji svih suvi{nih sredstava u ~ijem bi se prilogu nalazili spiskovi sredstava. Takav na~in ima vi{e prednosti, kao {to su brzo reagovawe prema potencijalnim kupcima
i izbegavawe sukoba interesa u~esnika u prodaji. Predlog je
i da se lista vi{kova objavi na Internet sajtu MO i Vojske
~ime bi se postigla maksimalna transparentnost u oblasti
prodaje.

PROCEDURA JAVNE NABAVKE

Erna Brki}, na~elnik referata za pravne poslove:
Propisana procedura javne nabavke primewuje se na sve
nabavke tr`i{nih dobara, usluga i ustupawa radova ~ija proce15. jun 2006.

zbog dugova iz prethodne godine. Gorivo je nabavqeno prema potrebama i za odr`awe potrebne borbene gotovosti. Mada je dug
Jugopetrolu preko 700 miliona dinara, novi ugovor je zakqu~en i
potrebne koli~ine goriva isporu~ene.
Iako se dosta govori o nedovoqnim sredstvima za sistem
odbrane, naro~ito u delu plata i nabavke novog modernijeg naoru`awa, u Upravi za snabdevawe ocewuju da bi za teku}e tro{kove odobrena buxetska sredstva mogla biti sasvim dovoqna da nije prenetih obaveza iz prethodne godine.
Zna~ajno je {to se u novom na~inu rada za mito i korupciju
prostor su`ava. O tome se zaista vodi ra~una tako da svaka nabavka mora biti, kako se to sada ka`e transparentna, odnosno
da svaki dobavqa~ ima uvid u celokupnu proceduru. Za svaku nabavku formira se komisija u kojoj su nosioci planirawa, stru~ni
referent, finansista, pravnik, a svaki ugovor ide na kontrolu i
odobrewe.
U toku 2005. godine Uprava za snabdevawe zakqu~ila je ukupno 539 ugovora o nabavci i prodaji. Na sprovedene postupke
ponu|a~i nisu ulagali zahteve za za{titu prava, a to ve} puno
govori o po{tovawu zakonitosti u vr{ewu javnih nabavki.
Posebno se insistira na tenderskoj dokumentaciji koja mora biti, kako se ka`e, neutralnog karaktera, da ne favorizuje
nijednog dobavqa~a. Neki se zbog toga qute jer su izgubili privilegovane pozicije, ali ulo`enih `albi nije bilo. Procedura i
wihova prava nisu povre|eni.
Stvari se daqe moraju mewati u oblasti planirawa. Nema
vi{e nabavki sad za sad. Treba imati u vidu potrebne rokove za
dono{ewe odluke, a za wu je potrebno i nekoliko meseci i vi{e.
Zato neupu}eni mogu ste}i utisak o sporosti ili birokratskom
zatezawu. Iz Uprave uveravaju da samo insistiraju na po{tovawu propisane procedure.
Na~elnik Uprave za snabdevawe pukovnik Slobodan Markovi} posebno isti~e podr{ku celokupnog sistema, od ministra, Kolegijuma, stru~nih slu`bi, General{taba... I veruje da nadvladava zdravo jezgro. Retrogradne snage su potisnute i to omogu}ava
qudima koji su i ranije `eleli po{ten odnos da sada rade sa
mnogo vi{e samopouzdawa i zajedni~ke pozitivne energije.
Radenko MUTAVXI]

wena vrednost na godi{wem nivou prelazi 200.000 dinara. One

~ija je vrednost od 200.000 do 2.000.000 dinara smatraju se
javnim nabavkama male vrednosti. U okviru wih, ako vrednost
dobara ili usluga ne prelazi iznos od 300.000 dinara, nabavku
sprovodi realizator nabavke u skra}enom postupku (naruxbenicom). Nabavke dobara i usluga u vrednosti od 300.000 do
2.000.000 dinara i ustupawe radova bez obzira na wihovu
vrednost obavqaju se komisijski, u redovnom postupku dostavqawem zahteva za prikupqawe ponuda po pravilu petorici, a
najmawe trojici potencijalnih ponu|a~a.
Nabavke ~ija vrednost prelazi 2.000.000 dinara sprovode
se komisijski u otvorenom postupku, restriktivnom postupku ili
u postupku sa poga|awem, pri ~emu je otvoreni postupak pravilo,
a ostali postupci izuzetak.
Propisana procedura, od faze dobijawa zahteva za nabavku pa do zakqu~ewa ugovora, podrazumeva sprovo|ewe niza radwi. To zahteva vreme od najmawe 60 dana, a u slo`enijim predmetima i vi{e, i to pod uslovom da su se stekle zakonske pretpostavke za dodelu ugovora o javnoj nabavci.
Ako se tome doda da je zakonski rok za davawe mi{qewa na
nacrte ugovora, a koji je propisala Direkcija za imovinsko
-pravne poslove, 30 dana od dana dostavqawa predmeta, to u
slo`enijim predmetima mo`e da produ`i nabavku i do 90 dana.
Ovo je va`no znati kako bi se blagovremenim planirawem
obezbedilo da nabavka bude realizovana na vreme.

UKRATKO
>>> IZ ODEQEWA ZA STAMBENE POSLOVE Odeqewe za
stambene poslove je nakon preseqewa iz Katani}eve 15 na novu
adresu, u Nemawinoj br. 15 u Beogradu, posle kra}eg prekida ponovo od 3. juna stavilo u funkciju telefonski govorni automat broj
011-3201-715 ili vojni lokal 23-715, na koji se stambeni interesenti mogu informisati o svom statusu, trenutnom rangu zahteva za
stan i zadwem aktu u zahtevu.
Odeqewe za stambene poslove od 7. juna po~elo je redovno
informisawe stambenih interesenata u vremenu od 9,00 do 15,00
~asova, u prizemqu zgrade br. 5, prostorija br. 22, (izuzev u mesecu avgustu), i to: prve srede u mesecu za penzionisana vojna i civilna lica i interesente van garnizona Beograd, a tre}e srede u mesecu za PVL i CL i interesente iz garnizona Beograd.
Stambeni predstavnici komandi, jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije mogu se na osnovu pisanog zahteva
obra}ati ubudu}e na adresu MINISTARSTVO ODBRANE, SEKTOR
ZA QUDSKE RESURSE, UPRAVA ZA KADROVE, Odeqewe za stambene poslove Ul. Nemawina br. 15 Beograd.
>>> SKUP UDRU@EWA PENZIONISANIH PODOFICIRA
SRBIJE Udru`ewe penzionisanih podoficira Srbije odr`alo je
6. juna u Domu Vojske u Beogradu skup na kome se razgovaralo sa nadle`nima o najva`nijim pitawima koja se ti~u te penzionerske populacije. Rukovodstvo udru`ewa pokrenulo je vi{e tema za raspravu,
me|u kojima su najva`nije neostvarene isplate naknada po uredbi
od 1. avgusta 2004. i neslagawe sa visinom povi{ice penzije u oktobru 2005. godine. Po mi{qewu penzionisanih podoficira, oni
su zakinuti, jer je wihova penzija tada porasla znatno mawe nego
penzija wihovih kolega penzionisanih oficira i generala.
Stru~ni tim Ministarstva odbrane na ~elu s pukovnikom Miodragom Gordi}em, zamenikom na~elnika Uprave za kadrove, pru`io
je odgovore na pitawa iz domena wihove nadle`nosti, koja su najvi{e zanimala penzionere. U odgovorima je istaknuto da }e isplata
naknada po uredbi iz 2004. godine biti obavqena, jer re~ je o nespornom pravu. Me|utim, kada je re~ o budu}im povi{icama podoficirskih penzija koje trenutno u proseku iznose oko 15.000 dinara, stvar stoji druga~ije. Te penzije ne}e mo}i bitnije da porastu
zbog dva osnovna razloga. Prvi je nastojawe Ministarstva finansija Srbije da {to pre uspostavi sistem raspona u platama i penzijama u skladu sa stru~nom spremom zaposlenih u dr`avnoj slu`bi.
Drugi razlog je prevelik broj vojnih penzionera u odnosu na aktivna vojna lica.

HRONIKA
>>> U KRUGU kasarne Re~ne flotile Du{an Vukasovi}-Diogen u Novom Sadu, u vodi pored broda RPN-43, 1. juna u 6,25 sati prona|eno je be`ivotno telo desetara po ugovoru Obrada [qivan~anina.
Desetar [qivan~anin je ro|en 1972. godine, a u Vojsci je od
1995. na du`nosti motoriste u Tre}em odredu za spa{avawe i prevo`ewe u Re~noj flotili. Na brodu pored koga je prona|en desetar
[qivan~anin je i spavao.
Istra`ni sudija Okru`nog suda u Novom Sadu Nada Kolarski
i nadle`ni organi izvr{ili su uvi|aj.
>>> U GARNIZONU Subotica, 11. juna na streli{tu Hrastova~a, kontrolni oficir je prilikom redovnog obilaska oko
17,40 ~asova prona{ao be`ivotno telo desetara po ugovoru Zorana Stojanovi}a.
Desetar Zoran Stojanovi}, koji je obavqao ~uvarsku slu`bu
na streli{tu, ro|en je 22. avgusta 1980. godine u selu Paligraca,
op{tina Ni{, a u Vojsku je stupio 1. avgusta 2002. godine. U 36.
oklopnoj brigadi Novosadskog korpusa nalazio se od 16. februara
2006. godine. Pokojni Stojanovi} je bio o`ewen, otac dvoje dece,
nastawen u selu Novi @ednik u op{tini Subotica.
Prema prvim rezultatima istrage desetar Stojanovi} je najverovatnije izr{io samoubistvo pucaju}i iz pi{toqa u grudi.

23

ODBRANA

252. OKLOPNA BRIGADA

GOSPODARI
^ELI^NIH
GRDOSIJA

Kraqeva~ka 252. oklopna

brigada isti~e se kvalitetom
borbene obuke, poslovima
za{tite i unapre|ewa `ivotne
sredine i sportskim
dostignu}ima. Pripadnici
jedinice ne samo da odr`avaju
potreban nivo borbene
spremnosti, ve} je po nekim
elementima i unapre|uju, {to su
potvrdili i kontrolori
Inspektorata odbrane koji su
nedavno rezultate kraqeva~kih
tenkista vrednovali vrlo
dobrom ocenom.

24

i mnogo ula`emo u znawe, ume}e i stru~nost na{ih stare{ina kako bismo obezbedili obuku dobrog kvaliteta, pogotovo u uslovima skra}enog vojnog roka i oskudnih materijalnih mogu}nosti isti~e komandant pukovnik Mla|en Ni{evi}. Vreme od {est meseci je kratko da bi se osposobio dobar tenkista, ali prednost je {to vojnici dolaze na
slu`ewe vojnog roka sa mnogo ve}im informati~kim znawima nego {to je to ranije bio slu~aj. Ta ~iwenica, uz maksimalno anga`ovawe izvo|a~a obuke, omogu}ava da se na programskim i bojnim ga|awima posti`u odli~ni rezultati. Na primer, u posledwoj
generaciji vojnika skoro svi operateri popularne maqutke vodili su raketu do ciqa, a polovina wih je pogodila sam centar.
Ga|awe se uve`bava na streli{tu koje je, posle dvadeset
godina, stavqeno u funkciju. Sopstvenim snagama i uz pomo} saradnika iz Kraqeva, streli{te je popravqeno, {to stvara mogu}nosti za postepeno osposobqavawe ni{anxija na tenku i
operatera na borbenim vozilima pe{adije.
U posledwe vreme obuka se integri{e, tako da su nedavno
programska {kolska ga|awa na poligonu Ora{ac izvedena za-

15. jun 2006.

jedno s pripadnicima 1.
oklopne brigade. Time je
ostvarena u{teda od
150.000 dinara.
Ve`bali{te Karapanxa na periferiji
Kraqeva pravo je mesto
za osposobqavawe posada tenkova M-84 i
borbenih vozila pe{adije M-80A. Na wemu
smo zatekli stare{ine i
vojnike iz jedinice kapetana Dejana Krsti}a, koji su izvodili doobuku
voza~a tenkova i borbenih vozila pe{adije.
Stariji vodnik Dragan Petkovi}, desetar po
ugovoru Bojan Dugali} i Komandant pukovnik Mla|en Ni{evi}
vojnici Nemawa Jovanovi}, Aleksandar Stevanovi}, Jovan ^eperkovi} i drugi lako su
re{avali probleme i specifi~nosti terena na ve`bali{tu,
kao {to su uzbrdice, nizbrdice, bo~ni nagibi, prelazak preko
rovova razli~ite {irine i razne podloge zemqi{ta. Po{to se
obuka izvodi u svim meteorolo{kim uslovima, dawu i no}u i u
uslovima koji obuku pribli`avaju borbenim okolnostima, jasno
je da za voza~e tenkova prakti~no nema nepoznanica.

VELIKA PORODICA
U oblasti za{tite pripadnici 252. oklopne brigade postigli su izuzetno vredne rezultate. To je i iznena|ewe, jer je
poznato da za to nema posebno odvojenih sredstava. Prepreke
su prevazi|ene inventivno{}u qudi i wihovom `eqom da osmisle i urade ne{to {to je za sve dobro. Kao prvo, u brigadi nije
bilo vanrednih doga|aja ve} nekoliko godina. Nare|ewa su jasna i ona preciziraju da se zdravqe i `ivoti qudi ne smeju
ugroziti, pa makar se i odustalo od izvr{avawa zadatka. Bezbednost saobra}aja je na visokom nivou, a posle ukupno pre|enih 1.130.000 kilometara, dogodila se samo jedna saobra}ajna
nesre}a, za koju je odgovoran vojni voza~, {to je daleko ispod
proseka u na{oj vojsci.
O brizi za qude svedo~i i podatak da je gubitak radnih dana po osnovu bolovawa svega 1,6 posto.
Za{tita i unapre|ewe `ivotne sredine u kraqeva~koj
brigadi re{eni su za primer drugima. Tehni~ko-tehnolo{ke mere za{tite na radu primewuju se u svakoj radionici, kancelariji ili na poligonu, tako da su maksimalno su`ene mogu}nosti
za povrede. Pomo}nik komandanta za logistiku potpukovnik Dejan ^endi} i referent za{tite od po`ara kapetan Ivan Kruq
nagla{avaju da brigada ima odli~nu saradwu sa civilnim
strukturama kao {to su vatrogasna ~eta OUP Kraqevo, JKP
^isto}a, Republi~ka inspekcija za{tite `ivotne sredine i
JP Srbija{ume.
U Kasarni Jovan Kursula vidi se doma}inska atmosfera
na svakom koraku. Plod je to takmi~arskog pristupa da svaki
pripadnik jedinice svoj kutak, radno mesto ili radnu sredinu
~uva, ure|uje i unapre|uje. ^lanovi vojnog kolektiva su posebno
ponosni na prostore poput akumulatorske stanice, parka tehni~kih sredstava i kuhiwsko-trpezarijskog bloka, koji pokazuju
kako se velikim anga`ovawem mogu posti}i vrhunski rezultati u
o~uvawu i unapre|ewu radne i `ivotne sredine.
Proletos je u krugu kasarne zasa|eno 2.500 sadnica, {to
}e jo{ vi{e ozeleniti i oplemeniti taj prostor. Po re~ima stare{ina i vojnika, glavni pokreta~ poslova u za{titi `ivotne

NA SPORTSKOM POQU
Sportska takmi~ewa i ~asovi fizi~kog vaspitawa
obavezna su i redovna pojava. Jedan od najboqih sportista u brigadi je potporu~nik Slobodan Ivkovi}, reprezentativac Vojske u orijentacionom kretawu. Pro{le godine je u~estvovao na 38. vojnom svetskom prvenstvu u Finskoj, a sada se priprema za vojno svetsko prvenstvo u Brazilu. Pripreme podrazumevaju svakodnevno tr~awe na stazi od deset kilometara. Naravno u slobodnom vremenu,
zato {to obaveze komandira mehanizovane ~ete nisu male. Zanimqivo je da su svi ostali ~lanovi reprezentacije
na{e vojske iz specijalnih jedinica, {to govori da pripadnicima oklopnih jedinica nije lako da ostvare dobre
rezultate u orijentiringu. Time je uspeh potporu~nika Ivkovi}a ve}i.
Wegov kolega po ~inu i struci potporu~nik Ivan Stefanovi} ve} godinama se dokazuje u karateu. U~estvovao
je, kao dr`avni reprezentativac na vi{e od stotinu svetskih, evropskih, balkanskih i doma}ih prvenstava. Najve}i uspeh je postigao osvajawem tre}eg mesta u ekipnoj konkurenciji, na svetskom juniorskom prvenstvu u Novom Sadu. Recimo i da je potporu~nik Stefanovi} 2002. godine
izabran za sportistu VSCG, dok je 2001. godine osvojio
tre}e mesto.

AKUMULATORSKA STANICA U ZELENILU

Zastavnik Petar Dobri~i} ka`e: Kada sam posle povratka sa Kosmeta 1999. zatekao sru{enu kasarnu u Kraqevu i moju akumulatorsku stanicu, rekao sam sebi da se
sve to mora ponovo izgraditi. I zaista, zastavnik je prionuo na posao i na mestu uni{tene akumulatorske stanice
izgradio objekat koji garantuje bezbedan rad, tehni~ko
odr`avawe akumulatora i za{titu `ivotne sredine. Vi{e
od 1.500 akumulatora pro|e mese~no kroz stanicu, a wihova tehni~ka ispravnost garantuje pokretqivost borbenih i neborbenih vozila.
Zastavnik Dobri~i} i wegovi saradnici napravili su
i korak vi{e, tako da su sredinu karakteristi~nu po otrovnim gasovima oplemenili zasadima jagoda, jabuka, kru{aka,
bresaka i cve}a. Svoj doprinos stvarawu lepog ambijenta u
akumulatorskoj stanici daju i vojnici na odslu`ewu vojnog
roka, poput Seada Miraqemovi}a iz Novog Pazara.

sredine je pukovnik Mla|en Ni{evi}, koji skromno ka`e: Ja

kasarnu i brigadu do`ivqavam kao svoju veliku porodicu i s
wom provodim vi{e vremena nego sa sopstvenom suprugom i troje dece..

BRIGADA ZAPADNE SRBIJE

Osnovni zadaci pripadnika kraqeva~ke brigade vezani su
za odr`avawe i unapre|ewe borbene gotovosti, borbeno osposobqavawe, izvr{avawe zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti, za obezbe|ewe vojnih objekata i garnizonske poslove. Mladi profesionalni kadar (prosek od trideset godina) ~ini sve
kako bi se zadaci profesionalno i bezbedno izvr{ili. U stroju vrlo dobrih i odli~nih te{ko je nekoga ista}i, ali pomenimo,
ipak, {tab koji predvodi potpukovnik Savo Vu~kovi}, zatim Prvi oklopni bataqon, na ~elu sa majorom Neboj{om Ristovi}em,
logisti~ki bataqon kojim komanduje potpukovnik Branko Ko{ak
i zastavnike Petra Dobri~i}a i Dragana Grabov~i}a, koji brinu o akumulatorskoj stanici i in`iwerijskoj jedinici.

25

JEDINICE

Brigada je razme{tena na tri lokacije, ali obezbe|uje i

ve}i broj objekata u Kraqevu i ^a~ku. Na obezbe|ewu vojnih
objekata anga`ovana je petina od ukupnog broja qudstva. Nije to
malo, pogotovo kada se zna da popuna vojnicima na odslu`ewu
vojnog roka iznosi skromnih 40 posto, dok je popuna vojnicima
po ugovoru na nivou od 60 posto. U brigadi o~ekuju da }e uskoro
po~eti da se re{ava kona~ni status objekata koji su progla{eni
za vi{ak nepokretnosti i da }e se rasteretiti obezbe|ewa
tih objekata.
Garnizonskih poslova ima mnogo, {to tra`i dosta vremena, truda i rada. U Kraqevu `ivi 14.000 vojnih osiguranika, a
nedavno je odlukom ministra odbrane o`ivqena i ambulanta u
^a~ku, koja }e zdravstveno zbriwavati 2.000 vojnih osiguranika iz toga grada. Komandant brigade je preduzeo mere da se kraqeva~ki Klub Vojske odr`ava u funkcionalnom stawu i da se
sa~uva deo kwi`nog fonda iz uga{ene garnizonske biblioteke.
Tako je beletristika preba~ena u brigadnu biblioteku, gde je
dostupna ~itaocima, deo stru~ne literature podeqen je jedinicama, a zastareli vojnostru~ni fond komisijski uni{ten.
U svakodnevnom radu 252. oklopna brigada ima veliku podr{ku na~elnika Ra{kog okruga, predstavnika lokalne samouprave u Kraqevu, MUP-a, privrednih i dru{tvenih preduze}a.
Nema sumwe da }e taj sastav u budu}nosti i daqe imati veoma
va`nu ulogu na tom prostoru. Po Strategijskom pregledu odbrane u Kraqevu }e se nalaziti komanda jedne od ~etiri brigade
Kopnene vojske, koja }e imati vi{e modularnih bataqona.
Stare{ine i vojnici koji tako profesionalno izvr{avaju
svoje zadatke svakako i zaslu`uju da budu pripadnici brigade
zapadnog dela Srbije.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Zvonko PERGE

ZNAWE I SRCE
Kada bi kraqeva~ki tenkisti sa svojom borbenom i
neborbenom tehnikom napravili mar{evsku kolonu, ona
bi bila duga vi{e od {ezdeset kilometara, a kad bi tehniku ukrcali na voz, sklopile bi se na desetine kompozicija. Zato odlazak 252. oklopne brigade iz Kraqeva u Metohiju, tokom rata 1999, predstavqa dobro poznat primer
lukavstva i maskirawa u borbenom razvoju. Da bi
kombinovani pokret tako velike jedinice
ostao neprime}en, potrebno je bilo da stare{ine i vojnici imaju mnogo znawa, iskustva, snala`qivosti i srca. I uspeli su.
Spomen-obele`je u krugu Kasarne Jovan
Kursula podse}a na profesionalno
obavqene zadatke u tom ratu, ali
i na 24 poginula i vi{e
od 200 rawenih
boraca.

P O S E TA M I N I S T R A O D B R A N E
VOJNOTEHNI^KOM INSTITUTU

za elektronske sisteme, za vazduhoplovstvo, za eksperimentalno

-dinami~ke prototipove i sektor zajedni~kih slu`bi, te odeqewe
za informatiku. Sa~uvali su ~etrdesetak raznih tehnologija, tako
da jo{ uvek mogu da projektuju i rade za sva tri vida.
Istovremeno, grupisani su objekati koji su bili razme{teni na vi{e lokacija u gradu - u Katani}evoj i Kumodra`u. Sada
su svi u @arkovu. Na taj na~in pove}ana je efikasnost rada i
smaweni tro{kovi Insitituta za oko
50 miliona dinara na godi{wem nivou.
Kada je re~ o kadrovskoj strukturi, tehni~ki kadar je prilikom linearnog smawewa pretrpeo najve}i udar, pa je sada 76 odsto zaposlenih direktno upu}eno u istra`ivawe i razvoj. Tako je izvedeno neplanirano prilago|avawe republi~kom zakonu o nau~noistra`iva~koj delatnosti u Srbiji koji dozvoqava da svega do jedne petine, ili do 20 odsto ukupnog sastava instituta radi druge
poslove, a ne istra`iva~ke.
Direktor pukovnik prof. dr Marinko Ugr~i} ka`e da je procewena vrednost kapitala Instituta 240 miliona ameri~kih dolara, ali da mnogo vi{e od toga vredi intelektualna svojina koja je sadr`ana u tehni~koj dokumentaciji. Bogatstvo te ku}e su i
laboratorije, posebno one koje su jedinstvene u zemqi i koje mogu da ostvare jo{ ve}i prihod.
- Ve} dugi niz godina prate nas problemi, na primer neredovno
finansirawe, ve}i tro{kovi re`ije nego oni za potrebe realizacije zadataka nau~no-istra`iva~kog rada. Nepovoqna je i starosna
struktura (prosek 46 do 48 godina). Ni plate nisu nikakav stimulans
za privla~ewe mla|ih stru~waka. Spisak problema je zaista dug, a
wih umno`ava nere{en status. Naime, VTI je vojna nau~noistra`iva~ka ustanova, ali nije ukqu~ena u lanac istra`iva~kih institucija
u Srbiji. Sa druge strane mi nemamo `iro-ra~un {to nam ote`ava
rad sa tre}im licima, a buxet je svake godine sve restriktiviniji pa
za istra`ivawe ima sve mawe para - ka`e prof. dr Ugr~i}.
Na pitawe kako re{iti te probleme direktor je predlo`io
nekoliko mera, a ministar Stankovi} je, sa`eto u nekoliko ta~aka, istakao {ta }e Ministarstvo odbrane uraditi da se te mere
ostvare. Kao prvo, VTI mo`e i treba da zadr`i status nau~noistra`iva~ke ustanove i time bude okosnica tehni~ke modernizacije vojske Srbije u uvo|ewu sredstva NVO u naoru`awe. I ne
samo to, sa vladom Srbije bi}e dogovorena integracija VTI u sistem nau~noistra`iva~ke delatnosti Republike Srbije, jer su
ustanova koja ispuwava sve uslove za to (ima 28 doktora nauka,
a minimum je 10).
Dogovoreno je da vi{e nijedan ~lan kolektiva ne}e biti otpu{ten iako bude otpu{tawa u Vojsci, a ne}e biti ni penzionisawa oficira doktora nauka sa 54 godine `ivota. Ministar je
predlo`io rukovode}im qudima da sa~ine elaborat u kome }e
objasniti koje stru~wake treba vratiti u Institut ili sa wima
sklopiti ugovor o delu, a preporu~io je da wegovi saradnici pomognu Institutu da se sa~ini re{ewe po kome bi VTI, poput VMA,
mogao da pru`a usluge tre}im licima.
- Na|ite zakonsku osnovu, neka vam nadle`ni sa~ine odluku
ili re{ewe i ja }u to potpisati. A od vas i od rezultata va{eg
rada zavisi da li }ete ostati u vrhu i biti institucija kakva je
nekad bila - istakao je ministar.
Posle razgovora sa rukovode}im qudima u VTI, ministar je
obi{ao nekoliko jedinstvenih laboratorija koje mogu da rade za
tre}a lica u zemqi i u svetu.
U razgovoru sa zaposlenima ministar je odgovorao na wihova pitawa i sugerisao kako da re{e neke probleme. Obe}ao je da
}e omogu}iti odlaske stru~wacima na stru~ne i nau~ne skupove, te
na sajmove naoru`awa u svetu, da }e inicirati podmla|ivawe kadra iz gra|anstva i istakao koliko je va`no da se VTI ukqu~i u nastavni proces, i da po Bolowskoj konvenciji ponudi laboratorijske usluge i qude koji su u stawu da u~estvuju u izvo|ewu nastave.

POMO] U
POSLEDWI ^AS
Niko ne}e biti otpu{ten iz VTI u nekoj
narednoj reorganizaciji Vojske, a nema
problema ni da institut bude registrovan
kao nau~noistra`iva~ka ustanova - istakao
je ministar odbrane dr Zoran Stankovi} i
dodao da }e se toj ustanovi omogu}iti da
vrati neke od otpu{tenih stru~waka

ajve}i stradalnik u smawivawu vojske protekle godine

bio je Vojnotehni~ki institut. Ta najve}a vojna nau~noistra`iva~ka ustanova u zemqi, koja se ve} 60 godina bavi istra`ivawem i razvojem sredstava NVO, ostala je bez polovine svog kadra.
Nedavno ih je posetio ministar odbrane dr Zoran Stankovi}, i u du`em razgovoru sa rukovodstvom Instituta i zaposlenima saznao {ta su do sada uradili kako bi unapredili poslovawe i poboq{ali rad.
Nakon smawewa sastava u protekloj godini uga{en je odre|en broj oblasti nau~noistra`iva~ke delatnosti i rad vi{e laboratorija, objediweni su kapaciteti i definisana je nova formacija (koja je jo{ uvek na usagla{avawu u nadle`noj upravi). Prilikom racionalizacije prevashodno se vodilo ra~una o zadacima
i ugovorima koji zadovoqavaju realne potrebe sistema odbrane i
koji im omogu}avaju u~e{}e u tr`i{noj konkurenciji. Sada u VTI,
po predlogu transformacije, postoji {est sektora. To su sektori
za naoru`awe i vozila, za materijale, za tehnologije i za{titu,

M. [VEDI]
Snimio D. BANDA

27

JEDINICE

NOVO U VAZDUHOPLOVNOM OPITNOM CENTRU

DVOSTRUKO

ODBACIVAWE
Novi tehni~ki kapaciteti i oprema
Centra doprinose efikasnijem
i pouzdanijem ispitivawu i analizi
osobina padobranskih sistema.
Uspe{no se koriste za vojne i civilne
potrebe. Primenom sofisticiranih
tehnologija ta ustanova Vojske zauze}e
vode}u poziciju u oblasti kojom se
bavi, ne samo u na{oj zemqi
ve} i regionu.

azduhoplovni opitni centar je nau~noistra`iva~ka ustanova

Vojske koja realizuje razvojna i verifikaciona ispitivawa
vazduhoplova i vazduhoplovnih tehni~kih sredstava za vojne i
civilne aplikacije. Formiran je 14. decembra 1933. ukazom
Kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a.
Od 1945. godine do dana{wih dana Centar je ispitivao 203
tipa vazduhoplova 60 stranih aviona, 94 doma}a aviona, 14 helikoptera, 35 vrsta jedrilica, zatim, 102 li~na, teretna i ko~iona padobrana, 65 vrsta i tipova vazduhoplovnog naoru`awa, vo|enih i nevo|enih ubojnih sredstava doma}eg i stranog porekla, te
veliki broj elektroure|aja i li~ne opreme pilota. Piloti Opitnog centra su izveli vi{e od 120.000 letova, a in`eweri napisali oko 1.650 stru~nih izve{taja i elaborata, ali i stotine nau~nih radova.

PRIMEWENA ISTRA@IVAWA
Specijalni vojni padobran velike nosivosti i padobranski
sistem sa dvostrukim odbacivawem, na koje se postavqaju ure|aji
za akviziciju i prikupqawe podataka, Vazduhoplovni opitni centar je nedavno kupio od ameri~ke firme Jump Shack. Pomo}u akvizicionog sistema se objektivno, efikasno i jednostavno mogu ispitati svojstva svih tipova padobrana. Javnosti su na Aerodromu
Batajnica prikazane wegove mogu}nosti i tehni~ki dometi. Opitni
padobranci su tom prilikom izveli i test skok iz helikoptera, koriste}i upravo te savremene tehnologije.
Kako nagla{ava pukovnik Zoran Filipovi}, zastupnik komandanta Centra, sistem sa dvostrukim odbacivawem pove}ava bezbednost prilikom ispitivawa rezervnih kupola padobrana, jer
padobranac poseduje tri upravqive kupole, {to je metodolo{ki
ve} odavno primeweno na Zapadu. ^ine ga, naime, kontejner, glavna i rezervna kupola, dodatne upravqive kupole i padobranski
automat.
Opitni padobranac ima mogu}nost da prilikom ispitivawa
rezervne kupole padobrana, ukoliko do|e do nepravilnosti ili
otkaza u wenom funkcionisawu, odbaci kupolu i otvori drugu, koja

28

15. jun 2006.

SAVREMENO PADOBRANSTVO
Kori{}ewe vertikalnog vazdu{nog tunela za uve`bavawe padobranaca u slobodnom padu jeste najzna~ajnija novina u savremenom vojnom padobranstvu. Sve vi{e se upotrebqavaju specijalni padobrani pove}ane nosivosti, a
skokovi su sa velikih visina. Sa porastom brzina u slobodnom padu, prilikom otvarawa padobrana, javqaju se vrlo
intenzivni dinami~ki udari, {to dovodi do ozbiqnih posledica. Re{ewe nudi padobranski ure|aj koji ujedna~ava i stepenuje proces otvarawa Speed-Bag.
U sportskom padobranstvu opada popularnost klasi~nih i disciplina skakawa sa daskom, a padobranci ~e{}e
lete u sede}em polo`aju i naglava~ke free-flying i kao qudi
ptice bird men. Zbog rane orijentacije na slobodno letewe
znatan broj rekreativnih padobranaca ne sti~e potreban
nivo ve{tine u osnovnom letewu na stomaku, {to smawuje
broj padobranskih instruktora. U srpskom padobranstvu nedostaju stru~waci za pakovawe i pregled modernih padobrana, servisirawe i odr`avawe opreme.
mu je poznata i proverena. Odbacivawe glavne i aktivirawe rezervne kupole padobrana danas se izvodi radi ispitivawa wenih
odlika ili obuke padobranaca ka`e pukovnik Filipovi}.
Ina~e, ispitivawe padobrana obavqa se po ustaqenoj metodologiji. U wima se porede odlike novog tehni~kog sredstva sa propisanim zahtevima i standardima. Vrsta ispitivawa funkcionalna, verifikaciona, trupna ili zavr{na odre|uje obim i kompletan postupak. Najdetaqnija su ispitivawa prototipa padobrana.
Najpre se izvode pripreme za ispitivawe, zatim ispitivawa na zemqi i u letu. Izbor merne opreme zavisi od parametara
koji se proveravaju. Do sada se u Vojsci za ispitivawe padobrana
Opitni padobranac
sa akvizicionim sistemom
stariji vodnik
Neboj{a Jandri}

OVLA[]EWA CENTRA
Uz zavr{na, verifikaciona i razvojna ispitivawa,
nau~noistra`iva~ku delatnost, metrolo{ko obezbe|ewe i
obuku vazduhoplovnog i tehni~kog osobqa, Vazduhoplovni
opitni centar ocewuje jo{ mogu}nosti i letne karakteristike vazduhoplova u zemqi i inostranstvu, za vojne i za
civilne potrebe.
Centar, u tom smislu, poseduje slede}a ovla{}ewa
Uverewe o osposobqenosti za ispitivawe vazduhoplova u
letu, koje je izdao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije i Crne Gore, Potvrdu o priznawu ispitne institucije,
Re{ewe o ispitivawu uslova za pregled merne opreme, Civilno ovla{}ewe za obuku probnih pilota aviona i helikoptera i Ovla{}ewe za {kolu civilnih pilotskih zvawa.
u letu koristio PC nekompatibilan analogni akvizicioni sistem i
optoteodolitski sistem, koji obezbe|uje spoqna trajektografska
merewa. Ispitivawa na zemqi obuhvataju kontrolu spoqnog izgleda i dimenzija padobrana, proveru mase i pakovawa, ocewivawe
pogodnosti za rukovawe, merewe sile aktivirawa pomo}u ru~ice i
proveru uticaja okoline obja{wava pukovnik Sa{a Tirnani}.

ANALIZA ODLIKA
U letu se ispituju funkcionalnost i performanse padobrana
da li konstrukcijska svojstva obezbe|uju nesmetanu i bezbednu
upotrebu prilikom skokova iz razli~itih vazduhoplova.
Ta faza zapo~iwe desantirawem padobranskih lutki, pri
~emu se meri vreme otvarawa padobrana i posmatra pravilnost u
wegovom letu. Ispituje se, tako|e, otpornost konstrukcije testom
preoptere}ewa, pomo}u lutke ~ija je te`ina 1,5 puta ve}a od predvi|ene nosivosti padobrana. Od performansi se bele`e vreme
otvarawa padobrana, wegov put, usporewe, vertikalna i horizontalna brzina, stabilnost, finesa, te zaokreti i prevla~ewe. Ukoliko padobran ne zadovoqi sve predvi|ene zahteve bez otkaza i
o{te}ewa, ispitivawa se ponavqaju tvrdi pukovnik Tirnani}.
Akvizicioni sistem kojim se Vazduhoplovni opitni centar
opremio za ispitivawe pomenutih parametara, mo`e se koristiti
na oba padobranska sistema. Jednostavan je za montirawe i upotrebu.
Sastoji se od integrisanih dava~a sile na oba sistema
Vinstonovi mostovi, 3D senzora linearnog ubrzawa i visine, senzora ugaonog ubrzawa, zatim, dva A/D konvertora, GLX eksplorera
(GLX Xplorer Dataloger) i datastudija (DataStudio). Senzor linearnog
ubrzawa i visine meri nadmorsku visinu do sedam kilometara.
GLX eksplorer poseduje korisni~ki interfejs koji omogu}ava izradu razli~itih grafi~kih prikaza dobijenih rezultata. Sve vrste
naknadnih obrada i analiza izvode se u datastudiju poja{wava
potpukovnik Veselin Gredi}.
Istovremeno prikupqawe podataka sa ~etiri senzora, dakle,
jeste najzna~ajnija odlika akvizicionog sistema za ispitivawe padobrana. On prakti~no obezbe|uje pra}ewe, snimawe i analizu
svih fizi~kih parametara na vazduhoplovnim i nevazduhoplovnim
sistemima saobra}ajna sredstva, termodinami~ke ma{ine, elektri~ne ma{ine, ekolo{ki parametri `ivotne i radne sredine.
Va`no je jo{ napomenuti smatra potpukovnik Gredi} da
se na specijalni vojni padobran velike nosivosti Military Tactical
Racer Delta 400, tako|e mo`e postaviti akvizicioni sistem. Taj padobran se sastoji od kontejnera, glavne i rezervne kupole, kontejnera za teret, xepova za radio-stanicu i bocu za kiseonik, te padobranskog automata. Maksimalna nosivost wegove kupole iznosi
do 400 kilograma. Ne postoje ograni~ewa u pogledu minimalne te`ine neophodne za bezbedno funkcionisawe. Kupola glavnog padobrana je potpuno elipti~na, {to smawuje dinami~ki udar, a pove}ava pouzdanosti otvarawa i prizemqewa.
Vladimir PO^U^
Snimio Goran STANKOVI]

29

OBUKA

KOMANDNO-INFORMACIONI SISTEM U FUNKCIJI OSAVREMEWAVAWA NASTAVE

ELEKTRONSKI
DNEVNIK
Primena komandno
-informacionog sistema
u Sredwoj stru~noj vojnoj
{koli u Kru{evcu Smer
tehni~ke slu`be, predstavqa
novinu u upravqawu obrazovno
-vaspitnim procesom,
jer su takva koncepcijska re{ewa
prilagodqiva, a mogu se
ugraditi u sve {kolske
centre i sli~ne
organizacione strukture

30

Kru{evcu od 1991. godine postoji i radi {kola koja je u

proteklih 15 godina osposobila vi{e od dve hiqade u~enika za potrebe tehni~ke slu`be me|u kojima i 1.200 podoficira, 586 mehani~ara i 350 polaznika raznih kurseva.
Sredwa stru~na vojna {kola Smer tehni~ke slu`be danas se nalazi u sastavu Pozadinskog {kolskog centra, kojim komanduje pukovnik Qubi{a Veli~kovi}. Namewena je za
{kolovawe podoficira i mehani~ara (naoru`awe, motorna vozila, telekomunikacije, raketni sistemi, pogonska sredstva i
oprema), obu~avawe podoficira i mehani~ara za odr`avawe
borbenih sistema i specijalisti~ko obrazovawe civilnih lica
mehani~ara za 16 specijalnosti. U proteklom periodu, {kola
je postigla zapa`ene rezultate u {kolovawu sredwo{kolskog
tehni~kog kadra zbog ~ega je vi{e puta nagra|ivana.
Me|utim, odgovorni qudi u toj {kolskoj ustanovi ne spavaju na lovorikama ve} ula`u jo{ vi{e napora kako bi unapredili i osavremenili obrazovno-vaspitni proces. Oni su odlu~ili da u praksi primene mogu}nosti savremene informati~ke
tehnologije koja omogu}ava da se podaci unose i ~uvaju u elek-

15. jun 2006.

PRAVCI DAQEG RAZVOJA

[kola 21. veka ne mo`e se
zamisliti bez primene savremene
informati~ke i multimedijalne
tehnologije. U prosvetnom sistemu
na{e zemqe se tek naziru za~eci
savremenije upotrebe ra~unara i
drugih tehni~kih pomagala, ali je,
kao {to vidimo, ta tehnologija sa
uspehom primewena u Sredwoj
stru~noj vojnoj {koli Smer tehni~ka slu`ba. Ni tu nije kraj.
Stru~waci iz {kole ve} imaju re{ewe za modelirawe elektronskog, telefonskog i Internet dnevnika koji bi roditeqima omogu}ili neposredni uvid i pra}ewe
uspeha dece u vojnoj {koli.
Kreatori komandno-informacionog sistema: potpukovnik Goran
Jeremi}, pukovnik Branko Grubi}, potpukovnik Ivan Vuli}, major
Boban Trajkovi} i pukovnik Radomir \uki} (sleva na desno)

tronskom obliku, a potrebne informacije dobijaju u kratkom

vremenu i na pregledan na~in.

INTERAKTIVNA VEZA
Projekat upravqawa obrazovno-vaspitnim procesom u {kolama Pozadinskog {kolskog centra zapo~et je 1996. godine sa ciqem da se nastavni proces osavremeni uvo|ewem novih nastavnih
tehnologija i organizacionih oblika {kolovawa kadra vojske. U
tom projektu Sredwa stru~na vojna {kola dobila je vode}u ulogu
{to i ne ~udi kada se zna da ta ustanova raspola`e visokoobrazovanim nastavnim kadrom, kvalitetnom nastavno-materijalnom bazom (20 nastavnih kabineta i specijalisti~kih radionica) i savremenim nastavnim planovima i programima. Na osnovu istra`ivawa, prvo su osmi{qeni takti~ko-tehni~ki zahtevi za komandno-informacioni sistem, {to je ve} tada odgovorilo tehnolo{kim zahtevima vremena i potrebama {kolovawa budu}eg kadra. Potom je
projektovani komandno-informacioni sistem prakti~no proveren
i opitovan na eksperimentalnom modelu mre`e u Sredwoj stru~noj
vojnoj {koli Smer tehni~ke slu`be.
Danas je taj sistem ne samo u potpunosti za`iveo ve} i omogu}io znatan napredak u organizaciji nastavnog procesa
sa neskrivenim ponosom govori na~elnik [kole pukovnik mr Radomir \uki}.
Tim kreatora projekta, ili kako ih u {ali zovu trust mozgova, ~ine sada ve} pukovnici u penziji Jovo Pilipovi} i Marko
[egrt, pukovnici Radomir \uki} i Branko Grubi}, potpukovnici
Ivan Vuli} i Goran Jeremi} i major Boban Trajkovi}, mada treba

naglasiti da su svoj doprinos dali i drugi pripadnici {kole. Oni

su tvorci komandno-informacionog sistema koji se sastoji iz korisnika, softvera i hardvera i ~ija se programska re{ewa mogu
podeliti na dve celine u vidu baze podataka i aplikacije. Baza podataka je sme{tena u centralnom ra~unaru i sadr`i podatke o u~enicima, nastavnicima, instruktorima, nastavnim planovima i programima i ispitima. Drugim re~ima, to je pravo skladi{te pokazateqa i parametara koji se pomo}u razvijenog softvera prevode u
dragocene informacije zlata vredne u upravqawu obrazovno-vaspitnim procesom. Korisni~ki program, pak, podrazumeva jednostavan unos podataka, generisawe tabela, pregleda, spiskova, dokumenata, obrazaca, svedo~anstava i diploma. U kakve pojedinosti
ulazi program govore podaci o, na primer, sklonostima u~enika,
wihovim porodicama ili karakteristikama li~nosti.
Za nastavni proces najva`nije je formirawe svojevrsnog
elektronskog dnevnika u koji nastavnici svakodnevno registruju
ocene u~enika. Po re~ima majora mr Bobana Trajkovi}a, elektronski dnevnik omogu}ava ne samo prosto evidentirawe provere znawa ve} i kvalitativnu te`inu svake ocene. Na ovaj na~in, upravni
organi {kole imaju dnevni uvid u stawe obrazovno-vaspitnog procesa {to im omogu}ava da pravovremeno i ta~no informi{u pretpostavqene komande i roditeqe u~enika. Posebno je va`no {to
na~elnik {kole, organi uprave, na~elnici klasa i razredne stare{ine mogu da na osnovu raspolo`ivih informacija trenutno interveni{u i preduzmu odgovaraju}e mere za poboq{awe uspeha
u~enika ili anga`ovaniji rad nastavnika. Re~ je o svojevrsnoj interaktivnoj vezi koja ve} daje rezultate u vidu boqeg uspeha u~enika i wihove osposobqenosti za rad u jedinicama Vojske Srbije i
Crne Gore.

HARDVERSKA I SOFTVERSKA RE[EWA

Komandno-informacioni sistem radi u lokalnoj ra~unarskoj mre`i ka`e pukovnik mr Branko Grubi} sa velikom brzinom prenosa podataka i 40 umre`enih personalnih ra~unara.
Srce sistema predstavqa centralni ra~unar koga podacima
hrane ra~unari iz klasa u~enika, nastavni~kih zbornica i organa
uprave, mada zapa`eno mesto pripada i kabinetu informatike koji je sastavni deo mre`e i ima veliki zna~aj za osposobqavawe
u~enika u informati~kim znawima.
Po mi{qewu potpukovnika Gorana Jeremi}a, va`no je {to su
svi u~esnici u obrazovno-vaspitnom procesu osposobqeni da samostalno koriste komandno-informacioni sistem, naravno, u onoj
meri koliko to zahteva wihovo radno mesto.
Pozitivne karakteristike komandno-informacionog sistema u
Sredwoj stru~noj vojnoj {koli Smer tehni~ka slu`ba mogu}e je sagledati na svakom koraku. Jasno se vidi da je ~itav projekat realizovan na osnovu rezultata istra`ivawa upravqa~kih procesa u {koli
i da sistem podr`ava postoje}u organizaciju {kole. On ima otvore-

31

OBUKA

Donacija Kraqevine Danske

VOZILA ZA PRISMU
Predstavnik Ministarstva odbrane Kraqevine Danske major
Per Rinca i na~elnik Uprave za kadrove general-major Slobodan
Tadi} potpisali su po~etkom juna sporazum o donaciji pet motornih
vozila marke HYNDAI.
Kraqevina Danska glavni je donator Centra za prekvalifikaciju podoficira i civilnih lica namenski {kolovanih za vojna
zanimawa. Poklowena vozila doprine}e kvalitetnijoj saradwi i
komunikaciji sa ciqnim grupama.
Imali smo privilegiju da podr`imo projekat Prisma. Za
wegovo funkcionisawe neophodni su alati i sredstva. Jedno od
wih jesu i sredstva komunikacije, te obezbe|ivawe fizi~kog kontakta sa ciqnim grupama, jer je to jedan od na~ina na koji se qudima u Centru za prekvalifikaciju olak{ava da sara|uju s onima koji ostaju bez posla u Vojsci rekao je tom prilikom major Rinca.
OSTVARENI EFEKTI
Unapre|eno upravqawe, organizacija rada i sistematizacija po funkcijama i zadacima su samo neke od prednosti koje donosi primena savremenog komandno-informacionog sistema. Po re~ima na~elnika [kole pukovnika Radomira \uki}a,
sada su poboq{ani i pojednostavqeni postupci predvi|awa i
odlu~ivawa, usavr{eni informacijski upravqa~ki tokovi i
skra}eno vreme za preduzimawe upravqa~kih akcija. Ne treba
zaboraviti da je upotrebom komandno-informacionog sistema
osigurana ta~nost i stalna a`urnost podataka i informacija,
te da su unificirani i sistematizovani potrebni izlazni dokumenti po funkcionalnim zadacima i poslovima. To u praksi
zna~i da je veoma jednostavno uraditi potrebne preglede, tabele, diplome, uverewa ili svedo~anstva. Na taj na~in je obezbe|ena racionalnost anga`ovawa kadrovskih, vremenskih i
materijalnih resursa.

On je objasnio da }e Kraqevina Danska, pored Norve{ke i [vedske, a verovatno uskoro i Finske, u okviru Nordijske inicijative,
formirati i podr`ati Centar za prekvalifikaciju podoficira.
General Tadi} je istakao nastojawe da se pomo} u prekvalifikaciji pru`i svim kategorijama lica koja ostaju bez posla u Vojsci.
Na tr`i{tu rada ima mnogo nezaposlenih, pa se treba
usredsrediti na one oblasti za kojima postoji potra`wa. Tim koji
uskoro dolazi iz Danske istra`i}e tr`i{te rada i ima}emo odgovor u kom pravcu treba usmeriti obuku rekao je general Tadi}.

nu arhitekturu za mogu}a pro{irewa i veze sa drugim komandno-informacionim sistemima, dok je istovremeno i fleksibilan za primenu u sli~nim organizacionim sistemima zato {to je zasnovan na
standardnoj konfiguraciji personalnih ra~unara u mre`nom okru`ewu. U izradi sistema su primeweni savremeni softverski alati i
re{ewa {to omogu}uje pouzdan komunikacioni tok.
Va`no je {to su kreatori poklonili veliku pa`wu ne samo
funkcionalnosti i jednostavnosti upotrebe, ve} i bezbednosti sistema.
Za{tita je implementirana i na nivou hardvera i u softveru tvrdi potpukovnik mr Ivan Vuli}. Ona se ogleda u za{titi
od neovla{}enog pristupa i kopirawa celine sistema ali i pojedinih podataka.
Jedinstveno programsko re{ewe projektanata sistema predstavqa za{tita pristupa ocenama u okviru elektronskog dnevnika,
tako da pojedina~nu ocenu mo`e mewati samo predmetni nastavnik
dok je pregled ocena omogu}en svim upravqa~kim strukturama.
Za uspe{no pra}ewe i upravqawe obrazovno-vaspitnim
procesom potrebne su brze i pravovremene informacije koje omogu}avaju i preduzimawe konkretnih delatnosti u ciqu poboq{awa.
Sigurno je da primena komandno-informacionog sistema u kru{eva~koj sredwoj {koli predstavqa veliki korak u tom pravcu, pogotovo {to su nova re{ewa koncepcijski prilagodqiva i mogu se
ugraditi u sve {kolske centre i sli~ne organizacione strukture.
Na taj na~in bi vojno {kolstvo imalo savremen pristup u projektovawu, programirawu i vrednovawu obrazovno-vaspitnog procesa
dok se izrazito pozitivan pomak mo`e o~ekivati u delu primene
novih nastavnih tehnologija.

U prostorijama Vojne akademije na Bawici 6. juna je odr`ana

prezentacija Mogu}nosti obuke u veslawu i jedrewu na poligonu
U{}e. Na prezentaciji, koja }e svoj prakti~ni deo imati uskoro
na samom poligonu na beogradskom U{}u, prikazane su mogu}nosti
Odseka Mornarice Vojne akademije za izvo|ewe obuke u jedrewu i
veslawu.
Na~elnik Odseka Mornarice kapetan bojnog broda \or|e
Pra`i} govorio je o istorijatu brodarstva na rekama Srbije, podsetiv{i na slavne datume brodara Srbije, od osnivawa {ajka{kog
bataqona do herojskih podviga poru~nika bojnog broda Beri}a,
Spasi}a i Ma{ere.
Na~elnik Generalnog inspektorata odbrane viceadmiral Jovan Grbavac istakao je da strategija nacionalne bezbednosti treba da defini{e nacionalne interese Srbije.
Predstavnik Ministarstva za kapitalne investicije Ivana
Tomi} naglasila je da to ministarstvo ima izra`en interes da iskoristi stru~ne i materijalne kapacitete kojih ima u Vojsci, jer
oni mogu da budu dobar temeq za razvoj brodarstva u Srbiji.

Zoran MILADINOVI]

A. ANTI]

32

S. \OKI]

Mogu}nosti obuke na poligonu U{}e

TEMEQ ZA RAZVOJ BRODARSTVA

15. jun 2006.

^ETVRTO SAVETOVAWE O BEZBEDNOSTI PUTNOG SAOBRA]AJA U SISTEMU ODBRANE

BEZ @RTAVA
Snimio D. BANDA

U amfiteatru Odseka Logistike

Vojne akademije u @arkovu 8. juna je
odr`ano 4. savetovawe o bezbednosti
putnog saobra}aja u sistemu odbrane.
Analizirano je petogodi{we iskustvo u
sprovo|ewu mera bezbednosti, koje su u
protekloj godini rezultirale izostankom
nezgoda sa smrtnim ishodom.
rganizatori savetovawa bili su Odeqewe za transport Sektora za materijalne resurse MO i Vojna akademija. U Programskom odboru savetovawa u~estvovali su general-major mr Pavle Gali}, general-major mr Vidosav Kova~evi}, pukovnici dr
Branko \edovi}, Qubomir Samarxi}, dr Dragutin Jovanovi},
dr Qubislav Vasin, dipl. in`., in`. Sini{a Mari~i}, profesori
dr Milan Vujani} i dr Krsto Lipovac i docent dr Dragan Jovanovi}.
Savetovawe je, u skladu s namerama organizatora, poslu`ilo kao
svojevrsna tribina na kojoj se mo`e ~uti glas stru~ne javnosti iz svih
zainteresovanih institucija dru{tva. Skup je, pored toga, bio i prilika da se analizira petogodi{we iskustvo u sprovo|ewu mera bezbednosti u saobra}aju u sistemu odbrane, koje su, izme|u ostalog, u
2005. godini rezultirale izostankom nezgoda sa smrtnim ishodom.
Bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju, Vojska kao institucija
prati jo{ od 1953. godine. Statistika je zabele`ila da je od tog vremena do danas u saobra}ajnim nesre}ama poginulo 1.777, a povre|eno je 19.941 vojnih lica. Ogromni qudski i materijalni gubici u
ratu na putevima upozoravaju da se stalno iznova moraju iznalaziti sadr`aji i oblici preventivnog delovawa na smawivawu posledica te negativne pojave.
Ranija savetovawa istog nivoa odr`ana su 1985, 1988. i 2001,
a ovogodi{wi skup je prema konstataciji organizatora u pravom smislu prerastao u nau~no-stru~nu manifestaciju visokog ranga. Na skupu su u~estvovali predstavnici svih merodavnih institucija dru{tva
koje doprinose bezbednosti qudi.
Za ovogodi{wi nau~no-stru~ni skup pristiglo je 59 referata,
koji su razvrstani u osam celina. Uvodni referati ticali su se programskih opredeqewa najvi{ih dr`avnih institucija koja imaju za
ciq pove}awe bezbednosti saobra}aja u Srbiji. Prvi put na stru~ni
skup najvi{eg nivoa posve}en bezbednosti vojnog saobra}aja pozvani
su i predstavnici nekoliko stranih armija.
Ostali referati podeqeni su u sekcije, koje su se odnosile na
sistem bezbednosti putnog saobra}aja, saobra}ajne nezgode i posledice, vojna vozila i voza~e, obuku i usavr{avawe voza~a u vojsci,

I AMERIKANCI [TEDE
O organizaciji transporta, obuci voza~a i bezbednosti u
vojnom saobra}aju u ameri~kim oru`anim snagama, u~esnicima
skupa u @arkovu govorio je major Ken Fecer. Rezervista, ina~e
saobra}ajni policajac, koga je zbog pove}anog vojnog anga`ovawa
u svetu, ameri~ka vlada aktivirala kao oficira saobra}ajne
slu`be. Major Fecer radi u Komandi za kontrolu kretawa u Nema~koj. On je u svom referatu istakao da se ameri~ka vojska trudi da delotvorno koristi sredstva prenosa pa zbog toga ~esto anga`uje komercijalne prevoznike po ugovoru.
Armija SAD je tako|e razvila univerzalno transportno vozilo hamvi, kod nas poznatije kao hamer. Na istu {asiju montira
se dvadesetak razli~itih vrsta vozila koja imaju najrazli~itiju
namenu, od borbenih do sanitetskih. Za pra}ewe kretawa transporta ameri~ka vojska koristi GPS ure|aje, ali se zbog smawewa tro{kova ~esto upotrebqavaju i radiofrekvencijski ure|aji.
Kroz luku u Belgiji prolaze svi ve}i konvoji ~iji ulazak registruje velika antena.
Za re{avawe problema transporta Amerikanci primewuju
sistem tzv. centralizovane kontrole i veoma decentralizovanih
re{ewa. Neposredni organizatori transporta su autonomni u
svojim odlukama kako najbr`e i najlak{e da stignu na zadati ciq.
saobra}ajnu vojnu policiju, te na strategiju, programe i kampawe u
bezbednosti saobra}aja.
Kao jednu od najkonkretnijih mera koje su preduzete za poboq{awe bezbednosti saobra}aja u Vojsci pukovnik Mari~i} je istakao
formirawe Saveta za bezbednost saobra}aja, prvo na nivou General{taba, a od 2006. godine na nivou Ministarstva odbrane. Taj savet je jedan od inicijatora odr`avawa stru~nog skupa kao va`nog dela uspostavqawa sistema bezbednosti putnog saobra}aja u sistemu
odbrane. Sve preduzete aktivnosti stru~waka za saobra}aj iz Vojske
imaju za ciq definisawe i sprovo|ewe strategije bezbednosti putnog saobra}aja u Ministarstvu odbrane i Vojsci do 2010. godine.
Organizatori skupa izrazili su posebno zadovoqstvo {to je na
skup pristiglo pet zajedni~kih radova pripadnika Vojske sa kolegama
iz civilnih institucija i osam radova stru~waka iz civilnih struktura. Istaknuta je i ~iwenica da su se studenti Vojne akademije tako|e
oglasili sa tri rada. Tim povodom general Gali} je studentima kao
podsticaj za daqi rad uru~io kwige sa posvetom.
Kad je re~ o saobra}ajnoj struci u Vojsci, tako|e ohrabruje ~iwenica da su potporu~nici, poru~nici i kapetani autori 18 radova,
od kojih, po mi{qewu nadle`nih stru~waka, ve}ina mo`e da bude
prikazana i na simpozijumima vi{eg ranga.

Aleksandar ANTI]

33

SARADWA

GRUPA ZA REFORMU ODBRANE

ZA BR@I PUT
DO EVROPE
Kako je ~lanstvo u
Partnerstvu
za mir, Natou i
Evropskoj uniji
postalo strate{ki ciq
na{e zemqe, vi{e se i
ne postavqa pitawe
da li su nam reforme
neophodne, ve} kako
da ih {to uspe{nije
sprovedemo, izbegavaju}i
wihove negativne
posledice. Grupa za
reformu odbrane
treba da doprinese
da se taj proces ubrza.
rupa za reformu odbrane formirana je na inicijativu Kraqevine Norve{ke, koja je, kao kontakt-zemqa za
vezu Srbije sa Natom, pokrenula pitawe stvarawa jednog institucionalnog okvira saradwe na{e zemqe i tog saveza. Predlog je obrazlo`en time da bi
pokretawe rada takve grupe doprinelo
uspehu samog procesa reforme sistema
odbrane i br`em ukqu~ivawu zemqe u
evroatlantske integracije.
Kako je inicijativa Norve{ke rado
prihva}ena, pre tri meseca je formirana,
tada Grupa SCG-Nato za reformu odbrane,
koja je na posledwem, ~etvrtom, sastanku 12.
juna preimenovana u Grupu Srbija-Nato za
reformu odbrane. Formirawe Grupe trebalo bi da doprinese da se reforma siste-

34

ma odbrane na{e zemqe ubrza, ~emu }e da

doprinese boqa interresorna saradwa me|u dr`avnim organima i institucijama u Srbiji oko pitawa reforme sistema odbrane,
koje je od prioritetnog dr`avnog zna~aja.
Ciqevi Grupe su definisani u okviru
Programa saradwe SCG i Nato iz 2005.
godine i izve{taja o poseti ekspertskog tima Natoa za reformu odbrane iz januara
2004. godine, a kao wen osnovni zadatak
utvr|eno je savetovawe rukovodstva zemqe
kako da na najboqi na~in uskla|uje reformu sistema odbrane i rukovodi wome radi
uspostavqawa modernih institucija odbrane pod demokratskom kontrolom.
Strukturu Grupe ~ine Koordinacioni
tim i radni stolovi. Koordinacioni tim se
sastaje jednom mese~no u Beogradu, a posle
tre}eg sastanka Grupe, odlu~eno je da se
formira i Kancelarija. Kako saznajemo od
na{eg sagovornika potpukovnika @eqka Gaji}a, Kancelarija je formirana sa ciqem
uskla|ivawa svih aktivnosti Grupe i rada
radnih stolova, pru`awa pomo}i u ostvarivawu kontakata sa dr`avnim organima, davawa podr{ke Izvr{nom koordinatoru i
Koordinacionom timu u planirawu, pra}ewu i unapre|ewu wenog rada i rada radnih
stolova i pru`awa tehni~ke podr{ke.
Rad u Grupi je organizovan kroz {esnaest radnih stolova. Oni predstavqaju svojevrsna ekspertska tela u kojima se trenutno
nalaze uglavom predstavnici Ministarstva
odbrane i Vojske, ali je ideja i potreba da u
budu}nosti u wihov rad vi{e budu ukqu~eni
predstavnici vladinih institucija, po{to
reforma sistema odbrane nikako nije pitawe kojim se treba baviti samo Ministarstvo odbrane i General{taba odnosno ze-

maqe Natoa i druge me|unarodne organizacije, ~ija iskustva }e nam svakako koristiti.
^lanovi radnih stolova, polaze}i od Strategijskog pregleda odbrane i rukovode}i se
wime, kontinuirano se bave izradom projekata, orijenti{u}i se na re{avawe pojedina~nih prioritetnih problema u procesu
reforme sistema odbrane zemqe.
Prema re~ima potpukovnika Gaji}a, u
rad Grupe ukqu~eno je oko 120 stru~waka,
a kako je reforma sistema odbrane zasnovana na nekoliko osnovnih oblasti, i Grupa usredsre|uje svoj rad na wih. Pomenute
oblasti se odnose na: Organizaciju civil-

KOORDINACIONI TIM
U Koordinacionom timu Grupe za
reformu nalaze se pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane
Sne`ana Samarxi}-Markovi}, kopredsedavaju}i Grupe, pomo}nik ministra za qudske resurse dr Zoran Jefti}, pomo}nik ministra za materijalne resurse dr Branko \edovi}, na~elnik Uprave za buxet i finansije Ministarstva odbrane Aleksandar Stojanovi} i na~elnik Uprave za strategijsko planirawe pukovnik prof. dr
Mitar Kova~, izvr{ni koordinator.
U rad Grupe su ukqu~eni direktor Direkcije za planirawe Natoa
Frenk Boland, kopredsedavaju}i Grupe, eksperti iz civilnog i vojnog dela
Natoa, predstavnik Ambasade za vezu sa Natoom u Beogradu, te izaslanici odbrane zemaqa ~lanica Natoa
u na{oj zemqi.

15. jun 2006.

REFORMA OBRAZOVAWA
Reorganizacija i modernizacija sistema odbrane uslovqava i
neophodnost reformisawa vojnog
obrazovnog sistema i wegovo te{we
povezivawe sa civilnim. S obzirom
na zna~aj vaqanog obavqawa tog posla, pitawu obrazovawa posve}ena
je posebna pa`wa u okviru Grupe za
reformu sistema odbrane.
Tre}i radni sto bavi se pitawima reforme obrazovawa u sistemu odbrane, a rukovodilac je pukovnik Aleksandar Savi}. Posledwem sastanku su, pored predstavnika Vojne akademije i Vojne gimnazije, prisustvovali i predstavnici
Kraqevine Norve{ke i Ministarstva prosvete i sporta Srbije.
Jedna od tema sastanka bilo je
ukqu~ivawe predstavnika zemaqa
Natoa, odnosno Kraqevine Norve{ke, u daqi rad. Pre vi{e od dvadeset godina i u Norve{koj je vojni
sistem obrazovawa bio odvojen od
civilnog, a vi{egodi{wa iskustva
koja Norve`ani imaju u toj oblasti,
i koja su ponudili na{im vojnim i
civilnim obrazovnim strukturama,
svakako }e biti korisni.
ne i demokratske kontrole sistema odbrane (izrada Strategijskog pregleda odbrane, funkcionisawe i unutra{wa organizacija Ministarstva odbrane i civilna i
demokratska kontrola oru`anih snaga);
Implementaciju Strategijskog pregleda
odbrane (sistem upravqawa qudskim resursima, sredworo~ni i dugoro~ni plan
opremawa, reforma sistema obuke, revidirawe strategije i doktrine, razvoj koncepta logistike, logisti~kih procedura i
standarda i revizija koncepta rezerve), i
Upravqawe posledicama reforme odbrane (smawewe broja zaposlenih, preobuka
i prekvalifikacija, konverzija baza i nepokretnosti i konverzija pokretne vojne
imovine).
Na tre}em sastanku Grupe za reformu
ministar odbrane dr Zoran Stankovi} rekao je da su, posle 2000. godine, ~lanstvo u
Partnerstvu za mir, Natou i Evropskoj uniji postali strate{ki ciqevi na{e zemqe.
Me|utim, da bi se to ostvarilo, neophodno
je u~initi radikalne promene u svim delovima na{eg dru{tva. Zbog toga se vi{e ni
ne postavqa pitawe da li su nam reforme
neophodne, ve} je osnovno pitawe kako da
ih {to boqe sprovedemo, izbegavaju}i wihove negativne posledice. Jedan od odgovora mogao bi da glasi: uz pomo} Grupe za reformu odbrane.
Sawa SAVI]
Snimio Goran STANKOVI]

^etvrta konferencija Foruma za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope

NAJAVA
DONACIJA
Unapre|ewe regionalne stabilnosti i bezbednosti kroz
me|usobnu saradwu u interesu je celog regiona kao najboqi
na~in za ostvarewe ekonomskog prosperiteta i uspe{nog
integrisawa u svetske tokove
Beogradu je, od 7. do 9. juna, odr`ana
~etvrta konferencija Foruma za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope (South Eas Europe Clearinghouse SEEC).
Forum za pomo} zemqama Jugoisto~ne
Evrope je regionalna bezbednosna inicijativa pokrenuta 2004. godine, na inicijativu Komande Oru`anih snaga SAD za Evropu
(US EUCOM). Ciq Foruma je koordinacija
podr{ke u oblasti odbrane zemqama kandidatima za ~lanstvo u Nato (Albanija, Hrvatska, Makedonija), kao i kandidatima za
pristupawe Programu Partnerstvo za
mir (Srbija, Crna Gora i BiH). Forum se
dopuwuje sa ostalim regionalnim bezbednosnim inicijativama, posebno sa Ameri~ko-jadranskom poveqom.
Prva konferencija Foruma odr`ana
je u decembru 2004. u Qubqani, druga u
Skopqu u junu 2005, a tre}a u Zagrebu krajem pro{le godine. U Beogradu su u januaru
i aprilu ove godine odr`ani konsultativni sastanci, na kojima su formirane tri
ekspertske podgrupe: za projekat u~ewa engleskog jezika, za buxetirawe i finansirawe odbrane i za adaptaciju pravne regulative.
Konferenciju su otvorili pomo}nik
ministra odbrane za politiku odbrane
Sne`ana Samarxi}-Markovi} i Nil Grejston, predstavnik Ministarstva odbrane
Ujediwenog Kraqevstva, dok je wene okvire
i ciqeve predstavio pukovnik Majk Anderson iz US EUCOM-a.
Sne`ana Samarxi} Markovi} istakla je da o~ekuje donacije vredne vi{e stotina hiqada evra i izrazila nadu da }e

konferencija stvoriti uslove za ja~awe

vojne saradwe me|u zemqama u regionu.
Trenutna lista potreba Srbije sadr`i
ukupno 64 projekta iz razli~itih oblasti
reforme sistema odbrane. Vrednost o~ekivanih donacija iznosi 700.000 evra. Najve}e dosada{we uspehe u realizaciji predstavqaju razvoj programa za u~ewe engleskog jezika (PELT), koji finansiraju Velika Britanija, Holandija, Danska i Norve{ka, kao i
program obuke eksperata za finansirawe
odbrane koji obezbe|uje SR Nema~ka.
Povodom donatorske konferencije u
Top~ideru je odr`an gala koncert Umetni~kog ansambla Vojske. Okupqenim predstavnicima zemaqa donatora i regiona, obratio se ministar odbrane Zoran Stankovi}:
- Reforme sektora odbrane jedan su
od prioritetnih zadataka celog dru{tva.
Wih sprovodimo zbog nas samih jer one nemaju alternativu. Tako|e, uspe{nost reformi sistema odbrane povezana je sa na{im drugim prioritetnim zadatkom, a to je
{to br`a i potpunija integracija u evroatlantske strukture, najpre Partnerstvo za
mir, Nato i Evropsku uniju - rekao je ministar Stankovi} i istakao da je stabilnost
zapadnog Balkana preduslov za potpunu
bezbednosnu stabilizaciju Evrope.
Ambasador Ujediwenog Kraqevstva u
Beogradu Dejvid Gauen, izrazio je zadovoqstvo {to je wegova zemqa kopredsedavaju}a konferencije i istakao ~iwenicu da anga`ovawe zemaqa zapadnog Balkana na
Forumu jasno pokazuje wihovu opredeqenost za reforme sistema odbrane.
S.\OKI]
Snimio G. STANKOVI]

35

EKONOMIJA

IZ VOJNE USTANOVE MORAVA

PREPOROD
ZA GODINU
DANA
Za kratko vreme na vojnoj
ekonomiji nadomak Ni{a
razvijena je savremena
poqoprivredna proizvodwa, koja
je po nekim elementima
jedinstvena u Srbiji
o pre godinu dana sliku vojne ekonomije Medo{evac karakterisali su divqa trava na plodnoj zemqi, prizori
pra{ume u staklenicima, neobra|eni i nepokriveni plastenici, stara i neupotrebqiva mehanizacija, prazne {tale i poneka sviwa u memqivom sviwarniku.
Danas se na istom mestu mogu videti uzorane wive, zasa|eni i dobro opremqeni staklenici i plastenici, proizvodwa
rasada na elektri~nim termotepisima, velike zalihe sila`ne
hrane, prepuno prasili{te, pripremqeni objekti za uzgoj junadi i kvalitetna klanica. [ta se to dogodilo?
Kako su, za samo godinu dana, farma i ekonomija postale ogledni i udarni deo Vojne ustanove Morava iz Ni{a. O
pravom ekonomskom bumu, rezultatima u proizvodwi hrane,
strategiji razvoja i drugim pitawima razgovaramo sa direktorom Vojne ustanove Morava pukovnikom Negovanom Golubovi}em i upravnikom Vojne ekonomije Medo{evac Sr|anom Gaji}em.

REVITALIZACIJA PROIZVODWE
Zatekao sam ustanovu i ekonomiju govori pukovnik Golubovi} u tako lo{em stawu da je nekome trebalo platiti da bi
ih uzeo. Na ekonomiji je sve stalo, po~ev od proizvodwe povr}a
pa do uzgoja stoke. S druge strane, sve analize su govorile da
se poqoprivreda isplati i ustanovi i Vojsci.
Zato je Vojna ustanova Morava, juna pro{le godine, organizovala seminar na kome su u~estvovali najkompetentniji
qudi iz intendantske, veterinarske i sanitetske slu`be VSCG
i Direkcije za turizam i ugostiteqstvo, te profesori sa Poqoprivrednog i Veterinarskog fakulteta, koji su svojim elaboratima dokazali opravdanost ulagawa u razvoj ekonomije. Tada
je odre|ena strategija razvoja i trasiran put kojim }e se vojna

36

In`ewer poqoprivrede Sr|an Gaji} pored novih zasada...

ekonomija razvijati. Od ideje do realizacije je ~esto dug put,

ali to ne va`i za pripadnike vojnog kolektiva Morava, koji
su odmah prionuli na ra{~i{}avawe rastiwa, orawe osam
hektara neiskori{}ene ledine, opremawe napu{tenih objekata, unapre|ewe uzgoja sviwa, izgradwu prasili{ta i druge poslove.
Sredstva za revitalizaciju proizvodwe na ekonomiji, Vojna ustanova obezbedila je iz sopstvenih prihoda.
Neko vreme smo o~ekivali da Direkcija za turizam i ugostiteqstvo obezbedi beskamatni avans ka`e pukovnik Golubovi} koji bi omogu}io br`u i bezbolniju obnovu agrara, po{to
je poznato da se nov~ana sredstva u poqoprivredi sporo okre}u. Oni pomo} jesu obe}avali, ali je u stvarnosti nije bilo. Za
dosada{wi uspeh, ipak, neophodno je ista}i zasluge Komande
Kopnenih snaga i komandanata u ni{kom garnizonu.
Zauzvrat, qudi iz ustanove pripadnicima vojske obezbe|uju
sigurnu i kvalitetnu robu kojoj niko ne mo`e da konkuri{e cenom
i kvalitetom. Pro{irivawem kapaciteta vojne ekonomije i osavremewivawem proizvodwe oni `ele da ostvare i funkciju za{tite standarda stare{ina, vojnika i civilnih lica.

RASADI NA TERMOTEPISIMA
Vojna ekonomija Medo{evac prostire se na 36 hektara
izme|u sela Medo{evac, naseqa [qaka i aerodroma Ni{.
Prema re~ima upravnika Sr|ana Gaji}a, tokom ove godine iskoristi}e se maksimum raspolo`ivog zemqi{ta i to u prvom usevu
sadwom povr}a (celer, krastavac, krompir, kupus, crni luk,
{argarepa, paprika, paradajz, plavi patlixan, per{un, spana},
15. jun 2006.

PROFITABILAN POSAO
Ukupna ulagawa u razvoj proizvodwe na vojnoj ekonomiji su deset miliona dinara, a ukupna tr`i{na vrednost
svega {to se na woj proizvelo u proteklih godinu dana iznosi 100 miliona dinara. I laicima je jasno da govorimo
o dobrom profitu. Logi~no je postaviti pitawe pa za{to
se ranije nije pokrenula proizvodwa na ekonomiji?
Prethodnom rukovodstvu tvrdi pukovnik Golubovi}
kao da je odgovaralo da kupuju proizvode koje sada dobijamo sa ekonomije.
Jednogodi{wa praksa pokazala je da se efikasnim poslovnim potezima sve mo`e dovesti u red. Prema re~ima
pukovnika Golubovi}a, iskustva sa medo{eva~ke vojne ekonomije mogu}e je primeniti i na drugim vojnim ekonomijama
poput, recimo, Kara|or|eva.
U ovakvim poslovima va`no je da rukovodioci svih nivoa pru`aju li~ni primer, zato {to po pravilu za neuspeh
ima 1.001 razlog a za uspeh samo dva, a to su `eqa i voqa.
Samo tako se i mo`e objasniti da je Vojna ustanova Morava, i pored velikih ulagawa, pro{lu godinu zavr{ila sa
22 miliona dinara u plusu, isplatila sva potra`ivawa i
radnicima pove}ala plate za deset odsto.

Direktor Vojne ustanove

Morava pukovnik
Negovan Golubovi}

... a ovako je isti prostor izgledao pre godinu dana

tikvice, bundeva, cvekla, lubenica, karfiol), dok }e se po ubirawu letine isti prostor iskoristiti za sadwu drugog useva.
Povrtarske kulture gaje se u za{ti}enom prostoru poput staklenika i plastenika, uz kori{}ewe najsavremenijih metoda kao
{to su sistem navodwavawa kap po kap i zastirawe zemqi{ta
mal~ folijom.
Ciq sadwe u plastenicima je proizvodwa ranog povr}a, dobrog kvaliteta, i to u periodu kada je to veoma unosan i profitabilan posao. U povrtarsku proizvodwu ulo`i}e se ove godine

OPRAVDANOST POSTOJAWA
O uspe{nom poslovawu Vojne ustanove Morava
svedo~i podatak da je sopstvenim sredstvima izgradila
40 kantina i adaptirala 16 restorana u klubovima Vojske. U ratnoj 1999. godini, Morava dokazuje potpunu
opravdanost svog postojawa tako {to i u ratnim uslovima
izvr{ava zadatke snabdevawa vojnih jedinica, raspore|enih na teritoriji Kosmeta. U ratu je pretrpela i ogromnu {tetu, po{to joj je poru{eno vi{e od pola gra|evinskih objekata.
Danas, Morava, sa 18 kantina, sedam restorana,
tri restorana zatvorenog tipa, samouslugom, diskontom,
Vojnom ekonomijom Medo{evac i autokampom Qubi~evac, ima realne osnove za uspe{no poslovawe.

dva i po miliona dinara za nabavku semena, pesticida i ambala`e, a o~ekuju se prinosi od najmawe 300
tona povr}a.
Na ekonomiji je obnovqeno i prasili{te u kome se trenutno nalaze 21 krma~a i
200 prasi}a. Sada je
to savremeni objekat
sa grejawem i ventilacijom. Od juna }e
po~eti da saniraju
objekat za tov junadi, dok se ve} uveliko priprema kabasta sto~na hrana za tu namenu. Uzgoj junadi na vojnoj ekonomiji, ina~e,
nije postojao u posledwih deset godina. Sa razvojem sto~arske
proizvodwe, za`ivela je i klanica. Zanimqivo je da gotovo isti
broj qudi obavqa poslove uve}anog obima proizvodwe, uz naravno ve}e zalagawe i motivaciju. Isti radnici su se preko no}i preporodili, a dodatno su motivisani kada je ekonomija po~ela da se obnavqa.
Stvoreni su i mnogo boqi uslovi za rad. Dovoqno je u}i u
staklenike i pogledati proizvodwu rasada na elektri~nim termotepisima. Kori{}ewe sterilnih podloga za setvu i kvalitetnih semena garantuje zdrav i kvalitetan rasad, od ~ega zavisi i
ukupan prinos. Stru~waci ka`u da je ovakav na~in proizvodwe
jedinstven u Srbiji i da se ne mo`e na}i ni na poznatim poqoprivrednim dobrima. To je jo{ jedan pokazateq da je Vojna ekonomija Medo{evac za samo godinu dana pro{la te{ko zamisliv put, od potpune stagnacije i nazadovawa do razvijawa savremene poqoprivredne proizvodwe, koja je po nekim elementima najboqa u zemqi.
Zoran MILADINOVI]

37

ZA[TITA

N E J O N I Z U J U ] A Z R A ^ E WA

T I HA
OPASNOST

Snimio D. BANDA

Izlagawe radioaktivnim zra~ewima je,

sa stanovi{ta uticaja na zdravqe qudi,
vi{estruko i neuporedivo opasnije od
izlagawa nejonizuju}im zra~ewima, ali i
nejonizuju}a zra~ewa mogu izazvati neke
specifi~ne reakcije kod `ivih organizama.
Dodu{e, jo{ uvek nema potpunih nau~nih
obja{wewa za te pojave, pa su i mi{qewa
stru~waka o {tetnosti nejonizuju}ih zra~ewa
dosta podeqena.

38

15. jun 2006.

ntenzivni razvoj nauke u posledwe tri decenije dovodi do

toga da ~ovek sve vi{e prihvata i nove tehnologije koje koriste razne vrste zra~ewa. Zajedno sa tim pojavilo se i nezaobilazno pitawe kako se i koliko za{tititi od mogu}ih
nepotrebnih i prekomernih izlagawa, pogotovo imaju}i u
vidu {tetne efekte zra~ewa na zdravqe qudi. Tragi~na iskustva ~ove~anstva zbog masovne primene nuklearne energije (dovoqno je pomenuti samo bombardovawe Hiro{ime i Nagasakija u
Japanu 1945. godine i havariju nuklearnog reaktora u ^ernobiqu 1986. godine) ubrzala su razvoj za{tite od jonizuju}ih zra~ewa, tako da se o izvorima, rizicima i efektima takvih zra~ewa
vi{e zna nego o bilo kojem drugom toksi~nom agensu. To se ne mo`e re}i i za nejonizuju}a zra~ewa, koja su tek odnedavno postala
predmet pa`we stru~waka i {ire javnosti.
Prema dosada{wim saznawima, izlagawe jonizuju}im (radioaktivnim) zra~ewima je, sa stanovi{ta uticaja na zdravqe qudi,
vi{estruko i neuporedivo opasnije od izlagawa nejonizuju}im zra~ewima, ali i nejonizuju}a zra~ewa (posebno elektri~na, magnetna
i elektromagnetna poqa) mogu izazvati specifi~ne reakcije kod
`ivih organizama. Dodu{e, nema jo{ potpunih nau~nih obja{wewa
za te pojave i struwaci su u pogledu {tetnih dejstava nejonizuju}ih
zra~ewa dosta podeqeni. Ta pitawa, nesumwivo, iz dana u dan dobijaju na zna~aju, odgovori su sve slo`eniji, a za potpun }e, o~igledno, trebati jo{ dosta vremena. To je bio razlog da razgovaramo sa najodgovornijim qudima za za{titu od nejonizuju}ih zra~ewa
u Ministarstvu nauke i za{tite `ivotne sredine i na Vojnomedicinskoj akademiji kako bismo, makar delimi~no, razre{ili neke
nedoumice i ukazali na ono {to se u na{oj zemqi preduzima radi
za{tite od podmuklog i potencijalno opasnog protivnika.

OPREZAN PRISTUP

DAQE OD MOBILNIH TELEFONA

[tetna delovawa EM zra~ewa su termi~ka i nadra`ajna
(iritiraju nervni sistem) i naj~e{}e se odnose na visoke nivoe elektri~nog i magnetnog poqa u podru~ju prenosa elektri~ne energije i radio-prenosa. Radi spre~avawa negativnih efekata polazi se od na~ela predostro`nosti, zbog ~ega
su grani~ne vrednosti i do pedeset puta ni`e od onih pri kojima se {tetno delovawe javqa. Dugotrajno delovawe poqa niskih nivoa nije dovoqno ispitano, pa se ne mo`e sa sigurno{}u re}i da li dovodi do te{kih oboqewa. O tom pitawu ima
dosta suprotnih mi{qewa. U praksi je, svakako, preporu~qivo ne izlagati se nepotrebno izvorima nejonizuju}ih zra~ewa. Na primer, nije dobro dr`ati mobilni telefon uz telo.
I kada ne razgovaramo, mobilni telefon stalno radi na kontrolnim kanalima, {to zna~i da popularni mobilwak zra~i
dva vata neprekidno, a to sigurno nanosi ve}u {tetu od, recimo, antene bazne stanice na udaqenosti od dvadeset metara.
Zra~ewe kod ra~unara je minimalno, ali se kompjuterima i televizoru ne treba pribli`avati na udaqenost mawu od 2-3 dijagonale tih ure|aja. Ne treba se izlagati poqima dalekovoda, kao {to nije svejedno da li koristite
obi~ne sijalice ili neonke. Neonke su boqe, jer emituju mnogo mawe infracrveno zra~ewe. Ne treba zaboraviti na kumulativna ili zbirna dejstvo nejonizuju}ih zra~ewa, koja sigurno postoje, mada se ne zna koliko su ona izra`ena.

Snimio G. STANKOVI]

Osnovna podela zra~ewa vezana je, naj~e{}e, za mogu}i efekat jonizacije, koji nastaje zbog izlagawa materije zra~ewu. Tako
se sva zra~ewa dele na dve kategorije: jonizuju}a, poznatija kao
radioaktivna (sva elektromagnetna zra~ewa sa energijom fotona
iznad 12,4 eV), i nejonizuju}a, koja obuhvataju spektar elektromagnetnih zra~ewa koja imaju energiju fotona mawu od 12,4 eV.
Jednostavnije re~eno, u nejonizuju}a zra~ewa spadaju ultraqubi~asta ili ultravioletna, vidqiva (sve {to vidimo), infracrvena
(izvori toplote poput sunca, pe}i, solarijuma, sijalica), radiofrekvencijska (u sistemu telekomunikacija) i laserska zra~ewa

(uski snop koji nosi ogromnu energiju), ali i elektromagnetska poqa niskih frekvencija (provodnici elektri~ne energije, telefonsko-telegrafski vodovi) i ultrazvuk (u medicinskoj dijagnostici,
locirawu brodova i podmornica).
Radi ispitivawa rizika zbog izlagawa stanovni{tva nejonizuju}im zra~ewima, Svetska zdravstvena organizacija je pokrenula dva kapitalna projekta, u koja su ukqu~ena najve}a svetska imena iz te oblasti. Prvi je INTERSUN global UV projekt, ~iji je osnovni ciq prikupqawe dobijenih rezultata iz celog sveta
i na osnovu kojeg je u~iwena revizija preporuka u oblasti za{tite od ultravioletnog zra~ewa od Me|unarodne komisije za za{titu od nejonizuju}eg zra~ewa (ICNIRP). Drugi je Internacionalni EMF projekt, koji se bavi pitawima vezanim za rizike zbog iz-

39

ZA[TITA

ULTRAVIOLETNA ZRA^EWA
U spektru nejonizuju}ih zra~ewa posebno su zanimqiva
ultravioletna, koja imaju korisna svojstva, ali znaju da budu i veoma {tetna. U Rusiji lekari koriste ultravioletne
zrake za le~ewe upale grla, zato {to uni{tavaju bakterije
i viruse. S druge strane, neumereno kori{}ewe ultravioletnih lampi i solarijuma u kozmetici je veoma opasno, zato
{to ~esto dovodi do raka ko`e. Javnost je posledwih godina
dosta saznala i o postojawu ozonskih rupa (najve}a ozonska rupa se nalazi iznad Atlantika), {to je naziv koji ozna~ava naru{enost ozonskog omota~a. Otud i opasnost od ultravioletnih zraka koji sada bez prepreka ulaze u zemqinu
atmosferu i mogu da budu veoma {tetni za ko`u i o~i.
lagawa stanovni{tva elektri~nim, magnetnim i elektromagnetnim poqima. Rezultate EMF projekta treba o~ekivati naredne godine, posle ~ega }e se, najverovatnije, pristupiti reviziji referentnih nivoa izlagawa. U me|uvremenu ICNIRP preporu~uje takozvani oprezan pristup, koji podrazumeva i izradu zakonske regulative na nacionalnom nivou u smislu ograni~avawa ulaska,
rada ili boravka u zonama u kojima je nivo poqa ve}i od propisanih referentnih vrednosti.
Nejonizuju}a zra~ewa jesu mawe opasna od jonizuju}ih
ka`e savetnik u Odseku za za{titu od jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i za{tite `ivotne sredine
Republike Srbije Boris Juri} ali se ne smeju potceniti, jer nebriga mo`e dovesti do katastrofalnih posledica. Zahtevi da se
ta oblast zakonski uredi potpuno su opravdani, i to su napredne
dr`ave ve} u~inile u posledwih dvadesetak godina.
Prema dostupnim podacima, regulativa za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa je u zemqama EU dosta fragmentisana, {to potvr|uje i studija Evropskog komiteta za elektrotehni~ku standardizaciju (CENELEC), iz koje se vidi da postoji vi{e od 130 zakona, pravilnika, standarda i preporuka koje su donele pojedine
zemqe ~lanice. Poseban zna~aj ima preporuka Saveta Evrope iz
1999. godine, zato {to propisuje granice izlagawa EM poqima.
Na{a zemqa ula`e napore da ne ostane izvan svetskih tokova, o
~emu svedo~i i Nacrt zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa,
koji je po~etkom aprila upu}en Vladi Republike Srbije radi usvajawa u skup{tinskoj proceduri.
Nacrt pomenutog zakona bazira se na dosada{wim saznawima iz oblasti za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa i na podacima iz regulativa EU i drugih zemaqa (SAD, Kanada, Japan, Australija). Tim zakonom je predvi|eno da se na naj{iroj osnovi i

Boris Juri}, savetnik za za{titu od nejonizuju}ih zra~ewa

u Ministarstvu nauke i za{tite `ivotne sredine

na sveobuhvatan na~in urede na~ela, uslovi i mere za{tite

zdravqa qudi i `ivotne sredine od {tetnog dejstva nejonizuju}ih
zra~ewa, nadzor nad sprovo|ewem tih mera i odgovornost.
Dono{ewe Zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa je
neophodno tvrdi Boris Juri} jer je stawe u toj oblasti nezadovoqavaju}e i stalno se pogor{ava. Sada se izvori nejonizuju}ih zra~ewa uveliko koriste nekontrolisano. Dono{ewe Zakona spre~ilo bi i nekontrolisan uvoz izvora nejonizuju}ih zra~ewa koji mogu da ugroze zdravqe qudi i ~ije kori{}ewe nije dozvoqeno u drugim zemqama.

PRITU@BE GRA\ANA
Dve va`ne ~iwenice su, u pretposledwoj dekadi pro{log veka, nametnule potrebu da se oblast nejonizuju}ih zra~ewa zakonski uredi. Naime, razvoj tehnike i tehnologije doveo je do enormnog porasta broja korisnika EM spektra i prodora u frekventne
oblasti koje su bile relativno slabo eksploatisane (GSM, satelitske veze, radio i TV prenos, optoelektronika, laseri, i drugo). Istovremeno su i istra`ivawa ukazala na zakqu~ak da elek-

Institut za medicinu rada VMA, rukovalac Neboj{a Pe{i},

lekar @ivomir Radojkovi} i pukovnik Dragan Aleksi} pored ure|aja
za merewe radio-frekvencijskih zra~ewa

40

15. jun 2006.

INDIVIDUALNE MERE ZA[TITE

Institut za medicinu rada VMA - rukovalac Neboj{a Pe{i},

lekar @ivomir Radojkovi} i pukovnik Dragan Aleksi} pored ure|aja
za merewe radio-frekvencijskih zra~ewa

tromagnetna zra~ewa imaju {tetni zdravstveni uticaj na stanovni{tvo, i to po vi{e raznih parametara, kao {to su vrsta emitera, frekvencija, vrsta rada, nivo zra~ewa, udaqenost od izvora,
osetqivost populacije ili akumulacija. Tim problemima se kod
nas bavi vi{e institucija, ali te`i{ni zadaci dono{ewa strate{kih dokumenata, analize uticaja izvora nejonizuju}ih zra~ewa
na zdravqe qudi i sprovo|ewa mera za{tite su u nadle`nosti
Odseka za za{titu od jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i `ivotne sredine Republike Srbije, na ~ijem ~elu
je Slavi{a Simi}. Na stru~wacima iz tog odseka je i da, posle
usvajawa Zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa, izrade podzakonske akte i obezbede implementaciju zakona u praksi.
Zanimqivo je da Upravi za za{titu `ivotne sredine godi{we stigne vi{e od 50 pritu`bi gra|ana, koji tra`e intervenciju dr`ave radi za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa. Najvi{e pritu`bi se odnosi na blizinu trafo-stanica, dalekovoda i baznih
stanica mobilne telefonije. Tako se nedavno gra|anin iz Beograda (Kumodra{ka ulica) `alio da je nivo EM poqa u wegovom
stanu previsok zbog blizine razvodnih postrojewa u hodniku.
Uprava je dala nalog Institutu u Vin~i da obavi merewe, kojim
je, zaista, utvr|en pove}an nivo magnetne indukcije u de~joj sobi,
ali ispod zakonom propisanih vrednosti. Da nije bilo tako,
Uprava bi imala pravo da tra`i izme{tawe, uklawawe ili smawewe snage izvora nejonizuju}eg zra~ewa. Pomenuti postupak nije neuobi~ajen, mada je ispravnije da se gra|ani obrate inspektoru za za{titu `ivotne sredine op{tine ili okruga u kojem `ive. Treba znati da postoji ne{to {to je zate~eno stawe, koje je
veoma te{ko (~itaj skupo) mewati, ali ono {to se mo`e uraditi
jeste da se novosagra|eni objekti moraju pridr`avati propisanih grani~nih vrednosti vezanih za nejonizuju}e zra~ewe.
Profesionalno izlagawe nejonizuju}im zra~ewima nije
predmet zanimawa Nacrta zakona, mada treba re}i da su grani~ne vrednosti odre|ene i wih kontroli{e Ministarstvo rada,
zapo{qavawa i socijalne politike. Zanimqivo je da zakon koristi na~elo srazmernosti, po kome je primena izvora jonizuju}ih
zra~ewa opravdana ako daje ve}u korist od procewene {tete.
To je razlog tvrdi Boris Juri} {to se u svim zakonima
grani~ne vrednosti ne odnose na primenu nejonizuju}ih zra~ewa
u odbrani, za{titi stanovni{tva, medicinskoj terapiji i dijagnostici.

Nejonizuju}im zra~ewima se u ve}oj ili mawoj meri bave Laboratorija Za{tita iz Instituta za nuklearne nauke Vin~a, Institut za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, Institut za medicinu rada i radiolo{ku za{titu Dr Dragomir Karajovi}, Institut za fiziku beogradskog Prirodno-matemati~kog fakulteta i
druge ustanove. Posebno nas je zanimalo da saznamo ne{to vi{e o
merama za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa u Vojsci Srbije i Crne
Gore, pogotovo u svetlu saznawa da vojni sastavi koriste radarske
sisteme i radio-stanice velike snage. Nema sumwe da se qudi koji
mogu da odgovore na ta pitawa nalaze u Institutu za medicinu rada
VMA, koji ve} godinama istra`uje fizi~ke, hemijske i biolo{ke
{tetne faktore u `ivotnoj i radnoj sredini. Po re~ima na~elnika
odeqewa za ispitivawe uslova radne sredine pukovnika Dragana
Aleksi}a, taj kolektiv, pored buke, vibracija i jonizuju}ih zra~ewa,
neprekidno prati i izvore nejonizuju}ih zra~ewa, i to najvi{e u
oblasti radio-frekventnog i mikrotalasnog (radarskog) zra~ewa.
Merewa u jedinicama VOJIN i PVO ka`e pukovnik Aleksi} ukazuju da su izmerene vrednosti na radarskim ure|ajima
ispod granice za profesionalno izlagawe. Pored redovnih merewa, mi obavqamo i periodi~ne zdravstvene preglede, koji su,
ipak, pokazali da lica izlo`ena mikrotalasnom zra~ewu do`ivqavaju specifi~ne promene na o~nom so~ivu, {to je po pravilniku priznato kao profesionalna bolest. Mere za{tite u radarskim jedinicama su sveobuhvatne i podrazumevaju {to mawe
izlagawe zra~ewu, spre~avawe {irewa zra~ewa od izvora do
~oveka, pove}awe rastojawa od izvora, ograni~avawe boravka u
zoni opasnog zra~ewa, upotrebu li~nih za{titnih sredstava
(odela, kapuqa~e, {titnici za lice i za{titne nao~are).
Dobro je {to dru{tvo u celini i odbrambeni segment posve}uju sve ve}u pa`wu za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa. Va`no je i
informisati stanovni{tvo o realnim opasnostima od nejonizuju}eg zra~ewa, pri ~emu senzacionalisti~ki napisi pojedinih medija nisu od velike pomo}i. Usvajawe Zakona u skup{tinskoj proceduri predstavqa dobar put da se ta oblast uredi kroz kreativnu implementaciju zakona, a na svakom pojedincu je da proceni
opasnost i odredi individualne mere za{tite. Sigurno je da odre|ena opasnost od nejonizuju}eg zra~ewa postoji. Uostalom,
zra~i i sam prirodni fon, dok ve{ta~ki faktori pove}avaju nivo nejonizuju}eg zra~ewa kojem smo izlo`eni. Nema razloga da se
stvara panika, ali oprez u izlagawu izvorima nejonizuju}eg zra~ewa treba da postoji ka`e pukovnik Aleksi}.

NACRT ZAKONA
U izradu Nacrta zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa
krenulo se 1997. godine. Na wemu je radila ekspertska radna grupa
koju ~ine dr Miroslav Hrwak (VMA), dr Aleksandar Fotev (VTI),
pravnik Gordana Petkovi} i elektroin`ewer Boris Juri}. Dono{ewem zakona odredi}e se na~ela, uslovi i mere za{tite zdravqa
qudi i za{tite `ivotne sredine od {tetnog dejstva nejonizuju}ih
zra~ewa i stvori}e se neophodan okvir za izradu nekoliko pravilnika kojima }e se detaqno regulisati rad izvora, grani~ne vrednosti, monitoring, periodi~na kontrola, obaveze korisnika emitera
i lica ovla{}enih za kontrolu i nadzor zra~ewa. Sve su to mere
kojima }e se precizno odrediti izlagawe elektromagnetnom zra~ewu i posti}i da nivo izlagawa stanovni{tva bude sveden na minimum. Kona~no definisawe problema za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa omogu}i}e da ta oblast postane integralni deo korpusa za{tite `ivotne sredine, te da svi zainteresovani subjekti preuzmu
svoj deo odgovornosti po sili zakona, a ne dobre voqe. Zakonsko
regulisawe je u punoj saglasnosti sa direktivama i preporukama
me|unarodnih institucija (Savet Evrope, CENELEC i ICNIRP) i ozna~i}e korak bli`e evropskim integracijama i modernoj pravno ure|enoj zemqi. Predvi|eno je da prelazni period posle usvajawa zakona traje tri godine.
Zoran MILADINOVI]

41

U POSETI

Qubomir Aleksi} (levo): Ekotraka kre}e iz In|ije

KAD PENZIJA NIJE KRAJ RADNOG VEKA

PRED
Znawe ste~eno u Prismi
omogu}ilo je potpukovniku
Qubomiru Aleksi}u,
doskora{wem
rukovodiocu odeqewa za
marketing u Tehni~kom
opitnom centru, da se
upusti u proizvodwu
ekolo{kih traka za
pakovawe i tako pokrene
veoma perspektivan
porodi~ni posao

42

NOVIM
IZAZOVOM

osle tri decenije uzornog rada u namenskoj industriji i Tehni~kom opitnom centru, potpukovnik Qubomir Aleksi}, diplomirani ma{inski in`ewer, na{ao se pred jednom od najte`ih, ali, za dana{we vreme, po svemu sude}i, i neizbe`nih dilema. Za penziju je bilo rano, a za novi korak u profesionalnom napredovawu vi{e, kako je te, 2004. godine,
mislio, nije bilo vremena. Tra`e}i izlaz iz nebranog gro`|a,
procenio je da mu tek ustanovqeni program obuke oficira za civilna zanimawa Prisma nudi {ansu za novi po~etak. I nije se
puno dvoumio.
- Posle dugogodi{weg dokazivawa u Novom Travniku, na poslovima programirawa i razvoja u Fabrici za proizvodwu naoru`awa i vojne opreme Bratstvo, pri kraju profesionalne karijere, bio sam rukovodilac grupe za marketing u Tehni~kom opitnom centru. Radio sam na promociji svestranih potencijala na{e ustanove u procesu ispitivawa kvaliteta tehni~kih proizvoda i etalonirawa merne opreme za potrebe civilnih firmi, rukovodio predstavqawem TOC-a na Sajmu naoru`awa i vojne
opreme Partner 2004, u Beogradu. Tehni~ki opitni centar je ve}
posedovao sertifikat o standardu ISO 9001, {to nam je omogu}avalo hrabriji i povoqniji nastup na tr`i{tu, pa se od nas u
marketingu o~ekivalo da taj prodor i osmislimo. Ali, TOC je,
kao i cela vojna organizacija, veoma rigidan, te{ko pokretqiv,
spor, pa su se neke ideje zaustavqale i slamale na samom po~et15. jun 2006.

kih firmi. Svojim kvalitetom,

ku. Pored toga, tekao je i proces
ekolo{kim karakteristikama i
reforme vojske koji je doveo do
DOKAZAO SE I U INOSTRANSTVU
jednostavnom primenom, nova
promene rukovodstva i u mom koKao stru~wak novotravni~ke fabrike naoru`awa i
samolepqiva traka za zatvaralektivu, a na ~elo te cewene vojvojne opreme Bratstvo Qubomir Aleksi} je proputovao
we kartonske ambala`e izazvanoistra`iva~ke ustanove do{ao
desetak zemaqa u kojima je sticao znawa, ali i u~io druge
la je pa`wu i inostranih partje ~ovek koji je forsirao mla|e
onom {to je najboqe znao. Tako je, osamdesetih godina pronera, pa je novoosnovano predstru~wake, `eqne dokazivawa i
{log veka, bio u Nema~koj, Danskoj, [vajcarskoj Ma|aruze}e Ekotraka uskoro postanovih uspeha, tako da za mene i
skoj, ^ehoslova~koj, Gr~koj, Iraku, Egiptu. U nekim od tih
lo i ekskluzivni zastupnik itamoje vr{wake vi{e nije bilo mezemaqa bio je i vi{e puta, prenose}i iskustva stru~waka
lijanske firme za proizvodwu
sta i prave {anse. Ili sam ja to
na{e namenske industrije, sve do skoro veoma poznate i
dispenzera i ma{ina za pakovatada tako video. Zato sam odlucewene u svetskim razmerama.
we. Projekat kojim je Qubomir
~io da podnesem zahtev za odlaAleksi}, kao jedan od prvih pozak u prevremenu penziju.
laznika Programa za obuku
Odluku potpukovnika Alekoficira za civilna zanimawa,
si}a da napusti aktivnu vojnu sluDRAGOCENO DRU@EWE
hteo tek da zadovoqi formu, od`bu porodica, ipak, nije primila
Posle tri decenije rada u vojsci potpukovnik Qubonosno okon~a osposobqavawe u
hladnokrvno. Mnogo je godina,
mir Aleksi} svoje bogatstvo meri brojem prijateqa i klaPrismi, izrastao je u mozaik sa
mnogo napora i mnogo te{ko}a
si}a. Ima ih u svakom delu nekada{we Jugoslavije. Oni
sve ve}im brojem kamen~i}a.
ostalo iza wih, pa je neprijatno
najverniji i najvredniji i danas su s wim, ili pored wega.
Ve} posle prvih prakti~nih
iznena|ewe, ~inilo im se, do{lo
Mada nisu obavezno iz vojske. Svakog utorka igraju fudkoraka na realizaciji ambicioprevi{e brzo. Ali, samo naizbalsku utakmicu dokazuju}i se na terenu i van wega, za kazne ideje, projekat se odvojio od
gled. Jer, iza te, pomalo ishitrefanskim stolom. Bez tog stola, upozorava potpukovnik
svog tvorca, uzleteo i nadvisio
ne i neo~ekivane odluke oficira
Aleksi}, ne mo`e da se sklopi ni jedan dobar posao. U to
ga. Potpukovnika Aleksi}a je
pred penzijom, krilo se duboko
se uverio i po napu{tawu Tehni~kog opitnog centra u kome
uhvatio strah. Nije bilo dovoqpromi{qawe nivoa ste~enog znaje radio sve do odlaska u penziju.
no novca, svoju u{te|evinu je powa, li~nih mogu}nosti, sveukupnih
tro{io na registraciju firme,
okolnosti i sposobnosti za efiprijateqi i ro|aci su pomogli
kasan odgovor na nove izazove.
koliko su mogli, a inostrani
Potpukovnik Aleksi} se nije
PRISMA JE POMOGLA
partner je ve} nudio ma{ine.
predavao. U svoje pluseve ubro- Bio je to kqu~ni momenat u
jio je diplomu ni{kog Ma{inskog
Program Prisma predstavqa jednu od prekretnica u
realizaciji ideje. Zbog besparifakulteta iz 1978. godine, teo`ivotu Qubomira Aleksi}a. Ste~eno znawe i ve{tine,
ce sve je moglo da propadne. Iarijsko i prakti~no znawe u oblaneophodne za rad u oblasti menaxmenta, omogu}ili su mu
ko je uspeh bio pred vratima, trsti namenske industrije, sticano
da uspe, da se bez bojazni, hrabro i bez rizika, upusti u
`i{te je naprosto vapilo za
tokom dvanaestogodi{weg rada u
avanturu zvanu preduzetni{tvo. Tokom petsto ~asova baovim proizvodom, kontaktirao
zemqi i inostranstvu, odli~no
zi~ne i specijalisti~ke obuke, saznao je mnogo toga {to
sam ve} mnogo firmi zainterevladawe engleskim jezikom i ranije znao kao ma{inski in`ewer. Od osnova organizacisovanih za moju ekolo{ku traku,
~unarima, kurs za overava~a sije, ekonomike, finansija i ra~unovodstva, preko upravqazapelo je oko para. Mnogo su mi
stema kvaliteta iz 2001. godine,
wa qudskim resursima, strate{kog menaxmenta, upravqapomogli profesori s Fakulteta
strast za dokazivawem i smelo
wa projektima, do proizvodnog i operacionog menaxmenorganizacionih nauka, uvideo
suo~avawe s konkurencijom. Mita. [ansu oficira koji po|u wegovim stopsma vidi u ansam da je wihovo interesovawe
nusa, posle tromese~nog kursa u
ga`ovawu na poslovima rukovo|ewa. Tu su oficiri, ka`e,
za ostvarivawe moje ideje bilo
Prismi, nije ni bilo. Jer tu je nanajosposobqeniji.
zaista iskreno, motivisano `eu~io ono {to nije znao u oblasti
prodaje i marketinga. Shvatio je da ambala`a, ponekad, prodaje qom da uspem, da time doka`em i kvalitet programa Prisma. Nekako smo se izvukli iz {kripca i danas mogu da ka`em da smo uspeproizvod mnogo efikasnije od samog kvaliteta robe.
- Na po~etku sam strepeo od mogu}nosti da me ne prime u li, u velikoj meri, zahvaquju}i i wima. Danas ekolo{ku lepqivu
Prismu, po{to sam zavr{io civilni fakultet, a ne Vojnu akade- traku, koja omogu}uje superiornu za{titu proizvoda, profesionalmiju. Ali, moja procena da u prvoj generaciji ne}e biti dovoqno ni na~in zatvarawa kartonske amala`e, stvarawe prepoznatqipolaznika, pokazala se ta~nom, tako da sam, ipak, u{ao u taj pro- vog imixa proizvo|a~a i efikasnu za{titu `ivotne sredine, ispogram. Izme|u tri oblasti, proizvodwe, prodaje i usluga, oprede- ru~ujemo firmama poput Frikoma, Aleve, Neoplante, Juholio sam se za prodaju, jer sam o proizvodwi ve} dosta znao, a ra, FloridaBela, Fabrisa, suboti~ke Mlekare
Se}aju}i se nekoliko prethodnih meseci i neprekidne borbe
usluge me nisu interesovale. Moja ideja je bila da neki od mnogobrojnih proizvoda, kvalitetnim i sveobuhvatnim marketingom, po- s tr`i{nim vetrewa~ama, vlasnik i direktor Ekotrake diplomiku{am da uspe{no prodajem. Posle izvesnog vremena, kada sam, rani ma{inski in`ewer Qubomir Aleksi} napomiwe da je bilo i
zahvaquju}i predava~ima, profesorima s Fakulteta organizaci- sticaja sre}nih okolnosti, poput onog kad je italijanski partner
onih nauka, stekao ve{tine neophodne za siguran nastup na tr`i- odlu~io da svoje ma{ine, uprkos svemu, o svom tro{ku dopremi u
{tu rada, promenio sam neke odluke i opredelio se za proizvod- Beograd i tako zapo~ne saradwu s novim, perspektivnim preduzewu, u stvari za kompletan lanac, od proizvodwe do prodaje. Pret- }em. Ili onda, kad je na Internetu na{ao poruku jednog velikog
proizvo|a~a hrane da je zainteresovan za ekolo{ku traku.
postavio sam, naime, da }u, na taj na~in, najlak{e uspeti.
Bilo je takvih momenata jo{, ali su na nesumwiv uspeh potBila je to tek jedna od pretpostavki i procena potpukovnika
pukovnika
Aleksi}a, ipak presudno uticale neke druge okolnoAleksi}a koje }e vreme, veoma brzo, da potvrdi. Posle svestranog ispitivawa tr`i{ta i analizirawa mogu}nosti ponude i po- sti. Pre svih, znawe koje poseduje, upornost kojom raspola`e i
tra`we, odluka je doneta, sa~iwen je biznis plan i ideja je po~e- spremnost da se izbori s novim izazovima.
la da dobija obrise realnosti. Ekolo{ka traka pokazala se kao
Du{an GLI[I]
proizvod za koji postoji veliko interesovawe ne samo malih proSnimio Z. PERGE
izvo|a~a, na koje je in`ewer Aleksi} najpre ra~unao, ve} i veli-

43

POVODI

Tradicionalna smotra pronalaza{tva

U ZNAKU

TESLE

Vi{e od stotinu inovatora iz zemqe i

inostranstva izlo`ilo je u galeriji
Etnografskog muzeja u Beogradu svoje
patente, tehni~ka unapre|ewa, pronalaske...
I ove godine se pokazalo da su beskrajni
putevi znawa i ma{te pronalaza~a, ali da
je krajwi ciq ostvarewe izuma najdu`i.
d 29. maja do 2. juna odr`ana je tradicionalna, 26. izlo`ba pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna
Pronalaza{tvo Beograd 2006. To je sedma takva smotra
sa me|unarodnim u~e{}em. Pokroviteqi su i ove godine bili Skup{tina grada, Privredna komora Beograda i Etnografski
muzej, a izlo`ba je odr`ana u galeriji tog muzeja.
Skup inovatora posve}en je 150-godi{wici od ro|ewa Nikole Tesle. Savez pronalaza~a Beograda vi{e decenija promovi{e ulogu i zna~aj dela tog velikana i sva zvani~na obele`ja i
priznawa Saveza u znaku su Tesle. Izlo`ba se ove godine odr`ava i u znaku u~lawewa u me|unarodnu asocijaciju pronalaza~a
IFIA koja okupqa 82 zemqe.
Stotinak inovatora rasprostrlo je pred posetioce svoje
izume, iskoristiv{i jednu od retkih prilika da promovi{u svoje

Ure|aj koji pomo}u

zvuka i svetla
spre~ava nasiqe
na stadionu

44

patente i privuku investitore. Jer najdu`i je put koji vodi od izuma do wegovog ostvarewa.
Neki inovatori su svoje snove i ostvarili i za svoje re{ewe
dobili nagradu Privredne komore Beograda. Re~ je o stru~wacima
iz Lole, koji su predstavili Postrojewe za sortirawe industrijskog komunalnog otpada. Projektovali su sortirnice za razne veli~ine od 50 do 500 tona na dan, a u Parizu su pro{le godine izradili najve}e postrojewe u Evropi. Ta sortirnica obra|uje 1.200
tona materijala (takva bi mogla da tretira otpad u celom Beogradu)
i ko{ta oko ~etiri miliona evra. In`ewer Slobodan Stojkovi} iz
Lole ka`e da bi male sortirnice mogle da se naprave po mawim
gradovima u Srbiji i tako re{i problem deponija. Za to ima interesa ali nema para jer najmawe postrojewe ko{ta milion evra.
Grupa autora iz Instituta tehni~kih nauka SANU osmislila
je ure|aje koji bi, na bazi aktivnog hlora, slu`ili za dezinfikovawe bazenske vode za kupawe, ili hlorisawe vode u vodovodima. Sirovina za aktivni hlor je morska so.
Puwa~ Stamenov M-05 A, autora pukovnika doc. dr Ivana
Stamenova sa Vojne akademije, pretrpeo je izmene. Za razliku od
ranijeg modela, novi je pojednostavqen, smawen i zapakovan u
drvenu ambala`u radi lak{eg no{ewa. Puwa~ je namewen za sve
vrste automatskih pu{aka na svetskom tr`i{tu u kalibrima
7,62 mm, 5,56 mm i 5,45 mm. Mogu ga koristiti vojne, policijske i specijalne jedinice, za brzo puwewe i bezbedno pra`wewe
magacina, a pogodan je i za jedinice u okviru mirovnih operacija
UN. Puwa~ }e proizvoditi Prvi partizan iz U`ica, a izum pukovnika Stamenova bi}e predstavqen i na sajmu NVO, koji se od
12. do 16. juna odr`ava u Parizu.

[ARM MALIH STVARI

Kako znati da li sijalice u dvori{tu ili svetlo na biciklu rade ili ne, dosetila se Dijana Rudi}, u~enica osnovne
{kole iz Mrkowi} Grada, a izum padstop inovatorke Gordane Lihovi} olak{ava i ubrzava fizikalnu terapiju padaju}eg
stopala. Vredne pogleda bile su i nao~are sa automatskim
zatvarawem Milana i Milenka Ka~avende. Zoran Ran|elovi}
bio je prakti~an i osmislio je podlogu koja se locira uz tastaturu i mi{, a predstavqa ~vrst oslonac za ruku u toku rada.
Miladin Nikoli} i wegov ~etrnaestogodi{wi sin Vojkan
napravili su U~ilo za prvake osnovne {kole. Ura|eno je u
obliku tankog dvokrilnog plakara koji u unutra{wosti ima 11
prizmati~nih {upqina u koje je postavqeno oko 50 delova za
po~etno obrazovawe dece. To mu je donelo nagradu Pedago{ki
inovator 2005. A osmaci Milo{ Zlatkovi} i Nemawa Kowik
bili su superaktuelni osmislili su ure|aj koji pomo}u zvuka
i svetla spre~ava nasiqe na stadionima.
Svoje vreme ~ekaju akumulatori za elektri~no vozilo
GTECHO 7459, autora Tanaska Treneskija, rotacioni motor
KROMUS, koji je osmislio prof. dr Milan \udurovi}, turbina
za kori{}ewe vetra i vode Svetozara Adamovi}a, ali i vetrewa~e autora Obrada Risti}a, koje koriste energiju vetra za pogon generatora struje i pogon pumpe na vodu.
Grupa autora iz Instituta Vin~a osmislila je jednostavan
i jeftin biosensor, koji slu`i za detekciju pesticida u vo}u i povr}u u laboratorijskim i vanlaboratorijskim uslovima, a prof.
dr Jelenka Savkovi}-Stevanovi} izumela je multifunkcionalni
ekstraktor, novi separacioni ure|aj za ekstrakciju jedne ili vi{e te~nih komponenata.
Autor dr Nenad Su{i} predlo`io je primenu novog geokonstrukcionog sistema pri sanaciji klizi{ta u urbanim sredinama, a Vladimir Najdanovi} iz Ikarbusa do~arao je kako gradski niskopodni solo i zglobni autobusi IK-112 N i Ik-218 N mogu
savremeno da izgledaju.
M. [VEDI]
Snimio G. STANKOVI]
15. jun 2005.

Godina dana rada Centra za dnevnu hirurgiju VMA

VI[ESTRUKE
PREDNOSTI
Tokom protekle godine u Centru za dnevnu
hirurgiju ura|eno je 3.717 operacija {to je
35 odsto od svih planiranih operacija
na VMA. @eqe su da se taj procenat pove}a
i da se samo najte`i pacijenti dugotrajnije
le~e na klinikama.
ednodnevna hirurgija se tek godinu dana izvodi u Centru za
dnevnu hirurgiju VMA (od 20. maja 2005) i za sada je to jedina ustanova te vrste u zemqi. @eqa osniva~a je da se
obavqa {to vi{e takvih planiranih operacija i da se dostignu veoma visoki svetski trendovi. Na primer u SAD se
uradi ~ak 85 odsto takvih operacija. VMA sa 3.717 izvr{enih
operacija, ili 35 odsto od svih planiranih, jo{ ne mo`e da se poredi, ali je za prvu godinu postojawa Dnevne bolnice i to dosta.
Osniva~ te hirurgije je general-major prof. dr Miodrag
Jevti}, a o onome {to je ~ini posebnom bilo je re~i na nedavnom sve~anom skupu.
Pukovnik dr Miroslav Dra{kovi}, na~elnik Centra za
dnevnu hirurgiju, smatra da su prednosti tih operacija vi{estruke - rano otpu{tawe i velika psiholo{ka dobit pacijenta,
dobar komfor, smawena cena le~ewa i {to je najva`nije, zna~ajno smawewe postoperativnih komplikacija. Operacije se zakazuju u ta~no odre|eno vreme, smawuje se lista ~ekawa, a hirurzi neprekidno moraju da usvajaju nove metode.
U Centru je zastupqeno vi{e vrsta hirurgija: o~na, vaskularna, abdominalna, plasti~na, ORL, maksilofacijalna, urologija, neurohirurgija i ortopedija, ali je staro pravilo da
nema uspe{ne operacije bez dobre anestezije. Pukovnik dr Nikola Filipovi}, ka`e da je protekle godine izvedeno 1.377 hi-

ZDRAVSTVO

ru{kih interencija u op{toj i regionalnoj anesteziji (tre}ina pacijenata je operisana u op{toj anesteziji) i da do sada
nisu imali komplikacije zbog kojih bi se
pacijenti zadr`ali du`e od 24 sata u bolnici.
Oftalmologija je perjanica Centra za
dnevnu hirurgiju i oni takve operacije rade
od 2003. Najzastupqenije su operacije katarakte i na kapcima, a ~ine se napori da se u
dnevnoj hirurgiji rade i operacije na zadwem segmentu oka. Pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, na~elnik klinike, isti~e
da od pre neku godinu zlatni standard u operaciji katarakte predstavqaju ultrazvu~ne
operacije. U wihovoj klinici je od 3.386
operacija katarakti (ura|enih od 1. januara
pro{le do 1. maja ove godine) 96,45 odsto
obavqeno tom metodom.
Posle oftalmologa u Dnevnoj bolnici su najvi{e posla imali vaskularni hirurzi. Pukovnik prof. dr Sidor Mi{ovi}
navodi da su tokom protekle godine le~ena 446 bolesnika, od kojih 89 operativno, a 357 konzervativno. Svi operisni su
pu{teni ku}i u roku od 12 sati (443), a samo su tri le~ena po principu jednodnevne
hirurgije. Ohrabruju}i rezultati pove}avaju broj pacijenata, pa se lekari spremaju za nove zahvate.
Kada je re~ o abdominalnoj i endokrinoj hirurugiji mnoge
procedure iz te oblasti koje su ranije ra|ene kao vi{ednevne,
stacionarne procedure, prema re~ima dr Mi{e Jovanovi}a,
mogu da se prilagode konceptu jednodnevne hirurgije. Tome je doprineo razvoj tehnologije, tehnike i anestezije. Laparoskopska
ili minimalna invazivna hirurugija ima za ciq lak i brz oporavak pacijenta, pa se i operacije `u~ne kese laparoskopskom
tehnikom izvode u dnevnim bolnicama. Naj~e{}e operacije iz
te oblasti koje se izvode u Centru su preponske kile i wih je za
godinu dana ura|eno 50.
Mala hirurugija se ~esto primewuje u maksilofacijalnoj, oralnoj hirurgiji i implantologiji. Broj hirur{kih intervencija u toj oblasti sprovedenih u dnevnoj bolnici za godinu
dana je 569, a u istom periodu 32 pacijenta su hospitalizovana. Profesor dr Smiqa Mati} navodi da se u toj klinici operi{u promene na ko`i lica, na usnama, obavqa imobilizacija
preloma vilice, biopsija limfnih `lezda vrata, ugra|uju implantati, zamenici za kost, hirur{ki zbriwava paradontopatija, ekstrahuju zubi i dr.
Konceptom dnevne hirurgije je plasti~na hirurugija dobila nov i {iri smisao jer, prema re~ima wenog na~elnika pukovnika dr Qubomira Panajotovi}a, postoji veliki broj pacijenata kod kojih intervencije mogu da se urade na taj na~in. To
su estetske operacije i one iz oblasti hirurgije {ake, tumorske hirurgije, malih rekonstruktivnih zahvata i dr. Me|u pacijentima koji su u VMA tretirani na taj na~in dominirale su
estetske korekcije o~nih kapaka i klempavih u{iju, operacije
kompresivnog sindroma medijanusa na {aci, a u dva navrata
uve}ane su dojke implantatima. Najve}i broj operacija ~ine
operacije mlade`a.
O~ekuje se da plasti~ne operacije postanu hit dnevne hirurugije, a od Centra da {iri i osavremewuje svoj rad.
M. [VEDI]
Snimio R. POPOVI]

45

SVET

VOJNA POLICIJA SAD U IRAKU

UNIVERZALNE
SNAGE
Vojna policija oru`anih snaga SAD
ima vrlo zna~ajnu ulogu u Iraku.
Brojni problemi uspostavqawa nove
civilne vlasti zahtevaju energi~no,
ali odmereno vojno delovawe.
Prema mi{qewu ameri~kih
stru~waka, vojna policija raspola`e
upravo takvim kvalitetima. Zato je,
osim za obavqawe vojnopolicijskih
poslova za potrebe ameri~kih
oru`anih snaga, anga`ovana i na
poslovima odr`avawa javnog reda i
mira, suzbijawa kriminala,
osposobqavawa i uvo|ewa u posao
nove ira~ke civilne i vojne policije,
ali i na obezbe|ewu organa za
transfer vlasti.

dmah posle okupacije Iraka borbene jedinice i weni komandanti suo~ili su se sa problemima bezvla{}a na celom prostoru, posebno u glavnom gradu Bagdadu. Op{ti haos koji rat
nosi omogu}io je nevi|enu pqa~ku svega {to se opqa~kati moglo. Gradove je zahvatio haos u kome je va`io zakon ja~eg.
Pqa~kalo se sve, ~ak i bolnice, a posebno su stradali muzeji i arheolo{ka nalazi{ta neprocewivog istorijskog nasle|a starih civilizacija. S druge strane, obi~an ira~ki narod o~ekivao
je da }e ameri~ke okupacione vlasti brzo uspostaviti red i za{tititi gra|ane od vandalizma i kriminalaca, organizovati lokalnu vlast i prepustiti je Ira~anima. Me|utim, nije bilo ba{
prema o~ekivawima. Protesti ira~kih gra|ana zbog sporog zavo|ewa reda, pqa~ki, nefunkcionisawa komunalnog sistema ponekad su prerastali u antiameri~ke demonstracije. Borbene jedinice, koje su se suo~avale sa demonstrantima, umesto da ih umire
ili rasteraju, nekoliko puta su nepotrebno otvarale vatru, ubiv{i pri tom vi{e stotina civila. Sigurno je da takva reakcija ameri~kih jedinica nije nai{la na odobravawe Ira~ana, ali ni posebno formiranog tima ameri~kih stru~waka zadu`enih za uspostavu nove vlasti u Iraku.
Na vi{e mesta, pa i u SAD, ~ule su se kritike zbog takvog pona{awa borbenih jedinica, sledilo je i pitawe da li oru`ane snage SAD u Iraku, pre svega KoV, kao nosilac dejstva i sada okupacije, imaju snage koje u tim situacijama mogu efikasno reagovati, ali
uz restriktivnu primenu sile. Odgovor je bio potvrdan, to je vojna
policija (VP).

ORGANIZACIJA
Svaki vid Oru`anih snaga SAD ima svoju vojnu policiju.
KoV kao najbrojniji ima i najve}i broj jedinica i pripadnika vojne policije. Ukupno, u vreme invazije na Irak (2003. godine) u aktivnom i rezervnom sastavu i Nacionalnoj gardi bilo je oko
35.000 pripadnika vojne policije. Od tog broja oko 22.000 nalazilo se u rezervi ili slu`ilo u jedinicama Nacionalne garde.

46

15. jun 2006.

NADZOR TRANSPORTA
U okviru preventivne za{tite ameri~kih snaga anga`ovanih u Iraku u lukama Antverpen (Belgija) i Bremerhaven (Nema~ka) pripadnici 5. bVP (CID) sprovodili su operativni nadzor nad transportima opreme koji su odlazili i stizali iz
Iraka. Rad je organizovan u neposrednoj saradwi sa policijom Belgije, Nema~ke i vojnom obave{tajnom slu`bom. U jednom
od brodova na|en je sakriven tovar ratnog plena oru`je,
name{taj, umetnine i eksploziv. Roba je bila namewena ilegalnom tr`i{tu u Belgiji, Nema~koj i Evropi.

M-1117 Gardian Armored Security Vehicles (ASVs) - oklopno vozilo

nameweno prvenstveno vojnoj policiji.
U Iraku je 130 takvih vozila u~estvovalo u dejstvima.

Dakle, samo je nekih 13.000 bilo aktivno u slu`bi KoV, svrstano

u {est brigada, ~etiri grupe kriminalisti~ke istra`ne slu`be
(CID) (grupe su jedinice ranga brigade), nekoliko samostalnih
bataqona i ~eta u aktivnim divizijama. Pokazalo se da je takvih
snaga, s obzirom na potrebe u Iraku, ipak malo. Planiranom popunom oru`anih snaga bilo je predvi|eno da se brojno stawe aktivnog sastava vojne policije pove}a. Prema najnovijim procenama, u okviru transformacije ameri~ke Kopnene vojske, od 2005.
do kraja 2007. godine, broju aktivnih pripadnika vojne policije,
ra~unaju}i i ranije pove}awe, prikqu~i}e se oko 5.000 qudi, uz
jo{ oko 5.000 koji }e biti u Nacionalnoj gardi i rezervi.
Neprekidno anga`ovawe ameri~ke vojske na kriznim podru~jima u Evropi (Bosna, Kosmet), Avganistanu i drugde, u akcijama
koje su prvenstveno imale policijski karakter (borba protiv terorizma, uspostavqawe i odr`avawe vlasti i vladavine reda i
zakona), razlog je masovnijeg anga`ovawa jedinica vojne policije.
Takve jedinice stekle su solidno iskustvo naro~ito u situacijama
uspostavqawa reda, mira i podr{ke novoj vlasti na podru~ju gde
su prethodno vladali ratni haos i anarhija, ali i suzbijawa kriminala u sopstvenim redovima.

ANGA@OVAWE
Za po~etnu akciju u napadu na Irak, neposredno ili posredno
anga`ovane su slede}e jedinice vojne policije oru`anih snaga SAD:
~ete vojne policije u sastavu anga`ovanih divizija KoV, komanda 18.
brigade VP iz sastav 5. korpusa stacioniranog u Evropi, 800. brigada VP iz rezerve KoV (namewena za obezbe|ewe ratnih zarobqenika), vi{e ~eta vojne policije iz sastava rezerve KoV i Nacionalne garde radi popune anga`ovanih bataqona VP, 2. bataqon vojne
policije Marinskog korpusa (mornari~ke pe{adije), ~ete vojne
policije iz anga`ovanih divizija Marinskog korpusa, jedinice vojne
policije logisti~kih komandi i organa KoV i Marinskog korpusa i

organi i jedinice Kriminalisti~ke istra`ne komande (Criminalist Investigation Command) KoV i istovetne komande Mornarice.
Ukupno je anga`ovano oko 4.500 pripadnika vojne policije
aktivnog i rezervnog sastava i Nacionalne garde KoV, te oko 750
pripadnika vojne policije aktivnog i rezervnog sastava Marinskog korpusa.
Tokom perioda od skoro tri godine u smenama su se izmewale skoro sve jedinice vojne policije aktivnog i rezervnog sastava
KoV, Nacionalne garde i Marinskog korpusa. Neke jedinice se i
po drugi put nalaze u Iraku.
Marinski korpus je u aktivnom sastavu imao samo jedan bataqon vojne policije (2. bVP/2. logisti~ke brigade/2. FSSG), koji je i
anga`ovan u Iraku. Uz ~ete vojne policije marinskih divizija i ~ete
i vodove pri logisti~kim elementima to je bilo nedovoqno za zadatke koje je trebalo obaviti. Zato je u zoni operacija dodeqenoj
Marinskom korpusu dejstvovao, kao oja~awe, bataqon vojne policije KoV (716. bVP). U analizi jednogodi{weg anga`ovawa vojne policije nadle`ne stare{ine iz rukovode}eg sastava Marinskog korpusa zakqu~ile su da Korpus raspola`e malim snagama vojne policije, da su i te male snage (~ete) razdeqene po delovima za obezbe|ewa logisti~kih elemenata, privremenih letili{ta avijacije, i sli~no, te da jednostavno ne mogu odgovoriti obavezama koje se stavqaju pred wih. Tako|e su iznele stav da je pomo} koju je pru`ila vojna
policija KoV bila zna~ajna i efikasna i da u narednom periodu po
tom uzoru treba organizovati i vojnu policiju Marinskog korpusa.
Zanimqivo je da je u Iraku, kao pomo} i podr{ka vojnoj policiji KoV na stranoj teritoriji, u zoni neposrednih borbenih
dejstava anga`ovana i vojna policija ameri~kog vazduhoplovstva
(slu`beni naziv je Air Force Security Force Vazudhoplovne snage
bezbednosti). Naime, za obezbe|ewe jedne baze (Camp Baccuca)
anga`ovana je i jedna me{ovita jedinica vojne policije vazduhoplovnih snaga ranga ~ete. To anga`ovawe pozitivno je iznenadilo
ve}inu pripadnika ameri~kog KoV u toj bazi.
Mo`e se re}i da, iako formalno podeqena po vidovima, uz
tradicionalni me|uvidovski rivalitet, vojna policija oru`anih

47

SVET
snaga SAD u Iraku, prvi put posle Vijetnamskog rata dejstvuje jedinstveno, pod funkcionalnom komandom na~elnika (Provost Marshal)
vojne policije Komande kopnene komponente koalicionih snaga.

ZADACI
Vojna policija je anga`ovana u okviru osnovnih namenskih zadataka, a to su: podr{ka manevru i pokretqivosti, za{tita snaga,
internacija lica i obezbe|ewe ratnih zarobqenika, odr`avawe
zakona i reda i suzbijawe kriminala. Naravno, te zadatke je obavqala i obavqa za potrebe svojih i koalicionih snaga, ali veoma
mnogo i na teritoriji, u funkciji okupacionih snaga. To se pre svega odnosi na zadatke odr`avawa reda i mira na javnim mestima,
spre~avawe kra|a, pqa~ki napu{tenih dr`avnih i javnih objekata,
arheolo{kih nalazi{ta i, naro~ito, osposobqavawe policije novih ira~kih vlasti.
U okviru podr{ke manevru i pokretqivosti snaga vojna policija je obezbedila na hiqade konvoja uglavnom logistike, te`i{no
od luke Basre do Bagdada, ali i drugih mesta gde su locirane baze
ameri~kih snaga. U po~etnoj fazi okupacije Iraka, zajedno sa drugim jedinicama, uspostavqeno je vi{e desetina kontrolnih punktova za kontrolu i usmeravawe kretawa sopstvenih snaga ali i
civila. Tako|e, vrlo ~esto su pra}eni i obezbe|ivani konvoji humanitarne pomo}i, timovi za civilne poslove tokom rada na terenu, a obavqano je i saobra}ajno
izvi|awe za potrebe sopstvenih komandi.
Odmah posle uspostavqawa baza za du`i boravak snaga, uspostavqen je sistem fizi~kog obezbe|ewa ~iji je nosilac vojna policija. Neprekidno se
obezbe|uju visoke vojne stare{ine (komandanti divizija i vi{i), ali i predstavnici ameri~ke vlasti u
poseti Iraku. U po~etku su obezbe|ivani i zvani~nici novouspostavqene ira~ke vlasti.
Prema objavqenim podacima vojna policija
je sprovela i obezbedila preko 60.000 ratnih zarobqenika i uhap{enih lica. Ove poslove je te`i{no obavqala 800. brigada vojne policije iz sastava rezerve KoV, kao specijalizovana jedinica
za ove zadatke. U centar pa`we svetske javnosti
do{la je nakon saznawa o zlostavqawu zarobqe-

nika i interniranih lica u zatvoru Abu Graib (Abu Ghraib). Po~etkom 2005. godine do novinara su do{li snimci na kojima se
vide pripadnici 800. brigade vojne policije, me|u kojima i nekoliko vojnika `enskog pola, kako poni`ava, seksualno i fizi~ki zlostavqa zatvorenike u zatvoru Abu Graib. Ovaj skandal je
pokrenuo lanac istrage ~iji je rezultat bio sudsko gowewe i ka`wavawe, mawim zatvorskim kaznama, svega nekoliko vojnika i
podoficira. Visoki oficiri, pre svih komandnt 800. brVP,
brigadni general Xenifer Karpinski i komandant 205. obave{tajne brigade, uz jo{ nekoliko oficira iz ove dve brigade su
pro{li samo sa disciplinskim kaznama. Krajem aprila 2006.
godine Vojno tu`ila{tvo je podiglo optu`nicu protiv potpukovnika Stivena Xordana, pomo}nika komandanta 205. obave{tajne brigade zbog zlostavqawa i maltretirawa zatvorenika u
Abu Gribu.
Javno objavqeni podaci o istrazi govore o tome da je jedan
od uzroka ovakvog pona{awa nedovoqna osposobqenost i op{ta
nepripremqenost pripadnika aktivnog i rezervnog sastava 800.
brVP za delovawe u ratnim uslovima. ^iwenica je da je ovaj
skandal zna~ajno ugrozio imix ameri~ke vojske u svetu pokazao
da ni demokratski kontrolisane oru`ane snage nisu imune od
drasti~nog kr{ewa ratnog me|unarodnog prava i qudskih prava
uop{te. Ako se tome doda i sli~no postupawe britanskih snaga u
rejonu Basre, postupawe prema zatvorenicima u zatvoru Gvanta-

Ameri~ki marinci i pripadnici

vojne policije Kopnene vojske
Pripadnici 115. ~ete vojne policije iz sastava
Nacionalne garde u Faluxi

GUBICI
Ukupni gubici jedinica vojne policije iz sastava svih
zemaqa iznose najmawe 105 pripadnika, ili oko 4 % ukupnog
broja poginulih. Prema podacima iz aprila 2006. godine
vojna policija KoV SAD je imala 70 poginulih i oko 200 rawenih i povre|enih vojnika, {to ~ini oko 3% ukupnog broja
poginulih ameri~kih vojnika. Vojna policija Vazduhoplovnih
snaga (ekspedicioni odred dejstvuje u sastavu KoV u obezbe|ewu baza) i imala je 4 poginula pripadnika. Jedinice vojne
policije koalicionih snaga imale su jo{ 28 poginulih od kojih 11 Britanaca (10,5% britanskih gubitaka) i 14 Italijana
(karabiweri - 50% italijanskih gubitaka). Broj poginulih
pripadnika vojne policije je verovatno i ne{to ve}i jer nema jasno navedenih podataka o poginulim pripadnicima vojne policije marinskog korpusa (ekslicitno su navedena dva
pripadnika antiteroristi~kog bataqona i jedan iz bataqona za obezbe|ewe 4.MEB, koji generalno pripadaju snagama
vojne policije) i svih jedinica vojne policije koje se nalaze u
strukturi nacionalnih kontigenata savezni~kih snaga.

48

15. jun 2006.

ZAJEDNI^KI ZADATAK
Osim jedinica vojne policije oru`anih snaga SAD i
druge savezni~ke zemqe su anga`ovale jedinice vojne policije. Najve}e kontingente imale su Italija (jedinica iz sastava
karabinijera, ja~ine bataqona, koja je 2004. godine pretrpela velike gubitke u napada na komandu Italijanskih snaga
u gradu Nasiriji), Velika Britanija (jedan puk vojne policije),
Poqska (jedna ~eta), ^e{ka (jedna ~eta VP u sastavu Britanskog kontingenta), Rumunija (jedna ~eta u sastavu britanskog
kontingenta), Holandija (jedan vod), Filipini (jedna ~eta do
povla~ewa kontingenta), Bugarska (odeqewe u sastavu nacionalnog kontingenta). U zahtevima saveznicima za slawe poja~awa u Irak, vojna policija je formacija koja se uvek tra`i.
Pripadnici vojne policije Velike Britanije, KoV SAD i Italije

namo i u Avganistanu, mo`e se s pravom tvrditi da nehumano postupawe prema zatvorenicima nije samo privilegija netransformisanih vojski ve} i onih ~ije dr`ave svima dr`e pridiku o
qudskim pravima.
Veoma zna~ajna aktivnost vojne policije u Iraku jeste i aktivno u~e{}e u osposobqavawu policije i vojske novih ira~kih
vlasti. U kampovima za obuku sprovodio se vi{enedeqni trening
novih pripadnika policije, a na terenu monitoring i neposredna
pomo} u formirawu policijskih stanica i obavqawu du`nosti.
Pripadnici vojne policije, zajedno sa instruktorima civilne policije, do kraja 2005. godine obu~ili su oko 80.000 pripadnika
nove ira~ke policije. Nekoliko pripadnika vojne policije je i
poginulo u napadima na policijske stanice nove ira~ke policije.
Drasti~an primer je pogibija {est pripadnika vojne policije Velike Britanije u napadu pobuwenika na jednu policijsku stanicu
na jugu Iraka. Obuka ira~ke policije i u narednom periodu ostaje jedna od najzna~ajnijih aktivnosti vojne policije. Na ovom zadatku }e biti anga`ovan ve}i broj (ameri~ka {tampa navodi broj
od preko 2.000 instruktora) posebno regrutovanih pripadnika
rezervnog i aktivnog sastava (iz trupe i [kole vojne policije).
Dobar broj pripadnika rezervnog sastava vojne policije koji se
anga`uje u obuci su iskusni policajci, pripadnici redovnog sastava ameri~ke civilne policije.
Vojna policija aktivno u~estvuje i u tzv. vojnim operacijama
na urbanizovanom terenu, {to se u praksi sprovodilo kao potraga i borba sa gerilcima i tra`enim pripadnicima Sadamovog re`ima. Na tim zadacima vojna policija je sprovodila neposrednu
borbenu podr{ku lakim pe{adijskim jedinicama u sastavu brigadnih borbenih timova (Brigade Combat Team) u borbama sa gerilcima. U tim akcijama vojna policija je bila zadu`ena za blokadu {ireg prostora i pretres objekata nakon prolaska borbenih pe{adijskih jedinica koje su lomile otpor fedajina. Tokom pretresa
prostora i objekata vojna policija je izdvajala sumwive osobe,
privodila ih i evidentirala lica koriste}i automatizovani sistem za biometriju (Biometric Automated Toyset System BATS). Na
taj na~in se pravi baza podataka sumwivih lica, koja sadr`i fotografiju, otiske prstiju i skenirani snimak du`ice oka. Tako je
vojna policija dolazila do zna~ajnih obave{tajnih i kriminalisti~kih podataka, koji su kasnije kori{}eni za otkrivawe rukovodilaca biv{eg re`ima i fedajina. Osim u borbenim akcijama vojna policija je samostalno ili u koordinaciji sa jedinicama za
specijalne operacije sprovodila i sprovodi iznenadne upade (rejd) u objekte, kvartove i mawa naseqa, u potrazi za kriminalcima,
gerilcima i pripadnicima biv{eg re`ima.
Najvi{e pripadnika vojne policije stradalo je prilikom
pra}ewa i obezbe|ewa konvoja i patrolirawa. Naj~e{}i uzrok
je eksplozija podmetnutih improvizovanih naprava na putu i pored wega, a zatim dejstvo lakim streqa~kim oru`jem. Oko 15%
ukupnog broja poginulih i rawenih stradalo je u raznim neborbenim incidentima, naj~e{}e u saobra}ajnim udesima. Me|u po-

ginulim pripadnicima vojne policije je i komandant 716. bVP

potpukovnik Kim Orlando, koji je poginuo 16. oktobra 2003, sa
dva svoja vojnika (jo{ sedam je raweno) kod Kerbale.

BORBA PROTIV KRIMINALA

Ameri~ke oru`ane snage u sva tri vida imaju, kao posebnu
komponentu, kriminalisti~ku vojnu policiju (Criminal Investigation
Department CID). Formirana je u tri samostalne vidovske komande (Mornarica i Marinski korpus imaju jedinstvenu kriminalisti~ku komandu). Te jedinice vojne policije su zadu`ene za
vo|ewe kriminalisti~kih istraga u slo`enijim slu~ajevima, istra`ivawe slu~ajeva organizovanog kriminala, ratnih zlo~ina i
zloupotreba u nabavkama za potrebe oru`anih snaga. Tako|e, u
koordinaciji sa obave{tajnom slu`bom imaju aktivnu ulogu u borbi protiv terorizma. Tako su se pripadnici te kategorije vojne
policije na{li u Iraku i pratili kretawa koja se ti~u tog rati{ta, slede}i tokove organizovanog kriminala i teroriste koji
deluju na tom prostoru.
Te`i{te wihovog rada bilo je na preventivi i spre~avawu
kra|a ameri~ke vojne opreme tokom transporta i povratka sa
rati{ta, ali i na presecawu tokova {verca oru`ja, droge (koja
je ozbiqan problem u ameri~koj vojsci), a u Iraku i na o~uvawu
raznih umetnina i arheolo{kog blaga. Kao rezultat tog rada zapleweno je vi{e hiqada komada raznih arheolo{kih premeta,
oru`ja i minsko-ekslozivnih sredstava iz ratnog plena, a pronala`ena je i droga.
Za potrebe dokumentovawa zlo~ina biv{eg ira~kog re`ima
obavqeno je vi{e desetina kriminalisti~kih uvi|aja i drugih radwi na mestima zlo~ina. Vo|ene su i vode se brojne istrage o napadima na nove ira~ke vlasti i ameri~ke snage. Timovi CID su postali i obavezni sastavni delovi zajedni~kih snaga vojne policije u
podr{ci raznim borbenim, protivgerilskim akcijama u Iraku.
Vojna policija u sastavu oru`anih snaga SAD dobija sve zna~ajniju ulogu. Dejstva u Iraku su to i potvrdila. Ona je postala
nezamewiva snaga u fazi konsolidacije vlasti na terenu nakon
zavr{etka ofanzivnog dela rata i univerzalno upotrebqiva vojna jedinica. Tako|e, polaze}i od sopstvenih (Panama, Avganistan,
Somalija), ali i stranih iskustava (ukqu~uju}i i ona na prostoru
biv{e Jugoslavije), vojna policija je organizovana da dejstvuje kao
vrlo zna~ajan element borbene podr{ke u protivpobuweni~kim,
protivgerilskim i protivteroristi~kim dejstvima. Vojna policija
oru`anih snaga SAD u Iraku poseduje sve dobre osobine moderne
policije, a prema potrebi i lake, brzo pokretne pe{adije specijalizovane za dejstva u urbanom prostoru. Zato vojna policija u
okviru transformacije oru`anih snaga dobija sve zna~ajniju ulogu. U narednom periodu ona }e, zajedno sa in`iwerijom, jedinicama za psiholo{ka dejstva i civilne poslove, biti znatnije pove}ana, ~ak za oko 10.000 qudi i narasti do oko 60.000 qudi u KoV
(aktivnom sastavu, Nacionalnoj gardi i rezervi). To pove}awe
ostvari}e se na ra~un drugih rodova, pre svega artiqerije i protivavionske artiqerije. Takve promene }e verovatno slediti i
vojna policija u Marinskom korpusu.
Mr Dragoqub JEV\OVI]

49

SVET

TERORIZAM U IME @IVOTIWA

@IVOTIWSKA

FARMA
erorizam je o~igledan primer naru{avawa qudskih prava.
U wegovoj osnovi je borba za politi~ke ciqeve, koji ne moraju uvek biti negativni i sasvim neopravdani. Neprihvatqivi su, me|utim, metodi kojima se takvim ciqevima te`i:
pretwe nasiqem ili samo fizi~ko nasiqe koje dovodi do
gubitka `ivota i zdravqa qudi, uni{tewa imovine i izazivawa op{te opasnosti. Posebno je tragi~no kad se teroristi~ki akti izvode u ime za{tite qudskih prava. A potpuno
je apsurdna pojava terorizma u ime za{tite `ivotiwskih prava.
Borci za prava `ivotiwa, koji podme}u po`are i {aqu
tzv. pisma bombe, jesu tipi~ni teroristi jednog spora. Taj
pojam obuhvata razli~ite grupe opsednute `eqom da promene
odre|enu politiku ili praksu unutar ciqane sredine, a ne
idejom politi~ke revolucije. Primeri za to, pored nasilnih
grupa za za{titu `ivotiwskih prava i o~uvawe prirodne sredine (ekoteroristi), jesu i agresivne feministkiwe, grupe
protiv abortusa, itd. Iako su ove pojave svojstvene za najrazvijenije zemqe, posebno za Veliku Britaniju i SAD, zabriwavaju procene da su u stalnom porastu i da }e se takva te`wa
nastaviti.

EFEKAT REZONANCE
Sedamdesetih godina 20. veka radikalizovana je ideja o
za{titi `ivotiwskih prava. Naime, prevazi|eno je ranije
moralno pravilo Pokreta za za{titu `ivotiwa, po kome je
prihvatqivo da qudi iskori{}avaju `ivotiwe pod uslovom
da `ivotiwe ne pate vi{e nego {to je to neophodno. Nasuprot tome, izra`eno je mi{qewe da `ivotiwe imaju prava
koja su odgovaraju}a i jednaka pravima qudi, ali ta prava ne
mogu braniti same `ivotiwe. Zbog toga qudi moraju preuzeti
odgovornost za promovisawe i osigurawe qudskih prava
`ivotiwa.
Borba za prava `ivotiwa, uz kori{}ewe nasiqa, podrazumeva upotrebu ili pretwu upotrebom nasiqa, uglavnom protiv
kompanija ili pojedinaca koji imaju direktnu vezu s eksploata-

50

cijom `ivotiwa. Pretwe trovawem proizvoda odnose se i na

one koji prihvataju kori{}ewe `ivotiwa za qudske potrebe.
Na primer, la`na dojava o trovawu ~okoladice Mars bila je
usmerena protiv potro{a~a koji, prema vi|ewu aktivista, kupovinom tih proizvoda opravdavaju kori{}ewe `ivotiwa u poslasti~arskoj industriji.
Odlika svakog terorizma jeste samo terorisawe, odnosno
{irewe straha tzv. efektom rezonance, i nema sumwe da su ekstremisti pokreta za prava `ivotiwa bili uspe{ni u tom pogledu. To se mo`e videti ne samo iz reakcija firmi i pojedinaca
koji su bili mete ve} i iz reakcije {ire javnosti. Konkretni
rezultati bili su zatvarawe nekih farmi i fabrika, mada su
one uglavnom samo preme{tane na druge lokacije,
sa mawim restrikcijama
kada je re~ o ko-

Ilustrovao Nikola OTA[

U posledwe vreme u
najrazvijenijim zemqama
grupe boraca za
`ivotiwska prava sve su
spremnije da napadaju
qude radi prestanka
patwi `ivotiwa

15. jun 2006.

ri{}ewu `ivotiwa. Me|utim, iznu|eni ustupci i reforme u

privrednim podru~jima u kojima se koriste `ivotiwe, na primer uvo|ewe najdu`eg trajawa transporta `ivih `ivotiwa za
izvoz, nisu smawili nivo nasiqa. Radikalni aktivisti pokreta
za prava `ivotiwa tvrde da i daqe moraju koristiti nasiqe, te
da }e wihove skupine nestati onda i samo onda kada vi{e ne
bude zlostavqawa i patwe `ivotiwa.

AKTIVISTI
Pokret je u su{tini vi{e sentimentalan nego racionalan,
a suprotstavqa se kori{}ewu `ivotiwa, ne samo za medicinska istra`ivawa ve} i za hranu i odevawe. Politi~ki aktivisti
ve}inom su `ene i uglavnom pripadaju sredwoj klasi, ~esto su
dobro obrazovani i imaju ugledne poslove, a te`e da prihvate
alternativne vrednosti, poput religije novog doba, vegetarijanstva i kontrakulture. Ponekad idu i daqe od toga, sve do generalne kritike modernog `ivota i savremenih vrednosti koje
`ele da preokrenu, pri ~emu se samo mali broj me|u wima slu`i nasiqem.
Ciq je, me|utim, uvek bio postizawe publiciteta jer se i
ovde, kao i kod svakog drugog politi~kog nasiqa, te`i pridobijawu javnog mwewa za ideje koje se propagiraju.
Taktika koju ovi teroristi koriste stalno eskalira. Na
primer, taktika provala u laboratorije i uni{tavawe opreme
zamewena je slawem bombi puwenih iglama za injekcije i podmetawem eksplozivnih naprava pod automobile. Odnedavno,
kqu~na taktika protiv poslova vezanih za `ivotiwe jeste pove}awe pritiska na banke, osiguravaju}a dru{tva i druge finansijske slu`be da ne pru`aju usluge kompanijama koje obavqaju
istra`ivawa na `ivotiwama. Drugo, ide se na zastra{ivawe
kupaca javnim demonstracijama ispred wihovih ureda. Ove taktike su vrlo uspe{ne i umnogome ote`avaju policiji da adekvatno odgovori na wih.
Po~eci terorizma za za{titu prava `ivotiwa u Velikoj
Britaniji koincidiraju sa pojavom grupe Dru`ba milosr|a, koju su 1972. godine osnovali neki ~lanovi Dru{tva
za sabotirawe lova da bi preduzimali konkretne akcije
za spasavawe ne samo onih `ivotiwa koje qudi love da
bi se zabavili ve} i `ivotiwa na farmama i laboratorijama. Dru`ba milosr|a je otpo~ela kampawu uni{tavawa imovine, ukqu~uju}i i podmetawe po`ara i uni-

NANO[EWE POVREDA
Po~etkom osamdesetih godina pro{log veka pojavila
se nova grupa spremna na primenu nasiqa protiv qudi u
ime prava `ivotiwa, koja nije zazirala od nano{ewa povreda bi}ima koja imaju ose}awa. Naime, ranije nepoznata Milicija za prava `ivotiwa (ARM) preuzela je odgovornost za pisma bombe koja su 1982. bila poslana vo|ama britanskih politi~kih stranaka. Ta grupa je preuzela
odgovornost i za vi{e slu~ajeva podmetawa eksplozivnih
naprava pod automobile i u stanove nekih nau~nika tokom
1985. i 1986. godine.
Sli~no teroristima iz redova ALF, aktivisti ARM
su u po~etku blagovremeno objavqivali mesto i vreme
kada }e eksplodirati postavqene bombe, ali su ubrzo
pre{li na politiku bez upozorewa. U devedesetim godinama dodatno je porastao intenzitet nasiqa ARM. Grupa je preuzela odgovornost za nekoliko zapaqivih naprava podmetnutih 1994. godine u prodavnice ribolovnog pribora, trgovine ko`nom robom, apoteke i objekte
dobrotvornih organizacija, a bila je ukqu~ena i u incident sa navodnim trovawem paste za zube Boots `ivom.

{tavawa opreme u raznim laboratorijama u kojima su se sprovodili eksperimenti na `ivotiwama. Me|utim, kampawa je
kratko trajala jer su wihove vo|e uhap{ene i osu|ene. Nakon
privremenog pu{tawa iz zatvora, neki od wih su 1976. godine
osnovali Front za oslobo|ewe `ivotiwa (ALF).

SREDSTVA
Na samom po~etku ALF je imao najvi{e 30 aktivista. U
ALF se niko ne u~lawuje u pravom smislu te re~i, a s obzirom
na ~iwenicu da su mnoge akcije te grupe protivzakonite. Ne
postoji ni slu`beni popis ~lanova. Grupa danas tvrdi da ima
oko 2.500 aktivista (svi su vegetarijanci), od toga oko 100
predanih aktivista ~ini tvrdo jezgro spremno na upotrebu
eksploziva i zapaqivih sredstava. Smatra se da im dodatnih
3.000 qudi poma`e novcem ili na druge na~ine, a posredstvom Grupe za podr{ku Frontu za oslobo|ewe `ivotiwa
(ALFSG).
Naime, ALFSG pru`a pomo} aktivistima na razli~ite
na~ine, ukqu~uju}i finansijsku pomo} za pla}awe
sudskih tro{kova, te kwige i obrazovni materijal
za one u zatvorima. Pretplatnici ALFSG primaju
redovni bilten s informacijama o aktivnostima
ALF i ~lancima koji se ti~u prava `ivotiwa. Najzad, ALF je dobijao pomo} i od organizacija koje
se protive vivisekciji `ivotiwa, kao {to su Britanska unija za ukidawe vivisekcije (BUAV) i Nacionalno dru{tvo za borbu protiv vivisekcije (NAVS).
Po ustrojstvu, ALF je nehijerarhijska organizacija u kojoj ne postoji centralna upravqa~ka struktura. Aktivisti deluju u autonomnim }elijama, koje
same biraju ciqeve i metode, a mogu se baviti i zakonitim i nezakonitim radwama. Pri tome se pojedinci ukqu~eni u protivzakonite akcije nu`no izmewuju kada se protiv nekih povede postupak i tako
izgube anonimnost. Front za oslobo|ewe `ivotiwa, ina~e, veruje da su sve wegove aktivnosti nenasilne, jer se, prema shvatawu

51

SVET

U razvijenom svetu su sve u~estalije demonstracije

protiv ugro`avawa `ivotiwa

wegovih ~lanova, nasiqe mo`e sprovoditi samo nad bi}ima koja ose}aju, odnosno koja su sposobna da pate i u`ivaju. Po tome
se, na primer, podmetawe bombe s ciqem izazivawa {tete na
imovini ne smatra nasiqem.

PODMETAWE PO@ARA
Front za oslobo|ewe `ivotiwa je u prvim godinama nakon
osnivawa izvodio jedino napade usmerene na imovinu, pri ~emu
su kori{}eni razli~iti metodi: podmetawe po`ara, osloba|awe `ivotiwa, za~epqavawe brava superlepkom, polivawe te~nosti za skidawe boje po automobilima i razbijawe i grebawe
stakla na izlozima. Mete su bile klanice, mesare, uzgajiva~i
`ivotiwa, krznari, cirkusi, fast-food restorani i trkali{ta
za `ivotiwe. Smatra se da je u prvoj godini svog delovawa ALF
pri~inio {tetu u visini od 250.000 funti. Od sredine osamdesetih godina pro{log veka uo~avaju se promene u taktici i izboru ciqeva.
Pisma bombe, pretwe trovawem proizvoda i podmetawe
bombi pod automobile obele`ili su razdobqe izme|u 1982. i
1988. godine. U to vreme po~iwu i pretwe pojedinim osobama,
a najave trovawa proizvoda su ~itavo stanovni{tvo u~inile
potencijalnom metom terorista. Najva`nija la`na pretwa dogodila se 1984. godine, a odnosila se na navodno stavqawe
otrova za pacove u ~okoladice kompanije Mars, koja je zbog
toga imala gubitak od {est miliona funti. Kasnije pretwe trovawem proizvoda odnosile su se na dodatke u uqu za bebe, izbeqiva~ u {amponu i dr.

REAGOVAWA VLASTI
Britanske vlasti su sporo reagovale na promene u taktici
ekstremista za prava `ivotiwa. Tek je 1984. godine (osam godina nakon osnivawa ALF) osnovalo novo odeqewe pri obave{tajnom ogranku Metropoliten policije (C11 New Scotland Yard).
Ono je od 1986. godine poznato kao ARNI (Animal Rights National
Index) i postalo je autonomno nacionalno telo koje poma`e svim
policijskim snagama koje se izvan Londona bave aktivistima za
prava `ivotiwa.
ARNI daje procene i informacije specijalnim policijskim
odeqewima i tako im poma`e u za{titi potencijalnih meta
ekoterorista. Osim toga, ARNI redovno prati i Bilten ALFSG
zbog napisa koji bi mogli podstrekavati na izazivawe materijalne {tete. ALFSG priznaje da zbog toga ne mo`e objavqivati
sve {to bi `eleo, sprovodi autocenzuru nad prilozima i re-

52

PAKET BOMBA
U oktobru 1993. godine u po{ti je eksplodirao paket
bomba koji je bio adresiran na osobu povezanu sa lovom.
Odgovornost za tu i nekoliko narednih eksplozija preuzela je dotad nepoznata grupa sa nazivom Ministarstvo
pravde. Do decembra 1993. godine ta grupa je preuzela
odgovornost za 31 napad bombama i tempiranim zapaqivim napravama. Me|u metama bili su pojedinci povezani
sa lovom, kompanije koje su se bavile eksperimentima na
`ivotiwama i proizvo|a~i krzna.
Slede}e godine grupa je preuzela odgovornost za vi{e od 100 napada, pri ~emu je kori{}ena razli~ita tehnika. Na primer, smawio se broj pisama bombi, ali su
dve razorne naprave eksplodirale ispod vozila ~iji su
vlasnici imali veze s eksperimentima na `ivotiwama.

dovno tra`i pravno mi{qewe pre objavqivawa materijala.

Uprkos tome, policija im je nekoliko puta pretra`ila kancelarije i konfiskovala dokumente, ra~unare i biltene.
Tajni agenti su se infiltrirali u ALF, {to je omogu}ilo sudsko gowewe ekstremnih aktivista. Dosad je bilo oko 300 slu~ajeva sudskog progona, koji su u ve}ini zavr{eni osudama aktivista na zatvorske kazne. Najve}i broj osu|enih je dobio {est ili
sedam godina zbog o{te}ivawa imovine. U novije vreme ima i
du`ih kazni, pri ~emu je na najdu`u kaznu do sada osu|en B. Horn.
Taj aktivista, koji je u zatvoru vrlo istrajno {trajkovao gla|u,
osu|en je na 18 godina zbog podmetawa po`ara na nekoliko mesta, uz posebnu kaznu od 14 godina zbog poku{aja podmetawa po`ara u Bristolu.
Posebno je zna~ajna okolnost da Vlada Velike Britanije
jo{ nije odlu~ila da primeni Zakon o spre~avawu terorizma
(Prevention of Terrorism Act PTA) i na nasiqe aktivista za prava
`ivotiwa. Mo`da je razlog za to u ~iwenici da u wihovim akcijama do sada niko nije izgubio `ivot, mada je bilo povre|enih. U tom smislu nije nezakonito biti ~lan ALF ili pripadati
grupi za podr{ku. Tako|e nije protivzakonito finansijski pomagati organizaciju ili nositi majice ili bexeve i zna~ke koji
izra`avaju podr{ku. Me|utim, ukoliko ALF postane zakonom
zabrawena organizacija, sve bi ovo bilo ka`wivo po krivi~nom zakonu.
Milan MILO[EVI]
15. jun 2006.

Priprema Blagoje NI^I]

MERIDIJANI

HELIKOPTERI
ZA IRAK

BOSANSKI VOJNICI
U IRAKU

Ira~ko ratno vazduhoplovstvo preuzelo je prvih osam, od deset naru~enih,

novih Mi-17V-5 transportnih helikoptera. Jedan od tih je u VIP varijanti,
namewen za prevoz visokih oficira iz
Komande RV. Ovi helikopteri su prve letilice koje je ira~ko RV nabavilo bez
pomo}i koalicionih snaga.
Helikopteri su, najpre, u delovima
prevezeni transportnim avionima An-124
u vazduhoplovnu bazu Al Muthana u Iraku,
gde su ponovo sastavqeni i izvedeni probni letovi pre formalne primopredaje.
Ostala dva helikoptera su planirana da
se isporu~e za nekoliko nedeqa, nakon
{to se na wima obave dodatni poslovi u
Rusiji. Ira~ko RV, radi kompletne obnove
svoje vazdu{ne flote, planira kupovinu
novih 24 helikoptera Mi-17 do kraja idu}e godine.

Vod za uklawawe eksplozivnih naprava (Explosive Ordnance Disposal - EOD)

oru`anih snaga BiH, sastavqen od profesionalnih i borbeno iskusnih vojnika,
ovog meseca uspe{no }e okon~ati svoj {estomese~ni mandat u Iraku. Zadatak 36
vojnika iz BiH, pripadnika sva tri konstitutivna naroda, jeste ~i{}ewe biv{eg vojnog kompleksa sa vi{e od stotinu depoa
za municiju koje je koristio re`im Sadama Huseina. Na taj na~in oni olak{avaju
posao in`iwerskim jedinicama Koalicije
i pove}avaju bezbednost koalicionih snaga i ira~kih civila.

NOVA ULOGA
[ANGAJSKE GRUPE
ZA SARADWU
[angajska grupa za saradwu koju
~ine Rusija, Kina i ~etiri centralnoazijske zemqe Kirgistan, Uzbekistan, Taxikistan i Kazahstan, a kao posmatra~i
Indija, Pakistan i Iran, formirana je
sa osnovnim ciqem ekonomskog povezivawa zemaqa centralnoazijskog regiona. Me|utim, na aprilskom sastanku ministara odbrane zemaqa ~lanica [angajske grupe za saradwu, odr`ane u Pekingu, bila je evidentna ambicija Rusije
da te`i{te rada ove organizacije sa
ekonomske prenese na vojnu saradwu.
Naime, ministar odbrane Rusije
Sergej Ivanov predlo`io je organizovawe
zajedni~ke vojne ve`be zemaqa ~lanica i
posmatra~a, uz u~e{}e svih vidova vojske,
na teritoriji Rusije. Ve`ba bi se izvela u
2007. godini sa te`i{tem na ja~awu me|usobne saradwe i provo|ewe zajedni~kih
aktivnosti u borbi protiv terorizma.

VE@BA COMBINED
ENDEAVOR 2006

MODERNIZACIJA HRVATSKE VOJSKE

Ministarstvo odbrane Hrvatske

predstavilo je sadr`aj i finansijske projekcije dugoro~nog plana razvoja oru`anih snaga. Prema tom dokumentu, Hrvatska
bi do 2015. modernizovala borbenu i neborbenu tehniku, objekte i celu hrvatsku
vojsku, ukqu~uju}i kupovinu novih borbe-

nih aviona i izgradwu najmawe ~etiri

patrolna broda za obalsku stra`u. Za
ovu namenu Hrvatskoj }e trebati vi{e od
14 milijardi kuna ili oko 2 milijarde
evra.
Jedinice hrvatskih oru`anih snaga
bi}e, prema planu, do kraja 2015. godine, biti razme{tene na samo dvadesetak lokacija i u maksimalno 218 vojnih
objekata u wima, dok bi ostale nekretnine dobile novu, civilnu namenu. Deo
sredstava dobijenih na takav na~in Ministarstvo bi upotrebilo za kupovinu
nove vojne opreme. U sastavu tako reformisane vojske bilo bi 16.000 aktivnih vojnih lica, 1.600 civila, oko
6.000 pripadnika ugovorne rezerve i
oko 2.000 vojnika na dobrovoqnom odslu`ewu vojnog roka.

U Baumholderu (Nema~ka) i na izdvojenoj operativnoj lokaciji ameri~ke Eagle

Base, locirane nedaleko od Tuzle, od 12.
do 25. maja izvedena je ve`ba COMBINED ENDEAVOR 2006 kao dvanaesta u
nizu godi{wih ve`bi. Ve`bu je organizovala ameri~ka Komanda za Evropu USEUCOM i na woj je, kao i na prethodnim,
proveravana interoperabilnost komunikacijsko informati~kih sistema zemaqa
~lanica Saveza i Programa PzM. Na
ovogodi{woj ve`bi u~estvovali su pripadnici jedinica veze iz 41 dr`ave, ~lanice Natoa i PzM.

53

SVET

U OS IWE M
G NE Z DU

DRUGA BITKA ZA GROZNI

Prvi otpor teroristima su pru`ile lokalne snage. ^etrdesetak policajaca,

uz OMON iz Lipetska, tri dana se borilo u okru`ewu protiv daleko
nadmo}nijih ~e~enskih boraca, sve dok federalne snage nisu probile
obru~. U Dagestanu je progla{ena op{ta mobilizacija, a u kriznu oblast
su brzo upu}ene 31. vazdu{no-desantna brigada i elitna gardijska
vazdu{no-desantna divizija iz Pskova.
rvi ~e~enski rat se, kako u Rusiji, tako i {irom sveta, smatra za crnu mrqu u
istoriji ruske vojske nekompetentni i nemarni generali uvukli su u bitku lo{e
uve`bane i organizovane jedinice. Slike izgorelih tenkova i okopnih vozila sa
ulica Groznog obi{le su svet i uzburkale rusko javno mwewe. Vojno rukovodstvo
je odmah posle okon~awa prvog sukoba zapo~elo pripreme za naredni rat.
Prema zapadnim izvorima, grupa oficira okupqenih oko generala Kva{wina,
na~elnika General{taba, anga`ovala se najpre na reformi ruskih oru`anih snaga.
Zadatak je bio jasan osposobiti i pripremiti vojsku za nove borbe, pobediti u op{tem konvencionalnom sukobu, ali i zbrisati qagu nanetu vojsci u prvom ~e~enskom
ratu. Mnoge stare{ine su za to bile i dodatno motivisane, jer su im sinovi raweni
ili poginuli u ^e~eniji.
1997. godine, smaPrema konceptu ruske nacionalne bezbednosti iz
tralo se da su jedino unutra{wi i lokalni sukobi
osnovna pret-

54

15. jun 2006.

wa dr`avi. [irewe Natoa na

istok i agresija na Jugoslaviju,
navele su tada{weg ministra odbrane Igora Sergejeva da izjavi
kako }e Rusija izmeniti dotada{wu vojnu doktrinu. General Leontij Kuzwecov, komandant Moskovske vojne oblasti, javno je
kritikovao va`e}i bezbednosni
koncept, nagla{avaju}i da se ruske oru`ane snage moraju pripremati za odbranu od agresije
{irokih razmera.
Prvi korak u tome bila je
izmena vojne doktrine. Vaqalo
je najpre unaprediti rukovo|ewe i komandovawe, a potom i sadejstvo sa jedinicama MVD-a.
Verovalo se da je podre|enost
vojnih jedinica Ministarstvu
unutra{wih poslova, tokom prvog sukoba, bila kobna gre{ka.
Kako se sukob odvijao na tlu Rusije, MVD je trebalo da kontroli{e sve raspolo`ive sastave.
Posle doga|aja u Dagestanu,
Ministrastvo odbrane je preuzelo kontrolu nad jedinicama od
Ministarstva unutra{wih poslova. Ono je nadaqe upravqalo
svim vojnim operacijama. Uz to,
pokazalo se da sistem popune jedinica nije bio odgovaraju}i, posebno nasumi~no formirawe
kompozitnih bataqona od mawih jedinica, koje do tada nisu
zdru`eno dejstvovale. Ispoqene
su, tako|e, slabosti obuke za borbu u urbanim sredinama i planinskom terenu. I informativni rat
nije vo|en na pravilan na~in.
Zato su u nekoliko vojnih
oblasti izvedeni manevri, nezabele`enih razmera u skorijoj
pro{losti. Tokom ve`be na Dalekom istoku anga`ovano je ~ak 40
tenkova, 200 oklopno-mehanizovanih vozila, 75 aviona i 11
brodova. Vi{e od 7.000 ruskih
vojnika i oficira je zavr{ilo
obuku u planinskom ratovawu na
divizijskom poligonu u Sibiru.

ILEGALNA
NABAVKA ORU@JA
[ta se u me|uvremenu doga|alo u ^e~eniji? ^e~ensko rukovodstvo je, naime, od Rusije tra`ilo 25,8 milijardi dolara kao
kompenzaciju za godine ratovawa
protiv ~e~enskog naroda. Do leta
1999. godine, prema ruskim izvorima, federalna vlada je vladi
Mashadova izdvajala finansijska
sredstva za plate i penzije, ali je
malo toga stiglo u ruke obi~nih

ANALIZA RIZIKA
U vreme drugog ~e~enskog rata, rusku vojsku su mahom
~inili regruti, sumwivih fizi~kih i psihi~kih kvaliteta.
Vazduhoplovstvo, mornarica i raketne jedinice popuwene
su visoko obrazovanim kadrom, a desantne i specijalne
snage dobrovoqcima. Za ostale vidove i rodove vojske anga`ovani su preostali vojnici. Visoki oficiri nisu bili
sigurni u sposobnost boraca, posebno tokom bliske borbe sa ~e~enskim teroristima, pa su se vi{e oslawali na
artiqerijske i avijacijske udare. Artiqerijske baterije,
koje su sve vreme bile u pripravnisti, daleko su efikasnije delovale od novoformiranih sastava artiqerije
wihova vatrena preciznost bila je ~etiri do pet puta ve}a, a broj povreda vojnika znatno mawi. Elitne jedinice
su se, dodu{e, dobro pokazale u sukobima, ali je wihov
broj bio ograni~en.

BURATINO
Te{ki plamenobaca~ki sistem TOS1, poznatiji kao Buratino, prvi put se
masovno koristio u
^e~eniji 1999. godine. Ima kalibar od
220 milimetara, 30
cevi, a postavqa se
na {asiju tenka T-72.
Formacijski se nalazio u bataqonima baca~a plamena, u
okviru jedinica za hemijsko ratovawe. Wegov minimalni
domet iznosi 400 metara, maksimalni 3.500 metara, a
pojedini autori smatraju da mo`e dejstvovati i do 5.000
metara. Rakete Buratina sadr`e sagorivu te~nost, koja
pri eksploziji bojeve glave isparavawem stvara aerosolni oblak. Osim vatrenog dejstva razvija i nadpritisak koji uni{tava sve u prostoru povr{ine 400h200 metara. Kako je cena wegovih projektila izuzetno visoka, retko se
upotrebqavao.

qudi, kojima je i bilo nameweno. Novac je mahom proneveren

ili kori{}en za ilegalnu nabavku oru`ja. ^e~enija je postala tranzitna oblast u trgovini
oru`jem i drogom sa Istoka ka
Zapadu, a u samoj zemqi su radile i ~etiri fabrike za preradu heroina. Oko 60 kriminalnih grupa, sa vi{e od 2.500
pripadnika, anga`ovalo se u
brojnim otmicama, pa je kidnapovawe qudi postala vrlo lukrativna delatnost. U leto
1999. godine je za oko 1.200 talaca u ^e~eniji, najvi{e dece i
stranih dr`avqana, zahtevan
otkup. Nekoliko desetina hiqada qudi je tada napustilo zemqu.
Ponovni sukob ruske armije sa
~e~enskim teroristima, dakle,
bio je samo pitawe vremena.
Ciq fundamentalista,
bliskih talibanima iz Avganistana koji su priznali ~e~ensku
republiku, bio je stvarawe feudalnog islamskog kalifata na
predelu izme|u Crnog i Kaspijskog mora, kako bi se Rusija
odvojila od Transkavkaza. Zato
su prvih avgustovskih dana jedinice ~e~enskih terorista, me|u
kojima je bilo dosta stranaca,
pod komandom [amila Basajeva i Saudijca Emira ibn al-Hataba, u{le u Dagestan. Nameravali su da formiraju mostobran, dr`e}i pod kontrolom
Gigatlinski i Jagodak, dva kqu~na prelaza koja povezuju Dagestan i ^e~eniju. Potom bi zauzeli glavni grad, uzeli taoce i
postavili ultimatum lokalnoj
vladi, prisiliv{i je da podnese ostavku. Oko 2.000 boraca
je preuzelo kontrolu nad desetak sela, a pridru`ili su im se
i tamo{wi vahabiti.

DAGESTANSKI
OBRA^UN
Prvi otpor teroristima
su pru`ile lokalne snage.
^etrdesetak policajaca, uz
OMON iz Lipetska, tri dana
se borilo u okru`ewu protiv
daleko nadmo}nijih ~e~enskih
boraca, sve dok federalne
snage nisu probile obru~. U Dagestanu je progla{ena op{ta
mobilizacija, a u kriznu oblast
su brzo upu}ene 31. vazdu{nodesantna brigada i elitna gardijska vazdu{no-desantna divizija iz Pskova. Bio je to samo
deo snaga za brzu intervenciju

55

SVET

VAZDU[NI UDARI
ruske vojske. Borbe su bile vrlo `estoke, uz {iroku ofanzivu federalnih i lokalnih snaga krajem avgusta. ^e~enski teroristi su
odbijeni i prilikom ponovnog upada u Dagestan 5. septembra.
Ipak, gubici vojske su bili brojni poginulo je 104 pripadnika,
a raweno 291. U jedinicama MVD-a je poginuo 171 borac, 646 je
raweno, a 15 pripadnika je nestalo u borbi. Teritorijalna odbrana Dagestana i policija su imale, tako|e, znatne gubitke.
Dalekometna artiqerija ruske vojske je na tu invaziju odgovorila udarima preko granice, po bazama terorista u ju`noj
^e~eniji, ali i ograni~enim vazdu{nim napadima. Tokom prve
polovine septembra, teroristi su postavili bombe u stambenim
~etvrtima Moskve od kojih je stradalo skoro tri stotine qudi.
Ogor~eno javno mwewe Rusije je zahtevalo odlu~nu akciju
oru`anih snaga. Planirano je preno{ewe rata na neprijateqsku teritoriju i uni{tavawe ~e~enskih terorista u sopstvenom
gnezdu. Osmi{qene su dve opcije za vojnu akciju u ^e~eniji. Prva je podrazumevala nastupawe kroz ju`ni, brdoviti deo zemqe, za formacijama koje su se povla~ile iz Dagestana. Tu je,
pak, postojala opasnost da teroristi blokiraju linije napredovawa du` uskih planinskih puteva, a Rusi pretrpe velike gubitke. Zato je usvojen plan napredovawa oklopno-mehanizovanih vozila kolonama kroz severnu ^e~eniju do reke Terek, gde je
teren mahom ravan, uz sna`nu podr{ku avijacije, masivne artiqerijske i vazdu{ne udare po vojnim i policijskim centrima
u Groznom, Gudermesu i Vedenou.

RATNE PRIPREME
Proceweno je da u ^e~eniji ima oko 10.000 boraca, od
kojih je 3.000 do 5.000 u Groznom, a ostatak u jugoisto~nom delu zemqe. Prema ruskim saznawima, li~no je Osama bin Laden
uputio vi{e od 600 svojih boraca za pomo} ^e~enima. Ime Basajeva, ~e~enskog vo|e, postalo je sinonim za terorizam u ^e~eniji. On je medijsku pa`wu privukao jo{ 1991. godine kada je
oteo ruski putni~ki avion i prisilio pilote da slete u Tursku,
gde je izneo zahteve za nezavisnost ^e~enije. Tokom prve bitke
za Grozni, Basajev je uz Dudajeva i Mashadova bio jedan od ratnih vo|a. U `i`i medija ponovo se na{ao juna 1995. godine,
posle napada na bolnicu u Budjenovsku oko 1.000 talaca je
zatvorio i koristio kao `ivi {tit. Iste godine je zakopao radioaktivni materijal u jednom moskovskom parku. Iako je bio
protivkandidat Mashadovu na predsedni~kim izborima u ^e~eniji, u wegovoj vladi je bio premijer 1997. godine.
Komandant ruskih oru`anih snaga, ta~nije Zdru`ene grupacije severnog Kavkaza, bio je general-pukovnik Viktor Kazancev.
U sastavu ruskih jedinica su se nalazile grupa snaga Istok, kojom
je komandovao general Genadij Tro{ev, po mnogima najsmeliji visoki ruski oficir poreklom iz ^e~enije, grupa snaga Sever, koju
je vodio general Ta~ev, zatim, grupa snaga Jug na ~elu sa generalom A{urovim i grupa snaga Grozni, ~iji je komandant bio general Bulgakov. Jug je formiran u januaru 2000. godine, kako bi
spre~io izvla~ewe ~e~enskih formacija prema jugu. Brojao je oko
5.000 padobranaca, mornari~kih pe{adinaca i grani~ara.
Za vo|ewe informativnog rata ruske oru`ane snage su u Mazdoku oformile Zdru`eni informativni centar, koji je prenosio
podatke o stawu na boji{tu. Radi postizawa takti~kog iznena|ewa ve{to su kori{}ene dezinformacije, a stvoren je utisak da su
ciqevi ruske ofanzive vrlo ograni~eni. U po~etnim izjavama nadle`ni nisu pomiwali zauzimawe Groznog, ve} samo stawe u okru`ewu i artiqerijske udare. Kontrola nad protokom informacija
je olak{ana jer su se ruski i strani medijski timovi jo{ pre po~etka rata povukli iz ^e~enije zbog kidnapovawa novinara.
(Nastavak u slede}em broju)

Smatra se da je tokom drugog ratnog sukoba

u ^e~eniji oko 80 odsto
vatrenih dejstava izvela
avijacija, a 15 do 17 odsto artiqerija. Pribli`no jednak broj udara su
imali avioni i helikopteri. Su-24 se koristio u
svim meteo uslovima, Su-25 samo u povoqnim, a savremenija varijanta Su-25T, sa vo|enim projektilima vazduhzemqa AS-10, po svakom vremenu. Helikopter Mi-8 MTKO sa
ure|ajima za let i dejstvo u no}nim uslovima se ograni~eno
koristio. Slaba ta~ka ruske vojske bila je upotreba bespilotnih letelica. P~ela je bilo u vrlo ograni~enom broju.
Do 1. januara 2000. federalne snage su izgubile tri
Su-25 i jedan Su-24. Za godinu dana Rusima su teroristi
uni{tili 11 helikoptera Mi-24 i 12 Mi-8. Polovina tih
gubitaka nastala je u toku borbenih dejstava, a polovina
za vreme operativne upotrebe. ^e~eni su maskirali svoje
polo`aje i otvarali vatru pri naletu ruskih helikoptera
iz svih dugih cevi malog i velikog kalibra. Ni jednu od
oborenih ili o{te}enih letelica nisu pogodili iz samo
jedne vrste oru`ja.

TO^KA
To~ka 9K79, ili
po Nato nomenklaturi SS-21 Skarab, je
jednostepena balisti~ka raketa kratkog dometa, postavqena na transporteru to~ka{u 6h6,
koji je istovremeno
i lanser. Ima domet
70 kilometara, dok poboq{ana varijanta To~ka-U 9M791 dosti`e i 120 kilometara. Bojeva glava sadr`i 120 kilograma klasi~nog eksploziva, ali mo`e imati nuklearno, hemijsko ili puwewe druga~ije vrste. Dve To~ke, kako
tvrde zapadni izvori, lansirane su iz Mozdoka na Grozni
21. oktobra 1999.

TENKOVI U SUKOBU
Od tenkova se u
^e~eniji mahom koristio T-72 sa reaktivnim oklopom, a od
oklopno-mehanizovanih vozila BMP-2,
BTR-70 i BTR-80, dok
se BMP-3 upotrebqavao u mawem obimu. Svega desetak tenkova T-90, iz kontingenta za izvoz u Indiju, anga`ovalo se u ~e~enskim ratnim
sukobima. Jedan od wih su teroristi u borbi pogodili sa
sedam protivtenkovskih projektila, ali nije znatnije
o{te}en, {to potvr|uje visok kvalitet oklopa, uz za{titne sisteme Arena ili [tora.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

56

15. jun 2006.

AMERI^KOBUGARSKI SPORAZUM
O VOJNIM BAZAMA

OBOSTRANA
DOBIT
Stavqawe potpisa
dr`avnog sekretara SAD
Kondolize Rajs i
ministra inostranih
poslova Bugarske
Ivajla Kalfina na
Sporazum o saradwi
u vojnoj oblasti izme|u
SAD i Bugarske,
28. aprila ove godine
u Sofiji, zavr{eni su
trogodi{wi pregovori
~ija je su{tina dobijawe
prava na kori{}ewe
vojnih infrastrukturnih
objekata na teritoriji
Bugarske
porazumom o saradwi u vojnoj oblasti sa Bugarskom SAD su
dobile pravo na desetogodi{we kori{}ewe poligona Novo
selo kod Slivena, ure|enog za obuku, izvo|ewe ve`bi i
ga|awa jedinica Kopnene vojske i specijalnih snaga, zatim
skladi{ta u pomorskoj bazi Ajtos kod Burgasa i aerodroma
Bezmer u blizini Jambola na jugoistoku, odnosno Graf Ignatijevo kod Plovdiva na jugu zemqe, opremqenih za prijem svih vrsta
vazduhoplova.
Prvi ameri~ki vojnici u tim objektima o~ekuju se u 2007. godini. Snage veli~ine brigade od 2.000 do 3.000 ameri~kih vojnika bi}e razme{tene u objektima na bazi rotacije, u smenama
koje traju po {est meseci, s tim {to se taj broj u periodu smene
jedinica mo`e pove}ati i do 5.000.
Ameri~ko insistirawe na potpisivawu Sporazuma bazirano je na promeni wihove vojne strategije, kojom je predvi|eno
preseqewe vojnih baza iz zapadnog dela u mawe baze zemaqa jugoisto~ne Evrope, pre svega u Rumuniji i Bugarskoj. Planom o
novim bazama predvi|eno je obezbe|ivawe uslova koji bi
zadovoqili sve potrebe za izvo|ewe operacija protiv terorizma i drugih asimetri~nih izazova i pretwi.
Drugim re~ima, na teritoriji tih zemaqa formirali bi se
infrastrukturni objekti, ~ijim kori{}ewem se zatvaraju ciklusi
borbenih potreba: od poligona za obuku, ve`be i ga|awa, skladi{ta za logisti~ku podr{ku operacija, do aerodroma za
sletawe svih vrsta letelica. Takav ciklus u Bugarskoj realizovan je dobijawem prava na poligon Novo selo, skladi{ta u pomorskoj bazi Ajtos i aerodroma Bezmer i Graf Ignatijevo.
Sjediwene Dr`ave su Sporazumom dobile mogu}nost da se sa
te teritorije anga`uju prema zemqama koje su na tzv. crnoj listi
zbog podr{ke teroristi~kim organizacijama, sredwoazijskim
resursima nafte i vode i kontroli puteva wihovog transporta.

Kada je re~ o Bugarskoj, postignuti sporazum je u skladu sa

wenim nacionalnim interesima, jer se wime ostvaruje nekoliko
ciqeva. Vojno i tehni~ki otvara mogu}nost bugarskim vojnicima
da se, zajedno sa ameri~kim, uve`bavaju u borbenim uslovima
pribli`no jednakim novim izazovima i pretwama. Ekonomski ciq
je otvarawe novih radnih mesta u okolini tih objekata, ali i desetine miliona dolara u stranim investicijama, izme|u ostalog,
za popravku puteva, `elezni~kih terminala i druge infrastrukture. Ostvaren je i politi~ki ciq, jer Bugarska ovakvim vidom
saradwe postaje va`an saveznik SAD i o~ekuje wenu ve}u
podr{ku u pristupawu EU.

SAD imaju vojne baze u preko pedeset dr`ava

Posebna dimenzija Sporazuma jeste mogu}nost da Bugarska

i daqe bude zemqa bez nuklearnog oru`ja na svojoj teritoriji.
Naime, Amerika je prihvatila obaveze iz dokumenata Natoa da
ne}e razme{tati, da nema nameru da razme{ta i nema razloga
da razme{ta nuklearno oru`je na teritorijama novih ~lanica
Saveza.
Sa svoje strane, Bugarska se obavezala na daqu primenu
svih me|unarodnih dogovora o zabrani {irewa oru`ja za
masovno uni{tavawe.
Nakon ratifikacije Sporazuma u parlamentu Bugarske
o~ekuje se potpisivawe dopunskih dokumenata kojima }e biti regulisana pitawa vojne i tehni~ke saradwe, grani~ne i carinske
kontrole, krivi~ne odgovornosti, bezbednosti infrastrukturnih
objekata, po{tanskih usluga, ekologije, registracije motornih
vozila, kori{}ewe nacionalnih radio i drugih frekvencija.
B. NI^I]

57

TEHNIKA

R U S K E

K R S T A R E ] E

R A K E T E

K L U B

SVESTRANE
POPUT
TOMAHAVKA

Posle raketa
Kh-55 granat,
konstruisawem nove
generacije krstare}ih
raketa klub, ruski
konstruktori su
u~inili jo{ jedan
korak napred u pravcu
modularizacije i
racionalizacije
raketnih sistema.
Zajedni~ke komponente
deli ~ak pet razli~itih
raketa, namewenih
za protivbrodsku,
protivpodmorni~ku
borbu i za napade
na ciqeve na kopnu.

58

vreme Hladnog rata, kada se nisu `alila sredstva za razvoj naoru`awa i vojne opreme, povr{inski ratni brodovi
SSSR-a bili su opremqeni velikim brojem usko specijalizovanih raketnih sistema. S druge strane, u SAD se te`ilo
standardizaciji u dimenzijama pa se iz istih lansera moglo lansirati vi{e tipova raketa (npr. kombinovani lanser Mk-13 za protivbrodske rakete harpoon i rakete brod-vazduh standard). A konstrukcija lansirnih sistema je kulminirala univerzalnim silosima Mk-41 na krstaricama i kasnije razara~ima, sa mogu}no{}u lansirawa i krstare}ih raketa tomahawk, protivpodmorni~kih sistema raketa-torpedo ASROC i
raketa brod-vazduh standard.
Na taj na~in, obezbe|ena je izuzetna fleksibilnost i prilagodqivost razli~itim zadacima, uz veliki borbeni komplet.
Uz to, krstare}e rakete su mogle da se lansiraju i sa podmornica, aviona i kopnenih lansera, a mogle su da se koriste za
nuklearni udar, napade na kopnene ciqeve obi~nim i probojnim bojnim glavama, te protivbrodska dejstva. Razmi{qalo se
~ak i o kasetnoj bojnoj glavi. Sve to je davalo univerzalnost i
u zna~ajnoj meri pove}avalo serijsku proizvodwu (a time je
obaralo proizvodnu cenu).
Sovjeti su sledili primer svojim krstare}im raketama Kh55 granat (prema Nato vazduh-zemqa AS-15 kent i SS-N-21 samp-

15. jun 2006.

son), ali nikad nisu postigli

stepen svestranosti kao kod tomahavka. Me|utim, pojava najnovije serije krstare}ih raketa
klub, daje Rusima mogu}nost polagawa popravnog.

PET VARIJANTI
Familija krstare}ih raketa klub namewena je za ~itav
dijapazon zadataka: protivbrodske i protivpodmori~ke
borbe, kao i dejstva protiv ciqeva u unutra{wosti kopna.
Osim toga, mogu se lansirati sa
podmornica (familija klub-S)
i brodova (klub-N), a postoje i
nadzvu~ne i podzvu~ne varijante. Varijante namewene za
opremawe brodova mogu se lansirati kako iz vertikalnih silosa, tako i iz kutijastih lansera, koji se slu`e za skladi{tewe i lansirawe. Ovako visoka
fleskibilnost je omogu}ena, izme|u ostalog, i prili~no velikim dimenzijama, koje obezbe|uju dovoqan prostor za sme{tawe dovoqne rezerve goriva,
odnosno sna`ne bojne glave.
Podzvu~na protivbrodska
raketa je 3M-54E1. Ima dva
stepena; startni raketni motor (buster) na ~vrsto gorivo koji se
odbacuje kada raketa dostigne visinu 150 m, i tada se pali turbomlazni motor koji obezbe|uje krstare}u brzinu od 0,6-0,8
maha. Nakon toga, raketa se spu{ta na visinu 10-15 m iznad
morske povr{ine, a na udaqenosti 30-40 km od pretpostavqene pozicije ciqa, raketa se pewe i aktivira se radar, odnosno
aktivni radarski traga~ ARGS-54. Domet ovog radara je 60 km,
masa 70 kg, a pre~nik 420 mm.
3M-54E je tako|e protivbrodska raketa, ali se za razliku
od 3M-54E, na udaqenosti 20 km od ciqa odbacuje zadwi deo rakete sa turbomlaznim motorom i aktivira se drugi raketni motor
koji pove}ava brzinu rakete sa 0,6-0,8 na 2,9 maha! Visina leta
se pri tome smawuje na 3-5 m i u karakteristi~noj cik-cak putawi
pribli`ava ciqu. Zadatak bliske protivraketne odbrane (koja se
primewuje na ve}ini brodova) u velikoj meri je ote`an, jer u trenutku kada je raketa otkrivena, ona ve} putuje brzinom 2,9 maha,
tako da do udara ostaje veoma malo vremena. Me|utim, domet je u
odnosu na 3M-54E sa 300 km smawen na 220 km, dok je masa bojne glave smawena sa 400 na 200 kg.
3M-14E je krstare}a raketa namewena za lansirawe sa
podmornica, za dejstva po ciqevina na kopnu. Za razliku od drugih raketa, za odre|ivawe visine se ne koristi radarski visinomer, ve} visinomer koji radi na principu merewa pritiska vazduha. Na taj na~in, raketa sa te`e otkriva, a terminalni sistem
navo|ewa zasniva se na kori{}ewu prijemnika satelitskog sistema za odre|ivawe polo`aja GLONASS (ruska alternativa
ameri~kom GPS sistemu). Kao i kod protivbrodske rakete 3M-54,
startni raketni motor sa nakon kra}eg vremena odbacuje, a pali
se turbomlazni motor, ~ime se ostavruje brzina 0,6-0,8 maha.
Domet i masa bojne glave su tako|e kao kod 3M-54.
91RE1 i 91RE2 su podmorni~ka i brodska varijanta protivpodmorni~kih raketa. Trajektorija je balisti~ka, gde se posti`e najve}a brzina od 2,5, tj. 2 maha. Umesto klasi~ne bojne
glave, nosi se podvodna raketa, svojevrsni ruski specijali-

tet, sa hidroakusti~nim sistemom samonavo|ewa. 91RE1

se mo`e lansirati sa podmornice koja se nalazi na dubini
do 150 m i kre}e se brzinom
od najvi{e 15 ~vorova. Pri
tome je domet 50 km, dok kod
ne{to lak{e varijante 91RE2,
lansirane sa brodova, domet
iznosi 40 km. Na ovaj na~in,
i brodovi i podmornice imaju
mogu}nost napada na protivni~ke podmornice sa znatno
ve}ih udaqenosti nego upotrebom torpeda.

IMA ZAINTERESOVANIH KUPACA

Dimenzije familije raketa klub prilago|ene su dimenzijama
toprednih cevi (pre~nik 533 mm), odnosno du`ini standardnih
torpeda, kao i kod ameri~kih raketa tomahawk. Ovu mogu}nost prva }e iskoristiti Indija, koja }e, bar za sada, na svojim modernizovanim podmornicama Sindhugosh (ruska klasa kilo) i fregatama
Talwar (vertikalni lanseri), koristiti nadzvu~ne protivbrodske
rakete 3M-54E. Tako|e, postoji mogu}nost da se podmornice opreme i krstare}im raketama 3M-14E, dok je nabavka protivpodmorni~kih raketa 91RE1/2 za sada neizvesna. Osim toga, iz nezvani~nih izvora se saznaje, da }e indijska ratna mornarica u narednom
periodu nabaviti i najnovije ruske podmornice klase amur, opremqene alternativnim pogonom na gorive }elije i raketama klub.
Kineska ratna mornarica }e tako|e za svoje dve nove podmornice klase kilo, ruskog porekla, najverovatnije nabaviti
rakete 3M-54E i eventualno 3M-14. To u velikoj meri zabriwava Tajvan, ali i SAD ~iji bi se nosa~i aviona u eventualnom sukobu i te kako na{li u opasnosti. Zanimqivo je da zapadne zemqe jo{ uvek nisu uvele u operativnu upotrebu nadzvu~ne protivbrodske rakete, iako postoji vi{e projekata. Wihove rakete
ovog tipa, pre svega se oslawaju na niskolete}u putawu, visoku
preciznost, a od nedavno i stealth-karakteristike.
Kako sada stvari stoje, ruska ratna mornarica nema nameru da nabavi ovu vrlo interesantnu familiju raketa, {to je u
dana{we vreme i razumqivo, jer su vode}i proizvo|a~i naoru`awa i vojne opreme, posebno iz Rusije, vi{e orijentisani izvozu, nego prili~no neperspektivnoj prodaji osiroma{enim doma}im oru`anim snagama. Iz tog razloga, ne treba da iznenadi, ukoliko privrede u usponu, kao {to su indijska ili kineska,
potpomognute ve} izuzetno sna`nom nau~nom bazom, uskoro i
same svetskom tr`i{tu ponude rakete vrhunskog kvaliteta, kao
{to je familija klub.
Sebastian BALO[

59

NAORU@AWE

J U R I [ N E P U [ K E B U L PA P K O N F I G U R A C I J E

MODELI
KOJI SU
OSVOJILI
SVET
Potreba za oru`jem malog
gabarita, ve}e vatrene mo}i,
efikasnosti i daqine ga|awa je
univerzalna, dok se posebnim
smatraju na~ini na koje su
konstruktori udovoqavali
zahtevima vojnih stratega.
Konfiguracija bulpap jedno je
od ponu|enih re{ewa za dobre
juri{ne pu{ke, a razli~iti
modeli obezbe|uju originalnost
i trajawe u vremenu.

STG-44

osle izbijawa Drugog svetskog rata brojne tada va`e}e vojne doktrine pale su u vodu zbog blitzkriega. Nova oru`ja i
okolnosti u kojima je manevarska borba do{la do izra`aja i dobila prioritet, potakli su tada{we vojne umove na
razmi{qawe kako je vojniku pe{adincu potrebna nova pu{ka. U to vreme vladao je automat sa pi{toqskim mecima koji
su bili vrlo efikasni, ali na bliskim odstojawima od 150 do
200 metara. Me|utim, pojavila se potreba za malo ve}om daqinom. Pored toga, tra`ilo se da oru`je bude univerzalno, malog gabarita, da ima ve}u vatrenu mo} i da se lako kontroli{e
prilikom rafalnog dejstva iz wega. Re~ju, da bude sna`nije i
efikasnije. I desilo se ono {to je bilo jedino mogu}e zemqa
koja se uveliko spremala za osvaja~ki rat u Evropi ponudila je
najboqe re{ewe za novu pu{ku.

POD VELOM TAJNE

Razvoj te nove pu{ke pratila je tajnovitost, a evo i za{to. Nema~ki generali bili su izuzetno zadovoqni automatima MP 38 i MP 40 i protivili su se bu{ewu cevi radi
obezbe|ewa automatskog rada delova. Pored toga, sasvim im
je odgovarao metak kalibra 7,9 h 57 mm. Firma Polte iz Magdenburga prvo je ~auru skratila na 35, a zatim i na 33 mm,
i tako se pojavio metak sredwe snage 7,92 h 33 kruz iz 1942.
godine. Taj metak }e postati putokaz za razvoj novog pe{adijskog oru`ja.
Na prvim testovima koje je obavio Vermaht opitovana
su dva modela prvi fric valter, prepravqeni A115 poluautomatski karabin, i Henelov karabin. Oba su zadovoqila
kriterijume komisije i tada je re{eno da }e, posle trupnog
opitovawa, Vermaht doneti kona~nu odluku. Navedenim modelima naoru`ane su neke jedinice nema~ke vojske, a me|u wima su bile i jedinice iz 6. armije, koja je opsedala Staqingrad. Oba modela zadovoqila su i trupne kriterijume, ali je
Vermaht zahtevao da se od tih oru`ja uzmu najboqa re{ewa i
stvori jedna pu{ka. Zbog toga se Valter povukao iz konkurencije i uz mala doterivawa stvorena je jedna od prvih automatskih pu{aka MP 43. Oznaka je trebalo da zavara komandni vrh i da izgleda kao da je re~ o neznatnim poboq{awima starog proverenog {majsera.
Arkebuza, oru`je koje se pojavquje u [paniji krajem XIV veka,
predstavqa prelaz od samostrela i ru~nog topa ka pu{ki

60

15. jun 2006.

Sredinom 1943. godine tom pu{kom se naoru`avaju jedinice. Kritikovana je samo veli~ina okvira, dok su pohvale bile mnogobrojne.
O re~i hvale nije mogao da se oglu{i ni Hitler,
koji je septembra 1943. godine dozvolio da se
sa MP 43 naoru`a i wegova telesna stra`a.
[estog aprila 1944. godine izdao je nare|ewe
da se pu{ka i oficijelno usvoji u naoru`awe.
Tada su pale i sve maske, pa je oru`je nazvano
pravim imenom juri{na pu{ka 44 (STG-44).

Korobov TKB-408, jedna od prvih uspe{nih

bulpap konstrukcija automatske pu{ke

KALA[WIKOV
PROTIV KOROBOVA
Posle zavr{etka rata po~iwu eksperimenti na novom oru`ju sa nema~kim metkom. Ve} tada su se pojavila sjajna konstrukcijska re{ewa
za nove pu{ke, ali ona, na`alost, nisu za`iveKorovinova eksperimentalna pu{ka
la zbog bizarnih razloga, iako su imala sjajne
7,62 mm
odlike. Najve}a bizarnost bio je zakqu~ak da su
nova konstrukcijska re{ewa i{la ispred vremena i da su suvi{e futuristi~ki izgledala, pa
zato nisu do`ivela masovnu proizvodwu.
Dok je ve}i deo evropskog SSSR-a bio pod
okupacijom Tre}eg rajha, fabrike na Uralu su
re{ewem General{taba Crvene armije po~ele
proizvodwu metka 7,62 h 39 mm, sa oznakom M
43. Posle oslobo|ewa 1946. godine SSSR raspisuje konkurs za novu pu{ku Crvene armije, na
kome pobe|uje Kala{wikov i tada, ne samo CrNema~ki automat MP40
vena armija ve} i ceo svet, dobija najuspe{niju
automatsku pu{ku svih vremena. U to vreme in`ewer German A. Korobov u TOZ (Oru`nij zavod Tula) dizajnirao je veoma zanimqivo oru`je. Bila je to jedna od prvih
KONSTRUKCIJSKE ODLIKE
uspe{nih bulpap konstrukcija automatske pu{ke. Me|utim, ni
Kod pu{aka bulpap konfiguracije okvir se nalazi iza
Korobov nije krenuo od nule, ve} je za polaznu osnovu uzeo rukohvata, sa mehanizmom za okidawe, a zatvara~ki sklop
eksperimentalni model in`ewera Korovina. Doradom i pre- kre}e se unutar kundaka. Ta konfiguracija doprinosi komradom odre|enih delova nastao je novi model korobov TKB paktnosti oru`ja, boqoj manipulaciji i pomera te`i{te
408, u kalibru 7,62 h 39 mm.
oru`ja unazad {to zna~i da postoji mogu}nost produ`ewa
Pu{ka je funkcionisala na principu pozajmice barutnih cevi, a samim tim i pove}awa uspe{nog dejstva oru`ja.
gasova sa vertikalno osciluju}im zatvara~em. Oru`je je dugo
790 mm, od ~ega je samo cev duga 510 mm. Masa oru`ja iznosi 4,3 kg, sa praznim okvirom. Okvir se puni sa 30 metaka i
SLAVNE PRETHODNICE
za wega je karakteristi~no da je bio malo vi{e zakrivqen
nego kod kala{wikova. Ru~ica zatvara~a nalazi se sa desne
Vatreno oru`je koje se pojavquje krajem XIV veka znano
strane i ima funkciju samo prilikom ubacivawa prvog metka je kao arkebuzu. Ono predstavqalo prelaz od samostrela i
u cev, a posle, u toku dejstva, ru~ica je mirovala u predwem ru~nog topa do pu{ke. U po~etku su je poslu`ivala dvojica
polo`aju. Rukohvat je pi{toqski, i na dnu, sa unutra{we stra- vojnika, a kasnije samo jedan. Te`ina pu{ke je od pet do seMusketa se pojavquje u [paniji 1521, a ~etiri godine kasnije
i u Francuskoj

dam kilograma, a kalibar od 12,5 do 20 mm. Punila se sa

predwe strane cevi zrnima koja su u po~etku bila od kamena, pa od olova, od gvo`|a itd. Ali zbog niza nedostataka
to oru`je nije uspelo da istisne iz upotrebe samostrel.
On je mogao da se upotrebqava u svim vremenskim uslovima, dejstvovao je dvostruko br`e i nije zatajivao. Ali samostrel je imao mawi domet od 110 do 135 m, dok je arkebuz dobacivao 200, pa ~ak i do 250 m i boqe je probijao oklope. U Dubrovniku su se akrebuzi izra|ivali sve do
1428 godine. Zbog svega toga zadr`ali su se do sredine XVI
veka, kada ih uspe{no zamewuje novo vatreno oru`je musketa. Ono se pojavquje u [paniji 1521, a ~etiri godine kasnije i u Francuskoj. Kalibar im je bio od 22 do 25 mm,
cev izra|ena od gvo`|a bila je duga vi{e od dva metra, i
bile su te{ke od osam do deset kilograma. Musketa se zadr`ala u XVI i XVII veku kao glavno oru`je pe{adije. Dakle,
i pre 580 godina tra`ilo se da vatreno oru`je bude {to
preciznije, da ima veliki domet i probojnost.

61

NAORU@AWE

Englezi razvijaju paralelno dva modela

EM-1 (gore) i EM-2 (No 9 MK1)

ne, nalazi se jednostavna bravica pomo}u koje se ka~i okvir

za wu.
Ovo re{ewe izgleda pomalo nezgrapno, ali ako imamo u
vidu da kod bulpap oru`ja zamena okvira u le`e}em stavu predstavqa neku vrstu rituala, bilo je poku{aja da se taj problem
uspe{no prevazi|e. Naime, ritual se odnosi samo na to da vojnik prilikom promene okvira mora da se pomeri iz le`e}eg
stava, a samim tim pove}ava sebe kao metu. Za ovaj model je
svojstveno i to da su ko~nica i regulator paqbe dve nezavisne
celine. Ko~nica se nalazi u {titniku, neposredno ispred obara~e, dok je regulator paqbe sa leve strane, odmah iznad pi{toqskog rukohvata (da bi se wime {to lak{e manipulisalo
palcem desne ruke). Otvor za izbacivawa ~aure ima svoj poklopac koji spre~ava da prqav{tina prodre unutar sanduka.
Kako se nalazi sa desne strane pu{ke bio je zgodan samo za
vojnike de{wake, dok levoruki nisu mogli uspe{no da koriste
taj model pu{ke.
Pu{ka je izra|ena od presovanog lima, a samo joj je kundak od drveta. U to vreme predstavqala je radilakno nov pristup u izradi pe{adijskog oru`ja 20. veka, i to je jedan od razloga za{to nije uspela da se nametne kao formacijsko naoru`awe Crvene armije. Ali u vazduhu je ostalo da lebdi pitawe
pobednika izme|u kala{wikova, gde je kvalitet nesporan, i
Korobovqevog re{ewe, koje je vizija budu}nosti automatskih
(juri{nih) pu{aka.

NEPREVAZI\EN ENGLESKI METAK

Sa nekoliko godina zaka{wewa po~iwe na drugom kraju
Evrope i preko kanala u Engleskoj sopstveni program za razvoj
pe{adijskog oru`ja, koje treba da zameni stare Lee Enfield SMLE
No 4 i nadaleko poznate sten automate. Tra`ilo se moderno
oru`je mawe mase i jednostavno za rukovawe i odr`avawe, sa
efikasnim dometom do 1.000 jardi i mogu}no{}u jedina~ne i
rafalne paqbe. Me|utim, Englezi su kuburili sa kalibrom i
zbog toga je prvo trebalo da se razvije metak odre|enog kalibra za novu pu{ku. Tako je i nastao nadaleko poznati metak u kalibru .280 britich. On je imao ve}i efikasni domet i probojnost
od nema~kog M-42 i ruskog M-43 metka, ali je imao i ja~i trzaj,
a druga~iji izgled nalikovao je fla{i. Pored toga, postojala
je jo{ jedna odlika, koja je bila boqa i od kasnijeg u Natou usvojenog metka .303 British, ili jo{ kasnijeg 7,62 h 51 mm Nato
lak{e se kontrolisalo oru`je prilikom rafalne paqbe metkom
.280 nego metkom .303. Novi metak nije ostao nezapa`en. Kana|ani su pokazali ozbiqnu nameru da ga uvedu u svoje naoru`awe, dok su Belgijanci odmah izbacili seriju poluautomatske pu{ke SAFN 49 u novom kalibru.

Po{to su metak proglasili idealnim, i Englezi i Belgijanci nezavisno kre}u u razvoj automatske (juri{ne) pu{ke u
tom kalibru. Belgijanci prave FN FAL, a Englezi, pod nadzorom
Edvarda Kenta Lemona i Stefana Jansona u Royal Small Arm
Factory (RSAF) u Enfildu razvijaju paralelno dva modela pod
nazivima EM-1 i EM-2 (No 9 MK1). Obe pu{ke bile su bulpap
konstrukcije, sa jedva primetnim razlikama (mahom kozmeti~ke
prirode i po obliku komande). Me|utim, ve} na samom po~etku
favorizovan je model EM-2, jer nije izgledao previ{e futuristi~ki.

PRECIZNOST I POUZDANOST
Pu{ka je funkcionisala na principu pozajmice gasova sa
dugim gasnim cilindrom, postavqenim odmah iznad cevi. Zatvara~ se bravio u sanduku sa dva leptirasta ispusta, koji je aktivirao nosa~ udarne igle (postavqen koaksijalno u sanduku). Mehanizam je ve}im delom spakovan u zatvara~ koji ga odli~no {titi od prqav{tine, ali istovremeno umnogome komplikuje izradu. Pu{ka je imala odli~an balans. Bila je veoma kompaktna,
precizna i pouzdana, sa udobnim komandama. Ukupna du`ina je
malo ve}a i iznosi 889 mm (cev ~ak 623 mm). Te`ina sa praznim okvirom je 3,4 kg, a okvir se puni sa 20 metaka. Teoretska
brzina ga|awa je bila 450-600 metaka u minuti. Kalibar 7 h
43 (.280 British). Ru~ica za zapiwawe zatvara~a nalazi se sa
predwe strane gasnog cilindra. Ko~nica i regulator paqbe su
isto fizi~ki razdvojeni. Ko~nica je ispred samog {titnika obara~e, dok se regulator paqbe nalazi odmah iznad pi{toqskog
rukohvata i izra|en je kao popre~no dugme. Obe komandu su nadohvat ruke i udobne su prilikom rukovawa.
Pu{ka je standardno opremqena opti~kim ni{anom koji
se nalazi u ru~ici za no{ewe i pomo}nim diopterom sa leve
strane ru~ice, a na gasnom cilindru sa predwe stane nalazi
se predwi ni{an. Tokom 1951. godine EM-2 je nominalno usvojena u naoru`awe sa oznakom No.9 Mk.1, ali nije za`ivela
kao formacijsko oru`je. Nije usvojena zbog pritiska sa druge
strane okeana, zbog kalibra .308 Winchester (7,62 h 51 mm
Nato). Da su je tada usvojili Engleska bi {ezdesetih godina
imala odli~nu automatsku (juri{nu) pu{ku. To se nije dogodilo
tada, ve} osamdesetih godina, kada se usvaja SA 80, koja je u
bulpap konstrukciji, ali nema ni konstrukcionih niti funkcionalnih dodirnih ta~aka sa EM-2. Da je i kalibar bio odli~an
dokazuje ~iwenica da prva velesila sveta eksperimentalno
koristi na avganistanskom i ira~kom rati{tu novi kalibar
6,8 mm SPC, koji }e najverovatnije zameniti starijeg i slabijeg brata .223 remington ili 5,56 h 45 mm.
I{tvan POQANAC
(Nastavak u idu}em broju)

62

15. jun 2006.

NOVI POGLED NA OBUKU

POLICIJE I GRA\ANA

LINIJA
@IVOTA
I SMRTI
Kwiga Pi{toq revolver generala
policije Mom~ila Stojanovi}a i wegovih
saradnika donosi kompleksan pogled na
sveukupni problem rukovawa pi{toqem
ili revolverom od osnovnih mera
bezbednosti do principa, na~ina
i metoda wihove upotrebe
a nedavno odr`anom Novosadskom salonu kwiga predstavqeno je delo Pi{toq revolver (osnovna obuka 1 i 2)
koje je general policije u penziji Mom~ila Stojanovi}a napisao u saradwi sa Mijodragom Tepav~evi}em i Brankom
Bogdanovi}em i u kome je autor predstavio novine u policijskoj obuci i osposobqavawu. Re~ je o kompleksnom pogledu na
sveukupni problem rukovawa pi{toqem ili revolverom od
osnovnih mera bezbednosti do principa, na~ina i metoda wihove upotrebe.
Sadr`aj prve kwige te`i{no je zasnovan na obja{wewu savremenih takti~ko-tehni~kih svojstava pi{toqa i revolvera, dok
je u drugoj predstavqena policijska metodika za obu~avawe u ga|awu, koja ima veliku va`nost i za obuku gra|ana. Na analiti~an na~in prikazani su osnovni elementi koji uti~u na kvalitet ga|awa.
Autori su pri tom imali u vidu i psiholo{ke ~inioce, posebno
strah kao jednu od bitnih komponenata procesa obu~avawa i upotrebe pi{toqa i revolvera za vreme obuke u stvarnoj situaciji.

PROGRAM UNAPRE\EWA
Bitno je ukazati da su to prve dve kwige iz opusa o pi{toqima i revolverima i da je ukupno za {tampu pripremqeno 16
kwiga. A kako je sve po~elo? Od 1994, pa do 1998. godine prikupqan je obiman materijal o obuci u policiji i kori{}ewu oru`ja u stvarnim situacijama. Osposobqenost za uspe{no obavqawe svakodnevnih obaveza sagledavana je u odnosu na mnoge novine u ispoqavawu urbanog i ruralnog kriminala, ali i savremenog terorizma. Prethodna obuka bila je zasnovana na vojnim
principima. Me|utim, aktuelni tokovi u kretawu kriminala i
terorizma zahtevali su pomak ka specifi~nim zahtevima policijske slu`be. To se odnosilo i na obuku za policijski kadar na
{kolovawu u sredwoj i vi{oj policijskoj {koli i naravno, na
Policijskoj akademiji.
Uo~eno je, tako|e, da policijska slu`ba zahteva i druga~ije
naoru`awe od vojnog, te da vaqa osavremewivati policijsko li~no oru`je. Analize su ukazale da postoje}a dugogodi{wa praksa,
iako uspe{na, ne}e zadovoqiti sve bitne aspekte osposobqavawa za obavqawe du`nosti policajaca u redovnim i vanrednim
situacijama. Na osnovu takvih ocena 1998. godine sa~iwen je
program unapre|ewa i osavremewivawa osposobqavawa. Usle-

dio je obiman projekat obrade prikupqenih podataka, a rezultat

je bio objavqivawe vi{e stru~nih kwiga, popularne literature,
novih uxbenika, i drugo. Koliko se duboko i{lo u analizu i sagledavawe savremenih potreba na{e policije? Na to ukazuje i
~iwenica da se predvidelo sveobuhvatno izu~avawe problematike pi{toqa kako bi se do{lo do optimalnih takti~ko-tehni~kih
zahteva za novi slu`beni pi{toq i prate}u opremu.

POLICIJSKI NI[AN
Tokom jednogodi{weg rada finalizovan je deo projekta koji
se odnosio na literaturu. Tako su nastale studije o istoriji slu`benih policijskih pi{toqa i revolvera, o osnovnoj obuci u rukovawu tom vrstom oru`ja, ali i o samopomo}i i uzajamnoj pomo}i, pronala`ewu i izvla~ewu povre|enog i pru`awu prve pomo}i. Drugi deo sa~iwavale su kwige Dva veka Srpske policije i
Istorija Srpske policije od 1804. do 2000. godine (Od cara
Du{ana do danas). Projekat se realizuje i u drugim oblastima,
tako da je u saradwi sa timom Zastava oru`je razvijen nov
policijski ni{an koji omogu}ava lako, brzo i sigurno dejstvo sa
pozitivnim rezultatima u uslovima stresa, straha, smawene vidqivosti i iznenadnim situacijama. Naravno, ni{an je prilago|en primeni u policijskoj slu`bi na daqinama od 3, 5 i 7 metara. Navedeni ni{an ima brojne prednosti nad onim klasi~nim
sa mu{icom. Pored toga, predstavqeni su i takti~ko-tehni~ki
zahtevi za novi slu`beni policijski pi{toq, koji bi se zasnivao
na razvijenoj i poboq{anoj verziji na{eg pi{toqa CZ-99, CZ999 ili CZ-999 GPS. Stru~ne analize upore|ivawa sa stranim
slu`benim pi{toqima ukazuju da to oru`je ve} sada ima zadovoqavaju}e performanse za policijsku slu`bu.
Koriste}i brojna saznawa i istra`uju}i problematiku meta
za ga|awe policijskim pi{toqem, general Stojanovi} je doprineo
da se unaprede i osavremene wihov izgled i funkcionalnost. Policijske mete, zajedno sa novim policijskim ni{anom testiralo je
4.177 u~esnika u~enika, studenata i profesionalnih pripadnika policije. Na wima su predstavqene zone za onesposobqavawe
i zaustavqawe i linija vitalnih organa na qudskom telu (zabrawena zona). U te zone se puca kad nema vi{e izbora za onesposobqavawe. Zami{qene su tako da po~etnika usmeravaju na ni{awewe u odre|ene zone za onesposobqavawe. Strelac ima mogu}nost da sagleda sve efekte dejstva oru`ja, a ne samo da vidi ispravne pogotke u telo.
Metodika ga|awa u te mete je maksimalno upro{}ena, a svakodnevnim ve`bawem posti`e se visoka preciznost. U praksi }e
se primewivati vazdu{no oru`je, a policajci }e svakodnevno
uve`bavati ga|awe posle dolaska na posao i posle povratka sa
terenskih zadataka, u uslovima umora i dnevne optere}enosti.
Ispalili bi dnevno 50 do 100 dijabola, {to je godi{we vi{e od
30.000 hitaca po policajcu. Time se, uz minimalna finansijska
ulagawa, dobijaju osposobqeni policajci.
Nikola OSTOJI]

63

KULTURA

ISIDORA @EBEQAN,
KOMPOZITOR

NA^IN N
BOG

Muzika jeste umetnost Boga.

Postoji sjajna misao u komadu
Pitera [efera, kada Mocart
govori o muzici, obja{wavaju}i
kako `eli da na kraju Figarove
`enidbe uvede sve vi{e glasova
u vokalni ansambl. On, naime,
ka`e da je bitna razlika izme|u
muzike i dramskog teksta to {to
u dramskom tekstu istovremeni
govor vi{e qudi predstavqa
kakofoniju, dok mno{tvo glasova
u muzici oblikuje harmoniju.
Mocart zavr{ava taj svoj iskaz
zanimqivom re~enicom da je
upravo harmonija glasova u
muzici na~in na koji nas qude
Bog ~uje.

64

avremena muzika je talas koji nikako da pro|e, nikako da

preplavi obalu. U wega mnogo{ta mo`e da se udene, ali i
malo toga istinski da se prepozna kao kvalitet. O tome
govori i ~iwenica da savremena muzika stalno gubi
publiku. Dejstvo, i to dugotrajno, najsna`niji je kriterijum
onoga {to vredi, a toga je u poplavi svega i sva~ega zaista
malo. Razgovor sa Isidorom @ebeqan, kompozitorom ~ija je
originalna muzika nezaobilazni deo na{ih najzna~ajnijih
pozori{nih predstava, upravo je komponovala muziku za
pozori{nu predstavu Tri sestre u re`iji Vide Ogwenovi},
autorom opere Zora D., koja se izvodi na evropskim operskim
scenama, ali ne i na na{oj tu je da donekle pomogne u
odgonetawu stawa stvari u savremenoj muzici. Najstarija muzi~ka
ku}a u svetu Rikordi je posle skoro 20 godina prvi put potpisala
ekskluzivni ugovor s jednim novim kompozitorom sa Isidorom
@ebeqan, {to je samo jo{ jedan povod za razgovor koji sledi.
Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama
oblikovani, na{i `ivoti se `ive na sasvim razli~ite
na~ine. [ta je to {to je oblikovalo Va{ `ivot, {ta ga je
u~inilo ba{ takvim kakav jeste, a mogao je biti potpuno
druga~iji? Naravno, to mogu biti qudi, doga|aji, procesi,
ideje, emocije...
Moj `ivot je apsolutno odre|en muzikom. Tako je uvek
bilo. ^ak ne mogu da ka`em da sam ja birala muziku, ve} je pre
ona odabrala mene. Okolnosti su bile takve da me muzika uvek
15. jun 2006.

A KOJI NAS
G ^UJE
vukla u svom pravcu. U mojoj porodici
nema profesionalnih muzi~ara, ima qubavi prema
muzici, ali ni{ta konkretno, poput uzora, {to bi me
usmerilo na taj put. Sredwu muzi~ku {kolu upisala sam ~ak
protiv voqe moje majke, koja je smatrala da to i nije neko
zanimawe. Naravno, kasnije su roditeqi prihvatili moj izbor
i podr`avali me u wemu. Kompozicija se nekako dogodila sama
od sebe. Svoje prve kompozicije po~ela sam da pi{em po uzoru
na muziku koju sam volela, a to je pre svega bio Prokofjev...
Susret s wegovom muzikom za mene je bio izuzetno va`an, to se
dogodilo u prvom razredu sredwe muzi~ke {kole, imala sam oko
12 godina. Do tada mi muzika klasicisti~kog perioda nije bila
posebno zanimqiva, bar ne na~in na koji smo je tokom
{kolovawa saznavali. Prokofjeva sam otkrila sama, sviraju}i
wegovu muziku. To je bio potpuno nov svet, koji se ~udesno
otvorio preda mnom. Po~ela sam da istra`ujem, slu{am sve
{to je imalo veze s wim, a onda su se pribli`ili i Stravinski,
Bartok, Debisi, Ravel... @ele}i da se ugledam na wih, ja sam i
sama po~ela da komponujem.
Pomenuli ste da ste izu~avali Prokofjeva. Da li ste
izu~avali i wegovu biografiju, i koliko uop{te
biografija kompozitora ima uticaja na wegovu muziku?
- O tom pitawu razmi{qam intenzivno, jer upravo radim
na predstavi Amadeus Pitera [efera, koja se bavi
Mocartom i Salijerijem. U po~etku, kao dete na primer,
Prokofjeva sam samo slu{ala i svirala, tek kasnije sam
po~ela da ~itam wegovu biografiju, i biografije drugih
kompozitora. Zanimqivo je da postoje kompozitori kod kojih je
muzika neposredno povezana s wihovim emotivnim `ivotom,
poput Malera. Ima kompozitora kod kojih to nikako nije slu~aj.
Detaq iz Debisijeve biografije govori da je u vrlo te{kom
razdobqu u `ivotu, kada se jedna wegova qubavnica ubila,
pisao muziku koja ni~im ne ukazuje na tu tragediju. Muzika je

o~igledno za neke kompozitore

bila element metafizike, u
starogr~kom smislu re~i, prostora iza
fizi~kog, iza wihove psiholo{ke obrade
stvarnosti, dakle duhovna disciplina, a kod
onih drugih bila je upravo slika tog sopstvenog,
unutarweg, ~esto osve{}enog do`ivqaja, mogu}a slika du{e.
Dok je kompozicija za sve nas kojima je muzika samo fina
podloga `ivotu, prili~no nedosti`na kategorija, poput
svojevrsne alhemije, za vas je to i posao, koji ~esto
podle`e rokovima. Kako komponujete, i {ta je potrebno da
se dogodi da se u Vama rodi muzika?
Postoji odli~an odgovor Pikasa na sli~no pitawe. On
je rekao da posle osam sati rada, inspiracija do|e sama. To je
su{tina pri~e. Svojim studentima ~esto govorim da je lewost,
na`alost, bitna odlika na{e sredine, a ona se ~esto
mistifikuje u osuje}enost, jer, za ime sveta, {ta bi sve taj neko
mogao da postigne da nije bio osuje}en, ili onemogu}en,
zapravo lew, a bio je tako talentovan. Zaboravqa se da
talenat, pored razli~itih stvari koje sa sobom nosi,
podrazumeva i sposobnost za rad i interesovawe za ne{to.
Jer ako je va{e interesovawe izra`eno, jako, mo}no, vi ste i
talentovani. Ako imate dobar sluh, to jo{ ne zna~i da ste
talentovani za komponovawe. Zato verujem u to da
kompleksnost talenta podrazumeva i pravu posve}enost
materiji kojom se ~ovek bavi.
Da li muziku, dok komponujete, najpre ~ujete u sebi pre
nego {to je zapi{ete? Kako uop{te nastaje muzika?
Ne mogu da ka`em da ~ujem konkretne note, to su vi{e
nekakve zvu~ne mase, poseban zvu~ni oblik, koji onda tra`im na
klaviru. I to je re|a varijanta, naj~e{}e sam navikla da radim
tako {to sviram, improvizujem na klaviru, a kada prona|em ono
{to mi se ~ini zanimqivo, onda se time i bavim, u`ivam u
odre|enoj motivici, potpuni sam muzi~ki hedonista. Tako se

65

KULTURA
razvija ideja. Pravo slu{awe
muzike iznutra zahteva ogromnu
mentalnu koncentraciju. Ja to
sada mogu, ali moram da priznam
da nisam mogla na po~etku. Za to
je potrebna i izuzetna ti{ina.
Postoji scena u filmu Maler
Kena Rasela gde Alma Maler u
jednom trenutku ide da uti{ava
prirodu, ptice, vetar, dan da bi
Maler mogao da komponuje. Kako
god to ~udno ili romanti~no
zvu~alo, scena je istinita, jer je
ti{ina neophodna za
koncentraciju potrebnu da bi se
~ula muzika u sebi.

Rahmawinov je uglavnom
sve komponovao u Rusiji.
Kada je oti{ao iz we, zavr{io je neke zapo~ete
kompozicije i ~itavog `ivota bio samo pijanista. Koliko zaista umetnik, poput
biqke, crpe energiju iz tla kome pripada?
Primeri kompozitora su odli~ni za tu pri~u. Poput Anteja
iz starogr~ke mitologije, koji je bio nepobediv dok je stajao na
zemqi, a kada ga je Herkul podigao sa we, kona~no je bio i
savladan, mnogi kompozitori su izgubili svoju snagu odlaze}i sa
tla na kome su ponikli. Moram da priznam da sam davno
primetila ovu zakonomernost kod nekih umetnika. Rahmawinov je
jedan od primera (on je, oti{av{i iz Rusije, sve mawe i mawe
komponovao), ali je tu i Prokofjev, koji odlazi u Pariz, kasnije u
Ameriku, a onda se vra}a u Staqinovu Rusiju. Svi wegovi
prijateqi, i neprijateqi, poput Stravinskog, govorili su da je
lud. Meni se ~ini da je on odli~no znao {ta radi, jer o~igledno
vi{e nije mogao da izdr`i na Zapadu, vratio se u Rusiju i to
Staqinovu Rusiju, gde je ostao do kraja `ivota, pi{u}i genijalnu
muziku bez obzira na sav komunisti~ki u`as koji ga je okru`ivao.
A umro je istog dana kada i Staqin, tako da wegova smrt nije bila
ni prime}ena. Wegova muzika je, naravno, opstala i to pre svega
na Zapadu (iako mu ~ak i danas te{ko opra{taju povratak).
Stravinski je tako|e oti{ao iz Rusije, `iveo je u Parizu, a posle
Drugog svetskog rata, odlazi u Ameriku, i wegova muzika, od
apsolutno genijalne prve faze, zasnovana na ruskom nacionalnom
i paganskom snu, polako gubi ~aroliju, a kako je `ivot odmicao
daqe, po mom sudu, i dejstvo. A jedini smisao svakog umetni~kog
dela je upravo wegovo dejstvo.
Kakva je sudbina Va{e opere Zora D.?
Trenutno se nigde ne izvodi, mada postoje planovi za nova
izvo|ewa u nekim gradovima Evrope. Opera je igrana u
Amsterdamu i Be~u, na stalnom repertoaru Be~ke kamerne opere
(Wiener Kammeroper). Kod nas je igrana na otvarawu Bemusa, a
za{to ovde nije postavqena na neki stalni repertoar, trebalo bi
pitati nekog drugog... Mada je to verovatno klasi~na srpska pri~a.
[ta se dogodilo sa Zorom D. pitawe je koje svakako treba
postaviti, dogovorili smo se nekom drugom prilikom, a
kako muzika nosi operu, zanimqivo je ~uti od Vas kako ste
je gradili?
Muzika je u operi mnogo va`nija od libreta, koja su
uvek prili~no lagane pri~e. Muzika opere Zora D. ima neku
posebnu dvostrukost u sebi. Takva muzi~ka fizionomija je
ne{to {to dosta dugo, mo`da jo{ od samog po~etka, postoji u
mojoj muzici. Ona je u ovoj operi spoj naizgled nespojivih
stvari, ne{to poput morbidne pastorale, ma kako taj izraz

66

zvu~ao. Ona nije postmodernisti~ko izrugivawe i izvrtawe,

ve} u isto vreme egzistirawe emotivnog dvojstva, koje stvara
pomalo jezovitu atmosferu, a, u stvari, duhovito je. I ni{ta nije
tako ozbiqno kao {to izgleda, a sve i jeste i nije.
Drugi deo 20. veka doneo nam je umetnost zapitanu nad
apokalipti~nim stawima dana{wice, koja me, moram priznati,
odbijala. Kada i danas pogledam pozori{ni repertoar, pa vidim
masu predstava koje se na silu bave mra~nim temama, nemam
nikakvu `equ da ih gledam. Sve je to deo jedne zadate politi~ke
korektnosti. Naravno, po senzibilitetu nisam ni blizu `anru
romanti~ne komedije. U muzici su me uvek zanimale stvari koje su
pomalo uvrnute, zavrnute, duhovite. Danas }ete retko me|u mladim
umetnicima prona}i one koji imaju pravi poriv da se bave
odre|enom temom. Oni se, dodu{e, bave tematikom koja je
politi~ki korektna, ~ak ideolo{ki obojena. Kada to ka`em, ne
mislim na ideologiju partije, ve} na onu drugu, moglo bi se re}i
ideologiju vremena. To je neki novi ki~ intelektualizam. ^ime se
bave mladi beogradski pisci? Urbano{}u Beograda. Ali to nije
izvorna, autenti~na pri~a grada u kome `ivimo, ve} urbanost
Wujorka preslikana na Beograd. A kada je to i urbanost
Beograda, onda je ona neka bukvalna neumetni~ka stvarnost. Kod
nas, naravno, postoji urbanost, ali je ona obele`ena lucidno{}u
i fantastikom specifi~nog srpskog tipa. Tu drugu beogradsku
urbanost neko treba da otkrije, da poveruje u wenu autenti~nost i
mogu}nost wene transcendencije, {to je pravi umetni~ki zahvat. A
takvoga za sada nema.
Mi smo se ovde, u na{im krajevima, zaustavili na epici, na
kwi`evnosti, koja je najpristupa~nija, racionalno najrazumqivija
od svih umetnosti, a u apstraktan svet muzike nismo ni u{li. To
nas prili~no odre|uje kao qude, kao narod. Kod nas ne postoji
kultura slu{awa muzike u su{tinskom smislu. Mislim na situaciju
kada sedite i slu{ate muziku, kao {to ~itate kwigu, dakle da samo
to radite. Da slu{ate Prokofjeva, Debisija, Mocarta ili Baha,
kako vas vode i pripovedaju vam predivnu pri~u. Kod nas muzika
iskqu~ivo postoji kao upotrebna kategorija, potpuno je u slu`bi
zvu~ne zavese, koja qudima poma`e da se ne suo~avaju sami sa
sobom, koja ne dopu{ta lekovitu ti{inu ili je opet potpuno
posve}ena tekstu kao svetoj kravi srpskog derta. To je
kompleksan problem, vezan za {kolu, dru{tvo, medije, za
profesore koji predaju muziku, a oni su ti koji treba da nau~e
mlade qude kako se slu{a i voli muzika.
Dragana MARKOVI]
Snimio Branko JOVANOVI]
15. jun 2006.

IZLO@BA ZIDNOG SLIKARSTVA

I PRIMEWENE UMETNOSTI

VOJNI MUZEJ
U NO]I MUZEJA

PRAZNIK ZA O^I

SA KULTUROM
U SITNE SATE
Ukoliko vam se 3. juna
nije sedelo u ku}i,
a imali ste samo
150 dinara u xepu,
organizatori
manifestacije
No} muzeja ponudili
su vam da, za taj novac,
kupite kartu sa kojom
}ete za jedno ve~e
obi}i 20 muzejskih i
galerijskih prostora,
u`ivati u koncertima
elektronske muzike, plesati
uz taktove sambe i bosa
nove. Na vama je bilo
samo da izaberete
svoju mar{rutu...

deja da muzeji rade prekovremeno

za`ivela je pre devet godina u Berlinu, a danas se odr`ava u vi{e od
120 gradova sveta. Prva beogradska
No} muzeja odr`ana je u aprilu
2005. godine u pet muzejskih i galerijskih
prostora kroz koje je, od 18 do dva sata
posle pono}i, pro{lo vi{e od 20.000 posetilaca. Druga No} muzeja u glavnom
gradu odr`ana je u septembru pro{le godine i u woj je u~estvovalo 15 ustanova, a
poseta je prema{ila brojku od 70.000.
Tre}a No} muzeja u Beogradu odr`ana je 3. juna, u 20 muzejskih i galerijskih prostora, a prema procenama organizatora, uprkos hladnom i ki{ovitom
vremenu, okupila je vi{e od 160.000 posetilaca. Veliko interesovawe je vladalo za sve lokacije, a posebnu pa`wu privukle su izlo`be Srpske i evropske krvopije u kazamatima Vojnog muzeja i
Slatka izlo`ba u galeriji tog muzeja.
Tim povodom razgovarali smo sa direktorom Vojnog muzeja pukovnikom Miroslavom
Kne`evi}em.
Ponekad me|u qudima vlada mi{qewe da je Vojni muzej zatvorena institucija
i da se nedovoqno ukqu~uje u kulturnu ponudu grada. U~e{}em, po drugi put, u manifestaciji No} muzeja opovrgli smo takvo
mi{qewe po{to je samo u toku jedne ve~eri i no}i Vojni muzej posetilo oko 20.000
qudi. Veliku pa`wu privukla je stalna postavka, koja uvek pru`a neki novi do`ivqaj, kao i neobi~ne Slatka izlo`ba i
izlo`ba Srpske i evropske krvopije, ka`e pukovnik Kne`evi}.

Galerija Diplomatskog kluba bila je pretesna

2. juna u 19 ~asova, kada je, u prisustvu velikog broja zvanica i qubiteqa likovne umetnosti, otvorena godi{wa izlo`ba zidnog slikarstva i primewene umetnosti. Izlo`bu je, uz birane re~i, otvorio
ambasador Turske gospodin Hasan Servet Okten,
ina~e po~asni predsednik Diplomatskog kluba. O
izlo`enim delima govorio je mr Oliver Tomi},
istori~ar umetnosti, a melodiju No} u Hilandaru, u izvo|ewu pijaniste @arka Petrovi}a, prisutni su nagradili burnim aplauzom.
Svoje radove izlo`ili su protomajstori Zoran Grebenarevi} i Qubi{a Man~i}, asistent Jelena Pileti} i Dejan Markovi}, ina~e ~lanovi
Ikonopisa~kog centra Sveti Andrej Prvozvani.
Uz ikonografski program izlo`ene su bordure, rozete, minijature, medaqoni i zlatnici. Izlo`ba je

Ove godine Vojni muzej je prihvatio

predlog organizatora No}i muzeja da u
galeriji gostuje Slatka izlo`ba Muzeja
Vojvodine. Re~ je o postavci koja posetiocima pru`a priliku da se na neobi~an na~in upoznaju sa nastankom i istorijatom
~okolade i pekmeza, kod nas i u svetu. A da
~okolada ima dosta veze sa vojskom saznajemo od pukovnika Kne`evi}a koji nam otkriva da su ~uvene praline dobile ime po
jednom francuskom pukovniku kao i da je
prvi pisani trag o ~okoladi na na{im
prostorima vezan upravo za vojsku, odnosno vojskovo|u Eugena Savojskog koji je,
prema pisawu hroni~ara, planove bitaka
pripremao uz obavezno ispijawe tople ~okolade. Pomenute ve~eri, tajne najlep{e i
najkvalitetnije doma}e ~okolade posetiocima su otkrili i proizvo|a~i te popularne poslastice, a kako je izlo`ba privukla
veliku pa`wu publike, dogovoreno je sa
Muzejom Vojvodine da ostane u galeriji Vojnog muzeja do 30. juna. Autor izlo`be je muzejski savetnik Marija Banski.
I ovom prilikom, kao i pro{li put,
u No}i muzeja predstavqeno je ne{to
neobi~no i intrigantno i to u kazamatima
Vojnog muzeja. Kazamati se nalaze u okviru kompleksa unutra{we Stambol kapije,
osigurani su jakim zidovima, a bili su nameweni za sme{taj posade, topova i municije. Kako obi~no nisu dostupni oku {ire
publike, wihovo otvarawe uvek privu~e
veliku pa`wu. Tako je bilo i povodom izlo`be Srpske i evropske krvopije koja
se tematski odli~no uklopila u ambijent.
Autor izlo`be Ivan Stani} i Sawa Stojakovi}, koja je za tu priliku osmislila
scenografiju, postavkom vra}aju stare
slovenske mitove i legende u fokus, povezuju}i izvorno i savremeno, slovensko i
evropsko, sve do dana{wih dana.
Jo{ jednom, No} muzeja je o`ivela
prostore za koje mnogi Beogra|ani nisu
ni znali da postoje, omogu}iv{i im da,
putuju}i kroz prostor i vreme, nau~e ne{to novo i odli~no se provedu.
S. SAVI]
Snimio D. BANDA

humanitarnog karaktera, jer je deo prihoda namewen za pomo} novoosnovanom manastiru svetog Vasilija Ostro{kog, u Crnogorcima, kod Imotskog i
bi}e otvorena do 23. juna.
Z. P.

IZLO@BA U NI[U

PRIZMATI^NI SVET
Centar za obuku Ni{, Program Prisma, Ma{inski fakultet i Klub Vojske u tom gradu organizovali su reprezentativnu i vrednu izlo`bu ikona,
grafika, slika, skulptura, p~eliwih proizvoda i
drugih ostvarewa. Autori izlo`enih dela su polaznici Centra za obuku na Ma{inskom fakultetu u
Ni{u, to jest oficiri koji se nalaze na kraju profesionalne vojne karijere.
Otvarawu izlo`be prisustvovali su i na~elnik Uprave za kadrove general-major Slobodan Tadi}, menaxer grada Ni{a Vlastimir \oki}, menaxer Centra za obuku u Ni{u Miroslav Trajanovi}
i na~elnik Regionalnog centra za prekvalifikaciju potpukovnik Zoran Pe{i}.
Posetioci su sa zanimawem pogledali ikone
i grafike Qubodraga Jovi}a, uqa na platnu Stevana Vampole, skulpture Milorada Luki}a, reqefe u ko`i Slavka Graovca, karikature Orijena Peji}a i dela multimedijalne umetnosti [andora
Ideia i Dobroslava Milovanovi}a.
Z. M.

67

FEQTON

Pi{e dr Mile BJELAJAC

POZNAVAWE
VOJNOG FAKTORA
KAO PREDUSLOV
POLITI^KE
KULTURE (2)

SLABE I ISTORIJA
KA@WAVA
Vojska je uvek bila
va`an faktor
modernizacije i u
slaborazvijenim i
visokorazvijenim
dru{tvima, jer su svuda
visoke tehnologije
najpre razvijane u
sektoru odbrane.
Dakle, vojska nije samo
finansijski teret
dr`avi ve} i pokreta~
mnogih velikih
projekata, ukupnog
osavremewivawa, {to
se ispoqava na
socijalnom, stru~nom i
ekonomskom planu svake
ozbiqne zemqe.

68

upovina (uvoz) oru`ja, municije i opreme, posebno najnovijih tehnologija,

najkrupnije je politi~ko pitawe za jednu zemqu. Problem zadire u me|unarodne politi~ke odnose i uvek reflektuje odnos velikih sila prema malim
dr`avama. Zato to nije samo pitawe obezbe|ivawa finansijskih sredstava, kredita, odre|ivawa prioriteta u tro{kovima svake dr`ave, ve} i
procene ozbiqnosti opasnosti za bezbednost ili priprema za ostvarewe nacionalnih ambicija u regionu.
Na primer, taj problem se u vreme posledweg Obrenovi}a iskazao u bezuspe{nom poku{aju nabavke tada najmodernije francuske artiqerije: ministar
Trifunovi} da nabavi podmornice i uve}a avijaciju, Haxi} da nabavi savremenu
artiqeriju u dovoqnom broju, Stojanovi} i kraq da nabave prate}a oru|a pe{adiji i nove, velike koli~ine automatskih protivvazdu{nih oru|a Problem generala Milutina Nedi}a bio je nova lova~ka avijacija, Milana Nedi}a motorizacija, tenkovi i sve drugo neophodno. Ali zavisnost od uvoza otvarala je i pitawe
redovnih dopuna i komunikacija u slu~aju rata. Sve nabrojano mo`e se dopuniti
dilemama i oko nabavke prve mlazne avijacije, druge i tre}e generacije aviona
za JNA, raketnog naoru`awa (ukqu~uju}i dalekometne), novih brodova ili protivvazdu{nog raketnog sistema ruske proizvodwe S-300 za vreme generala Mom~ila
Peri{i}a, koji je procewivao da je za dopremu tog PVO sistema bilo potrebno
300 vagona ili 100 aviona velike nosivosti, {to bi, u uslovima tada{we op{te
blokade dr`ave, bilo te{ko izvodqivo.
Ti problemi su se, dakle, celog jednog veka, uvek i jednako, ispoqavali i
kao pitawa voqe velikih, finansija, procene bezbednosne ugro`enosti, mogu}eg zastarevawa, ili ~ak ka{wewa isporuke naoru`awa, pa samim tim i dileme oko toga {ta ako to bude ba~en novac.

POLUGA MODERNIZACIJE
Odgovor dr`avnog vrha na te nedoumice bilo je {irewe vlastitog vojnoindustrijskog kompleksa, odnosno poku{aj da se ostvari {to ve}a autonomija u odbrani, uz prirodnu `equ da se uposli vlastita proizvodwa, a buxet utro{i u zemqi.
15. jun 2006.

Vojska u Kraqevini je, tako,

preko nadle`nih tela uticala
na plansko razvijawe putne
mre`e, rudarstva, na proizvodwu energije, podsticala
gradwu te{ke industrije.
Pred rat je bilo razvijeno pet vojnoindustrijskih zavoda i vi{e dr`avnih fabrika,
te na desetine privatnih. Na
tim predratnim tradicijama je
u FNRJ i SFRJ nastao vojnoindustrijski kompleks, koji je,
pred raspad dr`ave, imao oko
80.000 zaposlenih i hiqadu
fabrika kooperanata. Projekcija vojne industrije u SFRJ
podrazumevala je i kapacitete
koji }e proizvoditi za izvoz.
Posebno poglavqe, koje se tek
po~elo ostvarivati, bila je
proizvodwa i izvoz doma}eg
tenka M-84 i tenkovskih motora i kupola.
U razdobqu od 1954. do
1964. JNA je izgradila 1.900
km puteva, 254 mostova i obu~ila 600.000 nekvalifikovanih regruta za razli~ita zanimawa.
Vojska je va`an faktor modernizacije u slaborazvijenim,
ali i visokorazvijenim dru{tvima, jer su svuda visoke tehnologije najpre razvijene u sektoru odbrane. Dakle, vojska nije samo finansijski teret dr`avi, mada danas nije redak slu~aj da se to tako posmatra. U nerazvijenim dru{tvima vojska je pokreta~ ukupne
modernizacije i to se ispoqava na socijalnom, stru~nom i ekonomskom planu. Uz to, odavno je uo~eno da je vojska, u modernoj
istoriji, kao ustanova, slu`ila za socijalnu promociju ni`ih slojeva u najvi{e redove dru{tva (elitu), pa se i to ubraja u indikatore modernizacije.
Za te svrhe bilo je razvijano vojno {kolstvo. U Srbiji su
obrazovani oficiri predstavqali 25 odsto {kolovane inteligencije, ili ne{to mawe od broja u~iteqa i nastavnika. Ali oficiri su tada postajali ministri, lekari, profesori, ambasadori, predsednici vlada, namesnici.
Ve} smo rekli da je vojska `ivotno zainteresovana za razvoj
infrastrukture, za pruge dobrog kvaliteta, mostove, {to vi{e
puteva, luka, za dobru raspore|enost energetskih izvora i sredstava, snabdevawe vodom Moderna armija zala`e se i za uzdizawe op{te tehni~ke kulture stanovni{tva, dobre zdravstvene i
higijenske prilike, a opismewavawe kadra bila je politika svih
armija na ovom prostoru. Naravno, posebno pitawe je modernizacije same vojske.

CIVILNA KONTROLA
Danas se mnogo govori o vojno-civilnim odnosima ili o
civilnoj kontroli vojske. Name}e se misao da je, zapravo, najpre~i problem razvoja demokratije stavqawe vojske pod kontrolu civilnog ministra, parlamenta i javnosti. Pojedinci u
svojim pojednostavqenim predstavama o vojsci barataju kategorijama ideologizovana, partijska, zatvoren sistem, stub re`ima, potencijalni izvo|a~ dr`avnog udara, podupira~ ove ili
one partije. Upotrebqava se re~ vojska, a ciqa na generala ili
nekolicinu wih. Javnost je ~esto zbuwena, jer se tom temom bave mnogi koji nude razli~ita obja{wewa. No, svi se posredno

sla`u u jednom: vojska ima veliki zna~aj za unutra{wa politi~ka kretawa. U istoriji ona je to, na ovom prostoru, uvek i imala. Kakav je to uticaj ta~no, ~e{}e je bilo naga|ano i mistifokovano, a mawe temeqeno na proverenim ~iwenicama.
Teoreti~ari vojno-civilnih odnosa, u su{tini, nude tri odnosa izme|u ta dva faktora. Svaki od wih ima izvesne varijetete, posebno kada je re~ o oceni, nastale kod zapadnih analiti~ara, te o karakteru vojske kao transmisiji partije, u komunisti~kim re`imima.
Dominantni militarizam, kakav opisuju istori~ari Prusije ili nema~kog Rajha, pretpostavqaju otvoreni upliv vojnih
lica na politiku, nametawe vrednosti koje oficirska kasta
promovi{e, wen privilegovan i gotovo nedodirqiv polo`aj.
Vrh te elite ~ini saveze sa vrhovima drugih elita i promovi{e najvi{u nacionalnu politiku, ali ima i odbojan stav prema demokratskim institucijama. Vojni pu~evi i dugogodi{we
vladavine vojnih hunti {irom sveta tako|e su istorijski primeri za to.
Konzervativni koncept pretpostavqa da su vojno-civilni odnosi definisani ustavom i zakonima. Vojska iz domena svoje odgovornosti analizira i predla`e, a politi~ki vrh ili institucije
grade politiku. Uz ingerencije vlade, postoji parlamentarna kontrola izra`ena radom odbora ili komiteta za nacionalnu bezbednost ili povremenih anketnih komisija. Poseban vid kontrole
jeste razmatrawe vojnog buxeta, wegovo odobravawe i kontrolisawe tro{kova. Ministar finansija je u tom sistemu gotovo neprikosnoven. Me|utim, taj oblik odnosa u uslovima postojawa
spoqne opasnosti pretpostavqa smawewe ingerencija nestru~nog
civilnog faktora na vojna pitawa, ali i daqe u okvirima parlamentarne kontrole i va`e}eg zakonskog poretka.
Liberalni koncept pretpostavqa apsolutnu kontrolu civilnog faktora. Mada je ta teorija nastala izvorno u SAD, u toku ratova, posebno Drugog svetskog, vojni faktor je bio izuzetno dominantan, a posredno ili nepsoredno i - danas. Posredno se to naj~e{}e ostvaruje preko vojnoindustrijskog kompleksa.

POLITI^KI UTICAJ
Kakvi su i koji su oblici tih odnosa postojali na srpskom
(jugoslovenskom) prostoru? Ako se razgrnu nanosi politi~kih
iskaza iz dnevnopoliti~ke borbe i pa`qivo analiziraju konkretni sadr`aji delovawa vojske i wenih najodgovornijih predstavnika, ali i motivi pojedinih neformalnih grupa kakvih je
bilo i bi}e, onda se dobija jasnija slika na{e pro{losti u tom
delu, pre svega politi~kom.
Ono {to se, prate}i istoriju institucije vojske u 20. veku
najpre name}e, jeste to da je istupawe vojnog faktora uvek bilo
izraz brige za bezbednost dr`ave od opasnosti spoqa. Posle
pobede u oslobodila~kim ratovima, to je bila briga da se o~uvaju mir i nacionalne tekovine, zatim odbrana va`e}eg ustavnog poretka, a na tre}em mestu, bez obzira na oblik i obele`je
vladavine, superioran polo`aj ministra finansija.
Dugo su na ~elu vojske, u funkciji vrhovnog komandanta, stajale li~nosti koje su vodile svoju vojsku u toku pobedonosnog rata. To je bio poseban odnos i te li~nosti su u redovima vojske
imale neprikosnoven autoritet. Ta ~iwenica, i u Kraqevini i u
Jugoslaviji i sve do smrti Josipa Broza, uticala je na dr`awe
politi~kih i partijskih lidera. Tako|e, li~nost ministra vojske,
budu}i da se znalo da je to voqa prve li~nosti, imala je veliki
autoritet u toj hijerarhiji. Postavqen od vrha, ministar je i
odgovarao vrhu. Ali bilo je za vladavine kraqa Petra Prvog
da su ministri i padali u Skup{tini, da su i za vreme kraqa
Aleksandra i kneza Pavla ministri odbrane morali da odstupe
zbog afera. Dogodilo se i da je, u op{tem rasulu vlasti u SFRJ,
ministar odbrane koji je odlazio ustoli~avao naslednika po
svom izboru.

69

FEQTON

Javnost i politi~are i danas intrigira Uprava bezbednosti, raniji KOS ili Obave{tajno odeqewe General{taba u
Kraqevini, ta~nije wegova Tre}a sekcija, koja je pratila politi~ke prilike, grupe i ono {to je od interesa za unutra{wu stabilnost. Imati dobre odnose s tim slu`bama, uticati na postavqawe wihovog na~elnika, uvek je imalo isto zna~ewe: ste}i
va`nu prednost nad protivnikom, politi~kim, dr`avnim pa i
li~nim, ali i imati saznawa te{ko dostupna na drugi na~in.
^uven je primer kako je predsednik vlade dr Milan Stojadinovi}, posle iskqu~ewa generala Petra @ivkovi}a iz vlade, istog dana u~inio gest dobre voqe prema {efu Obave{tajnog odeqewa generalu Ara~i}u, unapre|uju}i mu ro|enog brata na visoku
funkciju u jednom ministarstvu. Ara~i}, do tada odani pristalica
@ivkovi}a, okrenuo se u wegovog najstro`eg nadzornika.

Grupe unutar vojske nekoliko puta su izvele uspe{an vojni

udar (1903, 1941), jednom su lojalno stajale uz kraqevski udar
(1929), a nekoliko puta vojska je ~vrsto stala uz Josipa Broza u
wegovim politi~kim poduhvatima (1966, 1971). U predve~erje
sloma SFRJ postojali su planovi za dr`avni udar, ali se od
wih odustalo. Prema fragmentarnim ~iwenicama oko planiranog pu~a, JNA je vlast nameravala da prepusti reformisanim komunisti~kim snagama u pojedinim republikama, kada se
obore nacionalisti.

DR@AVNI PROGRAM
Pi{u}i o vojsci, obavezno bi trebalo voditi ra~una o
vojnom faktoru kao celini funkcije te institucije u dru{tvu i u
nacionalnoj dr`avi. Ali i oko toga su izra`eni nerazumevawe
i redukcionizam zbog neznawa ili politi~kih motiva. Jo{ je
pukovnik Aleksandar Ma{in, u svom obra}awu kraqu Petru,
ministru vojske, patrijarhu i drugim li~nostima (1906), konstatovao taj redukcionizam u srpskoj javnosti. Ma{in je, ina~e, bio merodavna li~nost, tek penzionisan, pod pritiskom
Britanaca, kao stariji zaverenik iz 1903, koji se do tada nalazio na ~elu srpskog General{taba. Sve wegove navode potvrdila je kasnije anketna komisija Srpske skup{tine, koja je formirana po{to je stvar procurila u javnost i po~ela da se kr~-

70

mi po stranoj {tampi, a srpsko javno mwewe zahtevalo da se

utvrdi krivica.
Ma{in, posle analiza nepovoqnih za sliku Srpske vojske,
tra`i od odgovornih da postupe evropski:
Na prvom mestu treba pristupiti izradi dr`avnog programa o vojsci (...) u najkrupnijim potezima. I po nauci i po postoje}oj
praksi u evropskim dr`avama ta pitawa ure|uju dr`avnici: predstavnici politike, vojske i finansija. I kod nas u Srbiji treba to
isto uraditi. Konferencija ili boqe re~eno ve}e, koje bi imalo
da pretresa i re{ava ovo pitawe, treba da je sastavqeno, pored
pozvanih dr`avnika i stru~waka iz vojni~kih redova, jo{ iz prvaka sviju politi~kih pravaca u zemqi jer odluke jednog takvog ve}a,
ne smeju biti jednostrane i partijske ve} dr`avni~ke i patriotske.
Po sebi se razume da rad ovog ve}a treba da bude tajan.

SLU^AJ POPULARNOG GENERALA

Aktivirawe penzionisanih ili generala u rezervi u politi~kom `ivotu jedne zemqe olako neki odmah kvalifikuju kao dokaz militarizacije i uticaja vojske. Ako nije o zlonamernosti,
onda je tu re~ o krajwoj povr{nosti. Generali, kao visokoobrazovane li~nosti, s
obzirom na polo`aj koji su zauzimali, pored vojnih, razumeju se i u mnoga privredna, dr`avni~ka, me|unarodna ili druga pitawa. Uostalom, u Sjediwenim Dr`avama
generali su postajali predsednici dr`ave, kandidovali se ~esto za tu funkciju, bili dr`avni sekretari (ministri inostranih dela), visoki savetnici U novijoj
istoriji Francuske ~uven je slu~aj generala [arla de Gola, a u mnogim dr`avama
danas su predsednici upravo biv{i generali. Istina, neki od wih su na to mesto
do{li dr`avnim udarom, druge su promovisale najja~e politi~ke snage dok su tre}i
bili izabrani na op{tim izborima.
U Kraqevini se dogodilo da je, voqom suverena, na mesto ministra postavqen general u rezervi. Neki od politi~kih prvaka odmah su se pobunili protiv
tog presedana. General, dotada{wi na~elnik Saobra}ajnog odeqewa General{taba, bio je postavqen
da uvede red u Ministarstvo saobra}aja i podstakne razvoj saobra}ajne mre`e u skladu s potrebama odbrane, ukine java{luk i
korupciju, pa i da dovede u red hiqade neispravnih vagona, lokomotive Dobio je i striktna uputstva da se u Vladi ne me{a u
ostala politi~ka pitawa. Uskoro, postao je najpopularniji ministar zbog postignutih rezultata. Zato se slu~aj generala Milosavqevi}a potpuno uklapa u tzv. konzervativni princip vojnocivilnih odnosa, koji pretpostavqa da se, u slu~aju posebne dru{tvene potrebe, vojna lica mogu vanredno anga`ovati na polo`ajima koji su uglavnom politi~ki.
Kada su osnovane banovine, wih devet, na tri visoka polo`aja su imenovani generali Milisavqevi}, Mati} i Smiqani}, a krajem tridesetih pro{log veka, u Zetskoj banovini je ponovo imenovan general Bla`o \ukanovi}. U SFRJ su aktivni
ili penzionisani generali bili postavqani za ministre unutra{wih poslova, ~lanove predsedni{tva i sl.
Zato je u svakoj analizi va`no sagledati kakve doti~ni general ima veze sa vojskom. Da li je to samo visoki ugled i autoritet ili ima na~ina da preko strukture koju je sam gradio, preko svojih odanih qudi i daqe uti~e na instituciju vojske i u, odre|enom trenutku, mo`e da ra~una na wenu aktivnu ulogu.
(U slede}em broju: SILA I DIPLOMATIJA)

15. jun 2006.

DOGODILO SE...
16. jun 1876.
U Veneciji sklopqen ugovor o savezu Kne`evine Srbije i
Kne`evine Crne Gore i Vojna konvencija kojom su predvi|ene
zajedni~ke vojne akcije za oslobo|ewe od Otomanske imperije
na Balkanu. Bio je to uvod u oslobodila~ke ratove Srbije i Crne
Gore, a rezultati vojni~ke saradwe bili su zna~ajni i dalekose`ni.
Na Berlinskom kongresu 1878. zajedni~ki vojni~ki uspeh Srbije
i Crne Gore krunisan je znatnim pro{irewem teritorija
i me|unarodnim priznawem dveju dr`ava. Taj dan se slavi kao
Dan Vojske Srbije i Crne Gore i kao Dan Kopnene vojske.
16. jun 1940.
U neokupiranom delu Francuske predsednik vlade postaje Peten
i tra`i primirje od Nema~ke.
16. jun 1963.
Kosmi~kim brodom Vastok 6
poletela je prva `ena-kosmonaut,
Valentina Vladimirovna
Terje{kova. Posle trodnevnog
boravka u kosmosu i 48 obleta
oko zemqe, Terje{kova se spustila
u blizini grada Karagande.
18. jun 1887.
Potpisan nema~ko-ruski Ugovor o uzajamnom
osigurawu. Potpisan je na inicijativu
nema~kog kancelara Ota fon Bizmarka sa
namerom da se spre~i eventualno stvarawe
rusko-francuskog saveza.
18. jun 1915.
Srpska Vrhovna komanda izdala je
nare|ewe na osnovu koga su obrazovane
stalne osmatra~ke signalne stanice radi
ozna~avawa pravca leta neprijateqskih
aviona. To su bile prve jedinice vazdu{nog
osmatrawa i javqawa u Srpskoj
vojsci i taj dan je odre|en za Dan
jedinica vazdu{nog osmatrawa i
javqawa VSCG.
18. jun 1940.
General [arl de Gol sastavqa u
Londonu Nacionalni komitet
slobodne Francuske.
19. jun 1990.
Usvojen Drugi [engenski sporazum
kojim su utvr|ene neophodne
prate}e mere projekta Evropa
bez granica.
21- 22. jun 1993.
Prihva}ena je politika {irewa
Evropske zajednice prema
Sredwoj i Isto~noj Evropi.
22. jun 1941.
Nema~ka napala Sovjetski Savez.
22. jun 1944.
Po~etak sovjetske ofanzive protiv nema~ke armijske grupe
Centar i napredovawe sovjetskih trupa prema Narevu i Visli.
23. jun 1941.
Na wivama Popovog poqa (kod Qubiwa) usta{e li{ile slobode
164 Srba i nave~e ih bacile u jamu na R`anom poqu, kod sela
Koteza, na putu Qubiwe-Trebiwe.
24. jun 1941.
Po~eo ustanak srpskog naroda
gorwe Hercegovine.
25. jun 1941.
U nekoliko sela Dabarskog poqa
(srez Stolac) usta{e otpo~ele
dvodnevni pokoq srpskog stanovni{tva, u kojem je ubijeno oko
260 mu{karaca, `ena i dece.

VREMEPLOV

25. jun 1940.

Stupio na snagu sporazum o primirju izme|u vlade Republike
Francuske, s jedne strane, i vlada Tre}eg rajha i Kraqevine
Italije, s druge strane.
25. jun 1950.
Otpo~eo rat u Koreji. Tokom tog rata prvi put su u borbenim
uslovima isprobani i upotrebqeni helikopteri. Prvo su kori{}eni
kao sredstvo za spasavawe oborenih leta~a, zatim za prenos
rawenika sa prvih borbenih linija, a od oktobra 1950. i za
evakuaciji jedinica koje bi se na{le u neprijateqskom okru`ewu.
27. jun 1941.
Odlukom CK KPJ formiran je Glavni {tab Narodnooslobodila~kih
partizanskih odreda Jugoslavije (G[ NOPOJ). Za komandanta
G[ NOPOJ imenovan je Josip Broz.
28. jun
U Vojsci Kraqevine Jugoslavije slava Prvog kowi~kog puka
Obili}a.
28. jun 1389.
Dan kada je na Kosovu poqu do{lo do
sukoba srpske vojske na ~elu sa knezom
Lazarom i turske vojske koju je
predvodio sultan Murat. U boju su
poginula obojica vojskovo|a, a daqi
prodor Turaka na Balkan bio je
zaustavqen za nekoliko decenija.
Srpska pravoslavna crkva
kanonizovala je kneza Lazara kao
Kosovskog velikomu~enika i svetiteqa,
a za dan svetkovawa odre|en je 28. jun.
U Vojsci Kraqevine Srbije i Vojsci
Kraqevine SHS/Jugoslavije tog dana
dr`ani su parastosi za poginule
srpske vojnike u svim ratovima.
28. jun 1914.
Gavrilo Princip, ~lan srpske
revolucionarne organizacije
Mlada Bosna, ubio je
austrougarskog prestolonaslednika
Franca Ferdinanda. Taj doga|aj
poslu`io je Austro-Ugarskoj kao
povod da Srbiji objavi rat
28. jula. U sukob su se ubrzo
ume{ale velike evropske sile
~ime je po~eo Prvi svetski rat.
28. jun 1919.
Nema~ka potpisala Versajski
ugovor o miru.
28. jun 1921.
U Narodnoj skup{tini Kraqevine
Srba, Hrvata i Slovenaca izglasan prvi ustav dr`ave.
28. jun 1940.
Sovjetske trupe zaposedaju Severnu Bukovinu i Besarabiju.
28. jun 1941.
Komunisti~ka partija Jugoslavije formirala svoj prvi oru`ani
odred. Bio je to Vaqevski narodnooslobodila~ki odred sa ~etiri
~ete, ~iji se {tab nalazio u selu Pauni kod Vaqeva. Odred je,
uz propagandu o sovjetskom raju i blagodetima komunizma, svoje
prve akcije po~eo sredinom jula.
28. jun 1941.
Usta{e prisilno iselile oko 4.000 Srba iz viroviti~kog sreza
na podru~je Br~kog.
28. jun 1948.
Informbiro na zasedawu u Bukure{tu doneo Rezoluciju u kojoj se
Komunisti~ka Partija Jugoslavije progla{ava neprijateqskom.
29. jun 1941.
U selu Prisoje (kod Siwa) usta{e uhvatile 94 lica srpske
nacionalnosti i bacile ih u jamu Golubinku, na planini Grabovici.
Pripremio Miqan MILKI]

71

ISTORIJA

Srbija - prvi srpski

ratni brod na moru

osle te{kih borbi na Savi kod Ade Ciganlije, u jesen 1915.

godine, nestala je prva srpska Re~na ratna flotila. Iako
improvizovana i sa posadama koje su sa~iwavali dobrovoqci, pru`ila je sna`an otpor austougarskim snagama. Pre`iveli su napustili svoje brodove, potopiv{i ih. Mitraqezi i
jedan top su skinuti i odneti za borbu na kopnu.
Brodarci su sami sebe nazvali Brodarskom komandom, ose}aju}i potrebu za wenim postojawem. Vrhovna komanda je 15. decembra 1915. godine za wenog komandanta postavila potpukovnika Milana J. Radojevi}a. In`iwerci \or|e Zlatkovi} i Milivoje Pavlovi} su nastojali kod Kraqevske vlade, a na~elnik Saobra}ajnog odeqewa Milan B. Nedi} kod Vrhovne komande, da se Brodarskoj komandi kupi jedan brod. I predlog je usvojen.
Za kupovinu broda odre|ena je stru~na komisija koja je isprobala vi{e malih brodova i izabrala brodi} Avgi Zora.
Ranije je to bila gr~ka torpiqarka Pamso, ~iji je deplasman bio
69,50 tona, du`ina 23,10 i {irina 4 metra. Razvijao je brzinu od
16 ~vorova. Do kupovine je saobra}ao na liniji KrfSanti Karanti. Pla}en je 45.000 drahmi, a na opremu je dato 5.000 drahmi. Brod je primqen 7. marta 1916. godine, a na~elnik Saobra}ajnog odeqewa dao mu je ime Srbija.
Na brodu sa viorila srpska zastava, iako to nije bilo u skladu sa me|unarodnim pomorskim propisima Srbija nije pomorska
zemqa i wena zastava nije priznata. Me|utim, spor je izgla|en
uz obja{wewe da srpska zastava slu`i za dizawe morala vojnika. Oni su zaista bili ponosni na wu.
Cela brodska posada bila je sastavqena od dobrovoqaca sa
Save i Dunava, a brodom su zapovedali kapetani re~nih brodova.
Formirana je i radionica za popravke. Na samom po~etku brod je
do`iveo havariju - nasukao se a pri tom je slomqen ventil sigurnosti. Kvar je ubrzo otklowen. Komandu je preuzeo potpukovnik
Milan J. Radojevi}. Brod je saobra}ao na redovnim linijama izme|u Krfa i obli`wih luka.
Srpske trupe su napustile Krf, posle reorganizacije koja je
zavr{ena 26. aprila 1916. godine. U me|uvremenu je posada bro-

Posada broda Srbija

i pripadnici Brodarske
komande u Solunu

PONOS
VOJNIKA
Na ostrvu Krfu, gde je srpska
vojska stigla posle povla~ewa
preko Albanije, kupqen je prvi
srpski ratni brod na moru.
Dobio je ime Srbija. Za
svojom vojskom zaplovio je ka
Solunu, gde su na{i mornari
polo`ili zakletvu i prevozili
za potrebe vojske. A onda je
srpska vojska krenula za
Srbiju, brodari su se vratili
na Savu i Dunav, a Srbija je
otplovila u istoriju.

72

POSADA

Komandant Srbije bio je pe{adijski potpukovnik

Milan J. Radojevi}, a|utant pe{adijski poru~nik Branko
Mi{i}, pomo}nik komandanta brodski kapetan Milan
Petrovi}, lekar Milutin Ga~i}, ma{inski in`ewer Miloje Zdravkovi}, motoristi Milan Pavlovi} i Lazar
Maksimovi}, kormilari Kosta Mir~eti} i Petar Jovanovi}, lo`a~i Gli{a Stefanovi}, Jovan Ivkovi} i Jovan
Kop~ali}, redar Mom~ilo Damjanovi}, matrozi Ilija
Tasi}, Aleksandar Begovi}, Miodrag Mani}, Jovan Risti}, i Aleksandar Lukovi}. U posadi je bio i Francuz
Pupon.
15. jun 2006.

da oja~ana dobila je lekara, a|utanta, jednog oficira, ma{inskog in`ewera, a ukrcavano je i drugo pomo}no osobqe. Pozadinske ustanove koje su ostale na Krfu `elele su da brod i daqe tu
ostane, ali su komandant i posada bili uporni u tra`ewu da otplove u Solun. Od saveznika su dobili oficira koji }e ih voditi
i kartu sa ucrtanim putem kojim treba ploviti, a na put su krenuli
12. maja 1916. Komandant je zapisao: Ta~no u 13 ~asova polazimo. Prolazimo pored krstarice Valdek Ruso. Oficiri sa broda
ma{u nam i `ele sre}an put. Sa obale zaostali Srbi ma{u nam
maramicama. Mi smo gordi {to idemo pre wih, kao da smo po{li
svojim ku}ama, a ne na novu etapu ~amovawa. Lo`a~i punim lopatama nagr}u ugaq u lo`i{te. Imponira nam gust crni dim kao da
smo i mi na nekom ratnom brodu. Brod juri punom parom.
Put je vodio zapadno od Paksosa i Antipaksosa, pa otvorenim Jonskim morem uz vertikalne stenovite obale. Ovakvu plovidbu brodarci nisu imali na Dunavu i Savi. No}u se nije nazirala obala, a u daqini se video samo svetionik.
U pirejskom pristani{tu ih upozoravaju da se bez za{tite
ratnih brodova ne putuje Egejskim morem, jer ima sumarena i mina. Od srpskog po~asnog konzula dobijena je srpska trobojka sa
velikim dr`avnim grbom u sredini.
I jo{ jedan komandantov zapis sa tog putovawa: Pred pono}
po~e more da besni. Sasvim iznenadno po~e{e da se vaqaju sve
ve}i talasi. Sa zapada sevale su muwe. Mala Srbija izgledala
je kao orahova quska. Brod se wihao u svim pravcima, kako su ga
kada talasi bacali. Izgledalo je kao da beli vrhovi pobesnelih
talasa dodiruju vrh katarke. Iznad valova u daqini crneli su se
bregovi kao aveti, koji se spremaju da nas progutaju. Bqesak muwa
zasewivao nam o~i.
Kormilar Kosta ipak je sigurno vodio brod i umirivao komandanta: Ne brinite, gospodine potpukovni~e. Ovo nije stra{nije od ko{ave u \erdapu.
Ujutro se sve smirilo, more je bilo glatko. Di`u sidra i kre}u izme|u rta Knimis i kamenitog ostrvceta Lisica, a od rta Stavros kurs vodi na sever.
U zoru, 18. maja, ugledali su kej u Solunu. Odiseja Srbije
se sre}no zavr{ila. Sre}a prati hrabre.
Odmah po dolasku u Solun, Srbija je po~ela sa prevo`ewem qudstva i materijala na liniji SolunMikra. Od nabavke
broda na Krfu pa do novembra 1916. godine Srbija je prevezla
33.062 vojnika i oficira i 759.965 kilograma razne robe.
Komanda broda bila je vojni~ka, pa je Vrhovna komanda naredila da posada polo`i zakletvu. Bila je to prva zakletva koju pola`u srpski mornari.
Na dan zakletve kod posade je zavladalo neko neobi~no,
ogromno i sveto ose}awe, pi{e @. J. Kezi} u Vojni~kom glasniku 1927. godine, kako kod mornara tako i kod stare{ina. Svaki
je jedva ~ekao da do|e na zakletvu, a naro~ito stari mornari koji
su bili dugi niz godina po morima, na brodovima raznih dr`ava i
proveli pola veka putuju}i po svim morima, ali uvek pod tu|im zastavama, a nisu ni mislili da }e do~ekati da putuju u svome `ivotu
pod svojom zastavom.
Mornari su bili u novim mornarskim uniformama, kupqenim na engleskoj krstarici Sen @or`. Srbija je sve`e ofarbana, ime broda istaknuto je jasnom `ivom bojom, a na jarbolu se
viorila dr`avna zastava zajedno sa savezni~kim. Sve~anosti su
prisustvovali predstavnici svih savezni~kih armija i svi su po`eleli u budu}nosti da vide na{e brodove, pod na{om zastavom.
Srpska vojska se oporavila u Solunu. U jesen 1918. godine
krenula je u proboj Solunskog fronta. I daqe - svojoj Srbiji. Na{i brodarci stigli su ponovo na obale Save i Dunava. Na `alost, s wima nije mogla i wihova Srbija.
Brodarska komanda se preselila u Beograd. Nakon rata,
brod Srbija je posebnim nare|ewem Ministarstva vojnog, septembra 1919. godine, dotegqen u Gru` i predat komandi pristani{ta, a zatim je upu}en u Arsenal u Tivtu gde je rashodovan.
Bo{ko ANTI]

VOJNI^KI MAR[ DO STUDENICE I WENIH ISPOSNICA

DU[OM
I TELOM

ripadnici 31. brigade VOJIN, kojom komanduje potpukovnik Dragan Radovanovi}, izveli su vojni~ki mar{ od manastira Studenica do manastirskih isposnica udaqenih
oko deset kilometara. Na mar{u su bili i sve{tenici hrama Svetog Save, vlasnici preduze}a Tehnikogradwa, Tron, restorana Sunce i druga civilna lica.
Posle obilaska Studenice i upoznavawa wenog zna~aja
za srpsku istoriju i duhovnost, u~esnici su najpre i{li makadamskim putem oko {est kilometara, a onda su krenuli u savladavawe oko ~etiri kilometra o{trog uspona.
Zadatak mar{a je ve} ispuwen kod dowe isposnice, ali `eqa da se ide daqe nadvladala je fizi~ki
umor.
Posle serpentina i
kozijih staza, u svoj lepoti i jedinstvenosti, pred
wima se ukazala gorwa
isposnica. Zahvaquju}i
ocu Tihonu, igumanu manastira Studenica, koji je
dao odobrewe za obilazak unutra{wosti ispo-

snice, u~esnici mar{a su mogli da osete visoku duhovnost i

~istotu vere monaha i isposnika. Sve je tu u savr{enom redu
i besprekorno ~isto.
Na samom vrhu planine, na steni podno isposnice, ve}ina
stare{ina se okrepila vodom sa Savinih izvora. Na povratku
u Studenicu, usledilo je okrepqewe i zajedni~ki ru~ak sa bratstvom manastira u novosagra|enom konaku.
Posle takvog iskustva, za slede}i mar{ planirani su manastiri u Ov~arsko-kablarskoj klisuri.
Boris ^OLOVI]

73

DUHOVNOST

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

USAMQENOST

a ~edo ~ove~ije koje dolazi u ovaj svet, ispotiha se nala`e te{ko

isku{ewe. Niko mu ni{ta ne govori o tome; ono mora samo pre`iveti tu situaciju, osmisliti je i sa wom se izboriti. ^esto, pro|e
isuvi{e mnogo vremena dok se to ne dogodi; ~esto, poimawe dolazi
suvi{e kasno, i tada ~ovek postaje bespomo}an i izgubqen.
Zadatak glasi: po svom temeqnom principu postojawa ti si, kao i
svi qudi, usamqen u svetu; ti mora{ da shvati{ tu usamqenost, da je prihvati{, da se sa wom podru`i{ i duhovno je savlada{; ona }e ostati sa
tobom do kraja tvojih dana, ali tvoj karakter, zahvaquju}i woj, sti~e snagu, dostojanstvo i dobrotu.
Usamqen dolazi ~ovek u ovaj `ivot sa prvim i{~upanim krikom
stradawa koji zahteva gutqaj vazduha; usamqen on napu{ta ovaj svet sa
posledwim uzdahom, trude}i se da izgovori re~. Kako se mnogo, katkad,
unaokolo ~ini za wega; a on i pored toga ostaje samotnik zato~en u sobu
svog tela. Ono {to on, za ceo svoj `ivot, u toj sobi, oseti, prihvati, do`ivi, za ~im `udi, o ~emu misli niko ne mo`e do`iveti na na~in na koji to ~ini on; sve {to u svojoj usamqenosti izabere, odlu~i i izvr{i, `rtveno ostvari, pre`ivi i podnese u nesanici, u bolesti, u brigama, u neuspehu, u o~ajawu zna samo on, jedini. Svaki zna~ajan doga|aj u `ivotu,
od prve qubavi do smrti svojih roditeqa, svaka va`na odluka, svaka odgovornost na wega polo`ena, svaki veliki bol i tuga omogu}uju mu da
oseti svoju usamqenost. Samo veoma malobrojnim po{lo je za rukom da
pre`ive grani~nu usamqenost u najve}im nevoqama na uzburkanome
moru, u gorama bez razgovora, u zaboravu ju~era{weg poqa bitke, u hap{eni~koj }eliji da bi poznali svoju du{evnu i duhovnu usamqenost.
Ta do`ivotna usamqenost je te{ko breme. Ali, ona je, istovremeno, i veliko blago.
Kada ~ovek postane svestan svoje usamqenosti, on pita: Ko }e mi
pomo}i? Odgovor glasi: Ja moram sebi da pomognem sam... I postavqen je prvi temeqac karaktera. Odgovor, tako|e, glasi: Gospod na Nebesima }e mi tim pre pomo}i, budem li Mu verniji. I postavqen je temeqac `ive vere. U usamqenosti ~ovek nalazi samoga sebe, snagu svog
karaktera i sveti izvor `ivota.
Kada se ~ovek trudi da pozna tu|u usamqenost upravo ono u ~emu
svak `ivi, zatvoren u sebe, ~ak i ako ne shvati sva bremena i dobra usamqenosti, u wemu se javqaju sa`aqewe i qubav koji wime ovladavaju;
sa`aqewe prema slabome, qubav prema jakome. Tada on govori: Ja }u
im pomo}i! Bra}o, pomo}i }u vam ukoliko ste usamqeni, a ja, bar, poznajem te`inu i strmine usamqenosti. Sam se nalaze}i u stawu usamqenosti, ~ovek nalazi svog usamqenog stradaju}eg brata i poma`e mu. I upravo tu se ra|aju duhovna qubav, bratstvo i istinski slo`na ose}awa.
Nije nam dato izbaviti se usamqenosti. Ali, svi smo mi pozvani da
dostojno i sa verom nosimo, svak ponaosob, svoju usamqenost; i, vole}i
i poma`u}i, da ~inimo tu|u usamqenost podno{qivom, dostojanstvenom
i produhovqenom.
U tome je uteha. Tada }emo jedino i smo}i snage da savladamo usamqenost, mi, usamqena deca ~ove~anstva, te`e}i uvis i sa qubavqu poma`u}i jedan drugome.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.

74

VERSKI PRAZNICI
15-30. jun

Pravoslavni
17. jun Sv. Joanikije Crnogorski, sve{tenomu~enik \or|e
18. jun Prepodobni Petar Kori{ki
24. jun Sveti apostoli Vartolomej i Varnava
27. jun Sveti prorok Jelisej
28. jun Sveti velikomu~enik Knez Lazar i
sveti srpski mu~enici Vidovdan

Rimokatoli~ki
23. jun Presveto srce Isusovo
24. jun Pre~isto srce Marijino
29. jun Sveti Petar i Pavao, apostoli

SVETI VELIKOMU^ENIK
KNEZ LAZAR
Knez Lazar je jedan od
srpskih velika{a koji
su vladali srpskim
carstvom posle cara
Du{ana Silnog. Po
smrti cara Uro{a patrijarh Jefrem je tada{weg kneza Lazara
krunisao za cara.
Lazar je u Carigrad
poslao izaslanstvo s
monahom Isaijom i
molio da se skine
anatema sa srpskog
naroda, sagradio je
mnoge crkve, me|u kojima su najpoznatije Ravanica i Lazarica, obnovio
je Hilandar i Gorwak, bio je ktitor ruskog manastira Pantelejmona.
Posle mnogih uspelih ratova s turskom silom,
28. juna 1389. godine srpska vojska je izgubila odlu~uju}u bitku, a car Murat posekao je svetog
mu~enika Lazara. Telo mu je preneto i sahraweno u
wegovoj zadu`bini Ravanici kod ]uprije. Tokom
seobe Srba narod je sa sobom nosio i wegove svete
mo{ti do manastira Ravanica na Fru{koj gori. Za
vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine wegovo
telo preneto je u Beograd. Posle centralne
proslave 600. godi{wice Kosovske bitke 1989. godine mo{ti kneza Lazara po~ivaju u manastiru Ravanica, najslavnijoj kne`evoj zadu`bini, koju je
podigao kao svoju grobnu crkvu i u woj }e trajno ostati.

15. jun 2006.

OBAVE[TEWE
o proveri svojstva vojnog osiguranika
za kori{}ewa prava na
vojnozdravstveno osigurawe
Nedostatak potrebnih sredstava za finansirawe zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika, porast tro{kova zdravstvene za{tite kao i pove}awe broja osiguranih lica, uticali
su da se ~lanom 19. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o zdravstvenoj za{titi vojnih osiguranika i ~lanova
wihovih porodica (Slu`beni list SRJ, broj 2/06), propi{e
obaveza da sve nadle`ne organizacione jedinice Ministarstva odbrane i General{taba i wima pot~iwene komande, jedinice i ustanove, Fondu za socijalno osigurawe vojnih osiguranika (u daqem tekstu: Fond za SOVO) dostavqaju podatke o
broju poimeni~no izdatih zdravstvenih kwi`ica sa osnovnim
podacima o osiguraniku, odnosno nosiocu osigurawa.
Fond za SOVO je od Ra~unovodstvenog centra Ministarstva odbrane u oktobru 2005. godine, preuzeo obavezu finansirawa zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika, i u ovom trenutku se suo~ava sa nagomilanim problemima nedostataka finansijskih sredstava za izmirewe teku}ih i preuzetih obaveza.
Prava iz zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika se
finansiraju iz doprinosa na bruto plate profesionalnih vojnika po stopi od 11,90 odsto i doprinosa na neto penzije korisnika vojnih penzija, po stopi od 7,2 odsto.
Na mese~nom nivou, nov~ana sredstva za finansirawe
prava iz zdravstevenog osigurawa vojnih osiguranika nisu dovoqna, o ~emu su blagovremeno obave{teni svi relevantni subjekti Ministarstva odbrane.
Formirawe baze podataka o ukupnom broju osiguranika sa
pravom na vojnozdravstveno osigurawe ima za ciq uvo|ewe ekonomi~nijeg i funkcionalnijeg sistema zdravstvenog osigurawa
vojnih osiguranika. Na taj na~in Fond za SOVO, u ~ijoj nadle`nosti je finansirawe sistema zdravstvenog osigurawa, preuzima kontrolnu funkciju namenskog kori{}ewa tih sredstava.
Nakon dostavqawa baze podataka o vojnim osiguranicima, vojnozdravstvenim ustanovama (VMA, vojne bolnice, vojnomedicinski centri, garnizonske i trupne ambulante i druge vojnozdravstvene ustanove), lica koja nisu uneta u bazu podataka,
po~ev od 1. jula 2006. godine, ne}e mo}i da koriste zdravstvene usluge, odnosno vojnozdravstvene ustanove ne}e mo}i tim licima da pru`aju zdravstvene usluge na teret sredstava Fonda
za SOVO.
Zato su svi profesionalni vojnici i korisnici vojnih penzija, kao i ~lanovi wihovih porodica obavezni da u jedinicama, ustanovama i komandama garnizona, provere da li su wihovi li~ni podaci (ime, ime jednog roditeqa, JMBG, adresa stanovawa, srodstvo sa nosiocem osigurawa), ta~ni i da li se nalaze u bazi podataka koja se vodi u Fondu za SOVO. Eventualna
neslagawa u li~nim podacima treba blagovremeno otkloniti.
U slu~aju kada vojni osiguranik nije u mogu}nosti da koristi zdravstvenu uslugu, jer su bez wegove krivice podaci uneti u
zdravstvenu kwi`icu neta~ni, ili nisu uneti, a pod uslovom da
postoji pravni osnov za ostvarivawe tog prava, Fond za SOVO }e tim licima izdavati privremene potvrde sa rokom trajawa od 30 dana na osnovu kojih }e koristiti zdravstvene usluge, i ta lica }e naknadno biti uneta u bazu podataka.
Vojnozdravstvene ustanove u hitnim slu~ajevima primi}e
na medicinsko zbriwavawe vojnog osiguranika i u slu~aju kada
nije evidentiran u bazi podataka i o toj ~iwenici obavestiti
korisnika usluge i Fond za SOVO radi utvr|ivawa statusa
osiguranog lica i eventualnog preduzimawa mera, ukqu~uju}i i
naknadu {tete.

CENTAR ZA ODNOSE SA STRANIM

VOJNIM PREDSTAVNICIMA

MINISTARSTVA ODBRANE
Raspisuje

OGLAS
Za prijem civilnih lica na slu`bu
u Ministarstvo odbrane
na neodre|eno vreme i to:
1. jednog simultanog prevodioca za engleski jezik;
2. jednog samostalnog referenta simultanog prevodioca za engleski jezik.
Op{ti uslovi: da su kandidati dr`avqani Srbije, da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nog
dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno koji nisu
osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od {est meseci
(utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ); da su zavr{ili filolo{ki fakultet (smer anglistika i diploma profesora
engleskog jezika i kwi`evnosti), da su zdravstveno sposobni.
Posebni uslovi: poznavawe rada na ra~unaru, radno iskustvo na istim ili sli~nim poslovima u trajawu od godinu dana.
Za radno mesto na rednom broju 1. zbog prirode posla potreban je kandidat mu{kog pola.
Kandidat uz molbu prila`e: biografiju, uverewe o dr`avqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrdu o regulisawu vojne obaveze za mu{karce, overenu fotokopiju diplome
o zavr{enom fakultetu, uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~an postupak.
Prijave na oglas podnose se u roku od 8 dana od dana objavqivawa, na adresu Centar za odnose sa stranim vojnim
predstavnicima MO, Majora Ili}a br. 1, Beograd.
Nepotpune i neblagovremene molbe ne}e se uzimati u razmatrawe.

MALI OGLASI
U PROSTORIJAMA Komande 250. rbr PVO (Kasarna Bawica
ul. Ra{ka br. 2, Beograd) 23. juna 2006. godine, najkasnije do 19
~asova, zakazano je okupqawe pripadnika biv{eg 450. rp PVO.
Za sve informacije obratiti se potpukovniku Radojici Suboti}u
na telefone 064/1667-490, 011/3005-209, lokal 28-528.
TRIDESETOGODI[WICA zavr{etka {kolovawa 23. klase
MTSV[ bi}e obele`ena sve~anim skupom u Novom Sadu, 15. jula
2006. godine u 10 ~asova na RPB-30 Kozara. Mole se pripadnici klase za prijavu u~e{}a na telefon 021/897-104 ili
063/856-0637 (]u}uz Bora) i 021/639-1996 ili 064/307-9721
(Horvat Dragutin).
^ETRDESET godina od zavr{etka {kolovawa 12. klase artiqerijsko-podoficirske {kole iz Zadra obele`avamo u ~etvrtak, 20. jula 2006. godine u Beogradu. Pozivamo sve drugove i nastavnike
sa prostora biv{e SFRJ, da se jave Inicijativnom odboru na telefone: 011/2506-613, Milutin Pavlovi} i 011/142-322, Viktor Hli{~.
DVANAESTA klasa Pe{adijske podoficirske {kole iz Sarajeva
obele`ava ~etrdesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 20. jula
2006. godine u 12 ~asova u restoranu Centralnog doma VSCG u
Beogradu. Zainteresovani treba da se jave Odboru za organizaciju susreta na telefone: 011/3228-076 (Boro Petrovi}) i
018/509-127 ili 063/8872-967 (Quba Sopreni}). Posledwi
rok za prijavu je 14. jul 2006. godine.
IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE, 350 metara do pla`e. Telefoni: 42-445, 081/483-445, 081/245-341,
067/201-978.
VEOMA povoqno prodajem Magnum-357, kratka cev: zastava
7,65 mm niklovan: karabin M-48 sa snajperom vojne dozvole.
Telefon 064/2751-585: 011/2144-061.

75

TRADICIJE

DRUGI ME\UNARODNI
VITE[KI TURNIR
U BEOGRADU

VITEZOVI NA DUHOVE
Po uzoru na |ostre
i bagorde, vite{ke
igre i nadmetawa, koje su
slavni srpski carevi,
kraqevi i despoti
prire|ivali u zlatno
doba na{e pro{losti,
turnir je odr`an na poqu
pod tvr|avom na
Kalemegdanu, po
pravilima i u
disciplinama stare
srpske vojske
astavqaju}i tradiciju slavnih predaka iz Sredweg veka, SVIBOR Savez Srbije je po drugi put u Beogradu organizovao me|unarodni vite{ki spektakl pod nazivom SVIBOR Turnir Duhovi 2006. Svojevrsni kulturno-istorijski spektakl
odr`an je od 9. do 11. juna, na veliki hri{}anski praznik silaska Svetog Duha
na apostole Duhove ili Trojicu. Turnir je plod dugogodi{weg istra`ivawa
srpske vite{ke tradicije, borila~kog nasle|a i predawa, te ste~enog iskustva
~lanova SVIBOR-a u organizovawu nadmetawa u vite{koj tradiciji.
Poznato je da je despot Stefan, prvi srpski vladar koji je Beograd u~inio prestonicom svoje dr`ave, organizovao veoma pose}ene vite{ke turnire. Plemi}i iz
~itave Evrope smatrali su velikom ~a{}u da ih despot proglasi vitezovima. Visoki
Stevan, kako despota imenuju hroni~ari, bio je prvi nosilac titule Viteza reda zmaja, koji je osnovao tada{wi ugarski kraq.
Drugi me|unarodni vite{ki turnir u Beogradu priznat je kao zna~ajna manifestacija od strane evropskih vite{kih bratstava i uvr{ten je u zvani~ni kalendar manifestacija u Evropi, preko saradwe sa srodnim dru{tvom iz Poqske. Na turniru su
pored doma}ih po{tovalaca vite{kih tradicija u~estvovali i gosti iz Poqske, Rumunije, Slovenije, Republike Srpske i Crne Gore, ukupno oko tri stotine takmi~ara.
Program manifestacije na Kalemegdanu obuhvatio je niz zanimqivih de{avawa
tokom tri dana nadmetawa. Sve je po~elo tzv. vite{kim zborom u strogom centru Beograda kod spomenika knezu Mihailu. Usledila je parada vi{e stotina vitezova sa
`ivopisnim {titovima, sjajnim oklopima, blistavim oru`jem, ukra{enim barjacima
i stegovima, koje su pratili {titono{e, pa`evi i gospe, uz gromoglasne fanfare i
bubweve.
Kao kruna celog doga|aja, u Dowem gradu, ispod tvr|ave na Kalemegdanu, vitezovi predstavnici sedam evropskih zemaqa jedan drugom su pokazali kopqa. Nadmetawe je zvani~no otvorio ~lan gradskog ve}a Andreja Mladenovi}. Svojom ve{tinom i ume}em u boju ma~em, topuzom, kopqem, sekirom i strelom, borci su zadivili

15. jun 2006.

publiku. Na poqani kraj Dunava u potpunosti je rekonstruisan izgled poteci{ta, ipodromija i tabora vite{kog sa svim prate}im
elementima, {atorima, ringovima, binama, metama, opsadnim
spravama kao {to su trabako, mangan, katapult i balista. Uz autenti~an starinski ambijent posetiocima je pru`en utisak `ivog
u~e{}a u spektaklu epskih dimenzija.
Odr`ano je i nadmetawe u srpskom vite{kom dvanaestoboju
po disciplinama kao {to su Markovo topuzawe, Reqino letewe,
Novakovo pentrawe, Hajdu~ko preskakawe, [ip~i}evo verawe, Radoji~ino plivawe, Obla~i}evo tr~awe, Milo{evo kamewe, Strahiwino {~epawe, na brvnu borewe, klipka nadvla~ewe i juna~ko
skakawe.

Publiku je odu{evila inscenacija bitke za

odbranu beogradske
tvr|ave sa vi{e stotina u~esnika, uz kompletnu opremu i oru`je, na kowima i uz upotrebu onovremenih ratnih sprava.
Sve vreme odr`avawa Drugog me|unarodnog turnira SVIBOR
Duhovi 2006 trajala je
i smotra umetni~kog i
kulturnog stvarala{tva
zemaqa u~esnica. Svoju
umetnost i majstorstvo
predstavili su krasnopisci, ikonopisci, oru`ari, iluminatori, heraldi~ari, `ivopisci,
zvonolivci, kova~i, drvodeqe, grn~ari, kwigovesci. Deca su mogla
da ~uju zanimqive legende o vilama, zmajevima i princezama,
prin~evima i vitezovima, a u bogatom zabavnom programu u~estvovali su u~iteqi sredwevekovnog plesa, pojci, glumci, ansambli
rane i etno muzike, guslari, akrobate i `ongleri.
Duhovnu dimenziju doga|aju su dale prazni~na liturgija u hramu
velikomu~enika i pobedonosca Georgija na ^ukarici i slavska litija sa jerusalimskim krstom na ~elu tokom koje su osve{tani zavetni
zapisi. Cela manifestacija uspela je da na najboqi na~in doprinese ja~awu ugleda Srbije i wenom povezivawu sa evropskim tokovima, kroz afirmaciju srpske kulturne ba{tine. Svetu je poslata
pozitivna slika Srbije kao atraktivne turisti~ke destinacije koju
odlikuje bogata kultura i tradicija.
Aleksandar ANTI]
Snimio Goran STANKOVI]

77

SPORT

PUKOVNIK MR BRANKO BO[KOVI] O AKTUELNOM TRENUTKU VOJNOG SPORTA

JEDINI
BEZ SPORTSKOG
PRVENSTVA

Od sportskog prvenstva vojske

puno smo o~ekivali jer bi se tu
napravila fina selekcija
takmi~ara za nova takmi~ewa na
me|unarodnoj sceni,
a po{to ono nije odr`ano, sada
poku{avamo da budemo {to
objektivniji prilikom izbora
takmi~ara za reprezentaciju.
[teta je velika i zbog toga {to
bi na wemu verovatno svojim
kvalitetom i rezultatima na
povr{inu isplivali
jo{ neki, novi takmi~ari.
Zbog svega toga
ne sme se ponoviti ovakva
situacija koja je, pre svega, lo{a
usluga vojnom sportu
ka`e na{ sagovornik.

78

eposredno po povratku predsednika srpske vojne delegacije pri Me|unarodnoj organizaciji za vojni sport (CISM) pukovnika mr Branka Bo{kovi}a iz Rima, gde je u~estvovao u radu 61. generalne skup{tine i Kongresa CISM, razgovarali smo o svemu
{to je u ovom trenutku aktuelno u vojnom sportu.

Koji su najzna~ajniji zakqu~ci sa ovogodi{we generalne skup{tine i Kongresa CISM?

Pre svega, ukazano je na specifi~nost i zna~aj vojnog sporta uop{te u sistemu
sporta i na doprinos CISM zdravom razvoju sporta. Kada se govori o profesionalnom
sportu, prvo se pomi{qa na wegovu komercijalnu stranu, dok su u okviru CISM-a zadr`ane autenti~ne, prave vrednosti. Da bi tako bilo i ubudu}e, generalni sekretar italijanski brigadni general \ani Gola prezentovao je novi disciplinski pravilnik kojim se
propisuje pona{awe organizatora i sportista, od organizovawa i prijavqivawa za takmi~ewe do samog takmi~ewa i perioda posle wega. S obzirom na to {to tu organizaciju
~ini veoma {arolika sportska porodica ~iji ~lanovi imaju razli~ite pristupe sportu,
de{avalo se da na velikim takmi~ewima organizatori ili u~esnici trpe zbog nesportskog pona{awa pojedinaca. Zbog toga je bilo neophodno napisati pravilnik kojim }e se
svi dovesti u jednak polo`aj.
Od zavr{etka Tre}ih svetskih vojnih igara 2003. godine u Kataniji govori se o ^etvrtoj vojnoj olimpijadi koja }e biti odr`ana od 14. do 21. oktobra 2007. u Indiji. U kojim sportovima }e na{a vojska biti zastupqena na toj manifestaciji?
Od ukupno trinaest takmi~arskih sportova, mi smo se preliminarno opredelili
za slede}e: rukomet, xudo, vojni pentatlon, padobranstvo, streqa{tvo, plivawe
(`ene i mu{karci), atletika (`ene i mu{karci), odbojka i

15. jun 2006.

EKIPNI SPORTOVI NA VOJNOJ OLIMPIJADI

Koje }e ekipe da u~estvuju na svetskim vojnim igrama u

kolektivnim sportovima odlu~uje se na osnovu rang-liste
iz prethodne godine, a na{e zemqe na tim listama jo{ nema. Iako nismo uspeli da na|emo donatore za odlazak ekipe na Svetsko vojno prvenstvo u odbojci koje se odr`ava od
9. do 21. juna u SAD, poku{a}emo da rukometa{i odu na
Svetsko prvenstvo u Siriju po~etkom oktobra. Potrudi}emo se i da pomenute ekipe u~estvuju na me|unarodnim vojnim turnirima, ukoliko ih bude tokom godine, ne bi li izborili odlazak na vojnu olimpijadu 2007. Tehni~ka komisija u odbojci i rukometu krajem godine rangira}e sve nacionalne selekcije i prvih dvanaest ima}e pravo da odu na
olimpijske igre. To va`i za sve kolektivne sportove, osim
za fudbal u kome se odr`avaju kvalifikacioni turniri.
rvawe. Nismo se prijavili za boks, fudbal, trijatlon i jedrewe.
Me|utim, ukoliko u to vreme na odslu`ewu vojnog roka bude vrhunskih sportista, na primer boksera ili trijatlonaca, u~estvova}emo i u tim sportovima. Ukupno, sa prate}im delom nacionalnog vojnog tima, orijentaciono smo prijavili 50 qudi, dok je u
Kataniji bilo 20.
@elim da istaknem i da smo u Rimu prijavili maksimalan broj
takmi~ara, a da }e na takmi~ewe oti}i samo oni sportisti koji se
budu nalazili negde u sredini po rezultatima, rukovode}i se i interesima razvoja odre|enih disciplina od interesa za vojsku.
Na osnovu ~ega ste se opredelili za rukometa{e, odbojka{e ili rva~e, kada se zna da do sada oni nisu u~estvovali
ni na jednom me|unarodnom vojnom takmi~ewu na kome bi
bio vrednovan wihov sportski kvalitet?
Discipline su odre|ene na osnovu na{ih procena, kao prvo, onoga {to imamo razvijeno i drugo, onoga gde bismo mogli da
postignemo rezultate, imaju}i na umu {ta smo videli u Kataniji,
u kom sportu je kakva konkurencija. Na{e je opredeqewe da idemo sa ekipom u jednom kolektivnom sportu, ali i to }e zavisiti
od toga koliko }e takmi~ewa biti odr`ano u predstoje}ih ne{to
vi{e od godinu dana.
Da li ste u Rimu imali pojedina~ne kontakte sa predstavnicima drugih delegacija i kakvi su rezultati?
Sa delegacijom Holandije dogovorili smo se da nam poklone pet pu{aka za pentatlon, {to }e nam dobro do}i za zavr{ne pripreme za odlazak u Hrvatsku gde }e krajem juna na{a ekipa u~estvovati u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u vojnom
pentatlonu. Otvorena je i mogu}nost da na{i predstavnici u|u u
komisiju za `enski sport i u komisiju za atletiku. Tako|e, dogovorili smo se o najzna~ajnijim pojedinostima sa svim organizatorima ovogodi{wih takmi~ewa na kojima }e u~estvovati ekipe iz
Srbije. Na~elno odredili smo i discipline za takmi~ewe vojnih
sportista biv{ih republika SFRJ, koje }e finansirati Holandija, a odr`a}e se u oktobru u Beogradu. To su ga|awe iz automat-

ske pu{ke i kros. Sa datumom i disciplinama su se saglasile delegacije iz Slovenije i Hrvatske, a sa Makedoncima i Bosancima tek treba da razgovaramo po{to wihove delegacije nisu bile
u Rimu. O tom takmi~ewu jo{ predstoje dogovori i unutar na{eg
sistema.
Zna~ajno je pomenuti i da smo razgovarali sa predsednikom
Tehni~ke komisije za atletiku o kandidaturi za svetsko vojno prvenstvo u maratonu 2008. godine u Beogradu. Po{to se i Italija
pojavila kao kandidat, nije iskqu~eno da napravimo izuzetak i
da prihvatimo da oni dobiju organizaciju svetskog vojnog prvenstva, a mi da te godine organizujemo evropsko. Podelili smo i
pozive svim zainetresovanim za u~e{}e u orijentiring kampu
Kopaonik Open koji planiramo da organizujemo i ove godine.
Prethodnih godina na armijskom sportskom prvenstvu sastavqen je kona~an spisak vojne reprezentacije. Na osnovu
~ega }e se ove godine birati oni koji }e predstavqati na{u
vojsku na me|unarodnim takmi~ewima?
Za ovu godinu predvideli smo da na takmi~ewa idu ekipe
koje su ve} formirane i koje kontinuirano rade. Takmi~ari su
imali zajedni~ke zimske pripreme i osim specifi~nog vojnog
sporta vojnog pentatlona, svi drugi su imali provere na civilnim takmi~ewima na kojima su u~estvovali. Od sportskog prvenstva smo puno o~ekivali jer bi se na wemu napravila fina selekcija takmi~ara, a po{to ono nije odr`ano, sada poku{avamo
da budemo {to objektivniji prilikom izbora takmi~ara. [teta
je i zbog toga {to bi na wemu verovatno svojim kvalitetom i rezultatima na povr{inu isplivali jo{ neki novi takmi~ari. Zbog
svega toga ne sme se ponoviti ovakva situacija koja je, pre svega,
lo{a usluga vojnom sportu. Moja je obaveza bila da na odluku o
otkazivawu prvenstva reagujem pismom na~elniku General{taba,
{to sam i u~inio, jer mi smo jedna od retkih zemaqa, ako ne i jedina, u kojoj nije odr`ano sportsko prvenstvo vojske. Zbog wegovog otkazivawa, planirano takmi~ewe vojnih sportista iz biv{ih jugoslovenskih republika prolongirano je za jesen.
Koliko onda uop{te mo`emo govoriti o sistemskoj podr{ci
razvoju sporta u vojsci?
Op{ta podr{ka de facto postoji i vidi se u buxetu za realizaciju takmi~ewa ove godine, ali je ona nedovoqna bez su{tinske podr{ke iznutra. Jo{ nije na|eno adekvatno mesto delegaciji CISM-e niti je ustanovqena kancelarija za vezu, zbog ~ega ne
mo`emo da eksploati{emo podr{ku koju dobijamo od te organizacije. Moram da ka`em da novi menaxment Ministarstva nije
odbio gotovo nijednu na{u inicijativu, ali po{to pitawe delegacije i vojnog sporta nije re{eno sistemski, nailazimo na probleme u implementaciji onoga {to nam menaxment odobri. Zbog
svega toga nadamo se da }e se do kraja ove godine neke stvari
postaviti kako treba.
Kako?
Radimo na dva fronta. S jedne strane, predlo`eno je da
se u Upravi za obuku, u okviru Odseka za fizi~ku obuku i sport,
osnuje kancelarija za vezu sa CISM-om. S druge strane, forsiramo formirawe sportske jedinice pri Vojnoj akademiji. Za razliku od General{taba gde nisu raspolo`eni da imaju takvu kancelarija, u Vojnoj akademiji sa odobravawem prihvataju ideju da
se tamo formira centar za fizi~ku kulturu u ~ijem sastavu bi
bili postoje}a Katedra fizi~ke kulture, sportski centar sa ambulantom za sportsku medicinu, sportska ~eta i kancelarija za
odnose sa CISM-om. Nadam se da }e jedna od te dve varijante biti realizovana, po{to danas kada se smawuje brojno stawe vojske svako pomiwawe pro{irewa formacije nailazi na otpor.
Ipak, su{tina je da mi samo poku{avamo da postoje}i potencijal
usmerimo na razvoj vojnog sporta. Kako je u na{oj vojsci fizi~ka
obuka minimizirana planovima rada, o wihovoj realizaciji da
ni ne govorimo, `elimo samo da se ta komponenta savremenog
pripadnika oru`anih snaga poja~a.
Sawa SAVI]

79

SPORT

Deveti padobranski vi{eboj u Ni{u

KOLEKTIVNI
DUH NA ISPITU
U konkurenciji dvanaest
ekipa Vojske Srbije,
predstavnika oru`anih
snaga Rumunije i Kipra i
@andarmerije MUP-a Srbije
najuspe{niji su bili
pripadnici 63
padobranske brigade.
roteklog vikenda u Ni{u odr`an je 9. padobranski vi{eboj, jedno od najte`ih i najpresti`nijih takmi~ewa specijalnih jedinica.
Na startu se pojavilo ukupno dvanaest ekipa: ~etiri ekipe 63. padobranske brigade koja je
bila doma}in i organizator takmi~ewa, dve iz

Na vatrenoj liniji

AKTIVNA REZERVA
Posebnu dra` takmi~ewu dali su rezervisti 63. padobranske brigade, koji su i ovog
puta hteli da poka`u svoju odanost jedinici u
kojoj su slu`ili vojni rok.
Svi nekada{wi pripadnici 63. padobranske brigade jedna su velika porodica i svi
joj se rado vra}amo ka`e Milo{ Jovanovi},
padobranac koji je na Sorboni magistrirao
me|unarodne odnose, a naredne godine na tom
univerzitetu brani i doktorsku disertaciju. S
wim u ekipi bio je i Nikola Kruni}, magistar
prostornog planirawa. Sa svojim nekada{wim
drugarima iz vojske Markom Jovanovi}em i Damjanom Stojan~i}em i biv{im komandirom starijim vodnikom Vladimirom Bjeli}em, oni su i
bez neophodnih fizi~kih priprema pre{li stazu i izvr{ili sve zadatke.

80

Veslawe na Obla~inskom jezeru

15. jun 2006.

72. specijalne brigade, po jedna iz Protivteroristi~kog odreda Kobre i @andarmerije MUP-a Srbije, a posebni gosti
takmi~ewa bile su dve ekipe pripadnika rezervnog sastava
63. padobranske brigade i ekipe oru`anih snaga Rumunije i
Kipra.
Takmi~ewe je organizovano pod pokroviteqstvom General{taba Vojske Srbije, komandi Kopnenih i Operativnih snaga i
grada Ni{a, a predsednik organizacionog odbora bio je general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnenih snaga.
Vi{eboj je otpo~eo padobranskim skokom peto~lanih ekipa na posebno obele`enoj desantnoj prostoriji nedaleko od
Obla~inskog jezera kraj Mero{ine. Zatim su ekipe u naredna
dva dana imale da savladaju stazu dugu vi{e od 55 kilometara.
Na kontrolnim ta~kama re{avali su vi{e slo`enih zadataka:
ga|awe iz pu{ke i pi{toqa, bacawe no`a i bombe u metu, savla|ivawe `i~ane prepreke, savla|ivawe prepreke konopcem,
pewawe uz konopac, izvla~ewe pokvarenog vozila, izvla~ewe
rawenika i sli~no. Po strogim propozicijama svi rezultati
sa kontrolnih ta~aka prera~unavani su u pozitivno ili negativno vreme, {to je, u zbiru s vremenom za koje su ekipe pro{le stazu, dalo kona~an poredak.
Prvog dana je staza vodila ka Malom Jastrepcu, pri ~emu
su takmi~ari morali da savladaju oko dvadeset kilometara nepristupa~nog terena sa dva uspona ukupne visinske razlike od
skoro 1.000 metara. Drugog dana takmi~are je do~ekala staza
sa konstantnim padom od oko 600 metara nadmorske visine na
du`ini od skoro 10 kilometara, a zatim je usledila maratonska trka sa jo{ dvadesetak kilometara u dolinama Ju`ne Morave i Ni{ave.
Najuspe{nija je bila Prva ekipa 63. padobranske brigade, koju su sa~iwavali poru~nik Milovan Mili}, ina~e dr`avni reprezentativac u orijentiringu, zatim poru~nik Dejan Tutu{, vodnik Ivan Miti} i vojnici po ugovoru Nenad Veqkovi}
i Miladin Gojkovi}. Drugo mesto osvojila je ^etvrta ekipa {ezdeset tre}e, a tre}eplasirana bila je Druga ekipa te elitne
jedinice. Nagrada za najboqeg strelca pripala je starijem vodniku Dragi{i Kosti}u, pripadniku ekipe Protivteroristi~kog
odreda Kobre.
Sve ekipe bile su izuzetno dobro pripremqene i motivisane za to vite{ko nadmetawe. Svaki od usputnih zadataka koje su re{avali takmi~ari bio je potpuno u skladu sa zadacima
specijalnih jedinica. Timski rad i kolektivni duh veoma su izra`eni, jer su ekipe bile obavezne da do ciqa do|u u punom
sastavu.
Vladica KRSTI]
Snimio Sa{a \OR\EVI]

PADOBRANSKI KUP
U JAGODINI
Tradicionalni padobranski kup Goran Ostoji} i svi
pali borci, koji organizuje Aeroklub Jagodina uz pomo}
Ministarstva odbrane, odr`an je proteklog vikenda u Jagodini. To me|unarodno takmi~ewe okupilo je trinaest ekipa,
me|u kojima su bile dve ekipe Vojske Srbije Nebeske vidre
(I i II).
Zbog nepovoqnih vremenskih uslova takmi~ewe je zavr{eno sa minimalnim brojem izvedenih skokova (~etiri), koliko je neophodno da bi takvo sportsko nadmetawe bilo priznato. Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji zauzela je Padobranska ekipa Vojske Srbije Nebeske vidre I, dok je pojedina~no najuspe{niji bio ~lan te ekipe stariji vodnik prve
klase Sini{a Mi}i}.

PRIPREME @ENSKE EKIPE

ZA SVETSKO VOJNO PRVENSTVU
U STREQA[TVU

SPREMNE
ZA NORVE[KU
@enska vojna ekipa u streqa{tvu ovih dana obavqa zavr{ne
pripreme za nastup na Svetskom vojnom prvenstvu u streqa{tvu, koje }e od 21. do 27. juna biti odr`ano u Norve{koj. U ekipi koja }e
na{u zemqu predstavqati na tom takmi~ewu na}i }e se vodnici prve klase Nata{a Jovanovi}, Sawa Ivanovi} i Irena Ogwanovi}, i
civilno lice Radmila Grgi}, dok }e s wima u Norve{ku, kao ~lanovi
delegacije otputovati i pukovnik Zoran Gruji}, {ef misije, pukovnik
Mitja Grgi}, tehni~ki rukovodilac i Qiqa Milosavqevi}, trener
ekipe.
Za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Reni prijavili su se takmi~ari iz vi{e od trideset zemaqa, a na{e predstavnice nadmeta}e
se u ga|awu iz malokalibarskog pi{toqa brzom i pojedina~nom paqbom, u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji.
S. S.

POLUMARATON OD HORGO[A DO SEGEDINA

NATO TRKA
ZA PARTNERSTVO
Pod pokroviteqstvom Japa de Hop Shefera, generalnog sekretara Nato, 25. juna bi}e odr`an polumaraton Nato trka za partnerstvo ~iji }e start biti u Horgo{u u Srbiji a ciq na aerodromu u
Segedinu (Ma|arska).
Na stazi dugoj 21 kilometar i 97 metara takmi~i}e se `ene i
mu{karci kao i hendikepirani sportisti u kolicima, a organizatori
su odlu~ili da organizuju i {tafetno tr~awe u kome }e se nadmetati
tro~lane ekipe. Najuspe{niji }e kao nagradu dobiti putovawe i obilazak sedi{ta Natoa u Briselu i bi}e prijavqeni za u~e{}e na uli~noj trci od 20 kilometara koja }e biti odr`ana u tom gradu krajem
maja 2007. godine.
U organizaciji te sportske manifestacije, koju }e pratiti i raznovrstan kulturno-zabavni program u Srbiji i Ma|arskoj, u~estvuje
i Ministarstvo odbrane Srbije, dok }e jedanaest na{ih takmi~ara
u~estvovati u trci.
Ina~e, ovo je prvi projekat u istoriji Natoa u kome se taj savez
direktno vezuje za jedan sportski doga|aj, a sa `eqom da doprinese
pribli`avawu na{e zemqe evroatlantskim integracijama.
Do sada su se za polumaraton prijavili, pored predstavnika
na{e zemqe, takmi~ari iz Slova~ke, Rumunije i Ma|arske, a na konferenciji za novinare koja je u Tanjugovom pres centru odr`ana povodom trke, organizatori su pozvali sve zainteresovane takmi~are
iz na{e zemqe da se na vreme informi{u i prijave, po{to je neophodno da obezbede vize za trku. Preliminarno, atleti~ari iz Srbije mogu dobiti sve potrebne informacije i prijaviti se na sajtu
www.natofutas.hu. Pored Generalnog Sekretarijata Natoa, organizatori polumaratona su i Nacionalni sportski savez Ma|arske, Skup{tina Op{tine Kawi`a Mesna zajednica Horgo{, Atletski savez
Budimpe{te, Uprava za sport grada Segedina i DOO Beogradski maraton.
S. S.

81

[AH
20.Dh6 Sc4 21.Lc4 Dc4 22.d5 f6
23.Td4 Db3 24.de6 De6 25.Tfd1
Me|unarodni majstor Milo{
Jovi~i} je, komentari{u}i ovu
partiju, ocenio da i pored pe{aka
mawe, beli ima inicijativu {to
je u modernom {ahu od posebnog
zna~aja. Dakle, tu smo, kod kompjutera!
25Tfe8 26.h3 Dc6 27.f3

IZABRANA PARTIJA

PRVAK EVROPE
Ko`ul - Najdi~
Ku{adasi, 2006.
1.d4 Sf6 2.Sf3 e6 3.c4 b6
4.a3 Lb7 5.Sc3 d5 6.cd5 Sd5 7.e3
Le7 8.Lb5 c6 9.Ld3 Sc3 10.bc3 c5
11.0-0
Prvak i reprezentativac eks-Jugoslavije Zdenko Ko`ul (2600) okitio se titulom {ampiona Evrope
za ovu godinu. Ostavio je iza sebe
slavne velemajstore kao {to su
npr. Vasilij Ivan~uk i Kiril Georgijev. Na tom prvenstvu na{ predstavnik Nikola Sedlak zauzeo je
tek 80. mesto.
Arkadij Najdi~ ima znatno ve}i
rejting (2657), a igra se Damina
indijska odbrana.
11Sc6 12.Lb2 Tc8 13.De2 0-0
14.Tad1 cd4 15.ed4 Lf6 16.c4 Sa5
17.Se5 Le5 18.De5 Dc7 19.Dh5 g6

i pe{ak vi{ka. Svaki rasplet vodi barem u remi. Ali, crni gre{i:
27...Te2?
Crni je verovatno ra~unao na
`rtvu tog topa na g2... Imao je vrlo dobar potez 27...Dc5 i posle
28.Kh1 Lc6 ne bi vi{e bilo opasnih pretwi.
28.Td8
Odmah je odlu~ivalo 28.Td7! Tg2
29.Kh1
28...Td8 29.Td8 Te8 30.Lf6 Kf7
31.Dg7 Ke6 32.Td1
1:0

JEDAN
ALI VREDAN

Beli: Kg1, Dh6, Td1, Td4, Lb2, a3,

f3, g2, h3
Crni: Kg8, Dc6, Tc8, Te8, Lb7, a7,
b6, f6, g6, h7

REKLI SU...
Jakom igra~u treba vremena da
shvati koliko je slab.
Tartakover

Ovu poziciju crni bi smeo da

izgubi. Na tabli su raznobojni
lovci, svi topovi i obe dame, kao

STUDIJA
V. Pahman
1938.

Beli: Kh1, Ta5, Sf4

Crni: Kh4, b3, c2, h2

Pol Morfi je odigrao u svom

`ivotu samo jedan jedini turnir
- pobedio je na inauguralnom
turniru, tzv. ameri~kom {ahovskom kongresu u Wujorku sa 16
u~esnika 1857. godine, koji je
igran po nokaut-sistemu. U finalu je tukao Paulzena sa 5:1 uz
dva remija.

Beli na potezu.
1.Sg2 Kg3 2.Ta1 b2 3.Se1 c1D
Na 3b1D 4.Tb1 cb1L 5.Sf3
Le4
4.Tc1 bc1D
Remi!

Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

UKR[TENE RE^I

T
B

Izviwavamo se
~itaocima {to
lik ukr{tenice
u broju 17 nije
odgovarao
postavqenim
pitawima

Pripremio @arko \OKI]

USPRAVNO:

19. Zid oblikovan i kre~en na {panski na~in, 20. Nalik na svilu, 21.
Onaj koji tare kamen, 22. Na{a glumica, Qiqana, 23. Stanovnik Irijana, 24. Vratolomna situacija, 25. Zakonski, regularan, 26. Pramen
(pesn.), 27. @ivahni {kotski ples, 28. Rimski pesnik i filozof, Tit Lukrecije, 29. Krupnonog, krakat, 30. Re~ica koja proti~e kroz Vaqevo,
31. Zvuk koji se ~uje pri tapkawu, 32. Li~na zamenica, 33. Primorski
{ipak, 34. Vrsta ratnog broda, 35. Ime {ansowerke Pjaf, 36. Oblast
u Gr~koj, 37. Naprava u vodenici, ~eketalo, 38. Stranica (skr.), 40. Simbol molibdena, 41. Stari Sloven, 42. Careva `ena, 43. Vrsta insekta,
45. Stara jedinica za rad u fizici, 46. Aorist (skr.), 47. Osobe, persone, 48. Mast za kola, kolomast, 49. Zarastao o`iqak, rana i sli~no,
50. Ribe iz Severnog mora, 51. Izabrana `ena, 52. Mera~ atmosferskog pritiska, 53. Osa simetrija, 54. Majica kao duks.

1. Dr`alo za sekiru (nar.), 2. Reka u Rusiji, 3. Jedan od biv{ih naziva

italijanskog ko{arka{kog kluba iz Rima (Kantu, Lotomatika), 4. Reka u
Severnoj Americi (vodopadi!), 5. Skalarna veli~ina u fizici, 6. Oblast
pod upravom kana, 7. Slavna manekenka i top-model, 8. Pla{qiv i brz
glodar, 9. Simbol indijuma, 10. Slameni du{ek, 11. Jedinica za snagu, 12.
Ime na{eg fudbalera Duqaja, 13. Roman Vladimira Nabokova, 14. Vrsta
jole (sportske jedrilice), 15. Zalemqen spoj, 16. Ivova {uma, 17. Ogla{avati se kijawem, 18. Izlo`eni uticaju vazduha, prozra~ni, 20. Mawi
okrugao izra{taj na ko`i, 22. Nagrada ili plata vrataru, 24. Sprava za
prskawe, 26. Grad u Austriji, 27. @ensko ime odmila, 28. Vrsta naftnog
derivata, 29. Bo`anstvo kao oli~ewe bo`anske pravi~nosti (mit.), 30.
Dva ista slova, 31. Simbol kalcijuma, 32. Mawa dramska dela, 33. Neuspesi u borbi i `ivotu, 34. Vrsta zanatloje, 35. Vrsta mesne prera|evine, 37. Napad, nasrtawe, 38. Po toku, po radwi, 39. Kow Marka Kraqevi}a, 41. Hiqaditi deo kilograma, 42. Reka u Francuskoj, 43. Kr{, karst,
44. Zirava `enska osoba, ziravica, 46. Slavni japanski stonoteniser,
48. Ameri~ka kwi`evnica Perl, 50. Beogradski univerzitet (skr.).

w
82

VODORAVNO:

15. jun 2006.

NOVINSKO-IZDAVA^KI
CENTAR
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE
monografiju
63. padobranske
brigade
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene
63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.
Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te
elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve
ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju
ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim
znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.
Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je
stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu
svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.
O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na
brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu
vi{egodi{weg novinara lista Vojska, sada
oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.
Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,
tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim
papirom.
N ARUX B E N I C A
NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363
@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Potpis naru~ioca

......................................

..............................................

dizajn

Datum

a. {vedi}

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi

VOJNICI SA DVE ZAKLETVE po pretplatnoj ceni
od 1.512,00 dinara
Kwige }u platiti (zaokru`iti):
1. unapred u celosti
2. u dve mese~ne rate
U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu.
Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju
nakon uplate celokupnog iznosa.
Kupac: _______________________________________________________________
(ime, o~evo ime i prezime)
JMBG ________________________________________________________________
Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________
Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________
Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Sa tradicionalnom sabqom
postanite

OFICIR SA STILOM
Sabqu
M. 1895/1995
mo`ete kupiti za
33.000,00 dinara

15 jednakih rata
isporuka odmah
po potpisivawu ugovora

Autori
oficirske sabqe
preko 10 godina
u kontinuitetu
po{tovaocima
tradicije
obezbe|uju
obele`je
~asnog
oficirskog poziva

NARUXBENICA
Naru~ujem:

Standard i kvalitet oficirske

sabqe garantuje Status Stil

* pozla~enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00

kom. ____

* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00

kom. ____

* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00

kom. ____

u 15 jednakih rata
Ime i prezime: ____________________________________________
^in __________________ V. P. i mesto _______________________
Adresa stanovawa naru~ioca: _______________________________
JMBG: ________________ Broj l. k. __________________________

11080 Zemun, ul. Gradski park 2/-102

Tel: +381 (0)11 377-15-22; + 381 (0)11 377-15-13
Mob.: +381 (0)64 617-19-22
E-mail: office@statusstil.com
Web: www.statusstil. com

Kontakt telefon: _________________

Datum ____________________
Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:
STATUS STIL, Gradski park 2, 11080 ZEMUN

Potpis ________________________