Aleks Berenson

POUZDAN PIJUN
Naslov originala
Alex Berenson
The Faithful S py
2006
S engleskog preveli
Danko Jei i Vladan Sibini

Pripadnicima 5. motorizov anog peadijskog puk a i ostalim

mukarcima i enama iz vojske Sjedinjenih Drav a koji hrabro
obav ljaju slubu u sloenoj svetskoj situaciji i u ast Fahera
Hajdera, koji je umro za istinu.

Bog je na strani onih koji imaju bolju artiljeriju.

Nap oleon

Prolog
Jesen 2001.
Ravnica amal i, severno od Kabul a, Avganistan
Don Vels podie pogled prema nebu u potrazi za dva aviona F-15
koji su lagano kruili u tami. Amerike mlaznjake bilo je teko
uoiti ak i danju, a sad, sa suncem skrivenim za planine, bili su
gotovo nevidljivi. Vels je mogao samo da se nada da ni piloti ne
mogu da vide njih, jer bi bombe ispod krila mogle u trenu da zbriu
s lica zemlje i njega i njegove ljude.
Iz kokpita tih mlaznjaka rat izgleda kao video-igra, mislio je
Vels. Sivi oveuljci tiho trkaraju po kompjuterskim ekranima,
centimetar po centimetar, sve dok se uz beli blesak ne prizemlje
bombe. U stvarnosti, na tlu, sve je izgledalo daleko neprijatnije; na
mestu piksela stajali su krv i kosti. Vels u mislima odluta u davno
nedeljno jutro i ugleda svog oca, hirurga, najboljeg mesara u
zapadnoj M ontani, kako nakon noi provedene u operacionoj sali
ulaz i u kuhinju i besomuno pere ruke u sudop eri.
ta se desilo, tata? rekao je Vels tog jutra. Je li bilo
strano?
Imao je deset godina, dovoljno da zna kako ne bi trebalo da
postavlja takva pitanja, ali radoznalost je nadvladala. Herbert je
zatvorio slavinu, obrisao ruke, sipao kafu i zagledao se u Velsa
umornim plavim oima. Vels je taman zaustio da se izvini zbog

neumesnog pitanja, kad je otac napokon progovorio i dao mu

odgovor kakav nije oekivao.
Sve zavisi od toga s koje strane samare se nalazi rekao je
Herbert i otpio gutljaj kafe, kao da zaikuje sina da nastavi s
pitanjima. Tad ga nije razumeo, ali sad razume. To je bila prava
istina. Pitao se ta bi otac, mrtav ve dve godine, mislio o oveku u
koga se pretvorio. On je upravo bio krenuo svojim putem kad je
Herbert preminuo, a otac je, ta god mislio o tome, to zadrao za
sebe.
Ima ake hirurga, Done rekao mu je jednom, dok je Vels
bio na koledu, ali kad mu nije odgovorio, Herbert je digao ruke od
toga. Otac mu je uvek govorio da mora da prokri sopstveni put, da
ovaj svet nije mesto za slabie. Vels je smatrao da je tu lekciju
nauio i vie nego dobro. Postao je ubica, a ne lekar, i teio je da
zada rane koje nijedan hirurg ne bi mogao da zakrp i. Ipak, nekako je
mislio da bi Herbert mogao da razume potrebu za ljudima poput
njega. Ili se barem nadao da je tako.
***
Vels je odustao od potrage za mlaznjacima, ali pogled mu je ostao
usmeren nagore. U ovoj zemlji bez struje, zvezde i mesec sijali su
sjajem koji je s vremenom zavoleo. Tiho je nabrajao sva sazvea
kojih je mogao da se priseti, sve dok mu snaan nalet vetra nije
bacio prainu u oi i ponovo mu skrenuo pa nju na tlo.
Ahmed, njegov pomonik, zakorai preko ognjita i stade kraj

njega. Hladno tiho ree Ahmed na arapskom.

Nam. Da.
Tokom dana vetar se pojaao; ledeni povetarac sputao se sa
severa predskazujui otru zimu. Noanji udari bejahu posebno
snani; podizali su pepeo s ognjita vatre koju su Vels i njegovi
ljudi zapalili, rugajui se njihovim pokuajima da se ugreju. Vels
vre prigrnu ebe oko ramena i prie ljudima uurenim oko
slabane vatre. Voleo bi da je plamen jai, ali nije smeo da se izloi
opasnosti da privue pa nju mlaz njaka.
Zima e bit i duga.
Hoe ree Vels.
A moda e biti i kratka. Preko Ahmedovog lica pree
mraan osmeh. M o da emo pre prolea svi bit i u raju.
M oda e nas eik sve poslati na odmor ree Vels,
dopustivi sebi da se naali, to je retko inio. Ili na hadiluk.
Hodoae u M eku, na koje bi svaki poboan musliman trebalo da
ode makar jednom.
Na pomen hadiluka, podrugljiv smeak nestade s Ahmedovih
usana. Inalah, Dalal smerno ree. Ako bog da.
Inalah ree Vels. Talibani i Al Kaidini gerilci zvali su ga
Dalal. To ime je uzeo pre mnogo godina, poto je kao prvi
zapadnjak zavrio obuku u Al Kaidinim logorima kraj Kandahara.
Ni desetak ljudi nije znalo njegovo pravo ime. Njih nekolicina zvali
su ga Ameriki, Amerikanac, ali malo ko je bio spreman da ga tako
nazove u lice. Veliki deo novih regruta zapravo i nije znao da je on
u stvari Amerikanac.

A i zato bi znali, pitao se Vels. Nakon godina koje je proveo

borei se u dihadu, u eeniji i Avganistanu, savreno je govorio
arapski i patunski. Brada mu je bila duga, ake uljevite. Jahao je
dobro, gotovo kao starosedeoci istini za volju, nijedan doljak
nije mogao da se dri u sedlu poput Avganistanaca i igrao je
buskai, grubu igru nalik na polo koju su oboavali, muki koliko i
oni. M olio se s njima. Dokazao je da mu je mesto ovde, s ovim
ljudima.
Ili se bar nadao da jeste. ta Bin Laden i ostale visoke voe Al
Kaide stvarno misle o njemu nije znao. Nit i je bio siguran da e ikad
saznati. Pogotovo sad, kad su njihove zemlje u ratu s njegovom.
Tek kad bi umro za njih, mogao bi uistinu da se dokae, a to nije
nameravao da uradi.
Velsa ponovo obuze drhtavica, ovog puta dolazila je iznutra.
Dosta je bilo nagaanja. Pogleda estoricu svojih ljudi koji su tiho
razgovarali u mraku, s kalanjikovima na ramenima. Trojica su bili
Avganistanci, trojica Arapi; pod pritiskom rata, talibani i Al Kaida
postali su prisniji. Njegovi vojnici uglavnom su bili brbljivi i glasni,
roeni pripovedai. M eutim, Vels nije bio govorljiv na zadacima i
oni su to potovali. Bili su prilino prijateljski nastrojeni i
prekaljeni u borbi, a njegova nareenja izvravali su brzo i bez
pogovora. Nijedan zapovednik ne bi traio vie od toga. Ono to
im noas sleduje jeste nesrea, i gore od toga, ali to nikako ne moe
da se sprei.
Juno od njih jak blesak osvetli nebo. Za njim jo jedan, a onda i
sledei.

 Ponovo poinju ree Ahmed. Amerikanci su bombardovali

Kabul, glavni grad Avganistana, pedesetak kilometara juno. Zasad
se nisu obazirali na amali, ravnicu severno od Kabula, gde su se
talibani suoavali sa Severnom alijansom avganistanskom
pobunjenikom vojskom koja je nakon 11. septembra
Amerikancima postala novi najbolji prijat elj.
Vels je sa svojim ljudima logorovao u bezimenom selu,
sastavljenom od nekoliko kueraka, na grebenu brda to se uzdie
nad ravnicom. Sa severa i zapada titile su ih planine, a vie su
voleli da jau konje nego da se voze u tojota kamionetima,
omiljenim meu talibanima. Ovde gore ih niko nee uznemiravati i s
lakoom mogu da nadziru ravnicu pod sobom. A Vels je odabrao
ovo mesto iz jo jednog razloga, koji nije saoptio svojim ljudima.
Uz malo sree, u susednom selu, severno odatle, nalazie se
jedinica amerikih specijalnih snaga.
Noas je gore ree Ahmed poto su blesci nastavili da paraju
nebo.
Nam Da. M nogo gore. Nakon mesec dana zamajavanja
Sjedinjene Drave ustremile su se na Kabul. To je bio lo znak za
talibane, koji su ve bili poljuljani krahom svoje odbrane na severu.
Navodno neosvojivi gradovi padali su nakon dva-tri dana
amerikog bombardovanja.
M eutim, noas e talibani prirediti iznenaenje Severnoj
alijansi. Vels pogleda prema jugu, gde je izlokani put izlazio iz
Kabula u ravnicu. Eno ih. Automobilski farovi, usmereni prema
severu. Desetak vozila u zbijenoj koloni, pa prazan prostor, pa jo

desetak. Kamioneti u ijim su sanducima bili mitraljezi kalibra 12,7

mm na postoljima. Petotonci za prevoz ljudstva sa po dvadeset
vojnika u svakom. Izaao je mesec, a farovi su i dalje pristizali.
Desetina za desetinom. Talibani su se grupisali da udare na linije
Severne alijanse.
Kamioni su gasili svetla kako su se pribliavali linijama. Vels je
izvukao noni dvogled svoj jedini luksuz, koji je uzeo od
zlosrenog ruskog majora u eeniji i osmotrio dolinu pod
sobom. Stotine kamiona nagomilale su se u njoj. Sve u svemu,
moda i tri hiljade vojnika, Avganistanaca i Arapa to su doli da
brane Kabul od nevernika koji su hteli da dozvole enama da
pokazuju lice u javnosti. Ako bi probili linije Severne alijanse,
talibani bi ponovo mogli da zauzmu veliki deo onoga to su
izgubili. Velsova jedinica poslata je da potrai znake koji bi mogli
da pokau da je Alijansa doznala za napad. Zasad nije primetio
nikakve prip reme za odbranu.
Vels pru i dvogled Ahmedu. Dakle, istina je?
Nam. Noas nap adamo.
M o emo li da pobedimo?
Pre mesec dana bilo je nezamislivo da Ahmed postavi takvo
pitanje. Ameriko bombardovanje poljuljalo je talibanima
samop ouz danje vie nego to je mislio.
Svakako odgovori on. Inalah. Uistinu, Vels se divio
smelosti njihovog plana. Talibani e radije udariti na neprijatelja
nego da iekuju smrt u bunkerima. M eutim, grupisani talibanski
vojnici predstavljae laku metu mlaznjacima to im krue nad

glavama. Da bi uspeli, talibani moraju brzo da probiju linije

Severne alijanse. U tom sluaju e njihovi i protivniki vojnici biti
izmeani u bliskoj borbi. Amerikanci nee moi da bombarduju jer
bi time unitili i nep rijat elje i savez nike.
Vojnici u dolini rasturili su se u jedinice veliine ete, spremajui
se da krenu nap red.
Nisu dobili priliku da to i uine.
Bombe su poele da padaju gotovo istog asa kad je poslednji
kamion s borcima pristigao do linije fronta. Eksplozije su zaparale
no, crveno-beli blesci u dolini izgledali su kao vatromet okrenut
naopake. Otri prasci i dugotrajna potmula tutnjava nailazili su
nasumino, po tri-etiri uzastopno, praeni dugim pauzama.
Njihova snaga zatresla je kolibe pred kojima je stajao Vels sa
svojim ljudima, a crvena vat rena lopt a jedne eksp loz ije obasja no.
To mora da je bio kamion s municijom ree Vels, napola
Ahmedu, nap ola sebi.
***
inilo se da je bara trajao satima, ali kad je okonan, Vels je
pogledao na sat i shvatio da je prolo tek etrdeset minuta. Prineo
je dvogled oima kako bi osmotrio dolinu. Plamenovi su lizali
olupine kamioneta i petotonaca. Ljudi su leali ratrkani po
tvrdom tlu. Amerikanci su ekali sve vreme i namamili talibane u
zamku. to znai da su specijalci bili skriveni u blizini i navodili
bombardovanje. Ba kao to se nadao.

Njegovi ljudi su se utiali, potreseni prizorom koji su videli.

Talibani u dolini pokuavali su da se regrupiu, ali Severna alijansa
ih je obasula vatrom iz mitraljeza i minobacaa. A nije bilo sumnje
da e uslediti i novo bombardovanje. Poto im je propalo
iznenaenje, talibani vie nisu imali nikakvih izgleda.
Vels spusti dvogled. Idemo ree.
Nat rag? upit a Ahmed.
Vels odmahnu glavom i pokaza ka severu, iznad nazubljenih
vrhova brda. Gore su Amerikanci koji navode bombe. Ahmed je
izgledao iznenaeno, ali nita ne ree. Vels je i ranije bivao u pravu,
a u svakom sluaju, kao zapovednik, mogao je da radi ta mu je
volja.
Osedlali su konje i odjahali u mrak, ka severu. Za razliku od
velianstvenih planina severnog Avganistana, gorje amalija bejae
patuljasto i dombasto, nisko pobre prekriveno razjedenim
stenama i prainom. Jahali su u vrsti, ujednaenim kasom,
predvoeni Hamidom, najboljim konjanikom meu njima. Pod
njima su ponovo padale bombe. Nekoliko pari farova ve je
krenulo ka jugu, u pravcu Kabula talibanski napad je posustao
pre no to je i poeo.
Polako ree Vels kad se odred pribliio vrhu brda severno od
njihovog logorita. Bio je ubeen da su Amerikanci odabrali
poloaj slian onome koji je i sam odabrao. Preli su preko vrha i
zaustavili se. Predeo pred njima se sputao, pa ponovo uzdizao.
Vels pogleda kroz dvogled. Bili su tu; petorica-estorica ljudi
stajali su kraj skupine kueraka od blata, zagledani u talibanske

linije u dolini. To su mogli da budu i seljani, uznemireni

bombardovanjem... ali nisu. Bili su to Amerikanci. To je dokazivao
kamionet, nehajno sakriven iza jednog kuerka.
Taj kamionet znaio je da specijalci verovatno imaju
pukomitraljez, a moda i mitraljez kalibra 12,7, oruje jae od
svega to su njegovi ljudi nosili sa sobom. M eutim, Velsov odred
imae prednost iznenaenja. Vels mahnu svojim ljudima da krenu,
upozorivi ih da budu tihi. Obuzelo ih je uzbuenje, uzbuenje
zbog prilike da napadnu Amerikance. I sam Vels, mada nije bio rad
da to priz na, bio je uzbuen.
***
U. S . S . S tarker, Atlantski okean
Let je protekao bez tekoa, ali Denifer Eksli je osetila da joj se
eludac zgrio kad je zakoraila na sivu metalnu palubu Stark era,
osamdesetak kilometara istono od Norfoka u Virdiniji. Brod se,
naravno, nalazio u meunarodnim vodama, tako da njegov
dragoceni teret nije potp adao pod nadle nost amerikih sudova.
Stark er, nekadanja mornarika jurina amfibija, pretvoren je u
tamnicu, u plutajui zatvor. U plovilu se u tom asu nalazio samo
jedan zatvorenik, Tim Kifer, poznat i kao M uhamed Fejsal,
dvadesetdvogodinji Amerikanac, zarobljen dok se borio na strani
talibana kod M azar e arifa u severnom Avganistanu. Na strani
talibana protiv Sjedinjenih Drava. Denifer Eksli je jo uvek

pokuavala to da shvat i.
Vest o zarobljavanju Dona Vokera Linda, drugog amerikog
talibana, objavljena je irom sveta. M eutim, Kiferovo pritvaranje
ostalo je skriveno od oiju javnosti. Predsednik Bu potpisao je
naredbu kojom je Kifer proglaen za neprijateljskog borca, ime
su mu privremeno oduzeta sva prava, meu kojima i pravo na
suenje pred amerikim sudovima. Tako je Kifer doslovno plutao u
elinom istilitu, na mestu na kom nisu vaili zakoni SAD.
Ekslijeva nije bila naisto da li se slae s tom odlukom, ali ovo
moda i nije pravo vreme za brigu o sitnicama poput Zakona o
pravima. Brod joj se zaljulja pod nogama i ona ciknu izgubivi
ravnoteu na klizavoj metalnoj palubi. Njen vodi, prijatan mladi
potp orunik, pru i joj ruku i pridr a je da ne padne.
Jeste li dobro, gospoo Eksli?
Jesam.
Izveo ju je s palube u jarko osvetljen hodnik. M uhamed je u
bolnici saopti mornar. Trudimo se da budemo paljivi, ali on
ne prestaje da pravi izgrede. Udara glavom u vrata, takva sranj...
Setio se da razgovara sa enom pa se ugrizao za jezik, sinu joj.
Takve stvari.
Potpuno oekivano, pomisli Ekslijeva. Dobro je da ga ve nisu
ubili.
Pretp ostavljam da bi ga posada radije bacila u more?
M orali bismo da izvlaimo slamke da odluimo ko e biti
srenik veselo ree oficir. Stigli smo.
Dvojici mornara postavljenih ispred Kiferove sobe pokazala je

iskaznicu CIA i specijalnu mornariku propusnicu. Obojica

paljivo osmotrie papire i salutirae joj. Potporunik iz depa
izvue debeli klju i ubaci ga u glomaznu bravu na vratima. Polako
ih gurnu i ona zakorai u prostoriju bez proz ora.
Slobodno ostanite koliko god elite, gospoo ree
potporunik zatvarajui vrata za njom. M uhamed nee nikud
odavde.
Kifer je leao na uskom bolnikom sklopivom krevetu. Ruke i
noge bile su mu svezane za okvir, a u venu na miici prikljuena
infuzija. Bio je neravnomerno obrijan i kratko oian. Imao je utu
masnicu na levom oku. M rav i nizak, izgledao je poput
apsolventa filozofije ili neeg podjednako beskorisnog. Nije bilo
mnogo opasnosti od njegovog bekstva, ali kamera u uglu je, za
svaki sluaj, bila usmerena prema njegovom krevetu, a jo dvojica
mornara stajala su kraj vrata. I jedan i drugi bi jednom rukom mogli
da bace Kifera u Atlantik. Na tren, Ekslijeva je osetila saaljenje.
Samo na tren.
***
Pod uobiajenim okolnostima Ekslijeva uopte ne bi razgovarala s
Kiferom. Ona je bila nadzornik agenata, ne islednik, a CIA i DIA
vojna obavetajna sluba, Ramsfeldovi momci ve nedeljama su
reetale Kifera. M eutim, poto su proitali transkripte s
Kiferovog isleivanja, Ekslijeva i Elis afer, njen ef, upravnik
odeljenja za Bliski istok, odluili su da bi ona trebalo lino da

porazgovara s Kiferom.
Ekslijeva je reila da odigra ulogu majke. Bila je dovoljno stara, a
on verovatno ve neko vreme nije video enu. Prila je krevetu i
spustila mu ruku na rame. Njegove drogirane oi zamirkae i
otvorie se. Naglo ustuknu, povijenih ramena, a zatim se malo
umiri poto mu se ona nasmei.
Ja sam Den Eksli, Time.
On trepnu, ali ne ree nita.
Jesi li dobro?
A kako ti izgledam?
Neverovatno. Glupavi klinac i dalje eli da glumi estokog tipa.
Sa svojih ezdesetak kila. Sreom, natrijum-pentotal i morfijum to
su mu kolali venama pomalo su ga omekali. Amnesti interneenel
bi sigurno imao koju zamerku na to, ali oni ovde nisu imali pravo
glasa. Ekslijeva se trudila da izgleda saoseajno, da prikrije prezir
koji je oseala. Smem li da sednem?
On slegnu ramenima, lisice zazveckae na krevetu. Ekslijeva
dovue stolicu.
Jesi li ti advokat?
Nisam, ali mogu da ti ga dovedem. M ala la.
Hou advokata ree Kifer zapliui jezikom, a zatim zatvori
oi i stade da vrti glavom, sporo, metronomski pravilno, kao da
nalazi utehu u pokretima. Rekli su nema advokata. Znam svoja
prava.
To e morati da rei s nekim na mnogo veem poloaju od
mog, pomisli Ekslijeva.

 M ogu da ti pomognem ree ona. Ali i ti mora da

pomogne meni.
Kifer ponovo zavrt e glavom, sad zlovoljno. ta hoe?
Priaj mi o tamonjem Amerikancu. Ne o Donu Vokeru
Lindu. O drugom. Starijem.
Isp riao sam ti.
Dodirnula mu je lice i okrenula mu glavu ka sebi kako bi je
pogledao u plave oi ono najbolje na njoj, to su joj uvek govorili,
ak i kad su se pojavile bore oko njih.
Pogledaj me, Time. Priao si nekom drugom, a ne meni.
M ogla je da vidi kako mu iz oiju iezava ratobornost, poto je
ili on, ili droge u njemu, odluio da se ne vredi suprotstavljati.
Zvali su ga Dalal. Neko je rekao da se zove Don.
Don?
M oda su ga pobrkali s Donom Vokerom Lindom. Ja ak i
nisam siguran da je Amerikanac. Nikad nisam razgovarao s njim.
Nijednom? nadala se da joj se u glasu ne moe prepoznati
razoaranje.
Ne ree Kifer i zatvori oi. ekala je. M esto je bilo veliko.
On je as bio tu, as nije.
M ogao je da dolaz i i odlaz i kad je hteo?
Tako se inilo.
Kako je izgledao?
Krup an tip. Visok. Imao je bradu, kao i svi drugi.
Neke upadljive telesne karakt eristike?
I da ih je imao, nisam ih video. Nije to bila takva vrsta logora.

Ekslijeva se nagnu prema njemu i nasmei se. Dah mu je

zaudarao ueglo i kiselo u isto vreme, kao trula pomoranda.
Verovatno mu nisu esto prali zube. Sea li se jo neeg?
inilo se da razmilja. M ogu li da dobijem vode?
Ekslijeva pogleda mornara kraj vrata. On slegnu ramenima. Kraj
metalnog umivaonika u uglu sobe bile su naslagane plastine ae.
Ona uze jednu, napuni je vodom, prie Kiferu, prinese mu je
ustima i pa ljivo nagnu.
Hvala. Kifer zatvori oi. Amerikanac, Dalal, momci su
govorili da je prava vojniina. estok tip. Bio je u eeniji. To su
rekli. Otvori oi i pogleda je. ta jo mogu da vam ka em?
Ono to je stvarno elela da zna nije mogla da ga pita. Koliko
poznaje Kuran? Da li stvarno mrzi Ameriku ili je sve to bila
samo pustolovina? Uzgred, kad e nas tvoji prijatelji ponovo
nap asti? Gde? Kako?
I kad su joj se ve po glavi vrzmala sva ta pitanja koja niti je
mogla postaviti, niti dobiti odgovor na njih, kako bi bilo da postavi
i ovo: Na ijoj je on strani? On, odnosno Dalal. Don Vels. Jedini
agent CIA koji se ikad uvukao u Al Kaidu. ovek za ije
postojanje nije znalo ni desetak zvaninika Agencije. ovek
izuz etno znaajan za dr avu.
Samo to se taj ovek izuzetno znaajan za dravu ve dve
godine nije potrudio da stupi u vezu sa svojim nadzornikom iz
CIA, to jest s Ekslijevom. to znai da nije bio ni od kakve pomoi
u spreavanju 11. septembra. Zato, Done? iv si i nisi zatvoren.
Ovaj klinac je potvrdio makar to, ako nita drugo. Nisi znao? Ili si

se srodio s njima? Oduvek si bio pomalo lud. M oda nikad nije

trebalo da ode u te planine. M oda si proveo previe vremena
kleei na molitvenim ilimima s loim momcima. M oda si postao
jedan od njih.
Jo neto? upita Ekslijeva. Ne mogu nieg da se setim.
Ona spusti praznu au i ustade. Bilo je vreme za odlazak. Pogledi
im se sret oe; Kifer je sad stvarno izgledao kao uplaeni klinac. Tek
poinje da shvata u kakvoj je nevolji, pomisli ona. Hvala bogu pa ja
ne moram da brinem o tome.
A advokat? Obeali ste...
Odmah u se pozabaviti time ree koraajui prema vratima.
Sreno, Time.
***
Vels i njegovi ljudi nalazili su se na kilometar i po od Amerikanaca.
Konje su ostavili za sobom pre nekoliko minuta. Poveo ih je u uski
prevoj, stenovitu uzbrdicu to ih je skrivala od amerikih pogleda.
Kad izau odatle, nee imati zaklona, od neprijatelja e ih deliti
samo brisani prostor. Ba kao to je Vels i eleo. Nije se zavaravao
da e njegov odred moi da se priblii neprimeen. Unaokolo nije
bilo gotovo nijednog drveta, a njegov noni dvogled nije mogao da
se meri s opremom specijalnih jedinica.
Podelio je ljude u dve grupe. Ahmed e povesti trojicu ka
severu, u eoni napad na neprijateljski poloaj, dok e Vels, Hamid
i Abdulah najei borac meu njima napraviti polukrug ka

severoz ap adu, usp et i se uz brdo i sjurit i se na Amerikance odoz go.

M oramo da udarimo brzo ree Vels. Pre no to stignu da
pozovu avione. Bez njih su nemoni. Naikani oko njega, ljudi
su uzbueno dodirivali oruje.
A sad ono najvanije. Kao va zapovednik, ovaj napad
proglaavam muenikom misijom. udotvorne rei. Borie se do
smrti. Nema povlaenja, nema predaje. Da li su svi razumeli?
Vels potrai znake straha na licima svojih ljudi. Ne nae ih. Oi su
im bile nepokolebljive. Boriemo se u slavu Alaha i M uhameda.
Neprijatelj nam je doao nadohvat ruke. Neka je hvala Alahu, mi
emo ga unitit i. Alahu ekber.
Alahu ekber tiho rekoe borci. Bog je veliki. Vels je jasno
video da su uzbueni. Najvea slava je ubiti Amerikanca, ili
poginut i u pokuaju da to uradi.
Ahmed ubaci metak u cev kalanjikova i povede svoje ljude iz
prevoja. Za njim krenu i Vels, polukruno, uzbrdo. Nekoliko
minuta kasnije, na etiristo metara od amerikih poloaja, Vels
zalee za razjedenu stenu i dade znak Hamidu i Abdulahu da uine
isto. ekajte ree im. Ahmed napada prvi. Odsad e se sve
odvijati veoma brzo. Poviri iza stene. Kroz dvogled je video da se
specijalci spremaju za odbranu, postavljaju teki mitraljez i
rasporeuju se iza kueraka i stenja; nisu ba trali, ve su se
kret ali hit ro i sigurno, obuenost im se videla u svakom pokret u.
Kad im je Ahmed sa svojim ljudima priao na sto metara,
specijalci otvorie vatru i brdima stade da odjekuje strahovita
pucnjava. Ahmed je preiveo prvi plotun. Ostala trojica pala su

istog trena; tela iskasapljenih tekim mitraljezom, umrli su i pre no

to su dodirnuli zemlju.
Alahu ekber uskliknu hrabri zlosreni Ahmed i potra
prema amerikom poloaju. Vatra je sukljala iz cevi njegovog
kalanjikova. Nije poiveo ni nekoliko sekundi, ba kao to je Vels
i oekivao. M orao je da prizna da je vetina Amerikanaca
zadivljujua.
Vels ponovo proveri Ahmeda i njegove saborce. Bili su tihi i
nepomini. Pridie se i kleknu, pazei da ne izae iz stenine senke.
Naas zastade. Hamida i Abdulaha poznavao je godinama, zajedno
su lomili hleb, zajedno su proklinjali studen ovih planina.
Iz futrole na kuku izvue makarov. Plop. Plop. Jedan hitac u
Hamidovu glavu, jedan u Abdulahovu. Brzo i prosto. Zgrie se,
zakrkljae i umirie se. Vels zatvori oi. Izv inite, promrmlja kroz
zatvorene usne. Ipak, tako je moralo biti. Sakrio se iza stene i
oslukivao. Znao je da su Amerikanci uli pucnje i da gledaju u
njegovom pravcu. M orae da se pokrene, sad ili nikad.
Amerikanac doviknu im na engleskom. Ja sam
Amerikanac. Ne pucajt e. Ja sam va.
Rafal iz mit raljez a proz vi da mu tik iznad glave.
Ja sam Amerikanac ponovo dreknu. Ne pucajt e!
Ako si Amerikanac, ustani! doviknu ovek. Izai da te
vidimo. S podignut im rukama.
Vels uini kako mu je reeno, nadajui se da ga nee sasei zato
to su preplaeni, besni, ili samo zato to im se moe. uo je kako
dvojica ljudi koraaju uzbrdo prema njemu. Zaslepee ga dva

snana zraka svetla. Istupi napred i lezi potrbuke, rairenih

ruku.
Vels zabi glavu u kamenitu prainu i poljubi zemlju. Zamisao je
usp ela. Ostvario je kont akt.
***
Vojnici se uzvrtee svuda unaokolo. ta je, doavola, ovo?
uzviknu neko poto pronaoe Hamida i Abdulaha. Reflektor
obasja tlo oko Velsa, a puana cev mu se zabi u pot iljak.
Ne mrdaj ni prstom, gospodine Amerikane ree glas, ovoga
puta iz neposredne blizine. Ko si ti, doavola? I ta se desilo
onim tvojim prijat eljima?
Ja sam agent CIA ree Vels. Zovem se Don Vels.
Cev se hitro povue natrag. Otar zviduk. M ajore ree glas.
Doapt avanje, a zat im novi glas. ta ree, kako se zove?
Don Vels.
Cev mu se ponovo zabi u potiljak. Koji je tvoj tajni kod,
gospodine Vels? Dokaz identiteta u sluaju nude. Kratka
reenica, drugaija za svakog agenta na terenu, koja mu omoguava
da dokae identitet u situacijama poput ove, koja obino ne sme da
bude otkrivena nikom ko ne pripada CIA. M eutim, Vels je
raunao da bi ovog puta mogao da napravi izuzetak, zato to su
specijalci oigledno bili obaveteni kako je mogue da iza
talibanskih linija deluju ameriki agenti. A i zato to mu je puka
bila zabijena u lobanju.

 M oj kod je red soks, majore. Proe jo nekoliko sekundi.

Vels je sluao kako vojnik lista pap ire nad njim.
Ne zajebavaj glas je ovog puta zvuao malo vie prijateljski.
Jedva primetan junjaki naglasak. Izgleda da je tako. Ja sam
Glen Holms. M o et e da ustanet e.
Vels se podie, a Holms, nizak miiav ovek s kratkom kosom i
rieplavom jareom bradicom, stisnu mu ruku. Rado bih vas
ponudio pivom, agent e Vels, ali ostavili smo ga u Tadikistanu.
Zovite me Don ree Vels, mada je znao da ga Holms nee
posluati. Vels je bio svestan da mu specijalci ne veruju u
potpunosti. Uzeli su mu puku i pitolj, kao i no privezan oko
lista, kako bi ih priuvali. M eutim, inilo se da mu veruju kad
im je ispriao kako je navukao svoje ljude u njihovu zasedu ne bi li
mogao da porazgovara s njima. U svakom sluaju, specijalci ga
nisu vezali, niti su mu stavili vreu na glavu da bi ga podstakli na
saradnju.
I onda im je ispriao stvari koje je doao da im ispria. Sve to je
znao o Al Kaidinim logorima, o obuci kroz koju prolaze dihadisti,
o Al Kaidinim eksperimentima s hemijskim naoruanjem. To je
hemija na nivou osnovne kole. Pomeajte sastojke iz menzure A
sa sastojcima iz menzure B i pratite ta e se dogoditi. Pobili su
nekoliko pasa.
A bioloko oruje? Atomsko?
Jedva da i struju imamo. M i, ovaj oni... I u tom prevrtanju
zamenica savlada ga pometnja. On je Amerikanac, sad i doveka, i
nikad nee izdati svoju zemlju. Ali nakon toliko godina provedenih

u logorima, postepeno je zavoleo neke ljude. Ahmeda, na primer,

koga je poslao u smrt. Zavrte glavom. Kasnije e rasplesti svu tu
zbrku u svojoj glavi.
Holms ga je sve vreme posmat rao, ne progovarajui.
Voleli bi oni da se doepaju svih tih stvarica, i biolokog i
atomskog oruja, ali ne znaju kako.
Da li vam je udno da toliko priate na engleskom? iznenada
upit a Holms.
I nije ba odgovori Vels. Jeste, udno mi je.
elit e li da se malo odmorit e?
Dobro mi je. Samo... Vels zastade, nije eleo da ispadne
blesav. Da nemat e mo da malo gat orejda?
Fice, imamo li imalo gat orejda?
Smukali su mu paketi gatorejda s ukusom narande u flai
vode i Vels ga je polokao kao da je konkistador koji je pronaao
izvor mladosti. Ispriao im je sve to zna o Bin Ladenovim
najbliim saradnicima, a znao je mnogo manje nego to je eleo; o
nainima finansiranja Al Kaide; rekao im je gde misli da je pobegao
Bin Laden. Specijalci su snimali sve. Sipao je informacije najbre
to je mogao, merei sate po meseevom kretanju. eleo je da se
vrati do jutra. to veu zbrku bude naao po svom povratku, to e
se suoiti s manje pitanja o sudbini svog odreda. Noas su
poginule stotine talibana i Arapa. Ko e primetiti da ih nedostaju
jo estorica?
Zora je poela da rudi i Vels je znao da mora da krene. To je to
ree. Voleo bih da sam imao vie vremena. M oram da se

vrat im.
Da se vratite? Holms na tren razrogai oi. Zar ne elite da
se izvuet e?
Izvlaenje. elite li da idete kui? Vels je nekako zaboravio ak i
da razmotri tu mogunost. Verovatno zato to mu je zvuala
ostvariva koliko i put na M esec. elite li sedite u loi na bejzbol
stadionu Fenv ej? Pogled na okean? elite li da vidite enu u minisuknji? elite li da nagazite gas i projurite M ontanom na putu
prema domu? elite li da kleknete kraj oevog groba i izvinite se
to mu niste doli na sahranu? elite li da vidite Evana, Heder i
svoju mamu?
Odgovor na sva pitanja glasio je da. Dom je bio ivot, njegov
pravi ivot, i bol zbog njegovog gubitka preplavi ga tako snano da
zat vori oi i zaroni lice u ake.
Velse? ree Holms.
I tad se priseti veselja to se pronelo logorima 11. septembra,
pevanja i razmetanja, molitvi Alahu. Znao je da se sprema neto
veliko, ali ne i pojedinosti. Trebalo je da pokua da dozna vie,
meutim pretpostavljao je da Al Kaida cilja neku ambasadu ili
saudijsko naftno postrojenje. Nije eleo da pobudi sumnje
prevelikom ljubopitljivou. Ni sanjao nije da bi to mogao da bude
Svetski trgovinski centar. Udar je bio tako veliki, tako razoran. To
mu nikako nije padalo na pamet, kao ni ostalima.
Tog dana Vels je obeao samom sebi: Tako neto se nikad vie
nee dogoditi, ne dok sam iv i dok mogu da ga spreim. Nita
drugo nije vano. M ada mu i nije preostalo mnogo toga. Heder se

preudala, a Evan verovatno nije imao pojma ko je on. Hoe li ikad

upoznati Evana? Godinama nije video ak ni sliku svog sina.
Njegov pravi ivot, ta god to znailo, iezao je. Njegov noanji
in to je pot vrdio. Hladnokrvno ubistvo ljudi kojima je zap ovedao.
Kako bi njegova porodica mogla da ga prepozna kad ni sam sebe
ne mo e prep oz nat i?
Nita od izvlaenja ree Vels. M ogu li da dobijem papir i
olovku, majore?
Holms mu doda blok i olovku. Vels zapisa: Tragau za UBLom, inicijali koje je Agencija koristila za Osamu, kog su nazivali
Usama. Nisam imao saznanja o pripremama za 11. septembar. I
dalje na vaoj strani. Don.
Ugrize se za usnu i dopisa jo jedan red. P. S. Recite Heder,
Evanu i mojoj majci da mi nedostaju.
Istrgnuo je list, presavio ga i napisao Eksli na spoljanjoj
strani. M oete li ovo da predate Denifer Eksli iz CIA? Ona je
moj pretp ostavljeni.
Da, gospodine.
Ne bih eleo da ovo proit at e. Preda list Holmsu.
Razumem. Holms izvue koverat iz depa, ubaci papir u
njega i zap eat i ga.
M ajore, mogu li neto da vas pit am? Kako je bilo?
ta?
Pre dva meseca. Jedanaesti sept embar.
Jedanaesti septembar? Holms zavrte glavom, inilo se da u
mislima ponovo vrti slike tog dana. Kao da je cela zemlja

zviznuta u stomak. Ljudi su bespomono sedeli u kuama i zurili u

televizore. Gledali su kule kako padaju, iznova i iznova. Ljude koji
iskau, udar drugog aviona... Bilo je neverovatno. Hou da kaem,
ja nisam mogao da verujem. Da se na televiziji pojavio Tom
Brokau1 i rekao: Hej, Ameriko, samo se zajebavamo s tobom, haha-ha, ja bih kazao: Pa dobro. To bi mi delovalo smislenije od
onog to se zaista dogodilo.
Ti tipovi. Spremni su na sve. Vels je bio svestan da nije
izgovorio neku veliku mudrost, ali naprasno ga je spopala strana
iscrp ljenost.
Pre dve godine umrla mi je majka ree Holms. Rak. Uas.
Najgori dan u mom ivotu. A 11. septembar je na drugom mestu.
Svi su se tako oseali. Neki momci iz Delta odreda krenuli su ka
Njujorku da izvlae ljude iz ruevina, ali ja nisam bio meu njima.
Znao sam da emo bit i pot rebni u baz i.
Holms pogleda Velsa. Jeste li dobro, Done? M oda bi valjalo
da vas Fredi pregleda?
Iscrpljen sam, nita drugo ree Vels. Treba da krenem.
Ustade i osmot ri dolinu. Ta linija se nee dugo odr at i.
Vai momci nee izdr at i ni sedam dana ree Holms.
M oji momci. Velsa ponovo obuz e udna vrt oglavica.
Ne zamerit e.
Ne zameram.
Sluajte ree Holms. Kad se vratite kui, pozovite me.
Nai ete me u imeniku, pod eninim imenom Debi Tarner. Sajler
Sit i, Severna Karolina. Vodim vas na pecanje. Priroda je predivna.

 Skoro kao i u M ont ani.

Kad doet e kui, Done.
To moda i nee biti uskoro ree Vels. Ustade. Holms mu je
vratio oruje. Vels je privezao no, strpao pitolj u futrolu i
prebacio puku preko ramena. M ajor mu je pruio ruku, a on je
sklop io obe svoje oko nje.
M ajore ree. Ima jo neto.
Da, gospodine?
Hou da me upucat e.
Holms se namah nakostrei i ustuknu za korak.
U miicu. Inae e biti sumnjivo. Ne mogu da se vratim
neokrz nut a svi ljudi su mi izginuli.
Nema teorije ree Holms.
M ajore. U sup rotnom u morat i sam to da uradim.
Bo e.
Kroz meso. Prostrelna rana. Ne u kost.
Holms je za trenutak oklevao, pa klimnuo glavom. Dobro.
Okrenit e se i poit e.
Da poem?
Ja sam Delta, agente Vels izgovori Holms, oteui rei kao
pravi itelj Karoline. Jednim hicem mogu da otfikarim kitu
oposumu sa sto koraka razdaljine. U koju ruku?
Bolje u levu ree Vels. Okrenuo se i poao, polako, drei
ruku odmaknutu od tela. Hitac je stigao nakon dve-tri sekunde,
probadajui mu kou i levi biceps, kao da mu je neko u ruku zabio
usijanu iglu za pletenje. Kosumak procedi Vels gadnu arapsku

psovku kad krv prsnu iz rane. U piku materinu. Seo je na zemlju i

pogledao u Holmsa, koji je i dalje drao pitolj u ruci. Za svaki
sluaj.
Dobar pogodak, majore. Uistinu. Rana je bila ista i uredna.
elit e li jo jednu?
Vels se zasmeja, isprva tiho, a zatim sve glasnije; grcao je i
brektao dok mu se krv slivala niz ruku. Holms je zasigurno mislio
da je potpuno lud. Ali Vels nije mogao da se zaustavi. talibani nisu
zbijali takve ale.
Jedna e bit i dovoljna ree, polako prestajui da se smeje.
Da vas previjemo?
Bolje bi bilo da to uradim sam. Vels otcepi pare svog
ogrtaa, labavo podveza miicu i krvarenje se svede na neznatno
curkanje. Bol se vratio, muna vrelina uspinjala mu se uz ruku, do
ramena. Bie mu jo gore. ivee. Ustade i svet se okrenu oko
njega. Sklop io je oi i saekao da vrt oglavica utihne.
Sajler Sit i doviknu Holms za njim. Ne zaboravit e.
Vels se okrenu i odbaulja prema jugu, u avganistansku no.
***
Lengli, Virdinija
Kancelarija Denifer Eksli bila je uobiajena za analitiare srednjeg
nivoa. Bez prozora, s policom za knjige ispunjenom istorijama
Bliskog istoka i Avganistana, dva raunara jedan povezan s

unutranjom, poverljivom mreom, drugi s internetom i sefom,

ovlano skrivenim iza fotografije tipinog engleskog krajolika. Na
stolu jesu stajale dve-tri fotografije njene dece i Rendijeva
simpatina roendanska estitka, ali CIA nije ba blagonaklono
gledala na preterano isticanje osobenosti kod svojih slubenika.
Uvijena poruka je glasila: Danas si tu, a sut ra ko zna gde.
Dobila je Velsovu poruku etiri dana kasnije. Pretpostavljala je
da su specijalne snage imale i vanijeg posla. U meuvremenu,
Kabul je pao u ruke Severne alijanse. Bitka na amaliju dokazala je
da talibani kao ni bilo ko drugi ne mogu da se odupru amerikoj
vazduhoplovnoj moi. Ekslijeva je sedela za stolom i itala nejasnu
poruku i izvetaj specijalca to je stigao uz nju, koji ju je uzrujavao
ak i vie od same poruke. Vels je zahtevao da ga major Holms
ustreli u miicu kako bi izgledalo da je uestvovao u borbi s
amerikim snagama...
Ekslijeva prstima stisnu koren nosa i zatvori oi, ipak, kad ih je
otvorila, nita se nije promenilo. Kad stigne kui, Dejvid i Des e
spavati, a Rendi e gledati televiziju, sasvim primetno se nee
duriti i sasvim primetno nee pitati koliko jo treba da trpi njene
kasne dolaske i radne vikende. Spasavanje sveta loe utie na brak.
Posebno kad je spasilac sup ruga.
Taj se nee vrat it i.
Ona podie pogled i ugleda afera, svog efa, gde stoji na
vratima. Uivao je da nenajavljeno bane u njenu kancelariju. Jedna
od njegovih ne ba tako zgodnih osobina. M ada mu ni urednost
nije bila jaa strana. M ahao je svojom kop ijom Velsove poruke.

 Taj se nee vratiti ponovi afer. Promenio je stranu. A

moda je jednostavno poludeo. ta god da je, kladim se u olju
svee kafe da nam se vie nikad nee javiti. Ba teta. Ne bi se
reklo da ti se srce cep a zbog toga, pomisli Ekslijeva.
Nisam ba toliko ubeena.
A zato?
Zbog postskriptuma. Recite Heder, Evanu i mojoj majci da mi
nedostaju.
afer slegnu ramenima. Poslednja volja i testament.
U tom sluaju bi napisao da ih voli. Tamo stoji da mu
nedostaju. eli ponovo da ih vidi. On e moda tamo i poginuti, ali
ne nastoji da to uini.
Hmm procedi afer, okrenu se i krenu niz hodnik. Skoro je
deset. Idi kui i odmori se malo doviknu joj na odlasku.
A ti uvuci tu koulju promrmlja ona. Jo jednom je
pogledala Velsovu poruku, a zatim ju je zakljuala u sef. aferu i
njoj, pa ak i samom Velsu, ne ostaje nita drugo nego da ekaju,
zar ne? Nita drugo nego da ekaju.

PRVI DEO
Trijumfalan povratak

1.
Dananjica
S everozapadna
Pakistana

provincija,

na

granici

Avganistana

eik Gul se namrti na svoju pastvu. Danas svaki musliman

mora da vojuje u dihadu ree na patunskom, iz rei u re sve
glasnije. Kad M ongoli osvojie Bagdad, narodu Bagdada nije
pomoglo to su bili poboni muslimani. Posekoe ih nevernike
sablje.
eik podi e ruke uvis.
Islam je ponovo opsaen. Opsaen u zemlji dveju damija i
zemlji dveju reka Saudijskoj Arabiji i Iraku. Opsaen ovde, u
Pakistanu, gde nae voe rade za Amerikance i Jevreje. Opsaeni
smo svuda ree eik M uhamed Gul. Bio je to nizak, bradat
ovek, zdepastog tela, skrivenog pod glatkim smeim ogrtaem.
Glas mu je zvuao kao da pripada nekom mnogo krupnijem.
Damiju, jednostavnu graevinu od cigle, u belo okreenih
oljuspanih zidova, proe romor odobravanja vernika, ponesenih
istim zanosom. M eut im, njihova podrka jo vie razjari eika.
Kaete: Tako je, tako je. Ali ta radite kad doe kraj
molitvi? Da li se rtvujete? Ne, vi se raziete kuama i ne inite
nita. Dananji muslimani vole ovozemaljski svet, a mrze smrt.
Odrekli smo se dihada! urlao je eik. A onda zastade, pogledom

pree preko gomile i podie obrvu. I zato je Alah dozvolio da

budemo podjarmljeni. Tek kad se budemo rtvovali, povratiemo
slavu islamu. Tog dana Alah e nam se konano nasmeit i.
Samo to se ini da niko od nas nee poiveti kako bi to video,
pomisli Vels. Sluao je Gulove propovedi godinama, i eik je s
vremenom bivao sve gnevniji. Nije bilo teko shvatiti odakle izvire
sav taj bes. Seanje na 11. septembar je izbledelo, a slavni
povratak islama i dalje je, kao i oduvek, bio na dugom tapu.
Izraelom su jo vladali Jevreji, a u Iraku, zemlji kojoj su odvajkada
vladali suniti, Amerikanci su postavili iitsku vladu. Da-da, i iiti
su muslimani. M eutim, iiti i suniti su u zavadi gotovo od raanja
islama. Za Osamu i njegove saborce, sunitske fundamentaliste
katkad zvane i vehabije iit i su tek malo bolji od Jevreja.
Al Kaida, iliti baza revolucije, nikad se nije oporavila od
gubitka svog uporita u Avganistanu, pomisli Vels. Kad su talibani
pali, Al Kaidine jedinice utekle su na istok, u Severozapadnu
provinciju, planinsko granino podruje izmeu Pakistana i
Avganistana. Vels je za dlaku izbegao ameriku bombu na Tora
Bori, u zadnjoj velikoj bici avganistanskog rata. Voleo je da
zamilja da je bombu navodio Glen Holms, koji ju je u poslednjem
asu skrenuo s putanje kako ne bi udarila u kolibu u kojoj se
skrivao Vels.
Ipak, Sjedinjene Drave nisu zatvorile obru oko Tora Bore, a
Vels nikad nije shvatio zbog ega. Na hiljade dihadista je pobeglo.
Godine 2002. stigli su u planine Severozapadne provincije, koju su
tako nazvali Britanci, poto je to bila severozapadna granica

kolonijalne Indije. Severozapadnom provincijom, vrletnom

bestragijom, vladali su Patuni poboni muslimani koji su
podravali Al Kaidin tip dihada a ameriki i pakistanski vojnici
nisu imali stvarnog pristupa u nju. Tu ak ni specijalne jedinice
nisu mogle da deluju u du im razdobljima.
I tako je Al Kaida preivela. Ipak, rue joj nisu cvetale. Osama i
njegovi zamenici trkarali su iz jedne jazbine u drugu i s vremena na
vreme objavljivali video-zapise ne bi li rasplamsali ar sledbenika.
Svaka dva-tri meseca njihova druina je preduzimala nov napad.
Digli su u vazduh elezniku stanicu u M adridu, razneli hotele u
Egiptu i londonski metro, napali radnike u saudijskim naftnim
postrojenjima. U Iraku su se borili s amerikim okupatorima. Ali
nita to bi moglo da uzdrma ceo svet, poput dogaaja od 11.
sept embra.
A u meuvremenu su Vels i njegovi saborci, dihadisti, iveli u
jadu i bedi. U naelu, Al Kaidini blagajnici utanaili su da ih zbrinu
patunski seljani. U stvarnosti, bili su na grbai izrazito
siromanim porodicama, tako da su morali da rade kako bi
preiveli, ba kao i svi drugi. Vels i pet-est Arapa, smetenih u
ovom selu, odmah kraj Akora Hataka, preivljavali su na bajatom
hlebu i pariima ovetine. Vels nije eleo ni da nagaa koliko kila
je izgubio. Jedva je uspevao da se prepozna u ona dva-tri puta kad
se pogledao u ogledalu. Rana od metka u njegovoj miici postala je
vornovat i oiljak, koji je znao da ga iznenada zaboli.
Zime su bile posebno teke, ak i njemu, koji je proveo
detinjstvo igrajui se po planinskom vencu Biterut, na granici

M ont ane i Ajdaha. Studen mu se zavlaila u kosti. Nije mogao ni da

zamisli kako je tek bilo Saudijcima. Dosta njih postali su muenici,
ali ne zbog bombi ili metaka. Umirali su od upale plua i visinske
bolesti i neeg to je poprilino liilo na skorbut. Umirali su
dozivajui majke, a neki su na samrtnoj postelji proklinjali i
Osamu i ovo grozno mesto na koje ih je doveo. Vels je jeo svee
voe kad god je bio u prilici, to se nije esto deavalo, i divio se
izdr ljivosti Patuna.
Kako bi sauvao zdrav razum, radio je na svojim vojnikim
vetinama to je vie mogao. M esni plemenski stareina pomogao
mu je da napravi malo strelite, na zaravni nekoliko kilometara
udaljenoj od sela. Svake druge sedmice odjahao bi tamo s
nekolicinom ljudi i ispalio svaki metak koji je mogao da odvoji.
Ipak, nije ni pokuavao da se zavarava da je to ita vie od
razbibrige. Da je sukob izmeu Amerike i Al Kaide kolska
fudbalska utakmica, sudije bi se odavno pozvale na pravilo o ferpleju i okonale me.
Gul zae meu okupljene vernike. Pogleda ljude oko sebe i
ponovo progovori, dubokim i sna nim glasom. Prolo je vreme za
rei, brao kaza. Uz Alahovu pomo, brzo emo videti i dela.
Alah blagoslovio sve verne muslimane. Amin.
Ljudi se skupie kako bi zagrlili eika. Dok je ekao da doe na
red, Vels se pitao da li Gul neto zna ili samo pokuava da osokoli
pastvu. Jezikom je darnuo klimavi kutnjak i cela vilica mu utrnu
od bola. U Severozapadnoj provinciji briga o zubima bila je samo
pusta elja. Ovih dana e morati da ode do ambulante u Akori da

mu pregledaju zub. Ili e jednostavno nai neka kleta i sam to

odradit i.
U poslednje vreme je matao o odlasku. Lako bi mogao da nae
neki prevoz do Peavara, ukrca se na autobus za Islamabad i
pokuca na vrata amerike ambasade. Ili, ako emo cepidlaiti, da
pokuca na barikadu postavljenu ne bi li se spreilo da se kamionibombe isuvie priblie zidovima ambasade otpornim na
eksplozije. Za koji minut bio bi unutra. Za koji dan kod kue. Niko
ne bi rekao da nije ispunio svoju dunost. Bar ne njemu u lice.
Rekli bi da je uinio sve to je mogao, da niko ne bi mogao da uradi
vie. M eutim, znao bi da to nije istina. I nikad to sebi ne bi
mogao oprostit i.
Zato to ovo nije kolska fudbalska utakmica. Pravilo o ferpleju ne postoji. Ljudi okupljeni oko njega u ovoj damiji rado bi
dali svoj ivot ne bi li bili zapameni kao muenici. Oni jesu
zaglavili u ovim vrletima, ali ciljevi su im ostali isti. Kazniti krstae
za njihovu oholost. Povratiti Jerusalim. Ubijati Amerikance. Al
Kaidinu elju za unitavanjem ograniavao je samo nedostatak
sredstava. Trenutno jesu slabi, ali to bi zaas moglo da se izmeni.
Kad bi Al Kaidini atentatori uspeli da smaknu pakistanskog
predsednika, vlast nad zemljom lako bi mogla da padne u ake
vehabija. A tad bi Bin Laden dobio igraku u vidu nuklearnog
oruja. Islamsku bombu. I kad-tad, u Njujorku, Londonu ili
Vaingt onu pojavila bi se ogromna rup a.
Pa ipak, ovdanji ivot pruao je i neke nadoknade za silne
patnje. Vels nikad nije oekivao da e do te mere izuiti Kuran.

Stekao je oseaj o tome kakvi su bili ivoti srednjovekovnih

monaha, provedeni u prepisivanju Biblije. Spoznao je kako jedna
knjiga moe istovremeno da bude moralni i duhovni vodi i
raz onoda.
Nakon toliko godina provedenih u Avganistanu i Pakistanu, Vels
je shvatio da je njegovo verovanje u islam, koje je nekad bilo samo
maska, postalo iskreno. Proela ga je pobonost kakvu
hrianstvo nikad nije moglo da mu prui. Vels je oduvek bio
sumnjiav prema religiji. Dok je nou, u samoi svog kreveta, itao
Kuran, gajio je isto nepoverenje prema obeanom raju kakvo i
nekad prema apostolskim priama o Hristovom dizanju iz groba.
Ipak, voleo je to to je Kuran pozivao ljude da se jedni prema
drugima odnose kao braa i da koliko god mogu odvajaju za
milosre. Uma, bratstvo vernih, bilo je stvarno. Ako bi uao u bilo
koju kuu u ovom selu, ponudili bi ga vrelim zaslaenim ajem i
obrokom, mada su jedva uspevali da prehrane sopstvenu decu. I
nikom nije trebala pomo svetenika kako bi dosegao boansko; ko
god je bio smeran i vredno uio mogao je da traga za
prosvet ljenjem.
M eutim, najvea snaga islama bila je i njegova najtea slabost.
Njegova otvorenost prema razliitim tumaenjima pretvorila ga je u
pokrie za gnev ljudi kojima je dodijalo da bitiu pod vlau
Amerikanaca i Zapada. Islam je postao marksizam dvadeset prvog
veka, iza kog su se zaklanjale sve vrste pokreta za nacionalno
osloboenje. Sem to vrhovno svetenstvo marksizma svojim
sledbenicima nije obeavalo nagradu na onom svetu u zamenu za

smrt na ovom. Vehabije poput Bin Ladena sjedinile su svoj gnev

prema Sjedinjenim Dravama s neobino nakaradnim vienjem
islama. Oni su eleli veru kakva je bila u pustinji iz sedmog veka.
Poto ne mogu da se nose sa savremenim svetom, pretvarae se da
on i ne postoji. Ili e ga unititi. Njihov bes naiao je na odjek u
srcima stotina miliona neverovatno siromanih muslimana.
M eutim, po Velsu, oni su izopaili veru koju su tvrdili da
zastupaju. Islam nije nespojiv s napretkom. Naime, muslimanski
narodi svojevremeno su se ubrajali meu najnaprednije na svetu.
Pre osam stotina godina, dok su hriani spaljivali vetice, Abasidi
su u Bagdadu osnovali univerzitet koji je posedovao osamdeset
hiljada knjiga. A onda su stigli M ongoli i otad je sve krenulo
nizbrdo.
Vels je svoja stanovita zadravao za sebe. Drugi su mogli da
vide samo kako svakog dana provodi sate i sate u prouavanju
Kurana sa eikom Gulom i imamima iz mesne medrese. Njegovi
pretpostavljeni iz Al Kaide su to primetili. A to je bio drugi razlog
njegovog ostanka u Severozapadnoj provinciji. Verovao je da je
konano ubedio vostvo Al Kaide u svoju odanost; ostali
dihadisti u selu poeli su paljivije da ga sluaju. Ili se barem
nadao da je tako.
Doao je i njegov red da se pozdravi sa eikom Gulom. Vels se
potapa po srcu; bio je to uvreeni nain iskazivanja naklonosti.
Alahu ekber ree.
Alahu ekber odvrati mu eik. Hoe li sutra ujutru doi na
asove u damiju, Dalal?

 Bie mi ast odgovori Vels.

Selam alejk um. M ir s tobom.
Alejk um selam.
***
Vels je iz damije izaao na pranjavu seosku glavnu ulicu. Dok je
mirkao na slabanom prolenom suncu, dvojica bradatih ljudi
krenue prema njemu. Povrno ih je poznavao, mada nije znao
kako se zovu. iveli su u planinama, kao lanovi drugog kruga Bin
Ladenovog obezbeenja.
Selam alejk um, Dalale rekoe.
Alejk um selam.
Pot apae se po grudima u znak poz drava.
Ja sam ihab ree ni i.
Basim Predstavi se drugi, vii, ali svejedno nizak u
poreenju s Velsom. Nosio je kone cipele i beli, zaudo ist,
ogrta. M oda su se ivotni uslovi u planinama poboljali. Ili
mo da Osama sad ivi u selu.
Alahu ekber ree Vels
Alahu ekber.
Mudadid trai da poe s nama ree Basim. M udadid.
Obnovitelj, ovek koga je poslao Alah kako bi predvodio obnovu
islama. M udadid je bio Bin Laden.
Svakako. Za njihovim leima stajala je ofucana tojota kraun.
Vels je poznavao sve automobile iz sela, a ovaj nije bio jedan od

njih, stoga mora da je bio njihov. Krenu prema njemu. M eutim,

Basim ga zaustavi.
Rekao je da spakuje stvari. Strpaj u jednu torbu sve to eli
da zadr i.
Zahtev je bio neoekivan, ali Vels samo klimnu glavom.
Vraam se odmah ree i krenu niz uliicu, do kuerka u kom je
iveo s trojicom saboraca.
Unutra je zatekao Nadija, mladog Jordanca koji mu je u ovim
planinama postao najbolji prijatelj, kako prelistava ofucani asopis
sa slikom Imrana Kana, nekadanjeg uvenog pakistanskog igraa
kriketa, a sada politiara, na naslovnoj stranici. Na elinoj pei u
oku kljuala je voda u lonet u za kafu.
Dalale ree Nadi nae li nam kakvog sponz ora? Nadi i
Vels su ve mesecima u ali osnivali kriket tim Al Kaide, a u to je
bilo ukljueno i traenje kompanije koja bi im bila sponzor. ak su
i slogan smislili: Dihadisti su eksplozivni. Ni sa kim drugim
Vels ne bi zbijao ovakve ale. Nadi je, ipak, bio mnogo
prefinjeniji od veine dihadista. Odrastao je u Amanu, prestonici
Jordana, koji je bio raj u poreenju s ovim selom. A Vels mu je
prethodnog leta spasao ivot, kad mu je zaio ranu poto su ga
avganistanski policajci ustrelili na graninoj kontrolnoj taki. Otad
su njih dvojica poeli da otvoreno razgovaraju o razoaranjima koje
je donosio ivot u ovoj zabit i.
Strp i se jo malo ree Vels.
Hamra, Velsova maka, protrlja mu se o nogu i skoi na tanuno
sivo ebe prostrto preko njegovog uzanog poljskog kreveta. Ona je

bila lutalica koju je pronaao pre dve godine, mrava, crvenkasta

to je objanjavalo i njeno ime; na arapskom hamra znai
crvena i opasna skakaica. U stvari, ona je odabrala njega.
Jednog zimskog jutra pratila ga je po selu, tunjikavo mjaukala i
nije se dala oterati ak ni vikanjem. Nije imao srca da je pusti da
skapa od gladi pa ju je usvojio, bez obzira na upozorenja seljana da
e se jedna maka uskoro pret vorit i u njih deset.
Zdravo, Hamra ree i na brzinu je pomilova kad Basim
zakorai u kuerak. Za njim ue i ihab, mumlajui neto Basimu,
Vels nije usp eo da uje ta.
Basim i ihab Nadi ree Vels.
M erhaba ree Nadi. Zdravo. ihab i Basim ne obratie
pa nju na njega.
Hoet e li kafu? upit a Vels.
Uskoro moramo da krenemo ree Basim.
Nadi ree Vels mo e li da izae na koji trenut ak?
Nadi pogleda Basima i ahaba. Jesi li siguran?
Nam.
Nadi krenu prema vratima, ali Vels ga zaustavi. Nadi ree,
prelazei prstima po Hamrinoj glavi. Brini se za nju dok ne
budem tu.
Kad e se vrat it i?
Vels samo zavrt e glavom.
Pa onda, hamdulilah ree Nadi. Hvaljen neka je Bog,
tradicionalni arapski blagoslov. Masalama. Zbogom.
Hamdulilah Na brz inu se zagrlie i Nadi izae.

***
Basim i ihab samo su posmatrali dok je Vels vadio platnenu torbu
ispod kreveta. U nju je strpao nekoliko odrpanih odevnih
predmeta za koje je smatrao da e mu trebati: rezervni ogrta, par
izlizanih patika, izbledeli istegljeni zeleni vuneni demper.
Kratkotalasni tranzistor koji je prole godine kupio u Akora
Hataku i rezervne baterije. Svoju uteevinu od dvanaest hiljada
rupija, oko dvesta dolara. To je bilo gotovo sve to je posedovao.
Nije imao ni fotografija, ni televizora, ni knjiga, sem Kurana i
nekoliko spisa iz islamske filozofije. I njih je paljivo ubacio u
torbu. I, naravno, oruje. Legao je na prljavi patos i izvukao
kalanjikov i makarov isp od le aljke.
To mo e da ostavi, Dalale ree Basim.
Vels se nije seao kad je poslednji put spavao bez puke. Pre bi
ostavio odeu. Radije ne bih.
Tamo gde ide nee ti bit i pot rebno.
Vels zakljui da ne treba da im protivrei. A i nije imao mnogo
izbora. U svakom sluaju, ostaje mu no. Gurnu oruje pod
krevet.
Kao ni bode.
Bez rei, Vels zagrnu kraj ogrtaa, odveza no i baci ga na
postelju. Obazre se oko sebe, pokuavajui da se priseti jo neeg
to bi mogao da ponese. Nije imao raunar, kameru niti mobilni
telefon. Njegov dragoceni noni dvogled slomio se prilikom

bombardovanja Tora Bore.

uvao je jedan geler iz te bitke, geler koji se zabio u zid,
nekoliko centimetara iznad njegove glave. M eutim, nije imao elje
da ga ponese sa sobom. Zar mu se ceo ivot sveo na ovo? Izgleda
da jeste. Pretpostavljao je da se zbog toga ne boji onoga to sledi.
Zatvorio je torbu. Zbogom, Hamra ree i pogladi je po retkom
krznu. Ona izvi lea, skoi s kreveta i odeta iz sobe ne osvrnuvi
se. Toliko o ivot injskoj int uiciji, pomisli Vels.
Je li to sve? upit a Basim.
Skupi porcelan mi je u drugoj kolibi naali se i odmah se
pokaja, poto ga Basim tup o pogleda.
Skup i porcelan?
Hajdemo.
***
Kad su stigli do kola, ihab je otvorio suvozaeva vrata i mahnuo
Velsu da ue. ukran dezilan ree Vels. Hvala lepo. ihab ne
ree nita, ve samo zalupi vrata i uskoi na zadnje sedite. Basim
sede za volan i krenue. Vels se pitao da li ga ponovo vode Bin
Ladenu mada su se sada sluili potpuno drugaijom taktikom,
ukoliko je to bio sluaj.
Ve dvaput je susreo Bin Ladena, ali na tim sastancima mu se
nije pruila ni najmanja prilika da ubije vrhovnog vou Al Kaide i
ispuni svoj zavet. Prvi put ga je video neposredno pre no to su
Sjedinjene Drave napale Irak. Velsa su pokupili u blizini Akora

Hataka, povezali mu oi i satima vozili izlokanim putevima. Zatim

su ga prebacili u konjska kola i ponovo su usledili sati truckanja po
stenovitim puteljcima. Kad je doao kraj puteestviju, svukli su mu
sve sem odrpane majice i ortsa i pretresli. Skinuli su mu povez i
poveli ga uz planinsku stazu koja se zavravala pred peinom u
steni.
Njenu unutranjost, ukraenu trima molitvenim ilimima,
osvetljavale su sijalice napajane iz malenog generatora. Na grubom
drvenom stolu nalazio se tanjir s polupojedenim komadima
jagnjetine i pirinem; za njim je sedeo Bin Laden, okruen
telohraniteljima s kalanjikovima na ramenima. eik je izgledao
ispijeno i slabano, duga brada bila mu je proseda. Vels je kleknuo i
Bin Laden ga je upitao veruje li da e Sjedinjene Drave zaratiti s
Irakom.
Da, eie odgovorio je.
ak i ako se ostat ak svet a ne bude slagao s tim?
Krstai su eljni tog rat a.
I da li e pobedit i?
Videli ste ta njihove bombe mogu da uine. Ui e u Bagdad
pre let a.
Dakle, ne bi bilo pametno da tamo aljemo vojnike?
U tom asu Vels je opomenuo samog sebe da ne bi trebalo da
bude toliki zloguk. Ne moemo ih spreiti da unite Sadama.
M eutim, posle toga, kad oni preuzmu upravu, postae mnogo
ranjiviji. Inalah, moi emo da ih napadamo svaki dan, malim
udarima, sve dok ih postep eno ne sameljemo. Izgovorivi to, Vels

je osetio griu savesti, pitao se koliko Amerikanaca e izginuti u

ratu kakav je predlagao da povedu. Ali Bin Laden bi zasigurno
ionako doao do istog zakljuka. Vojsci Sjedinjenih Drava moglo
se sup rotstavit i jedino gerilskim rat om.
Bin Laden je pogladio bradu, skrenuo pogled, pa ponovo
usmerio svoje lukave, uzane oi na Velsa. Na kraju se nasmeio.
Da rekao je. Da. Hvala ti, Dalale. I time ga je otp ustio.
***
Dve godine kasnije Vels je odveden u drugu peinu, na novi
sastanak, gde ga je Bin Laden pitao za Huverovu branu. Je li ona
veliki simbol Amerike? eleo je da zna. Vels mu je odgovorio
iskreno. Najvei deo Amerikanaca ne zna ni gde je ni ta je
Huverova brana.
Jesi li siguran, Dalale? udio se Bin Laden. Zvuao je
razoarano.
Vels je gledao straare okupljene oko Bin Ladena, alei to
nema pitolj ili no premazan miomorom. Ili barem ip ugraen
pod kou, pomou kog bi bombarderi B-2 mogli da sravne ovu
smrdljivu jaz binu sa zemljom. Jesam, mudadide kaz ao je.
Bin Laden je klimnuo. Na kraju je rekao: uk ran i straari su
odveli Velsa napolje. Nikad nije saznao koliko je zasluan za
injenicu da je Huverova brana i dalje zdrava i it ava.
***

Tog asa, dok je sedeo u tojoti, nije znao ta da oekuje. Da su

hteli da ga ubiju, odveli bi ga u planine ili ga jednostavno upucali na
spavanju. Pakistanski policajci ne bi se ba pretrgli oko istrage.
Policija jedva da je i zalazila u Severozapadnu provinciju bez
pratnje pakistanske vojske.
M eutim, nisu ili u planine. Vozili su se prema Peavaru. Vels
je raunao da mu to uveava izglede za preivljavanje. Pod
uslovom da u meuvremenu ne podlete pod autobus. Na
pakistanskim putevima svi su se ponaali kao klinci koji se kolima
zaleu jedni u druge pokuavajui da dokau hrabrost, a Basim je
vozio kao da uri da stigne na popodnevni aj s Alahom. Velsu
glava polete unatrag kad Basim skrenu u suprotnu traku pretiui
kamion natovaren jeftinim drvenim nametajem. Zaori se sirena
cisterne s benzinom koja je dolazila iz suprotnog pravca i Basim
isee kamion i ulete natrag u svoju traku, zamalo se ne survavi u
jarak.
Lake malo, Basime ree Vels. Basim okrenu glavu i zap ilji se
u njega, ne obraajui panju na put. Tojota ponovo ubrza i
primae se trakt oru koji je vukao prikolicu punu plinskih boca.
Ne svia ti se kako voz im? Hoe ti da voz i?
Boe, pomisli Vels mentalni tik kog se, po svoj prilici, nikad
nee ratosiljati. Ceo muslimanski svet patio je od tekog izliva
testosterona u mozak, a najgori su bili sledbenici dihada.
Naravno da neu ree Vels, trudei se da zadri ozbiljan izraz
lica. Kad bi se samo nasmeio, Basim bi ih stvarno svalio u jarak,

isto kako bi dokaz ao da to mo e. Odlino voz i.

Prodoran zvuk sirene natera Basima da ponovo obrati panju na
put. Delii sekunde su ih delili od zabijanja u prikolicu natovarenu
plinskim bocama. Basim nagazi konicu i kola proklizae i
zaustavie se kraj ivice puta. Vidi ree Basim. Sjajno vozim.
Imam odline reflekse.
Nam ree Vels.
M oj otac je bio uveni voz a. On me je nauio.
Tvoj otac je poginuo u saobraajnoj nesrei sa zadnjeg
sedita upade inae ut ljivi ihab.
Basim se okrenu i zapilji u ihaba, a Vels se ugrize za usnu ne bi
li suspregnuo smeh. Naposletku Basim pritisnu papuicu gasa i
kola poskoie i ponovo se prikljuie saobraaju. Niko nije
progovorio do kraja vo nje.
***
Dva sata kasnije tojota je ula u Peavar, najvei grad
Severozapadne provincije, bezoblinu meavinu betonskih zgrada i
kueraka od cigala nastanjenih s milion dua. Basim je provlaio
automobil kroz uliice sirotinjskog naselja, zaguene magareim
zapregama punim plinskih boca i ubreta. Na kraju je put postao
tako krcat da se vie nije moglo dalje kolima. Ispred siune radnje
s izlozima ispunjenim pranjavim konzervama kondenzovanog
mleka Basim je ugasio motor. ihab je iskoio i otvorio Velsova
vrat a.

 Doi ree i povue Velsa niz ulicu. Vazduh je bio ispunjen

tekim zadahom kanalizacije i gliba. Vels je gazio po gomilama
trulog voa i magaree balege. Oko njih su trala deca utirajui
konzerve i iscepani obli predmet koji je nekad bio fudbalska lopta.
Tako mnogo dece. Ima ih po celom Pakistanu. Sede po ulicama,
prodaju igrake i prezrele banane, oiju zacakljenih od gladi. U
naseljima poput ovog u trenu se sjate oko svakog ko zastane,
pruaju ruke i osmehuju se traei rupije, rupije. Sreniji meu
njima uspeju da se dokopaju verskih kola, medresa, gde dobro
izue Kuran i gotovo nita drugo. I kad porastu, kako da se ne
prikljue dihadu?
Basim gurnu zarala elina vrata stambene zgrade i povue
Velsa unutra. Trei sprat. inilo se da i on i ihab oajniki
ele da se to pre sklone s ulice. Vels se pitao da li bi se Bin Laden
stvarno izlagao opasnostima kakve je nosio ivot na ovom mestu.
Stepenite je zaudaralo na mokrau i luk. Kad stigoe na trei
sprat, Basim odvue Velsa u dvorini kraj zgrade, pokuca na
elina vrat a dva put a, saeka trenut ak, pa kucnu jo dvap ut.
Nam? zau se glas iz unut ranjosti.
Basim ne ree nita, ve pokuca jo dvaput. Vrata se otvorie.
ovek s turbanom i kalanjikovim im mahnu da uu.
Soba bejae mrana i turobna, osvetljena tek zrakom umirue
dnevne svetlosti to se probijao kroz prljavi prozor smeten
visoko na zidu. Nad njim se nalazio poster Bin Ladena, paljivo
privren pribadaama.
Sedite ree uvar, pokazujui na klupu prekrivenu odrpanim

crvenim jastuiima. Vels paljivije osmotri okolinu. Iza plave

zavese od perli pruao se uzan hodnik to je vodio u unutranjost
stana. Na pei u oku kljuala je voda, a kraj nje su stajale
makaze, brija i plavo plastino ogledalo. Nije bilo drugog
nametaja, sem drvene stolice postavljene na hrp u novina.
M inuti su prolazili. Niko nije progovarao. Vels nikad nije
prisustvovao tako dugoj tiini meu Arapima. Pitao se da li
stvarno smeraju da ga ovde smaknu. Neka bude ta e biti. Uradio
je sve to je mogao. No svejedno se osvrtao oko sebe, polusvesno
razmatrajui mogunosti za beg. Ona kljuala voda mogla bi da mu
koristi.
Vels zau um koraka u hodniku. Ustanite hitro ree straar
maui pukom. Oni skoie na noge, a zavesa se razmae i u sobu
uoe etvorica ljudi, predvoena krupnim ovekom s naoarima s
etvrtastim elinim ramom. Ajman el Zavahiri. Vels je shvatio
zato su njegovi pratioci bili tako nervozni. Zavahiri je bio Bin
Ladenov zamenik, ovek iji je znaaj u Al Kaidi gotovo
prevazilazio eikov. On je do u tanine poznavao operacije grupe,
njeno finansiranje, mesta gde su se njeni pripadnici krili. Bin Laden
je odluivao o strategiji organizacije i govorio u njeno ime, ali bez
Zavahirija Al Kaida ne bi funkcionisala. Zavahiri zagrli ihaba i
Basima, pa klimnu Velsu.
Selam alejk um, Dalale.
Selam alejk um, mudahide.
Alahu ekber.
Alahu ekber.

 Treba da popriamo o mnogo toga. Ali pre toga mora da se

obrije. Zavahiri pokaz a na lone s vodom.
Obrijem? Vels se ponosio svojom gustom bunastom
bradom, koju je poslednji put podiao jo pre dolaska u
Severozapadnu provinciju. Od svakog pripadnika Al Kaide
zahtevalo se da nosi bradu duine pesnice, najkrau doputenu
fat vom ukaz om verskih voa. Velsova je bila i du a.
Prorok to ne bi odobrio ree Vels.
Bi, u ovom sluaju. Zavahirijeve oi bile su bezizraajne iza
naoara.
Vels zakljui da ne treba da prot ivrei. Do ko e?
Nam ree Zavahiri. Do ko e.
I tako, pod pogledima ostalih, Vels makazama odsee svoju
dugu smeu bradu. Kovrdave uperke stavljao je na tezgu kraj
pei.
Pogleda u ogledalo. Namesto nekadanje brade lice mu je
prekrivalo bedno paperje. Ve mu nije bilo lako da prepozna
samoga sebe. Zamoi brija plastini, s jednim seivom u lone i
poe da strue lice. M orao je da prizna da uiva u brijanju, u
vrelini seiva na licu. Nije urio, brijao se lakim, kratkim potezima,
lupkao je brijaem o ivicu loneta kako bi otresao dlake. Konano
zavri i ponovo pogleda u ogledalo.
Veoma lep o, Dalale ree Zavahiri. inilo se da se zabavlja.
Vels se protrlja po nanovo glatkom licu. udan oseaj ree. I
vie nego udan. Bez brade se oseao mlado i oset ljivo. Ranjivo.
Sedi ree Zavahiri, pokazujui na stolicu postavljenu na

novine. Oiau te. Vels sede bez rei, a drugi ovek Al Kaide
se dade na posao. Pokuao je da se priseti kad ga je poslednji put
neko iao; u Avganistanu i Severozapadnoj provinciji to je radio
sam. M oda u Vaingtonu; one noi uoi odlaska iz Sjedinjenih
Dr ava u Al Kaidine logore.
One noi kad je ostao u svom stanu, iako je trebalo da se posle
posla sretne s Ekslijevom na piu. isto da popijemo pie i
pozdravimo se pre no to krenem, rekao joj je, ali oboje su znali da
lae i smejali se ne bi li prikrili nervozu. Da, pomisli, to mora da je
bilo te noi. Oiao se radi nje. Ipak, nije se pojavio na
dogovorenom mestu. Bio je posramljen, stideo se zbog svoje ene i
mua Ekslijeve. Posle ianja se odvezao kui, ne pozvavi je da
otkae sastanak, a sledeeg jutra je otiao na putovanje kome jo
nema kraja. Potpuno je zaboravio tu no, ili ju je tutnuo u onaj
skriveni odeljak mozga gde je drao sve stvari koje mu nisu
pomagale u preivljavanju na ovom mestu. A sad su ga seanja
preplavila. Ekslijeva. Nosi li jo uvek kratku kosu? Ima li jo onu
dugaku plavu haljinu?
Otiao je pre tako mnogo vremena.
***
Zavahiri ga potapa po ramenu. Vels spusti pogled na gomilice
svoje kovrdave smee kose razbacane po novinama. Sad vie ne
lii toliko na Arapina. Odlino ree Zavahiri i prui Velsu
ogledalo. Pomalo neravno, ali ipak zauujue dobro.

 Stani tamo. Zavahiri isprui ruku u pravcu plave zavese od

perli. Valide, fotografii Dalala. ovek koji je uao sa
Zavahirijem podie prenosivi aparat za pravljenje pasokih
fotografija. Vels pomisli da moda ele da zabelee njegovo
ubistvo, a snimak, uz dvanaest crnih rua, Fedeksom poalju u
Lengli.
Gledaj u svetlo ree Valid. kljoc. kljoc. kljoc. uk ran.
Okrenu se i ode niz hodnik.
Sedi ree Zavahiri Velsu i potapa klupu kraj sebe.
Dalale, ta bi uinio kad bi eik rekao da je dolo vreme da se
upie meu muenike?
Vels se osvrnu oko sebe, spremajui se za najgore. Samo jedna
puka na vidiku, mada su i ostali sigurno naoruani. M oda i ima
nekih izgleda. Ipak, pomisli da bi pogreio kad bi pokuao da
pobegne. Zavahiri mu se obraao nekako profesorski, kao da ga
iskreno zanima njegov odgovor. Ne bi ga dovukli ak ovamo samo
zato da ga ubiju; to su s lakoom mogli da obave i u planinama. A
ni Zavahiri se ne bi gnjavio da dolaz i radi takve sitnice.
Ako Alah eli da me uini muenikom, neka bude tako
odgovori Vels.
ak i ako ne zna s kojim razlogom?
Ne mo emo uvek znat i put eve gospodnje.
Tako je ree Zavahiri. Vrlo dobro. Ustade. Dalale
Done ti si Amerikanac.
Nekad sam bio Amerikanac ree Vels. Sad slu im Alahu.
Slu io si u amerikoj vojsci. Skakao si iz aviona.

Ne protivrei mu, opomenu Vels samog sebe. Iskuava te. Ne

tajim svoju prolost, mudahide. Oni su me uili da se borim. Ali
oni slede la nog proroka. Ja sam prihvat io istinit u veru.
Zavahiri uputi kratak pogled oveku koji je sedeo u oku,
lepukastom Pakistancu s uredno podianom crnom kosom i
briima.
Godinama se bori uz nas. Prouavao si Kuran. Ne boji se
muenitva. Deluje smireno, ak i sad. Zavahiri uze kalanjikov
od uvara. Gotovo nezainteresovano gurnu konicu nadole,
prebacivi puku na rafalnu paljbu. Uperi je u Velsa.
Svaki ovek se boji muenitva. Oni koji kau da se ne boje,
lau izgovori Vels, priseajui se ljudi koje je gledao na samrti.
Pa, ako se pokae da je dosad bio u zabludi, nadao se da e ga
Zavahiri ustreliti na licu mesta, ako nita drugo. Sve e biti gotovo
za tren.
Dakle, boji se? ree Zavahiri pa povue zatvara i ubaci
met ak u cev.
Vels je stajao potpuno nepomian. ta god se desilo, vie nee
morati dugo da iekuje. Verujem u Alaha i verujem u Proroka
ree.
Vidi? Zavahiri se obrati brkajliji. Ponovo povue zatvara i
izbaci met ak iz cevi, pa zakoi puku i preda je uvaru.
Ako veruje u Proroka, onda ti verujem ree. I imam
zadatak za tebe. Vaan zadatak. Zavahiri klimnu glavom u
pravcu oveka koji je sve vreme tiho sedeo u uglu. Ovo je Faruk
Kan. Uz Alahovu pomo, on e ti dodelit i zadu enje.

 Selam alejk um.

Alejk um selam.
Zavahiri potom pokaza na brkajliju. A ovo je Omar Hadri
ree. Njega e videt i ponovo. U Americi.
Hadri je nosio zapadnjaku odeu. Koulju i farmerke.
Zdravo, Dalale ree mu. Na engleskom. Britanskom engleskom.
Zvuao je kao da je stigao pravo sa Oksforda. Hadri prui ruku, a
Vels mu je stisnu sasvim zapadnjaki nain pozdravljanja. Arapi
se obino grle.
Got ovi su zau se Validov glas iz hodnika.
Donesi ih ree Zavahiri.
Valid se vrat i u sobu i preda pasoe Zavahiriju.
Vrlo dobro pohvali ga Zavahiri, pa urui Velsu pasoe,
italijanski i britanski, oba s malopre snimljenim Velsovim
fotografijama i oba dovoljno dobra da zavaraju ak i iskusne
inovnike imigracione slu be.
Danas je petak ree Zavahiri. U utorak avion Pak istan
erlajnsa leti za Hongkong. Prijatelj iz ISI-ja2 mone pakistanske
tajne slube smestie te u njega. Hongkonku carinu prei s
italijanskim pasoem, saekaj sedam dana i onda odleti za
Frankfurt. Ne verujem da e imati potekoa da odatle s
brit anskim pasoem ode u Sjedinjene Dr ave.
Na kraju krajeva, ima pravu boju koe ree Hadri i nasmeja
se. Podmuklim smehom od kog Velsa prooe marci. Ovaj bi rado
gledao kako crkavam, pomisli Vels.
A ta onda, mudahide? upit a Zavahirija.

Zavahiri iz ogrtaa izvue sveanj novanica od stotinu dolara i

kartu za igru. Novanice, povezane ofucanom gumicom, preda
Velsu. Pet hiljada dolara. Za put do Njujorka. A onda podie
kart u, polovinu pikovog kralja.
U Kvinsu se nalazi delikatesna radnja ree Hadri. Daj im
kart u, a oni e tebi dat i trideset pet hiljada dolara.
Hav ala, pomisli Vels. Uzrok propasti amerikih pokuaja da
preseku puteve finansiranja Al Kaide. Nezvanini bliskoistoni
bankarski sistem, pomou kog trgovci vekovima prenose novac.
Druga polovina karte poslata je iz Pakistana u Kvins potom, ili ju
je moda neko odneo. Dve polovine predstavljale su jedinstvenu
ifru za podizanje novca. Naposletku, rauni e biti sravnjeni.
Zavahiri e bratu vlasnika radnje koji ivi u Islamabadu isporuiti
trideset pet hiljadarki, plus nadoknadu, u zlatnim polugama, a
moda e ih predati i njegovom roaku iz Abu Dabija, u
dijamantima. A ovek iz Njujorka moe biti sledbenik dihada ili
samo ovek koji zna kako se prenosi novac s kraja na kraj svet a bez
ostavljanja tragova.
Zavahiri preda kartu Velsu. On je pogleda obina karta za
igranje s crvenom poleinom i zataknu u sveanj novanica.
Pot rudiu se da je ne izgubim ree. Kako u pronai radnju?
Otvorili smo ti imejl svilenidzoni1234@gmail.com ree
Hadri. Jedna re.
Svileni Doni? ree Vels. Ne bih se kladio u to, Omare.
Zasmeja se najprirodnije to je mogao. Bilo bi dobro da pridobije
poverenje ovog tip a. A zat im?

 Zat im e otii u Atlant u ree Zavahiri.

I ekati. M oda i nekoliko meseci. A za to vreme vebaj
gaanje upade Hadri. Pronai posao. Dri se podalje od
damija. Utop i se u sredinu. Ne bi trebalo da bude teko.
Zar ne mo et e da mi ka et e nita vie?
Hadri zavrt e glavom. Sve u svoje vreme, Dalale.
Sreno ree Zavahiri.
Vels se samo nadao da mu se sav taj gnev ne oitava na licu.
Doveli su ga na rub provalije, naterali ga da poveruje da e umreti. I
proao je taj ispit. Dakle, iv je, ima pet hiljadarki u depu i
prevoz do Hongkonga. M eutim, i dalje mu ne veruju toliko da mu
ka u ta su naumili.
Pa dobro, pomisli Vels. Sve u svoje vreme. Potapa se po
grudima. Neu vas izneveriti, mudahide ree. Selam
alejk um.
Alejk um selam.
Zavahiri i Hadri ustadoe i krenue. Na vratima, Hadri se okrenu
i pogleda u Velsa. Alejkum selam, Done. Kako se osea zbog
povratka kui?
Kui? ree Vels. Ne znam ni sam.

2.
Let Junajted erl ajnza 919, iznad Atlantskog okeana
Prva ih je primetila devojica sa sedita 35A. Anela Smart iz
Restona u Virdiniji, koja se s porodicom vraala kui s letnjeg
odmora provedenog kod babe i dede u Londonu. Bilo joj je drago
to se vraa kui. Nedostajali su joj prijatelji, a Dozi i Riard,
njeni baka i deka, bili su prijatni ljudi, ali mirisali su nekako udno.
Ponovo pogleda kroz prozor i upita se kad e stii kui. Kad je
pitala tatu, koji je sedeo kraj nje, on je samo rekao: Nema jo
mnogo, trumpfeto i zakrkljao kao da je rekao neto mnogo
smeno. A ona uopte ne zna ko je trumpfeta. Njen tata ponekad
zna da bude blesav.
Bar je dobila sedite kraj prozora. isto plavo nebo je predivno;
moda e i ona postati pilot kad poraste. Ba bi bilo zabavno
provoditi sve vreme ovde. I tad je ugleda, takicu na nebu, na
samoj liniji horizonta. Priljubi lice uz prozor. Je li to? Jeste. Avion.
Dva aviona. Daleko su, ali se pribliavaju. Izgledaju kao siune
strelice s krilima. M unu svoju majku, koja je spavala kraj nje, na
seditu 35B.
Prestani, Anela promrmlja Dirdri Smart.
Strelice su bez sumnje postajale sve vee. Anela ponovo
dodirnu majku. M ama. Gledaj.
ta?

 Gledaj.
Dirdri otvori oi. Bila je zlovoljna, Anela je to jasno videla.
ta je bilo, Anela?
Nap olju. Devojica isp ru i ruku.
M ajka pogleda. Blagi bo e!
ep a devojicinu ruku.
Neto nije u redu, mama?
Ne, duo. Sve je u najboljem redu.
Zvunici u avionu zautae. Iz pilotske kabine vam se obraa
kapetan Hamilton. M oda ste primetili da imamo drutvo s leve i
desne strane. To su avioni F-16, ponos ratnog vazduhoplovstva
Sjedinjenih Drava. Bie uz nas sve do Dalesa. Nemate razloga za
uznemirenost. Kapetan je zvuao potpuno smireno, kao da na ga
povratku kui uvek prate borbeni avioni. Za trenutak se iskljui, pa
se ponovo oglasi.
Ipak, morau da vas zamolim da ne naputate sedita do kraja
leta. Sve, bez izuzetaka. Kakav god razlog imali. I molim vas da
iskljuite laptopove, CD-plejere, sve elektronske ureaje. Ako ste
trenutno u toaletu, zavrite ta ste zapoeli i vratite se na svoja
mesta. Ako primetite da bilo ko od vaih saputnika koristi
elektronske ureaje ili radi ita to deluje... neobino, ne oklevajte
da upozorite letako osoblje. Zahvaljujem vam na saradnji. Pred
nama se nalazi podruje s ne ba najboljim vremenskim uslovima,
ali trebalo bi da se priz emljimo za sat i po.
Neobino? ta to, doavola, znai? Anela zau nekog iza
sebe.

***
Dirdri Smart se promekolji u seditu i izvi vrat kako bi osmotrila
saputnike. Veina je radila ono to i ona, oprezno posmatrala
ostale putnike. Da li joj iko u avionu deluje neobino?
Oigledno, onaj bradati tip u haljini, u suprotnom redu. M eutim,
nijedan terorista se ne bi tako obukao, zar ne? Privukao bi previe
pa nje na sebe. Sem ako nije procenio da bi isto pomislili i tip ovi iz
obezbeenja. M a s dve otrice. Ili tako neto. I kako bi ona mogla
da zna? Pa nije njen posao da traga za teroristima, zaboga.
Ne elim ovako da ivim, pomisli Dirdri. elim da mogu da
odvedem svoju decu u posetu svojim roditeljima bez straha da e
nas neko razneti u paramparad na deset hiljada metara iznad
zemlje. Smatrala je da je ista kao i veina ljudi. Njena bojazan od
terorizma izbledela je u godinama nakon 11. septembra. Jasno,
znala je da loi momci nisu nestali. S vremena na vreme, kad bi
prolazila kroz bezbednosne provere na aerodromu ili gledala onu
seriju, 24, razmiljala je o mogunosti ponovnog napada. Ali ga
nije stvarno oekivala, ne u Americi, a svakako ne u predgraima
Virdinije.
A sad ju je preplavio oseaj bespomonosti, isti kao i 11.
septembra. M oja porodica nikom od vas nije nanela nikakvo zlo,
pomisli Dirdri. Zato pokuavate da me povredite? Pretpostavljala
je da je ba ova prestravljenost ono to oni ele, ono za ta ive.
Negde je proitala da ti se telo raskomada od vazdunog udara kad

avion eksplodira u vazduhu. Sekunda uasnog bola. Ili e moda

ostati ivi tokom celog pada, sve dok se ne survaju u okean i
pret vore u smrvljenu hranu za ajkule.
Dirdri kroz prozor pogleda u borbene avione koji su ih pratili u
stopu. Dragi boe, znam da nismo ili u crkvu svake nedelje,
pomisli. Ali ako nas provede kroz ovo, ii emo. Davaemo vie
milostinje... Tu prekinu samu sebe. Ovako se ne moli. M olitva ne
slui za sklapanje ugovora s Bogom. Priseti se ta joj je rekao
svetenik pre dve nedelje: M olimo se kako bismo slavili boju
uzvienost i svoju veru u njega. Ne da bismo pregovarali. U redu.
Nee pregovarati. Poe da apue sebi u bradu: Gospod je pastir
moj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me, vodi me na
tihu vodu...3
M amice procvile Anela. Bojim se. Rasplakala se. Ne
znam zato, ali bojim se.
Uhvati me za ruku, duo ree Dirdri. Uskoro emo biti kod
kue.
***
Dejvid sjajnim potezom proturi loptu kroz noge svog uvara i
otvori sebi praz an prostor. Odbrana se sjuri da pop uni rup u koju je
napravio, a on doda loptu saigrau i jurnu prema golu kako bi
primio povratni ps. Savreno, pomisli Denifer Eksli. Njen sin
ima tek devet godina a ve je najbolji igra male lige Arlingtona. Bar
ona, na temelju nevelikog iskustva s vankolskim aktivnostima

svoje dece, tako misli. A moda sam i pristrasna, morade da

priz na.
Sjajan potez, Dejvide uskliknu. Oseala se kao prava majka,
to joj se odavno nije dogodilo. Dejvid joj dobaci kratak pogled,
ujedno srame ljiv i ponosan.
Pejder i telefon joj se oglasie u isto vreme. Lo znak.
Denifer? Bio je to Elis afer. Veoma lo znak. Treba mi.
Doavola, Elise. Ponovo joj je upropaena subota s
Dejvidom i Desikom. Ponovo mora da zove Rendija i njegovu
verenicu, kao poslednja bednica, kako bi ih zamolila da preuzmu
decu tokom vikenda koji je trebalo da provedu s njom.
U pitanju je prioritet, Denifer. Ta re je ve neto znaila.
afer uopte ne bi smeo da je upotrebljava u razgovoru preko
neobez beene linije.
Samo da zovnem mu a...
Biveg mu a?
Hvala ti, Elise. Zaboravih da sam razvedena. Dejvid ima
fudbalsku utakmicu. Samo da vidim mo e li Rendi da ga pokup i.
Ako treba, poslaemo gorile pripadnike unutranjeg
obezbeenja CIA da im izigravaju bebisiterke. Samo dolazi
ovamo.
Ba si dua od oveka, Elise.
Vidimo se uskoro ree on i spusti slualicu.
Volim i ja tebe, eeru odvrati ona umu u slualici. Zaorie
se poklii. Dejvid je trao igralitem, s mravim ruicama
podignutim iznad glave, dok je protivniki golman posramljeno

vadio loptu iz mree. Jesi li videla, mama? Jesi videla kakav gol
sam postigao?
Naravno da nije.
Naravno ree.
***
Pogled na Potomak s M emorijalnog auto-puta Dord Vaington
obino ju je smirivao, ali ne i danas. Jurcala je drumom,
ablendovala svakom ko nije hteo da joj se ukloni s puta, vrludala
levo-desno
kao
kamiondija nakon
deset
dana na
met amfet aminima.
Pomisli da bi trebalo da vozi ferari, a ne zeleni dod kombi s
n alep n ico m Omladinskog
fudbalskog
saveza
Amerike
zalepljenom na zadnji branik. Ne, kombi je savren. Odlino
odslikava besmislenost njenog poloaja. Danju brina majka, nou
slu benik CIA. Ili bee obrnut o?
Naletela je na izboinu pri brzini od sto pedeset kilometara na
sat. Kombi je poleteo u vazduh pa tresnuo o kolovoz, uz drljanje
amortizera i kripu guma. Tog jutra tuda je prola jaka oluja, pa je
put bio vlaan i klizav. Ekslijeva duboko uzdahnu. M ora malo da
se opusti. Zakucavanje kombijem u drvo nee doneti nikakve
koristi ni njoj ni njenoj deci. Pop usti prit isak na gas.
***

U svojoj kancelariji zatekla je afera kako stoji kraj vrata sa oljom

kafe u jednoj i svenjem papira u drugoj ruci. Pogledala ga je i
zavrtela glavom. On je spustio kafu na sto i predao joj papire. S
jednom tableticom zaslaivaa, ba onako kako voli. ao mi je
zbog fudbala.
Elise! Ti osea aljenje? Ugradili su ti novi softver?
Vrlo duhovit o.
Na papirima su se nalazile sve uobiajene oznake poverljivosti.
Ekslijeva je ve odavno podsmeljivo gledala na polet s kojim je
Agencija pristupala razvrstavanju dokumenata. Poverljivo, strogo
poverljivo, trostruko poverljivo s trenjom na vrhu najvei deo
toga bile su iste trice i kuine, a ostatak je obino mogao da se
pronae u Postu i Tajmsu, samo ako ste znali dobro da itate.
M eut im, ponekad je bivalo i drugaije.
Tik4 nam je ovo doturio pre sat vremena ree afer. Tik je
bio Centar za povezivanje informacija o teroristikoj opasnosti,
stvoren kako bi se na jednom mestu skupili podaci CIA, FBI-ja,
Agencije za nacionalnu bezbednost, odbrambenih snaga i svih
drugih dravnih slubi koje bi mogle posedovati informacije o
moguim nap adima. Najnoviji Eelon.
Eelon mrea satelita i zemaljskih postrojenja, rairena po
celom svetu, kojom su upravljale Sjedinjene Drave, Britanija i
njihove saveznice. Osnovana je u Hladnom ratu radi prislukivanja
Sovjeta, a sad slui za uhoenje imejlova i drugih vrsta razmene
podataka na internetu, kao i saobraaja ostvarenog telefonima ili
telefaksima. Imena Eelonovih postrojenja ugar grov, Menvit

hil, Jakima i desetak drugih poznata su zaluenicima

pijunaom i pristalicama teorija zavere iz svih delova zemaljske
kugle. Oni, najverovatnije, veruju da je mrea nekakav elektronski
bog, koji prislukuje svaki obavljeni razgovor i nadgleda svaki
poslat i imejl.
Da je bar tako, pomisli Ekslijeva. Svoj prvobitni zadatak Eelon
je ispunjavao prilino dobro. Ovaj novi, ne ba najbolje.
Jednostavno, ogroman protok podataka na internetu je prevelik
zalogaj. Niko ne moe da proita svaki imejl, ak i kad bi svi mogli
da se presretnu. Nacionalna bezbednosna agencija, treberi iz
M erilenda koji upravljaju Eelonom, razvili su najnaprednije
postojee jezike filtere ne bi li iz presretnutog saobraaja
odstranili neeljenu potu i druge nebitne imejlove. Oni im
omoguavaju da otpiu ogromnu veinu prikupljenih podataka bez
pregleda analitiara. No i pored toga, svakodnevno se alju milioni
sumnjivih imejlova na desetinama jezika. Nemogue ih je proitati
sve do jednoga. A nevolje su se pogoravale. Tipovi koji su
korisnike imejla zatrpavali neeljenom potom sve vie su
odmicali pijunima. Ispostavilo se da su Osamini najpouzdaniji
savez nici tablet e za uveanje penisa.
Na papirima koje joj je afer predao nalazili su se ispisi
presretnutih imejlova, poslatih iz Islamabada, Karaija i Londona,
puni skrivenih aluzija na vaan me... igrai su u gradu... ekipa se
sprema za slavnu pobedu nakon Bajrama, muslimanskog praznika
to je proao pre dva meseca.
afer uperi prstom u nju. Poslednji je najbitniji ree. Leva

noga mu je poigravala.
Elise ree ona polako. On je bio ovek napetog,
briljantnog uma, koji je obiavao da intuitivno povezuje stvari na
osnovu najslabijih tragova. Ona je bila sklonija metodinom
pristupu, sluajeve je gradila na stvarnim injenicama, a ne na
mati. Obavetajni rad zasnovan na neijim slepim uverenjima
uvalio je dr avu u nevolje vie put a.
Ipak, volela bi da je Agencija tokom leta 2001. vie sluala
afera, koji je uporno tvrdio da Al Kaida planira neki veliki
poduhvat, i to najverovatnije na amerikom tlu. Naredne godine su
ga prebacili iz Bliskoistonog odeljenja Agencije u Zdruenu
ant it eroristiku grup u, u kojoj su se nalaz ili zvaninici iz CIA, FBIja, Odeljenja za unutranju bezbednost i svih drugih dravnih
slubi zaduenih za borbu protiv terorizma. ZAG je trebalo da
srui birokratske zidove koji su razdvajali agencije kako bi tipovi iz
Lenglija mogli da znaju ta rade federalci, i obrnuto. Ponekad je to
bilo delot vorno, ponekad ne.
Zvanino, afer je bio pomonik direktora ZAG-a. U stvari, on
je bio neka vrsta slobodnjaka u dravnoj upravi. Nije imao mnogo
analitiara u svojoj slubi, ali je imao ono to je zaista eleo,
pristup svim moguim podacima u posedu ZAG-a. Zadatak mu je
bio da iitava zakljuke ostalih i daje drugo miljenje. Njegovi
dopisi odlazili su ravno na stolove najmonijih ljudi Agencije,
direktorovih pomonika za operativu i obavetajni rad, koji bi ih
ponekad, uz malo sree, ak i proitali. I afer i Ekslijeva su znali
da elnici Agencije ne vole afera. Bojali su se injenice da je lako

mogao da izazove nevolje; kad bi se javno poalio da ga guraju u

zapeak, novinski naslovi bi bili grozni: obavetajac koji je
upozoravao na 11. septembar tvrdi da cia ponovo zanemaruje
predznak e opasnosti.
Sa aferom je u ZAG prela i Ekslijeva, napustivi svoje
terenske agente, koji ionako nikad nisu ispunjavali njena
oekivanja. afer joj je rekao da je prihvatio posao uz jedan uslov
da i nju povede sa sobom. Razumela je i zato njihovi mozgovi
radili su kao delovi iste maine. M eutim, rad s njim znao je da
bude iscrp ljujui.
Pijuckala je kafu, ne obazirui se na poigravanje njegove noge, i
itala. estice i sedmice ree. Pri razvrstavanju presretnutih
poruka NSA se sluila lestvicom od jedan do devet, zasnovanom
na verovatnoi da je u pitanju razmena podataka meu
pripadnicima Al Kaide. Koliko ona zna, dosad nijedan imejl nije
ocenjen devetkom, kao neosporan. Samo nekoliko ih je oznaeno
osmicom, kao najverovatnije.
Ne bih te gnjavio da nije tako ree afer.
Poput svih sistema za prismotru, i Eelon je bio najkorisniji kad
je bilo mogue suziti mu metu, kako bi prosejavao milione umesto
biliona imejlova. Zbog toga je NSA posebnu panju usmeravala na
aicu veb-sajtova povezanih s Al Kaidom, koji su objavljivali
nepotpisane napise s pozivima na dihad i nagovetavanjima
napada. Ni CIA ni NSA nisu pridavale veliku vanost izjavama iz
samih napisa. Smatrali su da Al Kaida nije toliko naivna da na
javnoj veb-stranici razotkriva tekue operacije.

M eutim, ono to loi momci nisu znali, ili su se agencije barem

nadale da je tako, bila je injenica da su Sjedinjene Drave ubedile
Jordan i jo nekoliko zemalja da dopuste NSA da postavi ureaje
za praenje u veb-hosting kompanija koje su odravale vebsajtove. Zahvaljujui tome, NSA je mogla da naini spisak internet
adresa svih osoba koje su postavljale napise, pa ak i onih koje su
samo pregledale veb-stranice. Eelon je tragao za imejlovima
poslatim s tih adresa, a zatim se usmeravao na one koji su ih
primali, pletui sve iru mreu meusobnih veza. NSA se nadala da
e pronai srca mree, imejl naloge koji predstavljaju vorita
razmene sumnjivih podataka, tajne veze koje bi mogle da
razotkriju put eve kojima Al Kaida alje svoje zap ovesti.
Ekslijevu i afera je zabrinjavala mogunost da Al Kaida koristi
imejlove za irenje dezinformacija. Iste arapske obavetajne slube
koje su dopustile da NSA postavi ureaje za praenje, mogle su da
loim momcima dojave ta su Sjedinjene Drave uinile. Ipak,
praenje je obezbedilo dovoljno zanimljivih priica da ga CIA i
NSA uzmu zaozbiljno. Poto obavetajci na terenu nisu mogli da
dou do valjanih podataka o Al Kaidi, Eelon je bio najpostojaniji
izvor informacija koji su Sjedinjene Dr ave imale.
***
Ba kao to je afer rekao, poslednji imejl bio je najvaniji. I
najkrai. Sastojao se samo od pet slova i tri brojke. Eelon bi ga
odbacio, kao neeljenu potu, samo da nije poslat s poznate

adrese. J 9 1 9 E L H R. Let Junajted erlajnza 919. Londonski

Hitrou. NSA ga je procenila kao est na sedam, ili verovatno do
veoma verovatno.
ta misli? upit a afer.
M islim da ne bih pomno pratila film da sam u tom avionu
odgovori ona. Zato su mu Brit anci doz volili da polet i?
Broj leta poslat je tek danas. NSA ga je presrela pre dva sata.
afer pokaza na oznaku s vremenom odailjanja na imejlu. Ve su
bili u vazduhu. Predade joj jo jedan papir, spisak putnika na
let u. Trista sedam imena. Avion nije bio pop unjen do kraja.
Koliko ima poklapanja? upita Ekslijeva. Koliko imena
putnika se nalazi na listi za prismotru Centra za povezivanje
informacija o teroristikoj opasnosti?
Dva. M o da tri. I sama zna kako to ide.
Znala je. Veina arapskih imena mogla je engleskom abecedom da
se ispie na desetine naina. M ohammed Abdul Latif. M ohamad
Abdullatif. M ohamed Abdul-latif. M uhammad Abdul Laitef. NSA
nije uspela da pronae pouzdan sistem koji bi pokrio sve mogue
prevode a da pritom ne produi spisak toliko da ga je nemogue
upot rebljavat i.
Stvari je jo vie pogoravalo to to su sve agencije tokom
proteklih godina napravile sopstvene spiskove za prismotru.
Spajanje svih njih u objedinjeni spisak bio je glavni zadatak Centra
za povezivanje. M eutim, taj poduhvat, poput toliko toga u ratu
protiv terorizma, nije tekao glatko. Agencije su razliito
oznaavale stepen tajnosti, imale razliite norme za stavljanje ljudi

na spisak. Neke su upot rebljavale fot ografije i otiske prstiju, kad su

im bili dostupni, a druge nisu. Zasad je samo negde oko pola imena
bilo unet o na jedinstveni spisak.
afer ponovo isprui prst i stade da joj ga klati pred nosom.
Da li ti iko upada u oi?
Evo ba gledam ree ona. Dim Bejts... jok... Edvard
Faro... teko...
A ne mora ni da se napomene injenica da razliite vladine
slube, meu kojima i CIA, nisu bile spremne da drugima stave na
uvid ba sve. Za primer bi se moglo uzeti da je Agencija budno
nadzirala nekoliko tipova koji su bili tajni dounici FBI-ja. Kad bi
njihova imena dospela na objedinjeni spisak, federalci bi toboe
sluajno mogli da im kau da se nalaze pod prismotrom.
Surevnjivost izmeu dve agencije s vremenom je pustila tako
duboko korenje da ak ni opasnost od terorizma nije mogla da je
potp uno otkloni.
U trenucima kad bi je obuz ele mrane misli, Ekslijeva se pit ala da
li spisak za prismotru slui samo zato da bi birokrate mogle da
skinu odgovornost sa sebe. Uostalom, koji bi otmiar ili bombasamoubica bio toliko glup da rez ervie kart u na svoje ime? M ada su
tipovi odgovorni za 11. septembar uradili ba to. Ni Al Kaida nije
uvek bila sjajna.
Usredsredila se na spisak. Jusuf Hazalija... tog verovatno ovog
asa prilino mrko gledaju... Dejvid Kim... ne, sem ako nije iz
Severne Koreje... M uhamed el Nerz i. Zastade.
El Nerz i. To mi zvui poz nat o ree.

 Raunari su i njega izdvojili odvrat i afer.

Nisu li Egipani pre godinu, ili tu negde, uhapsili tipa po
imenu El Nerzi? Izjavili su da je nameravao da raznese brod za
turistika krstarenja Nilom. Dodue, on se nije zvao M uhamed.
Aziz. Aziz el Nerz i.
Rei u nekom da pozove M uhabarat egipatsku tajnu slubu
i proveri jesu li u srodstvu. Kako god bilo, M uhamed el Nerzi
morae da odgovori na nekoliko pit anja kad avion slet i. Ako slet i.
Jo jedan tip sa spiska trebalo je da bude u avionu, ali se nije
pojavio ree afer. Nit i je otkaz ao put. Bez objanjenja.
Koliko su ve u vaz duhu? upit a Ekslijeva.
Uzleteli su s Hitroua u podne po engleskom vremenu. Znai,
oko sedam sat i.
Dakle, po redu let enja trebalo bi da se priz emlje...
Na Dalesu. Za et rdeset pet minut a. Prat e ih avioni F-16.
Na Dalesu? Zato im dosad nismo naredili da se spuste?
Prinudno sletanje? Odluili smo da to ne inimo. U imejlu nije
naz naen dat um. Samo broj let a.
M a ne priaj. Samo broj let a.
Zbog toga smo podigli mlaz njake. Zbog toga sam te zvao.
Glas joj se neznatno podie. F-16 nee biti od velike pomoi
tim ljudima ako je u pit anju bomba.
Istini za volju, borbeni avioni nee mnogo pomoi putnicima ni
ako doe do otmice, pomisli ona. M laznjaci su bili tu kako bi
spreili da se Bela kua pretvori u zgarite, a ne da spasu avion.
Ako budu morali, oborie ga. Ukoliko se nalazite na letu 919

Junajted erlajnza, ti lovci za vas predstavljaju lou vest i nita

drugo.
Da su hteli da ga raznesu, dosad bi to i uinili. Nad
Atlantikom, gde ne bismo mogli da pronaemo delove. Ako e se
neto dogodit i, to e bit i otmica.
U tom sluaju, moralo bi da bude bar pet otmiara u avionu,
Elise. I morali bi da budu u prvoj klasi, a ne ratrkani svuda
unaokolo. M oda nameravaju da ga raznesu na samom prilazu
aerodromu. isto promene radi...
Agencija ne eli da remeti vazduni saobraaj bez jakog
razloga.
A ovo nije jak razlog?
afer uzdahnu. Stvarno moram da ti crtam, Den? Kad avion
na vreme sleti na Dales, to dobije trideset sekundi na CNN-u
vojni mlaznjaci dopratili avion. Prinudno sletanje? M nogo vea
frka. Pogotovo u Njujorku. Avio-kompanije su se alile Beloj kui
da im promet opadne kad god se to dogodi. Preklinju nas da ne
prenagljujemo. Ne kaem da se ja slaem s tim. Samo ti kaem da
tako stoje stvari.
Za koliko bi im opao promet kad bi taj avion eksp lodirao?
Nisam to ja odluio.
Ali mogao bi da ga spusti da hoe.
Ovog put a.
Ovog puta. afer jeste imao uticaj, ali ga nije mogao koristiti do u
beskraj. injenica da je predvideo 11. septembar i dalje mu je
pruala zatitu, ali vie nije bio neranjiv. Nakon izvetaja Dravne

komisije o teroristikim napadima na SAD, mnogi vii rukovodioci

Agencije su dali ostavke. Ljudi koji su ih zamenili afera su
smatrali ostatkom prolosti i veliki deo njih bi bio srean da ga vidi
zgaenog. On nije timski igra i suvie je pametan. A plaili su se
da pored njega deluju kao pat uljci.
Stoga je afer morao da se postara da ne podie lane uzbune.
Taj Elis afer. Stalno vie: Eno vuka! Postao je paranoian.
Hoe da bude heroj. Moraemo da prestanemo da ga sluamo.
Ekslijeva je bila svesna svega toga, ali ipak nije mogla da se uzdri.
Ako se taj 747 surva, ruke e im bit i krvave.
Pa dobro, Elise. Samo mi reci zato si mi onda upropastio
subot u? Da ne bi morao sam da im dr i paleve?
Ba zat o.
Izvini ree ona.
Ja sam taj koji tri pred rudu i donosi preuranjene zakljuke. Ti
bi trebalo da me obuzdava. Znamo samo da je danas iskrsnuo taj
broj i da se nekoliko imena poklap a. To se nep rekidno deava.
Kao i obino, afer je upro prstom na pravi problem, pomisli
Ekslijeva. Ovo je ve trea ozbiljna uzbuna od januara. Agencija se
ulenjila, to je oigledno. Umesto da ga odmah prizemljimo,
dopustili smo ovom avionu da krene prema Dalesu. Na kraju
emo jednostavno pozvati pilota: Zdravo momci, nismo sigurni,
ali meu putnicima moda imate kojeg otmiara, elimo vam
ugodan dan i dii ruke od svega.
Ovog puta je drugaije. M ui me to to je broj leta poslat tek
poto je avion polet eo. Ekslijeva zavrt e glavom. M rz im ovo.

 Koje?
To to nijednom ne smemo da pogreimo. Njima je dovoljno da
jednom ne pogree.
ivot nije pravedan ree afer i stisnu paleve. Hajdemo u
moju kancelariju, da proverimo ima li kakvih novosti.
***
Na letu 919 Junajted erlajnza ve sat vremena, od kapetanovog
obraanja, vladala je jeziva tiina. Najglasniji zvuk u letelici bio je
um ventilacionog sistema, ako se ne rauna apat beskonanih
Zdravomarija, tamo negde iza Dirdri Smart, u glavnoj kabini. Niko
se nije micao sem stjuardesa, koje su partale prolazima, i ne
pokuavajui da glume ljubaznost. Pre nekoliko minuta ovek koji
je sedeo dva-tri reda pred njom podigao je ruku i upitao neto o
useljenikim formularima.
Podeliemo ih kad sletimo prosiktala je stjuardesa. Hvala
na saradnji.
Napolju, avioni F-16 i dalje se nisu odvajali od njihovog aviona.
No poto je vreme prolazilo, a nita se nije deavalo, napetost
meu putnicima malice je popustila. Dirdri se okrenu kako bi se
nasmeila muu i sinu Ejdanu koji su sedeli u redu iza nje. Sve e
bit i u redu ree.
***

U tom trenutku avion se zatrese i stade da propada uasavajuom

brz inom.
Dirdrina erka, Anela, vrisnu, kao i svi ostali. Kabinom se
horski prolomie muni jecaji i dozivanja Boga. Stjuardesa tresnu o
pregradni zid i zacvile. Dva reda ispred nje ovek povrati; od
njegovog krkljanja i samoj joj se podie eludac. Trenutak kasnije
do Dirdri stie i zadah njegove bljuvotine. Ona proguta u to joj
se uzdigla uz grlo, oekujui da se survaju svakog asa.
A onda se avion umiri. Usledilo je jo nekoliko potresa, ali
nijedan ni priblian prvom. To je bila samo turbulencija, pomisli
Dirdri. Samo turbulencija.
Sve e bit i u redu, duo. Obrisa erki suz e s lica.
M amice, neto smrdi.
Pokuaj da se pret vara da smrad ne postoji.
Ukljui se razglas. Iz pilotske kabine obraa vam se kapetan
Hamilton. Izvinjavam se zbog ovoga malopre. Truckaemo se do
kraja putovanja izmeu nas i Dalesa vlada nevreme. Prolena
oluja. Pod uobiajenim okolnostima zaobili bismo najtee
pogoeno podruje, ali u ovom sluaju nam je najvanije da vas to
je pre mogue odvedemo kui. Jo jednom vam se izvinjavam.
Trebalo je da vas upozorimo. U narednih desetak minuta bie
najvie truckanja, stoga vas molim da proverite jeste li dobro
privrstili sigurnosne pojaseve. Ponavljam, nemate nikakvog
razloga da budete uznemireni. Bezbedno emo vas prizemljiti za
pola sat a. Hvala.
Ovaj i dalje zvui potpuno smireno, pomisli Dirdri. Ako slete

kad slete, ispravi samu sebe sa zadovoljstvom e ga zagrliti u

znak zahvalnosti, a mogla bi da se opkladi da nee bit i jedina.
Avion se ponovo zatrese, jo jae nego malopre. Niz potresa
kakvi bi ak i pod najpovoljnijim okolnostima oveku istanjili
ivce. Dirdri je gledala kako boingova krila podrhtavaju. M laznjak
od tri stotine tona propinjao se i propadao poput plivaa to se
bori da ostane na povrini olujnog mora. Dirdri nije pamtila takve
turbulencije, ali ako se nevolje zavravaju na tome, nekako e se
izborit i s njima.
Izgledalo je da se svi oko nje oseaju isto. U avionu je vladao
muk. Trista sedam ljudi je pokuavalo da golom snagom elje
izdejstvuje povratak kui. Dirdri oseti estok bol u akama.
Spustila je pogled i shvatila da je tako snano stisnula pesnice da je
noktima probola dlanove. Polako je otvorila ake; prsti su joj
drht ali. Osvrnu se i pogleda mu a.
Sledee godine idemo na Floridu ree. I to kolima. Nije joj
se osmehnuo.
M inuti su prolazili. Drmusanje je postepeno postajalo sve
slabije, a avion je poeo da se sputa. Nakon nekoliko minuta u
putnikoj kabini oglasio se zvonki ton koji je oznaavao da je
let elica dospela isp od tri hiljade met ara, a zat im se ukljuio razglas.
Ponovo kapetan Hamilton. Nalazimo se na samo nekoliko
minut a od Dalesa i, kao to vidite, upalio se znak upozorenja. Pod
uobiajenim okolnostima zamolio bih vas da pogasite svoje
elektronske ureaje, ali poto bi trebalo da su ve ugaeni, samo u
vas zamoliti da ostanete na svojim seditima i ne razvezujete

pojaseve. Hvala.
Dirdri prot rlja erki ruku.
Jo malo pa smo kod kue ree.
***
U aferovoj kancelariji zazvoni telefon. On saslua poruku i spusti
slualicu.
Avion slee afer obavesti Ekslijevu. ini se da je sve u
redu. Od Egipana ni glasa u Kairu je gotovo deset uvee. Rekao
sam ti da e se sve dobro svrit i.
Jo se nije dobro svrilo ree Ekslijeva.
Bradonja koji je sedeo na 42H, Zakarija Fahd, na kog je
proteklih devedeset minuta bila usmerena pozornost cele putnike
kabine, zakorai u prolaz izmeu sedita. Stjuardesa potra prema
njemu.
M orat e da sednet e, gospodine.
M oram u toalet ree Fahd.
Vratite se na svoje sedite! Stigoe jo dve stjuardese kako bi
mu prep reile put.
M olim vas, stvarno moram u toalet ponovi Fahd.
Ako ne sednete dok izbrojim do tri, biete uhapeni. U avionu
se nalaz i vaz duni erif. Jedan... dva...
Od silne gungule niko ne primeti da M uhamed el Nerzi, tihi
ovek kratko oiane kose sa sedita 47A, ukljuuje mobilni
telefon s pripejd karticom, kupljen u Njujorku pre mesec dana.

Telefon pronae mreu i zatreperi od silne elje da se baci na

posao. El Nerzi stisnu etvorku, koju je odredio za brzo biranje
broja upisanog sino.
Taj broj je pripadao drugom mobilnom telefonu, koji se, ne
sluajno, takoe nalazio na letu JE 919. Na Nerzijev poziv niko
nije mogao da se javi, ali to i nije bilo potrebno. Telefon je bio
skriven u crvenoj platnenoj torbi u odeljku za prtljag. A torbu je u
avion prokrijumario Udaj Jasir, Sirijac koji je pre tri meseca dobio
posao u zemaljskom osoblju Junajted erlajnza na Hitrouu, poto
je proao uobiajene bezbednosne provere.
Za razliku od putnikog prtljaga, platnena torba nije prola kroz
aerodromski skener. Nit i bi mogla. Telefon koji se nalaz io u njoj bio
je prikaen na detonator povezan s pola kilograma C-4, plastinog
eksploziva omiljenog meu vojnicima i teroristima. Nezgrapna
sivkasta cigla bila je dovoljno snana da napravi rupu od tri metra u
aluminijumskoj oplati aviona, uniti mu strukturalni integritet i
rast uri ga nap ola u vaz duhu.
Na drugoj strani putnike kabine stjuardesa ree: Tri.
Zakarija Fahd sede.
A M uhamed el Nerzi pogleda u telefon. Poziv nije primljen.
Nije shvatao ta se deava. Trebalo bi da je mrtav. Trebalo bi da je
avion raznet na hiljade komada. Neto nije u redu. Tiho prokunu
zlu sudbinu i jo dvaput pokua da uspostavi vezu, a onda iskljui
telefon i tutnu ga u dep. ovek sa susednog sedita nita nije
primet io.
El Nerzi nije znao, a istraitelji su to otkrili tek poto su

pronali bombu meu prtljagom kad se 747 spustio, da je drugi

telefon polomljen u turbulenciji iznad Nju Dersija i zato nije
mogao da primi poziv koji bi aktivirao C-4. Samo je neoekivano
estoka mart ovska oluja spasla JE 919 od prop asti.
***
Poeli smo sa sletanjem na vaingtonski meunarodni aerodrom
Dales. M olim letako osoblje da zauzme svoja mesta ree
kapetan Hamilton. Anela Smart, na seditu 35A, izvijala je vrat
dok se avion sputao ispod hiljadu metara, pa ispod petsto...
Probili su se kroz debeli sloj oblaka i ugledala je gustu umu,
puteve krcate automobilima, smeu vodu Potomka. Vie nije bilo
got ovo nikakvih pot resa. Trista met ara. Sto pedeset.
Zemlja! M laznjak prvo odskoi od piste, a onda se stvarno
prizemlji. Erupcija oduevljenja pokulja iz putnike kabine,
prolomie se poklici i aplauzi. Kapetan stisnu konice i moni
boing se polako zaustavi. Klicanje potraja jo ceo minut pre no to
konano zgasnu.
Drago nam je to smo vas doveli kui ree kapetan i aplauzi
se ponovo razlegoe.
***
aferov telefon zazvoni. On podie slualicu, saslua sagovornika i
prekinu vez u.

 Prizemljili su se obavesti Ekslijevu. M eutim, neto se

dogodilo pri sletanju. Hoe da preeljaju prtljag i porazgovaraju s
nekim ljudima.
Sat vremena kasnije u boingu to je jo stajao na aerodromskoj
platformi za iskrcavanje agent FBI-ja naao je crvenu platnenu
torbu i istina o onome to je umalo zadesilo JE 919 konano je
izala na videlo.
Nije bilo teko pronai nesuene bombae. El Nerzi, zaudo,
nije ak ni pokuao da se otarasi telefona, a Fahdov odabir
trenutka u kom e izvesti svoju predstavu delovao je kao isuvie
neobina podudarnost, ba kao i injenica da su obojica kupila
karte istog dana, u istoj putnikoj agenciji. Ekslijeva je bila prilino
sigurna da e obojica zavriti u federalnom zatvoru ili
Gvantanamu. Ipak, zbog toga se nije oseala nimalo bolje. ivote
trista sedam ljudi danas je spasao samo neverovatno srean splet
okolnosti.
***
Bliila se pono kad su u pust podzemni parking Agencije tekim
koracima, pokunjenih noseva, uli afer i Ekslijeva. Ni pet olja
kafe nije uspelo da prikrije njenu iscrpljenost, samo ju je prekrilo
slojem nervoz e.
Danas smo se izvukli za dlaku ree ona.
Potrebni su nam bolji obavetajni podaci ree afer.
Turbulencija nije ba najpouzdanije osiguranje od greaka.

Sumorno se nasmeja. I gde je Don Vels kad nam je potreban?

M oni Dalal?
Nakon nejasne poruke iz 2001. Don Vels je u zemlju propao.
Agencija je gotovo zaboravila da uopte i postoji, ali u posebno
tekim trenucima afer je voleo da priziva njegovu pomo. Zbijao
je ale o Velsu udotvorcu, izbavitelju koji e se pojaviti kad ga
budu najvie trebali i sam-samcit spasti Agenciju. U tom egaenju
bilo je dosta gorine. I Ekslijeva i afer su znali da CIA ima
oajniku potrebu za nekim poput Velsa, nekim unutar Al Kaide,
ko e im dostavljat i pouz dane informacije.
Ja i dalje mislim da je iv ree Ekslijeva kad se pribliie
njenom karavanu.
Doka i.
Doka i da nije.
Kladim se u sto zelembaa da nam se nikad vie nee javit i.
Prihvatam ree ona i pritisnu elektronski klju, na ta joj
dod prijat eljski namignu.
Vidimo se sut ra ree afer.
Sutra. U nedelju. Eto joj jo jedne prilike da razoara decu.
Sut ra ponovi ona. Divno.
Kad se spustila u sedite, afer je uhvati za miicu. M isli li da
se sprema jo ovakvih stvari, Den?
Ovo je bio jedinstven sluaj. U suprotnom bi danas udarili na
bar jo jedan avion. M eut im...
M eut im?
M islim da pokuavaju da nam odvrate panju ree ona.

Neto se sprema. Neto veliko. Poeli su da se bude.

Nerazumljivo, zar ne? ree afer. Nerzi uopte nije morao
da bude u avionu. Taj poziv mogao je da uputi odakle god je hteo.
Ali ne, on je eleo da bude tamo. eleo je da pogine.
Volela bih da ih bolje razumemo.
Ne znam kako iko to moe da razume. afer krenu da joj
zatvori vrata, pa zastade. Zna ta, Denifer? Sutra uzmi
slobodan dan. Provedi malo vremena s decom. eka nas mnogo
posla.
Ona se ne usprotivi, ve samo gurnu klju u kontakt-bravicu kad
afer zat vori vrat a.
***
Denet i Lori su otile u grad, opazi Ekslijeva dok je polako vozila
Trinaestom ulicom prema svojoj zgradi. Posle razvoda s Rendijem
preselila se u centar Vaingtona i time udvostruila razdaljinu do
posla i dovela se pod udar nenormalno visokih gradskih poreza.
elela je da se bar donekle udalji od njega i nije zaalila zbog svog
izbora. Kupila je stan odmah kraj Logan serkla, u svojevremeno
sumnjivom kraju koji je zahvaljujui skoku cena nekretnina
pretvoren u stanite srednje klase. Ipak, subotom uvee
Trinaestom je i sad znala da prokrstari koja prostitutka, tragajui
za muterijama zaglavljenim u prolosti, do kojih jo nisu doprle
vesti o preporodu susedstva. Upoznala ih je, bolje reeno saznala
je kako se zovu, dok je sipala benzin na pumpi BP Amoko,

smetenoj ulicu nie od njene zgrade. Ekslijeva im mahnu, na ta joj

Denet bezvoljno klimnu.
Parkirala je karavan u podzemnoj garai i oteturala se do lifta.
Od viesatnog sedenja bolele su je noge. elela je samo da popije
au crnog vina, a moda i dve, pre no to se stropota u krevet.
Istini za volju, to i nije bilo ba tano. Na spisku njenih elja,
ispred ae vina, nalazilo se dosta toga. M asaa lea, na primer.
Deko. Posao s kog se ne bi stalno vraala kui iscrpljena i na rubu
nervnog sloma. M eutim, prve dve stavke joj tog asa nisu stajale
na raspolaganju, a znala je da bi se oseala grozno kad bi napustila
Agenciju, ma koliko muka joj zadavala. Ona se bori za Sjedinjene
Drave. Ne moe ni da zamisli da radi u nekoj privatnoj kompaniji
za upravljanje rizikom, pa makar joj dali duplo viu platu za duplo
manje vremena. M oda e je za koju godinu ovo toliko satrti da e
morat i da ode, ali zasad ne.
Nita od masae lea, nita od deka, nita od novog posla. Kao
zamena e poslu it i aa vina.
Kad se nala u svom urednom jednosobnom stanu, smetenom
na uglu treeg sprata, Ekslijeva je pustila CD Ele Ficderald,
otvorila flau vina i isp ru ila se na kauu. Krajikom oka ugledala je
svoj odraz u ogledalu na drugom kraju sobe. Boe, kako
izmodeno izgleda. A nekad je bila lepa, dobro se sea. Poseduje
slike koje to mogu da dokau. Ipak, vreme je nepravedno prema
enama, sem kad su u pitanju glumice ili trofejne supruge, koje
raspolau basnoslovnim sumama novca za odravanje. Linija joj je
jo dobra, oi mogu da ozare lica gde god se pojavi, ali samo

botoks bi mogao da joj izbrie bore oko oiju i brazde na vratu, a

ona nije mogla ni da zamisli sebe kod plastinog hirurga. Pitala se
da li bi veini mukaraca to neto znailo, tavie, da li bi uopte
primetili? Verovatno ne bi. M eutim, nevolja je u samoj
upitanosti. Upitanost podriva samopouzdanje. Ba kao i
bezbrojne slike manekenki od dvadeset i kusur to se smee sa
stranica svakog asop isa.
Iskapi au vina i usu jo jednu. Ironija je u tome to je
Rendijeva verenica, iskreno govorei, zdepasta, iako je koju godinu
mlaa. A zna da mu je i dalje privlana. Problem nije bio u tome.
On jednostavno vie nije mogao da podnese da joj je Agencija na
prvom mestu. Ne moe da ga krivi. M eutim, njen posao nije
priznavao kompromise. A i kako bi kad su loi momci mogli da
udare svakog asa?
Kao danas. Samo da su je posluali...
Sranje odjeknu njen glas u praz noj sobi.
afer je shvatio, jasno. Bar jedanput je imao dovoljno takta da
nita ne kae. Nije ni udo to joj je dao slobodnu nedelju. Znao je
da e se na kraju i sama dosetiti. Samo da su je posluali, danas bi
poginulo trista sedam ljudi. Da su JE 919 prizemljili u Bostonu ili
Hartfordu, pre turbulencije nad Nju Dersijem, mobilni telefon u
prt lja nom prostoru ne bi se polomio i avion bi se survao.
Boe ree Ekslijeva. Sasu vino u grlo pa ponovo napuni
au, a onda utonu u sofu i sklopi oi. Jasno je da nije mogla da
zna. Niko nije mogao. Pa ipak, malo joj je nedostajalo da ubije
trista sedam ljudi.

Savren nain da se okona vee, pomisli Ekslijeva. Ispila je

ostatak vina i uputila se do ormaria za lekove da proveri ima li jo
koju tabletu za spavanje. Prepisao joj ih je lekar, u najteem
periodu razvoda.
Noas e joj trebat i pomo da bi zaspala.

3.
Vels nije oekivao da e mu biti tako teko da naui kako da
ponovo postane Amerikanac.
Prvi ok usledio je ak i pre sletanja u Hongkong, jo dok je A310 Pakistan erlajnza kruio nad osvetljenim gradom. Ve dugo
nije video ispravnu elektrinu mreu. Plemenske stareine iz
njegovog sela posedovale su dva dizel-agregata, bune smrdljive
zveri koje su iskaljavale dovoljno energije za sijalice i pokoji
televizor. M eutim, nita od toga nije moglo ni da se poredi s
morem utonarandastih svetala to je bletalo pod njegovim
prozorom, trepuim crvenim farovima nataknutim na
telekomunikacione tornjeve ostrva Hongkong, belim sjajem
oblakodera. Zaboravio sam da ljudi mogu i da grade, s istom
lakoom kao i da unitavaju, pomisli Vels.
Avion je sleteo, a ljudi oko njega su ustali i dograbili torbe. On
nije mogao ni da se mrdne, obuzet oseajem koji nije znao da
imenuje. Nije to bio strah, niti nada, ve utisak da je vreme ponovo
poelo da tee, a on u asu ostario za itavu deceniju. Znao je da bi
trebalo da je srean. Bio je slobodan. Ili ipak nije. Samo se
premestio na novo bojite, bojite na kom su ulozi bili daleko vei.
Obuze ga malaksalost; nepomino je sedeo sve dok se kabina nije
isp raz nila i stjuardesa ga pot apala po ramenu.
Jeste li dobro, gospodine?
Jesam. Ne bi smeo da skree panju na sebe. Uze torbu i

krenu nap olje.

Sjajni reklamni panoi Hajata, Guija, IBM-a, Katej pacifika i ko
zna koliko jo kompanija ispunjavali su klimatizovani dolazni
terminal. ene to su se smeile s njih, sve lepa od lepe, do
poslednje su bile obnaene u dovoljnoj meri da u Severozapadnoj
provinciji zarade bievanje ili neto gore od toga. Vels otrgnu
pogled s reklama i spusti ga na uglancani pod hale. ene, svuda
unaokolo. Kineskinje i belkinje, Indijke i Filipinke. Kretale su se
same, bez muke pratnje, nepokrivenih lica, ruku i nogu. Neke su
ak bile i naminkane. Predivna japanska iparica, kose ofarbane u
dreavocrveno, projuri kraj njega i on se osvrnu kako bi je bolje
pogledao. Uinivi to, neoekivano se rasrdi. Zar ove ene ne bi
mogle da budu malo smernije? Ne moraju da nose burke, ali ne
moraju ni da se uvlae u mini-suknje.
Na klupi pred Starbaksom, na dolaznom terminalu, mozgao je o
svojoj reakciji. Nakon decenije provedene u celibatu moglo se
oekivati da e se uzbuditi kad mu se pred oima ukae toliko gole
koe. Kod talibana mu nita nije smetalo toliko koliko njihov
odnos prema enama. Pretpostavljao je da je usvojio
fundamentalistika uenja u daleko veoj meri no to je mislio. Ili je
moda samo imao potrebu da neto povali. U Avganistanu i
Pakistanu seks je bio gotovo nemogu; seljani nisu bili voljni da
udaju erke za gerilce Al Kaide, a kamoli za Amerikanca. A
uputanje u vanbranu vezu nije vredelo opasnosti koju je
povlailo za sobom; talibani i Patuni bili su izvanredno domiljati
u pogledu kanjavanja prostitucije i preljube. Video je oveka

ivog sahranjenog i jo nekolicinu obeenih. Potpuno je zatomio

polni nagon. ak se ni mirisa ene nije seao.
To e morati da se promeni. M uslimani ne bi trebalo da se
uputaju u polne odnose pre braka, ali Vels je znao da ne moe
doveka da ostane krepostan. Reio je da nee plaati seks niti
traiti veze za jednu no, ali ako nae pravu enu, neku koja e mu
znait i, nee ekat i do venanja.
Visoka plavua paradnim korakom proe kraj njega, a on je
odmeri i ponada se da e uskoro pronai onu pravu.
***
Narednu nedelju proveo je u bezimenom hotelu u Kaulunu. Ubijao
je vreme jutarnjim etnjama po zakrenim hongkonkim ulicama i
popodnevnim posetama gradskoj Centralnoj biblioteci, golemoj
zgradi od kamena i stakla, smetenoj preko puta parka Viktorija.
Listao je novine i asopise ne bi li bar donekle uhvatio korak sa
svetom. M onika Levinski i Njut Gingri. Prepumpani internet
balon. Evro. Britni Spirs. Predsedniki izbori iz 2000. i ponovno
prebrojavanje glasova na Floridi. Godine pre 11. septembra bile su
mirne pop ut jez era u M ont ani u vrelom letnjem danu.
A onda napad. U poutelim novinama iz 2001. ok je i dalje bio
gotovo opipljiv. Vels je doznao za poruke koje su porodice
nestalih kaile po Njujorku, papirne spomenike reitije od bilo
kakvog obeleja sazdanog od kamena. Proitao je i odgovor koji je
Rudi ulijani tog prvog dana dao na novinarsko pitanje o broju

izginulih: Vie nego to mo emo da podnesemo.

A ta e biti narednog puta, pitao se Vels. ta emo tad morati
da podnesemo?
U meuvremenu, Sjedinjene Drave su uzvratile udarac, upale su
u Avganistan i Irak, nadajui se da e neprijatelja naterati u
defanzivu. Ameriki vojnici pregazili su talibanske snage i Sadama
Huseina. M eutim, Vels se plaio da su Sjedinjene Drave
potpirile plamen gneva kod milijarde muslimana. Kad god bi
amerika izma zagazila u damiju, rodio bi se jo jedan sledbenik
dihada. A sad su, po svim prilikama, Sjedinjene Drave zaglibile u
Iraku. Razmatranje moguih posledica zadavalo mu je glavobolju.
Na kraju se vratio u sigurnost sportskih stranica. Otkrio je da su
njegovi Red soksi pregazili Jenk ije i osvojili ampionat. Teo
Epstajn je genijalac.
Nou je pio koka-kole u baru hotela Peninsula, preko zaliva
Viktorija posmatrao svetla Hongkonga i prislukivao strance to su
blebetali u mobilne telefone. Svi su priali bez kraja i konca,
bombastinim engleskim koji je Vels jedva uspevao da prat i.
Bolje da bude ove nedelje, inae nema nita od toga...
Dabome, ovog vikenda Bali, pa naz ad, a onda San Francisko...
Ovi novi intel ip ovi su neverovatni...
Oseao se kao da je jedini u celom gradu koji ne upranjava seks
i ne pravi pare. Ili barem ne pria o tome. Za ove ljude globalizacija
je bila prilika, a ne pretnja. Oni su znali kako se pliva u glavnim
tokovima novog sveta i nisu se obazirali na narod koji se davio u
podvodnim strujama.

Svejedno, Hongkong mu je prijao. Energija grada ga je ispunila,

oseao je da mu krv bre tee venama. Pronaao je zubarku i
popravio upropaeni kutnjak. Namrgodila se kad mu je zavirila u
usta. U Americi nemate etkice za zube? Tuirao se triput
dnevno da nadoknadi sve one sedmice koje su znale da proteknu
izmeu dva kupanja u Severozapadnoj provinciji i gledao trke na
hipodromu a Tin. Nije se kladio, ali je uivao u pogledu na
sveoptu rasko, milijardere u pratnji upola mlaih ena,
presijavanje punokrvnih grla to su poigravala prilazei startnoj
kap iji, huku svet ine kad su se konji pribli ili ciljnoj liniji.
Jednog jutra se zatekao pred amerikim konzulatom u Garden
roudu i osetio griu savesti. Dosad je trebalo da se javi tamonjim
slubenicima Agencije, ali nije mu se dalo da se tako brzo odrekne
novosteene slobode. im se prijavi Agenciji, dobie novu ekipu
nadzornika, a zatim e nedeljama morati da im podnosi izvetaje i
odgovara na bezbrojna pitanja: Gde si proveo sve ove godine?
Zato nam se nisi javljao? ta si tano radio?
A svako e biti utemeljeno na ozbiljnijoj sumnji: zato bismo ti
uopte verovali?
Ne. Jo nije spreman. Prijavie se po povratku u Ameriku.
Dotad se ionako nita nee desiti. Produio je i ostavio konzulat za
sobom.
***
Put do Frankfurta, a zatim i do Njujorka, protekao je bez

potekoa. Kad je Lufthanzin 747 dodirnuo tlo na Kenediju, Vels

nije doiveo oekivano ushienje, samo spoznaju da nee moi jo
dugo da odla e izvrenje du nosti.
Imigracioni slubenik gotovo mu nije ni pogledao paso. Prvo
jutro na M enhetnu proteklo mu je u uenju, ba kao i u
Hongkongu. Ipak, koliko god se trudio, nije mogao da ne posmatra
grad Hadrijevim oima, kao jednu veliku metu: tuneli, mostovi,
Njujorka berza, brodvejska pozorita, podzemna eleznica,
Ujedinjene nacije.
I Tajms skver, naravno. Kad ga je poslednji put video, skver
koji je u stvari raskre oblika leptir-mane, gde se ukrtaju
Brodvej i Sedma avenija bio je prljav i zaputen. U
meuvremenu je postao dostojan tvrdnje da je sredite sveta. Na
raskrsnici etrdeset etvrte ulice i Brodveja posmatrao je turiste i
metane kako kuljaju jedni preko drugih, poput mrava na
neurednom pikniku. Ogromne reklame bletale su s novih
poslovnih nebodera. Na digitalnim ekranima gmizale su nebrojene
vesti, svodei svet na suprotstavljene zelene i narandaste linije.
Vozai su pritiskali sirene, a s njima su se nadglasavali ulini
prodavci, pokuavajui ljudima da utrape priveske u obliku Kipa
slobode i crtee Tupaka. Ugao na kom je stajao zauzimala je velika
prodavnica Tojs ar as , kao dokaz da je mesto postalo atrakcija za
sve uzraste. Seao se da je neko ne zna ko o Tajms skveru
navodno izjavio: Sigurno bi izgledao predivno kad ovek ne bi
znao da ita. I ovde se obavljaju poslovi. Sedita Morgana i
Stenlija, Ernsta i Janga i Vajak oma nalaze se u krugu od dvesta

metara. A treba dodati i da se bez ikakvih problema ovamo moe

doi kamionom. Ako je Svetski trgovinski centar Nulta taka, onda
je Tajms skver Prva taka.
Oseao je da tamo negde tajmer ve otkucava. Zaputio se u
metro i potraio voz za Kvins. Osam sati kasnije nalazio se u
grejhaund autobusu na putu za arlston s dvadeset hiljada dolara
u depu. Ostalih petnaest tutnuo je u iznajmljeni sef na
M enhetnu, za svaki sluaj.
***
Dva dana posle toga uao je na aerodrom u M ineapolisu. U depu
je imao novu-novcatu vozaku dozvolu June Karoline, dobijenu
zahvaljujui liberalnim propisima za izdavanje dozvola u toj
dravi. Zaputio se do Bojsija, kroz zalee Ajdaha, u M isulu.
Nameravao je da obie dva mesta i poseti troje ljudi: majku, sina i
bivu enu. Jo to da obavi, pa da se prijavi.
Nikom nije javio da stie. eleo je da iznenadi staru, da se
pojavi u Hamiltonu i sedi u kuhinji dok ona kuva kafu i pri jaja.
Poljubie je u obraz i rei da mu je ao to je bio tako dugo
odsutan. Ona e mu oprostiti im ga ugleda. Takve su majke.
Barem je njegova takva. A to se tie Evana i Heder... to emo jo
videt i.
M orao je nekako da ubije dva sata do leta za Bojsi, pa je
pronaao restoran Ti Di Aj frajdejs i seo u bar da pogleda finale u
koled koarci, me izmeu Djuka i Teksasa. Koji minut kasnije tip

sa susedne stolice se okrenu i pogleda ga. etrdeset i koja, blago

preplanuo, kratka kosa, tanak zlatan lanac na zapeu. Djuk ili
Teksas?
Djuk odgovori Vels. Nije mu bilo do razgovora, ali tip je
izgledao pop rilino bezop asno.
I ja. Kuda si se zap ut io?
Vels slegnu ramenima i vrati pogled na televizor. Tip nije
shvat io poruku.
Ja idem u Tampu. M rzim severozapad. Prole godine sam
preleteo sto osamdeset hiljada kilometara, a oni mi ak nisu dali
premetaj iz Tampe. Ne mogu da verujem. Duguju mi to
unap reenje.
Dakako promrmlja Vels. Tip mora da je nekakav prodavac.
Nema nameru da ga pit a.
Jesi li oenjen? nastavi ovek. Ja jesam. Pet oro dece.
estit am.
Ne smet a ti da malo proaskamo, ha?
Nije imao srca da ga odbije. Izgledao je nekako tuno, a Vels
odavno nije proaskao s nekim Amerikancem. Nazovimo to
terenskim ist ra ivanjem.
Tip iskapi pola ae u jednom gutljaju. Bolje da preem na
estinu. Aj ti plat im pivo. Uzgred, zovem se Ri.
Ne pijem ree Vels.
Ri pogleda u ankera. Dupli kuervo za mene i pivo za mog
drukana.
Rekoh ti da ne pijem.

 Izvini, ovee. Nema ljuti. Onda jednu koka-kolu. Ri

klimnu ankeru. Zna, pre 11. septembra nisam imao frku od
letenja, ali otad, pa sve do dana dananjeg, moram da se naroljam
pre svakog ulaska u avion.
Vels se ponovo zapita da li bi trebalo da ode. Nije mu bilo do
prie o 11. septembru. O njemu je mnogo razmiljao o svom
troku. M eutim, valjda su aerodromi prirodno okruenje za
pret resanje te teme.
Neto sam mozgao, ta bih ja uinio kad bi neko izvukao
skalpel? ree Ri. I zna ta, borio bih se do kraja. Budi junak,
brat e, kao tip ovi s let a 93.
Junak? Vels je zvuao sumnjiavo, mada je pokuao da to
prikrije.
anker pred Ria postavi poveliku au tekile. ta, ti ne misli
da su ti tip ovi bili junaci? Izgledao je uvreeno.
Vels nije bio dobro upoznat s deavanjima na letu 93, ali znao je
jedno: injenica da pokuava da spase svoju kou ne ini te
junakom. Svako eli da ivi. Junak si kad stavi glavu u torbu kako
bi spasao drugoga. Bar je obino tako. Ponekad je u pitanju samo
glupost. Gledao je kako ljudi srljaju u smrt samo kako bi dokazali
da imaju pet lju.
Ipak, neke uvene bitke ostale su zapamene po hrabrosti
vojnika koji su se borili iako nisu imali nikakvih izgleda. Na primer
Piketov juri kod Getisburga. Konfederalci srljaju uz Semeteri hil,
gde ih ekaju vojnici Unije. Napad se zavrio potpunom
katastrofom, ali hrabrost junjaka e se spominjati doveka. Jesu li

oni bili junaci ili budale? I da li injenica da su se borili za ropstvo

ima vez e s odgovorom na to pit anje?
M eutim, Vels nije imao volje da s prodavcem Riem raspravlja
o junatvu. Jasno da su bili.
Ri podi e au. Salud. Idemo. Zna ta je uvrnut o?
Kladim se da u uskoro saz nat i, pomisli Vels. Ri srui tekilu niz
grlo i tresnu aom o ank. Brak mi je otiao doavola.
Vels pokua da navue saoseajan izraz na lice.
M oja ena, Barbara, uhvatila me je dok sam tucao kunu
pomonicu, Konsuelo. Popizdela je. M islim, Barbara. Konsuelo
boli uvo.
Vels napregnu vijuge ne bi li smislio prikladan odgovor. Nije
uspeo. Izgleda da je u njegovom odsustvu Amerika postala mnogo
sklonija trabunjanju. Nejasno se seao televizijskih emisija poput
Derija Springera. A sad se cela zemlja ponaa kao da je na
audiciji za ou te vrste. Kakav bi to ovek potpunom neznancu
isp riao da ga je ena zat ekla sa slu avkom?
Ri ga pogleda i nastavi. M islim, Barbi nije trebalo da bude kod
kue. Banula je i zavritala: Jebi se, jebi se, ba je vritala...
Dosta je bilo ut ivosti, pomisli Vels.
Ima li ti imalo dostojanstva? Vels se zapilji u Ria,
pogledom koji je i na mnogo opasnijim mestima ljudima ledio krv u
ilama. Zna li uopte ta ta re znai? Tipu kojeg prvi put vidi
pria kako te je ena nahvatala na gomili sa sluavkom. Ne znam
te i ne elim da te znam. Hvala na koka-koli. Vels uze torbu.
Ne shvata ree Ri. Pod stranim sam pritiskom. Zna

kako je kad mora da otplauje dve kue i troja kola? I ne seam se

kad sam poslednji put spavao sa svojom enom. Jednostavno sam
morao nekog da dot aknem. ivot mi je pravi pakao...
Zna ta je pakao? odvrati Vels. Pakao je kad stane na
nagaznu minu pa ti ona raznese obe noge. A tek su ti etiri godine.
Pakao je kad se voza unaokolo u hameru i samo eka kad e te
spriti bomba koju ne moe ak ni da vidi, to se naim
momcima u Bagdadu deava u ovom trenutku.
Znam...
Nita ti ne zna. Nema pojma. Ne moe ni da zamisli kako
ivi najvei deo ljudi na ovoj planeti. A veina njih se nije u ivotu
iskukala koliko ti u proteklih pet minuta. Razvedi se od ene.
Prestani da jebe slu avku. Boli me uvo.
Kog ti avola zna o belosvetskim mukama i nevoljama?
narogui se Ri. Sedi ovde i pilji u televiz or ba kao i ja.
Ne vie ree Vels pa baci novanicu od deset dolara na ank,
za koka-kolu, i uput i se ka izlaz u.
***
Sedeo je pred izlazom C-13 i besneo na samog sebe. ta da je tip
zamahnuo da ga udari? To bi bilo to to se tie truda da ne privlai
panju na sebe. Vie nije razumeo svoje zemljake. Duguju mi to
unap reenje, rekao je Ri. Ne. Nita oni tebi ne duguju.
Znao je da mora da se opusti. Prodavac Ri je samo alkoholiar s
propalim brakom. Taj e se ve nekako srediti. Ili moda nee. To

nije njegova briga. Ipak, posmatrajui sjajni umiveni aerodrom, nije

mogao da se ne upita da li e ikad vie oseati da mu je mesto u
Americi.
***
M eutim, kad se narednog jutra probudio u Bojsiju, bio je gotovo
oduevljen. Nije ni sanjao da e ikad vie videti M ontanu i majku.
M ogao je da odleti ravno za M isulu, ali eleo je da vozi, da bude
sam u Stenovitim planinama. Seao se kako se s ocem vozio preko
prevoja Lost trejl na pecanje vikendom. Odlazili bi u Bojsi da
gledaju Houkse, bejzbol klub iz nie lige, i kupe majci poklon u
juvelirnici u centru. Nemoj da joj kae uvek bi govorio otac.
Ovo je iznenaenje.
Otac mu je bio hirurg u bolnici u Hamiltonu, juno od M isule.
M ajka je radila kao nastavnica. Vels je znao da je otac eleo veliku
porodicu. M eutim, majka je umalo umrla raajui ga mesec dana
je provela u bolnici i lekari su rekli da vie nikad nee moi da
zatrudni. I tako se sve zavrilo na njih troje: Herbertu, M oni i
Donu.
Vels je potovao oca, strogog utljivog oveka, poznatog u celoj
zapadnoj M ontani po hirurkom umeu. Herbert bi gotovo
svakodnevno ostavljao svu energiju u operacionoj sali; kad bi
doao kui, seo bi u svoju konu fotelju s visokim naslonom
smetenu u dnevnoj sobi, pijuckao viski i itao mesne novine.
Nikad nije bio prek, a ne bi se moglo rei ni da je bio

nezainteresovan. Uvek je glasno navijao za Velsa na utakmicama

amerikog fudbala. M eutim, Herbert je imao pravila, kako u
operacionoj sali, tako i van nje, i oekivao je da se ta pravila
potuju.
A tek njegova majka, ona je stvarno bila posebna. Skoro svaki
klinac kom je M ona predavala bio je napola zaljubljen u nju. Bila je
visoka i prelepa i stalno se smeila. Odrasla u M isuli, bila je plod
neverovatne ljubavne prie. Velsov deda, Endru, sluio je 1936. u
ratnoj mornarici. Na kratkom odsustvu u Bejrutu Endru se zaljubio
u Nur, ki libanskog trgovca. Nekako je uspeo da ubedi Nur i njenu
porodicu da joj je mesto s njim, u M ontani. Od nje je Vels
povukao tamnu kosu i ten. Ba kao i poznavanje islama, koje je
samo proirio prouavajui religiju na studijama na Dartmutu. Po
roenju je bio etvrtinu musliman. Kad se doselila u Sjedinjene
Drave, Nor se odrekla vere, ali i ono malo to je Vels saznao od
nje bilo je dovoljno da mu zagolica matu.
Ne bi se moglo rei da je za svog odrastanja imao mnogo prilika
da gleda islam na delu. U njegovom detinjstvu Hamilton bejae tek
provincijski gradi s dve-tri ulice. Bilo je lepo rasti u njemu
svuda je jurcao biciklom, uio kako da postupa s konjima i loi
vatru. Stvari su se promenile otprilike u vreme kad je zaao u
pubertet. Pojavio se M TV da njemu i njegovim drugovima pokae
kakvi su provincijalci. Dosta klinaca je izgubilo samopouzdanje i
poelo da se dosauje. Droga je dogmizala od Sijetla do Spokejna,
od Spokejna do M isule, a zatim se auto-putem 93 spustila do
benzinske pumpe Sink ler na kraju grada. Strahovao je da se po

njegovom odlasku poast samo proirila.

***
Na izlasku iz Bojsija video je da su planine prekrivene oblacima, ali
ipak je reio da kui krene najkraim putem, putem Ajdaho 21.
Vozio je ka severoistoku, prolazei mimo ratrkanih predgraa
Bojsija, naselja sa zbijenim parcelama u otvorenoj preriji, nalik
kravama to se pred nadolazeom olujom okupljaju u stada. Put je
skrenuo na sever i stao da se uspinje prema oblacima, idui
uporedo s hitrim potokom. ume zakrljalih utih borova
postajale su sve gue; poeo je da provejava sneg. Kad se
domogao prevoja M orez krik, visokog 1.865 metara, na put se
spustila magla. Obronke su prekrivali ostaci mrtvog drvea; Vels se
nejasno seao da je pre nekoliko decenija to podruje opustoio
veliki poar. Ni nakon toliko vremena uma gotovo da se nije
oporavila. M agla se toliko zgusnula da vie nije mogao da razlikuje
put od planina. Inae nije sebe smatrao sujevernim, ali iznenada mu
se uinilo da prolazi kroz pakao i da nita nee biti isto kad izae
na drugu stranu. Ipak, stigao je predaleko da bi se vratio.
Smanjivao je gas sve dok dod gotovo nije prestao da se kree i
milei se spustio do Loumena. Trebalo mu je etiri sata da pree
sto kilomet ara.
Posle Loumena vreme se poboljalo. Put je skretao na istok i
dolinom obraslom jelama pratio reku Pajet. Vels zavrte glavom na
trenutak slabosti koji ga je obuzeo. Otkad mu to vremenske prilike

odreuju raspoloenje? Na jugu, oblake su derali vrhovi Soutut5

planina, surovi i vrletni, i, tako je, nestvarno slini zubima testere.
M i, zapadnjaci, poprilino smo nematoviti, pomisli Vels. U
predelima ovakve lep ot e kiene rei su izline.
Kod Stenlija je preao na auto-put Ajdaho 75, sagraen uz reku
Salmon. Sunce je razbilo oblake i nebo se razvedrilo. Brda od
tronog crvenog peara ustupala su mesto planinama obraslim
utom zakrljalom travom to se sjajila na svetlosti. Kraj puta,
ljudi u dubokim gumenim izmama zabacivali su udice u reku,
nadajui se kalifornijskim pastrmkama. Vels oseti da mu se grudi
nadimaju. Nije se oseao tako slobodno jo otkad je pristupio
Agenciji, pre deset godina. Umalo nije zaustavio kola kako bi
zamolio nekoga da mu pozajmi tap na koji minut, ali ipak je
odustao od toga i nastavio prema Hamilt onu.
Kad je stigao do Salmona, poslednjeg mesta pristojne veliine
pre Hamiltona, sunce je ve bilo zalo. Zaustavio se pred
Stejdkou inom i iznajmio sobu za etrdeset dva dolara. Od
Hamiltona su ga delila jo tri sata vonje, a nije eleo da budi
majku usred noi.
Salmon je siuan zapadnjaki gradi, s glavnom ulicom
uokvirenom otrcanim zgradama od cigala. Vels je zabasao u Saper
klab end laund, memljivi bar s karaoke-ureajem i goveim
lobanjama okaenim o zidove.
ta biste eleli da poruit e? upit a ga anker.
Vels oseti kako mu od snanog, masnog mirisa mesa na rotilju
ide voda na usta.

 Hamburger ree. M eso sigurno nije bilo halal spremljeno

po Kuranu, koji propisuje da iz zaklane ivotinje mora da istee
sva krv ali Vels shvati da ga to trenutno ne brine mnogo. Nije
pamtio kad je poslednji put pojeo hamburger i ta rupa u seanju
odjednom mu se uini kao simbol svega to je gurnuo u zaborav
tokom deset godina rat ovanja.
Hamburger je stigao brzo. vakao je polako, razvlaei svaki
zalogaj po ustima, i sluao kako se ena od etrdeset i kusur
godina, na treoj stolici od njega, ali sa starcem s kaketom
Minesota Timbervulvsa. Pecanje skoro da je bolje i od
padobranstva ree ona. A ono ti je stoput bolje od seksa,
pogotovo u mojim godinama. Ona se zasmeja, a i Vels uhvati
sebe da se smei. ena primeti njegov pogled i podie obrve. Imala
je atiranu plavu kosu i lep irok osmeh. Prie mu i isprui ruku.
Evelin.
Don.
Peva li, Done?
Ne, gospoo odgovori Vels, glasom u kom se osetio seoski
priz vuk.
Nemoj mi rei da ne peva, lep i.
Imam groz an glas.
Ona ga potapa po aci, pa se obrati ankeru. Hajde pusti
You are so beaut iful.
Vels nije nameravao da peva toj eni. Sreom, nije ni morao.
Umesto njega, pesmu je otpevala Evelin, i to na sav glas,
ispadajui iz tonaliteta kao vatrogasna sirena. Nedostatak vetine

nadoknaivala je pravim scenskim nastupom. Ljuljala je bokovima

dok se naginjala prema njemu, a izvoenje je zavrila s
mikrofonom obgrljenim obema rukama. You are so
beautiful to me... Nekolicina redovnih muterija kraj je
propratila glasnim klicanjem, a Vels je osetio kako mu se lice
razvlai u irok osmeh, prvi put nakon ko zna koliko vremena.
Naklonila mu se i ponovo mu prila.
Bila si odlina ree joj.
Ti si sledei.
On zavrt e glavom.
Onda emo to ostaviti za kasnije ree ona i batali razgovor o
tome. Otkud ti u Salmonu?
U prolaz u sam odgovori Vels. Put ujem za M isulu.
Odakle si?
Toga se i bojao. ena moda samo pokuava da bude ljubazna, a
moda joj je i dosadno pa trai malo zabave u utorak vee. Nema
razloga da bude tako naelektrisan. Pa nije tako teko slagati, a
moda i odvesti ovu enu sa sobom. Samo to on ne eli da lae.
Pogot ovo ne u noi uoi susret a s porodicom.
M oram da idem ree.
Ne boj se, ne ujedam namignu mu ona, a zatim mu spusti
ruku na miicu. A seks volim vie od skakanja padobranom,
samo kad se ukae prilika. Vels u isti mah porumeni i naljuti se.
Zaboravio je kako Amerikanke znaju da budu besramne.
M oram rano da ustanem.
Kako god ree ona i okrenu se. Vels je dovrio hamburger i

odvezao se do Stejdk oua, udaljenog tri ulice. M alo mu je

nedostajalo da se s motelskog parkinga vrati u bar. Nije mogao da
izbije iz glave oseaj koji ga je proeo kad mu je spustila dlan na
miicu. inilo mu se da ga pee mesto koje je dodirnula. Iskljuio je
motor i oteturao se do sobe. Dugo je ekao na enu, pa valjda
mo e da eka jo malo. Ali ne i doveka.
***
Telefon je zazvonio tano u est ujutro i trgnuo ga iz sna bez
snova. Istuirao se, na brzinu obukao i pomolio, klanjajui se i
izgovarajui prvi ajet Kurana. Bismillahir-rahmanir-rahim elhamdu lillahi rabbi-l-alemin... Napolju je izlazilo sunce, a zvezde
nestajale kako je nebo iz crnila prelaz ilo u plavetnilo.
Pustim auto-putem Vels je krenuo na sever, prema prevoju Lost
trejl, na granici izmeu M ontane i Ajdaha. Luis i Klark su pratili
ovu marrutu na putovanju prema Tihom okeanu, a planine se otad
nisu mnogo promenile. Na samom prevoju Vels je izaao iz doda.
Nije bilo ni daka vetra. Stajao je i posmatrao brdovite predele
M ont ane pod sobom. Izgledali su bla e i zaobljenije od onih iza.
Sat kasnije stigao je u Hamilton. Grad je bio vei nego to se
seao, a du auto-puta 93 protezali su se novi supermarketi i
restorani brze hrane, Tako bel, Pica hat... Skrenuo je levo u Ravali
strit. Evo je. Juni deo etvrte, broj 420. Velika siva kua na uglu
Ravalija i et vrt e.
Samo to kua vie nije bila siva. Bila je plava. I na travnjaku je

stajao tricikl.
Zakorai prema vratima. M ajko? doviknu. Niko se ne javi.
Poz voni.
M ogu li vam pomoi? M uki glas.
Ja sam, Don.
Koji Don?
Don poeli da se nalazi na nekom drugom mestu. Bilo kom. Ne
bi se bunio ni da se zemlja otvori i progut a ga.
Don Vels. Tra im majku.
Vrata se odkrinue i u prorezu se pojavi lice Kena Frederika,
koji je bio dve godine stariji od njega i iao u istu srednju kolu.
Peni Keni, tako su ga zvali zlobniji klinci, zato to mu porodica
nije imala ni prebijene pare. On i Vels bili su neto poput
prijatelja. Keni je bio trener u prve dve godine po Velsovom ulasku
u ekipu i trpeo je mnoga zlostavljanja, pogotovo tokom dugih
vonji autobusom na gostovanja. Najgori sluaj dogodio se jednog
petka, nou, pri kraju Velsove prve sezone. Trojica tipova iz prve
linije otvorili su izlaz za sluaj opasnosti i proturili Kenija napolje,
tako da mu se lice nalazilo na nekoliko centimetara od asfalta
meudravnog auto-puta 90 dok je autobus jurcao punom
brzinom. Vels je jo pamtio Kenijevo vritanje, tad je moda i prvi
put uo stvarnu paniku. Posle toga, Vels je pozvao Kenija da sedi s
njim. Vels je ve u devetom razredu bio u poetnoj postavi kao
sredinji igra prve linije u odbrani i trka u napadu, tako da su
Kenija otad manje zlostavljali.
Don Vels? Kostolomac? Taj nadimak Vels odavno nije uo.

Zaradio ga je zbog naina na koji je udarao, udesnih obaranja od

kojih su kacige letele s glava, a igrai ostajali isprueni na terenu.
Trkai i krilni hvatai zbog njega su se nerado probijali kroz
sredinu. Vels nije bio mnogo krupan, ali je zato bio brz i znao
tajnu, tajnu koja se nije mogla nauiti ni od kakvog trenera: ne
usporav aj. Najvei deo odbrambenih igraa bi zastao, makar na
deli sekunde, pre no to obori protivnika. Unervozili bi se.
Sasvim prirodno. Vels je uvek jurio punom brz inom.
ovee, ba mi je drago to te vidim ree Keni. Prolo je
sto godina. Peni Keni otvori vrat a i pru i ruku.
Otkud ti ovde? Vels ak ni u tom asu nije bio kadar da se
suoi sa istinom.
Pa ja ivim ovde ree Keni. ena i ja kupili smo kuu od
tvoje majke jo pre nekoliko godina. Ja sam zamenik generalnog
direktora Ravali kaunti banke. Sad me zovu Ken. Ponos koji je
izbijao iz njegovog glasa bilo je nemogue preut i.
Gde mi je majka?
Keni proguta knedlu. Zar ne zna? Preminula je, Done. Rak
dojke.
Vels se uhvati kako zuri u Kenijeve savrene zube, koji su nekad
bili krivi i neravni. M ogao bi da reklamira pastu za zube, pomisli
Vels. Nisi imao posla s avganistanskim zubarima. I ta radi u
mojoj kui?
Velsu doe da opravda svoj nadimak. Stezao je pesnice dok je
gledao Kenija i njegove bele zube. Ali Keni nije ni za ta kriv. Keni
je dobar momak.

 Ona je na Loun pajnu ree Keni. S tvojim ocem.

Znam gde mi je porodica sahranjena, Keni. Kene.
ao mi je, Done ree Keni. Ne znam ta bih ti drugo
rekao. Hoe li da ue? Da ti skuvam kafu?
M eut im, Vels je ve bio krenuo.
***
Suze su mu se nemo slivale niz obraze dok je devedesettrojkom
vozio na jug, prema groblju Loun pajn u Darbiju. Nije pamtio kad
je poslednji put zaridao, ak ni kad je poeleo to da uini, ali sada
jeste plakao. Nije sebi doputao ni pomisao na to da bi majka
mogla da mu... premine. Umre. Otputuje u Veliku nebesku preriju.
Ha. Ta ti je dobra, Done.
Ne moe biti mrtva. Pa on je otiao na kraj sveta i jo je iv.
Nije morala da radi nita osim da igra brid s prijateljicama i stara
se o cveu posaenom oko velike stare kue. Ne moe biti mrtva.
Ali mrtva je, a dokaz je zurio u Velsa s granitne nadgrobne ploe u
dnu groblja. Mona Kesi Vels, 19382004. Voljena supruga, brina
majka, uvaena nastavnica. Krst uklesan u kamen. Kraj nje je
leao njegov otac, Herbert Derald Vels, 19301999. Vels kleknu i
sklopi oi, u nadi da e osetiti njihovo prisustvo, da e osetiti bilo
ta. Proaptao je osamdeset drugu suru Kurana, koja priziva sudnji
dan:
Kada se nebo rascjepi,

i kada zvijezde popadaju

i kada se mora jedna u druga uliju,
i kada se grobov i ispreturaju,
svak o e saznati ta je pripremio, a ta je propustio...6
M eutim, nije zauo nita sem tutnjave saobraaja na
devedesettrojci i lepranja grobljanske amerike zastave na
jutarnjem povetarcu. Znao je da za usamljenost to ga je razdirala
ne bi trebalo da okrivljuje boga, ali nije mogao da se suzdri. Boga,
Alaha, kako god se zvao, nije bilo tu kad mu je bio najp ot rebniji.
Otiao je do kraja groblja. Nije bilo ograeno. Poslednji grobovi
nalazili su se na metar-dva od padine pod kojom su se pruale
eleznike ine. Okrenuo se prema istoku i zurio u sunce sve dok
oi nisu poele da ga peku. Gotovo je mogao da vidi kako mu se
vera kruni u grudima, sipa napolje i razvejava na vetru. Iz daljine se
zau pisak lokomotive. Vels je ekao, meutim nikakav voz ne
doe. Vrat io se u kola. Nikad nije oseao takvu praz ninu.
***
Polako je vozio prema M isuli, pokuavajui da odagna utisak kako
bi trebalo da odustane od ovog glupavog putovanja i krene ka
Vaingt onu. M isula se irila jo br e od Hamilt ona. Nova naselja su
se pela uz brda po kojima je Vels nekad jahao s porodicom.
Njegova majka volela je da jae. M ajka. Ponovo oseti da mu naviru
suze, ali ovog puta ih potisnu. S razlogom je rtvovao sve te

godine. Niko u Al Kaidi ne bi imao poverenja u njega da se o svom

troku vratio u Sjedinjene Drave. M ajka nikad nije osporavala
njegovu odluku da postane vojnik. Sad mora da se sredi i uini ono
to mora. Nije znao drugog naina da joj iska e poast.
Polako se uvezao u grad. Znao je da je barem Heder iva;
poz vao ju je iz Njujorka. Kad se javila, prekinuo je vez u. Oseao se
pomalo postieno.
Zaustavio se pred njenom kuom, lepom belom
jednospratnicom. Pri samom pogledu na nju postade ubeen da
nije dobrodoao. Polako prie glavnim vratima i pozvoni. Vrata
otvori deak. Je li ti mama tu? upit a Vels.
M ama! Det e pobe e.
Zau kako njena mala stop ala koraaju prema vrat ima.
Da? Heder otkai lanac i otvori vrata. Bila je prelepa, ba kao
i u njegovom seanju, seoska devojka s kosom boje meda i
tamnosmeim oima, sitna i savrena. Kraj nje je izgledao kao div.
Oboavao je da je podigne i odnese u krevet. Bili su potpuno
razuzdani jedno uz drugo. Ipak, u njemu je oduvek postojao jedan
kutak do kog ona nije mogla da dopre; udaljili su se poto je stupio
u Agenciju. I kad joj je rekao da odlazi na tajni zadatak i nije
siguran kad e se vratiti, postavila mu je ultimatum: ili posao ili ja.
Ili posao ili Evan, koji je tad taman napunio dve godine. Rekla mu
je da ga nee ekat i. I nije. Kako da je krivi?
Kad ga ugleda, oi joj se razrogaie, a tihi zvuk, napola uzdah,
napola roptaj, procedi joj se iz grla. Otvori usta kao da e neto
rei, pa ih zat vori.

Vels isprui ruke prema njoj. Ona zastade, pa ga snebivljivo

zagrli, dr ei kukove podalje kako ga ne bi dodirnuli.
Done izusti ona.
M ogu li da uem?
Rukom mu je dala znak da ue. Lepo nametena dnevna soba,
primeti Vels. Na stoiu nekoliko dejih knjiga. Crtei iz
devetnaestog veka mukarci s ogrtaima i perikama na
zidovima. ivot bez dodirnih taaka s njegovim. Grizao je obraz i
smiljao ta da ka e.
ta je s njima? Pokaza na crtee, pa odmah, osetivi da je ve
zabrljao, pokua da ublai neprijateljski prizvuk pitanja. Samo
sam mislio da ka em da su zanimljivi.
Hauard je advokat.
Hauard?
M oj mu. Isprui ruku prema fotografiji: Heder, zgodnjikav
trbuast ovek koji mora da je Hauard, Evan i dvoje male dece,
deak i devojica. To su Dord i Viktorija. Hauard voli englesku
kraljevsku porodicu.
A ti?
Ona zavrte glavom. To nije bio odgovor na njegovo pitanje.
Bila sam ubeena da si mrt av kad nisi doao na M oninu sahranu.
Nisam ti ja te sree.
Nedostajao si joj, Done. M islila je da e se vrat it i.
Nisam znao.
Nisu ti javili nekakvim superpijunskim radiom ili neto tako?
Uperili reflekt or sa znakom imia u nebo ne bi li se vrat io kui?

Vels pokua da izbije iz glave pomisao na majku koja u

bolnikom krevet u eka i umire. A zat im samo umire.
Izvini, Done. Nisam tako mislila. Oduvek si bio mamin sin, to
je sve. M islila sam, ako si negde na ovoj planet i, doi e.
Nikad sebe nisam smatrao maminim sinom. Ipak, nije mogao
da porekne da bi se u seanjima na detinjstvo najvie razneio na
sliku M one koja radi po kuhinji dok je Herbert na poslu, u bolnici,
ili ita u svojoj radnoj sobi. Nasmei se. A moda sam to bio. I,
ovo je dakle tvoj ivot?
Pogled koji on nije mogao da protumai pojavi joj se na licu.
Ovo je moj ivot. Brak. Troje dece. Dosada.
Heder...
ta god da si naumio da ka e, molim te nemoj.
M ogu li da vidim Evana?
On je na bejz bol treningu u Hrianskoj omladinskoj zajednici.
Igra bejz bol?
Na treoj je baz i. On ne zna ak ni ko si, Done.
Vels je imao oseaj da bi ga najradije oamarila. Zna ta,
ostani ovde godinu dana, budi mu tata, moe da ga via. Boga
mu, ak bi mogao da ga naui svim pijunskim faz onima.
Heder...
est meseci? Tiina. M esec? Zavreuje li tvoj sin mesec
dana tvog ivot a, Done?
utao je. Bila je u pravu. Ne bi mogao da mu kae gde je bio i ta
je radio. A ta ako ga deak prihvati, a on ponovo nestane? ta e
bit i onda?

Lice joj se opusti kad vide da Vels klima glavom.

ta si mu isp riala?
Da si vojnik. Da se bori u ratu koji moramo da dobijemo.
Istinu.
Poslednju re izgovori sa smekom i on se upita da li ga jo voli.
Kao da je to bitno. Sea li se... zapoe ona, ali prekinu je
zvonjava telefona. Elektronski titrav zvuk oglasi se est puta i
zamuknu.
Nema telefonsku sekret aricu?
Govorna pota.
Hm. Govorna pota se nije ba mnogo koristila pre no to je
otiao. Jeste besmislena pomisao, ali bar na as mu je skrenula
misli s uasnog dana. ta si htela da me pit a?
M eutim, njen osmeh je iezao i on shvati da pitanja nee biti.
Telefon ju je vrat io u sadanjost, a tu za njega nema mesta.
Treba da ide, Done.
Vels pree pogledom po sobi, trudei se da je dobro zapamti
kako bi barem u mislima mogao da joj se vrati. Heder iznenada
podi e glavu; dobro je poz navao taj pokret. Zato si se vrat io?
M olim?
Jo radi za Agenciju. To nije bilo pitanje. Vels se zapita
jesu li je zamolili, ili joj ak naredili da ih pozove ako ga vidi.
Stvarno, ta radi ovde? I zato si se pojavio ba sad?
Dobro zna da to ne mogu da ti ka em.
Znaju li da si ovde? U Americi.
Naravno.

M eutim, nju nikad nije mogao da slae. Video je da Heder zna

da joj ne govori istinu. Sumnjiavost joj se oitavala na licu. Poeli
da joj objasni, da ispria kako je zavrio ovde, bez ikog ivog kome
bi mogao da veruje. Umesto toga krenu prema vratima. Nakon
nekoliko koraka oseti njen dlan na miici. Okrenu se, a ona ga
zagrli, ovog put a odistinski. Za murio je i uzvrat io joj zagrljaj.
Onda ga je pustila.
***
Sedeo je u iznajmljenom dodu i upinjao se da sliku svog sina
uree u pamenje. Na kraju je ubacio menja u brzinu i polako se
odvez ao do Hrianske omladinske zajednice. Ipak, kad je stigao do
terena, Evana nije prep oz nao.
***
Heder ga je ispratila pogledom. Kad dod nestade s vidika, ona iz
tane izvadi posetnicu i uze telefon kako bi uputila poziv koji e
Sjedinjene Drave gurnuti blie najsmrtonosnijem teroristikom
nap adu u istoriji. Ukuca brojeve. Telefon zaz voni dva put a.
Da li je to Denifer Eksli? ree Heder. Zastade. Denifer?
Ovde Heder M ari... Tako je. Biva ena Dona Velsa.

4.
U dva po ponoi dolazni terminal meunarodnog aerodroma u
M ajamiju punio se putnicima. Omar Hadri je sa zadovoljstvom
primetio da ne tri meu prisutnim svetom; svi su bili iste boje
kao i on, ili tamniji. Stao je u dugaak red za strane dravljane. U
crnoj konoj akten-tani nosio je primerak Don Kihota na
panskom, u skladu s njegovim pasoem.
Posle sat vremena jo je ekao. U meuvremenu, redovi za
Amerikance kretali su se bez zastoja. Hadri je kljuao. Pokazuje
nam koliko nas prez ire i pre no to smo uli, pomisli. M o da bi ga
pustili preko reda kad bi vikom pokazao koliko je oduevljen zbog
dolaska u Sjedinjene Drave, Alahov dar oveanstvu. Konano
sti e do slu benice. Ona ovla pogleda paso a zat im i njega.
Doli ste poslovno ili turistiki, gospodine Navaro?
Poslovno odgovori Hadri. Bez sumnje poslovno.
Gde et e odsesti?
U M ajamiju. S tim da u skoknut i i do Los Anelesa.
Koliko ostajet e?
Dve nedelje.
Slubenica mu vrati paso. Jo da vam uzmem otiske i da vas
fot ografiem, pa ste slobodni.
M olim? zaudi se Hadri.
Otisci i fot ografisanje. To je uobiajeni postup ak.
Hadri nije eleo da se njegovi otisci i fotografija nau u arhivama

vlasti Sjedinjenih Drava. Koliko je znao, nijedna obavetajna

sluba nije ga dotad fotografisala. Ako se iko nije izdvajao od
okoline to je bio on, ovek srednje visine, srednje grae, ravne crne
kose i poprilino svetloput za Pakistanca; a gotovo natprirodna
sposobnost da oponaa naglaske bila je boji dar za nekog u
njegovom poloaju. M ogao je da proe kao Egipanin, Iranac,
Filipinac, moda ak i kao Italijan. M eutim, i pored svega toga,
ukoliko bi dao otiske, bio bi prinuen da koristi ovaj paso pri
svakom dolasku u Ameriku. A njemu daleko vie pogoduje
mogunost da koristi razliit a imena.
Gospodine? Da li vam to predstavlja problem?
Je li to pravilo? Hadri poeli da je malo odmorniji.
Iscrpljenost mu je uticala na rasuivanje i iznenada ga spopade
strah, ne za sebe, nego za ovonedeljnu operaciju.
Jednako za svakoga, gospodine. Jedva primetan prezirni
smeak zaigra na eninom licu. Ako vam se ne svia dodue, nije
to izgovorila mo et e da se vrat it e odakle ste doli.
Hadri je s mukom obuzdavao gnev dok je posmatrao njeno crno
lice. Nije voleo crnce, pogotovo amerike. Za njega je ova ena bila
dresirani majmun, spoj amerike nadmenosti i afrikog divljatva.
Ipak, odlui da se ponaa utivo; samo bi mu jo nedostajalo da se
dresirani majmun malo bolje zagleda u njegov paso. Uiniu to
sa zadovoljstvom ree.
Postupak je potrajao samo nekoliko sekundi. Stavio je kaiprst
na digitalni ita i pogledao u mali digitalni foto-aparat. Nakon dvetri sekunde raunar je zapitao i slubenica mu je mahnula da

proe.
Dobro doli u Sjedinjene Dr ave.
Zadovoljstvo je bit i ovde ree Hadri.
***
Narednog jutra, u avionu za Los Aneles, Hadri je tiho besneo na
samog sebe. M orao je da zna za nova pravila o uzimanju otisaka,
javnost je bila obavetena o njima. Nije smeo da pravi takve
greke. inilo se da Amerikanci u svojoj paranoji misle da je Al
Kaida svemona maina za ubijanje. M eutim, Hadri je dobro
poz navao njene slabosti.
Istina je da Al Kaida nije kuburila s novcem. eik Bin Laden je
tokom devedesetih sakrio desetine miliona dolara po celom svetu, a
pare su i dalje tiho pristizale. M eutim, sam novac nije bio
dovoljan. Al Kaidi je najveu tekou predstavljalo pronalaenje
dobrih operativaca. M notvo ljudi elelo je da pogine za njenu
stvar, ali samo aica ih je usp ela da ue u Sjedinjene Dr ave pre no
to su Amerikanci postali stroi prema doseljavanju iz
muslimanskih zemalja. A samo pokojem je mogao da se poveri
neki tei zadatak. Jedna pogrena odluka ili trenutak panike mogli
su da uprop aste plan razraivan godinama.
Stjuardesa dokot rlja svoja kolica. Kafa? aj?
Kafa. S dve kocke eera i mlekom. Hadri, naravno, nije pio
niti se drogirao, ali je zato, poput mnogih pobonih muslimana,
obo avao slatko i bio got ovo zavisan o kafi.

Pijuckao je kafu i pitao se ta e o njemu rei sud istorije. Nije

sumnjao da e jednoga dana ceo svet znati njegovo ime, njegovo
pravo ime. Biografi i istoriari prouavae njegov ivot. M eutim,
ako budu traili nekakav traumatian dogaaj, neto emu bi mogli
da pripiu krivicu za njegove zloine, grdno e se razoarati,
pomisli.
Odrastao je u Birmingemu, u Engleskoj, kao najstarije, i jedino
muko, od estoro dece. Njegov otac, Dalil, po zanimanju
inenjer, bio je doseljenik iz Pakistana i ozlojeen ovek loe
naravi. M ajka, Zejneb, nakratko je uila za bolniarku, ali nikad
nije radila. Dalil i Zejneb bili su duboko religiozni i strogi. Hadri je
u detinjstvu vie puta osetio oev kai na svojoj koi i brzo je
nauio da mu se ne suprotstavlja. Bio je prilino usamljeno dete;
otac mu nije doputao da provodi vreme s nevernicima pred
kolom, a, po njegovim shvatanjima, meu nevernike je spadala i
veina muslimana. Stoga je Hadri spas nalazio u udbenicima
matematike i prirodnih nauka, i Kuranu. U kolskoj biblioteci,
daleko od oevog pogleda, posveivao se filozofiji, u elji da shvati
mehanizme moi. Traio je odgovore kod Niea, M akijavelija,
Hobsa. Oni jesu bili nevernici, ali su mu pokazali da jak ovek
namee volju slabom. Jednog dana dokazae svetu, i ocu, koliko je
sna an.
S godinama, njegova mrnja prema Britaniji i Zapadu postajala je
sve jaa. Za razliku od pojedinih Al Kaidinih vojnika, on nije
mogao da ukae na odreeni dogaaj koji ga je okrenuo protiv
afira7 i odveo na put pravednika. Jasno, i njega su uline siledije

nazivale turbandijom, kao i svakog drugog s koom boje aja.

Ipak, nikad ga nisu ozbiljnije ugrozili, ak ni pljunuli. Ne,
jednostavno mu se smuila iskvarenost s kojom se susretao na
svakom koraku, drogiranje i homoseksualnost, jurnjava za
uivanjem bez obzira na cenu. A afiri ne samo da su ustrajavali u
svojoj pogantini nego su hteli da je nametnu celom svet u, krijui se
pod maskom smernih pobornika irenja slobode.
I pored toga, Hadrijev verski ar imao je granice. Razume se da je
verovao u Alaha i u M uhameda kao poslednjeg i najveeg proroka.
M olio se pet puta dnevno. Nikad nije uprljao telo alkoholom ili
drogom. Nadao se da e posle smrti videti raj. Ali kad bi njegovi
drugovi stali da raspredaju prie o crnookim devicama s kojima e
uivati u venosti, Hadri bi se posramljeno okrenuo na drugu
stranu. Raj nije zabavni park, a samo budale prieljkuju sopstvenu
smrt. On svoju veru nije temeljio na obeanom blaenstvu. Dihad
je obaveza, a ne igra. Na drugom svetu moda i jeste ekao raj, ali
islam mora da pobedi sad i ovde. Kao i uvek, najbolji primer
postavio je sam M uhamed, pomisli Hadri. On je bio zapovednik, a
ne samo prorok. Njegove vojske pregazile su Arabiju. I mada je bio
mudar i pravedan vladar, njegova silovitost u borbi nije znala za
granice. Cilj mu je bilo osvajanje, i muenitvo je bilo sredstvo
pomou kog e ga ostvarit i, a ne samostalan cilj.
Hadri je dobro iskoriavao fanatike u odreene svrhe. Ko god je
voljan da umre moe da postane opasan ratnik. Ali nije imao
previe poverenja u njih. Nerazboriti su, a za pobedu u ovom ratu
potrebni su razboriti ljudi, poput njega. Amerika, Britanija i

ostatak zapadnog sveta moda i jesu truli, ali su i dalje estoki

neprijatelji, a niko nije ei od Sjedinjenih Drava. Na hiljade
amerikih agenata sanja o tome da njega i njegove ljude poalje u
Gvantanamo ili na gubilite. Imaju oruje koje prevazilazi najluu
matu. Stoga ne sme da napravi ni najsitniju greku. Jer on i Al
Kaida govore u ime milijarde muslimana. U ime svakog Iraanina
kog je ubio ameriki vojnik, svakog Palestinca raznesenog
izraelskim projektilom. Govorimo u ime islama, pomisli. A 11.
septembra govorili smo jasno i glasno. Taj napad je bio stvarno
genijalan. Iskoristiti neprijateljsko oruje za unitenje njegovih
najveih zgrada. Nije ga uznemiravala injenica da su mete civilne
poslovne zgrade, a projektili putniki avioni. Al Kaida moe da
uspe u svojoj nameri samo ukoliko rat prenese na ameriko tlo.
M uslimanske vojske jednog dana e svuda ratovati s krstaima kao
to to sada ine u Iraku. U meuvremenu, Al Kaida e se boriti s
orujem koje joj se nae pri ruci, a ako se ispostavi da to treba da
budu avioni, pop ut ovoga, tim bolje.
Kad je re o 11. septembru, Hadri je alio samo zbog jednog. On
se zalagao za napad na Kapitol i Belu kuu, a ne na Pentagon, ali
eik je bio nepokolebljiv u nameri da izvri direktan udar na
ameriku vojsku. Naalost, Pentagon je bio preveliki da bi ga ak i
avion ozbiljnije otetio. Razaranje Kapitola odnelo bi ivote vie
stotina kongresmena i senatora. Amerika uprava potonula bi u
haos.
Svejedno, ti napadi su predstavljali strateki trijumf. Doveli su
do toga da Amerika poalje svoje krstae u dve muslimanske

drave. Ceo svet je posmatrao bitku izmeu dar el-islama i dar elharba, oblasti mira i oblasti rat a. M eut im, 11. sept embar je ileo iz
svetskog pamenja. Al Kaida je afire morala da podseti na svoju
mo. eleo bi da ovu zadriglu bogatu zemlju zvizne desetak puta u
lice, pa da joj krv pokulja iz oiju, usta, nosa. A onda bi je tresnuo
jo stotinak puta i ne bi prestajao sve dok ne povue svoje vojske i
pone da preklinje za mir. Tad bi im se smilovao taman onoliko
koliko su se oni smilovali Japancima koje su u Hiroimi pretvorili u
paru ili Vijetnamcima koje su sprili napalmom po dunglama. Ni
vie ni manje.
M oramo pobediti, pomisli Hadri. I pobediemo. Zato to je
Alah na naoj strani. Otpi poslednji gutljaj kafe. Oseao se
okrepljeno, osnaeno. Kad god bi mislio o napadu na Ameriku,
uzbudio bi se.
***
Ekslijeva je preeljavala za svojim stolom Velsov dosije, u potrazi
za neim novim, iako je znala da ga tu nee nai. Pravila je krune
pokrete glavom, pokuavajui da umanji napetost to se gomilala
jo od jueranjeg poziva Heder M ari. Taj poziv uzdrmao je celu
CIA ili, preciznije reeno, onu aicu zvaninika kojoj je ime Don
Vels neto znailo. Vini Dato, ef Odseka za operacije, smesta je
poslao nekolicinu bezbednjaka da ispitaju Heder i Kenija, ali
nijedno od njih nije imalo bogz na ta da isp ria.
Ekslijeva ponovo uze izvetaj o poligrafskom testu i

psihijatrijskom pregledu kojima je Vels bio podvrgnut prilikom

stupanja u Agenciju, pre deset godina. Rekao je da je puio travu,
ali nije uzimao nita tee. Povremeno pije. Nikad nije bolovao od
polno prenosive bolesti. Nikad nije imao polni odnos s
mukarcem, mada je jednom prilikom, na koledu, uestvovao u
trojci. Uprkos zapitkivanju ispitivaa, odbio je da se odreenije
izjasni o tome. Pametno, pomisli Ekslijeva. Takve stvari brzo se
rauju po Lengliju, bez obz ira na ugovor o poverljivosti.
I dalje poligraf: ne raunajui marihuanu i dve kazne za
prekoraenje brzine, Vels nikad nije prekrio zakon. Smatra da je
pravo na razliito miljenje jedno od sutinskih amerikih prava.
Pre bi napustio slubu nego izvrio nareenje za koje veruje da je
nemoralno. Nikad nije posetio psihijatra. Retko ga mue komari.
Veruje u boga, ali ne bi se nazvao hrianinom. Dok je igrao fudbal
za Dartmut, slomio je nogu kvoterbeku Jejla. Nije oseao krivicu.
Udarac je bio izveden po pravilima, a nasilje je sastavni deo igre.
Bezmalo jedini sporan odgovor dao je poto je upitan da li voli
svoju enu. Da, naravno, odgovorio je, ali poligraf se nije sloio s
njim.
Agencijin psihijatar je u svojoj proceni samo ukazao na
oigledno. Vels veoma dobro podnosi izlaganje opasnostima. Sklon
je samoispitivanju, ali nije preterano oseajan. Veoma samouveren.
Ne poseduje pedofilska niti psihopatska stremljenja, mada deluje
kao sposoban za ekstremno nasilje. Sve u svemu, savren kandidat
za Grupu za specijalne operacije, paravojni ogranak Agencije
zadu en za najt ajnije operacije.

Nita od toga nije predstavljalo novost za Ekslijevu. Pogleda

njegovu fotografiju i priseti se kad ga je prvi put videla. To se
zbilo po njenom povratku u Lengli nakon razoaravajueg
slubovanja u Islamabadu. Nije uspela da vrbuje nikog bitnog;
pakistanski obavetajci nisu je shvatali ozbiljno, iako je dala sve od
sebe. Da je htela da se kurva s generalima koji su je pipkali na
prijemima u ambasadi, moda bi neto i uinila, ali ona nije pristala
na to.
Posle duge tri godine odluila je da se vrati kui, uda se, rodi
decu. Podnela je zahtev za premetaj u upravu operativnog odseka
i on joj je uslien. Oduvek je bila prestroga prema sebi. Nije bila
zadovoljna svojim uinkom u Islamabadu, ali efovi su joj rekli da
je zvezda u usponu; zavrbovala je vie agenata u Pakistanu nego
bilo ko pre nje.
to samo pokazuje koliko je CIA okotala od kraja Hladnog
rata, pomisli Ekslijeva. Uprkos svoj tajanstvenosti i pustolovnosti
koja se obino vezivala za njeno ime, Agencija je postala samo jo
jedan raf u vaingtonskom birokratskom aparatu. Poput svih
birokrata, njeni elnici su smatrali da se pravi posao obavlja u
kancelarijama, dok stvarno pijuniranje nije nita vie od
besplodnog i dosadnog mrcvarenja. Sa zadovoljstvom su je vratili
kui, gde su je uposlili na itanju izvetaja terenskih agenata kojima
je nekako promakla injenica da im Pakistanci pred nosom
razvijaju nuklearno naoru anje.
***

Onda je afer ubedio Odsek za operacije da Agencija treba da ubaci

nekog meu talibane. Odabrao je Velsa, a Ekslijeva je shvatila
zato u asu kad ga je ugledala na putu za Farmu, Agencijin centar
za obuku smeten u Kamp Periju, na virdinijskom priobalju. Vels
je bio crnomanjast, u sebi je imao neto arapsko. Bio je visok i
snaan, oko metar i devedeset sa devedeset pet kila, ali nije imao
vojniko dranje. Posedovao nekakvo pospano, nezainteresovano
samopouzdanje, koje se inilo nesalomivim. Iskreno reeno ak i
sad, nakon cele decenije, seanje joj natera rumenilo u obraze
prvi utisak joj je bio da se ponaa kao ovek koji je veoma dobar u
krevetu. I potpuno je svestan toga. Veoma neumesno zapaanje,
jasno joj je. tavie, krajnje neumesno, pogotovo kad dolazi od
profesionalca i sreno udat e ene. Ali ta je tu je.
to je bitnije, Vels je govorio arapski, uio patunski i
prouavao Kuran. Jedva je doekao da otputuje u Kabul i
Kandahar kako bi ispitao teren. Ekslijeva je trebalo da mu bude
nadzornik, mada je, istini za volju, mogla da uini malo toga sem da
se nada da e mu uinak bit i u skladu s kvalifikacijama.
Vels je iezao u Avganistanu i pojavio se tek nakon est
meseci, mesec dana kasnije no to je trebalo, bez i jednog jedinog
agenta. Vrbovanje je nemogue, rekao je. Talibani ne bi prihvatili
tuince. Ekslijeva je bila razoarana, ali ne i iznenaena. Vels im je
potom govorio o Bin Ladenu. Agencija ga je drala pod nadzorom,
kao finansijera terorista, ali Vels je uporno tvrdio da je on vie od
toga. Bin Laden je osnivao logore za obuku u Avganistanu i

nameravao da povede dihad protiv Sjedinjenih Drava i Saudijske

Arabije, rekao im je. M eutim, nije bio upuen u pojedinosti. Nije
video logore. Sve to je saznao svodilo se na rekla-kazala. ivo se
seala tog razgovora.
Nas svi mrze rekla je. Po emu se taj tip razlikuje od
ostalih?
Jednom sam ga video, u Kabulu odgovorio je Vels. Ima
neto u oima. M oramo da ga uzmemo zaoz biljno.
Neto u oima? afer nije skrivao podrugljivost. Pa ti nisi
ak ni priao tim logorima, sinko. Koliko ti je poznato, oni bi tamo
mogli da rotiljaju i pevaju uz logorsku vat ru.
Vels je zareao kao da je udaren. Dosad nije ovako omanuo,
pomislila je Ekslijeva. I njeno razumevanje imalo je granicu. Niko
ne moe uvek da bude u pravu, i to pre Vels naui tu lekciju, to
bolje po njega. Dobro doao u stvarnost. Vels je ustao i nagnuo se
nad konferencijski sto za kojim je sedela kraj afera.
Vraam se. Ubaciu se.
Nee usp et i.
Samo mi dozvolite, i slobodno potpiite da se odriete
odgovornosti.
Dobro rekao je afer. Ekslijeva je tek kasnije shvatila da je on
sve vreme eleo da Vels to izjavi.
***
Vels je odrao re i ubacio se. Nikad nije rekao kako, a Ekslijeva ga

nikad nije pitala, poto bi odgovor bez sumnje sadrao krenja

agencijskih propisa i amerikih zakona. Lengli nije znao ta da radi
s Velsom; veina terenskih agenata dounike je traila po
prijemima. Vels je jednostavno pokuavao da se dokae Al Kaidi, a
istovremeno je dojavljivao sve to je uspevao da dozna o njenom
ureenju i namerama.
Nakon nekoliko meseci tiine, 1998. ih je izvestio da Al Kaida
namerava da napadne amerika dobra najverovatnije ambasadu
u istonoj Africi. M eutim, nije mogao da kae nita odreenije, pa
ni Agencija nije mogla da zakljui na ta se upozorenje odnosi. Ne
pridajui izvetaju veliki znaaj, CIA ga je savesno prenela Stejt
departmentu, a on ga je savesno pohranio u arhivu. Dve nedelje
kasnije bombai-samoubice razneli su amerike ambasade u Keniji i
Tanzaniji. Poginulo je vie od dvesta ljudi. Agencija je poela da
uzima zaoz biljno i Bin Ladena i Velsa.
Neto malo uoi novog milenijuma Vels je pomogao u
spreavanju planiranog bombakog napada na dva kairska hotela u
novogodinjoj noi. U to doba zavera je ve bila zala u zavrnu
fazu; Agencija je verovala da bi uspela da nije bilo Velsa. Kad se
poslednji put javio Ekslijevoj, rekao joj je da ide u eeniju.
Dobrovoljno se prijavio za zadatak kako bi ih uverio u svoju
iskrenost; po propasti egipatske zavere, jedan od Al Kaidinih
glaveina otvoreno se upitao da li krivica lei na Velsu. M oram da
im se dokazujem svakog dana, rekao je; nemaju potpuno poverenje
u mene i nisam siguran da e ga ikad imati. Ekslijeva nije mogla ni
da zamisli s kakvim se prit iscima suoavao.

Zatim je nastupila tiina. Velsova veza s Agencijom bila je

iskljuivo jednosmerna; Ekslijeva ni na koji nain nije mogla da
dopre do njega. Ipak, posle milenijumske zavere Lengli ga je
smatrao kecom u rukavu, poslednjim osiguranjem od propasti, u
sluaju da sve drugo krene po zlu. M eutim, 11. septembra as se
pretvorio u dokera. Bar su tako smatrali nekadanji Velsovi
oboavaoci, pogotovo poto je nakon nejasne poruke u jesen 2001.
nestao bez traga. Nije mogla da se otme utisku da se Vini Dato
nada da Vels vie nije meu ivima. Ako je mrtav, on je junak,
agent koji je podneo najveu rtvu. A ako je iv, onda je u
najboljem sluaju bruka za Agenciju, a u najgorem izdajnik. Jasno,
Dato je bio dovoljno pametan i nije ni pokuao da od Velsa naini
rtvenog jarca za sopstveni neuspeh u spreavanju 11. septembra.
No ako se Vels pojavi, Dat o e tra it i njegovu krv.
I dok je ponovo pregledavala Velsov dosije, pitala se je li
mogue da je Dato ipak u pravu. Nije mogla da shvati zato se Vels
vratio u Sjedinjene Drave ne obavestivi Agenciju o tome. Ne
obavestivi nju. Listala je izvetaj o poligrafskom isp it ivanju.
P: Da li vam je bilo ao to ste mu slomili nogu?
O: Udarac je bio izveden po pravilima, a nasilje je sastavni deo
igre.
P: Dakle, nije vam bilo ao.
O: Nimalo.
A ta ako su ga vrbovali za dvostrukog agenta? Ako je zakljuio
da je nasilje prema Sjedinjenim Dravama sastavni deo igre?
Ekslijeva zavrte glavom. Da je hteo da se krije, ne bi se javljao

bivoj eni. Ipak, nadala se da e im se javiti. Uskoro. Pre no to

neto eksp lodira.
***
Do Goldsmit nije hteo da bude nervozan, ali nije mogao da se
obuzda. Ve je etvrtak ujutro. Njegova bar micva e se odrati za
dva dana, a pre toga, u petak vee, mora jo i da odri govor. Po,
ini mu se, hiljaditi put pogleda fotokopirani odeljak Tore koji bi
trebalo da proit a, kako bi se uverio da ga je zap amt io.
Trgnu ga kucanje na vratima. Jesi li se spremio za kolu,
duice?
On zlovoljno zavrt e glavom. Uim, mama.
Prop ustie doruak.
Gotov sam za koji minut. Glas mu naprsnu. Boe, kako je
jadan. Hoe li ikad izai iz pubert et a kao svi normalni klinci?
Naz uj bar arap e...
Dobro. Dobro. Poput veine sledbenika reformistikog
judaizma, ni Goldsmitovi nisu bili naroito religiozni. Ipak, Do je
bio savestan uenik i vredno se spremao za sveani obred bar
micve. No svejedno je bio nervozan, podjednako zbog ceremonije
koja e se odrati u subotu ujutro i zbog zabave nakon nje. Najvei
deo klinaca iz kole nije pristao da doe na nju. Do se trudio da
se ne osea isuvie tuno zbog toga. Njegovi pravi prijatelji e u
svakom sluaju doi. Pogleda u poster ona Grina jevrejskog
igraa na prvoj bazi, koji je nekad igrao za njegove voljene

Doderse, pre no to je preao u Arizonu prilepljen iznad

njegovog krevet a.
Razmiljaj plavo doapnu Do samome sebi. Bio je to
moto Dodersa, napisan ogromnim plavim slovima na brdu iznad
parkinga njihovog stadiona. Razmiljaj plavo, plavo, plavo.
Razmiljaj plavo. Podie pesnicu i potapa ona Grina. Znao je
svaki redak svog teksta. Sve e bit i dobro.
***
elina burad blago su se presijavala pod svet lou to je dop irala s
tavanice kombija. Drei maramicu na ustima kako se ne bi
nagutao praine, Hadri zakorai u tovarni prostor vozila. Podie
zarali poklopac bureta pored zadnjih vrata i prstima proe kroz
prljavobele granule to su zauzimale tri etvrtine bureta. U
kombiju se nalazilo jo dvanaest takvih buradi, sve u svemu, oko
hiljadu i dvesta kilograma amonijum-nitrata. Hadri je ve proverio
prvu, jo veu, bombu, skrivenu u kamionetu zavuenom u upu u
Tuleriju, osamdeset ak kilomet ara severno.
Hadri se zadovoljno nasmei. Niko ne bi ni pomislio da Aziza ili
Fahra nazove otroumnim, ali sklapanje dobre ANFO 8 bombe i
nije zahtevalo otroumnost. Dovoljni su bili istrajnost i ruke koje
ne drhte. Njegovi ljudi posedovali su i jedno i drugo. Ba kao to su
nauili u logorima, Aziz i Fahr su na burad povezali dinamit koji e
izazvati poetnu eksploziju, a bave su posloili tako da dobiju
kumulativni efekat, ne bi li snagu udara pojaali do krajnjih granica.

Hadri jo jednom proveri ice. Sve je bilo u najboljem redu. Ostalo

im je jo samo da dospu lo-ulje, promeaju i prit isnu dugme.
ANFO je boji dar za svakog bombaa, pomisli Hadri. Vlasti su
mogle da zavrnu slavine iz kojih su doticale protivavionske rakete i
mitraljezi. M eutim, sve dok zemljoradnici budu imali potrebu za
ubrivom, a kamiondije za vonjom, sastojci za amonijumnitrat/lo-ulje bombu bie dostupni na svakom oku. to je
najbolje od svega, ANFO je stabilno jedinjenje. Gotova smea
moe da se preveze na mesto udaljeno stotinama kilometara bez
prevelike opasnosti od sluajne detonacije. A to je veoma zgodno
kad ti se met e nalaz e u velikom gradu Los Anelesu, na primer. A
ANFO je neverovatno delotvoran. Jedan kamion natovaren njime
moe da uniti poslovnu zgradu, to su Tim M akvej i Teri Nikols
ve dokazali u Oklahoma Sitiju. Sedamdesetih godina amerika
vojska ga je koristila ak i za simulacije nuklearnog oruja.
I pored svega, Hadri nije alio to je odvojio vreme za proveru
bombi, ba kao to mu ni prole noi nije bilo teko da sam izvidi
mete. Nakon nevolja na letu Junajted erlajnza reio je da se lino
postara za uspeh ovog poduhvata. Ti udari odigrae kljunu ulogu
u odvraanju pa nje s daleko raz ornijeg nap ada koji tek sledi.
Sve je paljivo razradio. Kamionu i kombiju nije se moglo ui u
trag, kupljeni su za gotovinu, pod lanim imenima. Slino tome,
Fahr i Aziz su svoje tajno skladite amonijum-nitrata punili
polako, kupujui po pedeset kilograma ubriva, i trudili se da ne
skreu panju na sebe. Do pre dve nedelje radili su kao taksisti i
stanovali u suterenu u etvrti Rempart, opasnom kraju severno od

centra Los Anelesa. Stan su iznajmljivali na po mesec dana, uvek

su plaali gotovinom, uvek na vreme. To im je bio peti stan; Hadri
je od njih zahtevao da se sele svake godine kako susedi ne bi
postali drueljubivi, mada se ne bi moglo rei da je Rempart
poz nat po srdanosti.
Fahr i Aziz trenutno su boravili na Bulevaru Sanset, u nekom
valjivom motelu gde nisu mnogo zakerali oko isprava. Stanovali su
u odvojenim sobama i pretvarali se da ne poznaju jedan drugog.
Svejedno, Hadri je s njima proveo samo nekoliko minuta, kako bi
opasnost sveo na najmanju moguu meru. Posetie ih jo samo
jednom pre noanjeg poduhvata. Kad bombe eksplodiraju, od njih
nee ostat i mnogo ta da se vidi.
***
... Dvanaest... trinaest... et rnaest!
Dont i Benet podiz ao je met alnu ipku iznad grudi, ruke su mu se
tresle od napora. Jo jednom. Ne pomai mi procedi,
obraajui se Darvisu, koji je pazio na njega. Spusti ipku na
prsa, pa je ponovo izbaci, stenjui od silne teine. Nije ala
petnaest put a podii sto dvadeset pet kilograma.
Jo samo malo ree Darvis. Benet konano isprui ruke do
kraja i pobedonosno zamumla pa gurnu ipku u metalno leite uz
glasan zveket.
Jedan-dva-pet.
Treneri e te preklinjat i da potp ie.

Benet je bio dvadeset ogodinjak i bivi igra prve linije odbrane u

timu srednje kole Krenou. M eutim, nedostajali su mu jedan
korak brzine i nekoliko centimetara visine da bi se uspeo do
vrhunskog fudbala na koledima. Jo od mature, pre godinu dana,
pokuavao je da nabaci masu, u nadi da e dobiti jo petnaestak
kilograma i mesto odbrambenog igraa. Ipak, znao je da mu
Darvis prodaje maglu. Bez obzira na proteinske napitke i
svakodnevno vebanje, i dalje je imao samo sto devet kilograma,
desetak manje no to mu je trebalo. Bez steroida nije imao
nikakvih izgleda za uspeh, a nije hteo da se bode ne bi li postao
druga zamena obaraa na Kalifornijskom univerz it et u.
Kako bi imao ime da plaa raune dok smilja naredni potez,
Benet se zaposlio kao izbaciva u klubu Paradajz u Holivudu.
M oda jeste bio prenizak za prvu fudbalsku ligu, ali obinim
smrtnicima delovao je prilino zastraujue. A krasila ga je i
hladnokrvnost, osobina poeljna u tom poslu. Voleo je svoj posao.
Plata je bila dobra sto pedeset dolara u gotovini za no, a
nafatirani pijani belii znali su tu i tamo da mu unu i pokoju
dvadeseticu ne bi li upali preko reda i uivao je da posmatra
ljude kako pokuavaju da uu ili kako shvataju da to ne mogu.
Neki bi ostali smireni, neki bi se uzjogunili. I sve to ne bi li dobili
priliku da plate dvadeset pet dolara za sluanje muzike toliko
glasne da se nije mogla sluat i. Ljudi stvarno znaju da budu blesavi.
Ipak, Benet nije eleo da doveka ostane izbaciva. Razmiljao je
o odlasku u vojsku, koja bi mu pruila priliku da ode na koled i
bez fudbalske stipendije. Sem toga, pomalo mu je nedostajala

disciplina koju su mu nametali dok je igrao fudbal. Trebao mu je

neko da vie na njega, da ga natera da prui sve od sebe. Bio je
svestan da rat nije deja igra deku iz Kuguarsa u Iraku je
raznesena noga ali video je dovoljno reetanja iz kola u pokretu
da bi shvatio kako svako mora kad-tad da umre. Pa, moe to da
uini i u borbi.
***
I pre no to je otvorio vrat a sobe 202, Hadri je zauo zvuke CNN-a
s razdrndanog televizora. Aziz i Fahr sedeli su na ivici kreveta,
svetlucanje ni metar udaljenog televizora odraavalo im se u oima.
Izgledaju kao zombiji, pomisli Hadri. ivi mrtvaci. Poto je
zatvorio vrata, Fahr skoi na noge. Oi mu se trznue ka Hadriju,
pa vratie na televizor, da bi se konano smirile na Kuranu
otvorenom na stolu u oku. Pod pazusima su mu se videle mrlje
od znoja na plavoj koulji. Strah nije iznenadio Hadrija. Gledati
smrti u oi nije ba najprijatnije, ak ni kad umire za pravednu
stvar i odlazi u raj. Sad, poto su uzeli vozila i pobacali odeu,
Fahru i Azizu nije ostalo nita drugo do da razmiljaju o
sopstvenoj smrtnosti.
Hadri se okrenu prema Fahru i zagrli ga, hit ro i sna no.
Fahr.
Abu M ustafa. Njih dvojica nisu znali njegovo ime, niti e ga
ikad doz nat i.
Aziz ustade i Hadri zagrli i njega.

 Brao ree Hadri na engleskom i mahnu im da sednu.

Brao ponovi. Sam eik eljno iekuje ovu no. Pokaza na
televizor. Noas e nevernici dobiti vesti. Noas e se uveriti u
nau mo.
Fahru je leva aka nekont rolisano poigravala.
Fahr...
A ta ako omanemo, Abu M ustafa?
Neemo omanuti ree Hadri. Narednih dvadeset minuta
proveli su u razmatranju plana i svega to bi moglo da iskrsne: ta
ako jedan kamion zakasni, ako ga zaustavi policija, ako bomba ne
eksplodira? Hadri se usredsredio na pojedinosti ne bi li ostavio
utisak da je sam napad neizbean. Kad su pretresli sve
mogunosti, Hadri uze Kuran i otvori osamdeset sedmu suru,
Svevinji.
Hajde da se molimo zajedno ree.
Bismillahir-rahmanir-rahim... zapojae. U ime Alaha,
M ilostivog, Samilosnog...
Sva trojica su znali suru napamet. Kao i mnogi muslimanski
deaci, i oni su znali naizust znaajne ajete iz Kurana jo pre no to
su nauili da itaju. Usporili su kad su stigli do vrhunca molitve, do
ajet a koje je Hadri hteo da im ure e u pamenje.
Postii e ta eli onaj koji se oisti
i spomene ime Gospodara svoga pa molitvu obav i!
Ali, vi vie iv ot na ovom svijetu volite,
a onaj svijet je bolji i vjean je.

Ovo, doista, ima u listov ima davnanjim,

listov ima Ibrahimov im i Musaov im.
Hadri se rukova sa svojim ljudima. Vide da je strah iezao iz
Fahrovih oiju. Onaj svet je bolji i dugoveniji ree im.
Zavidim vam, brao. Uskoro ete biti u raju. Zato to Alah
postoji, kao to ka e dvadeset druga sura.
I to je on kadar da mrtve oivi, i to on sve moe Aziz
dovri ajet.
Nam ree Hadri. A sad poaljite afire nevernike u
pakao.
***
Ova sluba traje itavu venost, pomisli Do Goldsmit. Sedeo je
na bini, uzdignutom podijumu na sredini sinagoge Bet el i trudio se
da ne gleda u roditelje. Bio je nervozan, mada za to nije imao
razloga. Svi prisutni bili su mu roaci ili prijatelji, ili redovni
posetioci sinagoge. Na sebi je imao novo sivo odelo, belu koulju i
crvenu kravatu sa siunim plavim zeevima, koju je sam izabrao.
Pokuavao je da se bar malo smiri, kako ne bi bio ba previe
nervoz an. Pogleda na sat: 9.35. Uskoro e doi red na njega.
***
Put je potrajao tano onoliko koliko je Fahr i oekivao, to nije ni

udo, poto se u proteklih mesec dana bar desetak puta provezao

tom putanjom. Beli dod kombi kretao se niz Aveniju Volton ka
jugu, prema Viliru. Kroz raskrsnicu je eleo da projuri to je
mogue bre. Semafor pozelene i Fahr pritisnu konicu kako bi
uveao rastojanje od kola ispred njega. Saeka dve-tri sekunde i
nagaz i gas. Kombi poskoi i jurnu.
***
Pozivam Doa Goldsmita, naeg bar micvu, da stupi za
mikrofon i povede molitvu ree rabin Nahman. Do ustade i
oseti kako mu noge klecaju. Njegova sestra Beki posmatrala ga je iz
prvog reda toboe akajui nos. M ajka je munu laktom u rebra.
On joj se nasmei i oseti da mu grevi u elucu poputaju. Sve su
ovo samo prijat elji i roaci. Razmiljaj plavo.
***
Fahr usmeri kombi prema stepenicama na severoistonom uglu
sinagoge, okrenutom ka raskrsnici. Sredoveni uvar jedva stie da
se uspravi pre no to ga kombi pokosi i, smrskavi kapiju, ulete u
predvorje ispred sale za molitve. Fahr skrenu prema njenim
vratima. Znao je da nee moi da upadne u samo svetilite, ali to i
nije bilo va no.
Ne boj se, ree samom sebi, budi brz, pa uskliknu: Alahu
ekber.

Detonator, plastinu kutiju iz koje se pruala debela crna ica,

pre polaska prilepio je trakom za suvozako sedite kako mu ne bi
odleteo dok se bude truckao po stepenicama. Strgnu je sa sedita,
kratko pogleda i prit isnu dugme na njenom sreditu.
***
Do je gotovo stigao do mikrofona kad se spolja zau glasna
lomljava. Ljudi se okrenue, a trojica i ustadoe da provere ta se
deava.
***
Dugme kljocnu. Elektricitet pokulja icom do detonatorskih
kapisli prikopanih na dinamit u tovarnom delu kombija. Dinamit
grunu, a odmah za njim i ANFO.
***
U sinagogi nastup i smak svet a.
Eksplozija nimalo nije nalikovala holivudskim prikazima
automobila-bombi, zadimljenim vatrenim loptama koje raznose
prozore ali koljku kola ostavljaju netaknutu. Takve eksplozije
izvode se pomou eksploziva s niskom brzinom, poput crnog
baruta, koji sagoreva malim, bletavim udarima. Eksplozivi s
velikom brzinom, meu koje spada i dinamit, ne gore; oni

detoniraju, trenutno prelaze iz vrstog u gasovito stanje stvarajui

ogromnu vrelinu.
Fahr i kombi iezli su s lica zemlje u deliu sekunde, poto su
gasovi proizvedeni eksplozijom krenuli da se ire, stvarajui
strahoviti udarni talas koji je potiskivao vazduh brzinom od tri
kilometra u sekundi. U stvarnosti, bomba je unutar sinagoge
proizvela supertornado, s vetrovima pedeset puta snanijim od
svega vienog u prirodi.
Udarni talas i krhotine koje je stvorio razneli su dvorini cigleni
zid sinagoge i raskomadali svakog ko se nalazio u zadnjem delu
sale za molitve. Ostali su izgoreli u usijanoj vatrenoj lopti,
temperature nekoliko hiljada stepeni. Niko nije mogao da se
sakrije, pobegne ili zalegne. Preivljavanje je zavisilo od sree i
udaljenosti; Doovi roditelji u prvom redu imali su bolje izglede
od roaka, est redova iza. Za njegovog ujaka Ronija, kraj zida, nije
bilo ni najmanje nade.
A onda je udarni talas promenio smer kako bi popunio vakuum
stvoren na mestu gde se nekad nalazio kombi. Eksplozija je
podigla tavanicu s noseih zidova, a povratni talas ju je gurnuo
natrag. Zidovi, oslabljeni i poljuljani, vie nisu mogli da izdre
njenu teinu. Tavanica je stala da se obruava, od zadnjeg prema
prednjem delu sinagoge, zasipajui preivele tonama betona,
drvet a i elika.
Dou Goldsmit u ruenje tavanice predstavljalo je olakanje.
On je imao tu nesreu da ga je udar zat ekao na nogama, tako da je
primio daleko vie krhotina no to mu je sledovalo. Parii metala

kombija lice su mu pretvorili u krvavu kau. Vei komad mu se

zabio u trbuh i prerezao jetru gotovo napola. Celo telo mu je bilo u
brazgotinama. Sreom, njegove samrtnike muke potrajale su samo
nekoliko sekundi, poto mu je betonska ploa s tavanice zdrobila
lobanju.
***
Taj petak uvee na Bulevaru Holivud ni po emu se nije razlikovao
od bilo kog drugog. Kabrioleti i modifikovani kamioneti polako su
krstarili uz tutnjavu basova. Vreme je bilo neobino toplo za april;
devojke u mini-suknjama oijukale su s momcima u majicama na
bretele. Crveni lamborgini dijablo i kadilak eskalejd s bletavim
naplacima od ezdeset jednog centimetra nadmetali su se u
privlaenju pogleda. Turisti su fotografisali Graumanov kineski
teatar. Na uglu Bulevara Holivud i Avenije Ajvar desetine klinaca
stajale su u redu kako bi uli u Ajv ar, klub i restoran u koji su
hrlile itave gomile sveta iz San Fernando Velija. S druge strane
bulevara policajci su postavili barikade kako bi spreili stotine
oboavalaca da nahrupe na premijeru Broja, banalnog horor filma o
poludelom raunovoi, to se odravala u Sinespejsu, bioskopu
smetenom u ist oj zgradi gde i Ajv ar.
Hadri je sedeo u nisanu altimi, parkiranom dve ulice istono, i
posmatrao kako Azizov kamion polako odmie Bulevarom
Holivud prema zapadu. Aziz je kasnio koji minut, ali Hadri nije
oekivao da e zapasti u nevolje. Policija i vatrogasci tek pristiu u

sinagogu. Proi e koji minut pre nego to shvate da se nalaze na

mestu zloina i prvo to e uinit i bie zat varanje ostalih sinagoga u
gradu, a ne traganje za bombom po Holivudu. Ipak, Hadri bi voleo
da Aziz malo po uri.
Hadri se parkirao van dometa bombe ali dovoljno blizu da oseti
njen udar. Znao je da je ve trebalo da bude daleko od Los
Anelesa, ali nije mogao da se uzdri. Hteo je svojim oima da
pogleda svojih ruku delo. Jasno, ve je isplanirao kuda e pobei
na istok, u Finiks, glavni grad Arizone. Tu e provesti koji dan
nema potrebe za urbom a onda e ostaviti altimu na
aerodromskom parkingu i odleteti za Sijudad M eksiko. Kola e
ostati neprimeena nedeljama, a ionako ih niko ne moe povezati s
njim.
Hadri je posmatrao mukarce i ene u prolazu. Oni to se kreu
ka istoku e iveti; oni to su se zaputili na zapad moda i nee.
Njihova sudbina me se ne tie, pomisli, nimalo vie nego to je
amerike generale brinulo ta e biti sa stanovnicima gradova koje
napadaju. Ovo je rat, a rat ponekad odnosi ivote ljudi koji sebe na
smatraju borcima. Ali oni nisu nevini, mada vole da zamiljaju da
jesu; u Americi niko nije nevin.
Zabubnja prstima po volanu, eljno iekujui udar.
***
Prekrtenih ruku, Benet je stajao ispred kluba Paradajz, na
pedesetak metara od raskrsnice Holivuda i Ajvara. U Paradajz se

ulazilo tee nego u Ajv ar, pa su i redovi bili krai, ali nimalo laki
za nadz iranje. Te noi se rano zagu valo.
Puta!9
upino!
Negde na poetku reda dvojica tipova od dvadeset i kusur
godina, belac i latinos, unesoe se jedan drugome u lice. Benet
istupi. Lake malo ree. Njih dvojica stadoe da mu se ale u
isti mah.
Ovaj mricon10 me je gurnuo! ree lat inos.
Odmeravao mi je devojku.
Onu debelu kravet inu?
Belac bez upozorenja krenu napred i divljaki zamahnu, ali
Benet mu epa ruku pre no to je stigla da se spusti na svoju
metu. Ovakva sranja obino poinju da se deavaju dosta kasnije.
Benet zau udaljeno zavijanje sirena negde na zapadu. I to dosta
sirena.
Beli klinac pokua da ist rgne ruku iz Benet ovog stiska.
Kako se zove? upit a Benet.
M i.
M ie, ti ide u onom pravcu ree Benet i pokaza ka zapadu.
Okrenu se lat inosu. A ti si?
Riki.
Riki, ti e tamo. Klimnu prema ist oku.
ovee...
Benet zavrt e glavom. etnja!
Pogledae u Benetove ogromne miice i krenue. Gledao je za

njima sve dok mu panju ne odvrati urlanje sirena u poprenoj

ulici. Holivud je uvek buan petkom uvee, ali ovo je stvarno
previe.
***
Iz klima-ureaja micubii kamioneta strujao je hladan vazduh, ali
Aziz nije prestajao da se znoji. Kabinu je ispunjavao kiselkasti
zadah straha, nadjaavi miris ruine vodice kojom se natrljao dok
se spremao za putovanje u raj. Petnaest je do deset, pet minuta
posle dogovorenog vremena, a on jo nije stigao. I to je daleko
gore, osea da ga reenost naputa. Bio je samouveren u motelskoj
sobi, ali to se vie bliio trenutak istine, to je tee obuzdavao
uasnutost. Hoe li boleti kad pritisne dugme? A ta ako ne dospe
u raj? Ali dospee, naravno. Tako kae Kuran. Tako kae Abu
M ustafa. Postae ehid, muenik, okruen najlepim devicama,
pie najbistriju vodu, jesti najslae urme.
Alah je od vjernika kupio ivote njihove i imetke njihove u
zamjenu za denet koji e im dati, kae deveta sura. Oni e se na
Alahovu put u borit i, pa ubijat i i ginut i.
Stoga zna da e otii u raj.
Ali ta ako ne ode?
Na semaforu se upalilo zeleno, ali se niko nije micao. Aziz
zalee na sirenu i kola pred njim konano zamilee. Pree
pogledom po ulici. Ovi ljudi beslovesno tumaraju unaokolo dok
njihovi vojnici siluju zarobljenike u Iraku. Crpu naftu po celom

svetu i ive kao kraljevi dok muslimanska deca crkavaju od gladi.

Nemaju nimalo potovanja ak ni prema sopstvenim telima.
Veruju u lanog boga. Svinje u kaljuzi. Sve to ine je haram,
nedozvoljeno. Aziza preplavi gnev. Nema razloga za strah.
Zaslu ili su smrt. To je Alahova volja.
Ponovo se upali zeleno i Aziz polako izbi na raskrsnicu
Holivuda i Ajvara. Trotoari su bili krcati ljudima. Ovo je pravo
mesto. Aziz zakoi. Uze detonator i stade da ga prevre po
rukama.
Ne mogu, pomisli. Alahu, oprosti mi, stvarno ne mogu.
***
U kamionu, vreme je gotovo stalo. Aziz je znao da mora da donese
odluku. Ljudi su ga gledali a uskoro e doi i neki policajac da mu
kae da se pokrene. M eutim, bio je oduzet. Lagano pree palcem
preko detonatora; blago, najblae mogue, pritiskao je dugme,
iskuavao otpor koji je prualo prstu. Pogleda kroz vetrobran i
sebi u bradu izmrmlja prvu suru.
U ime Alaha, M ilostivog, Samilosnog...
Sad, ree samom sebi. Sad il nikad.
Prit isnu dugme.
***
Druga bomba pokazala se kao jo razornija od prve. Eksplozija je

stvorila krater dubok pet a irok deset metara i oblak dima, uta i
vatre visok stotinak metara. Poto nije bilo zidova koji bi ga
zaustavili, udarni talas je pobio svakog ko se naao u polupreniku
od dvadeset pet metara. Ljudi u neposrednoj blizini kamiona bili su
spreni i raskomadani; malo udaljenija tela ostala su u
prepoznatljivom ljudskom obliku, mada su mnogima nedostajale
ruke i noge. Na nekolicini mrtvih nisu se videle neke znaajne
povrede; udarni talas tela im je ostavio netaknuta, ali im je zato
moz gove pret vorio u piht ije.
U eksploziji su delimino poruene etiri zgrade, meu kojima i
kamionu najblia graevina u kojoj su se nalazili Ajvar i Sinespejs.
U Ajv aru je buknuo poar i, poto je samo jedan izlaz za sluaj
opasnosti ostao itav, izbila je panika. Jo osamdeset pet ljudi je
smo deno ili izgorelo.
***
Posle eksplozije ulica je samo na tren utonula u tiinu, u lani mir
to je delio vreme na pre i posle. A onda je zavladao mete:
zavijanje automobilskih alarma, huk vatre, vritanje. M nogo,
mnogo vritanja, a ponajvie gotovo neljudskog, piskutavog jeanja
bez kraja i poetka.
Benet se naao na zemlji, ali nekako se osovi na noge i potra
prema kataklizmi, ak i ne primetivi da mu se krv sliva s lica. Nije
znao ni kud da se dene ni ta da ini; zaali to nije iao na asove
prve pomoi u Krenouu.

Uspori; pod nogama mu zakrcka sra, a zatim se umalo ne

saplete o neto to mu se isprva uini torbom od dinsa. Tek na
drugi pogled shvati da je torba u stvari noga, noga koja vie nije
povez ana s telom. Pakao. Ovo je pakao na zemlji.
Koji metar dalje ovek je leao zaglavljen pod crnom folksvagen
detom i tiho jeao. Riki, tip iz reda. Boe mili, pomisli Benet. Ja
sam ga oterao ovamo.
Riki naini slabaan pokret rukom. Sranje, pomoz i mi.
Benet zari rame u det u. Kola se ne pomerie. Pokua ponovo.
Treba mi pomo! prodra se.
Vide da Riki poinje da se trese.
Nita se ne boj ree mu. Benetu se pridrui jedan krupan
belac. Potegnue zajedno i deta polako stade da se die. Trei
ovek dograbi Rikija isp od miica i povue ga.
Riki zaurla od bola. Benet nikad nije uo nita uasnije. Deta
mu je zamaskirala bolove time to mu je zgnjeila ivce u
butinama. Kad je oganj ponovo pokuljao kroz njih, Riki se suoio
sa stvarnim razmerama svojih povreda.
Riki, Riki zamuca Benet. Vrisak pree u apat. Benet ga
epa za ruku i stisnu. Sad e doi hitna pomo. Ti samo...
Rikijeva ruka omlitavi. Onesvestio se. Benet i druga dvojica se
pogledae i bez rei reie da napuste Rikija i pokuaju da
pomognu nekom drugom. Pomognu? Benet se nikad nije oseao
tako besp omono.
Tog asa Benet odlui da se sutra ujutro prijavi u vojsku. Ubie
gada koji je ovo uinio, ko god on bio. Nita drugo nije mogao da

uradi.
***
Hadri je u retrovizoru gledao kako kamion iezava. Trenutak
kasnije kola mu je pot resao udar.
Odvezao se pazei da ne prekorai brzinu. On i njegovi ljudi
Americi su upravo zadali moan udarac. Radio KNX ve je
izvetavao o razornoj eksploziji u vestvudskoj sinagogi. Ipak,
ushienje mu je splasnulo jo pre no to se dokopao auto-puta.
ekalo ga je mnogo posla.
A pred njegovom narednom misijom ova no e se posramit i.
***
Riki Gutijerez moda bi i preiveo da je na vreme stigao u bolnicu,
meutim policija i vatrogasci Los Anelesa nisu uspeli da se izbore
s dvostrukim napadom. Oni su obuavani da se nose s jednom
bombom, a ne s dve, kilometrima udaljene jedna od druge. Kad su
Bulevar Holivud napokon preplavila kola hitne pomoi, i Riki i
deset ine drugih to su pre iveli samu eksp loz iju ve su bili mrt vi.
Nakon dve nedelje, poto je u bolnici Siders-Sinaj preminula i
poslednja rtva, a prijave nestanaka prestale da pristiu, konani
zbir poginulih od eksplozija u Los Anelesu zaustavio se na broju
trista trideset est: sto trideset dvoje u sinagogi i dvesta etvoro u
Holivudu. Bio je to najgori napad od 11. septembra i niko se nije

zaudio kad je Al Kaida preuz ela odgovornost.

***
Ekslijeva se probudi na prvo zvono. Ionako nije bila potpuno
utonula u san. Granica izmeu jave i sna, koju je nekad s lakoom
prelazila, u poslednje vreme bila je utvrena bodljikavom icom i
rasutom srom. Dograbi telefon i zau aferov glas. Denifer,
dolazi ovamo. Iz tame su svetlucale brojke sata na radiju: jedan i
petnaest. U L. A. se dogodio bombaki nap ad.
Zavrt elo joj se u glavi.
M nogo je loe. Dve bombe. kljoc.
Na putu prema Lengliju ukljui radio i zau kako gradonaelnik
Los Anelesa izjavljuje da e za sat vremena u podruju napada
biti uveden policijski as. U zatvorenu oblast bie dozvoljen
pristup samo policijskim, vatrogasnim i bolnikim vozilima. Svi
ostali e biti uhapeni. Zatvorena oblast prostire se od auto-puta
Sant a M onika na jugu...
Iskljui radio i zagleda se u taman i tih auto-put, pokuavajui da
shvati zato bi neko poeleo da raznese klince koji su izali da se
zabave u petak uvee. M eutim, to joj nikako nije ilo u glavu. Na
nivou golog razuma, sve joj je bilo jasno, naravno. Znala je sve o
asimetrinom ratovanju, odnosu izmeu terorista i neuspelih
drava, finansijskim i verskim motivima bombaa samoubica.
M eutim, kad se podvue crta, sve te rei postaju besmislene
poput ograde u pustinji. Nita ne moe da opravda te bombe.

Koliko god se trudila, te ubice nije mogla da vidi drugaije nego kao
varvare, podljude.
Ba onako kako oni, sasvim je sigurna, vide Amerikance.
***
U Lengliju niko nije morao da izgovori ono to je svima bilo jasno:
obavetajne i kriminalistike slube SAD uasno su omanule.
Ponovo. Na stotine Amerikanaca je poginulo, a tragova gotovo i da
nema. Bombai e ostati nemi; tela su im do te mere unitena da
FBI nikad nee pronai koliinu tkiva dovoljnu za uzimanje
uzoraka DNK. U svakom sluaju, trenutno nemaju nijednog
put okaz a.
M eutim, osumnjienog su imali, to je shvatila im je stigla u
svoju kancelariju i u njoj zatekla Datovog pomonika, koji je
odmah zatraio da mu preda Velsov dosije iz njenog sefa. Za
Vinija ree joj. Ona ne prozbori nita, ve samo otkljua sef i
predade mu pap ire.
Pregledala je prve izvetaje o kljunim injenicama kad se pojavi
afer. ta misli?
Nije morala da ga pita ta je time mislio da kae. To nije bio
on.
Da te ujem.
Kao prvo, skoro je bio u M ontani. Takve stvari se ne
zavravaju za dan.
Drugo?

 Kao drugo, ako je to bio on, zato bi se izlagao opasnosti da

sve uprop asti poset om bivoj eni?
Tree?
Tree, ak i da je promenio stranu, nikad ne bi udario na civile.
On je nasilan tip.
Nije kad su u pit anju civili. Ne bi iao tako daleko.
et vrt o?
Nema et vrt og.
afer podie ruku i gotovo sastavi palac i kaiprst. Datu
ovoliko nedostaje da poalje cirkularno obavetenje o njemu.
Obavetenje policiji i FBI-ju.
Na osnovu ega?
Na osnovu toga to mu se tresu gae od straha da je njegov
ovek upravo pobio trista ljudi pa sad eli da se postavi na elo
hajke. Ako se ispostavi da je to Velsovo delo, najbolje to mu se
moe dogoditi jeste otkaz. A nas dvoje bismo mogli da zavrimo u
zat voru. Ako sve bude po zakonu.
On to nije uinio. I sama se iznenadi ubeenou to je
izbijala iz njenog glasa.
Hajde da pop riamo s Vinijem.
im je ustala, zaz voni joj telefon.
Da?
Denifer Eksli? zau se muki glas. Odmah ga je prep oz nala.
Gde si?
Ovde, u Vaingt onu.
Nije mogla da se suz dr i. Done, hvala bogu.

 M islim da bi trebalo da doem do vas.

Da ree ona. Trebalo bi, Done.

5.
Bila je to greka ponovi Vels. Pogreio sam.
Ekslijeva, afer i Dato sedeli su sa suprotne strane
konferencijskog stola u skuenoj prostoriji bez prozora koja nije
ba mnogo liila na kancelariju. Kao prvo, nigde nije bilo satova.
Tome treba pridodati i kamere u svim okovima, namerno
postavljene tako da se vide, kao i zvunu izolaciju na zidovima.
Zvanino je sluila za spreavanje prislukivanja razgovora u
prostoriji. M eutim, Vels je dobro znao da je prava namena
kamera i izolacije prenoenje poruke: ovo je opasna prostorija, a ti
si u opasnoj nevolji. Kraj suprotnog zida sedeo je ovek u odelu.
Nije se predstavio, ali Vels je pretpostavljao da je u pitanju
pravnik. Nije morao da nagaa ko je bezvrati bezbednjak u civilu
to je stajao kraj vrat a s rukom oslonjenom na glok na kuku.
Niko se nije ni pretvarao da je prijateljski nastrojen. Straari na
ulazu pretresli su ga od glave do pete pre no to su ga pustili
unutra. Kasnije su ga pretraili jo jednom i tek onda mu dopustili
da se vidi s Ekslijevom i aferom, koji ga nisu pozdravili
zagrljajem, ve stiskom ruke, kao da se vratio iz Detroita s
trodnevnog poslovnog put a. Vels nije bio pret erano iznenaen.
Done rekao je afer moraemo da ti postavimo koje
pitanje. Kad se susreo s Ekslijevom, Vels joj je u oima ugledao
plamiak iz kog se iitavalo i neto vie, ali on je brzo zgasnuo.
Ako joj je bilo drago to ga vidi, dobro je to krila.

Po odlasku iz Hrianske omladinske zajednice, u M isuli je

kupio autobusku kartu za Vaington. To mu je bila poslednja
prilika da se osami pre no to svet ponovo pone da se okree.
Nameravao je da pozove Agenciju im stigne. Od susreta sa
Zavahirijem u Peavaru protekle su dve nedelje. Nakon svih tih
godina provedenih na kraju sveta oseao je da ima prava na dve
nedelje slobode.
U autobusu se oseao tromo i spokojno, kao da mu je krv
zamenjena neim hladnijim, kao da mu venama kola tenost za
balzamovanje. Listao je Kuran i sastavljao spisak svega to su mu
godine odsustva odnele. M ajku. Bivu enu. Sina, mada se nadao
da e bar njega jednog dana uspeti da povrati. Ipak, jo je imao
priliku da zatiti svoju zemlju od ljudi koji su verovali da imaju
Alahovu doz volu da je unite.
***
Bio je besan na samog sebe. Zemlja se okretala sve vreme, a on to
nije primeivao. Tri sata poto je autobus stigao na vaingtonsku
oronulu autobusku stanicu uo je izvetaje iz Los Anelesa.
Odmah je shvatio da je trebalo da se javi im je stigao u Hongkong.
Posle ovih bombi eksplodirae i podozrenje koje Agencija gaji
prema njemu.
Obeao je sebi da e ostati smiren ta god mu rekli. M orae da ih
uveri u svoju iskrenost, inae mu nikad nee dati priliku da se
iskupi. I tako im je u najkraim crtama opisao godine provedene u

Severozapadnoj provinciji i upoznao ih s deavanjima iz protekle

dve nedelje, od odlaska iz Islamabada: gde je odsedao, kako je
putovao, pod kojim imenom se provukao kroz kontrole na
Kenediju. Opisao im je sastanak sa Zavahirijem, Kadrijem i
Farukom u Peavaru i objasnio da su ga poslali u Ameriku bez
odreenog zadatka.
Dakle, nisi bio zadu en za Los Aneles ree Dat o.
Ne.
Jesi li ita znao o Los Anelesu?
Naravno da nisam.
Najsmirenije to je mogao, Vels se izvinio to je uao u zemlju ne
javivi se; to nije uspostavio vezu tokom boravka u Pakistanu; to
nije ubio Bin Ladena. Svim silama se trudio da se opravda. Ipak,
znao je da ne poseduje ono to su stvarno hteli da dobiju od njega:
informacije o poslednjem ili narednom nap adu.
***
S druge strane stola Ekslijeva oseti napetost u elucu. Dato nikad
pre ovoga nije video Velsa pa nije mogao da zna koliko se tamo
izmenio. Ali ona jeste. Nisu to bile samo bore na njegovom licu ili
oiljak na ruci. U oima mu se jo videlo ono staro
samopouzdanje, ali sad pomeano s neim drugim, sa skromnou
koju nekad nije primeivala.
I pria mu je bila potpuno smislena. eleo je da poseti
porodicu, da provede nekoliko dana u miru. Dato to moda nije

mogao da shvati, ali ona jeste. To nije nikakav zloin. Doe joj da
epa Data za ruku i kae mu: Zar ti nije jasno da je na naoj
strani? Ali nije to uradila. I da je htela da ostane bez to malo
uticaja koji poseduje, ne bi se lako dosetila kako da to bre
postigne. Dato je oigledno smatrao da je Vels bezvredan, ak i ako
se ispostavi da je i dalje odan Agenciji. Nije spreio ni 11.
sept embar ni Los Aneles, stoga nek se nosi.
Rei Datu da u Velsovim oima vidi istinu znailo bi zaraditi
premetaj u Otavu, na posao iz snova praenje rada kanadskog
parlamenta. Stoga je drala jezik za zubima i sluala Data kako
bljuje vatru. A onda se otvorie vrata, u prostoriju zakorai Datov
pomonik i neto mu proapta na uvo. Odmah se vraam ree
Dat o i izae.
***
Kad se za Datom zatvorie vrata, Vels pogleda u Ekslijevu i
afera. eleo je da zna da li ga i oni mrze koliko i Dato. Ipak, nije
nameravao da ih to pita u tom asu, dok se okreu trake i pravnik
kraba po svesci. Nije hteo da ih dovodi u nezgodan poloaj. Sem
toga, postoji mogunost da mu se ne bi svideo odgovor.
Ekslijeva se nagnu prema njemu. Done izgovori.
Ne ree vie nita. Nije ni morala. Velsu pade kamen sa srca.
***

Dato upade u prostoriju nosei providnu plastinu zapeaenu

kesu za dokaz e. Tresnu je o sto. ta je, doavola, ovo?
Velsov Kuran.
Dakle, pretresli su mu sobu. Naravno, dao im je ime hotela u
kom se smestio te noi. Jeste li pribavili nalog ili ste jednostavno
provalili vrat a? hladnokrvno ree Vels.
Dat o pokaz a na knjigu.
Ja sam musliman ree Vels. To je moj Kuran.
afer zaroni lice u ake.
Ti si musliman? zgranu se Dat o. Otkad to?
Done umea se Ekslijeva. U tvom dosijeu stoji da si
studirao religiju...
Zavei, Denifer odbrusi Dato ne skidajui pogled s Velsa.
Preobrat io si se? Kad?
Vels pouta asak-dva kako bi joj pruio priliku da neto kae u
svoju odbranu, ali ona ne progovori.
To se nije desilo u odreenom trenutku.
Priz naje da si musliman?
Da tiho odgovori Vels. Nije nameravao da dopusti da ga ovaj
buz dovan izbaci iz takt a. Da, kriv sam to sam musliman.
Kret enino.
M oe da me pljuje koliko god hoe. Glas mu je i dalje bio
stalo en.
iniu ta mi se proht e.
Oladi malo, Vini ree afer.
Dato pogleda u afera, ali nita ne ree. Vels se upita da li to njih

dvojica izvode nekakvu predstavu, igraju staru policijsku igru,

dobar pajkan i lo pajkan.
Isp riaj nam kako se to desilo ree afer.
Ve znate za moju babu zapoe Vels. Pretvarao sam se da
verujem kako bih se uvukao u logore. M eutim, to sam vie
prouavao islam to me je vie privlaio.
Pa si se preobrat io?
Iscrpljenost i praznina, praznina istovetna onoj to ga je
pokosila dok je kleao pred majinim grobom, preplavie Velsa. Ali
za ovim stolom nee pokazati slabost. Njegova vera moda i jeste
bila poljuljana, ali to sigurno nee rei Datu. Preobratio.
Prihvatio. Ne znam kako bih to nazvao. Islam je sveobuhvatniji od
hrianstva, on nije samo vera ve i nain ivot a.
M a da, pogot ovo ako ti u nain ivot a ne spadaju demokrat ija i
sloboda ree Dat o.
Turska je demokrat ija odvrat i Vels.
Ali nee bit i ako tvoji momci ist eraju svoje.
M rzim ih koliko i ti ree Vels. Oni su izvitoperili Kuran.
Pazi, ni hrianstvo nije savreno. Pobijte ih sve pa nek ih Bog
razvrstava. Zna li odakle pot iu re rei?
Prosvet li me, o premudri.
Pre osamsto godina katolika vojska napadala je francuski grad
koji je drala otcepljena hrianska sekta, katari. Grad se zvao
Bezje. M eutim, postojao je problem. U Bezjeu su se sem katara
nalazili i katolici. I vojnici su pitali tamo nekog opata koji im je
zapovedao: ta da radimo kad upadnemo unutra? Kako emo

razlikovat i kat olike od kat ara? I zna ta im je opat rekao?

Nastavi, molim te. Dat ovo lice poelo je da obliva rumenilo.
Kaz ao im je: Sve ih pobijt e. Gospod e prep oz nat i svoje.
Dat o ustade, nagnu se preko stola i unese se Velsu u lice.
Zaepi tiho je rekao. Doao si ovde s nekim priicama,
jebenim parabolama, ta god da su, dok tvoji pajtosi raznose Los
Aneles? Ako budem hteo da mi dri predavanja iz istorije, to u i
zatraiti. ta hoe, da nas preobrati? M oda si i gluplji nego to
sam mislio.
Ovog puta ne glumi da je besan, pomisli Vels. Upita se da li je
pret erao.
Vini... ree afer.
Elise, da sam na tvom mestu, drao bih jezik za zubima ree
Dat o, ne skidajui pogled s Velsa.
Veina muslimana ne eli da Bin Laden pobedi ree Vels.
Podr avaju ga samo zat o to se oseaju tako otuenim od nas.
Ba kao i ti.
Vels se upita da li ga Dato stvarno smatra izdajnikom. Nisam
to mislio.
Hoe li da nam odr i jo kakvu govoranciju, Done?
Vels nita ne ree.
Dobro ree Dato. Pitam te poslednji put, zna li ita o
noanjim nap adima?
Ne znam odgovori Vels. Ipak, neto se sprema. M oda se
nee zbit i odmah, ali sprema se.
Sjajan trag, nema ta ree Dat o.

 Svima bi nam dobro dolo malo sna izgovori afer.

Spremili smo ti sobu, Done.
Vels klimnu. Odlazak na spavanje mu se inio kao veoma dobra
zamisao.
Po podne bismo hteli da te prikljuimo na kut iju ree Dat o.
***
Velsu je trebao koji trenutak da se priseti ta to znai. Poligraf.
Pogleda u islednike na suprotnoj strani stola. Dato nije skrivao ta
osea prema njemu. afer: izguvana koulja, raupana kosa. Iz
sveopteg nereda izdvajale su se samo njegove mirne oi to su
gledale u Velsa kao u eksperiment koji je krenuo po zlu. I
Ekslijeva. Deni. elo joj se naboralo od brige. Te prelepe plave
oi. Uinilo mu se da je u njima spazio iskru saoseanja. Ali moda
je pogreio.
A onda ona progovori, tiho. Nema izbora, Done. A nemamo
ga ni mi. Zat im uut a, oekujui da je Dat o ponovo poklop i.
Vels je znao da je ona u pravu. Agencija je imala potrebu za
poligrafom koliko radi toga da bi birokrate mogle da skinu
odgovornost sa sebe toliko i zbog istinske uverenosti u mo kutije.
CIA je bila sklona verovanju da izuvijane crne linije poligrafa
sadre istinu, najrei od svih dragulja. Ako ne pristane na
poligrafsko ispitivanje, nikad nee povratiti njihovo poverenje.
M ogli bi i da ga uhapse. M ada nije bio siguran zato. M oda zbog
posedovanja lanih dokumenata. M ogli bi i jednostavno da ga

skrajnu u neki zap eak. Ali mu nikad vie ne bi verovali.

Jasno, najverovatnije mu nee verovati ni ako proe ispitivanje.
Veoma dobro su znali da je Vels kadar da prevari poligraf. Sami su
ga tome nauili.
Sve ovo deluje kafkijanski, zar ne? ree Vels.
U stvari, pre bih rekao da je u pitanju Kvaka 22 odvrati
afer.
Vels ne uspe da suspregne smeh.
To nije smeno ree Dat o.
Deni je u pravu kaz a Vels. Prikljuit e me na kut iju.
Dato ustade kako bi krenuo pa podie Velsov Kuran sa stola.
eli li da ti vrat imo ovo, Done?
Je li to nekakva proba? upit a Vels. elim.
Dato prezrivo baci knjigu na sto. Shvatam ree. M nogo si
vez an za nju.
***
Ekslijeva je sama sedela za stolom; zaronila je glavu u ake i u
mislima se vraala na Data koji joj pokazuje gde joj je mesto. To
nije bilo samo brecanje na nju i pljuvanje po Velsu. Dato je Velsu
hteo da stavi do znanja da je on gazda. Izabrao je lou strategiju
Velsa nije mogue zastraiti ali on je ipak odluio da pokua.
M eutim, to je dokazao obruavanjem na najslabiju kariku. Na nju.
M ukarci su intuitivni gadovi. I niko se nije potrudio da stane u
njenu odbranu, pa ak ni Vels, kome je pokuavala da pomogne.

Jasno, kad upadne u bazen s ajkulama, prvo spasava sopstvenu

glavu. Ostali verovatno jedva da su primetili da se to zbilo, a i
kako bi, posle silnog drvlja i kamenja koje je sruio na Velsa. Ipak,
ona to nikako nije mogla da izbije iz glave.
Gde joj je nestalo samopouzdanje? M a zna to ona dobro.
Razvod, rad bez kraja i konca... i oseaj da time nita nije postigla.
Nije mogla a da ne osea zavist prema Al Kaidinom
samop ouz danju. Uvek u krivu, ali nikad u nedoumici.
***
Vels je dobio sobu s krevetom za dvoje i odvojenim kupatilom
opremljenim elinom tu-kabinom i klozetskom oljom; imala je
ak i uzan prozor to je gledao na Agencijino dvorite obraslo
bujnim zelenilom. Da nije bilo kamera po okovima, teko da bi i
pomislio da je u pitanju elija. Prvoklasno ree Deksu, straaru
koji je prisustvovao isleivanju.
Samo radim ono to mi ka u.
I ti i svi drugi.
Odspavaj malo. Vratiu se u podne. Deks izae. Vrata se
zat vorie uz elekt rino kljocanje koje Velsu objavi da je zakljuan.
Vels se nije poteno naspavao jo od M isule, stigao je samo
nakratko da sklop i oi izmeu silaska s autobusa i isp it ivanja. Ipak,
pre no to je legao, otvorio je Kuran i izgovorio prelepe ajete
devedeset et vrt e sure:

U ime Alaha, Milostiv og, Samilosnog

Zar grudi tvoje nismo prostranim uinili,
i breme tvoje s tebe skinuli,
koje je plea tvoja titilo,
i spomen na tebe visok o uzdigli!
Ta, zaista, s muk om je i last,
zaista, s muk om je i last!
A kad zav ri, molitvi se predaj
i samo se Gospodaru svome obraaj!
Zaspao je im mu je glava dodirnula jastuk.
***
Vels se sakri za stenu kad ovek u crnom platu i s biem u ruci
krenu prema njemu. Zviz! Bi polete prema njemu. Vazduh je
smradan i zaguljiv. S tavanice vise slepi mievi. Izgubljen je u
peini; u daljini se nazire svetlucanje spoljanjeg sveta. M eutim,
ovek u crnom platu mu je zapreio put. Ko je to? Hadri? Dato?
Bin Laden? Bio bi bezbedan kad bi znao odgovor na to pitanje.
uuri se iza stene. Zviz! Peina stade da se obruava, zidovi da
se odronjavaju. Kamenina s tavanice tresnu kraj njega. Oi ga
peku od dima. ovek ieznu i Vels pojuri ka izlazu; ali kako to
uini, svetlost zgasnu, a tlo mu se pod nogama pretvori u glib. Vels
se spotaknu i upade, potonu u kaljugu. I nos i usta mu se napunie
blat om, poe da se gui...

Otvori oi i vide da ga afer drmusa.

Izvini ree afer. M islio sam da treba da uem. Izgledao si
kao da te mue komari.
Nemam komare ree Vels. Ako nita drugo, ovo je bilo lako
protumaiti. Imao je oseaj da je uhvaen u klopku. Kakvo
iznenaenje.
Veina ljudi bi ih imala da je proivela to i ti. A s druge
strane, veina ljudi teko da bi pre ivela ono kroz ta si ti proao.
Ja ne prip adam toj veini.
Postajemo oset ljivi.
Velsu skoi prit isak.
Hoe da kae da su me ostavili u ivotu zato to sam
promenio stranu?
To je bio komp liment, Done, verovao ili ne.
Kako da ne. Svako radi svoj posao odvrati Vels. Dato je
hulja, a ti si mi pravi prijat elj.
Dato nema pojma da sam ovde. I ne verujem da bi bio srean
kad bi saz nao. Nas dvojica se ne sla emo ba u svemu.
Stvarno? ree Vels. Kao na primer?
Pa, ja mislim da je on prvoklasni kreten, a on sebe smatra tek
za drugoraz rednog.
Vels se nasmeja. Samo me potedi prie da e sve biti mnogo
lake ako sve lep o isp riam odmah.
Da stvarno mislimo da si izdajnik, mnogo bismo gore
postupali prema tebi. afer uzmaknu za korak i pokaza na
koulju i farmerke poloene preko stolice. To je tvoje. Doneli

smo ih iz hot ela.

Elise zapoe Vels pa se ugrize za jezik. Hteo je da ga pita za
Ekslijevu, kakav je njen stav, ali o tome e pop riat i s njom.
Da?
Hvala ree Vels.
afer pogleda na sat. Za sat vremena ide na poligraf.
Jesam li ja zat vorenik, Elise?
To e odluit i pravnici. Recimo da si gost.
Kao u Hotelu Kalifornija?
Ba si mat or, Done. afer otvori vrat a.
Nisu zakljuana?
Za mene nisu ree afer i zat vori vrat a za sobom.
***
Vels nije podvrgavan poligrafskom isp it ivanju jo od obuke u CIA i
iznenadio se kad je video da na ispitivaevom stolu umesto kutije s
papirom i iglama stoji tanki kompjuterski monitor. Ostatak
prostorije ostao je nepromenjen: bledouti zidovi, tapacirana
stolica i ogledalo, naravno providno s druge strane, na suprotnom
zidu.
Sedite ree ispitiva, tip razbijake pojave star pedeset i
koju godinu, s debelim podlakticama i prekim pogledom
artiljerijskog narednika u marincima. On priveza Velsu oko miice
manetnu za merenje krvnog pritiska, na grudi mu privrsti
gumene cevice i zakai elekt rode na prste. Zavrnit e nogavicu.

Vels je na trenutak oklevao, ali onda ipak povue farmerke.

Ispitiva unu kraj njegove leve noge, povue mu arapu nadole i
izvue brija iz depa. Ne mrdajte se. Obrija pare Velsove
ko e i na to mesto prikai jo jednu elekt rodu pa se odmae kako bi
pogledao u monit or.
Kako se zovete? Obraao mu se osornim tonom, kao da je
Vels zat vorenik.
Vels je stiavao razdraenost zamiljajui sliku prevoja Lost trejl
u planinama M ont ane.
Lake malo, ubico ree. Kako se ti zove?
M o et e da me zovet e Volt er. Kako se zovet e?
Volt er i kako jo?
Kako se zovet e?
Vels je znao da ovu bitku ne moe da dobije. M oe ili da strgne
elektrode i ieta napolje i vrati se na poetak ili da odgovara na
Volt erova pit anja. Don Vels.
Gde ste roeni.
U Hamilt onu, u M ont ani.
Kada?
estog jula ez deset devet e.
Braa i sestre?
Nemam.
Volter je polako krio sebi put kroz Velsov ivot: ime uiteljice
iz prvog razreda, marka i model prvih kola. Ponekad bi brzo
skakao s teme na temu, a ponekad bi usporavao, pijuckajui vodu
iz flae dok je smiljao, ili se pretvarao da smilja, sledee pitanje.

Vazduh u sobi postajao je sve zaguljiviji i ustajaliji. Vels je

verovao da su iskljuili klima-ureaj ne bi li ga naterali da se osea
to neugodnije. M eutim, nije gubio strpljenje, poto je znao da
Volter eli da ga razdrai, rastroji, kako bi prava pitanja doiveo
skoro kao olakanje. Konano doe red i na njih.
Kad ste prvi put otili u Avganistan?
Devedeset este.
Jeste li sigurni?
Ne verujem da bih zaboravio tako neto.
Jeste li sigurni?
Jesam.
Nisam mislio na odlaz ak po Agencijinom nalogu.
Aha, mislio si na ono kad me je po zavretku koleda pozvao
Osama i rekao da ima posao za mene. Na taj odlazak? M ani me se,
Volt ere.
Volt er ne ree nita.
Pre devedeset este nijednom nisam otiao u Avganistan
polako izgovori Vels. U Avganistan sam odlazio iskljuivo po
nalogu Cent ralne obavetajne agencije.
Kako ste tamo dospeli?
Odleteo sam za Islamabad i pronaao prevoz preko granice.
Uobiajenim put em.
Koje pokrie ste koristili?
NSP. Neslubeno pokrie, Agencijin izraz za nain
delovanja agenata bez neposredne povezanosti s vlastima SAD, za
razliku od onih koji toboe rade za Stejt department ili neku drugu

dravnu agenciju. Veoma neslubeno. Bio sam klinac s rancem na

leima, sitni narkos.
Jeste li bili nervoz ni?
Vels se nasmeja. Bio sam previe glup da bih bio nervoz an.
Da li je neko iz Kabula znao da dolaz it e?
Nismo li maloas zavrili s tim?
Da li ste bili u vez i s Al Kaidom pre prvog odlaska?
Nisam ak ni uo za Osamu bin Ladena pre toga.
inilo se da je Volter zadovoljan odgovorom. Nastavio je s
pitanjima o prvom putovanju za Kabul i Kandahar. Vels je
odgovarao mahinalno dok su mu kroz glavu prolazile slike iz
Avganistana. Primamljiv, snaan miris jaretine na ranju, jeanje
iscrpljenog konja, bievanog do smrti zato to vie nije mogao da
vue kola. Avganistanci, tako gostoljubivi i tako surovi.
Volter pucnu prstima i probudi ga iz sanjarenja. Usredsredite
se.
M ogu li da dobijem malo vode? Velsu nije bilo drago to
mora neto da trai, ali bio je mnogo edan. Volter izvue flau iz
torbe i Vels povue iz nje. Prvi put oseti bliskost s njim. Obojica
su bili profesionalci, obojica su samo radili svoj posao. Jasno,
Volt er je eleo da se tako osea.
***
ta ste radili u Kabulu na tom prvom put ovanju?
Pokuavao sam da zavrbujem nekoga. Neuspeno.

 ta je polo naop ako?

Odakle da ponem? Loe sam govorio patunski. Po
amerikim zakonima, nisam smeo da vrbujem nikog umeanog u
neasne rabote. Sea li se tog pravila, Voltere? To je samo genije
mogao da smisli. Bio sam usrani dvadesetsedmogodinjak, a
trebalo je da smotam tipove koji ve hiljadu godina lau jedni
druge.
Niste usp eli da zavrbujet e ni jednog jedinog agent a.
Nisam ak ni pokuao. Da sam to uinio, razotkrio bih se i
izgubio glavu.
Volt er prie Velsu.
Kad su vam rekli za 11. sept embar?
Naglo menjanje teme usred niza lagodnih pitanja bio je stari ali
delotvoran trik. Velsu se ubrza puls. Za to sam saznao tek
kasnije, kao i svi drugi.
Zato niste obavestili Agenciju na vreme?
Isp it iva se pret vara da je preuo poricanje; jo jedan stari trik.
Ve sam vam rekao da nita nisam znao unap red.
Dakle, omanuli ste.
Omanuo sam.
Kakvu ulogu ste imali u losaneleskim nap adima?
Nisam umean u to.
Volt er se odmae i pogleda u monit or. La et e.
Ne la em.
Kut ija ka e da la et e.
Onda kut ija grei.

 Kad ste uli u Sjedinjene Dr ave?

Pre nedelju dana.
Ponovo la et e.
Vels zavrt e glavom. Ne la em.
Koliko ljudi ste ubili?
Negde oko petnaest.
Oko? Volt er se podrugljivo osmehnu.
Nisam ih brojao.
Amerikanaca?
Ne.
Koliko Amerikanaca, Done?
Nijednog. Nikad.
Pit anja su se reala sve br e.
Ali eleli ste da ubijat e Amerikance.
Nisam.
Zato niste?
ta to pria?
Pa to je ono ime se bavi Al Kaida, je li tako? A vi ste Al
Kaidin agent.
Ubacio sam se u Al Kaidu po naredbi ove agencije.
Da li vam je Agencija naredila i da se preobrat it e u islam?
Nije.
Volt er se nagnu prema Velsu. Poseduje li Al Kaida OM U?11
Ne verujem.
Ne verujete? ree Volter, kao da pred sobom ima
buntovnog, mada ne naroito bistrog petogodinjaka. Velsu doe da

skoi sa stolice i prelomi ga napola, ali ipak nastavi staloenim

glasom.
Ni do ega im nije bilo stalo koliko do nabavke tog oruja, ali ja
nikad nisam naiao ni na kakav dokaz da im je to polo za rukom.
Toliko godina ste proveli unutar Al Kaide, a ne znate da li
poseduje oruje za masovno unitenje? Niste ba neki agent, zar
ne?
Pretp ostavljam da nisam.
Ili ste mo da promenili stranu?
Vels skoi na noge i strgnu elektrode i manetnu za merenje
krvnog pritiska. Vrata se otvorie i Deks upade, s rukom na dugoj
devetki. Smiri se ree.
Vels se spusti na stolicu. Kaite Viniju da je ova predstavica
zavrena kaza. Pitajte me ta god hoete, nazivajte me
budalom, samo prestanite vie da mi govorite da sam izdajnik.
Volter izae, a Deks sede na ivicu stola, ne skidajui ruku s
pitolja.
Da pogaam ree Vels. Samo izvravat e nareenja.
***
U susednoj prostoriji, s providne strane ogledala, ispitivanje su
pratili Ekslijeva i afer, kao i Redina Berk, drugi ispitiva, koja je
na svom monit oru dobijala iste podatke kao i Volt er.
Kako je ispitivanje napredovalo, tako se Redina, sitna enica s
kratkom sedom kosom, sve vie naginjala prema ekranu. S vremena

na vreme kliktala je miem kako bi istakla neku od linija to su

klizile ekranom. Ekslijeva je alila to ne zna kako se tumae
grafikoni odgovora. Ipak, nije morala da bude profesionalni
ispitiva na poligrafu kako bi videla da je Volter dobro iznervirao
Velsa.
Kad je Vels prasnuo, Redina je uzela telefon. M oete li da
obavestite gospodina Data da je ispitanik prekinuo ispitivanje?
Saeka. Hvala. Prekide vez u. Dat ova sekret arica ka e da e on
zaas stii.
Ue Volt er.
Dakle? ree afer.
Vels govori istinu ree Redina.
Da slo i se Volt er.
Koliko ste sigurni? upit a Ekslijeva.
Nikad ne moe da bude stopostotno siguran kaza
Redina. M eutim, odgovori su mu psiholoki dosledni. Nije se
iskljuivao pod prit iskom, to bi inio da je pokuavao da la e.
Ako se pretvara, onda je i vie nego dobar ree Volter.
M islim da nam je odan.
Ekslijeva pogleda u Velsa, koji je zurio u ogledalo, ozbiljnog,
krutog lica. Povremeno bi proetao po sobi; sporim, dugakim
koracima klizio je iz oka u oak, praen Deksovim pogledom.
Pre nedelju-dve Ekslijeva je vodila decu u vaingtonski zooloki
vrt. U Velsovim pokretima prepoznala je suzdran gnev tigra to
parta po kavezu. Ako ne budemo paljivi, pomisli, Vels se
mo da nee jo dugo trudit i da se obuz dava.

***
Dato se namrti uvi Volterovu procenu. Dozvolio si mu da
prekine? Dop ustio si tip u iz stolice da ti govori ta da radi?
Tamo nema nieg ree Volt er. On ne la e.
A moda je on isuvie tvrd orah za tebe. M oda bi trebalo da
pokuamo s malo prinude.
Prinuda. arobna re. Prinuda znai nedelje bez sna u siunoj
eliji, bez grejanja i tekue vode; uskraivanje ulnih nadraaja u
mranoj sobi bez prozora sve dok ne otponu halucinacije. Prinuda
nije ba muenje, ali nije ni daleko od njega.
Ekslijeva zakljui da, ako sad ne progovori, moe slobodno da d
otkaz. Ne mo e to da uradi, Vini. Glas joj je bio stalo en.
Jesam li tra io odobrenje?
Zaboravlja da je on Amerikanac i da je to nezakonito. Vels
mo e da nam pomogne.
Izgleda da moram da ti nacrtam ree Dato. Godinama
nismo nita dobili od njega. A ovo sranje s islamom je kap koja je
prelila au.
Nikad u Al Kaidu nismo ubacili nikog sem njega ree
Ekslijeva.
On vie nije lan Al Kaide. Po svemu sudei, lagao je o
sastanku sa Zavahirijem. A ak i da nije, ta je izvukao od njega?
Nekoliko zelembaa i kartu do kue? Oni nemaju nimalo vie
poverenja u njega no to ga ja imam.

Sad si otkrio zbog ega si se stvarno okomio na njega, pomisli

Ekslijeva. Data nije bilo briga je li Vels odan ili nije. Po njemu, Vels
je omanuo, a Dato je bio spreman na sve kako bi se ogradio od
neuspeha.
Vini. Prinuda je nep rihvat ljiva javi se afer.
Kome je nep rihvat ljiva?
M ani se toga.
Kome e me prijaviti, Elise? Svojim prijateljima iz Senata?
zgaeno kaza Dato. Ili onima iz Posta? Osvrnu se oko sebe,
kao da nikad pre nije video ni Redinu, ni Voltera, ni Ekslijevu, i
upita se ta bi rekli kad bi bili pozvani da svedoe. Dobro
procedi na kraju. Ponovo emo ga prikait i na kut iju.
Kutija je ve pokazala da govori istinu ree afer. Zato
sutra ne bismo popriali s njim kao prijatelji? Potrudili se
izvuemo neto vie o tim tipovima, Hadriju i Faruku. M oda Vels
mo e da pove e imena s licima. M o da zna vie nego to misli.
isto sumnjam. Da li je to tvoj zvanian predlog?
Recimo da jeste.
Stavi ga na papir i razmotriu ga. Pa, ispade da gospodina
Velsa moda uopte ne bi trebalo da drimo u pritvoru. ta kaete
na to da ga putamo da dolaz i i odlaz i po sopstvenom nahoenju?
afer se iznenadio, Ekslijeva je to jasno videla.
M oe, sve dok je pod nadzorom kaza afer. Da ga
opremimo ureajem za praenje?
Ureaj za praenje. To e mu se svideti. Stavi i to u predlog.
Dato se okrenu ka Volteru. Hou pun izvetaj o poligrafu jo

danas ree i izae.

Ekslijeva je bila napola zadivljena a napola zgaena. Ovi tipovi
igrali su svoje birokratske igrice tako estoko da se veoma lako
moglo smetnuti s uma ko je pravi neprijatelj. afer je zadobio
nadzor nad Velsom, ali Dato ga je naterao da preuzme odgovornost
za sve mogue posledice. A sve te zakulisne borbe oko moi nisu
nikako mogle pomoi klincima izginulim u Los Anelesu.
Hajdemo po naeg momka ree afer.
***
U hodniku koji je povezivao prostorije afer zastade i nagnu se
prema njoj. Nemoj rei Donu da je proao poligraf. I ne budi
pret erano dru eljubiva.
Zato?
Veruj mi da znam ta radim. Ne elim da se previe opusti.
to si se onda trudio da ga preotme od Data, upita se ona. Ipak,
znala je da joj afer nee odgovoriti, pa ga nije ni pitala. Upravo se
dogodilo neto veoma va no. Jo kad bi znala ta.
***
Te noi afer je prebacio Velsa u Agencijinu sigurnu kuu,
smetenu u vaingtonskom naselju Kapitol hil. Spolja gledano, bila
je to samo obina oronula gradska kua. Tek iznutra se moglo
videti da je svaka prostorija pokrivena kamerama. Ipak,

nadgledanje je vreno neupadljivo. Preko noi pred kuom su

sedela dvojica uvara, a Vels je nosio elektronsku narukvicu koja je
javljala njegov polo aj.
Deks ga je svakodnevno odvozio na razgovore sa aferom i
Ekslijevom. Njih dvoje bili su prijatni, ali ne preterano ljubazni.
Niko nije pominjao poligraf, a on nije pitao. Najvei deo vremena
provodio je u objanjavanju ustrojstva Al Kaide i pokuajima da na
fotografijama dobavljenim prismotrom identifikuje njene lanove.
Bio je ubeen da mu ne pokaz uju nita isuvie novo i va no. Kad je
pomenuo Hadrijev britanski naglasak, afer mu je doneo fotografije
svih Arapa koji su u proteklih dvadeset godina pohaali najbolje
britanske univerzitete. Nijedna se nije poklapala. A rekli su mu da
se u bazi podataka NSA ne nalazi ni ime Omar Hadri. Ko god da je,
Hadri je dosad prolazio nezapaeno. to ga je inilo veoma
opasnim.
Vels je potajno kljuao od besa zato to je zaglavio u ovom
istilitu. Nijednom nije ni pomenuo ni proverio imejl koji mu je
Hadri otvorio. Pribojavao se da e Agencija, ukoliko se ispostavi da
je Hadri poslao poruku, odmah pokuati da mu postavi zamku. A
to nee upaliti. Hadri nije verovao Velsu; inae ne bi bio toliko
suzdran u pogledu svojih namera. Tako da Velsu nije ostajalo
nita drugo nego da pridobije njegovo poverenje, mada nije eleo ni
da nagaa ta bi morao da uini u tu svrhu. A sledei napad
kakav god on bio Hadri je bez sumnje isplanirao tako da
funkcionie i bez njegovog uea. itava Hadrijeva mrea mora da
padne istovremeno, a to moe da se postigne iskljuivo pomou

nekog ubaenog u nju. Da bi pobedio Hadrija, Vels je iziskivao

odreeni manevarski prostor, ba ono to nije imao.
Ekslijeva i afer nisu mnogo priali Velsu ni o istrazi napada u
Los Anelesu, ali za tim i nije bilo potrebe. U Tajmsu i Postu
moglo se proitati da istraga tapka u mestu. Anonimni agenti FBIja zatrpavali su novine izjavama o tekoama pri reavanju zloina
iji se poinioci ne mogu identifikovati, a kamoli ispitati. Na CNNu i Foksu deurni brbljivci optuivali su FBI i Agenciju za
neuspeh u spreavanju napada i raspravljali se oko toga da li oni
predstavljaju nagovetaj novog talasa terorizma ili usamljen sluaj.
Pa ipak, nakon nedelju dana potresenosti i spontanog odavanja
poasti rtvama, inilo se da najvei deo ljudi pogotovo onih koji
nisu iveli na jugu Kalifornije napade ve poinje da preputa
zaboravu.
Srean sam to se nije desilo i neto gore od ovoga, stajalo je u
neijem lanku u Tajmsu. To je neka vrsta cene koju plaamo za
to to smo Amerikanci. Taj tip ne bi bio tako ohol da zna pravo
stanje stvari unutar CIA i ostalih agencija koje bi trebalo da ga
tite, pomislio je Vels. Trule, birokratija, nedelotvornost... Ti
napadi nisu bili neumitni. M ogli su se spreiti. A on, umesto da
pomae u tome, ami besposlen u sigurnoj kui samo zato to nije
hteo da se uvlai Dat u.
Nakon dve besplodne nedelje reio je da utekne. To moda i
jeste bio pogrean korak, ali ta je drugo mogao? ta e biti ako mu
se Hadri ve javio i ako svakog asa treba da usledi nov nap ad?

***
Bila je sredina aprila i trenjin cvet je bujao po celom Vaingtonu.
Pljuskovi praeni grmljavinom ve su se obruavali na grad,
nagovetavajui dolaz ak vrelog let a. Ipak, tog petka uvee vladala je
neuobiajena hladnoa. Vels je navukao jaknu, izaao iz kue i
krenuo na zapad, prema Kapitolu. U papirnoj kesi nosio je eki i
odvija, kupljene prethodnog dana. Crni ford, parkiran pred
treom kuom niz ulicu, krenuo je za njim, kao i pri svakom
izlasku. Na sledeoj raskrsnici pridru io mu se jo jedan crni ford.
Otkad ga je afer smestio u sigurnu kuu, Vels se svake noi
etao po kraju i bio je uveren da se nadzor svodi na ta dva
automobila nije bilo peaka, stvarno zamaskiranih kola, ni
snajpera ni osmatraa. Skoro da je bio uvreen. Kao da nisu znali ili
marili s kojom lakoom moe da ih se otarasi. U maloj prodavnici u
Ulici A kup io je koka-kolu i krenuo kui, s fordovima za pet ama.
Bliilo se deset sati. Vels se smestio na trem i ekao da naie
pogodan taksi. Krajnji jug Kapitol hila jo nije bio do kraja
pretvoren iz sirotinjskog u kraj nastanjen srednjom klasom;
povremeno bi spazio ljude s psima u etnji, ali ulice su uglavnom
bile puste. Pijuckao je koka-kolu i smeio se ekipi za nadzor iz
forda, odupirui se porivu da im mahne. Oseao se kao klinac koji
stoji na vrhu skakaonice i sprema se na prvi letnji skok u vodu.
***

Naie taksi sa zatamnjenim prozorima. Savreno. Vels ga zaustavi.

M ogu li da sednem nap red?
Voza, crnac star pedesetak godina, odmeri ga. Na radiju je bio
prenos utakmice izmeu Red soksa i Oriolsa; upravo je otpoeo
jedanaesti ciklus. Naravno. Pripazi na eir. Na seditu se
nalaz io sme eir.
Vels ue.
Kuda idemo?
Ist kap, Bening roud.
Nema anse. Ist kap, s druge strane reke Enakostije, tri
kilometra istono, jedan je od najsiromanijih delova grada, gotovo
u celosti sastavljen od socijalnih stanova. Taksisti ni u po bela
dana nisu voleli da voz e tamo.
Vels mu gurnu dvadeset icu. Bie jo ovoga.
Tip ga sumnjiavo pogleda. Tra i krek?
Ne.
Ne misli da u ti pomoi.
Ne tra im drogu, kunem se.
Kurve?
Ni kurve.
Krenue.
Kako se zove? upit a Vels.
Volt er.
Vels se nehotino zasmeja; kratko, otro krkljanje izlete mu iz
grla.
Smeno ti je moje ime?

 Nedavno sam upoznao jo jednog Voltera. Ni on mi nije

verovao.
Nisu ti ba sve na broju, zna?
Na radiju udara Oriolsa istra do druge baze. Vie voli
Oriolse nego Neenelse?
Navijam za njih predugo da bih sad neto menjao. Ti?
M oram priznati da navijam za Red sokse. Ali volim dodatne
cikluse, ko god da igra.
Bolje i za njih nego za Jenk ije.
Obili su stadion Robert F. Kenedi i popeli se na vijadukt koji
vodi preko Enakostije i prometnog auto-puta 295, paralelnog s
rekom. Fordovi su ih sledili. Vels je sa zadovoljstvom primetio da
je saobraaj u Ist kap u gust u oba smera.
Zna da nas prat e?
Vels mu dodade jo jednu dvadeseticu. Dvoja kola. Prijatelji.
M alo se igramo.
Igrat e?
Igra se zove otarasi se prat ioca.
Neu da uestvujem u toj zajebanciji.
ta ka e na stotku?
Volter rairi jaknu kako bi mu pokazao iskrzani pitolj.
Poinje da mi ide na ivce.
Vels zavrt e glavom. Dve stotke. To je sve to imam.
Sioe s vijadukta i krenue uzbrdo. Volter prodorno pogleda
Velsa. ovee... gde ba u moj taksi da upadne? Zavrte
glavom. Nisi pajkan.

 Odmah u izai ako hoe.

Volter napui usne. inilo se da u mislima baca novi. A onda
klimnu glavom. Stotka e bit i dosta. ta sad?
Poz naje li dobro Ist kap?
Bolje nego ti, rekao bih. Odrastao sam ovde.
Polako su se pribliavali semaforu na raskrsnici Beninga i Ist
kapitola. Iza nje put je ponovo kretao uzbrdo, u najgora sirotinjska
naselja u gradu. Zarastao park, prava uma usred grada, s desne
strane zlokobno se nadvijao nad putem, kao ruan san. Ovde su
zmajevi.12
Dobro. Dri se Ist kapitola. Brzo izleti sa semafora. Kad
stignemo na uzviicu, pronai prazan prostor izmeu kola u koji
oni ne mogu da se uvale. Mora biti siguran u to. Skreni ulevo, kroz
suprotnu traku, i kad im budemo van vidokruga, ja u iskoiti. Sve
bi trebalo da bude gotovo za tri sekunde. Kad izletim, zatvori vrata
i nastavi dalje. Ako te pronau, pusti da te zaustave, ali nemoj da
im olakava.
Iskoie.
Nita mi nee bit i.
ekali su na semaforu, od fordova ih je delilo nekoliko kola. Vels
uze odvija, zavue ga pod narukvicu i uvrnu. Plastika se zategnu i
pop usti. Vie nema povratka na staro.
ta je sad pa to? upit a Volt er.
Ima jedna pesma. Tamo negde iz devedesetih, nisam ba
siguran ree Vels, vie samom sebi nego Volteru. Vreme je sva
srea koju treba.

Volt er ljut it o zavrt e glavom. Samo mi daj tu stotku, ovee.

Vels mu je dade. Upali se zeleno. Krenue.
***
Vels izlete iz taksija, s papirnom kesom u ruci. Lako se doeka na
rame, napravi kolut, hitro se pridie na kolena i uuri iza
izanalog crnog dipa iroki. Taksi odjezdi. Vels vide da je Volter
ve zatvorio vrata. Projurie i fordovi, s upaljenim rotacijama ali
bez sirena. I oni iez oe.
iroki e biti dobar. Nema alarma. Vels ekiem zamahnu na
suvozaev prozor i on se sasu uz zadovoljavajue krckanje. Udari
jo jednom kako bi proirio rupu, zavue se kroz nju i otkljua
suvozaka vrata. Optra dip i ue pa odvijaem razvali masku
upravljakog stuba i poveza dve ice. M otor se upali pri drugom
pokuaju. Vels pogleda niz put. Ni traga od fordova. Krenu.
***
Ekslijevu je pozvao na kuni broj, iz govornice na Aveniji
M asausets. Halo ree ona posle drugog zvona. Glas joj je bio
tih i pomalo puaki hrapav; pre njegovog odlaska je puila, ali
dosad je sigurno prekinula. Prooe ga prijatni marci.
Ja sam.
Done?
Za pet minuta sam pred tvojim ulazom ree i spusti

slualicu. Pogreio je nazvavi je. Ve je trebalo da bude na putu za

Njujork. Tamo e se otarasiti dipa, uzeti skriveni novac i pronai
autobus koji e ga odvesti do Atlante bez svraanja u Vaington.
Znao je da ona moe da ga zaustavi telefonskim pozivom od deset
sekundi. Ipak, morao je da se oprosti s njom. eleo je da veruje da
na svet u postoji bar jedna osoba u koju mo e da se pouzda.
***
Ekslijeva dojuri do dip a. Vels hit ro otvori vrat a i isp ru i ruku.
Pripazi na staklo. Pokuao je da ga smete na pod, ali na
seditu je ostalo jo krhotina. Iznenadio se to je vidi u suknji do
kolena. Trebalo bi da ih ee oblai, pomisli. To bi ak i talibani
odobrili. Pa dobro, mo da i ne bi.
Ona oisti sru i oprezno se smesti na sedite. Vels krenu
Trinaestom ulicom ka severu.
Kola si ukrao?
Pozajmio. Podie saobraajnu dozvolu dipa. ini mi se da
dugujem nekoliko zelembaa Eliz abet Douns.
Kuda idemo?
Ne idemo nikuda. Samo sam hteo da te nakratko vidim.
Kuda ti ide?
Daleko.
Done...
***

I u tom trenu joj se upali sijalica. Sve ovo je aferovo maslo, ba

kao to je njegovo maslo bio i Velsov davnanji odlazak u logore.
afer je znao da e Dato, iz gluposti ili iz inata, sasei svaki Velsov
pokuaj da neto uini. Stoga je afer preuzeo odgovornost za
njega i pustio ga da se pee na tihoj vatri dok na kraju nije
poverovao da mu ne ostaje nita sem bekstva. Zato Velsu nisu
rekli da je proao na poligrafskom ispitivanju, zato su bili
suzdrani prema njemu, zato ga je afer smestio u sigurnu kuu, a
ne na neko bezbednije mesto. Nije bilo drugog naina da se Velsu
omogui beg.
To je ba rizino ote joj se. A ta ako Dato pozove svoje
kerove? Ipak, to se nee dogoditi. On Velsa ne smatra opasnim i sa
zadovoljstvom e pustiti afera da se koprca zbog gubitka svog
dragocenog ljubimca.
Znam ta radim ree Vels.
Zna li, Done?, upit a se Ekslijeva. Spusti mu ruku na miicu.
***
Na njen dodir Velsu doe da se zaustavi i uzme je tu, na ulici. Nek
susedi slobodno gledaju. Nek slobodno zovu pandure. Pa e Lengli
plat it i kauciju, pomisli. Ona povue ruku.
Done? Neto me kopka.
Da?
Zato si iao da vidi Heder?

 Nisam eleo da vidim nju, nego Evana.

Tiina. Vels nije bio siguran da li je dobro razumeo pitanje: voli
li je jo? A onda mu je ponovo spustila ruku na miicu i on shvati
da je bio u pravu.
Ispriaj mi priu ree joj. Ne bi li skrenuo misli. Ne bi li jo
malo uivao u njenom glasu pre no to nestane.
Kakvu priu?
Kakvu god. Nije bitno. Neto lino.
***
Nije znala ta da mu kae. ivot joj se svodio na posao. Da mu
ispria kako se pri poslednjem susretu sin izdrao na nju i rekao da
vie voli Rendija? Kako joj je radio u spavaoj sobi nameten na
sportsku stanicu, ne zato to je zanimaju Neenelsi, nego kako bi
bila sigurna da e zauti muki glas ako se probudi u tri ujutro i
ukljui ga?
Hoe priu? ree. Dobro. I pre no to stie da se ugrize
za jezik, izgovori: Dakle, no u kojoj sam izgubila nevinost. Bilo
mi je petnaest...
Petnaest? Zvui iznenaeno, pomisli ona. Vels nije znao u
ta se uvalio. A ni ona nije bila sigurna da zna. To nikad nije
isp riala nijednom mukarcu, pa ak ni svom mu u.
eli li da nastavim? Ona je elela.
M olim te. Glas mu je ponovo postao stalo en.
Elem, bilo mi je petnaest godina. Bili su to crni dani za moju

porodicu. Otac mi je oduvek bio pijanac, ali otprilike tad se ba

otisnuo u provaliju. Od dna ga je delilo jo pet godina, ali mi smo
ve videli kako e zavriti. A moj brat Deni, bruco, upravo je bio
izbaen sa Kalifornijskog univerziteta. Priinjavalo mu se da uje
glasove pa je cimera udario u glavu flaom tabasko sosa.
Tabasko sosa?
Ekslijeva se zasmeja, sa zadrkom. Znam da zvui smeno, ali
to nije bila flaica kakve dre po restoranima, ve prava flaa,
dovoljno velika da napravi tetu. Optuili su ga za pokuaj
nanoenja tekih telesnih povreda. Zaglavio bi u zatvoru da nismo
usp eli da ubedimo sudiju kako je iz ofreniar. to je i bio.
Uopte nisam znao da si imala brat a, Deni.
Dve-tri godine nakon toga se ubio. Ne priam o tome.
Vels uspori i spusti joj ruku na rame. Ekslijeva.
Zna, to uini dosta njih. izofreniara. Pokleknu pod silnim
tegobama. Otrese mu ruku s ramena. I dalje su se vozili
Trinaestom ka severu. Zgrade su se pretvorile u jednospratnice,
nerasp oz nat ljive u mraku.
Uskoro e morati da me vrati ree ona. Zvae me na
mobilni da mi prijave da si pobegao i postae ljubopitljivi ako se ne
javim. Dakle, hoe li da uje ostat ak prie ili ne?
Jo eli da mi je isp ria?
Za divno udo, elim. Nije znala zato, ili moda jeste. Zato
to e, kad mu je ispria, to biti njegova pria. Bie to dar koji jo
nikom nije dala, intimniji od bilo kog drugog, na svoj nain.
Dakle, petnaest mi je godina, beim iz kole, duvam travu, divljam.

Oblaim se u crno. Sve u paketu. Zna ve kako je, brat mi je

ludak, otac pijandura, a ja nimalo ne ljivim majku koja daje sve od
sebe. I, dve-tri nedelje pred roendan, odluim da nipoto, ali ba
nipoto, neu dopustiti da doekam esnaestu kao devica. Straan
plan, ta ka e, Done?
Blago tvom deku.
M a ne. Tad nisam imala deka. Niti sam elela nekog
srednjokolca. elela sam mukarca. Nekog ko bi me tucao. Nisam
imala pojma ta bi to trebalo da znai, ali moje nove drugarice, s
kojima sam beala s asova, stalno su priale o tipovima koji ih
tucaju, stvarno tucaju. Znala sam da su to dobrim delom gole
baljezgarije, ali bilo je tu i istine. Elem, nekih sedam dana pre mog
roendana, Dodi, dve godine starija i najljubaz nija od njih, rekla mi
je da ide na urku u Ouklend, s druge strane zaliva, s nekim
tipovima s koleda. Pozvala je i mene. M eutim, sutradan mi je
kazala da ona ne moe da ide, ali sam je naterala da mi d adresu. I
tako sam majci ispriala da idem na neki koncert seam se da sam
bila tako srena to sam je obrlatila, nju, moju jadnu majku
skockala se i otila.
Vels uspori. Jesam li gad to pokuavam da zamislim kako si
izgledala?
Izgledala sam dobro. M islim, sad, kad sam matora i ofucana,
mogu to da kaem. Bila sam seksi. A obukla sam mini-suknjicu i
one izme... Da majci glava nije bila puna briga, nikad me ne bi
pustila da takva izaem iz kue.
Ti nisi stara, Deni.

 Ba si sladak. Pa, kako god, do Ouklenda sam se odvezla

vozom; jo nisam imala dovoljno godina za vozaku, razume.
Zatim sam peice tumarala po nekakvom bednom naselju; to se
deavalo pre no to je svaki kvadratni metar u podruju zaliva
skoio na milion dolara. Taman je poela da me drma nervoza kad
sam nabasala na bunu, neobuzdanu veliku urku u oronuloj
kuerini. Bilo je tu neto studenata, a i postdiplomaca s Berklija,
svratili su neki tipovi iz kraja, pa ak i nekolicina bajkera, jer takav
je bio Ouklend u to doba. Ako pravi urku, bolje ti je da pozove
metane. Devojke su bile malo mlae, ali i one su dogurale bar do
koleda. Doepala sam se piva, povukla koji dim iz preko metra
dugake lule to je kruila i zapoela potragu za Gospodinom
Pravim.
Deni...
Sad je prekasno. Pusti me da zavrim. Znala je da mora da
mu ispria sve. Ne bi li ga izazvala, popalila, ni sama nije bila
sigurna zato. Tad sam ugledala plavuana. Izgledao je kao neki
surfer, visok, sladak. Nije bio neki grubijan. Dvadeset jedna-dve
godine. Uputila sam se prema njemu, ali pre no to sam stigla, tip u
crnoj majici me je epao za miicu. Imao je tetovae po rukama.
Priljubio me je uza se i pitao da li elim pivo ili moda neto jae.
Gotovo mi je zavukao jezik u grlo dok je to govorio. M eutim, ja
sam ga otkaila i nastavila prema surferu.
Izgleda da sam mu se svidela, trebalo mi je samo pola sata da
ga odvuem u sobu na spratu. Bacili smo se na posao, tip je bio
dobar i ukruen, a onda sam izvalila neku glupost, neto kao:

Gurni mi ga, pastuve. On me je pogledao i kazao: ta to ree?

A zatim me je ponovo pogledao, upitao: Nego, koliko ti ima
godina?, i odjednom dao vetra petama. Jo je vie ubrzao kad sam
rekla: Ali ja stvarno elim da me tuca. Hou da izgubim
nevinost.
I, na kraju isp ade da je nisi izgubila te noi.
Pusti devojku da zavri, Done. Dakle, vratila sam se u
priz emlje i pronala Gospodina Tet oviranog. Rekla sam mu: ta b
s onim piem? I deset minuta kasnije tucao me je na bilijarskom
stolu u podrumu. Uradili smo to na pekiru, poto ga je kod moje
nevinosti najvie brinulo da ne iskrvarim po oji, jer je poznavao
momke koji su iznajmili kuu. Sve je trajalo nekih pet minuta, ali je
delovalo kao itava venost. Sreom pa sam jo bila pomalo vlana
posle surfera, inae bi me ba bolelo.
Deni...
I to je najbolje od svega, kad je zavrio, a ja zakrvavila ceo
pekir, hitnuo je kondom kraj mene, navukao pant alone, okrenuo se
i otiao bez rei.
***
Vels zaustavi dip uz ivinjak. Zarominjala je kiica, vetrobran se
zamaglio, a uline svetiljke dobile oreole. Kola su polako krstarila
ulicama. Vozili su ih mukarci i ene koji su radili po trnim
centrima, bolnicama, kancelarijama i iveli pristojne mirne ivote.
Ljudi koje nikad nee upoz nat i.

Zato, Deni, gotovo mu izlete iz usta. to ti je to trebalo? Ipak,

nekako se suzdra. Uradila je to zato to je htela i ispriala mu je
zato to je htela, a ko je on da joj sudi. Zanimanje koje je izabrao
nije ga inilo preterano merodavnim kad je re o moralu. I, da li ti
je bilo drago to si to uinila? konano izusti.
Ona se promekolji u seditu i primae mu se. Vels shvati da je
postavio pravo pitanje. Jeste. M ada nikad vie nisam uradila
tako neto. To je kao uzimanje LSD-a. M ala doza je i vie nego
dovoljna da te odvede daleko. Ali istina je da sam ja dala neto
njemu, pa ak i ako je mislio da to uzima. Uinila sam to onako
kako sam htela. M oda zvuim kao ludaa, ali stvarno sam se tako
oseala. I nikad vie nisam popriala s njim. Nisam ak ni saznala
kako se zove. M ada sam prilino sigurna da sam ga videla u
Berkliju posle nekoliko godina, kad sam se vratila s koleda.
Sreom, bila sam u kolima, pa sam samo nastavila dalje. Pa, dobio
si svoju priu, Done. Nadam se da e te grejati, kud god da
krene. Nasmeja se svojim dubokim, grlenim smehom.
***
Vels se zagleda u nju, skrenu pogled, pa ga ponovo vrati. M ogu li
neto da te pitam? konano izgovori, glasom tako tihim da ga je
jedva ula.
Nema vie pria.
Nisi se pojavila one noi, uoi mog odlaska, zar ne?
Nisam, a znala sam da nee ni ti. Proerdali smo sve prilike. A

sad, ukoliko ne eli da provede jo vremena s Vinijem Datom,

trebalo bi da krene.
Deni. Denifer... Shvatila je ta hoe da je pita i pre no to
je stigao da to prevali preko jezika. M oda ak i pre no to je
uobliio misao.
Da, Done.
Da?
Verujem ti, Done. Naravno. ta misli zato sam ti maloas
isp riala sve ono? inilo se da Vels eli da ka e jo neto, ali ipak
to ne uini. Nagnu se prema njoj i Ekslijeva naas pomisli da e je
poljubiti. Ukoila se, niti mu se primicala niti odmicala, kao
hipnotisana, u isti mah preplavie je udnja, bes i strah. Ali
ponajvie udnja. I tad poljubac premosti sve godine i kilometre.
Ispoetka edan, ovlaan dodir usnama pree u vreo, soan
poljubac otvorenim ustima. Konano, ona nekako skupi volju i
otr e se.
Idi ree mu.
Sluaj. Zna li onaj park u Kenilvortu, Akvatik gardens? ree
on. Govorio je o malom nacionalnom parku na istonoj strani
Anakostije, u bliz ini mesta gde je ukrao dip.
U Ist kap u?
Ako mi bude potrebna, ostaviu ti poruku s reima kao po
loju. Nai e me tamo.
A ako ti bude pot reban meni?
Vels ne ree nita. Ona ga pomilova po obrazu, a on podie
bradu kao da prima blagoslov.

 Paz i se, Done.

utao je. Na kraju se nasmeja; zvuao je snudeno. Videemo
se.
Ekslijeva je izala. Na trenutak je oklevao i dao gas. Gledala je za
irokijem sve dok nije iezao, a ni tad nije prestala. Kao da je
mogla da ga vrati time to e ostati nepomina. Sve bi dala da moe
da bude u tom dip u.
Videemo se, Done.
M olim te.

DRUGI DEO
Vernici

6.
Bagdad, Irak
U bataljonskom sistemu veze eta A koristila je pozivni znak
Besan pas. Na primer: Besan pas est zove Bumastera est,
polazimo, prijem. Ostale ete 2. bataljona 7. konjikog puka,
oklopne jedinice to je pokrivala severozapad Bagdada, smislile su
pozivne znake koji odgovaraju njihovim slovima. eta B odazivala
se na Bumaster, a C se ustalila na Komandos, poto je neko
vreme upot rebljavala Krsta.
M eutim, niko iz ete A nije mogao da se doseti nekog estokog
imena koje bi poinjalo na A, sem Anarhist, a ono, ba kao i
Krsta, nije bilo nimalo prikladno. eta A nakratko se zvala
Avetinjski psi, ali to je zvualo glupo. Zatim su probali s
Avetinjski besni psi, to je bilo jo gore. Na kraju je Dimi
Dekson, kapetan ete A, digao ruke od podudaranja poetnih
slova i za pozivni znak odredio Besan pas. I specijalista Dej Si
Ramirez je mislio da je to dobro. Kad bi na radiju zauo:
Avetinjski besan pas est zove Avetinjskog besnog psa dva,
naisto bi poludeo.
Dej Si, u viseem seditu mitraljesca Deksonovog hamera,
obrisa znoj s lica. Nekad je mislio da je Teksas vreo, ali ova iraka
leta su pria za sebe. Sunce je gotovo zalo a i dalje je bilo
etrdesetak stepeni. Pancir mu nije bio od pomoi. Pio je etiri litra

vode dnevno i uopte nije morao da mokri, poto je iznojavao

svaku kap. Iako se prederavao, za devet meseci je izgubio isto
toliko kila. Bagdadska dijeta. Uniforma je landarala oko njegove
met ar i osamdeset visoke figure.
Ne hrane te? pitala ga je majka kad je u julu doao kui, u El
Paso, na dvonedeljno odsustvo. Izgladnjuju te kako bi utedeli
pare, je l to? Rekao joj je da je klopa dobra, ali ona mu nije
verovala. Jedva ju je odgovorio da ne pie predsedniku. Shvatao je.
M orala je da se usredsredi na neku sitnicu, poput hrane, kako bi
skrenula misli s pravih nevolja. M ada, moe biti da je u pitanju to
da je ona prava meksika mama, koja samo trai izgovor da ga
nakljuka eniladama.
Kako god, uskoro e ponovo biti s njom i svojom devojkom. Jo
koji mesec i nikad vie nee morati da gleda ovo mesto... bar ne do
sledee smene. Ovo mu je bio prvi dolazak u Irak, ali dosta tipova
iz bataljona ovde su bili ve drugi put. Kao i veina vojnika, i Dej
Si je smat rao da e ovaj rat pot rajat i, ta god polit iari priali.
Bliilo se pola osam. Na polazak su ekali sat vremena. Dej Si
je poeo da se dosauje. Uobiajena lana uzbuna. Na svaka etiri
planirana prepada izvodili su samo jedan. U koliko se kladi da je
naredba povuena? doviknu dole desetaru M ajku Vosu, vozau.
Vos samo odmahnu glavom.
I tad vide da im prilazi kapetan Dekson. Iz njegovog
uurbanog, dugakog koraka zakljui da e noas ipak ii nap olje.
***

Hamer se dokotrlja do pet centimetara debele eline kapije koja je

predstavljala glavni ulaz u logor Grefajt. Dej Si povue pancir
nadole dok mu se ne zategnu na ramenima i izvue pitolj iz
futrole na butini. istio ga je jue, ali ipak ponovo proveri
zatvara, kao i pre svakog izlaska iz baze. M etal glatko kliznu
unatrag. Odlino. Ubaci metak u cev i vrati pitolj u futrolu. Ne bi
se moglo rei da je oekivao da e mu trebati duga devetka. Ona je
deja igraka u poreenju s mitraljezima kalibra 12,7 na krovovima
hamera, a kamoli s automatskim topovima bredlija ili topovima
tenkova od 120 mm. Kad bi se neko probio kroz sve to, on bi se
naao do gue u govnima, imao pitolj ili nemao. Ipak, dodatna
vat rena mo ne mo e da kodi.
Prooe kroz kapiju i Si Dej pod sobom po stoti put zau
lave iz refrena pesme Ko je pustio pse:
Ko je pustio pse
Av-av-av-av
Jasno, ta pesma je besnim psima sluila kao bojni pokli;
putali su je pri svakom izlasku iz baz e. Dej Si je pokuavao da se
priseti kad je snimljena. Kad je bio u osmom razredu? Prvom
srednje? Pre e biti u prvom srednje. Uglovi usana nabrae mu se u
smeak. Ta glupava pesma donosila im je sreu. Niko od besnih
pasa nije poginuo u Bagdadu. Druge ete iz njihovog bataljona
nisu bile te sree. Hamer bumastera raznet je u eksploziji

automobila-bombe, a porunika Polija iz komandosa pogodio je

snajperista koji je nestao bez traga. Prokleti snajperista. M oda e
besni psi noas dobit i priliku da ga srede.
Hamer je provijugao izmeu bet onskih zap reka to su tit ile ulaz
i jurnuo niz iroku aveniju zapadno od bagdadskog zoolokog vrta.
Dej Si se usredsredio na pusto zemljite razruenog zoolokog
vrta, savreno skrovite za tipa s raketnim bacaem. Na
sopstvenoj koi je iskusio da u zasedu moe da upadne bilo gde i
bilo kad.
Dej Si je bio mitraljezac. Ortaci su mu govorili da mu je zapao
najgori posao u vojsci: sedenje u kaievima u otvoru na krovu
hamera i rukovanje mitraljezom koji se obre itavih trista ezdeset
stepeni. Po vrelim danima, to znai svakodnevno, pekao se na
suncu. Kad su se vozili auto-putevima, gutao je prainu i izduvne
gasove i po povratku u bazu iskaljavao grudvice crnog lajma. A
mitraljesci imaju najvei koeficijent stiskanja. Ono, kad stisnete
mar pokuavajui da potisnete strah. Tenkovi i bredliji opremljeni
su debelim elinim oklopima. ak i hameri poseduju eline ploe
i vrsta stakla, otporna na metke. Dej Si je imao samo lem i
pancirni prsluk, koji nisu bili od velike pomoi pri napadu runim
bacaem.
Ipak, voleo je svoj posao. Nije eleo da bude zaglavljen u tenku.
Odozgo je mogao da uoi zasede i bombe. M orao je da se uva
mnogih stvari, ali ipak nije postao lak na obarau. M itraljezac iz
ete C ustrelio je dete koje je dralo pitolj-igraku. Dej Si se
samom sebi zakleo da nikad nee dopustiti da naini takvu greku.

Znao je kako da odbije gomilu bez ijednog ispaljenog metka i da

razlikuje teki tutanj minobacaa od smrtonosnog siktanja runog
bacaa. ak su i oficiri prokljuvili da je on najbolji mitraljezac u
eti, a moda i u celom bataljonu. Zbog toga se uvek vozio s
kap et anom Deksonom.
Hamer skrenu ulevo, u Santa Fe, glavnu aveniju u pravcu istok
zapad u centru Bagdada. Iraani je, naravno, nisu tako nazivali. Oni
su imali sopstveno ime za nju, M uhamedova avenija, ili tako
neto. Dej Si nije bio sasvim siguran. Nijedan vojnik nije govorio
arapski, pa je bataljonu bilo zgodnije da preimenuje ulice po
amerikim gradovima.
Vozili su ka zapadu; Dej Si je mirkao posmatrajui zalazak
sunca i alio to nije stekao vie znanja o Iraku. Salim, prevodilac
kapetana Deksona, tinejder kog su besni psi zvali Hari, jer je
nosio male okrugle naoare kao i Hari Poter, nauio ga je nekoliko
rei na arapskom. Rekao mu je da abu znai otac, um majka.
Znao je da broji do deset: vahed, etnan, talata... Salim mu je otkrio
da re hadi koju su Dej Si i svi drugi vojnici koristili da opiu
sve to ima veze s Irakom nije tek neka bezvezna re. Njom se
oznaavao onaj koji je iao na hadiluk, hodoae u M eku, to je
ovim tip ovima va no.
I pored svega, Dej Si je najvei deo vremena imao oseaj da se
nalazi na M esecu. Nije shvatao ovo mesto. Zato mukarci nose te
dugake ogrtae to izgledaju poput haljina? to se dre za ruke? I
ta se deava sa enama? Ulazio je u irake kue s kapetanom
Deksonom; nije bilo ni traga ni glasa od ena, kao da ne postoje.

Jednom su ih posluile ajem, ali obino su se krile u unutranjosti

kue. Sad, nije da je pokuavao da ih pronae. Stariji vodnik
Holden, ovek s najviim podoficirskim inom u bataljonu, jasno
im je stavio do znanja: ne gledajte ene, ne razgovarajte sa enama i
nikad, ali nikad, ne dodirujt e ene.
U svakom sluaju, Iraani su bili gostoljubivi ljudi. ak i oni koji
jedva da su imali nametaj u kui, pobrinuli bi se da kapetana
Deksona ponude ajem ili koka-kolom kad bi im doao u posetu.
Ipak, ovek nije mogao imati mnogo poverenja u njih. Jednom
prilikom Dej Si je gledao kako kapetan gubi ivce nakon
dugotrajnog sastanka s mesnim eikom. Samo budite iskreni sa
mnom. Kaite mi istinu rekao je Dekson. Kad mu je Salim to
preveo, eik se bez zazora nasmejao. Istinu? rekao je. Istinu
uvam za Alaha.
***
Hamer stade, poto su se automobili ispred njega zaglavili na
krunom toku. Svi su eleli da stignu kuama pre mraka, kad je
vlast nad ulicama prelazila u ruke gerilaca i otmiara, ajkula koje su
krstarile u crnim BM V-ima sa zatamnjenim staklima. Dej Si
opsova kad ispred sebe ugleda kako stari mercedes kamion bljuje
naftne gasove. M rzeo je zastoje. Svako je mogao da zapuca na njih.
A nije podnosio ni sumrake, kad senke pruaju zaklone a jo je
suvie svet lo za njegov noni viz ir.
Nad gradom se zaori poziv na veernju molitvu, iz zvunika

potee sablasno pojanje za koje je znao da e mu uvek odjekivati u

glavi, ma koliko daleko bio. Zvuk Bagdada.
M alice je spustio cev mitraljeza i posmatrao ljude na
trotoarima u potrazi za odsjajem metala ispod neijeg ogrtaa.
Hamer se trznu unapred pa ponovo stade. Hajde, krei vie
doviknu Vosu.
Hoe li ti da voz i? dreknu Vos.
Ne pada mi na pamet.
Onda zaep i gubicu.
Dok su mileli ulicom, Dej Si se pitao ta se to zbilo s ovom
zemljom. Svako je mogao da vidi da je nekad bila bogata. Baza im
se nalazila u jednoj od mnogobrojnih Sadamovih palata, ogromnoj
graevini s tri sprata visokim predvorjem, mermernim podovima i
zlatnim zidovima. Bagdadski aerodrom izgleda novije nego onaj u
El Pasu. Auto-put prema onoj vukojebini od Falude ima est
traka i dobar je koliko i svaki meudravni auto-put u SAD. U
Bagdadu ima dvadesetospratnih hotela i velikih damija s
predivnim plavim kupolama. Dej Si je video ak i pranjave i
ispucale reklame za Er Frans i Japan erlajnz. Stranci su nekad
eleli da dou ovamo; Iraani su imali dovoljno novca da odu.
Ali ne vie. Dolo je do potpunog rasula, zemlja je iz dana u dan
lagano odumirala. Ljudi povijenih ramena i gnevnih lica polako su
koraali ulicama. Nisu bili samo nesreni. Bili su beznadeni, kao
da se ivot pogoravao ve toliko dugo da vie nisu mogli ni da
sanjaju da e stvari jednog dana krenuti nabolje. Iz oiju im je
izbijalo ogorenje koje nije ostavljalo mesta pogrenom tumaenju.

U pojedinim patrolnim podrujima bataljona ulice je proimao

smrad kanalizacije i zapaljenog ubreta. Kad god bi se zaustavili,
bosonogi deaci bi moljakali za slatkie. Pre nekoliko meseci,
nakon eksplozije automobila-bombe, besni psi su se zatekli u
bolnici Kindi, u zapadnom Bagdadu. Sve je plivalo u krvi. U
operacionoj sali Dej Si je video kako muve zuje oko devojice s
raznesenim licem. Tog dana su zautali ak i tipovi koji se sprdaju
sa svim i svaim. Bagdad je bio siromaniji od Huareza, siromaniji
od svakog meksikog mesta koje je video. Nije shvatao. Ovi ljudi
imaju svu tu naft u, a opet ive kako ive.
Dej Si je bio svestan da previe razmilja. Njegovi saborci nisu
mnogo razbijali glavu: slai lovu, uvaj dupe i nadaj se da ti kod
kue devojka dri prekrtene noge. I bili su u pravu. Njegov posao
je bio da sauva svoj i ivote svojih besnih pasa. Nek hadije
same vode rauna o sebi. Ipak, s vremena na vreme, dok je posle
veere igrao domine u palati, poele bi da ga nagrizaju sumnje:
Kako je ovo mesto otilo u tri majine? Jesmo li mi krivi za to?
***
Dole, u hameru, kapetan Dejms Dekson M lai nadao se da e ga
poterati srea. Pre tri dana stigla je dojava od njihovog najboljeg
dounika, studenta po imenu Saleh, koji je eleo ameriku vizu
kako bi se pridruio roacima u Detroitu. Nijednom ih nije naveo
na pogrean trag. tavie, Dekson je brinuo da Saleh bataljonu
dotura previe informacija; kad bi njegovi drugovi shvatili da ih

cinkari, ne bi poiveo ni nekoliko sati. Ipak, smatrao je da je Saleh

bolje upoz nat s opasnostima kojima se izla e nego bilo ko drugi.
U svakom sluaju, ukoliko ovaj prepad izae na dobro, Saleh e
biti za korak blie Ejt majl roudu.13 Naime, on je tvrdio da
nekolicina 488-ica to u vojnom argonu oznaava veoma vane
mete te noi namerava da se sastane u berbernici u Gazaliji,
bagdadskom predgrau koje je postalo centar pokreta otpora.
Saleh nije znao njihova imena, ali se kleo da nije re o obinim
kriminalcima ili ulinim borcima. Rekao je da se meu njima nalazi i
jedan stranac, s nadimkom Dokt or, koji je upravo stigao u Irak.
Da je vojna obavetajna sluba potvrdila Salehovu priu, prepad
bi bio preputen Odredu 121, sastavljenom od specijalaca i
pripadnika CIA i zaduenom za najznaajnije mete u Iraku i
Avganistanu. M eutim, Doktor se nije nalazio ni u jednoj bazi
podataka, pa su specijalne snage, koje se nisu zamarale ni sa kim
nedostojnim njihove panje, zadatak prosledile niim nivoima. A
Dekson nije imao nita protiv. Besni psi su raspolagali s pet
tenkova, est bredlija i etiri oklopljena hamera; dovoljno vatrene
moi da se zauzme omanji grad. Nije oekivao da e mu hvatanje
nekolicine gerilaca zadati ikakve potekoe. Samo se nadao da e
biti vredno truda. Saleh ga dosad nije izneverio, ali za sve postoji
prvi put.
***
Dekson nije morao da brine. Doktor je bio Faruk Kan, debeljko

koji se pre pet meseci susreo s Donom Velsom u stanu u

Peavaru. M ada je poteno zaradio titulu kojom su ga oslovljavali,
Faruk nije bio doktor medicine. Bio je fiziar i trei roak Abdula
Kadira Kana, oveka koji je rukovodio programom razvoja
nuklearnog naoruanja u Pakistanu. I Faruk je bio uposlen na istom
zadatku, sve dok nije otputen zbog poseta islamabadskoj damiji,
iji je imam u prop ovedima poz ivao na ruenje pakistanske vlade.
Godinu dana kasnije Faruk je uspeo da se domogne Bin
Ladenovog brloga u Severozapadnoj provinciji. Tu mu je eik
ponudio visoko zvanje upravnika nuklearnih projekata, a Faruk
se odmah upustio u pokuaje da se doepa bombe iz pakistanskog
nuklearnog arsenala. Ipak, ispostavilo se da je taj zadatak
preteak, bez obzira na sve njegove stare veze. Pakistanski
generali su znali da bi, ukoliko Al Kaida aktivira pakistansku
atomsku bombu usred Njujorka, Sjedinjene Drave mogle da
odgovore bacanjem bombe na njihove vile u Islamabadu. Napad na
Delhi bio bi jo opasniji, poto bi neizbeno izazvao
sveobuhvatan nuklearni rat koji bi i Pakistan i Indiju sravnio sa
zemljom. Faruk je morao da bude oprez an.
Uprkos svemu, na kraju je uspeo da pronae trojicu
niepozicioniranih strunjaka naklonjenih Al Kaidi koji su uspeli
da prou vladine bezbednosne provere. Iako nisu mogli da
isporue pravu bombu, doturili su mu opremu koja se pokazala
veoma korisnom. Potom je pronaao Dimitrija Georgova,
nezaposlenog ruskog nuklearnog fiziara u potrazi za vrstom
valutom. Faruk i Dimitri sastali su se prvi put uz veliku dozu

opreza. Faruk, zato to se bojao zamke CIA, a Dimitri jer je

smat rao da mu je glavi najbolje mesto na ramenima. Ipak, obojica su
sa sastanka otili zadovoljni i nakon kraeg pregovaranja Dimitri je
pristao da ga snabde s dve olovom presvuene eline kutije
ispunjene upotrebljivim materijalom. Cena: 675.000 dolara. Ta
svota je predstavljala isuvie krupno ulaganje za Faruka, pa je
dogovor morao da odobri lino eik Bin Laden.
Al Kaida i dalje nije posedovala nita slino pravoj atomskoj
bombi, sposobnoj da sravni grad. M eutim, panika u
neprijateljskom taboru moe se prouzrokovati i bez nje.
Konvencionalna bomba s pridodatim radioaktivnim materijama
prljava bomba potpuno bi upropastila nevernike. Ljudi se
uasavaju radijacije. Ne mogu da je vide, namiriu ili osete, a ipak
moe da ih ubije ak i godinama posle izloenosti njenom dejstvu.
Oblast pogoena nekim radioaktivnim izotopima moe da ostane
zagaena decenijama, to je ini potpuno neupotrebljivom ak i ako
graevine ne budu sruene. Postavljena na pravom mestu recimo
u irem centru M enhetna prouzrokovala bi tetu merenu
milijardama dolara i smrt na hiljade afira. A za razliku od
nuklearnog oruja, prljavu bombu je lako napraviti. Najtee je
pronai radioaktivni materijal, ali Faruk je taj problem reio. Ve ga
je otposlao u Sjedinjene Drave, i to u koliini dovoljnoj za
najmanje jednu bombu.
A sad se nadao da e dobiti jo toga. Pre tri nedelje ovek po
imenu Omar Hadri Faruku je dao nov zadatak. U pustinji juno od
Falude, pod naputenom vojnom bazom, iraki seljani pronali su

tajnu podzemnu graevinu. Verovali su da se u njoj nalazi

radioakt ivni mat erijal. eleli su da ga predaju eiku Bin Ladenu.
I tako je Faruk krenuo na veoma opasan put na zapad, dug
preko tri hiljade kilometara. Iz Pakistana kroz Avganistan do
Irana, a odatle, preko planinskog pograninog podruja, u Irak.
Usput je morao da izbegava i nevernike vojnike u Avganistanu i
iransku tajnu policiju, koja nije blagonaklono gledala na Al Kaidu.
Dodue, mogao je i da odleti za Jordan, pa da se preveze do
Bagdada, ali poto se nalazio na ovako osetljivom zadatku, vie je
voleo da ne ostavlja tragove na spiskovima putnika. Sem toga,
carinicima ne bi lako mogao da opravda opremu koju je nosio sa
sobom.
Faruk je samog sebe opominjao da se previe ne uzbuuje. Ljudi
s kojima se noas sastaje su borci, a ne fiziari. Dosad nije video
nita sem mutnih fotografija ipki i elinih buradi, koje jesu
obeavale, ali nisu predstavljale nikakav dokaz. Ipak, nada je bila
jaa od njega. Kad bi se samo ispostavilo da su stvarno pronali
nov mat erijal... i to pred nosom Sjedinjenih Dr ava.
Amerikanci su budale, pomisli Faruk. Pre nekoliko decenija
Jevreji su razneli Sadamove atomske reaktore i upropastili iraka
nastojanja da razviju atomsku bombu. M aterijal koji e, ako bude
volja Alahova, noas videti trebalo bi da predstavlja ostatke tog
programa, ekshumirane iz svog pustinjskog groba. U najboljem
sluaju, to e biti nuklearno ubre, jod i cezijum, od kog se nikad ne
bi moglo nap ravit i nuklearno oruje. Nijedna vlada na svet u ne bi se
zamarala takvim stvarima. M eutim, one su sasvim odgovarale Al

Kaidinim potrebama. A da Sjedinjene Drave nisu okupirale Irak,

Al Kaida nikad ne bi dobila priliku da ih se dokopa, poto Sadam
nikad nije urovao s Bin Ladenom. On je bio bezboni avo,
najbeskorisniji od svih nevernih arapskih voa. Ali za njega su se
pobrinuli Amerikanci. I sad su vrata Iraka irom otvorena svetim
ratnicima Al Kaide.
Tako je, Amerikanci su budale. Rekli ste da napadate Irak jer je
pun terorista, pomisli Faruk. Pa, sad i jeste pun. udni su putevi
Alahovi.
***
Sunce je ve bilo zalo kad su besni psi stigli do
protiveksplozivnih betonskih zidina to su zapreavale ulaz u
policijsku stanicu u Hadri, izreetanu jednospratnicu obeleenu
odrpanom irakom zastavom. Na stanicu su izvrena tri
samoubilaka napada automobilom-bombom i policajci vie nisu
izlazili ak ni u patrole, a kamoli u hapenja. Ipak, nekolicina njih
jo je saraivala s 2. bataljonom 7. konjikog; Dekson nije mogao
da kae jesu li hrabri ili ludi. U svakom sluaju, poznavali su ulice
Gazalije daleko bolje nego to e on ikada moi. Nadao se da e
neko od njih noas poi s njim.
Dekson dugim, urnim koracima prie glavnom ulazu stanice,
gde je s cigaretom u ruci stajao potpukovnik Haif Fahd. Obojica se
potapae po grudima, a zatim se i rukovae. Fahd je bio jedini
policajac iz Hadre kom je Dekson stvarno verovao. Selam

alejk um ree Dekson.

Alejk um selam odgovori Fahd.
uli ste da dolaz imo?
Nam.
Deksona to nije iznenadilo. Njegove tenkove pokretali su
ogromni motori, preinaene mlazne turbine, koje su davno najavile
njihov dolazak. Buka im je predstavljala najveu taktiku slabost.
M eut im, Dekson se nadao da e noas taj nedostat ak pret vorit i u
prednost.
Cigaret u? ree Fahd nudei ga svojom paklicom.
Danhil? Otmeno, nema ta, pukovnie. Dekson istrese
cigaret u na dlan.
Dobio sam poviicu ree Fahd i nasmeja se.
Dekson pripali i sa zahvalnou povue dim. M ada nije puio.
Bar ne pre no to je stigao ovamo. Znate da e vas ovo ubiti
ree Fahdu.
Ako ga ne preduhit ri neto drugo, kap et ane.
Dekson se divio Fahdovoj smirenosti. I samo pojavljivanje s
Amerikancem predstavljalo je za irakog policajca ispoljavanje
vrhunske hrabrosti. A opet, Fahd nikad nije izgledao umorno ili
napeto, a kamoli uplaeno. Izaoe na ulicu, van dometa
radoz nalih uiju iz stanice.
Neto smerat e noas? upit a Fahd.
Da. Prep ad.
Koliko ljudi vam treba?
Koliko god, samo da to budu oni kojima potp uno verujet e.

Fahd klimnu. Pet orici... ne, et vorici. Ehab je danas kod kue.
Samo et vorici? Na du nosti je bilo pedeset policajaca.
Da.
Tako loe stoje stvari, ha?
ak i gore, kapetane. Fahd mu prui paklicu. Uzmite jo
jedan danhil. Sad u ih skup it i.
***
Fahd se vrat io za deset ak minut a, praen et voricom ljudi.
Kad hoete, kapetane. Iraki izraz sa znaenjem: spremni
smo kad i vi.
Dekson pogleda na sat. Dvadeset do devet. Saleh mu je rekao
da bi sastanak trebalo da otpone u devet i potraje sat vremena.
No, uz to ga je upozorio da gerilci esto znaju da zakasne. A
Dekson se nije usuivao da berbernicu stavi pod prismotru lako
bi se uoilo bilo kakvo ameriko prisustvo. Odluio je da udari u
petnaest do deset i da se nada najboljem.
Saekaemo jo malo. Gde vam je pancir, pukovnie?
Nemam ga.
Pa dali smo vam ih dovoljno za svakog policajca u Hadri.
Dekson nije ni pokuao da sakrije razoaranje.
Fahdove usne razvukoe se u sumoran osmeh. Dozvolite mi da
vam ispriam jednu priu. Pripali novu cigaretu. Nee potrajati
du e od ovog danhila.
Svakako.

 M oj otac je imao prodavnicu u Sadr sitiju. Vi, jasno, znate za

Sadr.
Jasno. Sadr je ogromno sirotinjsko naselje u severoistonom
Bagdadu, s druge strane Tigra, doz laboga bedno mesto.
Nismo bili imuni. Niko nije imuan u Sadru. Ali iveli smo
prilino dobro ree Fahd. Duboko udahnu dim cigarete.
Naalost, moj otac M uhamed voleo je da zbija ale. Katkad i na
Sadamov raun. Osamdeset sedme u radnju mu je upao
M uhabarat. Sadamova tajna policija. I njega i mog brata Sadika
odveli su u Abu Graib. Ostalo mo et e da pretp ostavit e.
Jeste li ih ikad vie videli?
Sadik je pre iveo, jo neko vreme. Umro je posle dve godine.
Je li vam rekao ta se dogodilo?
Nije govorio nita kad su ga pustili.
Nije govorio nita o onom ta se deavalo?
Nije govorio ama ba nita. Fahd pokaza na svoja usta.
Vie nije imao jez ik.
Dok je smiljao ta bi mogao da kae, Dekson oseti kako mu se
jez ik uvija u ustima.
ao mi je.
M ora da su naili na nekog ba gadnog agenta M uhabarata
ree Fahd. Oeve ale nisu bile bogz na kakve.
A vi ste pobegli?
Nisam ni bio tamo. Nikad se nisu vratili po mene. Ne znam
zato. M o da ih je kako se ka e? mrz elo.
Inalah.

 Inalah ponovi Fahd. Umesto toga su me poslali da

ratujem protiv Irana. Preiveo sam to se deavalo pri samom
kraju rata a zatim sam nekako dospeo na policijsku akademiju.
Danas sam potpukovnik irake policije, moji ljudi me vole i
potuju. Nasmeja se. Divan ivot, ta kaete, kapetane?
Podie cigaretu. Jo je gorela. Pria je gotova, kao to sam i
obeao. Povue poslednji dim, a onda ugasi cigaretu o sopstveni
dlan i baci je na asfalt.
I zat o ne nosit e pancir zakljui Dekson.
Ako Alah eli da ivim, iveu. Ako eli da se ponovo
sastanem sa svojim ocem, sastau se. ta god da mi podari, biu mu
zahvalan.
***
Predvoen Dej Sijevim oklopljenim hamerom, konvoj besnih
pasa krenuo je na sever irokom Avenijom Dod to preseca
centar Gazalije. Put bejae izrovan kraterima od bombi. Skoro
svake noi tu su napadane patrole, mada nijedan vojnik nije
poginuo. Zasad.
Ulice su bile puste, na putu nije bilo gotovo nikog sem njih.
Prvo i poslednje vozilo delilo je itavih osamsto metara. Fahdov
lend rover smestili su u sredinu; kraj tenkova i bredlija izgledao je
pop ut igrake.
Noni vizir sveo je Dej Sijev svet na ukasto svetlucanje na
crnoj pozadini. Nad poljem istono od njih zlokobno se nadvijala

damija nazvana M ajka svih bitaka, betonski monstrum s

minaretima izgraenim tako da lie na mitraljeska gnezda. Sadam je
podigao damiju u ast svog desetogodinjeg rata s Irancima, u kom
je stradalo dva miliona ljudi. Kad ima struje, minareti jezivo sjaje u
mraku. Ali te noi je nije bilo. Tama je prekrila i damiju i ceo kraj,
mada je nekolicina srenika svoje kue napajala agregatima.
Zamraenje mu je ilo naruku, ba kao i mlad mesec. to je
mranije, noni viz ir bolje radi.
Po nailasku patrole nebo zapara usamljeni svetlei metak. Tu su,
pomisli Dej Si. Posmatraju nas. Dobro. Neka ih. Prst mu je igrao
oko obaraa mit raljez a.
Hamer se zaustavi poto stigoe do kraja gazalijskog puta, pred
uski most to vodi u ulu, pretrpano sirotinjsko naselje. Dekson
im je rekao da sve mora da izgleda kao da su u uobiajenoj patroli.
Oni ne mogu da znaju da dolazimo. Konvoj polako naini
polukru ni zaokret i krenu ka jugu.
***
U skuenom sobiku iza gazalijske berbernice sa zvaninim
naz ivom El-Dakra ianje i pranje kose Faruk Kan se vrpoljio na
jeftinom plavom kauu. Po podu su bile razbacane flae starog
ampona, a tri kalanjikova nemarno su ostavljena pod stepenite
kraj suprotnog zida. Buan agregat u oku napajao je sijalicu i
reo koji je grejao vodu za aj. Faruk ponovo pogleda na sat. Devet
i dvadeset. to ih nema? Faruk nije bio kukavica; kukavice ne bi

dugo mogle da se bave nuklearnom pijunaom. Ipak, nije voleo da

se besp ot rebno izla e opasnostima.
Vrata se otvorie, ali to je bio samo Zaid, mravi Iraanin koji ga
je vodio od Islamabada do Bagdada. Faruku je stvarno bilo muka od
njega. Iraani imaju uasne manire. Zaid je pljuvao i akao nos bez
ikakvog zazora i nikad se nije prao. Sem toga, Faruk nije imao
poverenja u tako mrave ljude. Jelo je tako veliko zadovoljstvo;
kakav ovek bi mogao da ga se odrekne? Ipak, morao je da prizna
da mu je Zaid dosta pomagao. Govorio je arapski, farsi, urdu,
patunski i engleski. tavie, Faruk jo nije uo jezik koji Zaid nije
mogao da razume. A poznavao je polovinu plemenskih voa
odatle pa do Pakistana. I stoga se Faruk pomirio s njegovim
srednjovekovnim navikama.
udno, zar ne, Zaide ree Faruk. Lako je proceniti
bogatstvo zemlje po izgledu bolnica ili supermarketa, ali gde god da
sam se zatekao ovde, u Pakistanu, u Evropi berbernice su bile
iste. Crne stolice koje se okreu, tezge zatrpane tajanstvenim
staklenim teglicama, posteri kratko oianih mladia.
Hm. Zaid zabi prst do lanka u nos. Faruk se upita da li bi to
trebalo da predstavlja nekakav odgovor. Zaid je priao neobino
malo, s obzirom na to da je poznavao tolike jezike. Ko zna, moda
su mu se u glavi odvijale sjajne rasp rave.
Faruk se zavali u kau, koji zakrcka pod njegovom teinom.
Spolja je dopirala udaljena tutnjava amerikih tenkova. Preturao je
gajgerov broja po krilu i pokuavao da suzbije nervozu. Hoe li
uskoro stii, Zaide? Njegov saradnik jedva primetno slegnu

ramenima pa usu aj u dve olje i prljavim prstima ubaci kocke

eera u njih. Faruk iskrivi lice, ali ipak otpi gutljaj. A onda zau
kako se nap olju zaustavljaju kola.
***
Plan kapetana Deksona bio je jednostavan. Berbernica je
smetena na krajnjem zapadu Gazalije. Kad konvoj stigne do ulice
koja vodi prema njoj, hameri i lend rover e se odvojiti i pojuriti na
zapad. Tenkovi i bredliji krenue za njima. Uz malo sree, gerilci
nee shvatiti ta se deava sve dok hameri ne stignu pred radnju.
Oklopna voz ila e po dolasku blokirat i ire podruje.
Plan je sa sobom nosio i odreene opasnosti. Dekson je u
hamerima imao petnaest vojnika, kao i pet irakih policajaca u
roveru, koji bi trebalo da budu kadri da savladaju etiri gerilca.
M eutim, ukoliko je radnja utvrena, mogli bi da budu uvueni u
borbu, i to pre dolaska bredlija s pojaanjem. Pod uobiajenim
okolnostima Dekson bi najveu vatrenu mo isturio napred, a
slabije oklopljena vozila drao u pozadini, ali se ovog puta nije
usuivao da to uini kako ne bi upoz orio met e.
I kad bi upali u radnju, njegovi ljudi bi i dalje bili u nevolji.
Dekson nije znao raspored prostorija u objektu, pa ak ni da li
postoji drugi izlaz. U poslednja tri dana njegove patrole dvaput su
prole oko berbernice, ali plaio se da bi ozbiljnije izvianje moglo
da preplai metu. Uprkos svemu, nije sumnjao da e njegovi ljudi
usp et i da izvre zadat ak. Proli su oni i mnogo gore stvari.

Dekson kroz blindirani prozor pogleda izloge naputenih

radnji. Vreme je da efovima prui poslednju priliku da podviju
rep. Dohvati bataljonski radio i pozva Centar za taktike operacije
u logoru Grefajt. Besan pas est poziva Viteza est, prijem.
Vit ez est je bio komandir bat aljona, potp ukovnik Stiv Takahai.
Ovde Vit ez est.
Dekson pogleda na sat. Devet i trideset tri. Hameri bi svakog
asa trebalo da stignu pred radnju. Procenjeno vreme dolaska nam
je devet et iri tri.
Devet etiri tri ponovi Takahai. Razumeo. Spremite se za
nap ad.
Razumeo odgovori Dekson i spusti mikrofon. Ledeni
marci uzbuenja usp injali su mu se uz kimu.
***
Faruk pronese cev gajgerovog brojaa iznad petnaest centimetara
duge tanke eline kapsule i istog asa zau pucketanje u
slualicama, znak da kapsula isputa radijaciju. Prinese cev drugoj
kapsuli. Ponovo pucket anje.
M azen, zapovednik mudahedina, bio je pravi div, najvii
Arapin kog je Faruk u ivotu video. Govorio je grubim, seljakim
arapskim i nosio kalanjikov i sablju o pojasu. Otkad je Faruku
predao kapsule, utke je stajao kraj stepenica, na drugom kraju
sobe, i nervozno posmatrao kako doljak mae gajgerovim
brojaem. Plai se da mi je doneo ubre, pomisli Faruk.

 Koliko ovoga ima tamo? upit a Faruk.

Na hiljade komada odgovori M azen. Toliko da se ne moe
ni izbrojat i.
Taj odgovor uveri Faruka da je putovanje bilo vredno izlaganja
pogibelji. Na hiljade kapsula s kobaltom. Alah je ove noi svojim
ratnicima darovao veliki poklon. Hadri e bit i zadovoljan.
trecnu se od zvonjave mobilnog telefona.
Nam ree M azen i prekinu vezu. Jedan na brat nadgleda
glavni put, ako sluajno naiu Amerikanci ree Faruku i Zaidu.
M ada to nikad ne rade. Nou se plae Gaz alije.
I? Zaid upit a Faruka. ta misli?
No Faruk jo nije bio spreman da podeli svoje oduevljenje.
Poka i mi ut i met al.
M azen mu dodade neobino teku platnenu torbu napunjenu
utim granulama. Faruk mahnu cevlju nad njom i gajgerov broja se
probudi i oglasi uurbanim i glasnim pucketanjem. Uranijumoksid, pomisli. uti kola. Neznatno obogaen, dva do tri posto;
ipak ni priblino dovoljno da bi se mogao iskoristiti za pravu
bombu.
Ovo ste nali u buret u?
Da. Ima ih et iri, Dokt ore.
etiri bureta utog kolaa? Faruk je jedva obuzdavao uzbuenje.
Ovo je samo poetak, podseti samog sebe. Tek predstoji
prikupljanje materijala i otpremanje u Sjedinjene Drave. Nai e se
naina i za to. Uran i kapsule s kobaltom kamionom e prevesti do
Jordana, a odatle u Dubai ili Tursku. Na istok do Pakistana, pa do

Singapura, te na zapad u Nigeriju i na kraju, preko Atlantika, u

Brazil. Nije bio upuen u pojedinosti; za to e se pobrinuti Hadri.
Ali znao je da to mo e da se rei.
Brao moja ree Faruk. Vaom zaslugom, nae molitve su
usliene.
Alahu ekber zaurla M azen. A onda mu ponovo zazvoni
mobilni telefon.
***
Nekoliko sekundi pre toga hameri besnih pasa skrenuli su ulevo s
Doda, pogasili farove i nagazili gas na putu ka berbernici. Za
razliku od tenkova, hameri nisu posedovali mlazne motore, ali s
druge strane nisu ni teili po sedamdeset tona. Jurili su niz pustu
aveniju sto dvadeset na sat. Vetar je ibao Dej Siju lice, a on je
kroz noni vizir zurio u tamu traei bilo kakvo kretanje. Ipak, nije
primetio oveuljka u opel limuzini koji je izbezumljeno pritiskao
dugmie mobilnog telefona.
Dok su se pribliavali, Dej Si se pitao ta e pronai.
Najverovatnije nita. Nadao se da e ko god se zatekne unutra biti
dovoljno pametan da se ne uputa u borbu. Prvi trenuci napada su
najopasniji. Besni psi moraju da se suzdre od otvaranja vatre
dok ne utvrde ko je prijat elj a ko nep rijat elj.
***

M eutim, to noas nee predstavljati problem. Kusajevo

upozorenje se obilo o glavu njegovim saborcima. Dok je njegov
poziv primljen, besni psi su gotovo stigli do radnje. Gerilci,
raunajui Faruka i Zaida, njih osmorica na broju, mogli su samo da
ep aju oruje i pot re ka svojim kolima.
***
Hamer poskoi preko ivinjaka i ulete na uzani parking. Dej Si
ugleda tri tipa s kalanjikovima kako izleu iz radnje. Uperi
mit raljez u njih i povika: Stoj!
Oni se okrenue i zapucae bez ciljanja. M eci zadobovae po
hameru, a jedan prozuja Dej Siju pokraj glave. Neprijateljska
vatra, mahinalno pomisli. Pravila slube dozvoljavaju upotrebu
smrtonosne sile. Jo pre no to mu se ta reenica sklopila u
mislima, nanianio je i povukao obara.
Vatra pokulja iz cevi. Na malim udaljenostima teki mitraljez
razorno deluje na ljudsko telo. Glava jednog oveka eksplodira
poput prezrele tikve; druga dvojica bejahu bezmalo preseena
nadvoje. Pre no to im tela dodirnue zemlju Dej Si okrenu oruje
prema vratima radnje, odakle su beznadeno pucala druga dvojica.
Ovog put a jedan je pre iveo prvi rafal. Ne i drugi.
Pet ubistava. Dej Si nije oseao ama ba nita. Zadatak jo nije
dovren.
***

M azen utra u magacin, koulje natopljene krvlju. Ti si im rekao

dreknu na Faruka. pijunino! Jevrejska pijunino! M azen
zamahnu pukom na Faruka, a ovaj se povi, tako da primi udarac u
levo rame. Tup bol prostruja mu kroz ruku.
Alaha mi... zakreta Faruk; imao je oseaj da e svakog asa
nap unit i gae.
M aloumnie zgranu se Zaid na M azena. Samo ga pogledaj.
Prep laeniji je od tebe.
Zaid skinu granatu s pojasa, otra do vrata i hitnu je u
berbernicu i ne pogledavi unutra. Inalah, ovo e nam dati malo
vremena. Zgrada zadrht a od eksp loz ije u radnji.
Ostani ovde ree Zaid M azenu. Pobij ih koliko god bude
mogao. Farue, doi.
Faruk posegnu za gajgerovim brojaem.
Ostavi to.
Faruk zavrt e glavom. inilo se da je izgubio mo govora.
Debela gluperdo dreknu Zaid. Neu ti vie pomagati.
M eutim, Faruk je bio zapeo za broja kao da mu je amajlija. Nee
izgubiti glavu ovde i sada. Alah to nee dozvoliti. Ne poto je ovo
pronaao.
Zaid se okrenu i zaglavinja uza stepenice. Faruk mu je bio za
petama, dahtao je i brektao na svakom sledeem stepeniku. Ali kad
stie do vrha, Zaid divljaki opsova. Jeftina elina brava na
vrat ima bila je zakljuana.

***
Da su bili ma gde drugde, kapetan Dekson ne bi urio. Doveo bi
tenkove, pretvorio radnju u gomilu uta i pustio irake policajce da
prebiraju po ruevinama. Ali te noi i jo u Gazaliji to nije bilo
izvodljivo. Ljudi su ve izlazili na ulice i pokazivali prema radnji i
njegovim hamerima.
Nakon poetne pucnjave berbernica je nakratko utihnula.
Dekson se dounjao do radnje, u nadi da su svi koji su se nalazili
unutra ve pobijeni. A onda je granata raznela izlog i u obraz mu se
zarilo pare sre; krv mu se slivala niz lice. Bio je vie ljut nego
povreen. Nije smeo da se toliko izla e.
Sad je stajao iza otvorenih blindiranih vrata svog hamera i,
drei slualicu radija na uhu, besnim psima izdavao naredbu za
zauzimanje poloaja. M etar-dva od njega ekao je potpukovnik
Fahd, s neizbenim danhilom u ruci. Nije progovarao, ali Dekson
je mogao da mu vidi gorljivost u oima.
Tenkovi su se rasporedili na susednim raskrsnicama i blokirali
podruje, tako da niko ne moe da ue niti izae. Pred
berbernicom su stajala troja kola, a sam Dej Si je ve ubio
petoricu. Dekson je raunao da su preostala najvie dva-tri
mudahedina. Prit isnu odailja radija.
Plavi est poziva Plavog tri ree. uvajte spoljni krug.
Upadamo.
Razumeo, kap et ane.
Dekson prekinu vezu i pogleda u Fahda. Spremni,

pukovnie?
Fahd baci cigaret u. Kako hoet e, kap et ane.
***
S M 16 u rukama, Dej Si je puzio du zida zgrade ka ulazu u
berbernicu. Desetar Vos, voza kapetana Deksona, uurio se
koji metar dalje, s druge strane razbijenog izloga radnje. Odmah iza
Dej Sija nalazili su se iraki pajkani, ime nije bio oduevljen,
poto nikako nee moi da se sporazumevaju ukoliko neto krene
po zlu. No, kap et an Dekson je tako naredio i tako e bit i.
Od praska granate u berbernici je vladala tiina. M eutim,
unutra je jo bilo preivelih, sem ako nije pukla sama od sebe. Dej
Si proturi glavu kroz vrata kako bi proverio unutranjost
prostorije. Radnja je izgledala kao da je tornado protutnjao kroz
nju: ogledala pretvorena u sru, isprevrtane berberske stolice i dva
tela ispruena na podu. A onda, na suprotnom kraju prostorije, s
druge strane odkrinutih vrata, spazi lepranje nekakve senke.
Pogleda u Vosa kako bi se uverio da ju je i on primetio. Vos
pokaza na njega, pa na sebe. Dej Si klimnu. Plan je ve bio
smiljen.
Dej Si jurnu du izloga ka Vosu; takvo kretanje obavezno je
privlailo vatru. Ba kao to su i oekivali, vrata se otvorie i u
prostoriju upade tip s kalanjikovim. Vos opali i pogodi tipa
gromadu od oveka s nekakvim maem za pojasom, Dej Si je
primetio u trku u rame pre no to je stigao da povue obara.

Din se okrenu oko sebe i srui na zemlju ba kad se Dej Si baci u

zaklon iza Vosa.
Kreite! Dekson povika na Iraanina. Policajci, pucajui
nasumice, pokuljae u radnju gacajui po baricama krvi i deliima
kostiju rasutim po patosu. U zadnju prostoriju prvi zakorai
potpukovnik. Za njim krenu i drugi policajac, a onda BUUM !
Zgrada se zatrese poto negde u unutranjosti pue granata. Geleri
prozujae Dej Siju kraj glave. Policajca koji je stajao na vratima
eksp loz ija baci unat rag. Pao je na lea i ostao da le i.
Dej Si se uunja u prostoriju; Vos mu je bio za petama. Iz
zadnje prostorije ulo se samo tiho jeanje. Dej Si nije verovao da
je iko ko je preiveo prasak druge granate u stanju da se bori, ali
ipak nije eleo da se kocka. Sve to se bude mrdalo primie metak.
Kapetan Dekson proe kraj njega i odlunim korakom se zaputi
prema vrat ima.
Gospodine uzviknu Dej Si. Prekasno. Dekson je ve uao.
***
Fahd je bio mrtav. Dekson je to shvatio im je zakoraio unutra.
Geler mu je razbucao vilicu; njegova, nekad pepeljastoplava,
uniforma postala je jarkocrvena od krvi. ak ga ni pancir ne bi
spasao. Noge su mu bile raskomadane; leva raznesena napola u
kolenu. Samo mu je lice ostalo nedirnuto i zauujue spokojno.
inilo se da je smesta umro. A u oku, pod stepenicama, drugi
ovek jo se micao. Bio je to ogromni mudahedin. Granata mu

nije dola glave.

Dekson je znao da bi trebalo da pozove bolniara, pa makar i
ako je ranjenik pobunjenik, ali tad ponovo pogleda u Fahda i odlui
da saeka. Neko mu dodirnu rame. trecnu se i, kad se okrenu,
ugleda Dej Sija.
Gospodine, ovde nije bezbedno. Dej Si pokaza na
step enice.
U pravu je, pomisli Dekson. Nije trebalo da prvi ue u
prostoriju. M rtav ne bi bio od velike koristi besnim psima.
Isp ru i ruku u pravcu step enita. Ti i Vos ree. Nap red.
***
Faruk i Zaid puzili su po krovu, pokuavajui da se nekako spuste
na zemlju a da ih ameriki vojnici koji su okruili podruje ne
primete. S ulice je izgledalo kao da se radnje nalaze u jednoj velikoj
zgradi, ali odozgo je bilo jasno da je svaka sagraena ponaosob.
Krovove berbernice i susednih zgrada razdvajali su zidovi. U
oku su leali prazna paklica cigareta i omot nepoznatih
kondoma. Po ut eli su od meseci provedenih na suncu.
Zaid se uzvera preko severnog zida. Faruk ga je s mukom sledio.
Kad se prebaci, ugleda Zaida kako vue zakljuana vrata. Sledei
krov bio je ravan, bez step enita kojim bi se spustili.
Iz berbernice se oglasi potmuli udar granate. M ora da M azen
prua poslednji otpor, pomisli Faruk. Zaid nije delovao zabrinuto.
Okrenu se i prebaci preko zida koji su upravo preli. No Faruk je

postajao maloduan. Njih dvojica nee sii s ovog krova, sem ako
im sam Alah ne poalje koije s nebesa.
***
Dej Si izjuri na vrh stepenita, gde ugleda izvitoperena vrata to
vode na krov s bravom razvaljenom metkom. Vos ga je pratio u
stopu. Dej Si utnu vrata i izlete nadesno. Vos pokri levu stranu.
Dej Si ugleda dvojicu ljudi kako se veru uza zid udaljen desetak
metara, ali ne stie da krene za njima jer Vos aktivira granatu koju
je Zaid zakaio za vrata kao prirunu poteznu minu. Kaika
granat e izlet e.
Lezi! dreknu Vos i u oajnikom pokuaju da spase ta se
spasti moe utnu granatu. Dej Si se baci na zemlju i pokri lice
rukama. Svet se okrenu oko njega. Eksplozija je bila tako snana da
je imao oseaj da se zbila u njegovoj glavi.
Dej Si otpuza iza vrata, ka Vosu. M eutim, Vos vie nije bio
tu. Bar ne u jednom komadu. A to nije bila jedina nevolja. Svet je
utihnuo. KO JE PUSTIO PSE? povika Dej Si. Ili je bar mislio
da to radi. KO? KO JE PUSTIO PSE?
Osovi se na noge i pokua da zapuca na ljude to su se prebacili
preko zida, ali puka odbi poslunost. Jebe ovo, pomisli. Izvadi
pitolj i pojuri ka zidu, a u tom asu jo dvojica besnih pasa
izletee sa stepenita i doviknue mu da stane. Uzalud, nije ih uo.
A ak i da jeste, to ga ne bi zaustavilo.

***
Bili su u zamci, Faruk je to jasno video. Pobesneli ameriki vojnik
tri prema njima bez iega sem pitolja u ruci, a Zaid je reen da to
skuplje proda svoju kou; kalanjikov mu je prebaen na
automatsku paljbu, meci kuljaju iz cevi, puka mu ludaki
poskakuje u rukama, zrna cep aju no.
Faruk uzmae za korak. eleo je da se preda, ali Zaid bi ga ubio
kad bi to pokuao. Saekae da Zaid pogine pa e, ako jo bude iv,
podii ruke ba kao to je video da to ine u filmovima. Izgleda da
je ipak kukavica. Bolje elija u Gvantanamu nego smrt na ovom
krovu.
Amerikanac je posrtao ali se i dalje pribliavao, pucajui bez
prestanka. M etak pogodi Zaida u rame. Amerikanac se kao udom
stvori s ove strane zida. Zaid se okrenu prema njemu i nastavi da
puca. Faruk se zabezeknu kad shvati da ga je promaio. Vojnik kao
da je bio neranjiv. Amerikanac podie pitolj, zapuca i pogodi
Zaida u prsa, ali se tu ne zaustavi, ve nastavi da povlai obara,
iznova i iznova...
Faruk ispusti gajgerov broja i podie ruke. Vojnik se ve
okretao prema njemu. Predajem se! ree. Predajem se.
Predajem.
***
Debeli je neto priao, ali Dej Si ga nije uo. Nacilja mu ravno u

prsa i povue obara.

***
Pitolj kljocnu. Faruk je iekivao da mu se grudi rasprsnu; da ga
tama, ili ta god da sledi, proguta. Trebalo bi da ovog asa oseti
kako se blii Alahu. Umesto toga, oseti se beskrajno daleko od
njega.
Jo jedan kljoc. Nita se ne desi. Faruk se srui na kolena i
shvat i da je jo iv.
***
Dej Si se glupavo zapilji u tipa, pa u svoj pitolj, koji, kako
izgleda, vie nije radio. Ostao je bez municije. M ora da je to u
pitanju. Sav adrenalin mu namah izvetri iz tela. Umesto da
promeni okvir, on ispusti pitolj i nagnu se unevi se tipu u lice.
Debeli je drhtao, cedio rei koje Dej Si nije uo ili razumeo;
kapljice njegove pljuvake prskale su po Dej Sijevoj uniformi.
Dej Si je hteo neto da mu kae, ali nikako nije mogao da se
priset i ta.
Tako su stajali sve dok kapetan Dekson ne odvue Dej Sija
nat rag.
***

Pancir moda nije mogao da spase potpukovnika Fahda, ali je bez

sumnje spasao Dej Sija Ramireza. Kevlar je zaustavio dva metka.
Upropaene bubne opne donele su mu prevremenu kartu za
odlazak kui, mada je oajniki traio da ostane sa svojim
drugovima. Za ubistvo estorice pobunjenika i jurianje uprkos
paljbi s bliske udaljenosti nagraen je Krstom za borbene zasluge,
odlikovanjem od kog je znaajniji samo Orden asti.
Po miljenju kapetana Deksona, Dej Si je zasluio i taj najvii
od svih ordena. Klinac je bio najbolji vojnik kog je ikad video. No,
Takahai, komandant bataljona, rekao je da odreeni visoki oficiri
ne ele da se glas o prepadu proiri. A Orden asti bi privukao
mnogo panje. Dekson nije bio iznenaen, s obzirom na to kojom
brzinom su se pripadnici Odreda 121 stvorili na licu mesta poto je
javio da je njegova eta zarobila oveka s gajgerovim brojaem i
pakistanskim pasoem. Tipa su strpali u svoj hamer, a Deksonu
su naredili da tela i kola gerilaca prebaci u logor Grefajt radi
isp it ivanja. Kao da je on njihov ugavi pot rko.
Postaraemo se da dobijete priznanje za ovo rekao je jedan
od njih, oficir specijalnih snaga koji se nazivao pukovnikom, mada
na uniformi nije imao nikakvih oznaka. Kao da su priznanja sve do
ega je Deksonu stalo, dok su Fahd i Vos potpuno beznaajni.
Teko mu je pao gubitak njegovog oveka. Dvojice, ako se pogleda
iz drugog ugla.
Ipak, jutro posle prepada, kad se sruio u svoj poljski krevet,
nakon to je sunce ve odskoilo i vrelina uzela maha, morao je da
priz na da je ponosan na svoju et u. Svi ti silni tip ovi iz Odreda 121

sve vreme su jurcali unaokolo, a pravi posao su odradili besni

psi. Postarae se da njegovi ljudi shvat e ta su uinili, pa makar im
i bilo zabranjeno da priaju o tome. Ba zbog takvih zadataka su
dovedeni u ovo bure baruta. Poremetili su Al Kaidine planove,
nap ali su teroriste u njihovoj jaz bini umesto da se brane od njih.
Dekson je prepleo prste na zatiljku i zurio u tavanicu. Znao je
da mora da odspava, mada je bio veoma napet. Sutra bi trebalo da
nekolicinu brigadnih generala upozna s pojedinostima prepada.
Nije loe za jednog dvadesetdevetogodinjeg kapetana. Samo se
nadam da e obavetajci znati ta da rade s tipom kog smo uhvatili,
pomisli dok je padao u san. I nadao se da nije prekasno.

7.
Atlanta, Dordija
Tamnoputi ljudi s jeftinim mreastim kaketima i glau u oima
stajali su u grupicama na ogromnom parkingu. M ada je sunce
izalo pre samo sat vremena, vazduh je ve bio vreo i zaguljiv od
vlage. Ljudi su se sporo kretali, uvajui energiju za dugaak dan
koji je predstojao. Ipak, njihov bezvoljan izgled mogao je da
prevari. im kamionet skrenu na parking, oni se odmah sjatie oko
njega.
Rumeni ovek u koulji kratkih rukava nagnu se kroz prozor
vozila i viknu ne bi li odbio gomilu: Oladite malo, M eksikaneri!
Ljudi zagunae, ali se ipak razmaknue. ovek iz kamioneta
podie etiri prsta. etvorica. Na ceo dan ree. Osamdeset
zelembaa po glavi. Govori li iko engleski?
Don Vels se prolakt a kroz gomilu. Ja govorim.
Ti ree ovek. Napred. Pokaza na jo trojicu. Ti, ti i ti.
Naz ad.
Dok su se ostali polako razilazili, Vels je uskoio u kamionet,
crveni evi kru keb s poslovnim tablicama i belim natpisom: lijevo
ureenje vrtova: ulepavamo atlantu od 1965. Kako se zove?
upit a tip.
Desi.
Ja sam Dejl. Govori panski?

 Pomalo odgovori Vels. Pok ito.

Prip az i na ove tip ove i dobie dvadeset icu pride.
S, senjor.
Dejl se nasmeja. S, senjor? Duhovit o, nema ta.
Kamionet se polako izvezao s parkinga i ukljuio na auto-put
Bjuford, est traka iroki deo meudravnog auto-puta 13, koji
povezuje Atlantu sa severoistonim predgraima ambli i Doravil.
Kad je u aprilu stigao u Atlantu, Vels nije znao ta ga eka. Sem
jednog kraeg perioda, dok je sluio u vojsci, nikad nije bio na jugu.
Imao je neke maglovite predstave o Skarlet OHari i M artinu
Luteru Kingu. Atlanta ga je iznenadila. Grad je bio vei nego to je
mislio, neprimetno se pretapao u predgraa koja se pruaju po
talasastim breuljcima Dordije na kilometre i kilometre u svim
pravcima. A i nije bio potpuno crno-beo, kao to je zamiljao; bilo
je tu Latinoamerikanaca i azijat a, pa ak i pokoji Arap in.
Pogotovo tu, na auto-putu Bjuford, du kog se nalazi meavina
radnji s natpisima na vijetnamskom, japanskom i mnogim njemu
nepoznatim jezicima. M eksiki restorani, korejske saune i Prv a
meunarodna banka Tu banko lokal nalaze se kraj Komfort
ina i Vafl hausa, ostataka poznatije Amerike. Kilometar i po
severno nalazi se Bjuford farmers market, gde se, uprkos
pastoralnom nazivu, snabdevaju doseljenici iz Centralne Amerike.
Za 2,99 dolara tu se moe kupiti pola kilograma goveih repova i
belih bubrega, umot anih u plastiku.
M etani ambli nazivaju amboda, mada to ime ni izdaleka
ne moe da doara njegovu arolikost. Auto-put Bjuford je

postamerika Amerika; runo otrcano lice Sjedinjenih Drava koje

prihvataju, mada ne ba rairenih ruku, doseljenike svih boja,
pomisli Vels. S praktine strane gledano, bilo je to dobro mesto za
skrivanje. Svako ko je eleo da radi mogao je da zaradi ovde, a
stanodavci nisu dizali frku oko izdavanja stanova ljudima ija
dokumenta nisu bila ba potpuno ispravna. Rado su primali
svakog ko plaa na vreme i dr i jez ik za zubima, kao Vels.
I tako je etiri meseca iveo u nametenom jednosobnom stanu
nedaleko od auto-puta. Svakog jutra stajao bi na parkingu s
Gvatemalcima i Nikaragvancima i ekao posao. Isprva su sumnjali
da je agent imigracione slube ili neki policajac i odbijali su da
razgovaraju s njim, ali u poslednje vreme su se malo opustili. Jo
uvek nisu stvarno razgovarali s njim; ee su ga birali za poslove
jer je bio beo i govorio je engleski.
Ali Vels je mislio da zna kako da bude autsajder. Jo jedno lano
ime, jo jedan identitet, jo jedno beskrajno ekanje na nareenja.
Ponekad se pitao ta bi ljudi kao to je vrtlar Dejl uradili kad bi im
rekao ko je. Verovatno bi se nasmejali Ba smeno i rekli mu
da se vrat i na posao.
***
Krenuli su na zapad putem I 285, zaobilaznim putem oko Atlante,
ostavljajui za sobom prljavtinu Doravila dok su prolazili pored
dinovskog trnog centra Perimeter, koji je bio veliine omanjeg
grada. Vels se jo nije navikao na sveprisutno ameriko bogatstvo,

bletavo izobilje automobila i poslovnih zgrada. Na izlazu 24,

Sendi springs, sili su s puta 285 i, nekoliko minuta kasnije, Dejl je
skrenuo u slepu ulicu s etiri nedavno izgraene kue, koja je
razmetljivo nazvana skrivenom brdskom stazom: privatnim
kolskim prilazom. ekao ih je kamion pun sadnica, a tu je bio i
neki tinejder koji je nosio kaket s imenom vozaa trkakih
automobila Defa Gordona.
Kajle obrat io se Dejl klincu.
Kako ide, Dejle? Rukovanje im se sastojalo od sloenih,
tenih pokret a.
Dovezao sam neke M eksikance rekao je Dejl. A ovo je
Don. Govori panski on e im rei ta treba da rade.
Velsu je zaigralo srce. Kako je mogue da Dejl zna njegovo
pravo ime?
Desi rekao je Vels.
Svejedno odgovori Dejl. Sve dok ume da iskop a rup u.
Vels je samo odmahnuo glavom. Niko ga mesecima nije prepao
kao ovaj seljak.
Dejl je pokazao na stabla u kamionu. Kajl e ti pokazati gde da
ih posadi rekao je. Pobrini se da korenje stavi dovoljno
duboko.
***
Oko podneva su napravili pauzu za ruak, zaklon od sunca su
potraili iza kue. Gvatemalci su razmotali domae tortilje i boce

mlakog piva; Vels je izvadio koficu prene piletine iz KFC-a,

skriveni porok. vakao je mastan slan batak i pomerao umorna
ramena pokuavajui da se opusti. Koulja mu je bila znojava, ali
rad mu nije smetao. M eseci kopanja i udaranja vratili su mu miie
koji su nestali u Severoz ap adnoj provinciji.
Ponudio je Gvat emalce pilet inom. Hoet e li malo?
Jedan od njih je posegnuo prema kofici, a zat im se zaustavio.
Sve je u redu rekao je Vels. Stvarno.
Tip je uzeo bat ak. Gracias.
Quien es tu nombre?
Eduardo. T?
Desi.
Radi svakog dana?
S odgovorio je Vels.
Ali ti si beo.
Reklo bi se kazao je Vels. Na Eduardovom licu pojavio se
nagovetaj osmeha, zat im je nestao.
I nisi imigracion.
Ne.
Eduardo je izgledao zbunjeno dok je pokuavao da shvati zato
nortamericano mora da radi s njima. Vels je ve desetak puta
vodio ovakav ili slian razgovor. Uvek se zavravao ovako. Ti ljudi
potuju privatnost i, uostalom, veina njih ne zna dovoljno
engleski da bi nastavila. Eduardo je, bez sumnje, dovrio ostatak
pilet ine utke.
Gracias ponovo je rekao i okrenuo se prema ostalim

Gvat emalcima.
Vels se naslonio na zid i pogledao kue oko sebe, iroke i
visoke, s po tri ili etiri garae. Svaka je verovatno imala po
petnaest soba. Samo za jednu porodicu. Zadivljujue, mislio je.
Nekom bi bilo drago da ivi ovde, ili bi trebalo da bude tako.
***
Zavrili su oko pet sati, dok su se oblaci skupljali, obeavajui
letnji pljusak. Hoe li neko cigaretu? pitao je Kajl. Otiao je do
kamiona i iznenada uskoio u njega i krenuo. Vidimo se, kuke
rekao je. I otiao je. Gvatemalci su jurili za kamionom, ali odustali
su kad je odmakao niz M aunt Vernon.
Maricn Eduardo je bespomono vikao prema putu.
Jebena puta.
To se Velsu ve jednom dogodilo. Veina preduzimaa dri re,
ili zato to su poteni ili zato to znaju da e se prouti ako slau.
Ali neki su bili prave drkadije. Vels je eleo da razbije kamenom
prozor na jednoj od tih luksuznih kua. Ali Dejl bi mogao da se
pojavi kod Kermeksa s policajcima, a niko nije bio spreman na to.
Vels ponajmanje. Bacio je kutiju s prenom piletinom na travnjak
mo da e miris privui rakune.
Kilometrima su hodali niz M aunt Vernon po kii koja se
pretvorila u pravu oluju. Vels je prisilio sebe da ostane s
Eduardom i ostalima, mada se brinuo da bi neki policajac mogao da
ih uhapsi. Sendi springs je bio najbogatija etvrt u Atlanti, a lokalni

policajci nisu blagonaklono gledali na smeokoe koji lutaju

ulicama. Na duim deonicama put nije imao trotoare ni proirenja i
dvaput su morali da skoe u bunje kako bi izbegli terenac u punoj
brz ini.
Konano su stigli do puta 285 i dugo ekali autobus. Vels e
odsad nositi dvadeset dolara i mobilni telefon na ovakve poslove,
tako da moe da pozove taksi ako ga ispale. M nogo puta mu je bio
hladnije i bio je gladniji, ali nije se seao kad je bio toliko besan.
Oekivao je vie od svoje zemlje. Gvatemalci pored njega su
avrljali sve dok konano nije potapao Eduarda po ramenu.
Govori engleski, zar ne? pit ao ga je.
Eduardo se nasmeio. Koliko i ti panski.
Smem li neto da te pit am? Svia li ti se ovde?
Svakog meseca aljem porodici sedamsto dolara. Zidaju kuu u
Eskintli, mom rodnom mestu rekao je Eduardo. Kad bude
ozidana, vraam se kui.
Ne eli da ostane?
Stvarno te zanima?
Pit ao sam te.
Eduardo je razmat rao Velsovo pit anje.
Onda u ti rei, ovee. Znao sam sve o Americi pre nego to
sam doao. Tako velika, tako bogata. I imate demo-kra-tiju i slobodu...
Engleski moda nije Eduardov maternji jezik, ali dobro razume
ironiju, pomisli Vels.
Eduardo se nakaljao i pljunuo na ulicu. Ponaa se kao da je

ovo jedino mesto na svetu. I svi treba da budu tuni to ne ive

ovde. Drago mi je to sam doao, ovee. Sad sam video Ameriku
svojim oima. Nee mi nedostajat i. Ovde samo radim. To je sve.
***
Kad je Vels konano stigao do stana, ve se smrailo. Iako umoran,
setio se da proveri komadi lepljive trake koji je zalepio na vrh
ragastova i tanak crn koni na dnu; bili su nedirnuti. Jo jednom je
uspeo da umakne progoniteljima. Pod uslovom da se iko trudio da
ga progoni. Dnevna soba mu je izgledala jo gore nego inae.
Ofucani duek i drveni stoi iaran progorelim mestima od ara
cigareta. Polica od iverice i kombinovani TV-DVD ureaj s
nekoliko diskova, uglavnom vesterna poput ejna. M otivacioni
poster orla u letu iznad nedefinisanog planinskog pejzaa. Osim
DVD-jeva i nekoliko knjiga, stan je izgledao podjednako alosno
kao i kad ga je Vels tek iznajmio. Nije bilo slika, sitnica. Nije bilo
odee na podu, tanjira u sudoperi. Nita to bi nagovetavalo da je
stanar ovek, a ne robot. Pa, moda jedna stvar: nekoliko nedelja
ranije Vels je kup io akvarijum i nekoliko ribica.
Zdravo, Lusi obratio se akvarijumu. Zdravo, Riki. Nikad
nije posebno voleo ribe, ali bilo mu je drago da ima neto ivo u
stanu. Napola ivo, u svakom sluaju ribe su plivale sve sporije
poslednjih nekoliko dana.
Kleknuo je na molitveni ilim i nevoljno otvorio Kuran na prvoj
suri. U ime Alaha, M ilostivog, Samilosnog mrmljao je na

arapskom. Tebe, Alaha, Gospodara svetova hvalimo,

M ilostivog, Samilosnog...
Vels je prekinuo i odloio Kuran. Pokuavao je da se moli ujutro
i uvee, ali nije mogao od sebe da sakrije injenicu da mu se vera
izduvala kao probuena guma od onog jutra kad je beznadeno
kleao pred roditeljskim grobovima. Jo uvek je verovao ili
oajniki eleo da veruje, u svakom sluaju u Boga, i milosre, i
bratstvo. Ali rekao je Datu istinu kad je kazao da je za njega islam
nain ivota koliko i religija. Biti musliman znailo je moliti se pet
puta dnevno, tiskati se svakog petka u damiji, a ne obavezno
verovanje da se M uhamed uzdigao na nebo na belom konju. Sad
kad se molio sam, a bez utehe ume, bratstva, Kuran mu je delovao
sve nep oz nat ije.
Ta udaljenost ga je na neki nain radovala. Znao je da se, kad
doe trenutak da zaustavi Hadrija, nee uopte dvoumiti. Ipak,
eleo je da moe da veruje u neto. Ne u zemlju, religiju ili
porodicu. Pokuao je da pie sinu, ali ta je mogao da mu kae?
Dragi Evane, ne poznaje me, ali ja sam ti pravi otac, a ne taj fini
advokat koji se svih tih godina brine o tebi... Dragi Evane, znam da
sam nestao iz tvog ivot a kad si imao dve godine...
Najdrai Evane, ovde tvoj tata. Ne mogu da ti kaem gde sam
niti ta radim, a ni lano ime koje koristim, ali aljem ti pedeset
dolara. Kup i neku video-igru i misli na mene dok je bude igrao.
Odustao je posle nekoliko bednih pokuaja.
Nikad ne bi pomislio da e biti usamljeniji u SAD nego u
Severozapadnoj provinciji. Pretpostavljao je da veruje Ekslijevoj.

Deni. Sanjao ju je svakih nekoliko sedmica. Ponekad je zamiljao

da je ponovo u dipu s njom. Ponekad je bio s njom u noi kad je
izgubila nevinost. Uvek bi se budio s nabreklim udom koji mu je
zatezao bokserice. Nije imao njenu sliku, ali gotovo je mogao da
vidi njene plave oi i providnu belu kou. Zavodljiv hod. Bio je
siguran da bi mogao da je uoi u gomili ljudi sa sto metara
udaljenosti. I bio je siguran da je i ona oseala isto prema njemu. Ali
ta je, u stvari, znao o njoj? M oda je i izmislila tu priu, glumila
oseanja prema njemu po neijem nareenju. Agencija je i ranije
koristila seks kao oruje. Odmahnuo je glavom. Ako je ta pria bila
lana, mesto joj je bilo u Holivudu, a ne u Lengliju. M orao je da
veruje svojim nagonima, ili e na kraju videti agente FBI-ja na
svakom oku. Ne, Ekslijeva ga je elela koliko i on nju. Videe se
oni ponovo. Trenutno je morao da radi svoj posao, da se sprema za
trenut ak kad e mu Al Kaida konano pristup it i.
Prestao je da misli o Ekslijevoj i po stoti put se zapitao zato ga
je Hadri poslao u Atlantu. Centar za zarazne bolesti bio je
nekoliko kilometara juno od njegovog stana, s friiderima punim
malih boginja i ebole. Ali njihov posed bio je prava tvrava, sa
senzorima pokreta, naoruanim straarima i biometrijskim
bravama. Hadri se zavaravao ako je mislio da moe da prodre
tamo. A Hadri nije izgledao kao glupak. Sadistiki drkadija, bez
sumnje. Bomba u Los Anelesu je to dokaz ala. Ali nije glup ak.
ta je Hadri, onda, eleo? Sentenijal park, posveen olimpijadi
1996? Niko nije mario za tu olimpijadu. Regionalno
predstavnitvo Federalnog trezora? Nije ni to. Zgradu Kok a-Kole?

To je to, zgrada Koka-Kole. Koka-Kola je simbol amerikog

imperijalizma. Ili moda Hadri ima velike planove za Fort Bening,
sto pedeset kilometara odatle. U stvari, Vels nije imao pojma ta
Hadri planira niti da li e ga vie ikad pozvati. Svakih nekoliko
dana iao je do biblioteke u Doravilu da proveri imejlove, i nikad ih
nije bilo.
Razgibavao je vrat, stara navika. Nije mu pomagalo da
besposlen sedi s umiruim ribama. Krenuo je prema vratima.
Izvini, Lusi rekao je, gledajui akvarijum. Izvini, Riki. Ali vi bar
imat e jedno drugo.
Ribe mu nisu odgovorile.
***
Velsov ford render imao je i bolje dane; klima-ureaj je jedva
radio, a neko je mu je ukrao kasetu za sitnice. Ali kamionet je bio
potpuno neprimetan, mali i beo, kao stotine hiljada drugih u
Dordiji. ak i da ga zaustave, sve bi bilo u redu; ime na polisi
osiguranja i u saobraajnoj dozvoli, Desi Hamilton, odgovaralo je
imenu na vozakoj dozvoli. Posedovao je i stari motocikl honda
CB500, koji je kupio pre tri meseca u Tenesiju. Platio ga je u
gotovom i nikad ga nije preregistrovao, tako da nisu mogli da ga
pove u s njim. Za svaki sluaj.
Siao je s auto-puta Bjuford na uzan parking pored Rasti nejla,
restorana ispred ijih vrata se nalazio crn revolver dugaak dva
metra, koji je, u stvari, bio rotilj. Nejl je bio poznat po

specijalitetima s rotilja, i no i dan je iz crnog revolvera izlazio

tanak plaviast dim. M esto je unutra, zaudo, izgledalo kao
skijaka koliba, osmougaona drvena zgrada sa ankom u centru
okruenim separeima. Na televizorima postavljenim u uglovima
emitovana je utakmica Brejv sa, a miris cigareta i rotilja
ispunjavao je vazduh. Neke druge veeri bi ustajao dim isterao
Velsa odat le, ali veeras mu je ba prijao.
Seo je za ank pored konzole sa kvizom opte informisanosti
iji ekran je jarko treperio. M esto je bilo gotovo prazno, samo
nekoliko redovnih posetilaca za ankom koji gledaju deveti ciklus
bejzbol utakmice dok im se alkohol presijava u oima i neki klinac
iz Emorija koji je doao u potrazi za jeftinim piem. Vels je ve
jednom bio u Nejlu, jedne sline veeri, kad mu je dojadila tiina
stana. Voleo bi da ee jede ovde, da veera i gleda utakmicu
jednom nedeljno, ali redovne muterije bi ga uoile.
Kad god moe, budi neprimetan Noksvil Bil Dejli,
Agencijin najbolji instrukt or za izbegavanje praenja, rekao mu je to
tokom obuke na Farmi. Ljudi te upravo gledaju dok ulazi u
prostoriju. Budi ovek kog se niko ne sea.
Vels se otad trudio da uspori i dri jezik za zubima. Naravno da
nije bio neprimetan u Avganistanu, gde se neizbeno isticao. Ali i
tamo mu je pomagalo to to se drao po strani. Ponekad se pitao
da li je preozbiljno shvatio Bilov savet, potisnuo svoju linost
tako duboko da vie nije znao ko je. Odgovor i nije bio vaan. Dok
je iveo u Avganistanu, eleo je da se vrati kui. Ali sad kad se
vratio, nije znao ta da radi, ta da postane kad se misija zavri.

Ako se zavri. Rat protiv terorizma nije pokazivao znake

usporavanja. Nikad mu nee biti potreban nov posao. M oe
zauvek da ostane nep rimet an.
Opaska Noksvila Bila bila je najvaniji deo Velsove obuke. Van
Farme nikad nije ostavljao poruke u tajna skrovita niti razotkrio
tim neprijateljskih agenata. alio je to nije bio pijun tokom
Hladnog rata. U vreme kad je pijunaa imala izvesnu zvaninu
otmenost. CIA i KGB su bili skoro nezavisni od svojih vlada,
igrali su trodimenzionalni ah na samo njima vidljivim tablama.
Nijedna strana nije oekivala da ona druga digne svet u vazduh, a
pioni u Africi i Centralnoj Americi vodili su najkrvavije bitke.
Pogubljeno je nekoliko nesrenih sovjetskih krtica, ali ne i samih
pijuna. Najvea kazna za neuspeh bilo je izbacivanje, moda neko
nep rijatno sasluanje pred Komit et om.
Vie nema toga. Ako te danas uhvate pogreni momci, zavrie
mrtav, a ceo svet e moi da gleda video-snimak tvoje dekapitacije.
A loi momci bi stvarno digli svet u vazduh, samo kad bi mogli.
Nevidljivo mastilo i mikrokamere bile su ljupke smicalice za lepa
vremena.
***
ankerica mu je prila, dugonoga ena s minuom u nosu, s
prijateljskim plavim oima i majicom dugih rukava s logom
Brejv sa.
ime mogu da vas uslu im?

Nagnula se prema njemu i gotovo je pao sa stolice. Nakon

gotovo decenije celibata uzbudila ga je sama blizina ene. Posebno
ove ene. Izgledala je... pa, izgledala je kao mlaa verzija Ekslijeve.
Via. M alo droljastija. Nije ni udo to je ponovo doao u Rasti
nejl.
Nasmeila se. Potrudio se da joj uzvrati osmeh. Hamburger i
kromp irie, srednje-slabo peeno.
Osmeh joj se pretvorio u smejuljenje. Srednje-slabo peeno bi
moglo da bude problem za naeg efa kuhinje napravila je
znakove navoda prstima tako da je bilo jasno da ga zadirkuje
opredelila bih se za jedno ili drugo. Nisam sigurna koji jezik govori,
ali to nije engleski.
Onda nek bude srednje rekao je Vels.
Dobar izbor.
I koka-kolu.
Koka-kolu?
Ne, pivo rekao je, i sam se iznenadivi. Poroci su mu kruili
venama. Odavno nije okusio pivo. Pretpostavljao je da se zavisnici
tako oseaju pre nego to uzmu prvu dnevnu doz u.
Neznatno je slegnula ramenima, stavljajui mu do znanja da je se
to ne tie. Koje?
Badvajz er. Toeno rekao je. Donesit e ga s hamburgerom.
Naravno. Kako se zovet e?
Desi.
Ja sam Nikol rekla je.
Pre nego to je uspeo da se zaustavi, ispruio je ruku. Gledala ju

je na trenutak, zatim je stegla. Drago mi je to sam vas upoznao

rekao je.
Zdravo. Otila je u kuhinju, a Vels ju je pratio pogledom,
oseajui kako mu obrazi crvene. Drago mi je to sam vas
upoznao? Rukovanje? Ona je ankerica, a ne agent osiguranja. Ali
nije znao ta da kae. Samo je eleo da se ona vrati kako bi mogao
jo da je gleda.
***
Ubacio je dolar u konzolu i igrao Koliko poznajete svet zabave,
uivajui u sopstvenom neznanju. Film s najveom zaradom svih
vremena je: A) Ratovi zvezda, B) Titanik,
C) rek, D)
Spajdermen. Odabrao je Ratov e zvezda; za ostala tri jedva i da je
uo. Ispostavilo se da je odgovor Titanik. Nikol mu je gurnula
pivo i hamburger preko anka i spustila mu ruku na rame.
Stvarno nisi znao da je odgovor Titanik?
A-ha. Pijuckao je pivo i trudio se da ne kae neku glupost.
Badvajzer je bio hladan, otar i pomalo gorak. Savren. Ukus
doma.
Taj film je sjajan.
Nikad ga nisam gledao.
Stvarno? Ti si to iveo u nekoj rup i?
Neto slino.
Da ti vidim ruke. Uhvatila mu je ake i okretala ih tamo-amo.
Nema tet ova a. Nisi bio u zat voru.

 Jok rekao je. Zar ti liim na zat vorenika?

Pomalo rekla je. I na oveka koji odavno nije pop io pivo.
To si pogodila.
Pokaz ala je na igricu s kviz om. Igraj. Prop ae ti dolar.
Pritisnuo je sledee pitanje: Ova zvezda s jednim hitom bila je
pobednica prvog Amerikog idola: A) Desika Simpson, B) Keli
Klarkson, C) Ruben Stadard, D) Dastin Timberlejk.
Ko su ti ljudi? pit ao je Vels.
Desika Simpson. Plavua, velike sise zvui poznato?
Pritisnula je odgovor pod B i dobila 900 poena. M oda ti se
Ruben vie svia? Seljai iz Birmingema.
Kao Gart Bruks?
Naravno, samo to je Ruben debeo, crn i peva balade. Hajde,
zar nikad nisi uo za njih? M ora da me zez a.
Prestao sam da prat im muz iku kad je Kurt Kobejn umro.
Nije ba prestao da prati muziku, pomislio je. Ali rok se nije
esto emitovao na mestima gde je bio. Vels nije imao prefinjen
muziki ukus; u srednjoj koli je oboavao Springstina i Cepeline,
kao i malo finije stvari kao to je Princ. Zatim je na koledu poeo
da slua grand i alternativu, kao i svi ostali. U Avganistanu i
Severozapadnoj provinciji muzika mu je nedostajala vie nego to
je pretpostavljao, mada je urezao u pamenje nekoliko desetina
pesama pre nego to je otiao i jo uvek je mogao da ih se
povremeno priset i.
Gde si to bio? pit ala je Nikol. Na M esecu?
Gore od toga. U Kanadi.

 M oda sam samo seljanka iz Dordije, ali znam da u Kanadi

imaju televizore. Dugo ga je gledala, a zatim odmahnula glavom.
Neka bude Kanada.
Hej, Nikol neki tip ju je pozvao s drugog kraja anka.
M oe li ovek ovde da dobije pie ili e potroiti itavo vee na
flert ovanje?
Koji ovek? Oh, misli na sebe rekla je.
Nisi ti ba tako slatka kao to misli rekao je taj tip.
Da, jeste viknuo je Vels. Pio je drugo pivo i ve ga je
uhvat ilo.
Stiem, Fredi. Nagnula se prema Velsu i rekla: Ako mu
doz volim da sam sip a, pop ie celu bocu.
uo sam te...
Onda zna da je to istina rekla je preko ramena Frediju.
Namignula je Velsu i otila. Vels je pijuckao pivo i pokuavao da
joj ne gleda dup e. Nije usp eo.
***
etiri sata kasnije Vels je skrenuo na parking ispred sale za bilijar
malo dalje od Rasti nejla, gde su ilegalci gledali utakmice
meksikog fudbalskog prvenstva i pili pivo za dva dolara.
Pogledao je u ret roviz or. Njen tojot a kamionet ga je prat io.
Znao je da grei, da e veza s ovom enom ak i na jednu no
izazvati nepotrebne komplikacije. Znao je da je Nikol, koliko god
bila lepa, bedna zamena za Ekslijevu. Ali u tom trenutku nije

mnogo mario. Bila mu je potrebna ena, a surova istina je bila da

moda vie nikad nee videti Ekslijevu. Nakratko je pogledao
prema ramenu, zamislivi anela koji nestaje u oblaku dima.
Tip za ankom poluprijateljski im je klimnuo glavom kad su uli.
Osim povremenog gledanja filmova, bilijar je bio jedina Velsova
zabava; ovde je bio ve dvap ut.
Zat varamo za jedan sat, ovee.
Znai da nemam dovoljno vremena da te razbijem rekla je
Nikol.
Idemo.
***
Na njegovo iznenaenje, nije se alila. Sporo se zagrevala i izgubila
je prvu partiju, ali je dobila naredne dve i pobedila bi i treu
zaredom da nije oeala kuglu broj 8. Trebalo je da znam da
ankerica ume da igra rekao je, gledajui je kako glatko ubacuje
kuglu u rup u sa strane.
Ne voli da gubi od devojaka?
Nisam jo izgubio. Sad je dva-dva.
Zamalo je promaila udarac, obila sto i prila mu. ak i nakon
nekoliko pia jo uvek se kretala lagano. Smean si rekla je.
Pret vara se da ti nije stalo, ali mrz i da gubi.
Vels je slegnuo ramenima. Tako je kaz ao je.
I uvek mot ri. Nikad ne prestaje. ta to gleda, Desi?
ak i posle svih tih godina, Vels je znao pravi odgovor na to

pit anje. Tebe.

Nasmejala se. Dugo ti je trebalo. Ti si kao robot koji skoro da
je ovek, ali ne potp uno. Kao Terminat or.
Vels se iznenada osetio kao da je otiao kod vaarskog
vidovnjaka koji mu je rekao ne samo da e umreti ve i kad, gde i
kako. Nije znala koliko je u pravu. Zbunjeno se nasmejao kako bi
prikrio nelagodu. To nije lepo rekao je. Nagnuo se nad sto da bi
bolje naciljao. Stala je iza njega i uhvatila ga za ruke. M ogao je da je
namirie, viski i cigarete. Okrenuo se da je poljubi, ali ona se
izmakla. Na trenutak ju je potpuno zaboravio i pomislio na
Ekslijevu, kako lei na stolu u nekom prljavom podrumu u
Ouklendu. Onda se prenuo.
Ne, pomaem ti. Prii blie stolu rekla je. Usredsredi se.
Gledaj ugao. Ponovo se nasmejala. M rzim to sranje kad me
tipovi grle kod stola. Zato uvek gubim prvu partiju, da vidim hoe
li pokuat i.
Poljubi me rekao je Vels.
Hou ako pogodi.
Promaio je, pop rilino. Nije trebalo da pop ijem pet o pivo.
Terminat or se ne ponaa tako rekla je.
Nisam Terminator odvrati Vels. Ja sam onaj dobri momak
koji pokuava da ga zaustavi. Kako se ono zvae?
Uzela je tap i naciljala kuglu. teta. Uvek sam se palila na
Arnolda varcenegera.
Stvarno?
Da... ovaj, razgovarala sam pre nekoliko godina s Britni

najboljom prijat eljicom o mukarcima, zna? O alatkama.

Penisima rekao je Vels. Samo ka i.
Da, profesore.
I?
Pocrvenela je. Ne verujem da ti priam ovo.
Samo da nije pria o tome kako si izgubila nevinost rekao je.
M olim?
Int erna ala. Izmeu mene i mene.
A-ha. Svejedno. U svakom sluaju, Britni i ja smo zakljuile da
je nemogue odrediti koliko je... mukarac veliki. Osim na osnovu
jedne stvari. Udarila je i promaila. Ovo me dekoncent rie.
Ti si poela s tim rekao je. Iznenadio se to se opustio i
uiva. M oda je to radila sto puta, flertovala u baru s obeanjem da
e se neto dogoditi. On nije. Da pretpostavim na osnovu
visine?
Samo mataj. Ne.
Stvarno? A ta je s velikim stopalima, akama... Podigao je
dlan i ona je uradila isto. Dodirnuli su se. Njeni prsti dosezali su
mu tek do prvog zglavka.
Zakikot ala se. Bilo bi lep o da je to dobar znak, ali ne.
Pa ta onda?
Dobro. Sluaj, nisam ja ba tako iskusna...
Zamalo da me prevari.
Prekrstila je ruke.
Zez am se rekao je Vels. Kako to odreuje?
Nemaka krv.

 M olim?
Nemako poreklo. Nemci imaju veoma... dobre alatke.
Stvarno?
Zato bih to izmislila?
Koliko nemake krvi? Da li mora da bude pravi Nemac?
Nisam ba pravila ispitivanje, Desi. Nasmejala se. Vels je
poeleo da moe da joj kae svoje pravo ime. I zato voli
Arnolda varcenegera?
Pa, ne. Uvek sam mislila da je urnebesan. M islim, videlo se da
je smean u tim filmovima. Ali nemako poreklo ga je uinilo
zanimljivim.
Zna, on je Austrijanac.
Kao da ima nekakve razlike. Ti si na redu.
Uzeo je tap i nadneo se nad sto.
Zato ne promai, pa da idemo odavde?
Uradio je tako.
***
Popeli su se stepenicama do njenog stana, zastajali svaki as da se
poljube, mazio ju je po kukovima, podizao joj je majicu, dodirivao
joj mek stomak. Isp red vrat a se odmakla od njega.
Ne mo e da prespava. Stvarno ne mo e.
Poljubio ju je u vrat.
Pet-deset minuta. To je sve. I obeaj mi da se nee uplaiti.
Unutra je pravi svinjac, makar po enskim merilima. Otkljuala je

vrata i uao je za njom. Odea se nalazila na kauu, ae

nagomilane u sudop eri.
Vels je listao udbenik koji se nalazio na stoiu Uvod u negu
bolesnik a I. Nisi rekla da ide u kolu za bolniarke.
Sedi. Nervira me kad mi kop a po stvarima.
Seo je. Hoe li pie? pit ala ga je.
Ne, hvala. Ukljuila je radio. Slatkasta balada ispunila je stan.
Hej, Terminat ore. To ti je Ruben Stadard.
U koju kolu ide?
Stavila je dve ae vode na sto i sela pored njega.
Ima deset minuta. Hoe li da me ispituje ili ljubi?
Poljubio ju je, stavio joj ake na lice dok su njene prelazile preko
njegovog tela. Osetio je ukus dima u njenim ustima i bilo mu je
pomalo krivo to ona nije Ekslijeva. Ali uglavnom je oseao tako
snanu elju da mu je izgledalo da se soba smanjuje sve dok ona
nije bila jedino to je video ili oseao. Oborio ju je na kau i stavio
joj ruke pod majicu...
Dum-dum-DUM ! Tri snana udarca na vrata. Otrgla mu se iz
zagrljaja.
Ko je to?
Jebiga rekla je.
DUM ! DUM ! Kucanje se pojaavalo.
Znam da su unut ra, droljo rekao je pijani glas. Otvori.
M oj bivi deko rekla je.
Kako se zove, Hajnrih?
Nije smeno. Raskinuli smo u julu. Nije to dobro primio.

DUM ! DUM ! Navraao je nekoliko puta. Re je o tome... nikog

dosad nisam dovela ovamo.
Ko ga jebe rekao je. Otarasiu ga se.
M ogu ja i sama.
Otvaraj!
Otila je do vrata. Vels ju je pratio, stao je iza vrata, gde tip nije
mogao da ga vidi. Odmahnula je glavom i pokazala mu prema
spavaoj sobi, ali stavio je prst na usta i nije se pomerao.
Odkrinula je vrat a. Krejg.
Nikol...
Idi kui. M olim te.
Ne moe da me vara. Velsu je zvuao kao cmizdravi mali
bednik.
Krejg, raskinuli smo pre dva meseca.
Znam da ti je tu neki tip. M alo je gurnuo vrat a.
Nije.
Video sam vas s parkinga.
Nikol se zateturala unatrag kad ju je Krejg gurnuo. Vels se nije
potrudio da zatomi bes koji je rastao u njemu. Bilo mu je dosta.
Dosta toga da se mukarci odnose prema enama kao prema
stvarima. Bilo mu je dosta glupavog maizma za ceo ivot.
Otvorio je vrata i stao ispred Krejga. Taj tip i nije bio tako mali,
imao je moda devedeset kilograma, lice mu je bilo crveno, vonj
viskija je dop irao od njega.
Znao sam. Krejgu je nekako polo za rukom da izgleda
pobedonosno dok je to govorio, kao da Velsovo prisustvo

opravdava njegovo.
Idi kui tiho je rekao Vels, znajui da ga Krejg nee
posluat i. Ne bijem se s pijancima.
Odjebi. Krejg je zamahnuo, irok kroe koji je Vels lako
izbegao.
M olim te, nemoj da me tera da te udarim rekao je Vels. Idi
kui. Tip je ponovo zamahnuo. Vels je ponovo izbegao udarac.
Pao mu je mrak na oi. Gotovo je mogao da nanjui Krejgovu krv.
Suvie samoe. Suvie neuzvraene udnje.
Lepo sam te zamolio rekao je Vels, molei sebe koliko i
Krejga.
Lepo. Krejgove usne su se izvile u prezriv smeak. Sad
izlazi s pederiima, Nikol? Krejg je ponovo zamahnuo, jo
jedan pijani promaaj. Vels ga je uhvatio za ruku i udario ga u
stomak, estok udarac desnicom od koga se Krejg presamitio.
Zatim kratak udarac levicom u lice. Onda ponovo desnicom u
stomak, Krejg je spustio ruke dok se borio za vaz duh.
Desi... rekla je Nikol. Doz voli da poz ovem policiju.
Vels je ponovo udario Krejga, ovog puta aperkatom, zakoraio je
unapred i udario ga svom snagom. Krejgova usta se zatvorie i on
pade na prolaz na drugom spratu. Vels je krenuo za njim i ekao.
Naravno, Krejg se uhvati za ogradu i pokua da ustane. Vels ga
utnu u rebra. Krejg se prevrnu na bok i zajea, drei se za rebra,
pljujui krv i zube, dok je Vels razmiljao gde da ga udari. Nikol je
otpozadi naskoila na Velsa i vritei: Prekini, prekini, ludi
psihop at o, prekini!

 Nikol...
Ubie ga! Pustila je Velsa i kleknula pored Krejga. Vels se
pomerio unatrag. Nikol ga je gledala. Psihopato. Ostavi nas na
miru. Pokazala je prema stepenicama. Idi. Vie se nikad ne
vraaj u Nejl. Poz vau policiju.
Podigao je ruke i polako siao niz a step enice.
***
Nije video nijedna kola dok se vozio kui auto-putem Bjuford.
Oseao se praznim kao i put koji mu se odmotavao pod
tokovima. Nije shvatao ta je upravo uradio. Prvo, bio bi u
ozbiljnoj nevolji ako bi Nikol ili Krejg pozvali policiju. Nije trebalo
da ide s njom na bilijar. Neki od tipova u tom lokalu znali su ga s
parkinga. Jebiga. Toliko o neup adljivosti.
Nee pozvati policiju. Krejg nee eleti da prizna kakve je
batine dobio. Nikol e eleti da obojica nestanu. Policija nije bila
pravi problem. On je bio pravi problem. Nije nasilje bilo to to je
uplailo Nikol. Bar ne samo nasilje. Verovatno je ve viala tue u
Nejlu. Ali njegova hladnokrvnost, efikasnost, to ju je prestravilo.
Ti ljudi, civili, oni to ne razumeju. A nije bilo svrhe da im
objanjava. M orao je da se set i da nije u rat u. Ovo je Amerika.
***
Zaustavio se i uzeo mobilni, neki s pripejd karticom koji je kupio u

Tenesiju. Bacie ga i sut ra kup it i nov.

Halo? rekla je Ekslijeva pospanim glasom.
Denifer?
Ko je to? Prep oz nala ga je. Don?
Da.
Zaboga. Gde si?
M oram da te vidim.
M o emo to da izvedemo.
M i? Ko smo to mi?
M islim... ti i ja. To je sve.
Zaboravi.
Jesi li u nekoj nevolji?
Nisam. Ali reci mi neto. Kako u znat i jesam li pret erao?
Znae, Done. U glasu joj se ulo poverenje koje nije
oekivao. Verujem u tebe.
Jer ne znam koliko dugo u moi da izdr im ovo.
Koje?
ut ao je.
Zato ne doe da porazgovaramo o tome?
Zat o to me ne biste ponovo pustili.
Done...
Prekinuo je vez u.
***
Sutra ujutro je otiao do biblioteke u Doravilu da proveri imejlove.

I, prvi put, pronaao je poruku u inboksu, od

bigboyk2@hotmail.com. Hartsfild, 11.45 pre podne. 19/9.
DL561. Potvrditi. Vels je odgovorio to je pre mogao. Oseao je
udnu zahvalnost prema Hadriju. Sad je makar imao emu da se
nada. I neto na ta mo e da usmeri bes.

8.
Montreal, Kvebek
Kua je izgledala kao bilo koja druga, mala drvena dvospratnica,
siva boja ljutila se na uglovima posle mnogo godina bez
obnavljanja fasade. Nalazila se u mirnoj ulici nedaleko od Bulevara
Sen Loran, u sreditu montrealske muslimanske zajednice,
odvojena od susednih kua uskim pokoenim travnjakom. Paljiv
posmatra moda bi primetio da je u sivoj kui mirnije nego u
okolnim. Nije bilo dece. Samo mukarac i ena, Arapi svetle koe.
Ali nije bio zloin biti bez dece. Taj posmatra bi se moda upitao
zato su roletne uvek bile sputene, ak i tokom letnjih noi koje su
bile savrene za ostavljanje otvorenih prozora kako bi u kuu
mogao da ue povetarac s reke Sen Lorens. Ali roletne su ostajale
sputene u mnogim kuama u tom susedstvu. M uslimanke cene
privatnost.
Veoma paljiv posmatra bi se moda zapitao da li ljudi u toj
kui vode neki nelegalan posao. Taj mukarac bi svaki as vukao
kartonske kutije iz svog kombija do ulaznih vrata. Obino bi to
radio u cik zore, kad je ulica bila pusta. Ali rano ustajanje nije bilo
nita vie ka njivo nego nemanje dece.
U svakom sluaju, ono to bi neki posmatra mogao da primeti
bilo je nevano, tek nagaanje. Jer niko nije posmatrao kuu. Tarik
Duran mogao je neomet ano da radi.

***
Kao i mnogi Arapi u M ontrealu, Tarik je doao iz Francuske.
Odrastao je severno od Pariza, u Sen Deniju, u jednom od desetak
sirotinjskih predgraa gde francuska vlada smeta muslimanske
imigrante koje ne eli, ali koje ne moe da vrati kui. ak i po
bednim merilima Sen Denija, Tarik je imao teko detinjstvo.
Njegova majka, Halida, bila je medicinska sestra iz Alira, otac,
arl, francuski vodoinstalater ija se udnja za Halidom zavrila
onog dana kad ju je oplodio. Kad je odbila da ode na abortus, arl je
batinama pokuao da izazove pobaaj. Nije uspeo, ali Halida je
gotovo oslepela od batina. Dala je otkaz i do kraja njenog ivota
ona i Tarik su preivljavali od invalidnine. Tokom godina postala je
zavisna od lekova protiv bolova, prvo ih je koristila da lake zaspi,
a kasnije i da bi mogla da funkcionie. Umrla je od predoziranja
morfijumom kad je Tarik imao sedamnaest godina, to je bilo
podvedeno pod nesrean sluaj. U meuvremenu, francusko
pravosue ponaalo se prema arlu s oekivanom popustljivou.
Izaao je iz zat vora posle dve godine.
Deca iz komiluka nisu gledala Tariku kroz prste zbog majine
nesrene sudbine. Upravo suprotno. M ada nikad nije upoznao oca,
prezirali su ga kao Francuza. Nije mu pomagala injenica da je bio
sitan i vie voleo da ita nego da igra fudbal. M edicinska sestra i
vodoinstalater izrodili su briljantno dete ija je sklonost prema
nauci bila vidljiva od obdanita. Francuski obrazovni sistem je to

primetio. Tarik je kao tinejder pohaao Licej Luj le Grand, jednu

od najboljih srednjih kola u Francuskoj, gde se isticao u fizici i
biologiji. Ali to su mu ocene bile bolje, bivao je sve nesreniji.
Bogati beli aci nisu se trudili da sakriju prezir prema siromanom
Arapinu. Istovremeno, klinci iz Sen Denija igosali su ga kao
izdajnika, nazivali ga mozak i mali princ, i cepali mu knjige.
Najgori trenutak desio se na njegov etrnaesti roendan. Niko, ak
ni njegova majka, nije se toga setio. Nedelju dana kasnije Tarik se
upisao na kurs arapskog u muslimanskom centru nekoliko ulica od
njegovog stana. Na njegovo iznenaenje, svi u centru su ga
ohrabrivali. Nekoliko meseci kasnije svakog jutra je iao u lokalnu
damiju. Zatim u drugu, radikalniju. I uvideo je da su vernici svuda
prihvatali njegove molitve. Prvi put u ivotu imao je oseaj
prip adnosti.
Kad je Halida umrla, Tarik je posvetio duu i telo islamu.
M rzeo je oca, Francusku i Zapad zbog onog to su uradili njegovoj
majci, a majku zbog onog to je uradila njemu. Vie od ieg je eleo
da otputuje u Avganistan i prikljui se dihadu. Ali imami nisu
eleli da ga puste. Treba da nastavi s uenjem, govorili su.
Imaju dovoljno boraca. Pot rebni su im naunici.
***
Uradio je kako su mu rekli. Diplomirao je molekularnu biologiju na
Pariskom univerzitetu, a zatim otiao u Kanadu. Sad je spremao
doktorat iz mikrobiologije na M akgilu, u centru M ontreala.

M entori su ga smatrali marljivim, mada su privatno smatrali da mu

je druga godina bila slabija nego prva. Tako se dogodilo. Ne moe
ba svako da doktorira. A... moda su Tarikovi profesori u
Francuskoj preuveliali njegov potencijal, poto ima vrlo malo
Arapa u naunim krugovima. Ali profesori s M akgila nisu bili u
pravu. Tarik je bio pametan koliko su rezultati pokazivali.
Naalost, nije mogao da posveti punu panju nauci. U podrumu
neup adljive sive kue imao je svoj projekat.
***
Kuga.
Za laike ta re priziva prizore sudnjeg dana, nezamislive bolesti i
smrti. Ali za biologe ta re ima konkretnije znaenje: jersinija
pestis, nauno ime za bacil koji izaziva bolest pod nazivom kuga,
poznatu jo i kao crna smrt. Tokom srednjeg veka kuga je bila
bolest koje su se najvie plaili, uasnija ak i od velikih boginja.
Sredinom etrnaestog veka desetine miliona Evropljana, treina
tadanje pop ulacije, umrla je posle ujeda zara enih buva.
Stanje naroda bilo je za aljenje, pisao je neki Italijan seajui
se razaranja. M nogi su umirali na ulicama, drugi u kuama, za smrt
im se saznalo samo na osnovu smrada tela u raspadanju. Druga
epidemija poela je u Kini krajem devetnaestog veka i trajala je
itavu generaciju, ubivi dvanaest miliona ljudi. Otad je kuga
uglavnom iskorenjena u Evropi i Sjedinjenim Dravama,
zahvaljujui boljoj higijeni i agresivnim naporima na istrebljenu

pacova i buva. Ali bacil jersinija pestis ostao je iroko

rasprostranjen u divljini i svake godine zaraavao je hiljade ljudi.
Ebola i drugi egzotini virusi dobijaju najvie medijske panje, ali
kuga je ubila mnogo vie ljudi.
Jersinija pestis izaziva nekoliko vrsta infekcija kod ljudi.
Najpoznatija je bubonska kuga. Poinje s drhtavicom i jezom, prati
je temperatura koja moe da pree i 40 stepeni. Natekli limfni
vorovi buboni narastaju do veliine teniske loptice dok imuni
sistem oajniki pokuava da izbaci jersiniju pestis iz organizma.
Tad nastupa opta malaksalost, tako silna da mnoge rtve prestaju
da mare za to jesu li ive ili ne. U zavrnim stadijumima bolesti
eksplozija bacila u krvotok izaziva septiki ok. Dolazi do
unutranjeg krvarenja i ruke i noge pocrne, to je zatitni znak crne
smrt i.
***
A ipak, crna smrt nije najopasniji vid kuge. Bubonska kuga ne
moe se preneti s oveka na oveka, a neki oboleli se oporavljaju i
bez leenja. Ne, pravi uas je crvena smrt, pluna kuga, bolest koja
nastaje kad jersinija pestis zarazi plua. U tom toplom vlanom
okru enju bacil se nez austavljivo razmno ava.
Zaraena osoba prvo primeuje povienu temperaturu,
glavobolju, lagani kaalj svakodnevne simptome. Ali, za nekoliko
sati, jersinija pestis se nezaustavljivo iri. Glavobolja od lake
postaje neizdriva. Kaalj postaje upala plua. Bol stiska grudi dok

bakterija ispunjava plua, a srce jedva pumpa krv. rtva pljuje

sekret, isp rva vodenast i tean, a kasnije gust od zgruane krvi.
Posle etrdeset osam sati ljudi zaraeni crvenom smru imaju
manje od pedeset odsto izgleda da preive, ak iako su ih stavili na
respiratore i dali im injekcije s antibioticima. Bez leenja, u roku od
nekoliko dana umree od oka ili zatajenja plua, uguie se dok im
se plua budu punila krvlju. Preiveti plunu kugu bez leenja
podjednako je verovatno kao dobitak na lutriji. Najgore je to
zaraeni izbacuju oblake bacila svaki put kad se nakalju, tako da
bolest lako prelazi s oveka na oveka. I mada savremeni
antibiotici mogu da zaustave kugu na samom poetku, ne postoji
vakcina. U stvari, jersinija pestis je na neki nain sama sebi najgori
nep rijat elj. Kao i ebola, pluna kuga ubija rt ve tako brz o da se pod
normalnim okolnostima ne iri daleko i opasnost zaraze u divljini je
ograniena.
Ali to se ne odnosi na situaciju kad je kuga namerno
upotrebljena kao oruje terorista. Rasprivanje jersinije pestis u
vazduh iznad nekog velikog grada moe odjednom da zarazi
stotine hiljada ljudi, to bi izazvalo preoptereivanje bolnica i
sveoptu paniku. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da
bi izbacivanje jersinije pestis u gradu s pet miliona stanovnika,
otprilike kao Vaington, izazvalo 150.000 sluajeva plune kuge i
ubilo 36.000 ljudi. SZO nije dala procene ta bi kuga uradila u
veem gradu, kao to je Njujork.
***

Tarik Duran je u podrumu imao est epruvet a s jersinijom pestis.

Nije morao da napadne Centar za zarazne bolesti da bi ih
nabavio, niti da se uunja u Vektor, ogromnu fabriku bacila u
Sibiru, gde je Sovjetski Savez tokom Hladnog rata tajno istraivao
bioloko oruje. ak nije morao ni da naputa kuu. Samo je bilo
potrebno da bude kod kue kad je dolo dostavno vozilo Fedeksa,
kako bi mogao da potpie prijem paketa iz medicinskog centra
Muhimbili u Dar es Salamu.
Tanzanija je svake godine imala obilje sluajeva kuge i vlada je
vredno radila da sprei epidemiju. Doktori koji bi otkrili
potencijalni sluaj zaraze morali su da alju uzorke krvi u
Muhimbilijev u laboratoriju za zarazne bolesti, najopremljeniju u
istonoj Africi. Tamo su uzorci bili poveravani povuenom
pakistanskom tehniaru koji je doao u Tanzaniju da bi dobio
posao u Muhimbiliju po nareenju oveka po imenu Omar
Hadri. Hadri je pretpostavljao da e se musliman iz Pakistana
lake zaposliti u Tanzaniji nego u Centru za zarazne bolesti. Bio je
u pravu.
Tako je kuga pronala put do Tarika, koji je sa svoje dvadeset tri
godine bio najstruniji naunik koji je ikad radio za Al Kaidu.
Inalah. Boja volja. I zbog toga Tarik nije mogao u potpunosti da
se posvet i studijama.
***

U sivoj kui vladala je tiina dok je Tarik otkljuavao ulazna vrata i

ulaz io. Fat ima? viknuo je. Fat ima?
Nije bilo odgovora. Trebalo je ve da se vrati kui, da sprema
veeru. Kiselina mu se uzburkala u stomaku. ena mu je prole
nedelje dvaput zakasnila. Kao da ga svakim danom sve manje
potuje. Upoznao je Fatimu u Parizu, tokom prolenog semestra
poslednje godine fakulteta. Najstarija erka nekog imama iz
Brisela, sitna osamnaestogodinjakinja kojoj je hidab marama
kojom pobone muslimanke pokrivaju kosu uokvirivao krupne
smee oi. Tarik se zaljubio na prvi pogled. Oduevio se kad je
saznao da se i ona zaljubila u njega, uprkos bubuljiavoj koi i
debelim naoarima. Venali su se etiri meseca kasnije, neposredno
pre njegove selidbe u Kanadu. Dola je za njim sledee godine.
Nekoliko meseci je izgledala kao savrena supruga, puna ljubavi i
podrke. Nije se bunila zbog toga to je dugo ostajao na poslu ili
provodio vreme u podrumu. Ali onda je poela da se ali to joj ne
dozvoljava da se zaposli. Rekla je da joj je dosadno da po ceo dan
ostaje kod kue. U prolee se zaposlila kao sekretarica u nekoj
advokatskoj kancelariji u centru grada. Pokuao je to da joj zabrani,
ali ona se samo nasmejala.
Razvedi se kazala mu je. Znala je da to nikad nee uraditi.
Bila je jedina ena s kojom je ikad bio. Ponekad ga je plailo koliko
udi za njom. Ali njen posao ih je udaljio. Jedva da ga je vie
sluala. Nije razumeo tu njenu drugu stranu. Kao da je zaboravila
gde joj je mesto otkako su doli u Kanadu. A moda nikad nije ni
marila za njega. M oda ga je videla samo kao priliku da pobegne od

oca.
Prethodnog meseca prvi put ju je udario, kad je pokuao da vodi
ljubav s njom, a ona ga je odbila. Podigao je pesnicu, ne
nameravajui da je udari. Zatim se nasmeila. Rugala mu se,
pomislio je. Rugala mu se zbog slabosti, zbog mravih ruku i
uvuenih grudi, kao to su to radila deca u Sen Deniju. M oda je
slab, ali je jo uvek mukarac. Nije smela to da zaboravi. Udario ju
je pesnicom u stomak. Vrisnula je, samo jednom, i poeleo je da je
utei i izvini joj se. Ali nita nije rekao.
Kad je pokuao kasnije te noi, predala mu se bez pogovora. U
stvari, nikad nije to ni pomenula. Tarik je nekoliko dana mislio da
se prizvala pameti. Ali poslednjih nekoliko nedelja postala je
tajnovita. uo ju je kako apue u telefon u kuhinji. Kad ga je
videla da prislukuje, spustila je slualicu i pretvarala se da uopte
nije razgovarala. Ponovo joj je zapretio pesnicom, ali je ona
jednostavno odmahnula glavom, a on je spustio ruku i ponien
otiao.
***
Pokuao je da ne misli na Fatimu. Razgovarae s njom kad se vrati
kui. U meuvremenu mora da radi. Otkljuao je vrata podruma i
ukazalo se uzano zaklonjeno stepenite koje je vodilo do jo jednih
zakljuanih vrata. Znao je da dvostruka brava moda izgleda
sumnjivo, ali nije smeo da rizikuje da iko tu ue. Pored bacila kuge,
imao je i antraks i tularemiju u friiderima, sve otrove prve

kategorije po klasifikaciji Centra za zarazne bolesti, koje je dobio iz

Muhimbilija.
Da bi zatitio privatnost, drao se podalje od ostalih
postdiplomaca s M akgila, prihvatao je pozive na druenja samo
kad bi njegovo odsustvo izaz valo sumnju. Rekao je kolegama da mu
je supruga revnosna muslimanka koja ne izlazi iz kue, a Fatimi je
rekao da ostali studenti imaju predrasude i da ga nikad ne pozivaju.
Nije mogao da je sprei da se via s komijama, ali nije joj dozvolio
da prima goste, zbog ega je i insistirala da se zaposli. M oda je to
bila greka; mo da je trebalo da joj doz voli da ima vie prijat eljica.
Stavio je klju u katanac u podnoju stepenica. M orao je da
prestane da razmilja o Fatimi. Odmah. Ako ovde bude
dekoncentrisan, mogao bi da napravi greku, a ako napravi greku,
mogao bi da umre. Duboko je udahnuo, zamurio i izbacio Fatimu
iz glave.
Kad je bio siguran da je spreman, otvorio je druga vrat a i uao.
***
Poslednje dve godine uglavnom je proveo u laboratoriji. Oprema je
bila skupa i bilo je teko postaviti je bez privlaenja panje,
posebno jer je morao da radi sam. Ali tog leta, ba kad mu je stigla
j. pestis, konano je doveo mesto u red.
Podelio je podrum na dva radna dela. Veina prostora je bila
otvorena, pod i zidovi bili su prekriveni dvostrukim slojevima
providne debele plastine folije koja je spreavala ulazak praine i

prljavtine. Laboratorijski stolovi nalazili su se pored zidova,

prekriveni dragocenom opremom: mikroskop koji uveliava 1.000
puta, gasni spektrometar, fermenti za uzgajanje bakterija u
tenosti. Zamrziva i friider. Kavezi s mievima, autoklavi,
Bunsenovi gorionici i posluavnici sa staklenim ploicama za
uzorke i pipetama. U jednom uglu nalazio se zapeaen ormari
koji je preko filtera bio povezan s kunom ventilacijom. U
ormariu kraj ulaza, pored male tu-kabine, drao je zatitne
naoare, rukavice, mantile i prenosni respirator. Fluorescentno
svet lo s tavanice davalo je prostoriji zvanian izgled.
Taj prostor je u sutini bio primitivna verzija laboratorije drugog
nivoa za bioloka ispitivanja, kao to je ona na M akgilu ili bilo kom
univerzitetu na svetu. U takvim laboratorijama se rukuje virusima i
bakterijama koje su umereno opasne i zarazne, patogenima od
kojih rtve mogu da dobiju visoku temperaturu, ali niko
najverovatnije nee umreti. Ironija je u tome da se kuga ponekad
uva u takvim laboratorijama, jer j. pestis nije otporna bakterija.
Sporo raste i lako je unitavaju suneva svetlost, kia, ak i vetar.
Samo u ljudskom telu postaje udovina.
Ali Tariku je bila potrebna bezbednija laboratorija za njegove
eksperimente. Nije samo uzgajao kugu i antraks; eleo je da ih
pretvori u aerosol, u letee estice koje je mogue lako udahnuti. Za
to mu je bila potrebna laboratorija treeg nivoa, ili, jo bolje,
et vrt og, kao to je ona u Cent ru za zaraz ne bolesti.
M erila bezbednosti za laboratorije etvrtog nivoa ispisane su na
stotinama strana. M oraju da imaju sopstveni dotok vazduha,

dvostruke vazdune ventile koji ne mogu da se istovremeno otvore

i filtere koji preiavaju vazduh koji isputaju. Naunici ne smeju
da nose zatitnu odeu van laboratorije. M oraju uvek da se tuiraju
pre odlaska, a voda za tuiranje mora da bude hemijski obraena.
Bakterije smeju da se premetaju samo u kontejnerima od
dvostrukog neprobojnog stakla. A za posebno sloene projekte
naunici moraju da rade u zatitnom okruenju, posebnoj
prostoriji gde nose zatitnu odeu za celo telo s nezavisnom
zalihom kiseonika, tako da nikad nisu u opasnosti da udahnu
spoljanji vaz duh.
Tarik je shvatao emu takva merila. Video je fotografije rtava
velikih boginja i kuge, lica iskrivljena od patnje, naduvene leeve.
Potovao je mo epruveta u friideru. I voleo bi da je mogao da
sprovodi oglede u Cent ru za zaraz ne bolesti.
Ali tamo bi moda kritiki gledali na njegov rad. I tako je
napravio sopstveno zatitno okruenje. Odelio je pleksiglasom
ugao podruma, metar i po sa metar i po, od poda do plafona, zatim
prekrio pleksiglas debelom plastinom folijom i napravio plastini
mehur iji se vazduh nije meao s vazduhom u ostatku prostorije,
osim kroz usisno-isisni sistem zatien HEPA filt erima.
Tariku je bio potreban bezbedan nain za ubacivanje vazduha u
mehur. Poto je Kanada, kao i druge industrijske zemlje,
ograniavala prodaju zatitnih odela pod pritiskom, Tarik nije
mogao da ga narui. Umesto njega je nosio masku za disanje i boce
s kiseonikom poput ronilakih. Da bi izbegao kontaminaciju
otvorenog dela podruma, napravio je prolaz od pleksiglasa do

vrata mehura i prirunu zonu bez vazduha. Uvek je oblaio

zatitno odelo u ovoj zoni. U mehur je ugradio sigurnosni ormari u
kojem se nalazio kavez s mievima i nebulajzer, maina koja je
uduvavala vazduh u tenost da bi napravila aerosol. Na plastini
pod mehura stavio je mini-friider i kavez dovoljno veliki za
maku ili omanjeg psa. Jo uvek nije koristio taj kavez, ali to e se
uskoro promenit i.
Prostor nije bio idealan. Tarik je tamo mogao da radi samo
kratko, dok mu ne bi nestalo kiseonika. A zatitna maska mu nije
bila tako pouzdana kao na pravom zatitnom odelu. Ipak, mehur je
zasad radio. Nije se razboleo, a nisu ni mievi u otvorenom delu
podruma, to je bio primitivan ali efikasan nain da se izmeri
izloenost zarazi. teta to to nije mogao da pokae svojim
profesorima bili bi zadivljeni.
***
Tarik je upalio svetlo i proverio da li su stolovi i laboratorijske
posude nedirnuti. Ovde dole su ulica i ostatak sveta delovali
daleko. Tiinu je remetilo samo tiho ukanje laboratorijskih
mieva. Prebrojao ih je, proveravajui jesu li svi tu.
Svukao je odeu i sloio je na stolicu. Obino je prvo radio s
manje opasnim bakterijama pre nego to bi uao u mehur. Ali
veeras je eleo da bude blizu svojih ljubimaca j. pestis i
Bacillus anthracisa antraksa. Otvorio je prva vrata mehura
vrata vazdune komore i uao. Navukao je majicu, gae i donji

deo trenerke koje je nosio u mehuru, zatim preko obukao beli

mantil. Zatvorio je vrata i navukao plastinu foliju preko njih,
odvajajui tako mehur od ostatka podruma. Uzeo je zatitnu
masku, ukljuio bocu s kiseonikom i stavio masku na lice. Duboko
je disao, vodei rauna da kiseonik slobodno tee, zatim je smanjio
protok da bi sauvao zalihe. Onda je navukao kapu, rukavice i
iz me.
Konano je otvorio unutranja vrata vazdune komore i uao u
mehur.
Kao da je bio pod vodom ili na M esecu. Samo njegovo disanje
remetilo je savrenu tiinu. Beumno je otiao do ormaria.
Nedelju dana ranije je prvi put uzgojio j. pestis, zasejao je bakterije
u Petrijeve olje, stavio ih je na hranljivu krvnu podlogu na
temperaturi od 28 stepeni Celzijusa. Dva dana kasnije bele
kolonije bakterija proarale su crvenu podlogu, ivice su im bile
hrapave i neravne. Izgledale su kao mala prena jaja, prepoznatljiv
oblik j. pestis. Rune su, pomislio je Tarik, male i rune. Ali
iznenadie se onaj ko ih potceni. A on je kontrolisao njihovu mo.
Ta pomisao mu je predstavljala veliko zadovoljstvo.
***
Poto je uzgojio kugu, Tarik ju je ubrizgao mievima. Samo jedan
od est iveo je due od dva dana. Sad i on lei mrtav iza
sigurnosnog stakla. Tarik je stavio miji le u staklenu posudu,
zatim ju je napunio hlorovodoninom kiselinom kako bi unitio

ostatke. Na M akgilu bi izvrio autopsiju ivotinje da vidi kako je

tano umrla, ali ovde to nije bilo vano. Jednostavno je eleo da
dokae sebi kako moe da uzgoji dobru snanu vrstu jersinije
pestis. I uradio je upravo to.
Znao je da je napravio tek mali korak prema krajnjem cilju.
Zaraziti ljude plunom kugom bilo je mnogo tee nego
ubrizgavanje bakterije miu. M orao je da smisli nain kako da
pretvori bakterije u aerosol koji moe da se udahne i zadri u
pluima. M orae da ispita razliite rastvore, razliite zasienosti,
hemikalije koje bi mogle da omogue aerosolu da se bolje raspri
bez ubijanja bakt erija u njemu.
Taj izazov muio je naunike u mnogo usavrenijim
laboratorijama nego to je ova podrumska. Aum inrikjo,
apokaliptina japanska sekta, potroila je tokom devedesetih
godina dvadesetog veka miliona dolara u pokuajima da razvije
bioloko oruje, i ak je rasprivala botulizam i antraks po Tokiju.
Ali Aum nikad nije uspeo nikog da zarazi. Jedini uspean napad
izveli su nervnim gasom, koji se pravi lake nego bioloko oruje.
Treba dodati i da vojni naunici nisu ba objavljivali izvetaje o
svojim ogledima s kugom. Tarik je morao da ui na sopstvenim
grekama. Poeleo je da moe s nekim da razgovara o tehnikim
problemima. Ali jedina osoba od poverenja bio je Omar Hadri.
Hadri je bio tipian laik. Izgledalo je da misli kako pokretanje
epidemije nije nita komplikovanije od uzgajanja bakterija u
posudicama i rasprivanja u metrou. Bio je veoma razoaran kad
mu je Tarik objasnio koliko je to slo eno.

 Jesi li dobio moj poklon? pitao ga je Hadri prilikom

poslednjeg razgovora, nekoliko dana poto je kuga stigla. Tarik je
bio u telefonskoj govornici na benzinskoj pumpi u Longeju, na
drugoj obali reke Sen Lorens, kilometrima udaljenoj od njegove
kue.
Da. Hvala ti, strie. Uvek su razgovarali na francuskom i
nikad nisu koristili prava imena ni druge pojedinosti.
Koliko vremena ti jo treba?
Ne znam, strie.
Otp rilike. M esec dana? Nekoliko meseci?
Za ono to je vama pot rebno najmanje nekoliko meseci.
Zna da sam nestrp ljiv da vidim rez ult at e.
Tarik se nervozno premetao s noge na nogu. M rzeo je da
razoara Hadrija. M olim vas za oprotaj. Ali ovaj posao se ne
radi na brz inu.
Treba li ti jo novca?
Da.
Koliko?
Isto kao u januaru. To je bilo 200.000 dolara. Tarik je bio
tedljiv, ali pot rebna oprema bila je neizbe no skup a.
Isto? Hadri se nasmejao, ali zvuao je napeto. M isli da ti
je stric toliko bogat?
Tarik je ut ao.
Pobrinuu se za to konano je rekao Hadri. A kako ti je
sup ruga?
Strie, ne znam ta da radim.

 Ne doz voli joj da te omet a, sinove.

Lako je to rei, pomisli Tarik. Hoete li uskoro doi u posetu?
Voleo bih da vas vidim.
Kad bih samo mogao rekao je Hadri. Ali u poslednje vreme
sam veoma zauz et. Jesi li siguran da nema sup arnike?
Bio sam pa ljiv.
Dobro. Sinove, sve zavisi od tebe. Hadri uzdahne, kao da
mu je to priznanje posebno teko palo. Nastavi s radom. Zna da
se cela porodica uzda u tebe. Uskoro emo ponovo razgovarat i.
Neu vas razoarat i, strie.
kljoc.
***
Tarik je eleo da Hadri moe da vidi podrum. Bio je siguran da bi
stric bio zadivljen. Dva dana ranije Tarik je preselio kolonije
bakterija kuge iz posuda sa eernom hranljivom podlogom u
menz ure s tenom hranljivom podlogom od kravljih moz gova i src.
Premetaj je bio uspean. Tenost u menzurama ostala je bistra, ali
beo prsten bakterija pojavio se na staklenim zidovima bio je to
siguran znak stvaranja kolonije kuge. Za razliku od ostalih
bakterija, jersinija pestis se nije rasprivala u rastvoru, ve je
ostajala u gomilama. Tarik je sipao rastvor u staklenu posudu za
meanje, paljivo struui kolonije bakterija sa zidova posuda.
Koristei icu, neno je meao kolonije sve dok se bakterije nisu
rasprile po rastvoru. Sad e ispitati aerosolizaciju bakterija.

Spojio je obino gumeno crevo na malu elektrinu pumpu. Spustio

je slobodan kraj creva u posudu i ukljuio pumpu. Trenutak
kasnije u tenosti su poeli da se pojavljuju mehurii, kao da je u
pit anju praiskonska tenost koja vri.
Znao je da je to najjednostavniji nain aerosolizacije bakterija.
Ali eleo je da sazna moe li bakterija da preivi premetanje iz
jedne posude u drugu i moe li ovaj jednostavan aerosol da izazove
infekciju. U naunom argonu, bio je to pokazni eksperiment. I
tako je Tarik stavio jo est mieva u kavez pored posude za
meanje. M irno su etali po metalnom kavezu, nesvesni sudbine
koja ih eka.
Radio je u mehuru jo pola sata, premetao kolonije kuge iz
prvobitnih posuda u menzure s tenou. Nameravao je da obavi
jo ogleda, i bie mu potrebno mnogo vie bakterija. Paljivo je
vodio beleke o temperaturi i vlanosti u kavezu, broju mehuria
koji se svakog sekunda diu iz posude. Na prvi pogled
jednostavan zadatak. Ali veina laika ne shvata da iza svakog
otkria stoje hiljade dosadnih sati u laboratoriji. Korak po korak i
stii e na cilj.

9.
Vratar je prineo ruku kapi dok je Ekslijeva ulazila u hotel
Deferson. Niske potpetice zveketale su po mermernom podu
predvorja, a hotelski klima-ureaj doneo je olakanje posle sparne
letnje noi.
Dobro vee, gospoo Eksli.
Kako ste, Rafaele?
Nikad bolje, gospodo.
Skrenula je desno, u salon, tihu prostoriju crvenih zidova iji su
stolovi od tamnog drveta izgledali kao da za njima treba da sede
gomile politiara i lobista. M esto je, uprkos tome, uglavnom bilo
p razno. Deferson nikad nije dostigao luksuz Hej-Adamsa, a s
otvaranjem Ric-Karltona i drugih hotela s pet zvezdica trajno je
pao u drugu kategoriju nekad slavan hotel ije sobe su se punile
tek kad bi svi ostali hot eli bili puni.
Ali Ekslijeva je volela izbledelu eleganciju tog hotela, bukete
cvea u predvorju, to to ju je vratar poznavao. Pored toga,
Deferson je bio na Petnaestoj ulici, nedaleko od njenog stana.
Nakon nekoliko pia mogla je da se otetura kui. Veeras je svratila
na posebno uivanje, sastanak S. L. kluba, pet zaposlenih ena
koje su izlazile na pie jednom u nekoliko nedelja. Jedna je bila
novinarka Posta, druga advokat kod Vilijamsa i Konolija. Sve su
bile razvedene ili neudate, sve sredovene ili starije. Eksijeva je
mrzela da opisuje sebe kao sredovenu. Uf. Ali bila je, ako emo

poteno. Uskoro e poeti menopauza. Dobro, moda ne ba tako

skoro, ali bli i se.
S. L. klub nije imao pravila, lanarinu ni pravi cilj, osim da
svojim lanicama prui priliku da razgovaraju o poslu i porodici i
kriom popue nekoliko cigareta kad ih deca ne gledaju. Ekslijeva je
upoznala Linet, nezvaninog vou, pre tri godine na beskrajno
dosadnoj proslavi et vrt og jula.
Njih pet bile su prijateljice, ali ne preterano bliske. Tako da su
mogle da budu iskrene u vezi s nerazumnim roditeljima i
bezobraznom decom. U vezi s bivim muevima koji su se ponovo
oenili i odluili da vie nee plaati privatne kole za svoju decu.
O malim poslovnim i kunim uspesima, birokratskim pobedama ili
nagradama koje su im deca osvojila. U stvari, to je verovatno bilo
najbolje u vezi s klubom. ene ne bi trebalo da se razmeu, a
Ekslijevoj se svialo to ima priliku da sebi malo da oduka kad sve
ide kako treba. Radovala se tim susretima, ak i kad je a posebno
u situacijama kad je bila preoptereena poslom, kao to je bio
sluaj poslednjih meseci. Ali veeras nije mogla da se usredsredi.
***
Sedele su u uglu, kao i obino, a ona je kasnila, kao i obino. Sela je
na slobodnu stolicu, na stolu ju je ve ekala aa vina. Za
prefinjene dame sve su naz dravile i podigle ae.
Za prefinjene dame. Kuc.
M alo crnog humora. Inicijali mogu da oznaavaju i prezrene

dame. Da li stvarno preziru sebe? Verovatno ne. Ali Ekslijeva je

uvek u glavi ula glasi, a pretpostavljala je da ga i ostale uju: deca
te vie i ne smatraju za pravu majku. Bie sama do kraja ivota.
Najgore od svega, bilo je tu i rei za koje je znala da ih ostale ne
uju: u porukama ima nekog znaenja. Neto se sprema, ali si
suvie glup a da to shvat i.
M orala je da prestane s tim dvoumljenjem pre nego to se
potpuno raspadne. Nije bilo nikakvog znaenja. Nije mogla da
analizira nepostojee informacije. Taj prokleti glas. M ukarci ga ne
uju. Oni oekuju uspeh ak i kad omanu; ene oekuju neuspeh
ak i posle uspeha.
Linet, mrava crnkinja koja radi kao producent u NBC-u,
pogledala ju je u oi. Jesi li dobro, mala? Izgleda nap et o.
Dobro sam. Ekslijeva pokua da se nasmeje.
Jesmo li pronali Osamu? Sve su znale da Ekslijeva radi u
Agenciji, mada nisu znale ta.
Pit at e pogrenu enu rekla je. Ja sam samo sekret arica.
Znam da si glavna tamo.
Da sam glavna, stvari bi bile drugaije. ala nije bila
preterano duhovita, ali Linet se ipak nasmeila, a nedugo zatim i
Ekslijeva.
Istina. Linet je podigla au.
***
Agencija i Zdruena antiteroristika grupa radile su no i dan u

mesecima nakon bombakog napada u Los Anelesu. Ali

istraitelji nisu uspeli da identifikuju bombae, a jo manje da
otkriju kako su neprimeeno prikupili tri tone amonijum-nitrata. Ili
su ga prokrijumarili preko granice ili su malo-pomalo gomilali
zalihe ivei godinama u Americi. Ekslijeva nije znala ta je od toga
gore. A brinula se da su napadi smiljeni kao diverzija. ak ni
vlada Sjedinjenih Drava nije imala neograniene resurse. FBI je
anga ovao neke od najboljih agenat a na ovom sluaju, povukao ih je
s drugih otvorenih istraga. Ekslijeva je shvatala zato; porodice
poginulih elele su odgovore i hapenja po svaku cenu. Samo se
nadala da ta cena nee ukljuit i jo jedan nap ad.
Ona i afer su gledali unapred. Proveli su prolee i leto
pretraujui baze podataka koje je Zdruena antiteroristika grupa
koristila da prati pokrete i komunikaciju svih poznatih pripadnika
Al Kaide, pretraivali obrasce koji su promakli njihovim
analitiarima. Zasad nisu otkrili mnogo. Tokom godina obavetajci
su prikupili dokaze da Al Kaida ima makar jednu prikrivenu mreu
u SAD. M rea X, tako su je zvali neki ljudi u Agenciji. Dve ili tri
elije, ukupno izmeu est i dvadeset agenata. Poslatih jo pre 11.
septembra. Al Kaidino tajno oruje. ekaju nareenja da pokrenu
veliki napad, verovatno hemijski, bioloki ili radioloki. Ili
nuklearni, daleko bilo. A prolog meseca je Dravna bezbednost
presrela imejl koji je nagovetavao da je Al Kaida nekako unela
nuklearni materijal u SAD. Ali poruka je bila nepotvrena i niko
nije znao kako ni da li je to povez ano s M re om X.
Ekslijeva to nikako ne bi pomenula prefinjenim damama. A

posebno ne jutarnji telefonski poziv od pre dve nedelje. Sipala je

jo jednu au vina i odluila da pokua da se opusti. Devojke
rekla je. Drago mi je da vas vidim.
Green, sitna sedokosa ena, nagnula se prema njoj. I...
I ta?
Ne foliraj se, Denifer. Kako je bilo na sastanku?
Ekslijevoj nije bilo do takvog razgovora. Zar to nije pravo
udo?
ta to? pit ala je Green.
Nas pet, sve smo privlane. Sve finansijski stabilne, sve
prilino normalne.
Govori u svoje ime kaz ala je Linet, smejui se.
Ne, stvarno. A jedva da napabirimo, koliko... dva sastanka
meseno? I to ne svaka. Ve ukupno.
Hej rekla je En, advokatica. Pozvana sam na izlazak prole
nedelje na onoj konferenciji u Atlanti. M islim, oenjen je, ali
skinuo je burmu pre nego to me je pozvao. M islila sam da je to
simp at ino.
Ovog puta smeh je bio gorak. Prefinjene dame su u barovima
dobijale mnogo predloga od oenjenih mukaraca ili, to je jo
gore, na poslu. Dobijale su pozive za koktele od veitih neenja
koji su verovatno bili prikriveni homoseksualci. Jedino nije bilo
pravih poziva za izlaske s razvedenim mukarcima njihovih
godina. Osim ako nisu eleli vie dece, takvi tipovi su obavezno
zavravali sa enama najmanje deset godina mlaim od njih.
Ne ote i rekla joj je Green. Kako je bilo?

Ekslijeva se obino preputala takvim ispitivanjima bez mnogo

otpora, mada je potajno elela da manje vremena razgovaraju o
mukarcima. Nita se nikad ne menja, pa kakva je onda svrha toga?
Ali veeras nije imala stomak za Greenina pitanja. elela je da
sedi i pije vino.
M ora da je bio dobar rekla je En. Izgleda umorno.
Pusti je na miru rekla je Linet. M akar dozvolite dami da
pop ije vino.
***
Ekslijeva je neprestano razmiljala o Velsovom telefonskom
pozivu. Pronala je broj pripejd mobilni kupljen u Nevilu, to je
znailo da je mogao da zove s bilo kog mesta. M ogla je da pozove
prijatelja u FBI-ju da joj to proveri. Ali nije bila sigurna da je
spremna na to.
Poziv nije pomenula nikom u Agenciji, ak ni aferu. Plaila se
da e, ako to uradi, izgubiti kontrolu. Poee da joj prislukuju
telefon, nadziru stan. Uostalom, Vels je bio begunac. Dato je imao
nekoliko snagatora koji su traili Velsa po SAD, bez znanja FBI-ja
mada su pravila Agencije strogo zabranjivala operacije na
amerikom tlu. Dato je nekako ubedio nadreene da CIA sme da
trai Velsa zahvaljujui izuzetku od pravila koji predvia istrage
ogranienog obima u sluaju prop usta u unut ranjoj sigurnosti.
Ekslijeva je pretpostavila da je potraga za Velsom ograniena i u
cilju zamazivanja oiju, tako da bi Dato imao opravdanje za sluaj

da se Velsu neto dogodi. Nije mislila da Dato doivljava Velsa kao

ozbiljnu pretnju. U stvari, moda mu je bilo drago to je Vels na
slobodi. Tako e ipak dobiti pohvale za sluaj da Vels sprei neki
napad, a okrivie afera ako Vels zabrlja ili umre. Ali nije bila
sigurna jer je Dato odbio da njoj i aferu da izvetaj o potrazi
mada joj je rekao da ga obavesti ako joj se Vels javi.
elim da budem lino obaveten rekao joj je. Jasno,
Denifer?
Nepotovanje direktnih nareenja Vinija Data nije bila dobra
ideja. Ali Ekslijeva nije marila. Bila je sigurna da Vels nije izdajica.
elela je da ga zatiti najbolje to moe, da ga spase od boravka u
nekoj zat vorskoj eliji. Ako pronae neto va no, javie se.
U meuvremenu, elela je da zna gde je sad, ta radi, ta misli o
agencijskim igrama? ta misli o Sjedinjenim Dravama nakon
godina odsustva? A ta o njoj? M isli li na nju onako kako ona misli
na njega? Stalno joj je bio u glavi, a njegov poziv naveo ju je da
pomisli kako i on isto osea, ali nije mogla da bude sigurna. M oda
ju je pozvao jer nije imao kome da se obrati. Ipak, kad je spustila
slualicu, shvatila je da je poziv uopte nije iznenadio; podsvesno
ga je oekivala.
Zbunjivala ju je ogromna udnja prema Velsu. Bila je u osnovi
razumna osoba, a ipak se nekako zaljubila u oveka s kojim je
provela samo dve nedelje u poslednjih deset godina, oveka koji je
verovatno izgubio razum negde u brdima Avganistana. Ali u onom
dipu nije izgledao ludo; smee oi bile su mu potpuno smirene. U
svakom sluaju, razlikovao se od svih koje je poz navala.

U cininijim trenucima pitala se da nije zapala u romantinu

fantaziju. Snaan utljiv mukarac koji e je odvesti nekud. Ako se
ispostavi da je odbegli agent, jo bolje. Volela bi da moe da
prefinjenim damama kae neto o ovoj situaciji. Svidela bi im se
ironija. Uvek se ponosila to ne mea posao i oseanja. ene tako
lako bivaju okarakterisane kao cmizdravice kojima se ne moe
verovati pod pritiskom. ak je i tokom razvoda samo afer znao
koliko je povreena. Sad je prekrila pravila zbog oveka koga
verovatno vie nee videti. Da ulog nije tako veliki, smejala bi se
sama sebi.
Na trenutak je odluila da telefonski poziv shvati kao san. Tako
nije morala da ga prijavi.
Green ju je tapnula po ramenu i to ju je probudilo iz sanjarenja.
Hajde, Denifer. Priaj.
Dobro. Ispriae im o sastanku. Nema ta da se pria. Zove se
arls Li, kardiolog iz Dordtauna. Razveden. Izali smo prole
nedelje.
Gde?
Olivs.
Vrlo lep o.
I tako predvidivo, pomislila je Ekslijeva. Olivs je bio preskup
restoran na uglu esnaeste i K, s poznatim efom kuhinje i
skupom vinskom kartom. Pretpostavljala je da je Vels nikad ne bi
odveo onamo.
I... kako je bilo?
Dobro. Nauila sam mnogo o stentovima. I lekovima za

sniavanje holesterola. Treba sve da proverite holesterol. Jeste li

znale da vie ena umire od sranih bolesti nego svih drugih,
ukljuujui i rak?
Linet je odmahnula glavom. Tako gadno, ha?
Samo da pomenem da nisam uspevala da doem do rei.
Zna da mora da ih pusti da priaju o sebi na prvom
sastanku rekla je Green. Je l te zvao?
Nego ta. Zvao, poslao cvee, ponovo zvao. Doktor Li je
uporan. Dovoljno uporan da je razmiljala da mu prui jo jednu
priliku, uprkos stomaiu i eli. Dobri dokt or se makar trudio.
Pa i to je neto... rekla je Green kad je Ekslijevoj zazvonio
telefon. Javila se.
Spakuj se za put u toplije krajeve i dolazi ovamo. Bio je to
afer.
kljoc.
***
Bilo joj je drago to je dobila izgovor da ode. Brzo se pozdravila i
stigla u Lengli sat kasnije, gde je zatekla afera kako sedi za njenim
stolom, s koferom pored noge.
ta te je toliko zadr alo?
Elise. Postavila sam brz inski rekord dolaz ei ovamo.
Imam pravu poslasticu. Hajde. Uzeo je kofer i izaao iz
njene kancelarije, idui ispred nje. Oigledno da ona nije bila jedina
koja gubi raz um.

afer je i u idealnim okolnostima bio nepouzdan voza. Veeras

je etao iz trake u traku, vozio prebrzo i nije odravao rastojanje,
dok su vozili na jug, a zatim obilaznim putem istono prema
vaz duhop lovnoj baz i Endruz.
Kuda idemo, Elise?
Ti si analit iar. Analiz iraj.
Osetila je kako crveni od besa. afer mora da je bio nervozan.
Obino nije tako det injast.
Elise. Ovo nije jebena ekskurz ija.
M irno, mirno.
Dobro rekla je. Izgleda da idemo prema Endruzu. A rekao
si mi da spakujem stvari za top lo vreme. Rekla bih Gvant anamo.
Gvantanamo? nasmeja se efer. M a daj, tamo sve vrvi od
novinara. M isli li da tamo dr imo ikog va nog?
Pa kuda onda idemo?
Daleko, daleko.
Kuvajt? Oman?
Na nep ostojee mesto.
Dijego Garsija rekla je.
Svaka ast.
Dijego Garsija je amerika mornarika baza na nekom
britanskom ostrvu u Indijskom okeanu, hiljadu eststo kilometara
udaljenom od junog roga Indije, a jo udaljenijem od Afrike. Ta
baza nije bila tajna, ali ni preterano poznata javnosti. Pentagon je
uvek poricao da tu dri pripadnike Al Kaide, uglavnom da bi
umirio Britance. Ekslijeva je znala da Pentagon lae; u Dijegu je

bilo prit voreno nekoliko operat ivaca Al Kaide.

A zato, ako smem da pitam? kazala je. Ili opet moramo da
se igramo kviz a?
Pre mesec dana zarobili smo nekog u Bagdadu. Pakistanskog
nuklearnog fiz iara.
Zato mi to nisi rekao?
Sad ti govorim.
I?
I ima neke zanimljive informacije. M islim da treba da ga
poset imo.
***
Sedeli su na gornjoj palubi Galaksija C-5 u vazduhoplovnoj bazi
Endruz, ispred dvojice mrguda na ijim propusnicama je pisalo
gospodin Smit i gospodin Douns. Ispod njih, eta rendera sedela
je u ogromnom avionskom prostoru za prtljag, pored paleta punih
zaliha hrane, municije i dva oklopna voz ila.
M o e li ova stvar stvarno da let i? pit ao je afer.
Plai se?
Samo ne mogu da poverujem koliko je veliki. Jesi li znala da
moe da ponese dva tenka M -1? Najvea ptica koju
vaz duhop lovstvo ima.
Otkad to avione naz iva pticama?
Imamo sree to su nam dozvolili da letimo njime. Obino ne
prevoz e civile. M orao sam da pot egnem neke debele vez e.

 Nisam znala da ti je ostalo toliko vez a.

afer se nagnu prema Ekslijevoj dok su se avionski motori
ukljuivali. I nije tiho je rekao, nadglasan bukom motora.
Zap amt i to, Denifer.
Ekslijeva nije znala ta da kae. Je li afer preterivao ili je
stvarno imao probleme? Tih zvuk pretvorio se u urlanje, a snaga
motora zatresla je ceo avion. Ekslijeva je oseala kako avion
polako ubrzava, mada bez prozora nije mogla da vidi mlazne
motore. afer joj je dodao slualice i malu belu pilulu. M alo
vit amina A?
Vit amina A?
Pilula za spavanje. Vidimo se sut ra.
Ubacio je pilulu u usta. Trenutak kasnije krenula je za njim u
zemlju snova.
***
Telefon Ekslijeve zvonio je i zvonio; znala je da je Vels zove, ali
nije mogla da odgovori. Zemljotres joj je zgrabio krevet, trajui
due nego to bi trebalo, i kad god bi pokuala da se javi, krevet bi
odskoio.
Zatim je telefon prestao da zvoni i obuzeo ju je strah. Izgubie
Velsa...
Probudila se. Na trenutak se uspaniila jer nije znala gde je.
Neko joj je dodirnuo rame i zacvilela je.
Jesi li dobro?

Svet se smirio kad je ula aferov glas.

Koliko dugo sam spavala?
Pogledao je na sat. Deset sati. Nismo jo stigli. Prespavala si
film.
Tek posle nekoliko trenutaka shvatila je da se on ali.
Pretpostavljala je da pilule za spavanje jo nisu prestale da deluju.
Avion se tresao; eto objanjenja njenog sna.
afer je nagnuo glavu prema njoj. Imao je udan izraz na licu.
ta je bilo?
Ti i Vels izgledat e isto kad imat e komare, jesi li to znala?
Ekslijeva je zatreptala. Otkud afer zna kako Vels izgleda dok
sanja? Da li joj on to govori da zna za dip? Za poziv? Ili samo
nagaa?
I s njim si spavao? pit ala je.
afer se nasmejao. Jednom sam ga u Lengliju video dok spava,
to je sve.
Ima li ikakve hrane u ovoj ptici?
Sauvao sam ti veeru. Dodao joj je lan-paket, zapeaenu
smeu plastinu vreicu na kojoj je pisalo da sadri pagete s
mesom. Sumnjiavo je gledala paket.
Nije loe. Samo ne zaboravi da podgreje. I trebalo bi da
prot egne noge.
Verovao ili ne, let ela sam i ranije.
Dodao joj je nekoliko listova papira. Pre nego to sletimo,
mora ovo da potp ie.
Prelistala ih je. Izjava o tajnosti? Elise, imam sva postojea

odobrenja.
Ne za ovo. Niko nije dovoljno ovlaen za ovo.
Ekslijeva je ponovo osetila grenje u stomaku. Ovog puta ne
zbog turbulencije. Ostavila je Deferson daleko za sobom. ta
emo radit i tom tip u?
***
Faruk Kan imao je lo dan. M ada Faruku dan i no vie nisu
mnogo znaili; njegova predstava o vremenu nestala je u nedeljama
nakon to su mu specijalne jedinice stavile kapuljau na glavu i
odvele ga u podzemnu eliju u logoru Viktori. M ada je Farukov
paso bio laan, Gajgerov broja bio je pravi, i Odred 121 odmah je
shvat io njegov znaaj.
Za nekoliko sati vest o njegovom zarobljavanju stigla je do
visokih oficira u CIA i Centralne komande, koja upravlja
amerikim vojnim operacijama na Bliskom istoku. Bela kua
obavetena je sledeeg dana ujutro. Pre podneva predsednik je
potpisao nareenje o proglaavanju Faruka za ratnog zarobljenika
kat egorije C-1.
SAD su koristile odrednicu C-1 samo est puta od 2001, kad su
poele da oslobaaju pritvorene lanove Al Kaide od zatite koju je
enevska konvencija nudila uobiajenim ratnim zarobljenicima.
Pravno reeno, ta odrednica je znaila da vlada Sjedinjenih Drava
smatra da bi Faruk mogao da ima saznanja o neposrednom
(kategorija C) i velikom (kategorija 1) teroristikom napadu. Kao

rezultat toga, Faruk e biti izuzet od enevskih pravila i prava koja

je Vrhovni sud zaht evao za zat vorenike u Gvant anamu.
Laiki reeno, Faruk je bio do grla u govnima.
Naravno, SAD nisu muile zatvorenike, ak ni takve kao Faruk.
Civilizovane nacije ne mue zarobljenike. Ali muenje je bilo
prilino usko definisano u priruniku koji je opisivao dozvoljene
metode ispitivanja za zarobljenike kategorije C-1. Prirunik,
poznat i kao Bela knjiga, zbog boje korica, navodio je da ispitivai
treba da odmere povrede nanete pritvoreniku u skladu s
potencijalnom opasnou od teroristikog napada. Odnosno, u
Beloj knjizi je pisalo da islednici mogu da urade bilo ta to ne
izaz iva teke i trajne povrede. Vez nik je bio nap isan kurz ivom da
bi uputstva bila sasvim jasna. Bile su dozvoljene teke povrede,
sve dok nisu trajne. Psihotropske droge su takoe bile zabranjene
ako su izazivale teka i trajna oteenja mozga ili mentalnu
bolest. Isto pravilo vailo je i za potpunu izolaciju, vezivanje i
uskraivanje hrane i vode.
Bela knjiga je takoe primeivala da je bol subjektivan koncept,
razliit od osobe do osobe. Zbog toga je bilo dozvoljeno izazivanje
bola do izvesne mere, sve dok ne rezultira tekim i trajnim
povredama. Bela knjiga je takoe turo navodila da bol ne mora
obavezno da zameni tradicionalnije metode ispitivanja. Pretnja
bolom je esto delot vornija od samog bola.
***

Farukovo put ovanje poelo je u Bagdadu.

Vezali su mu ruke iza lea iako je jo uvek bio na kolenima, na
krovu, nedaleko od Zaidovog tela. Neki ovek u amerikoj
uniformi stavio mu je kapuljau na glavu i vezao mu je oko vrata.
Svet se zacrneo. Kapuljaa je bila suvie vrsto vezana. Verovatno
nisu nameravali da je toliko stegnu. Nije mogao da die. Plitko je
udahnuo, zatim ponovo, borei se za vazduh ispod kapuljae.
Uskoro je poeo da dahe kao pas. Grlo mu se steglo od panike.
Onesvestie se. Umree ovde. Disanje mu je postajalo sve br e, sve
dok nije poeo da hiperventilira, a krov kao da mu je propadao pod
nogama.
Samo mirno, rekao je sebi. Nee te ovako ubiti. Opusti se. Dii.
Usporio je disanje. Nakon nekoliko minuta shvatio je da je jo uvek
iv. Usredsredio se na ostala ula, vikanje ljudi oko njega, grubu
tkaninu kapuljae koja mu dodiruje lice, vlagu tamo gde je
pljuvakom isp rskao unut ranjost kap uljae.
Dvojica su ga uhvatila i podigla. Zateturao se. Trenutak kasnije
osetio je udarac u veliki stomak. Zastenjao je i pao. Okrenuo se na
stranu. Bol i iznenaenje bili su veliki i sad stvarno nije mogao da
die. Trljao je licem hrapavi krov, nadajui se da e moi da skine
kap uljau.
Alah rekao je. Alah. Osetio je ubod iglom u nogu. Srebrni
mir rairio mu se mozgom i strah je nestao. Zatim je pao u tamu.
Nona mora je got ova.
***

Ali kad se probudio, shvatio je da nije gotovo. Otvorio je oi i nije

nita video, sem najcrnje mogue tame. Kao da je plivao u njoj,
plivao u moru mraka. Kapuljaa. M ora da jo uvek nosi kapuljau.
Pokuao je da je skine... i shvatio da su mu ruke vezane iza lea.
Od te pomisli poela su da ga bole ramena. I noge, jer su mu
zglobovi bili okovani. A ipak su mu mlitave butine bile izloene
sveem vazduhu. Stolica nije imala sedite, a pantalone su mu bile
iseene. Zaudo, izgledalo mu je da mu je mala tipaljka zakaena
za desni kaiprst, a iak-traka za levi zglob. Pokuao je da ih
skine, ali nije usp eo.
I bio je edan. Liz ao je suve usne suvim jez ikom.
Selam alejk um rekao je hrap avim glasom.
Nije bilo odgovora. Pokuao je ponovo, ovog puta glasnije.
Alejk um selam. Zdravo. A onda je povikao: Alahu ekber.
Ali niko nije odgovorio, i Faruk je iznenada shvatio da nita ne
uje. Ni zvuk. Ni duvanje vetra, ni lave pasa, niti zvuk
automobilskih motora. Ni unutra nije bilo zvukova, ni cevi niti
klima-ureaja. Ui kao da su mu bile ispunjene vatom, samo to
nije bilo tako.
Jesu li ga Amerikanci zaboravili ovde, gde god da je bio? Hoe li
umret i od ei?
Faruk se pribrao. M orao je da ostane usredsreen. Naunik sam,
pomislio je. M oram da koristim um. Zovem se Faruk Kan. afiri
su me zarobili. Pre koliko vremena? Ne znam. Gde sam? Ne znam.
Drogirali su me, uspavali, odveli nekud. Dobro. Udahnuo je i

izdahnuo, i shvatio da je neko prorezao otvor u maski da bi mogao

lake da die. Dobro.
Zato mi to rade? ele da saznaju emu slui Gajgerov broja.
Naravno. Ona zver Zaid bio je u pravu. Trebalo je da ga ostavi u
skladitu, mada bi ga Amerikanci u svakom sluaju pronali.
Pokuao je da se opusti. Nije on neki nepismen seljak. Znao je
da Amerikanci imaju pravila. M ogu da ga nateraju da nosi
kapuljau, ali ne smeju mnogo da ga povrede. Postavljae mu
pitanja, a onda e ga smestiti u avion za Gvantanamo. Ako ga
pitaju za Gajgerov broja, rei e im... rei e im da nije ni znao
emu slui. Treba da izmisli neko ime. iitsko ime e biti najbolje.
Neka bude Husein. Rei e da se zove Husein. Sve dok im ne kae
ko je i ta je radio u Iraku, sve e bit i u redu.
Amerikanci imaju pravila. Samo treba da ostane stalo en.
***
Ali to je postajalo sve tee kako su se sekundi pretvarali u sate.
M islio je na svoju enu Zinu, sinove i erke, na prljave betonske
podove laboratorije u kojoj je radio, crni kamen abe, koji je video
samo na fotografijama. Na velianstven trenutak kad je upoznao
eika Bin Ladena, na Zaida koji aka nos dok ekaju da seljaci
stignu s uranijumovim oksidom. Ili na olovnu kutiju koju je kupio
od Dimitrija i haos koji e izazvati. Nasmeio se kad se toga setio.
Ali uvek ga je ometala e, vraala ga je u praznu crnu sobu. A
beika mu je postala neprijatno puna. A ta ako bude morao da

isp raz ni creva? Jesu li mu zat o razrez ali pant alone?

Svinje rekao je naglas. afiri. Zovem se Husein. Husein
Ali. Podigao je glas. Pustite me! Ponovio je to desetak puta,
stotinu puta, sve dok mu glas nije pukao, a lice mu se zacrvenelo
isp od kap uljae.
Neko je morao da odgovori. Ali nije.
***
M oda su ga Amerikanci stvarno zaboravili. Ne, to je nemogue.
To je igra. ele da ga prep lae. Ali Alah e ga zatit it i.
I tako je ekao, borio se protiv straha, lizao suve usne i sporo
brojao do hiljadu i natrag. Ali uas mu se pojaavao u tiini, kao i
e.
M olim vas tiho je rekao. M olim vas.
***
Kasnije, nije znao koliko kasnije, nije mogao ni da zamisli, bujica
vode ga je pokvasila do koe. Ledena voda, bolno hladna, pekla ga
je kroz kapuljau i odeu. Tako je hladna. Faruk je ipak podigao
glavu da pije, zahvalan zbog toga, zbog znaka da su znali da je tu.
Alahu ekber promrmljao je. Traio je i Alah mu je dao. Pio
je i pio, ak i nakon to se nap io, plaei se da vode vie nee bit i.
Ali hladna bujica nastavila je da tee, a olakanje se ubrzo
pretvorilo u novu vrstu jada. Vrpoljio se levo-desno, ali nije mogao

da izbegne mlaz. Voda mu je natapala odeu sve dok nije mogla da

primi nijednu kap vie, zatim mu je natopila kou. Curila mu je
preko stomaka, niz noge, stopala. Oseao je kako mu barica na
podu dose e do lanaka.
Poeo je da podrhtava. Nije shvatio kako je bio blagosloven pre
nekoliko minuta. Bio je suv. Kako je mrzeo te Amerikance i
njihove trikove. Znao je da su mu se odnekud smejali. Trebalo bi da
bude ljut. Ali samo je bio uplaen i promrzao. Koliko e ga drati
ovde i ta e sledee uraditi? Alahu rekao je molim te za
oprotaj. I ponovio je: M olim vas.
***
Kasnije ga je neko iglom ubo u lea. Gotovo pre nego to je i
primetio ubod, ponovo je pao u tamu. Probudio se na ulegnutom
krevetu u nekoj maloj prostoriji, pokriven tankim ebetom. Seo je.
Bio je go. Video je. Skinuli su mu kapuljau, a prostorija je bila
osvetljena. Ruke su mu bile vezane napred, ali noge su mu bile
slobodne.
***
Na podu je leala hrpa odee, iroka majica i donji deo trenerke s
lastiom oko pojasa. Nespretno je obukao pantalone i majicu, i
malo se obodrio. Shvatili su da nema svrhe da ga povreuju.
Pre iveo je test. Bar se nadao.

Drhtao je dok mu je kaalj potresao telo. Seo je na krevet i

pokuao da razmilja. Bio je umoran i gladan, i imao je
temperaturu. Ali inae se oseao dobro. Ti Amerikanci su eleli da
ga zaplae. Ali nije pokleknuo. ekao je jo nekoliko minuta.
Zatim je, oseajui se kao da nema drugog izbora, ustao i trgnuo
vrat a. Na njegovo zap rep aenje, otvorila su se.
***
M orali su da ekaju Faruka. To je odgovaralo njegovom profilu,
mislio je Sol. Videli su ga na monitorima dok je sedeo na krevetu i
razmiljao. Bio je uzdrman i razboleo se, a mera koncentracije
kiseonika u krvi i monitori pulsa pokazivali su da je teko podneo
vreme provedeno u rupi, mada je polako uspeo da ovlada sobom.
Sol nije bio iznenaen. Faruk je naunik, a ne ubica kao Halid eik
M uhamed. Rupa je bila zbunjujua za svakog ko nije bio potpuno
psihot ian.
Ali Sol je nauio da ne potcenjuje te tipove. Bili su veoma
motivisani. Vera im je davala dodatnu snagu. Nikad se ne bi
odjednom slomili, ne oni najvaniji. Odali bi poneto, a onda bi
poinjali ponovo da lau. Bilo je potrebno vreme da se sve izvue
iz njih.
Sol je bio glavni ispitiva u Odredu 121, major antiteroristikog
odreda Delta, koji je doktorirao psihijatriju na Djuku. Iao je do
samih granica Bele knjige, znao je to. ak i neki drugi ispitivai
brinuli su se da njegovi metodi prerastaju u... re na T... re o kojoj

nije voleo ni da misli. Ponekad, posle posebno iscrpljujue seanse, i

Sol je bio zabrinut. Nije eleo da se jednog dana pogleda u ogledalu
i vidi Jozefa M engelea. Pitao se ta bi njegovi roditelji ili supruga
mislili ako bi videli na CNN-u ono to radi.
Ali Sol nikad nije ubio nijednog zatvorenika, niti ih povredio
tako da ne mogu da budu izleeni. Iao je do krajnjih granica, ali ako
nije bilo jasno je li ta procedura dozvoljena, pitao bi pukovnika
Jejtsa, vojnog advokata stalno rasporeenog u Odred 121. Ta
pitanja nikad nisu bila u pisanoj formi; ni pukovnik nije eleo da
zavri na CNN-u. Ipak, Jejtsovo prisustvo kao da je iz islednika
mamilo najgore. A i paljivo su nadgledali zdravlje zatvorenika,
makar samo zato da bi se uverili da im tehnike deluju. Islednici iz
Odreda 121 ispitali su blizu stotinu zatvorenika, a samo jedan je
umro, od infarkta koji bi ga najverovatnije i inae zadesio.
Ispitivai iz Odreda 121 imali su druga ogranienja. Nikad nisu
radili sami, i imali su dvomesena odsustva dvaput godinje.
Jednom godinje pregledali su ih vojni psihijatri i radili su testove
linosti. Pravila su doneta kako bi ih spreila da razviju kompleks
boga a Sol je znao da je ta opasnost prava. Kad ima previe
moi nad drugim ljudskim biem, ne samo moi da ubije ve moi
da povredi, to moe da te opije. Pogledajte samo drugu stranu,
kolju ljude pred kamerama. Nita nije odvratnije od toga. Saul je
ipak razumeo taj poriv, bolesno uzbuenje kad natera drugo
ljudsko bie da strepi i moli za ivot... ili da moli za smrt jer je bol
nep odnoljiv.
Da, bio je na klizavom terenu, i znao je to. Ali klizao se samo

dotle dok ne dobije potrebnu informaciju. Retko je imao moralne

nedoumice. U kancelariji je imao pritiskiva za papir s ugraviranim
citatom Dorda Orvela: Ljudi mirno spavaju nou samo zato to
postoje grubi ljudi koji su spremni da ine nasilje u njihovo ime.
Slomio je Halida eika M uhameda. Osujetio je najmanje tri napada,
spasao stotine civila. Nije im znao imena, a ni oni njegovo, ali ipak
su postojali.
A ljudi koje je ispitivao, razni Faruci? Nisu bili nevini. Nisu bili
iraki seljaci nasumice uhvaeni i dovedeni u Abu Graib. Bili su
pravi teroristi, koji su znali opasnosti kojima se izlau. Sol je
prezirao tipove iz Amnesti interneenela koji su samo cmizdrili
kako je prinuda nepravedna. Ako su ti slabii verovali da e ljudi
poput Faruka odati tajne uz aj i kolaie, bili su naivniji nego to
je mislio.
Pravi problem bio je to su se taktike koje su prvo isprobane u
Odredu 121 suvie rairile, mislio je Sol. Prinudu bi trebalo
koristiti samo u sluaju potrebe pod strogim nadzorom i na
zarobljenicima za koje se s razlogom veruje da imaju dobre
informacije. Nije razumeo zato su dvadesetdvogodinji desetari iz
Zapadne Virdinije, koji nikad nisu uili osnovne tehnike
ispitivanja, tukli pritvorenike u Abu Graibu, Gvantanamu i
Bagramu u Avganistanu. M ada ga niko iz Pentagona nije pitao za
miljenje.
Tvrdnja da njegove metode ne treba koristiti jer nisu delotvorni
bila je smena. Naravno da su bili delotvorni. U stvari, ak i
previe, zato i nisu smeli da se koriste u policijskim ispitivanjima.

Nakon nekoliko nedelja s njim veina ljudi bi priznala bilo ta, ak i

zloine koje nisu poinili, samo da bi se izvukli. Ta iznuena
priznanja bila su gotovo bezvredna, jer ak ni ispitiva nije mogao
da utvrdi jesu li istinit a.
Ali Sol nije pokuavao da reava zloine. Pokuavao je da ih
sprei. Zanimale su ga informacije o napadima koji se jo uvek nisu
dogodili. M esta na kojima su skrivene bombe. Organizacija
teroristikih elija. Prava imena i adrese operativaca. Konkretni
proverljivi podaci. Nije mario koliko esto su ga lagali, ukoliko na
kraju dobije istinu. Lai su samo privlaile bol. Na kraju bi svaki
pritvorenik to shvatio, a kad bi shvatio, govorio mu je ono to je
eleo da uje.
***
Faruk je izaao iz elije i uao u veu prostoriju sa stolom u
cent ru.
Ula su dvojica krupnih ljudi. Sedi rekao je jedan na
engleskom. Faruk nije imao razloga da se pretvara da ne razume.
Seo je. Jedan je stajao iza njega, a drugi mu je vezivao noge za
stolicu. Zatim su doneli tanjir s hlebom, iniju humusa i au soka
od pomorande.
Faruku je voda krenula na usta. Nikad nije bilo tako gladan, ak
ni kad je bio dete i kad se majka trudila da im tri kilograma brana
potraju celu sedmicu. Pitao se je li hrana bezbedna. Jedan od
mukaraca umoio je komad hleba u humus i pojeo ga. Na to je

Faruk sagnuo glavu prema stolu i vezanim rukama ubacio hranu u

usta. Predivna hrana ispuni mu stomak i odmah oseti nalet
zahvalnosti prema tamniarima. Odmah je priguio taj oseaj. Ne
zahvaljuj afirima, ree sebi. Oni to i ele.
Nakon to je zavrio, ti ljudi su odneli tanjire i izali,
ostavljajui Faruka da sedi sam. Iznenada je osetio udnovatu
iscrpljenost. Samo je eleo da spusti glavu na sto i spava, a
nekoliko minut a kasnije to je i uradio.
***
Bum! Svetla su se naglo upalila dok je Faruk pokuao da se rasani.
Neki drugi ovek stajao je iznad njega. Neko ga je protresao
otpozadi. Zato je zaspao? I koliko dugo je spavao? M ora da su
mu neto stavili u humus. Ispao je glup. Obrisao je pljuvaku koja
mu je curila iz usta.
Budi se rekao je ovek. Bio je visok, tamnokos, s urednom
bradicom. Spustio je na sto debelu fasciklu. Faruk je tresao
glavom. M orao je da se pribere.
Taj ovek seo je preko puta njega i izvadio kutiju marlbora iz
sakoa. Cigaret u?
Ne rekao je Faruk, mada je oajniki eleo jednu. ovek je
slegnuo ramenima. Kako eli. Kako se zove?
Husein. A ti?
M oje ime nije va no. A mislim da me la e. Kako se zove?
Husein. Husein Ali rekao je Faruk. Ja sam zemljoradnik iz

Basre. Sve ovo je greka.

ak nisi ni Iraanin. Nemoj da me vrea. Bezimeni ovek
hladno se osmehnu. Poslednji put pit am. Kako se zove?
Rekao sam ti kazao je Faruk najiskrenije to je mogao.
Husein.
eli li da se vrat i u rup u?
Samo to ne, pomisli Faruk. M olim te ne to. Progutao je
pljuvaku i pokuao da ostane pribran dok je ispitiva vadio
cigaret u iz kut ije.
eli li da se vrat i u rup u? Da ili ne?
Naravno da ne rekao je Faruk. Ali zovem se Husein. Sve
dok ostane pribran, mo e da nadmudri Amerikanca.
***
Sad, rekao je Sol u sebi. Pokai kopilanu ko je glavni. Otvorio je
fasciklu. Zove se Faruk Kan rekao je. Roen si u Peavaru, u
Pakistanu, 1954. Pohaao si Univerzitet u Delftu u Holandiji u
okviru studentske razmene. Diplomirao si fiziku, a zatim i
magistrirao. Po povratku u Pakistan, zaposlio si se u dravnoj
slu bi.
Faruk je bio glup to je nosio pakistanski paso, makar i s
lanim imenom, mislio je Sol. Pakistanska obavetajna sluba ga je
identifikovala i otkrila njegovu prolost Odredu 121, mada bez
mnogo detalja. Pakistanci nisu mnogo priali o svom nuklearnom
naoruanju, ak ni Amerikancima. Ali to nije bilo vano. im je

CIA saznala Farukovo pravo ime, pronala je dovoljno informacija

za pravljenje psiholokog profila. Cilj je bio da Faruk poveruje da
znaju sve o njemu i da bi laganje bilo uzaludno. Najbolji ispitivai
izgledali su zat vorenicima kao svez najui i svemoni.
***
Faruk je zabacio glavu dok je taj ovek itao. M orao je da se bori
prot iv munine. Kako taj Amerikanac sve zna?
Zovem se Husein besp omono je rekao.
ovek s bradicom prestao je da ita, ustao je i oamario Faruka.
Faruk je zacvileo, koliko od iznenaenja toliko i od bola. Bilo je
nepodnoljivo da ga amaraju kao neku enu. A ipak je zasluio
neku vrstu kaz ne zbog takve budalaste la i.
Ne budi glup. Zove se Faruk Kan. Otputen si iz dravne
slu be 2000. Da li bi mi rekao zato?
Faruk je ut ao.
Nije ni vano rekao je ovek. Ve znam. Udaljio se i
zapalio cigaretu. Visok si 174 centimetra i teak 105 kilograma.
Puls u stanju mirovanja ti je oko 90 otkucaja u minutu. Krvni
pritisak ti je 170 sa 110. Loeg si zdravlja i dosad si loe reagovao
na stres. I to minimalan.
Alahu ekber mrmljao je Faruk u bradu. Kao da mu je sva krv
istekla iz tela. Nije mogao da suzbije drhtanje. Bezimeni islednik
duboko je udahnuo dim cigarete. Da, Bog je veliki rekao je.
Ali Bog nema nikakve veze s ovim. Nadneo se nad Farukom,

dr ei mu cigaret u bliz u lica.

Farue, pametan si. Obrazovan rekao je. Zna da SAD
imaju zarobljeniki logor u zalivu Gvant anamo. ekao je.
Da promumla Faruk.
I nije tajna da se tamo dobro ponaaju prema pritvorenicima.
Dobijaju tri obroka dnevno. M ogu da se mole. M oda si ak uo da
imaju i advokat e?
Da.
Ali ti ne ide u Gvant anamo.
Bezimeni je prineo zap aljeni kraj cigaret e Farukovom oku.
Ne. Faruk se skupio na stolici, unezvereno je treptao,
pokuavao da gleda u bilo ta osim u zaareni vrh cigarete na pet
cent imet ara od oka.
Drago mi je da se sla e. Ne. Ne ide u Gvant anamo.
ovek je povukao poslednji dim cigarete, zatim ju je zgnjeio na
stolu i odbacio. Ne elim da te povredim rekao je. Ali mora
da mi ka e istinu. I kaz ae je. Rei e mi sve to elim da znam.
Faruk je uspeo da procedi: Postoje pravila rekao je. Ne
sme to.
Ali znao je da je to pogreno jo dok je govorio.
Rei u ti neto to verovatno ne bih smeo kazao je
Amerikanac. Postoji samo jedno pravilo. Ne smem da te ubijem.
Bar ne namerno.
Zatim se nasmeio. Izraz na njegovim usnama uplaio je Faruka
vie od ieg dotad. Ovaj ovek je ejtan u ljudskom obliju. M olim
te, zamalo ree. Rei u ti sve. Priau o Hadriju. O kutiji koju sam

dobio od Dimitrija. ak u ti odati i najveu tajnu, gde je sad ta

kutija. Samo me pusti na miru. Zatim je Faruk podsetio sebe da ne
sme da se plai. Ali moda bi mogao da oda neto. Samo da vie ne
vidi taj osmeh.
Farue, slua li me?
Faruk klimnu glavom. M rzeo je sebe to odgovara tom oveku,
ali volja kao da mu je malo pop ustila.
Ne bi trebalo da te ubijem. Ali dozvoljeno mi je da te dovedem
u stanje da po eli da si mrt av.
Amerikanac je izaao. ak i pre nego to je zatvorio vrata,
Faruk je oset io kako mu kap uljaa pada preko lica.
Ne rekao je. M olim te. Pitaj me neto. Rei u ti. Glas
mu se pret vorio u vrisak. Rei u! M olim te.
Ali soba je pala u tamu, a Faruk je znao da ga eka rup a.
***
Naredne sedmice bile su sline. Dok se ispitivanje nastavljalo,
Farukova iskustva sa zatoenitvom postajala su sve uasnija;
davali su mu adrenalin sve dok mu srce ne bi tuklo toliko jako da je
verovao da e eksplodirati. Dali su mu LSD i ostavili ga da izludi u
tihoj sobi. Kad je pokuao da spava, udarali su ga i utirali
nevidljivi ljudi.
U meuvremenu, Sol je produavao periode koje je Faruk
provodio van samice da bi naglasio razliku izmeu rupe i spoljnog
sveta. eleo je da Faruk shvati kako Sol moe da ga spase ili

uniti, da pret vori dan u no, belo u crno.

Te lekcije bile su delotvorne i Faruk je na svakom ispitivanju
odavao nove tajne. Rekao im je kako je upoznao Bin Ladena. Kako
je zavrbovao trojicu zaposlenih u pakistanskom nuklearnom
programu. Kako je upoznao nekog amerikog agenta Al Kaide koga
su vratili u SAD da bi pomogao pripreme za veliki napad. Sol nije
oekivao da Faruk tako brzo otkrije toliko podataka; on
jednostavno nije bio toliko vrst kao Halid M uhamed ili ostali
visoki oficiri Al Kaide, kojima su bili potrebni meseci da se slome.
Ipak, Sol je verovao da Faruk neto preutkuje.
***
Dok je C-5 leteo iznad Indijskog okeana, Ekslijeva je itala beleke
s Farukovog ispitivanja i opis njegovog ponaanja u samici.
Izvetaj je bio promiljen i objektivan: Subjekat je vritao Alah!
nekoliko minuta pre nego to je izgubio svest. Kad se povratio...
Ekslijeva je osetila kako i sama postaje bezoseajna i pomalo je
elela da se avion vrat i i odvez e je kui.
ta misli? pit ao je afer.
Jasno mi je zato sam morala da potpiem izjavu o tajnosti
rekla je. Imamo li video-snimak?
Ne.
Nije bila iznenaena. Pentagon je nauio neto iz sluaja Abu
Graib, mada ne onu lekciju koju su zatitnici ljudskih prava
prieljkivali. Nisam ja od jue, Elise kazala je. Znala sam da

se takve stvari dogaaju. Zadrhtala je. Ali rekla bih da je

drugaije kad it a izvetaje. To je sve.
afer je neto progunao i utali su do kraja leta. Sleteli su u
Dijego Garsiju tako lagano da Ekslijeva isprva to nije ni shvatila.
Renderi su kliui istrali iz aviona im su se ogromna vrata na
zadnjem delu otvorila. Ekslijevoj nikad nije toliko nedostajalo to
vie nema dvadeset pet godina, mada je utehu nalazila u tome to je
afer izgledao gore nego to se ona oseala, neobrijan i
zakrvavljenih oiju.
Koji je danas dan?
afer je pogledao na sat. Subot a. Subot a ujut ro.
Krenuli smo u et vrt ak uvee.
afer razjapi usta i zevnu. Let od devetnaest sati, a vremenska
razlika u odnosu na Vaingt on je jedanaest sat i.
Oprezno su hodali pistom. Ekvatorsko sunce prilo je oklopna
vozila parkirana unaokolo, svetlost se odbijala od retrovizora i
prozora. Ekslijevoj je bilo drago to je ponela naoari za sunce.
Kokosove palme i akacije koje su rasle pored piste izgledale udno
pored vojne tehnike. Topao vlaan vazduh podseao ju je na
Vaington, mada je zbog laganog morskog povetarca vlanost bila
podnoljivija. Svud oko njih renderi su istovarivali svoje stvari i
dobroduno gunali o letu. Za njih je Dijego bio samo jo jedna
baza. Ekslijeva je, ipak, imala neodoljiv nagon da bude negde
drugde.
Neki vojnik iao je prema njima. Gospodine? Gospoo? Vi
mora da ste gospodin afer i gospoa Eksli. M olim vas, poite sa

mnom.
***
Faruk je sedeo u zlokobnom svevideem mraku. Najcrnjoj tami u
kojoj je ikad bio. Bilo je tako tamno da je zamalo mogao da ubedi
sebe kako je tama svetlo. Ali nije bila. Sad je znao da ga je Alah
napustio, ostavio da trune u kandama afira. Ostala mu je samo
tama. Ova prostorija i ona druga. To je, u stvari, bila ista
prostorija, ali ova je mrana a druga svet la, i to je bilo sve.
Ne mogu rekao je. Ne mogu to. M olim te. Alahu,
nap ustio si me. Nap ustio si me.
Suze su mu se slivale niz obraze. U ostacima svesnog uma znao
je da su Amerikanci nekako sazidali ovu prostoriju da bi ga
zatoili. Bila je to samo elija, posebno napravljena elija, tiha i
mrana. Ponekad je pokuavao da zamisli kako je izgraena. Ali
nije mogao da dugo ostane pribran. Ubrzo bi ga tama progutala.
Tama, i... varke. Nije znao kako to drugaije da nazove. Varke.
Tako bole.
Faruk je Solu rekao mnogo, vie nego to je nameravao. Ali Sol je
eleo jo. Znam da to nije sve, Farue tiho bi rekao. I vratio bi
mu kapuljau. Faruk nije mogao da ga ubedi u suprotno, bez obzira
na to koliko se trudio. Naravno da nije rekao Solu najveu od svih
tajni, o Dimitrijevom paketu. I morao je da sauva tu tajnu. U
tami.

***
Sol je eleo da danas slomi Faruka, da priredi predstavu ljudima iz
Lenglija. Nije oseao potrebu da skriva svoje metode od njih. Nisu
bili pripadnici Crvenog krsta niti neki radoznali novinari. Bili su u
ist oj ekip i. Imali su odobrenja da to vide. Pa neka gledaju.
***
Porunik je otpratio Ekslijevu i afera do masivne betonske zgrade
na severnom kraju logora. ZGRADA 12. OGRANIEN
PRISTUP: NEOPHODNA PROPUSNICA I KATEGORIJE,
pisalo je crvenim slovima na maloj tabli. Visok neljubazan ovek sa
eirom koji je visio uvao je strau ispred elinih vrata zgrade,
pokuavajui da se zakloni od pop odnevnog sunca.
Gospodine afer, gospoo Eksli, ovde vas naputam rekao je
porunik. Ali ekau vas ovde kad zavrite. Pokazao je na
zgradu pored koje su upravo proli.
Hvala vam, porunie.
Nema na emu, gospoo. Okrenuo se i otiao. Jedva je ekao
da se udalji od ove zgrade, zakljui Ekslijeva.
***
ovek na infracrvenim monitorima jedva da se pomerao. Nisu
mogli da mu vide lice, jer je bilo pokriveno kapuljaom. Ali uli su

njegove jecaje. Je l uvek ovako plae? pit ala je Ekslijeva.

Poeo je da plae krajem treeg ispitivanja rekao je Sol. Sad
got ovo redovno plae posle nekoliko sat i.
A koliko je sasluanja imao?
Osam. Lep o nap reduje kaz ao je Sol.
Kad je pomenuo Velsa?
Pre nedelju dana. M oemo ponovo o tome, ako elite. Vrlo
rado pria o stvarima o kojima smo ve razgovarali.
Sol im je pokazao zgradu pre nego to su doli ovamo. Rupa je
bila u posebnom krilu na prvom spratu, posebno zvuno i
svetlosno izolovana, rekao je. Obino su takve prostorije gradili u
podzemlju, ali Dijego je koralno ostrvo pa nije bilo mogue kopati
duboko.
M olim te rekao je ovek na ekranu. M olim te. Jecaji su
uestali. Ako su isp it ivai to primet ili, nita nisu rekli.
Koliko dugo je tamo? pitala je Ekslijeva to je
nez aint eresovanije mogue.
Sol je pogledao na sat. Samo devetnaest sati. Ali izgleda da sve
te e podnosi boravak u toj prostoriji.
Zar se to ne dogaa uvek? pit ao je afer.
Neki privremeno oguglaju, to oteava stvari. Ali Faruk...
mislim da je na rubu potp unog sloma.
I ta sad? upit a Ekslijeva.
Obino uvodimo dodatne elemente stresa u odreenom
trenutku ispitivanja. Ponekad ranije, ponekad kasnije... ne elimo
da budemo predvidivi. M islim da je sad pravo vreme.

***
M rak mrak mrak. Faruk je pokuao da broji do hiljadu, ali nije
mogao da se usredsredi. Pokuao je da recituje delove Kurana, ali
kad god bi izgovorio Alahovo ime, oseao se sve naputenijim.
Tako da je i s tim prestao, i samo je sedeo u mraku. Onaj
Amerikanac je bio u pravu, mislio je. Ovo je bilo gore od smrti. U
stvari, moda je ve mrtav. M oda je umro na onom krovu u
Bagdadu i sad je bio u paklu. Ali to je nemogue. Sluio je Alahu
najbolje to je umeo. M esto mu je bilo u raju.
Denet14 glasno je rekao. Denet.
Dok je izgovarao te rei, snaan elektrini ok prodrmao mu je
noge. Zabacio je glavu i zavritao od bola. M iii su mu se
nekont rolisano grili, nep rekidno stez ali i oputali.
DOSTA DOSTA DOSTA! vritao je.
Konano je prestalo. Hvala Alahu rekao je. Trajalo je tek
nekoliko sekundi, shvatio je. Hvala bogu. Ne bi mogao da podnese
da je trajalo due. Noge su mu podrhtavale od oka, a miii su mu
bili... topli, kao da je trao. Oprezno ih je protresao. Jo uvek su ga
sluale.
Zatim se bol vratio, proao kroz levi list i butinu i preko struka
do druge noge. DOSTA! DOSTA! Osetio je kako mu srce
udara, ali nije mogao da se pomeri. Vreme vie nije postojalo. Nije
mogao da pogodi, ak ni da pretpostavi, koliko je okova prolo
kroz njega.

Struja je prestala. Uspeo je da triput kratko udahne pre nego to

je ponovo poela. Nekako ga je ovog puta vie bolelo. Pokuao je
da ubedi sebe da okovi ne mogu da se nastave osim ako ne ele da
ga ubiju... ali to saznanje mu nije pomoglo. eleo je da ih zamoli da
prestanu, ali rei su mu se rastopile na jeziku i samo je stenjao sve
dok struja nije prestala da tee. Vie nije mogao da izdri. Rei e
im bilo ta, sve, samo da ne mora da sedi ovde i eka novu patnju.
estoko je odmahivao glavom.
M ilost... milost... milost...
***
Neka se malo smiri i onda ga izvedite odande rekao je Sol
gledajui kako se Faruk gri. M islim da je spreman.
Na Faruku su koristili tejzer, elektrini pitolj koji proizvodi
udare od 50.000 volti koji izazivaju nevoljna grenja miia, rekao
je Sol. ice pitolja bile su zakaene za Farukove zglobove na
nogama i nije bilo potrebno buiti kou da bi se provela struja,
tako da Faruk verovatno nije imao pojma odakle dolazi bol.
Probao sam na sebi i boli rekao je Sol. Ali je delot vorno.
***
Ekslijeva se trudila da ostane mirna. Trebalo bi da bude
oduevljenja. Slomili su visokog oficira Al Kaide. Ako je uopte to
bio. Ako su ga stvarno slomili i ne moraju da ga jo mesec dana

dre u rupi. Ali nije mogla da skine pogled s uzdrhtale gomile na

ekranu. Ne znam mogu li vie to da podnosim, mislila je. Boli ali je
delotvorno. A ta da nije bilo delotvorno? ta bi usledilo? Samo
elim da ivim u predgrau s decom, radim etrdeset sati nedeljno i
imam sreen anoniman ivot. Neko mora i ovo da radi, ali to ne
moram da budem ja. Ili moda niko to ne bi morao da radi. M oda
je svima bilo potrebno da se opuste i ponaaju se s tipovima s
druge strane kao s ljudskim biima.
A onda joj se oglasio glasi u glavi: ak ni ti nisi toliko glupa,
Deni. Zar stvarno eli da ovaj tip baci atomsku bombu na
Njujork?
Je li ju ovde doveo na pokaznu nastavu? Je li verovao da je ova
tortura neophodna? Je li to ak bila tortura? Faruku e biti dobro,
makar fiziki. Vie nije imala odgovora, samo pitanja, a vie nije
mogla da podnese pitanja. Iznenada je znala da e Vels umreti.
Bie jo jedna ljudska rtva na oltaru ovog rata. Umree i ona ga
vie nikad nee videti. Od te pomisli zgrio joj se eludac i samo je
elela da se vrati u svoju malu spavau sobu, da legne na lea i
gleda u plafon, dok je Vels grli. Samo ne eli da bude ovde.
afer ju je pot apao po ramenu. Jesi li dobro, Denifer?
Nije bila dobro.
Dobro sam rekla je. Samo razmiljam o tome ta e nam
rei. Bravo, Sole.

10.
Olbani, Njujork
Tap. Tap. Neiji prst dodirnu Hadriju rame. Okrenu se i vide
bezlinu prosjakinju koja stoji preblizu, s ulepljenom smeom
kosom vezanom u rep i prevelikim krstom oko vrata, i oseti njen
pogan top ao dah na obraz u.
Oprostit e, gospodine? Imat e li malo sitnine da kup im hranu?
Naalost, nemam. Hadri je uo kako mu se omakao britanski
akcenat. Nije voleo iznenaenja, ak ni mala.
M olim vas, gospodine? Izgledat e kao dobar ovek.
Hadri je iz depa izvadio dolar da bi je oterao. eni oi zasjae
kad je videla novanicu. Ist rgla mu ju je iz ruke.
Hvala vam, gospodine. Hadri je odmahnuo glavom i okrenuo
se, uvi poslednje rei, skoro ap at: M oliu se za vas.
M olitve nevernika. Razmiljao je o eninom obeanju dok je
otvarao staklena vrata prljave autobuske stanice u Olbaniju,
ulazei tamo po trei put od jutros. Hoe li njena molitva pomoi
ili odmoi njegovom cilju? Polako je proao kroz glavni hodnik
autobuske stanice, patike su mu kripale na prljavom podu. Pored
patika, bio je odeven u farmerke i plavu majicu s kratkim
rukavima, to je u ovoj smenoj zemlji, gde su se svi ponosili time
to se oblae kao siromasi, predstavljalo kamufla u.
Pola sata kasnije, poto je, inilo mu se, sto puta obiao stanicu,

naruio je kafu i svalio se na ianu stolicu, koja se klatila pod

njegovom teinom. Proavi rukom kroz kratku tamnu kosu, Hadri
je razmiljao o stvarima koje ga nerviraju. Kafa je bila kisela i
hladna. Vazduh ustajao i topao. I bio je okruen Amerikancima.
Oznojenim debelim jadnim Amerikancima. ene u jeftinim belim
uniformama i s mreicama za kosu prolazile su pored njega,
poluotvorenih usta, bezubih osmeha. Do kraja dana e zaraditi
nekoliko dolara, dovoljno da prehrane porodice ako budu imale
sree. Ova stanica je imala svetlo i tekuu vodu, ali njen odvratan
oaj podset io je Hadrija na najbednije delove Islamabada.
Gotovo je saaljevao te budale. Njihova nevernika religija
zamagljivala je istinu: bili su samo sluge Jevreja koji upravljaju
Sjedinjenim Dravama. Kad bi samo shvatili da je Alah jedini bog, a
M uhamed njegov prorok. Kad bi samo ustali protiv ove pokvarene
zemlje i njenih ejtanskih vladara. Ali zaglibili su u oboavanje
Isusa. A i veina Amerikanaca nije bila tako siromana, podsetio se
Hadri. Uivali su u ivotu, podravali amerike ratove. Ne,
Sjedinjene Drave nikad nee moi da se iskupe, ne pre onog dana
kad e Al Kaida dokaz at i da su samo budale prot iv islama.
Hadri je verovao da je takav dan blizu, verovao je kao to veruje
u kucanje svog srca. Zato je pokuao da se ne prepusti
razoaranjima, kao to su loe vesti koje je upravo primio od
Tarika Durana iz M ontreala. Tarik bi trebalo da manje brine o
svojoj eni, a vie o poslu, mislio je Hadri. Tarik je briljantan
biohemiar i posveen borbi, ali Hadri je bio zabrinut. Pristupio je
Al Kaidi zbog usamljenosti, bio je ovek koga je umalo slomila

surovost Zap ada.

Nije verovao takvim regrutima, kao to nije verovao ni
fanaticima koji su udeli da se dignu u vazduh. Bili su dve strane
medalje. Fanatici su bili nerazumni, ali jaki. Ljudi kao Tarik bili su
slabi i skloni panici. Snaan mukarac ne bi dozvolio da mu ena
prihvati posao meu afirima. Tariku je bilo potrebno da zauzda
Fat imu, ili da se razvede, a ne da se beskorisno ali na sit uaciju, kao
da je ona mu, a on ena. U stvari, Hadri nije mario ta Tarik
preduz ima u vez i s Fat imom sve dok ne prekida posao.
Hadri je sipao dve kesice eera u kafu da prikrije gorinu. Faruk
Kan je pre mesec dana nestao u Bagdadu posle amerike racije i
otad nije odgovarao na Hadrijeve poruke. Plaio se najgoreg. Ako
su Amerikanci uhvatili Faruka ivog, moda su saznali za pakete
koje je Al Kaida poslala u Ameriku. Hadri je morao da zna je li
Faruk odao tajnu.
I tako je Hadri doao u Olbani da bi izveo neku vrstu
eksperimenta. Sad mu je bio potreban pomonik. Nesvestan. Neko
kome je bio potreban novac. Neko ko e izvravati nareenja bez
pogovora. Neko nevaan. Autobuska stanica, pored auto-puta koji
se protezao do istonog kraja ovog runog grada, izgledala je kao
logian izbor. Ali Hadri nije pronaao nikog pogodnog. Nikad ne bi
takav posao poverio nekoj eni, a mukarci koji su se muvali tuda
bili su stari i iznureni. Bio mu je potreban neko mlai. M oda neki
crnac. Sve bi uradili za novac, a Olbani ih je bio pun.
***

Napustio je stanicu i etao oronulim centrom Olbanija. Eno. Neki

crnac sedi na stepenitu naputene poslovne zgrade, plavi kaket
navuen mu je na elo, izmeu nogu poluskrivena boca u papirnoj
kesi. Neprijateljski je gledao Hadrija koji mu se pribliavao.
Zdravo rekao je Hadri. Odgovorio mu je ljutit pogled. Jasno je da
ovaj crnac ima svoje probleme.
Izvinjavam se to vas uznemiravam, gospodine.
M ogu li nekako da vam pomognem? ovekove rei bile su
ljubaz ne, ali ton nije.
M o da e vam izgledat i udno, ali zamolio bih vas za uslugu.
Prezrivo se nasmeio. Uslugu. Crnac je izgovorio tu re s
nevericom. Kakva drskost. Hadri se trudio da ostane smiren.
Platiu vam. Na crnevom licu pojavio se traak
zainteresovanosti. Hadri nije bio iznenaen. Treba mi neko da
preuz me paket.
Zainteresovanost je nestala, zamenio ju je bes. Nemate
pametnija posla nego da me zavlaite? Crnac je ustao, nadvisivi
Hadrija. Zna da sam upravo izaao iz zatvora i sad oe da me
vrat i...
Crnac je mislio da on radi za vlasti, shvat io je Hadri.
Nisam pozornik... policajac rekao je. Sasluajte me, molim
vas.
Ba me briga ko ste rekao je ovek. Samo mi se sklonite s
oiju.
Hadri je odluio da se povue. Dok se udaljavao, uo je

mrmljanje iza lea: Jebeni turbandija.

Kako mrz i ovu zemlju.
***
Hadri se osetio poraenim dok je sedeo u motelskoj sobi u
Kingstonu te veeri. Nije oekivao da e imati toliko problema da
pronae pomonika. Ali triput su ga odbili. Ti ljudi nisu budale.
Videli su da je stranac.
M orae da rei taj problem do sutra. Nije eleo da ga u Olbaniju
upoznaju kao Arapina koji je traio uslugu, zato je odluio da
odsedne osamdeset kilometara od grada u ovom oronulom motelu.
Naravno da moe da dovede nekog od svojih ljudi da preuzme
paket, ali to bi znailo izlaganje nekog operativca opasnosti i
ugroavanje bezbednosti itave elije. Imao je premalo pouzdanih
ljudi u Sjedinjenim Dravama. A sad je ovo shvatao kao lini
izazov. Trebalo bi da bude sposoban da nasamari nekog
Amerikanca da mu obavi posao.
Uzdahnuo je i ukljuio stari televizor. Raspoloenje mu se
popravilo kad je poela repriza emisije The Apprentice. Uivao je
u tim takozvanim rijaliti-programima, Amerikanci padaju niice
pred lanim bogovima novca i slave. Emisija se zavrila i Hadri je
pogledao na sat. Vreme je za veernju molitvu. Pogledao je
komp as, rairio ilim u pravcu M eke i tiho se molio, dodirujui pod
elom, kleei pred Alahom. Posle rituala oseao se smireno i
bistre glave, spreman za san i sutranji posao. Zatim mu je na um

pala ideja koju mora da je poslao Svemogui. Ili moda Hadri je

morao da se osmehne gospodin Donald Tramp. Ti Amerikanci su
znali da je drugaiji od njih. Zat o se nee vie trudit i.
***
Sutra posle podne, nakon malo istraivanja i zaustavljanja kod
Kink osa, Hadri se vratio na ulice Olbanija, polako se vozei kroz
oronule etvrti severno od centra. Na zaputenom parkingu na
oronulom sivom ford fokusu sedeo je neki zdepasti ovek, s
neizostavnom papirnom kesom u ruci. Rukavi su mu bili zavrnuti
da bi mu se videli moni beli bicepsi. Dobro. Hadriju je ve bilo
dosta crnaca. Nije ih voleo, a to oseanje kao da je bilo obostrano.
Hadri, koji je danas bio obuen u koulju i be pantalone, parkirao
se pored fokusa i izaao iz kola. Zdravo, prijatelju moj. Ovog
put a nije skrivao brit anski naglasak.
ovek ga je sumnjiavo gledao.
M ogu li da saz nam vae ime?
Toni.
A vae prez ime?
Diferi.
Toni Diferi, drago mi je to sam vas upoz nao.
Hadri je pru io ruku, a ovek ju je trenut ak kasnije stisnuo.
Ja sam Bokar rekao je Hadri. Da li biste voleli da budete na
televiz iji?
A?

 Ja sam lovac na talente. Radim za novi rijaliti-ou koji trai

uesnike.
Toni je gledao Hadrija kao da mu je upravo saoptio da je
vanz emaljac.
A to ja?
To je britanski ou. elimo raznovrsne uesnike. Ne
uobiajene holivudske tipove. Raznov rsnost. Amerikanci vole tu
re.
Ti to ozbiljno?
Potpuno, gospodine. Potpuno. Hadri je izgovorio tu re s
najizraenijim londonskim naglaskom koji je mogao da izgovori.
Poeo je da se zabavlja. Sad je sledio problematian deo. Ali
moraemo da vas proverimo.
Tip je izgledao zgranut o. Proverit e?
Da se uverimo da ste kadri, da imate dobre izglede da
pobedit e.
Naravno.
M orate da obavite pet zadataka. Dobra stvar je da ete za
svaki biti plaeni, a dobiete i pedeset dolara za uee. Loa stvar
je da ete biti odbijeni ako ne izvrite makar jedan zadatak. Jeste li
zaint eresovani?
Toni je bio i te kako zainteresovan, Hadriju je to bilo jasno.
Zamalo je zgrabio olovku iz Hadrijeve ruke da bi potpisao ugovor
na deset strana ispunjen pravnim frazama, koji je Hadri jutros
odtampao. Davanje uputstava trajalo je samo pet minuta. Diferi je
paljivo sluao, ak je i pozajmio Hadrijevu olovku da bi navrljao

kratak podsetnik. Zatim je uzeo klju ormaria D-2471, upalio

motor fokusa i odvezao se. Odredite mu je bilo skladite na
Cent ral aveniji, sedite Kapitol erija self storida.
***
Operacija Marljivi jazavac poela je nedelju dana ranije, poto je
Faruk Kan jecajui odao ostatak svojih tajni ispitivaima u Dijego
Garsiji. itajui beleke islednika, Ekslijeva gotovo da nije
poverovala koliko informacija je Faruk odao: detalje o bankovnim
raunima i imejl adresama; lokacije Al Kaidinih sigurnih kua u
Islamabadu; imena trojice simpatizera zaposlenih u pakistanskom
nuklearnom programu. Ispostavilo se da je Faruk najvea riba koju
su Amerikanci ulovili poslednjih godina. Najvee iznenaenje bilo
je otkrie da je Faruk od ruskog fiziara Dimitrija Georgova kupio
kilogram plutonijuma 239 i jo kilogram veoma obogaenog
uranijuma. Agencija i Zdruena antiteroristika grupa bacile su se
odmah na pronalaenje Gorgova, ali samo su saznale da je ubijen
pre tri meseca u M oskvi. Ubistvo je zvanino ostalo nereeno. Ali
Ruska dravna bezbednost, koja je nasledila KGB, izvestila je u
odgovoru na diskretan upit da je u vreme smrti Dimitri bio veoma
povezan s kriminalnom grupom iz Ismailovskog, najgorom
bandom u M oskvi.
Dimitri je bio zavisnik od kockanja, ljubitelj kurvi od 2.000
dolara, kako su im javili Rusi. Pravi meker, mislila je Ekslijeva.
Ipak, njegova smrt bila je loa vest za Al Kaidu, koja se verovatno

nadala da e ponovo saraivati s njim. A jo gora za Agenciju, koja

se nadala da e Dimitri potvrditi Farukovo priznanje. M ada je,
poto je videla Farukovo ispitivanje, Ekslijeva bila sklona da mu
veruje.
U svakom sluaju, Farukove informacije su dosad bile
pouzdane. Prevelika platnena torba u ormariu D-2471 u Kapitol
erija self storidu bila je dovoljno stvarna. Kao i tragovi radijacije
koji su curili iz olovom obloenog aluminijumskog kofera u torbi.
Faruk je rekao ispitivaima da je kupio plutonijum i uranijum letos
i da je materijal predao tajanstvenom oveku po imenu Omar
Hadri. Otad nije uo nita novo.
Zatim je, neposredno pre puta u Irak, Hadri rekao Faruku da je
Al Kaida prokrijumarila materijal kroz M eksiko u Sjedinjene
Drave. Ekslijevoj je to zvualo logino. U pustinji Arizone nema
detektora radijacije, nema agenata carine, nema prevoznika koji bi
ostavili dokumentaciju. Najbolji verceri imaju gotovo stopostotnu
mogunost da preu granicu neotkriveni, a Al Kaida je sigurno
anga ovala najbolje.
Ekslijeva je odmahnula glavom dok je zamiljala oprezne poteze
Al Kaide. Hiljaditi put udila se strpljenju tih dihadista. Bili su
spori i uporni, i nikad nisu odustajali. U poslednje vreme je
razmiljala da proda stan i ode u Virdiniju da bude blie deci. Sad
se, dok je itala ovaj izvetaj, ponovo pitala da li da ponudi stan na
prodaju, i to brzo. Logan serkl nalazio se na kilometar i po od Bele
kue, a nuklearni nap ad nije ba dobar za cene nekretnina.

***
U dva po podne u Dijego Garsiji Faruk Kan je rekao Solu gde su
skriveni plutonijum i uranijum. Na Istonoj obali tad je bilo tri
ujutro. U nedelju. Nije vano. Zatiene telefonske linije usijale su
se u kuama irom predgraa u Virdiniji, manje od devedeset
sekundi poto je ifrovana poruka stigla do Lenglija i Bele kue.
Predsednik je uo vesti kad se probudio etiri sata kasnije, jer su
morali da potuju nareenje da niko ne sme da mu prekine san osim
u sluaju iskrcavanja nep rijat elja na ameriko tlo.
Zdruena antiteroristika grupa poela je istragu pre nego to je
svanulo, a operacija je nazvana Marljiv i jazav ac. Obvetajci kao da
imaju nepisano pravilo da najozbiljnijim poslovima dodeljuju
najbesmislenija imena, pomislila je Ekslijeva. Ime nije bila jedina
besmislica na tom prvom sastanku u nedelju ujutro. FBI i Agencija
su se itav sat svaali oko toga ko bi trebalo da rukovodi
operacijom. Konano su se saglasili da postave dva zapovednika:
Vinija Data, starog prijatelja Ekslijeve, i Senforda Kidiurija,
zamenika direktora FBI-ja. Kad su prevazili sukob oko
birokratske slave, Dato i Kidiuri bacili su se na posao i poslali
pedeset pripadnika Odreda za nuklearnu opasnost ili NEST15
u Olbani. M inistarstvo energetike oformilo je ovaj odred 1975,
posle lanog upozorenja na nuklearni napad u Bostonu, kad su
shvatili da im je potreban specijalizovan odred koji moe brzo da
istrai pretnje nuklearnim orujem. Odred je imao oko hiljadu
pripadnika, mada je samo desetak bilo u stalnom radnom odnosu.

Ostali su bili dobrovoljci, uglavnom naunici iz vladinih nuklearnih

laboratorija u Los Alamosu i Ouk Ridu. NEST je saraivao i s
nekoliko penzionera, koji su bili dovoljno stari da uivo vide snagu
atomske bombe tokom testiranja na otvorenom pedesetih godina
dvadeset og veka.
Ekslijeva se divila hrabrosti tih naunika, ma koliko da su bili
stari. Preuzeli su na sebe nezavidan zadatak da trae nuklearne i
prljave bombe, i ak i jo nesreniju dunost deaktiviranja oruja
koje pronau. Radili su s agentima antiteroristikog odreda FBI-ja,
kao i s komandosima Specijalnih jedinica, koji su imali tajna
predsednika ovlaenja da na licu mesta ubiju svakog za koga
veruju da ima nuklearno naoruanje. Tokom Hladnog rata samo su
najvii obavetajni i vojni oficiri znali za NEST. Sad je zavesa
delimino podignuta. Ipak, vlast je preduzimala vanredne mere
kako javnost ne bi saznala za nuklearne pretnje, nadajui se da e
tako obeshrabriti prevare i ucene. NEST i FBI nikad nisu otkrivali
pretnje, ak ni one ili posebno one koje su smat rali ozbiljnim.
Naunici u NEST-u bili su odeveni u civilnu odeu tokom misija
i nosili su det ekt ore radijacije u akten-tanama i velikim torbama. Ti
detektori mogli su da zabelee neuobiajene nivoe alfa i gama
zraenja na udaljenosti od trinaest metara. Slali su beine signale
minijaturnim prijemnicima koje su naunici nosili kao slualice.
Takoe su imali i vie kamiona koji su izgledali kao obina
dostavna vozila, ali unutra su se nalazili vei detektori koji su
mogli da zabelee radijaciju s udaljenosti od nekoliko desetina
metara. U svojim skladitima u vazduhoplovnoj bazi Nelis,

nedaleko od Las Vegasa, imali su mnogo neuobiajene opreme za

deaktivaciju bombi: robote na daljinsko upravljanje, najmonije
rendgene na svet u, ureaje za seenje koji koriste mlaz eve vode pod
pritiskom umesto metala. U stvari, sva njihova oprema bila je
napravljena od plastike i nemagnetskih metala kao to je
aluminijum, poto bi snana magnetna polja mogla da pobrljave
komp jut erske ip ove u nuklearnom oruju.
***
Sve do sada najozbiljnija pretnja koju su istraivali dogodila se u
oktobru 2001. SISM I, italijanska vojna obavetajna sluba,
upozorila je Agenciju da je Al Kaida prokrijumarila bombu od
deset kilot ona ili takoz vanu kofer-bombu u Njujork.
To je najmanja vrsta nuklearne bombe, jedva upola mona kao
Debeljk o, bomba koju su Sjedinjene Drave bacile na Nagasaki na
kraju Drugog svetskog rata. Ipak, ta bomba je imala dovoljno snage
da uniti centar M enhetna i ubije 200.000 ljudi. Veina civila
jednostavno nije shvatala ta nuklearno oruje moe da uradi,
mislila je Ekslijeva. Zavidela im je. Preterano razmiljanje o Al
Kaidinoj elji da baci atomsku bombu bilo je kao zamiljanje
smaka sveta, ili sopstvene smrti svest o sopstvenoj
beznaajnosti koja je mogla da postane opsesija. Ekslijeva se ivo
seala potrage koja je usledila posle upozorenja SISM I-ja. NEST je
panino angaovao stotine naunika da provere svaku ulicu na
M enhetnu, svaki aerodromski terminal, svaki sprat u Empajer stejt

bildingu. Ali nikad nisu nali bombu. A ni CIA ni druge

obavetajne agencije nisu nikad mogle da potvrde italijansku
dojavu. Do Boia 2001. istraga je obustavljena. NEST i Zdruena
antiteroristika grupa su etiri meseca kasnije izvetaj proglasili
lanim. Dato, u to vreme zamenik direktora operacija, odleteo je u
Rim da kae SISM I-ju da im izvori nisu pouzdani. Ekslijeva je
elela da mo e da prisustvuje tom razgovoru.
Takoe je elela da joj ta epizoda s bombom u koferu ulije
poverenje u NEST-ovu sposobnost da pronae bombu ako nita
drugo ne upali. Ali znala je da nije tako. NEST-ovi naunici tokom
potrage nisu se trudili da prikriju svoja ogranienja. Uprkos
opremi, imali su malo izgleda da nasumice otkriju bombu. Odmah
su se suoili s problemom: plutonijum i uranijum su samo umereno
radioaktivni dok ne detoniraju. A gradovi su puni radioaktivnih
taaka: rendgeni u zubarskim ordinacijama, skeneri u bolnicama,
pejsmejkeri, koje pokreu male koliine plutonijuma. ak je i
svee obraen granit emitovao dovoljno radijacije da izazove lanu
uzbunu.
Tri dana posle poetka potrage Sten Kapur, bucmasti fiziar iz
Los Alamosa, koji je kad god bi doao u Vaington, pretio
Ekslijevoj da e je odvesti na veeru, rekao je neto to joj se
urezalo u pamenje. Tokom nekog sastanka, neko, nije se seala ko,
pit ao je kakvi su izgledi da NEST pronae bombu ako postoji.
Pronalaenje bombe u Njujorku je kao traenje igle u plastu
sena. Plastu igala, da budem precizniji rekao je Kapur. Niko nije
eleo to da uje. Ali Kapur, koji je predvodio NEST-ov tim u

Olbaniju, govorio je istinu, mislila je Ekslijeva. Bez tanih

obavetajnih podataka svi fiziari sveta ne bi mogli da pronau
bombu. Jedini nain da se pobedi bio je da se ue neprijateljevu
glavu.
***
Ekslijeva je osetila udnu drhtavicu dok je gledala fotografije
platnene torbe na podu ormaria D-2471, koji su nazivali tako iako
je to bila ostava veliine garae za jedan auto. U nedelju posle
Farukovog priznanja predsednik je razmiljao da naredi evakuaciju
Olbanija. To se ispostavilo kao nepotrebno poto je NEST
izvestio da je kofer u torbi bio premali da bi sadrao nuklearno
oruje.
Posle provere skladita D-2471 neutronskim skenerom i
modifikovanim skenerom za kompjuterizovanu tomografiju, NEST
je pretpostavio da je u koferu etiri kilograma eksploziva C-4,
postavljenog oko dve male olovom obloene kasete s
plutonijumom ili uranijumom. Drugim reima, kofer je bio
minijaturna prljava bomba koja moe da ubije na stotine ljudi u
okolini Olbanija ako bi vetar duvao u pogrenom smeru. Ali NEST
nije mogao da proceni koliko radioaktivnog materijala sadri
bomba, jer su olovne obloge zadravale gotovo sve alfa i gama
zrake koje je materijal emitovao. U meuvremenu, vojni inenjerci
su izvestili da je kofer opremljen sigurnosnim mehanizmom, koji e
izazvati eksploziju ako se pomeri ili otvori bez odgovarajueg

kljua.
Posle dvodnevne rasprave predsednik je odluio da ne dira
bombu i potpisao je nareenje o nacionalizaciji skladita na osnovu
nejasno definisane pretnje po nacionalnu bezbednost.
ak ni pravna sluba Bele kue nije verovala da je to nareenje
zakonito, a Doi ODonel, vlasnik Kapitol erija self storida, nije
lako prepustio svoje vlasnitvo. Ali Kidiuri, zamenik direktora
FBI-ja, objasnio je Doiju, ne preterano ljubazno, da nema drugog
izbora. M oe da bude dobar Amerikanac i prihvati milion dolara
koje mu nudi vlada, to je dvostruka vrednost objekta. I to bez
poreza. Ili moe da titi svoja ustavna prava tako to e podneti
tubu i razljutiti sve od FBI-ja do predsednika. Upravo si dobio
na lutriji, Doi rekao je Kidiuri. Uzmi ek i idi na odmor. Ili da
ti proverimo porez?
Doi je odabrao ek i odmor. ak i pre nego to im je predao
zgradu, odred inenjerije doao je da ojaa zidove i plafone oko
skladita D-2471 i obloi ih elinim i olovnim ploama debljine 15
centimetara. Do kraja septembra itava zgrada dobila je nov krov i
zidove dovoljno debele da izdr e eksp loz iju.
***
Uz novi krov, Kapitol erija self storid dobio je i nove radnike.
Niko od prethodnih zaposlenih nije se alio zbog otkaza; svi su
dobili mnogo veu otpremninu nego to su oekivali. Komandosi
odreda Delta koji su ih zamenili bili su besprekorno ljubazni

prema muterijama, mada njihovi junjaki naglasci nisu ba

odgovarali mestu koje se nalazi severno od Njujorka. U
meuvremenu, tehniari FBI-ja i CIA zapoeli su ne ba
neprimetno takmienje ko e postaviti moderniju opremu za
praenje. Poto su pravila spreavala Agenciju da deluje u
Sjedinjenim Dravama, trebalo je da posao prepusti federalcima.
Ali to ogranienje uklonjeno je predsednikovom odlukom o
operaciji Marljivi jazavac, ili je Dato tako tvrdio. Suprotstavljeni
timovi tehniara obezbedili su Kapitol erija self storid bolje
nego... pa, bolje nego to bi iko mogao da zamisli, mislila je
Ekslijeva. et iristo kamera, senz ori top lot e i senz ori pokret a bili su
postavljeni svuda po zgradi. ak ni bubavaba nije mogla da prie
bombi na manje od pet metara a da se ne oglase tihi alarmi. A nek je
bog u pomoi onom ko bi otvorio, raspitivao se ili predugo gledao
skladite D-2471.
teta to Zdruena antiteroristika grupa nije imala pojma ko bi
to mogao da bude. Prostor je dva meseca ranije iznajmio neki
mukarac koji se predstavio kao Loran Kabila, a tako se zvao
pokojni i nepopularni bivi predsednik Konga. Loran je platio
unapred i u gotovom za trogodinji najam. Vie nije dolazio.
Potpuno oekivano, ni na torbi ni u skladitu nije bilo otisaka
prstiju ni DNK.
Svako dovoljno sposoban da prokrijumari nuklearni materijal u
SAD verovatno je dovoljno pamet an da nosi rukavice.
I tako su Dato i Kidiuri odluili da uhapse svakog ko pokua da
iznese torbu iz skladita. U suprotnom, dozvolie mu da ode i

pratie ga. Naravno, dozvoljavajui kuriru da ue u D-2471

umesto da ga odmah uhapse, agenti su rizikovali detonaciju bombe
u skladinom centru. Ali ako ga odmah uhapse, prekinue vezu do
ostatka elije. A oajniki im je trebalo vie informacija o
operacijama Al Kaide u SAD. S druge strane, nisu smeli da rizikuju
da bomba nap usti cent ar.
Ekslijeva je shvatala tu odluku. Kao analitiarka, elela je to
vie informacija. Ali da joj je porodica ivela u Olbaniju, elela bi
da se predsedniku sudi za izdaju ako bi dozvolio Al Kaidi ma i
najmanju priliku da preuz me prljavu bombu.
***
Ekslijeva je odluila da napusti kancelariju pre mraka bar jednom te
nedelje, da sebi prui priliku da bude na sveem vazduhu, moda
da odeta do parka. Ali ne danas. elela je da proita ponovo
izvetaj s Farukovog ispitivanja, od korica do korica. U tom
trenutku shvatila je da joj se dogaa neto stvarno loe. Nije bilo
svrhe da lae sebe. Otkako se vratila iz Dijego Garsije, upala je u
mentalni orsokak. Oduvek je bila opsednuta poslom, ali kako su
ulozi rasli, sve vie je uiv ala u prilici da vidi ono to drugi ne
vide i uje ono to drugi ne uju. ak i Farukovo ispitivanje
muenje; eto, rekla je. Brzo je odbacila gnuanje dok je gledala Sola
kako radi. Bio je predobar u lomljenju Faruka i deo nje je uivao u
gledanju genija u svim pojavnim oblicima.
Ti si samo deo mehanizma, govorio joj je glasi u glavi. Odrekla

si se ivota zbog toga. Sad se odrie i moralnih naela. Ali bar

jednom je zanemarila taj glas. Dobro, ja sam deo mehanizma,
mislila je. Ali deo najmonije maine u istoriji, maine koja je
prisutna svud u svetu, koja moe da te smakne s krova u Iraku i
sakrije te pre nego to iko primeti da te nema, koja vidi kroz
oblake i uje kroz zidove.
Uf. Kakva glupost. Kakvo sranje. A ipak je bila ponosna. Sad
bar znam kako se to dogaa, mislila je. Znam kako mo kvari ljude.
***
Preplailo ju je kucanje na vrata. Podigla je pogled i videla aferovo
malo telo kako ulaz i u njenu kancelariju.
Elise. Upravo sam mislila na tebe.
Sve najbolje, nadam se.
Uvek.
Qu pasa?
Ekslijeva uzdahnu. aferov najstariji sin uio je panski celo
leto. Sad je afer poeo da ubacuje nasumine panske fraze u
razgovor. Svaka promumlana re bolela je Ekslijevu i podseala je
na sopstvenu udaljenost od dece. Pored toga, kao neko ko je
vredno radio da bi nauio tri jezika, duboko je prezirala ubrzane
kurseve stranih jezika. Podigla je izvetaj. Pitam se da li da
prodam stan. Da li e prljava bomba umanjit i vrednost nekretnina.
Verovatno ne rekao je afer. Jedanaesti septembar je neto
najbolje to se ikad dogodilo vaingt onskom tr itu nekretnina.

 Ne bi trebalo da tako govori.

Ali istina je.
I bila je. Agencija i M inistarstvo odbrane angaovali su desetine
hiljada ljudi posle napada, to je diglo cene nekretnina u
Vaingtonu u nebesa. Jo jedna sluajna posledica 11. septembra.
Bin Laden sigurno nije oekivao da e se dravni slubenici
obogat it i kad nap adne Pent agon.
Jesi li posle stotog itanja saznala neto to nisi posle
devedeset devet og? pit ao je afer. Neto genijalno?
Genijalnost preputam tebi, Elise. Ipak... Zautala je,
nesigurna eli li sad da pria o Velsu.
afer nije ba poz nat po strp ljenju. ta? ta?
Reci mi neto. Imamo carinsku i imigracionu slubu. Imamo
rendgene u lukama. Troimo, da kaemo, deset milijardi dolara na
to svake godine? Kako onda neko jo uvek moe da ue peke iz
M eksika?
Je li to retoriko pitanje? Jer zna odgovor, ba kao i ja
rekao je. elimo otvorenu granicu da bi M eksikanci mogli da
dou i rade poslove koje smo mi suvie lenji da sami radimo.
Nakrivio je glavu. Sad mi kai ono to si stvarno elela. Nisi
mislila na ovo.
Nikad me ne puta da se izvuem, zar ne? afer ju je dobro
poz navao. M orala je to da mu priz na.
Gukni.
M islie da sam opsesivna.
I jesi. Zat o te i volim.

 M islim da Farukovo svedoenje potvruje da nam je Vels

rekao istinu.
afer je nabrao nos na pomen Velsovog imena, kao da je naleteo
na izlivenu kanalizaciju. Don Vels? rekao je. Gospodin
Nevidljivi? Najvea greka u mojoj karijeri?
On je prvi koji nam je pomenuo Hadrija. Faruk je to potvrdio.
A Faruk je pot vrdio i da se sreo s Velsom prolet os u Peavaru.
afer je odmahnuo glavom. Sjajno. I gde se krije otkako je
pobegao pre pet meseci?
Nije pobegao. Sakrio se. Jer si ga pustio, umalo da ka e.
Pobegao, sakrio se, kako god. Nema ga. Izgleda da veliki
Vinsent Dato ima pravo u vezi s Gospodinom Nevidljivim. Ne
verujem da mu Al Kaida veruje vie nego mi.
M isli li ikad na njega? Bilo je to jae od nje. Kako se
osea. Oni mu ne veruju. M i mu ne verujemo.
Znao je u ta se uputa kad se prijavljivao.
Sigurno nije oekivao da e biti na tajnom zadatku tako dugo.
Niko nije to oekivao. M islim, mora da je najusamljeniji ovek na
svetu. Setila se ta je Vels rekao kad joj se javio one noi: Ne
znam kolik o dugo u moi da izdrim ovo.
Gaenje na aferovom licu vratilo ju je u stvarnost. Boli me
uvo da li je Don Vels usamljen, Denifer. Od njega elim
upotrebljive podatke. Odnosno, podatke koje moemo da
upot rebimo za delovanje.
A ta ako samo eka? Kup uje vreme?
afer je grickao usnu. Nagnuo se prema njoj i tiho rekao:

Denifer, eli li neto da mi ka e?

Odmahnula je glavom. Pogledao je po kancelariji. eli li da
obavimo ovaj razgovor na nekom drugom mestu?
Ne. Bilo joj je krivo to je pomenula Velsa.
Onda da preemo na veselije teme kazao je afer. Zato je
Hadri rekao Faruku gde je skrivena bomba?
A zato ne bi? Faruk zna vie o nuklearnim bombama od
ostatka Al Kaide zajedno. Verovatno je trebalo da doe ovamo i
sastavi je.
Ali ve je sastavljena, zar ne? rekao je afer. Nalazi se u
skladitu i eka da je neko uzme.
Ekslijeva je bila zbunjena. Dakle, Al Kaida...
Ima bar jo jednu osobu koja ume da radi s plut onijumom.
A zato je Hadri onda rekao Faruku gde je bomba? To je
velika operat ivna greka.
M oda Faruk nije jedini koji zna kazao je, glasno
razmiljajui. M oda Hadri eli da bude siguran da bomba nee
ist rulit i u skladitu ako ga uhapsimo.
M ogao je to da sakrije na sto naina. Obavetavanje ljudi je
najnebez bedniji sistem. Nelogino je.
Onaj koji je nap ravio tu bombu pakleno je logian.
Zanimljiv izbor rei.
Ako eli da se sprda, samo napred. Imam pametnija posla.
afer je krenuo ka vrat ima.
Opusti se, Elise. Izvini.
Zastao je. Samo mrzim neloginosti rekao je. A ovo nije

neloginost. Taj Hadri se igra s nama.

Postoji jo neto rekla je Ekslijeva. Ta bomba je premala.
Imali su samo toliko mat erijala.
M oda plutonijuma. Lako je pronai C-4. Zato nisu napravili
veu? Ova e ubit i manje ljudi nego automobil-bomba.
M oda je u pitanju atentat rekao je afer. Stavi je u
Valdorf tokom prikupljanja donacija za PSAD-a. Iz Ekslijevoj
potpuno nepoznatih razloga, svi u Vaingtonu su uporno koristili
izraz PSAD skraenicu za predsednika Sjedinjenih Amerikih
Dr ava umesto da samo ka u predsednik.
Ako je u pitanju neka takva meta, emu onda prljava bomba?
Dovoljan je i paket plastinog eksploziva. M rtvac je mrtvac, zar
ne?
afer se namrti i povue kosu. Ekslijeva poele da nije to
uradio. Jednog dana e iupati komad skalpa. Konano je klimnuo
glavom. M rtvac je mrtvac. Tako je. Nema potrebe za
plut onijumom u tako maloj bombi. ta to onda radi?
M o da je pogreio.
afer estoko odmahnu glavom. Suvie je pametan za takve
greke kazao je. M islim da ne eli da niko zna ta radi. ak ni
njegovi ljudi.
Voli da kont rolie.
uva tajne to je bolje mogue. Zna da su mu ljudi ranjivi, da
mo emo da uhvat imo svakog kao Faruka.
Zato je onda isp riao Faruku?
Prvi sam pit ao, Denifer.

I afer izae, ostavljajui je s jo jednim pit anjem bez odgovora.

***
S cigaretom u ruci, Toni Diferi je uao u kancelariju Kapitol erija
self storida, neprivlanu prostoriju utih zidova, s crnim
plastinim stolicama i automatom za grickalice koji je nudio kesice
bajatog ipsa. M ajor Rik Heris, vitak crnac, sedeo je za pultom,
trudei se da izgleda kao da mu je dosadno dok igra pasijans na
starom del komp jut eru, gde je Doi ODonel dr ao baz u podat aka.
Gospodine, ovde je zabranjeno puenje rekao je Heris.
Sestra mu je umrla od raka plua, a jedno od dece mu je imalo
astmu.
Naravno promrmljao je Diferi gasei petom polupopueni
marlboro.
M ogu li da vam pomognem?
A-ha rekao je Diferi. Tra im ormari D-2471.
Heris umalo nije pao sa stolice. To nije bio tip kakvog je
oekivao. Nekako je uspeo da ostane pribran. Naravno. To je na
drugom spratu, idete glavnim hodnikom do drugog kraja. M ogu da
vam poka em.
M ogu i sam.
Nema problema. Poka it e mi klju.
Diferi je bez problema pokazao klju. D-2471. Heris je
pritisnuo zeleno dugme i otkljuao elinu kapiju koja je odvajala
kancelariju od skladita. Diferi je uao nekoliko sekundi kasnije.

Heris je ekao dok nije nestao iz vidokruga, zatim je ukljuio mali

mikrofon prikaen za grudi.
Proglaena uzbuna kazao je. Ponavljam, uzbuna. Ovo nije
veba. Osumnjieni je belac, srednje visine, bela majica s kratkim
rukavima, debeljukast, et rdeset ak godina.
Gotovo nevoljno, major je uhvatio sebe kako gleda u kutiju
isp od pult a u kojoj se nalaz ilo zatitno odelo.
***
Diferi se s mukom popeo uza stepenice, dahui dok je otvarao
vrata na drugom spratu. Nije imao dovoljno kondicije. A ni
vremena. Njegov novi prijatelj, Bokar, rekao mu je da mora da
utvrdi ta se nalaz i u torbi i da mu javi do esnaest i trideset.
Samo pogledam i vidim ta je unut ra? pit ao je Diferi.
Upravo tako.
Nije u pit anju droga ili neto ilegalno.
Ne. Nita ilegalno.
To mi ne zvui pret erano teko. A onda...
Diferi nije u potpunosti razumeo tu igru, ali mislio je da e lako
odustati ako mu se ne svidi ono to bude video u torbi. ak i da je
sve bilo ala, ve je dobio pedeset dolara. Ti holivudski tipovi su
puni love, nema sumnje. Pored toga, nije mu se dogodilo nita
ovako zanimljivo otkako je prvi put neto povalio, a to je bilo
odavno. I poto je doao do daha, nastavio je da hoda prolazom u
skladitu tra ei broj D-2471.

***
Ekslijevoj zazvoni telefon. Doi do sportskog bara kazao je
afer. Neto se dogaa u Olbaniju.
Zatiene satelitske veze dale su Agenciji prikaz u realnom
vremenu onog to se dogaa u skladitu, a slika je prikazivana u
velikoj prostoriji s trista televizora s ravnim ekranima, i svaki je
prikazivao razliitu satelitsku sliku. Ta prostorija je zvanino bila
poznata kao Zatieni komunikacioni centar Zdruene
antiteroristike grupe. Ali kad je Dato zatekao jednog od tehniara
kako u nekom uglu u subotu uvee gleda omiljene Majami dolfinse,
afer je to mesto proz vao sportskim barom. To ime se zadr alo.
Sportski bar nalazio se na deset minuta hoda od kancelarije
Ekslijeve. Ili pet minut a tranja. Pot rala je.
***
Diferi je nekoliko puta pogreno skrenuo pre nego to je pronaao
D-2471, nedaleko od severoistonog ugla drugog sprata skladinog
centra. Zastao je ispred odeljka, a zatim stavio klju u bravu,
pitajui se ta e zatei. M oda je tamo TV ekipa. M oda torba
puna novca, paketii novih stotki, kao u filmovima. Ili moda klju
nije pravi.
Ali vrata su se lako otvorila, i kad je Diferi upalio svetlo na
plafonu, video je samo ogromnu platnenu torbu koju mu je Bokar

pomenuo. Oprezno je zakoraio u prostoriju i zatvorio vrata.

Zalupila su se za njim i zapitao se nije li se moda zakljuao. Ali
kad je pritisnuo kvaku, vrata su se glatko otvorila, a hodnik ispred
izgledao je ba kao i pre nekoliko trenutaka. Ponovo je zatvorio
vrata, pitajui se zato se preplaio. M nogo puta je gledao rijalitiprograme s kaskaderima. To je stvarno uvrnuto. Ali ovo je samo
torba u skladitu.
Na putu do skladita Diferi je video pet ili est znakova za
zabranu puenja, ali ovde ih nije bilo. Ko jebe tipa na recepciji.
Izvadio je cigaret u i zap alio je.
***
Svega nekoliko civila ulo je u skladite pre nego to se pojavio
onaj ovek. Nisu ih evakuisali; Dato i Kidiuri naglasili su da
centar treba da radi normalno sve dok neko ne pokua da odnese
torbu. Komandosima je bilo zabranjeno da prilaze odeljku D-2471.
Ali svi su bili zabrinuti. Ako bomba eksplodira, komandosi e
evakuisati civile iz zgrade, milom ili silom, i odvesti ih u
privremeni centar za dekontaminaciju organizovan kilometar i po
odat le. Tamo e proverit i u kojoj meri su bili izlo eni radijaciji.
NEST-ove kompjuterske simulacije predviale su verovatnou
od 70% da niko od civila nee biti izloen tetnim nivoima
radioaktivnosti ukoliko svi napuste zgradu tri minuta posle
eksplozije. Naravno, to je znailo da je verovatnoa tetne
izlo enosti 30%, ali tu nije bilo pomoi.

***
Ekslijeva je u sportskom baru zatekla desetak zvaninika Agencije
kako gledaju monitore. U odeljku se nalazio zbunjeni belac koji je
puio cigaret u i gurkao platnenu torbu nogom.
Ovaj tip? rekla je aferu. Izgledao je kao neki mehaniar,
mo da nez ap osleni kamiondija. Nije liio na teroristu.
Zna koliko i ja.
A ta je s Dravnom bezbednou? Dravna bezbednost
imala je softver za prepoznavanje lica koji je mogao da uporedi
fot ografije lica osumnjienog s lanovima Al Kaide.
Nema nieg. Verovatno je u pitanju neki pion rekao je afer.
Koga su anga ovali za sluaj da nadgledamo.
Simpatian izraz rekla je Ekslijeva. Pion je bio u
pijunskom argonu neko zamenjiv, neko ko moe da bude
uhapen ili ubijen bez posledica. Ne shvatam kazala je. Ako
su se toliko namuili da unesu tu stvar, zato se sad tako
ponaaju?
Tip na ekranu je utnuo torbu, a zat im unuo pored nje.
Najebali smo rekao je afer.
Znala je o emu razmilja. Agencija i FBI bili su u bezizlaznoj
situaciji. Tip u odeljku verovatno nema pojma sa im se igra. S
druge strane, imao je klju. M oda je pravi operativac Al Kaide,
pravi vernik koji sluajno izgleda kao kamiondija. Nee to znati
dok ga ne uhapse. Ne smeju da idu prebrzo, jer e upropastiti

operaciju. Ali ako idu presporo, rizikuju da dozvole tom tipu da se

digne u vaz duh, u sluaju da je re o nekom naivini.
Ekslijeva se oseala kao kad je sa sedamnaest godina uila da
koristi runi menja brzina. Pusti gas, pritisni kvailo, ubaci
menja u brz inu. Lako.
Ali ona to nije umela. Unitila je kvailo na bratovom starom
dipu. ovee, kako je taj dan bio gadan. Jo i gori jer je njen brat
bio toliko zauzet sopstvenim problemima da gotovo nije ni obratio
pa nju kad mu je rekla ta je uradila.
Ponovo se usredsredila na ekran. Onaj tip se i dalje igrao
torbom. Hoemo li ga pustit i da je otvori? pit ala je afera.
Ako ima neku bolju ideju, sad je vreme da je iznese.
Nije imala.
***
Diferi je ugasio cigaretu na betonskom podu. Vreme je da se baci na
posao. Oprezno je otvorio veliku platnenu torbu kad je povukao
crni plastini rajsferlus, ukazala se glatka metalna povrina
aluminijumskog kofera.
Pokuao je da izvadi kofer iz torbe. Bio je tei nego to je
oekivao. Iskliznuo mu je iz ruke. Zastenjao je i pustio ruku, a
kofer je pao na pod i udario ga u koleno.
Prokletstvo zakukao je. Uzvik je odjeknuo odeljkom i
ponovo je pomislio da ode i kae Bokaru kako nije mogao da
otvori kofer. Ne. Oduvek je eleo da bude na televiziji i nee

uprop astit i ovu priliku.

Ponovo je pokuao, okreui kofer na stranu. Pronaao je
digitalnu bravu s tastaturom umesto kljuaonice. Kao to je Bokar i
rekao. Na crvenom ekranu trep erilo je vreme: 15.47:05... 15.47:06...
Sranje. Ima manje od sat vremena da stigne do centra grada.
Pritisnuo je znak za funtu tri puta na tastaturi, ba kao to mu je
Bokar rekao. Sat je nestao, a zamenio ga je treperav niz crtica.
Diferi je izvadio izguljen novanik iz depa i pronaao ceduljicu sa
ifrom koju mu je Bokar dao. 4308512112-9447563-01072884.
Paljivo je uneo cifre. Preznojio se dok je zavrio, i to ne od
toplote zaguljive prostorije. Nadao se da je pravilno uneo ifru.
Triput je pritisnuo znak za funtu, kao to mu je reeno. ifra je
nestala i poelo je odbrojavanje.
10... 9... 8... 7...
Sranje.
6... 5... 4... 3... 2... 1...
S mukom je ustao i pokuao da se udalji.
***
Ekslijeva nije, kao ni svi ostali koji su gledali u Lengliju, tano
mogla da vidi ta se dogaa u odeljku D-2471. Kamere su bile
dovoljno dobre da zabelee uas na tipovom licu dok se povlaio
unazad. Zatim je bomba eksplodirala. Eksplozija je odjeknula u
komunikacionom cent ru, a monit ori su se zacrneli.
Svi zautae. Ekslijeva nije mogla da prestane da misli na

uspanieni pogled koji je videla. Taj tip nije bio terorista. Nije mu
bilo mesto tamo. Upravo je gledala kako umire nevin ovek.
Radioaktivno oruje je prvi put u istoriji eksplodiralo na tlu SAD.
A ona i ostali u ovoj prostoriji su to dozvolili. Njihovim grekama
nema kraja. aferova ala o pionu sad je delovala nezamislivo
bezoseajno.
Zatim je tiinu prekinula zvonjava telefona. Komunikacioni
centar postao je uurban kao neki kasino u novogodinjoj noi,
tehniari su neto vikali komandosima u centru. M isija nije bila
gotova. Odred Delta i policija Olbanija morali su da evakuiu
svakog u preniku od etiristo metara dok naunici NEST-a ne
utvrde koliko radijacije je ispustila prljava bomba. Pored toga,
morae da otkriju ko je bio tip u odeljku i da utvrde njegovo
kretanje i sauesnike to je pre mogue. M ada je Ekslijeva bila
gotovo sigurna da e trag ako ita pronau na kraju voditi do
Omara Hadrija.
Osetila je ubilaki bes umesto stida. Tokom dugogodinjeg
slubovanja u CIA nikad nije bila toliko besna. Znala je da nee
lake dobiti rat ako ga shvati lino, ali to je bilo jae od nje. Taj
Hadri se igrao s njima i ubijao Amerikance iz zabave. M oraju da ga
unite. Uradiu sve to bude potrebno promrmljala je sebi u
bradu.
afer ju je uo. Da kaz ao je.
***

Hadri je prao zube u motelskoj sobi u Kingstonu kad je uo prve

vesti.
Ovde je Skot Jorn s najnovijim vestima na Kanalu 2,
najpopularnijoj informativnoj stanici u Vaingtonu. Policija
Olbanija evakuie delove zapadnog Olbanija nakon eksplozije u
skladitu na Central aveniji. Vlasti savetuju svima u okolini da
ostanu u kuama najmanje naredna dva sata. Policija zasad nije
iznela detalje o prirodi eksplozije, ali uskoro emo se javiti s
novim informacijama...
Dakle, Faruk je Amerikancima rekao za bombu, pomisli Hadri.
Inae ne bi evakuisali grad. Nadgledali su skladite i znali su ta je
unutra. Ili su mislili da znaju. Iznenadie se kad uu. Hadri se
kratko osmehnu dok je gledao svoj odraz u ogledalu. Bio je mudar
to je preduz eo mere oprez a.
Ali osmeh mu nestade dok je mislio na Farukovu izdaju. M orao
je da pretpostavi da je Faruk sve odao Amerikancima. Najmanje
jedna pakistanska elija bila je otkrivena. I verovatno svi nuklearni
tehniari koje je Faruk zavrbovao. Hadri je paljivo organizovao
operacije. M oda e biti u stanju da na vreme uniti elije kako bi
spasao druge operativce u Pakistanu. Ali nije mogao da porekne da
je Farukovo hapenje ozbiljan udarac.
Oseti pritisak u pluima. Podsetio je sebe da nema prave razloge
za zabrinutost. Bomba je sigurno ubila onu budalu Diferija. Ipak,
eleo je da se to vie udalji od Olbanija.
Otiao je u spavau sobu i poeo da ubacuje stvari u kofer.
Zatim se zaustavio. Staloeno, pomisli. Uvek staloeno. Ispraznio

je kofer na krevet i poeo ponovo da se pakuje, uredno slaui

odeu.
***
Obueni u zatitna odela, naunici NEST-a uli su u odeljak D2471 za sat vremena, pokuavajui da ne povraaju dok su
prolazili pored ostataka Tonija Diferija razbacanih svud po
prostoriji.
Iznenadilo ih je ono to su zatekli. Ili, tanije reeno, ono to
nisu zatekli. Umesto radioaktivne pei koju su oekivali, detektori
su im uhvatili samo nizak nivo alfa talasa i gotovo nimalo gama
talasa. Nije bilo plutonijuma-239. Ni obogaenog uranijuma. Ni
cezijuma-137 niti kobalta-57. Jedino su pronali tragove
plutonijuma-238, izotopa plutonijuma koji gotovo da je smeo da se
jede, kao i nekoliko grama niskoobogaenog uranijuma. To je bilo
dovoljno da objasni tragove radijacije koje su pronali kad su prvi
put skenirali odeljak. U okolini nisu pronali nikakve tragove
bioloke ili hemijske kontaminacije. Nije bilo antraksa, velikih
boginja, sarina nit i nervnog gasa VX.
Ova prljava bomba izgledala im je isto.
***
Raspoloenje u Lengliju postalo je malo manje sumorno kad su
stigle vesti. Posle konsultacija s Belom kuom, Dato i Kidiuri

odluili su da otkau evakuaciju i okrive lokalnu policiju za

preteranu reakciju. Gradonaelnik i policija Olbanija pristali su da
preuzmu odgovornost za dodatnih 35 miliona dolara federalne
pomoi. Eksplozija e biti okarakterisana kao konvencionalna, to
je bilo prilino tano, a Kapitol erija self storid ostae u
vlasnitvu savezne vlade na neodreeno vreme. Nacionalni mediji
e za dvadeset etiri asa zaboraviti bombu, a za nedelju dana ak i
lokalne novine posveivae joj poneki pasus. U Americi ljudi
nep restano di u sebe u vazduh. Drugim reima, niko na svet u, osim
Tonija Diferija, nee morati da zna kako su Agencija i federalci
uprskali stvar. To je bila dobra vest.
Loa vest je rekao je afer Ekslijevoj to smo se vratili na
poetak. Nuklearni materijal uao je u SAD, a mi nemamo pojma
gde je.
Vratili su se u kancelariju oko dva po podne. Prethodnih
nekoliko sati proveli su u paninim telefonskim razgovorima koji
su voeni izmeu Bele kue, Olbanija, Lenglija i vazduhoplovne
baze Nelis, ak i Dijego Garsije. Pozivi su bili puni birokratskih
opravdavanja, ali uprkos tome, nadleni su nali vremena da
razgovaraju o onom to se dogodilo u Olbaniju i ta je to moglo da
znai. Razmatrali su tri mogunosti, a nijedna nije bila
zadovoljavajua.
Prva je bila da je Dimitri, ruski fiziar, prevario Faruka Kana,
prodao mu pogrean izotop plutonijuma, atomsko ubre umesto
obeanog blaga. Bela kua se drala te teorije. Napokon,
predsednik je zvanino posmatrao Al Kaidu kao oslabljenu i u

povlaenju, jedva vrednu panje u poreenju s Iranom i drugim

problemima. injenica da su navodno prokrijumarili prljavu
bombu u Ameriku nije se slagala s tim gleditem, pa je Bela kua
tra ila dokaz e da to opovrgne.
M oda su optimisti u Aveniji Pensilvanija 1600 bili u pravu,
mislila je Ekslijeva. Jedini problem s njihovom teorijom bio je taj
to je Faruk bio obueni fiziar koji je Solu tano objasnio kako je
proverio kup ljeni mat erijal.
Druga mogunost bila je da je Faruk jednostavno slagao Sola o
koliini radioaktivnog materijala koji je kupio od Dimitrija, u nadi
da e kao to pritvorenici ponekad rade ispasti vaniji nego to
jeste. Beloj kui se sviala i ta teorija. U svakom sluaju, to je lako
moglo da se proveri. Faruka su ve ponovo bacili u rupu. Ako ih je
slagao, ubrzo e saznati. Ekslijeva nije ak elela ni da zamilja ta
je Sol radio ljudima koji pokuaju da ga prevare.
Postojala je i trea teorija, ona koja se nije sviala Beloj kui.
Teorija da Faruk nije slagao Sola o tome gde je skrivena bomba. Ne
namerno, u svakom sluaju. Teorija da je neko drugi slagao Faruka.
Neko nazovimo ga Omar Hadri potrudio se da napravi lanu
prljavu bombu, moda vie od jedne. A zato bi Hadri to radio? Da
bi sakrio lokaciju prave bombe i napravio kontrapijunsku zamku
kako bi otkrio da li su SAD otkrile njegove operativce. Ako je
trea teorija bila tana, Faruk nije imao nita novo da im kae, bez
obz ira na to ta Sol radio.
to je znailo da je nemogue ui u trag bombi. Najgore od svega
bilo je to je Hadri, zato to je Zdruena antiteroristika grupa

otkrila karte zapoinjanjem evakuacije posle eksplozije, znao da su

nadgledali skladite. To je znailo da je Faruk progovorio i da su
vlasti svesne da je Al Kaida unela prljavu bombu u Sjedinjene
Dr ave. to e ga verovatno navesti da brz o deluje.
Ne, trea teorija uopte nije bila utena.
afer i Ekslijeva su u potp unosti verovali u to.

11.
Vels podi e glok i nacilja met u.
Umirio je pitolj i pritisnuo obara. Glok mu odgovori kako
jedino ume, kratkim praskom. Zatvara se vratio unazad,
izbacujui auru, a oruje mu je trznulo u ruci kao da je bilo ljuto
kad je opalio. Vels je kontrolisao trzaj i ponovo pritisnuo obara. I
ponovo. I ponovo. I ponovo, ovog put a ni e.
Konano je spustio pitolj i pogledao prema meti. etiri hica
probila su papir, na svega dva centimetra od centra. Peta rupa bila
je petnaest centimetara ispod, i malo udesno. Nije loe s
udaljenosti od petnaest met ara.
Otkako je dobio Hadrijevu poruku, Vels je vebao pucanje u
maloj streljani Ameriken klasik marksmen u otvorenom trnom
centru u Norkrosu, nekoliko kilometara od njegovog stana.
Zaboravio je kakvo je zadovoljstvo imati pitolj u ruci. Nije
razmiljao o ljudima koje je ubio; radije se seao odlazaka s ocem,
Herbert om, u lov svake jeseni.
Jednom godinje ili bi peice u planine M ontane, traili jelene i
severne jelene. Vels je gotovo mogao da nanjui jaku crnu kafu koju
su kuvali svakog jutra, da uje kako slanina cvri u tiganju. Nije jeo
slaninu otkako se preobratio. Jo uvek mu je nedostajao taj ukus.
On i otac ili su duboko u planine, traili eku gde mogu u tiini da
ekaju na savren hitac. A morao je da bude savren, jer je Herbert
dozvoljavao Velsu da ubije samo jednog jelena svake sezone; ako bi

promaio, vraao bi se kui praznih ruku. Nema svrhe ako je lov

suvie lak, govorio je tat a.
Tokom tree lovne sez one Vels je konano pogodio jelena. Jo se
sea kako mu se puls ubrzao kad je video da je pogodio. Jelen je
krenuo unatrag, zatim se zaneo udesno i pao. ist pogodak. Vels
se, pre povlaenja obaraa, pitao hoe li ga ubistvo jelena muiti.
Ali od tog trenutka nikad nije oklevao da puca. Nije mogao da se
pretvara kako mrzi ubijanje. ivotinje ubijaju i bivaju ubijene; to je
prirodni poredak.
***
Odloio je glok i uzeo makarov koji je kupio na sajmu oruja u
ambliju pre dve nedelje. Pitolj je bio isti kao onaj koji je ostavio u
kolibi onog dana kad je upoznao Hadrija. Dok ga je drao, ispunile
su ga neoekivane uspomene iz Severozapadne provincije: smrad
kanalizacije tokom letnjih dana; devojica umotana u crnu burku
koja dri oca za ruku dok prolaze kroz pijacu u Akoha Hataku;
poluprazna boca blek doni vokera koju je jedne noi pronaao
ispred damije i iznenaujue rezak miris viskija kad je otvorio
bocu i prosuo sadr inu.
Gotovo da nije mogao da poveruje da je napustio Pakistan pre
samo est meseci. Obino nije mislio o tom mestu ili eiku Gulu ili
Nadiju i drugim dihadistima koje je tamo upoznao. Kao da su
bili deo drugog ivota. M oda je to zbog naina na koji je otiao,
nestao je tako brzo. Ili je moda zaboravljanje Provincije bilo lako

jer je ivot tamo bio toliko teak. M oda jednostavno nije eleo da
zna ta e ugledat i ako se osvrne.
Sad je gledao unapred, spremao se za ono to ga eka. Pored
pitolja, na sajmu je kupio i poluautomatsku puku, kinesku
verziju kalanjikova. Ali ostala mu je u stanu, poto ju je nelegalno
prep ravio iz poluaut omatske u automatsku.
Za borbu izbliza kupio je samaru, korienu ali u savrenom
stanju, i toliko je skratio cevi da je krate sad bio tek nekoliko
centimetara dui od gloka. I nju je morao da ostavi kod kue. I
kratei su ilegalni. I to s razlogom. Na daljini veoj od tri metra bili
su beskorisni, ali izbliza su bili smrtonosni kao granata. Uz malo
sree, mogao je da ubije dvojicu ili trojicu jednim hicem.
Nabavka priguivaa bila je mnogo sloenija. Prodavci na sajmu
u ambliju nisu eleli da razgovaraju o njima, a Vels nije eleo da
navaljuje i na kraju naleti na agenta Agencije za oruje u civilu. Ali
napravio je jedan kod kue zahvaljujui priruniku koji je kupio na
sajmu. Znao je da nee dugo trajati i da nije najprecizniji. Ali bar
malo je utiao makarov.
U svakom sluaju, nije planirao da koristi priguiva osim u
krajnjoj nudi. Vie je voleo noeve kad je eleo tiinu. Kupio ih je
nekoliko, uz futrole za pitolje, dimne bombe i suzavac, stvari
zabranjene u Dordiji. U prodavnici u M ejkonu koja se
oglaavala kao specijalizovana za odbranu doma kupio je
policijske voki-tokije, s glasovnim komandama, koji se nose na
ramenu. I jo pancirni prsluk, pancirnu jaknu, zatitnu masku za
sluaj da mora da se brani. U prodavnici vojnih vikova imao je

sree da pronae zelenu kamuflanu uniformu, a za noni rad crnu

fantomku, crne pantalone, crnu jaknu s kapuljaom i crne kone
rukavice.
U prodavnici bolnike opreme nedaleko od bolnice Atlanta
deneral kupio je opremu za hitnu medicinsku pomo: zavoje,
povidon jod, sredstvo za zgruavanje krvi, gazu, rukavice od
lateksa, skalpele, udlage, fizioloki rastvor, hirurke makaze,
priceve. ak i sipro, demerol i vajk odin, koje je naruio preko
internet apoteke u Kostariki. Obuka u odredu Delta
podrazumevala je naprednu prvu pomo na bojnom polju i tokom
ratovanja u eeniji Vels je nametao kosti i zbrinjavao rane od
rapnela. Kupio je nekoliko knjiga o hitnoj medicini da bi se
podset io.
Spremao se, tu nema dileme. Samo je eleo da zna za ta.
Gledao je makarov u ruci, oseao hrapav metal drke. M akarov
je manji i laki od gloka i ponekad bi mu se izgubio u ruci. Ipak,
voleo je da ima pitolj koji moe da zatakne za pojas. Povukao je
zatvara makarova, ubacio metak u cev i nanianio metu,
zamiljajui Hadrijevo lice u cent ru.
Prvi hitac otiao je oko sedam centimetara udesno. M akarov nije
bio tako dobro podeen kao glok. Vels ponovo naniani. Ovog
puta pogodio je previsoko. Izdahnuo je i stao potpuno mirno,
zamiljajui putanju metka, video ga je kako prodire u Hadrijev
obraz, tik ispod oka, krv prska, Hadri pada onoliko brzo koliko mu
gravit acija doz voljava. Stisnuo je obara. Pravo u cent ar.
Vebao je jo pola sata, zatim ispraznio pitolje i stavio ih u

futrole. Kad je odlazio, kupio je ulje i krpicu od jelenske koe. Nije

mislio da im je pot rebno ienje, ali u svakom sluaju je eleo da ih
rastavi i proveri.
Jeste li dobro pucali danas? Oglasi se vlasnik, visok bradat
tip po imenu Rendal.
Polako se vraam u formu.
Rendal se nasmei. Delujet e mi kao profesionalac.
***
Kad se vratio u stan, rastavio je pitolje i prebrisao ih. Otrio je
no eve sve dok nisu bili otri kao ilet i. Konano je nat erao sebe da
prestane. Hadri ili njegovi ljudi treba sutra da stignu na
aerodrom Hartsfild, a Vels se nije seao da je ikad bio toliko napet
pre neke misije. Nije se plaio smrti, ali nije smeo da omane. Nije
smeo da omane. Nije uspeo da sprei jedanaesti septembar, a ni
bombu u Los Anelesu. Ovog put a ne sme da omane.
Nije izlazio iz kue od nesrene noi s Nikol, ankerice iz Rasti
nejla. ak je i prestao da radi da bi se spremio za susret s
Hadrijem. Novac mu nije bio problem; ak i poto je kupio oruje i
opremu, ostalo mu je jo nekoliko hiljada dolara u rezervi. Koliko
mu je bilo poznato, Nikol nije zvala policiju; proao je pored
kolega sezonaca da bi proverio trai li ga iko, ali nisu ga traili.
Ponekad se pitao da li se Nikol pomirila s bivim dekom. Ako
jeste, smat rao je da je to njegova zasluga.
Ponovo je poeo da se moli pet puta dnevno, prouavao je

Kuran sa strau koju je pokazivao tokom godina provedenih u

Provinciji. U stvari, vera mu je bila slaba. Ali nije smeo da dozvoli
da Hadri uoi naprsline u njegovoj gorljivosti. eleo je da bude
siguran da e povratiti dnevni ritam molitve pre nego to mu stignu
kolege dihadisti.
Uglavnom je razmatrao mogue scenarije: ta ako Hadri kod
sebe ima boicu s velikim boginjama? ta ako kae da Al Kaida ima
nuklearno oruje, ali ne eli da kae gde je? ta ako doe s desetak
ljudi? Da li da ga ubije na mestu? Da sarauje dok ne sazna sve? Da
ga preda Agenciji? eleo je da moe da porazgovarao o ovom s
Ekslijevom. Ali znao je da bi je pozivom samo uvalio u nevolju.
Pozvae je kad bude imao vie informacija. M orao je da bude
spreman, jer predstava samo to nije poela. Hadri je izgleda voleo
da eka, a zatim iznenada krene. Velsu je izgledao kao ovek koji
iznosi plan u poslednjem trenutku. Kad su se sreli u Peavaru, nije
ak ni nagovestio bombaki napad u Los Anelesu. Ali u nekom
trenutku e morati da izloi svoje planove, a Vels e onda imati
priliku da ga zaustavi.
***
Vels nije oekivao da e spavati te noi. Ali spavao je bez snova, i
kad je alarm zazvonio, odmah se razbudio, kao onih vedrih jesenjih
jutara u M ontani kad je iao u lov s ocem. Skuvao je kafu i pognuo
glavu pred Alahom. Zatim je privrstio bode uz nogu i krenuo
prema Hartsfildu, ogromnom aerodromu na jugozapadnom obodu

Atlant e.
Jutarnji saobraaj na putu 285 bio je gori nego to je oekivao, ali
krenuo je znatno ranije. Ukljuio je radio. U poslednje vreme ga je
zabavljalo da slua WATK, desniarsku radio-stanicu na samom
kraju AM skale, iji je voditelj jutarnjeg programa, Bob Lavel, bio
sklon teorijama zavere. Poslednjih nedelju dana Lavel je iskljuivo
priao o eksp loz iji u Olbaniju, onoj koju su svi ve zaboravili.
Zato su onda evakuisali grad? pitao se Lavel. Kaem vam,
ima tu dosta toga to mi ne znamo. Lavel podie glas. Paljivo
me sluajte. Prekinite s poslom. Odloite svoje liberalne novine.
M islite bar jednom svojom glavom. Niko ne evakuie grad zato to
neki drugorazredni tupadija raznese sebe u nekom skladitu. To
nema smisla...
Vels je utiao ton. Lavel je greio u vezi s mnogim stvarima
Vels je verovao da su ljudi sleteli na M esec ali bio je u pravu u
vezi s Olbanijem. Ono to se tamo dogodilo nema smisla. Vels je
mislio da je su Agencija ili FBI nadgledali skladite zbog biolokog
ili hemijskog oruja. Ali nije mu bilo jasno zato su uopte ikog
pustili u skladite. Hadri bi verovatno mogao da ispria ostale
det alje, ali Vels nije nameravao da ga pit a.
Lavel je jo uvek urlao dok je Vels menjao stanicu. Nema svrhe
da pokuava da objasni Hadriju zato slua WATK, iji su voditelji
mrz eli muslimane ak vie nego federalce.
***

Vels je na Hartsfildu ostavio no u kamionetu; mogao bi da mu

stvara probleme na kontrolnom punktu. Nije bio ni na jednom
aerodromu od proletos, a nije mu se svialo ni to je na ovom.
Ovde verovatno ima mnogo vie policije i federalnih agenata nego
igde u Dordiji. Stari prijatelji iz Lenglija mogli su bez problema
da upoz ore upravu aerodroma na njega.
Za sluaj da su to uradili, dao je sve od sebe da izmeni izgled.
Nije mnogo verovao komplikovanim maskama koje su uglavnom
vie privlaile panju nego to su je odbijale. Ali pustio je kosu od
proletos, a danas je nosio kaket sa znakom Red soksa i naoari
bez dioptrije sa ianim okvirima. Sve dok ne napravi neku
glupost, nee biti problema. Aerodromsko obezbeenje je bilo
prezauzeto i uglavnom se brinulo da se ljudi kreu u redu. Da bi se
dodatno zatitio, rekao je Hadriju da e ekati u glavnoj dvorani na
Hartsfildu, umesto na dolaznom terminalu, to bi zahtevalo da
proe kroz sigurnosni punkt. Nakon nekoliko minuta besciljnog
etanja uzeo je novine i pokuao da ita o najnovijoj pobedi
Brejv sa estoj u niz u ali nije mogao da se usredsredi.
Na kraju je odustao i prepustio se mislima. Razmiljao je o
Ekslijevoj. U ovo vreme je verovatno bila u kancelariji. Nikad nije
video njeno radno mesto, ali mogao je da zamisli. Verovatno se
trudila da joj sto bude uredan, ali je verovatno u neredu, pun
uobiajenih izvetaja, mapa i beleaka. U sefu dri fotokopije
poverljivih dokumenata ne bi joj dali originale. Verovatno ima
slike dece i mo da neke njihove crt e e. Nadao se da je tako.
Vie nije bila udata. Ako ima deka ili ljubavnika, moda ima i

njegovu sliku. Ali bio je siguran da bi to bilo diskretno. Nije bila

osoba koja donosi privatni ivot na posao. Je li posao nosila kui?
Gotovo svi u Agenciji bili su u braku. Nije mogao da je zamisli u
nekoj groznoj avanturi na poslu, kakve sekretarice prepoznaju i pre
nego to se dogode, a efovi saznaju za njih za nedelju dana. One
kakve se neizbeno zavravaju time to se mu vrati svojoj eni i
deci. Ekslijeva nije toliko glupa. Sigurno nije. Ali Vels je bolje od
ikog znao da mnogo usamljenosti moe tako da izmeni ljude da ni
sami sebe ne mogu da prep oz naju.
I je li imala ljubavnika? Deka? Nakon to mu se onako poverila
u dipu, nije ni mogao da zamisli da je u ozbiljnoj vezi s nekim
drugim mukarcem. Uostalom, ivela je sama. Kad ju je pozvao
onog jutra pre mesec dana, ona se javila. I nije zvuala iznenaeno.
Kao da je ekala da je pozove. Kao da je mislila na njega koliko i on
na nju. Zamurio je i zamislio ju je, samu u krevetu, kako spava
gola ispod tankog pamunog arava, kroz prozor ulazi vlana
vaingtonska no, dok se ventilator sporo okree iznad glave.
Najeio se od te vizije, a na trenutak je gotovo mogao da je
dodirne.
Otvorio je oi i pogledao na sat. Jedanaest i etrdeset. Hadri e
za pet minut a stii Deltinim let om 561 iz Det roit a.
***
Avion je stigao na vreme. Ali Hadri nije bio u njemu.
ovek koji je siao s pokretnih stepenica bio je mlai, oko

tridesetak godina, visok, glatko obrijan, u irokim pantalonama i

irokoj majici s kragnom. Osim maslinaste koe i otre crne kose,
potpuno se uklapao u gomilu poslovnih putnika. Imao je ak i
laptop. Pravi profesionalac. Gledao je naokolo, video je majicu sa
znakom Dez festivala u Atlanti, koju je Vels najavio u imejlu da e
nositi jednostavan i nepogreiv nain da se stupi u kontakt u
javnosti i krenuo pravo prema njemu.
Ti mora da si Dek rekao je ovek istim finim engleskim
jez ikom, s tek nagovetajem saudijskog naglaska. Ja sam Tomas.
Imena su bila tana. Hadri moda nije ovde, ali to je njegov
ovek. Drago mi je to sam vas upoznao rekao je Vels.
Kakvo je vreme u Detroitu? Jednostavno pitanje, tek da potvrdi
ono to je ve znao.
Sino je bilo oblano, ali je jut ros vedro.
Vels mu je pru io ruku i rukovali su se.
***
utali su sve dok Vels nije izaao na put 285 i krenuo na istok,
prema svom stanu. ovek po imenu Tomas nagnuo se da pogleda u
desni spoljni ret roviz or, da vidi prat i li ih neko.
M oe li da ubrza i pree u levu traku? rekao je Tomas.
Vels uradi tako. Nekoliko minuta kasnije Tomas mu je rekao da se
prestroji udesno i uspori. Zatim da ubrza. Vels je pratio sva
uputstva.
Gde ivi? pitao je Tomas kad su stigli do raskrsnice puta

285 i I-20.
U Doravilu. Severoistoni deo Atlante. Dvadesetak kilometara
odavde. Sti emo za dvadeset minut a.
Gde tano?
Na kojoj adresi?
Da.
Vels mu je rekao.
Ne idemo u tvoj stan. Iskljui se ovde i idemo na zapad,
put em I-20.
Prema cent ru.
Da. Tomas vie nije govorio. A Vels je znao da ekanje jo
nije got ovo.
***
Vels skrenu na parking ispred jeftinog lokala Denis u
jugozapadnom delu Atlante. Vozio je satima, beskrajno kruio
putevima koji su presecali grad. Sad su se praktino vratili na
poetak, nekoliko kilometara od Hartsfilda. Avioni koji prilaze
aerodromu nadletali su ih u niskom letu. Vels se borio protiv sve
veeg nestrpljenja, govorei sebi da jo nekoliko asova ekanja
nije problem.
Parkirao se, a Tomas ga je poveo do kraja parkinga, gde je neki
ovek stajao pored zelenog evrolet lumina. Bio je nii od Tomasa i
le erno odeven, u farmerke i majicu sa znakom Falk onsa.
Ovo je Sami rekao je Tomas. Zagrlio je Samija i promrmljao

mu neto na uvo.
Sami. Vels isprui ruku. Sami nije reagovao, a Vels je na
kraju povukao ruku.
Daj mu kljueve. Tomas se nije smeio.
Vels je bez rei bacio kljueve Samiju, koji ih je uhvatio i krenuo
prema Velsovom kamionetu. Tomas je uao u luminu maui Velsu
da ga prat i.
Vels je mirno gledao kako njegov ford nestaje s parkinga. Ti ljudi
se ne bi ovako trudili bez razloga. Hadri ga je stavljao na poslednji
test pre nego to spusti most i pusti ga u zamak. Ili se bar tako
nadao.
Ponovo su se vozili besciljno. Na malom digitalnom satu u
evroletu prolo je pet sati, a guva je postajala sve vea. Ali
Tomas nije bio nestrpljiv. Vels je pretpostavljao da daje Samiju
vremena da mu pretrai stan. Dobro. Neka im bude. Bez obzira na
to koliko se trudili, ne mogu da idu dovoljno duboko da bi ga
razotkrili. Konano je Tomasu zazvonio mobilni. Javio se. Nam.
Prekinuo je vez u i vrat io telefon u dep.
ist je kaz a Vels.
M olim?
M oj stan. Osim oruja. A ono je za nas.
Tomas se prvi put nasmei. To je i Sami rekao.
***
Proli su pored Tarner filda i zlatne kupole dordijskog kapitola,

a onda je Tomas skrenuo udesno u etrnaestu ulicu, u centar

naselja M idtaun, s gomilom poslovnih solitera i niskih stambenih
zgrada. Pronaao je neku garau i vozio je na gornje nivoe po
krunim rampama, klimajui sebi glavom kako je parking postajao
prazniji. Na kraju se parkirao na najviem spratu, usred mora
praz nog asfalt a.
Izlaz i.
Tomase upita Vels. Jesmo li prijatelji? Sad je govorio na
arapskom, uivajui u tome kako rei glatko klize. Osim tokom
molit ve, nije govorio tim jez ikom od Pakistana.
Rekao bih kaza Tomas, takoe na arapskom. Samo elimo
da budemo sigurni.
Onda e mi rei svoje pravo ime?
Kais.
Kais. M isli li da ne znam da ima pitolj ispod sedita?
M isli li da nisam mogao da ga uzmem da sam eleo? Vels se
osmehnu Kaisu. I ja sam profesionalac, zamalo da mu kae. Pokai
malo potovanja.
Kais se nije iznenadio. Slobodno probaj.
Velsu se sviao taj tip. Vie nisu govorili. Vels izae, a Kais je
zakljuao vrata i posegnuo ispod vozaevog sedita, vadei mali
pitolj kalibra 22. Tutnuo je pitolj isp od koulje i izaao.
Stavi ruke na haubu i rairi noge kazao je Velsu, ponovo na
engleskom. Brz o je pret ra io Velsa. Dobro.
Jesi li ranije bio policajac?
Neto slino. Hajdemo. Neko nas eka. Bie ti drago da ga

vidi.
***
Kad su napustili garau, sunce je zalo iza poslovnih zgrada na
zapadu. Kais se sad kretao slobodno, uveren da ih ne prate. Za
nekoliko minuta stigli su do parka Pijedmont, etrdeset hektara
trave i drvea oko vetakog jezera. Na travnatom breuljku na
rubu parka studenti goli do pojasa dobacivali su se frizbijem u
sumrak. Dogerke u sportskim grudnjacima trale su stazom u
podnoju breuljka. Iza njih, ne klupi je sedeo neki mukarac,
mirno it ajui Njujork tajms.
Hadri.
Ustao je dok su mu Vels i Kais prilazili, stavljajui novine pod
miku. Sad je bio sto metara od njih, pa pedeset, dvadeset pet,
deset. A onda su mogli da ga dodirnu. Ubij ga odmah, ree Vels
sebi. Obori ga i slomi mu vrat. Ili uzmi Kaisov pitolj i upucaj ih
obojicu.
Vels se, ipak, samo nasmeio i pruio ruku, kao Hadri kad su se
prvi put sreli. M islio je da verovatno moe da smakne Kaisa, ali
nije bio siguran moe li obojicu. M oda i Hadri ima pitolj.
Ponovo se setio odlazaka u lov u mladosti. M ogao bi da ispali
samo jedan hit ac u Hadrija. M orao je da bude siguran.
Na Velsovo iznenaenje, Hadri mu je ignorisao ispruenu ruku i
vrsto ga je zagrlio, brz o mu prelaz ei rukom preko lea.
Pustio ga je i povukao se korak unatrag. Dalale. Niko Velsa

nije zvao tako od Peavara. Selam alejk um.

Alejk um selam.
Izgleda drugaije.
Da, ovaj... pustio sam kosu. Da se bolje uklop im.
Hadri je pogledao Velsovu majicu. Jesi li iao na taj dez
festival?
Njegov savren engleski naglasak nije prijao Velsu. Na
nekoliko sati. Odravaju ga u ovom parku, tamo. Pokazao je
prema zap adu.
Voli li dez?
Vels je slegnuo ramenima. Naravno. Bilo je zabavno. Da mi
proe vreme.
Da ti proe vreme?
Dok sam ekao.
A Kais? Nije bilo problema na aerodromu?
Kais je neprimetno odmahnuo glavom. Povukao se nekoliko
koraka unatrag, ali ruka mu je ostala na kuku, oputena, nekoliko
cent imet ara od pitolja.
Da se proet amo, Dalale? Vee je tako lep o.
Polako su hodali trim-stazom, Kais nekoliko koraka iza njih,
izvan domaaja zvuka.
Lepo mesto rekao je Hadri. itao sam da su ga
projektovali sinovi oveka koji je izgradio Central park u Njujorku.
Ali Cent ral park je mnogo vei.
Vels je poeleo da zna da li ga Hadri to proverava ili samo
razmilja naglas.

 Proao si kroz Njujork na put u ovamo, Dalale.

Jesam.
I ta misli?
O Njujorku? M islim da je velika meta iskreno je rekao Vels.
eleo je da zgrabi Hadrija za vrat i stee ga dok mu lice ne posivi, a
oi mu ne iskoe iz glave.
Zar ne misli da je uzbudljiv? Tajms skver?
Naravno. Uzbudljiv je.
Ali nije po tvom ukusu?
Odrastao sam u M ontani, Omare. Tamo sam imao planine
samo za sebe.
A ta je s ovim?
Lepo je, kao to si rekao. Hadri je samo askao, shvatio je
Vels. askao o Americi. ak i on ponekad mora da se opusti.
udno je da su poneka mesta tako... lepa... a druga tako
odvratna, zar ne, Dalale? Tvoj narod ovde ivi suvie lako.
Suvie lako kazao je Vels. M oraju da primete patnju sveta.
Uopte ne poz naju zlo. I to nije moj narod.
Uvek kae pravu stvar, Dalale. Pravu. Uvek zvui kao
jedan od nas.
To je bio taj trenutak, znao je Vels. Ako sad ne ubedi Hadrija,
nikad nee. Zato to jesam. Ne znam ta bih jo rekao. Uradiu
sve to zat ra i od mene.
Hadri je zastao i okrenuo se prema Velsu. elim da ti verujem,
Dalale. Inae ne bih doao ovamo. Veruje li u to?
Da.

 M oe da bude mnogo koristan, meni, nama. Imamo velike

poslove pred sobom. A imam tako malo dobrih ljudi... Hadri
zauta. Imao je probleme koje nije eleo da otkriva, pomislio je
Vels.
U svakom sluaju nastavi Hadri. Ti si jedinstven. Uklapa
se ovde mahnuo je rukom prema gradu bolje nego to bismo se
ja i Kais ikad uklap ali. To je veliki dar.
Da.
Nikad nam nisi dao povoda da sumnjamo u tebe. U eeniji,
Avganistanu, Pakistanu.
Uvek sam se trudio da radim ono to je neop hodno.
A ipak. Ne razumem te, Dalale. Razgovarao sam sa eikom o
tebi. I poto smo te poslali ovamo, raspitao sam se o tebi kod ljudi
koji su te poz navali u Provinciji. Sve te godine si izuavao, molio se
i ve bao. Nikad nisi bio nestrp ljiv...
Bio sam nestrp ljiv ree Vels.
Ako i jesi bio, nisi dozvolio nikom da to primeti. Nikad se nisi
alio. Nikad nisi pio, puio, niti bio sa enom. Savren vojnik. Ali
vidim tu disciplinu i to me plai. Pitam se kako da znam bori li se
za nas ili za njih?
Vels je stegnuo Hadriju ruku i povukao sitnijeg oveka k sebi.
Kais je krenuo prema njima, ali Hadri mu je mahnuo da se udalji.
Omare. Nisam taj savreni vojnik. Oni ljudi koji su umrli u Los
Anelesu, koji se svakodnevno rtvuju u Iraku. M uenici. Oni su
savreni. Ja sam samo ekao. Samo sam eleo priliku da sluim. A
ako moram doveka da ekam...

Tu je zastao. Postigao je cilj. Nema potrebe da ide dalje. Pustio

je Hadrija, ali on se nije udaljio. Umesto toga, nagnuo se prema
Velsu i zagledao mu se u lice. Konano je klimnuo glavom. eli
priliku da slu i? Onda e je dobit i.
Vels je pognuo glavu. Pokretni most je sputen. Uao je. Sve te
godine, sve to ekanje, konano se isplatilo. Je li ovakav oseaj
ustat i iz mrt vih? Hvala ti, Omare.
Hadri ga je potapao po grudima. M oram da idem. Kais e ti
objasnit i misiju. On je moj predstavnik.
Hvala ti ponovi Vels. Alahu ekber. Bog je veliki.
Alahu ekber.
Hadri je otiao uzbrdo. Preao je preko parka i nestao.
Izgleda kao da tano zna kuda ide. Vels tiho ree Kaisu.
Uvek tako izgleda.
***
Sami je ekao u gara i u Velsovom kamionet u.
Selam alejk um ree Sami.
Alejk um selam.
Dakle, s nama si.
Inalah.
Sami se nasmeio i dobacio Velsu kljueve.
***

Vels je vozio render, Kais je sedeo pored njega. Sami ih je pratio u

lumini.
U kom si hot elu?
Nisam u hot elu. Ostajemo u tvom stanu.
Komije e se udit i.
Neemo dugo ostat i.
Vels je ekao na dodatna objanjenja, ali nije ih bilo.
Ko te je obuavao, Kaise?
Saudijski M uhabarat. I proveo sam est meseci u Kvantiku s
vaim FBI-jem.
Nije ni udo.
Hvala.
Dakle... ree Vels na arapskom. Ti i Sami niste doli u
Atlant u samo da biste me videli, zar ne?
Kais se nasmeja. Ne. I ne samo da bismo troili benz in.
Hoe li mi onda rei kakva je misija u pitanju? Ili da
nagaam?
Nee moi da pogodi. Kais je bio mnogo oputeniji sad kad
je Hadri proverio Velsa.
Cent ar za zaraz ne bolesti?
Ne.
Predstavnitvo CNN-a? Zgrada Kok a-Kole?
Ne. Uostalom, Omar voli koka-kolu. To je jedino to pije.
I ja kaz a Vels. Dordija doum? Tarner fild?
Nikad nisam ni uo za ta mesta ree Kais. Sluaj, tu smo
samo ti, ja i Sami. I ovo nije muenika misija. Omaru smo

pot rebni ivi.

Onda... mora da je neto jednostavno. Atent at.
Vrlo dobro. Na koga?
Vels nije imao predstavu. Gradonaelnika Atlante? Nekog
naunika? Jednog od senatora iz Dordije? Beznaajni su. A neko
stvarno znaajan imao bi na stot ine uvara.
U pravu si, Kaise. Ne mogu da pogodim.
Jesi li uo za Hauarda Vesta? Generala?
Hauard Vest rukovodio je tajnim vojnim operacijama i
ant it eroristikim snagama devedeset ih godina dvadeset og veka. Vels
ga je jednom sreo, na nekoj sahrani poginulog oficira Delte. Vest je
kratko govorio, a zatim helikopterom otiao da radi ono to
generali rade.
Penzionisao se nekoliko meseci posle toga Vels se nije tano
seao kad. Sad je radio kao konsultant. To je znailo da je
zaraivao estocifrene ekove od kompanija koje su prodavale
pijunsku opremu. Zauzvrat ih je povezivao sa starim prijateljima
iz Pent agona. Dr ao se po strani. Vels nije znao da ivi u Atlant i.
Napad na njega bio je sjajan nain da Al Kaida proglasi
jednakost sa SAD. Lovite nae voe? I mi emo vae. A poto je
penzionisan, imae manje obezbeenja nego neki aktivan general.
Ali ubistvo Vesta nije bio veliki posao koji je Hadri planirao,
pomisli Vels. Omaru smo potrebni ivi, rekao je Kais. Atentat je
bio diverzija, most je bio samo napola sputen. Hadri je Velsu
nudio pogodbu: ubij Vesta, ili pogini pokuavajui, i mi emo ti
verovati. Ubij Vesta i s nama si. Ako ga ne ubije, vie me nee

videt i.
Vels se zgrbi od bola. Oseao se kao neka lutka kojoj su prejako
povukli konce. Hadri ga je ponovo nadmudrio. Ali moda e
usp et i da se izvue.
M oemo da stignemo do Velsa ree Kaisu. Ipak, bie
pot rebno malo planiranja. Kad Omar eli da to obavimo?
Veeras.
Veeras. Dok je to izgovarao, Vels oseti kako se oko njega
ste e oma.

12.
Vels otvori vrata svog stana i vide da je Sami poreao njegov
arsenal, pitolje i noeve, na kuhinjski sto, u oekivanju
objanjenja. Pored toga, sve je izgledalo kao i obino, to ga nije
iznenadilo. Kao i Kais, Sami je bio profesionalac, bivi jordanski
policajac.
Da li da klanjamo akam-namaz? upita Vels, koristei
arapski naz iv za veernju molit vu.
ta je s komijama? upita Kais. Kroz zid se uo televizor
koji grmi u susednom stanu, smenjivanje ala i nasnimljenog
smeha.
Vendel ima skoro osamdeset godina kaza Vels. I gotovo je
gluv. Samo treba da budemo tihi.
Prostro je ilim i sva trojica izgovorie veernje molitve. Zatim
su jeli. Vels je usput svratio u neku prodavnicu i kupio gotove
sendvie i ogromne papirne olje s kafom. Bio je izgladneo, i
pretpostavljao je da su i oni. Ali nije bio zadovoljan dok je gutao
bajatu uretinu, samo je mislio na sat koji otkucava. Progutao je
poslednji zalogaj i pogledao na sat. Devet. Imao je etiri sata,
najvie est. Bez obzira na to koliko se trudio, nije video izlaz. Ne
moe da ubije Vesta. A Hadri mu nee verovati ako Vest ostane
iv.
Da je imao nedelju dana, ak i jedan dan, mogao je da upozori
Ekslijevu. Zatim bi Agencija i FBI mogli da postave zamku. M ogli

bi da uhvate Kaisa i Samija, a puste Velsa. M ogli bi da objave da su

Kais i Sami ubijeni u kui, a da je Vels ranjen. Hadri bi morao to da
prihvati; ne bi mogao da proveri. Ali Vels sad nije mogao da
upozori Vesta. Kais i Sami ga nee ostaviti samog veeras. Znali su
da je prava svrha misije provera Velsove odanosti. Naravno,
mogao bi da ubije Samija i Kaisa.
Ali onda bi izgubio informacije koje oni imaju i prekinuo vezu s
Hadrijem. Bilo bi bolje da ih prijavi, ali ni to nije bilo sigurno.
Teko da bi mirno sedeli dok on uzima telefon i zove policiju.
Pit ao se da li da doz voli da Vest umre, da sam povue obara ako
Kais to bude zahtevao. Ovo je rat, a Vest je nekad bio vojnik. I to
ne obian vojnik. General. Imao je skoro sedamdeset godina.
Pro iveo je pun ivot. M o da bi ak imao razumevanja.
Odbacio je tu pomisao. M ora da se pobrine da Vest preivi ovu
no. Zbog sebe, a i zbog generala. Postoje neke linije koje ne moe
da pree. Ne moe da ubija ljude koje bi trebalo da titi. Nije
mogao da se igra boga i rtvuje jednog od svojih zemljaka u nadi da
e spasti ostale. Ne. M orao je da spase Vesta bez razotkrivanja
ident it et a koji je toliko muno stvarao.
***
Koliko god da se trudio, nije video izlaz. Da pozove policiju? Ne
moe. Da ubije Kaisa? Ne moe. Da ubije Vesta? Ne moe. Da
upozori Vesta? Ne moe. Da pozove Ekslijevu? Ne moe. Da
poz ove policiju? Ne mo e...

Ponovo je posvetio panju kuhinji dok je Sami na stolu irio

plan etvrti Bakhed. Tehniki gledano, etvrt je bila deo Atlante,
severozapadni kraj grada. U stvarnosti, Bakhed je bio bogato
predgrae gde su gradski bogatai iveli u prevelikim kuama
odvojenim od vijugavih ulica s drvoredima. Vels je tamo dosta
radio kao batovan.
Ovde je. Sami je pokazao na crvenu nalepnicu, nekoliko
desetina metara od raskrsnice Nortsajd drajva i M aunt Vernon
rouda.
Kais je izvadio iz akten-tane ut koverat. U katastru stoji da
ju je platio dva miliona i sto hiljada dolara 2001. godine ree.
Tri sprat a, s gostinskom kuom pored.
Dva miliona i sto? Plate u vojsci su bolje nego to se ja seam.
Imamo li njegove slike?
Kais je izvadio Vestovu sliku skinutu s interneta. Vels je
prepoznao generala, visokog elavka s debelim naduvenim usnama i
veoma naboranim elom. Kako znamo da e veeras biti tamo?
M ora da mnogo put uje.
Kais je pogledao drugi papir. Bie tamo. Udruenje
proizvoaa oruja Dordije mu veeras dodeljuje nagradu za
ivotno delo. U gradiu Roz velu.
To je severno odavde.
A sutra po podne govori u Siti klabu u centru grada. Bie kod
kue.
Vels je morao da se slo i. ta je s telohranit eljima?
Samo jedan ree Sami.

 Siguran si?
Posmatrao sam ga. Kad izlazi, vozi dimsi... arapski sleng
za GM C saburban. Voza mu je ujedno i telohranitelj i spava u
kui.
Verovatnije u gostinskoj kui ree Kais.
***
Zaetak plana oblikovao se u Velsovoj glavi. M oda moe da
razdvoji Kaisa i Samija.
Da ree Vels. Verovatno u gostinskoj kui. Okrenuo se
prema Samiju: Jesi li siguran da Vest nema jo telohranit elja?
Stalno sam viao samo jednog.
Hadri je stvarno eleo da svi preive, pomisli Vels. Bio je
iznenaen to je Vest imao tako slabo obezbeenje, ali ve neko
vreme je bio u penz iji, a anonimnost mu je bila najbolja odbrana.
Kua ima ogradu i kapiju ree Sami. Fotografisao sam je
prole sedmice. Rasprostro je fotografije po stolu. Ograda je bila
od cigle, s vrhom od ukrasnih iljaka. Iza nje, na breuljku,
tridesetak metara dalje, nalazila se velika dordijanska kua.
Prilaz je odvajao kuu od gostinske kue. Sami je pokazao na
ogradu. Ali visoka je samo dva met ra i nema bodljikave ice.
Ne u Bakhedu kazao je Vels. Komije to ne bi odobrile.
Koliko je imanje?
Sto dvadeset metara dugako i ezdeset iroko. Oko
osamdeset ari, razmiljao je Vels.

 Dovoljno veliko da nam omogui mir kazao je Vels. A ta

je sa psima?
M islim da ima jednog. uo sam ga nekoliko put a.
Vels je odmahnuo glavom. Psi su bili pravi problem, najvei
dosad. Psi znae buku. Je l oenjen? Ima li porodicu?
Razveo se kazao je Kais. Otprilike godinu dana posle
penz ionisanja. ena mu ivi u Hjustonu.
Samo jedna ena? Naali se Vels.
Kais se nasmei. Samo jedna.
Dobro. M anje mogunosti za greku. A Hadri eli da to
uradimo veeras? M ora da bude veeras?
Kais klimnu glavom. Rekao je da e razumet i.
Vels je mogao samo da klimne glavom. Razumem.
Pokazao je na mapu. Poznajem taj deo grada s posla. M esto
izgleda privatnije nego to jeste. M aunt Vernon, to je veliki put,
ima dosta saobraaja... moemo da preseemo preko nekoliko
travnjaka i vratimo se istim putem ako budemo eleli. Da obavimo
sve pre spavanja i poaljemo Kaisa u Det roit.
***
Razgovarali su o misiji dva sata. Vels bi voleo da je imao vie
vremena za planiranje i vie informacija. Tlocrt Vestove kue,
ukljuujui i spavau sobu. Broj policijskih kola i patrola
privatnog obezbeenja koje krstare krajem i njihove uobiajene
rute. Ima li Vest pitolj, i gde ga dri. A oni nisu ak ni znali ima li

kua alarm i je li povez an s ogradom.

M orali su brzo da rade, da brzinom nadoknauju nedostatke
informacija i ljudstva. M orali su da odu odatle pre nego to ih
policija uhvati. Vels je raunao da su, u najboljem sluaju, imali pet
minuta od ulaska u kuu, ak i ako ne postoji alarm. M oraju da
planiraju da sve obave za tri minuta. Bekstvo je praktino bilo
nemogue kad se protivnici pojave. Posebno na neprijateljskoj
terit oriji, a Bakhed je bio upravo to.
Ako ujemo sirene, odmah idemo ree Vels. Smesta.
Polako je uvodio Kaisa i Samija u svoj plan, dozvoljavao im je da
razrauju pojedinosti kako ne bi shvat ili da je ideja njegova.
Dosta rekao je konano Kais. Oseam se kao da sam
ponovo u FBI-ju. Zna da sve pada u vodu kad uemo. Tako se
uvek dogaa.
Naravno kaza Vels. Ali moramo da se pretvaramo da nee.
Velsu su se, nevoljno, sviali ovi momci. A kad se sutra ujutro
probude na put u za Gvant anamo, moi e da krive samo sebe.
***
Sami je doneo odeu za sebe i Kaisa, crne pulovere i crne
pantalone sline onim koje je Vels kupio u prodavnici vojnih
vikova.
Izgledamo kao pantomimiari naali se Vels kad su se
obukli.
Pant omimiari? zaudi se Sami.

 Tip ovi obueni u crno koji... ma, zaboravi.

Sami je doneo i svoje pitolje, kalibar 45 s priguivaima, kao i
hekler i koh kratkocevnu automatsku puku s trideset dva metka u
okviru. Hekler i koh bio je neprecizan i upadljiv, ali ipak gadno
oruje. Dihadisti nisu mogli da odole automatskom oruju,
prisetio se Vels; gledali su previe akcionih filmova.
etrdesetpetice su bile prava stvar; ispaljivale su podzvune
metke, a s priguivaima su bile maksimalno tihe.
Vels nije pitao Samija odakle mu oruje. Izgledalo je potpuno
novo, i na trenutak se pitao stoji li Agencija iza ovog, proverava li
njegovu odanost ovom suludom zaverom. M oda ga Vini Dato
eka u kui umesto Vesta.
Ali Hadri je poslao Kaisa i Samija, a da je Hadri Agencijina
krtica, SAD bi odavno uhvatile Bin Ladena i unitile Al Kaidu. Ne.
Oruje je bilo pravo i napunjeno, a Vest je bio sam u toj kui.
Umree veeras ukoliko Vels ne uspe da ga spase.
***
Krenue i renderom i luminom, za koju je Kais rekao da ju je
nemogue povezati s njima ako je ostave. Sami ju je obrisao da
ukloni otiske prstiju. Ostavie pitolje i fantomke u prtljaniku
lumine za sluaj da ih neko zaustavi, mada je Vels mislio da
policija moe u svakom sluaju da pronae neki izgovor da
pretrai auto. Trojica, dva Arapina, vozaju se po Bakhedu posle
ponoi obueni kao specijalci... Ne, bolje im je da pa ljivo voz e.

 Uini mi uslugu Vels kaza Samiju. Potuj ogranienja

brz ine.
Nam.
Pomolili su se jo jednom, zamolili Alaha za blagoslov, za
priliku da nevernikog generala pogode islamskim gnevom. Vels se
nadao da Alah ne obraa na ovo vie panje nego na Velsove
molit ve pored rodit eljskih grobova.
Krenuli su neto pre ponoi, Vels i Kais u kamionetu, Sami iza u
lumini. Uprkos opasnosti ili ba zbog nje Velsove ruke mirno
su drale volan, disanje mu je bilo mirno i lako. Vie nije bilo
vano kako je doao dovde. On vie nije bio vaan. Vana je samo
misija.
***
Ili su na zapad putem 285, irokim auto-putem na kojem nije bilo
nikog osim ogromnih lepera koji su jurili kroz no. Zatim na
jugozapad M aunt Vernonom i jugoistono Pauers ferijem, i
ponovo jugozapadno M aunt Paranom. Saobraaj se proreivao kad
god bi skrenuli, sve dok konano nisu ostali sami. Onda su
napravili spor zaokret oko bloka u kojem je bila generalova kua,
traili su policijske patrole ili kue s previe upaljenih svetala,
oslukivali lave pasa ili brane svae. Ali dobri graani Bakheda
listom su spavali, ili se pret varali da spavaju.
Vels je pogledao na sat. Jedan i trideset tri. Sad ili nikad.
Sad ree Kaisu.

 Sad.
Vels isprui levu ruku kroz prozor, znak za pokret, i parkira
kamionet ispred napola ozidane kue od cigala, nedaleko od
Vestove kue. Sami otvori prtljanik lumine. Uzeli su oruje i
maske. Vels je izvadio svoj glok i etrdesetpeticu s priguivaem za
Samija; Kais je uzeo drugu etrdesetpeticu i hekler i koh. Uli su u
evrolet. Sami je obiao oko ugla i zaustavio se ispred Vestove
kue.
***
Sami je povukao runu konicu, ali je ostavio upaljen motor.
Navukli su fantomke i rukavice. Vels je stavio glok u futrolu na
kuku. Sami je prebacio hekler i koh preko grudi kao negativac u
nekom filmu Stivena Sigala.
Najvie pet minuta ree Vels. I izlazimo ako ujemo
sirene.
Znamo kaz a Kais.
Nam.
Vels ponovo pogleda na sat: 1.34:58... 1.34:59... 1.35:00.
Alahu ekber ree Vels. Idemo.
Izali su iz kola. Tiho su zat vorili vrat a i pot rali prema ogradi.
Vels je prvi stigao do nje. Podigao se i preskoio je u jednom
neprekinutom pokretu, zatim lagano doskoio. Ukoliko je ograda
imala alarm, nije se oglasio, prava srea. Komije e spavati
nekoliko sekundi due. Kais ga je brzo pratio, ali Sami se zaglavio

kad se njegov hekler i koh zapetljao u iljke na ogradi, to se u

filmovima nikad ne dogaa.
Travnjak je bio bujan i zelen i savreno pokoen, kao fudbalski
teren pred poetak sezone. Vels je pogledom potraio psa, ali nije
ga bilo. Zatim je zauo lajanje. Buka se pojaavala dok je Vels
trao uzbrdo prema velikoj beloj kui.
Stigao je do prednjeg trema i pogledao na sat: 1.35:20. Dae sebi
petnaest sekundi da obije bravu na ulaznim vratima. Ako ne uspe,
morae da razbiju prozor. Ali kad se uhvatio za kvaku, vrata su se
otvorila. Bila su otkljuana. udno, ali nije imao vremena da
razmilja o tome. Pas je sad glasno i neprekidno lajao. Zvuao je
kao da je bio kod vrata. I kao da je veliki. M orae brzo da se
pobrinu za njega.
Kais je iza njega stigao do trema ba u trenutku kad se Sami
iskobeljao iz ograde, a Velsu nije smetalo to kanjenje. Sami je
potrao uzbrdo, ukoso od kue i prema gostinskoj kui, kao to su
se dogovorili.
Pas rekao je Vels. Kais je klimnuo glavom i podigao pitolj.
Vels je prit isnuo kvaku i nogom otvorio vrat a.
Pas je izleteo napolje, veliki miiavi rotvajler, jurio je prema
Kaisu s razjapljenim eljustima. Kaisov prvi hitac pogodio je psa u
grudi i oborio ga. Zacvileo je i nastavio da ide, titei svoj prostor.
Kais ga je ponovo pogodio meu oi, veliki metak zdrobio je
rotvajleru lobanju, razneo krzno, mozak i krv po tremu. Sruio se i
ostao nep omian. Kaisu oi zasjae isp od crne maske.

***
Prekoraili su pasji le i uli u kuu. Vels je zatvorio vrata i obojica
su zastala dok im se oi ne naviknu na mrak. Kais se okrenuo
prema Velsu a Vels je zamahnuo glokom, drei teki pitolj za
cev. Kais je pokuao da rukom odbije udarac, ali glok se prebrzo
spustio. Drka pitolja udarila ga je u slepoonicu, tik pored oka, u
najmeki deo lobanje.
La rekao je Kais. Ne. Lice mu se opusti. Zatetura se, ali ne
pade.
Vels je morao ponovo da ga udari. U isto mesto. Ovog puta je
osetio kako pitolj pomera kost. Kais je zastenjao, slino
rot vajleru, i onesvestio se pre nego to je pao na pod.
***
Velsov plan bio je jednostavan. Da podeli dihadiste. Da sredi
Kaisa i po mogunosti ga ostavi ivog za ispitivanje. Da sredi
Samija pre nego to stigne do Vestovog telohranitelja. Da razorua
straara pre nego to zapuca, a onda pronae Vesta i objasni mu
ta se dogaa. Da pozove Ekslijevu i sve joj kae. Da Agencija
smisli izgovor da ubedi Hadrija da su Kais i Sami umrli u akciji.
M oda i da insceniraju Velsovu smrt. Da sve to urade pre nego to
se pojave atlantski policajci i raznesu mu glavu.
Pa, jednostavan je moda pogrean pridev za ovaj plan. Ali to
je bilo najbolje to je smislio u ovim okolnostima, i dosad je imao

uspeha. FBI! povikao je prema stepenitu, nadajui se da se

Vest nee preplaiti i pucajui sii niza stepenice. Ili jo gore,
dobit i infarkt.
FBI! Generale, molim vas da ostanet e mirni...
Ali nije bilo odgovora.
Generale...
Kua je bila tiha. M oda se Vest krio u spavaoj sobi, pozivao
policiju... ali Vels nije oekivao da se jedan general tako ponaa, ak
ni penzionisan. Sad to nije ni vano, rekao je sebi. M oram da
krenem. Okrenuo se i pot rao prema gostinskoj kui.
***
Dok je pretravao travnjak, uo je iz gostinske kue tektanje
Samijeve automatske puke, pet ili est hitaca, pauza, a onda jo
pet ili est, koje je odjekivalo u vla noj dordijskoj noi.
Stigao je do kuice nekoliko sekundi kasnije i zatekao Samija
kako mu se ceri, dok oputeno dri hekler i koh u rukama. Vels je
video trep erenje svet ala u komijskim kuama. Toliko o planu.
Sami...
Nee poverovati ta se dogodilo, ovee ree mu Sami na
arapskom. Gde je Kais?
U kui, tra i Vesta.
Sami se okrenu prema kui. Pogledaj kaza Velsu. Vels ue u
kuicu.
Sami je bio u pravu. Vels nije mogao da poveruje. Ne bi to

oekivao ni u najluim snovima. Ali tako se dogodilo. Nije udo to

su ulazna vrata bila otkljuana. Nije udo to je u kui bilo tiho.
Nije udo to je Vesta nap ustila ena posle penz ionisanja.
Desetak metaka iz heklera i koha raznelo je Vesta i
telohranitelja, ali nedovoljno da prikrije ta se dogaalo u
gostinskoj kui pre Samijevog dolaska. Telohranitelj je leao go na
krevetu. Kondom s lubrikantom visio mu je s vrha mlitavog
penisa. Vest je nosio crnu konu pseu ogrlicu s nitnama i neto
to je liilo na koni korset. Jedna ruka bila mu je lisicama vezana
za krevet; druga mu je mlitavo visila pored tela. Oigledno je
telohranitelj pokuavao da ga oslobodi kad je Sami stigao. Nije
usp eo. A ni Vels.
***
Vels opet pogleda na sat: 1.36:43. M ada to vie nije bilo vano.
Vest je mrtav. Telohranitelj je mrtav. Nikad nee moi da objasni
policiji ta se ovde dogodilo veeras. Nikad nee moi da objasni
Samiju ta se dogodilo Kaisu. Imao je samo jedan izlaz iz ove
zbrke, i nije imao vremena za gubljenje. Izaao je iz kuice. Sami se
okrenuo prema njemu.
M o e li...
Vels podie glok i upuca ga. Jednom u prsa, a zatim u glavu, za
svaki sluaj. Ostavio je hekler i koh, ali zgrabio je Samijevu
et rdesetp et icu. Dobar priguiva mo e da mu koristi.
Potra prema kui. U daljini zau sirenu. M orao je da dokraji

Kaisa. Kais je sad znao da nije odan Al Kaidi, i zato e pokuati da

okrivi Velsa za ovaj napad i natovari mu Agenciju na vrat. Agencija
bi moda mogla da utvrdi da ga je Kais prevario, ali ne ako bi Kais
postepeno odavao Velsa, pretvarajui se da eli da ga zatiti. Ne,
nije smeo da riz ikuje. Kais mora da umre.
Vels prekorai mrtvog rotvajlera i ue u predvorje. Kais je leao
onesveen na podu tamo gde ga je Vels ostavio. Dok ga je Vels
gledao, Kais tiho zastenja, kao da se ve pomirio sa sudbinom.
Inalah tiho mu ree Vels.
Jo jednom upuca Kaisa etrdesetpeticom u potiljak. Tih
prasak. Jo jedan mrtvac. Zatim je Vels uradio neto to mrzi.
Prevrnuo je Kaisa i nanianio mu u lice. Udaljio se da mu krv ne
poprska noge i pucao je sve dok Kaisov nos, usta i oi nije
pretvorio u krvavu kau. Neprepoznatljivu kau. Vels je
pretpostavljao da e ga nadzorne kamere s Hartsfilda prikazati s
Kaisom, a da e policija proveriti te trake im bude imala priliku.
Ali Kais nije nosio dokumenta, a posle ovog to je Vels uradio,
trake im nee mnogo pomoi.
***
Otrao je do kuhinje u zadnjem delu kue. Sirene su postale
glasnije. Otvorio je kuhinjska vrata i istrao u vrt iza kue.
Preskoio je ogradu i doskoio na ljunak u nedovrenom dvoritu
nap ola ozidane kue.
Skinuo je fantomku i potrao prema nedovrenoj kui i niz

prilaz do ulice, gde je parkirao kamionet. Kue na toj strani jo

uvek su bile u mraku. Prava srea.
Uao je u render, stavio kaket sa znakom Red soksa na glavu i
odvezao se. Dok je skretao u M aunt Vernon, video je policijski
auto koji juri prema njemu s ukljuenom sirenom i rotacionim
svetlima. Policajac u kolima otro ga je pogledao, ali nije usporio. A
Vels se slobodno odvez ao u no.
***
Kad se vratio u stan, seo je za kuhinjski sto, pokuavajui da smiri
levu aku koja mu je pomalo podrhtavala. Adrenalin je nestao i bio
je umoran. I vie nego umoran. Potp uno iscrp ljen.
U aprilu je rekao ispitivau Volteru da se ne sea koliko je ljudi
ubio. Lagao je. Seao se svakog. Sad je morao da doda jo dvojicu
na taj spisak. Setio se prvog jelena kog je ubio pre mnogo godina.
Ne, nije mrz eo ubijanje. Ali smuilo mu se, smuilo mu se to je bio
dobar u tome. Smuilo mu se to je znao da e ponovo to uraditi.
Predugo je gledao smrt oko sebe.
Istisnuo je misli o smrti iz glave i stegnuo aku u pesnicu. Kad ju
je ponovo otvorio, podrhtavanje je nestalo. Nije bio kriv za ovo
veeras. Hadri ga je stavio u nemoguu situaciju. Uradio je sve to
je mogao. Nije mogao da zna da e Vest biti s telohraniteljem. Ne
pitaj, ne priaj16 promrmljao je u praznoj kuhinji i osetio kako
mu se na licu pojavljuje podmukao osmeh.
Razmiljao je da pozove Ekslijevu, da se preda, da pokua da

objasni ta se dogodilo. Ali to je bilo nemogue. Stvari su otile

predaleko veeras. Bio je umean u ubistvo generala. Nije bilo
anse da mu progledaju kroz prste. ak i da mu Agencija poveruje,
nee imati drugog izbora do da ga zatvori. Ili da uine da nestane.
Ne, nikad se nee iskupiti osim ako ne dovede Hadrija, mrtvog ili
ivog. Nita manje ne bi ga opravdalo kod Agencije. Nita manje ga
ne bi opravdalo pred samim sobom. Sva ta ubijanja morala su da
imaju neku svrhu.
Sredi negativca, spasi zemlju, osvoj devojku. Stvarno
jednostavno.
Da, na dobrom sam put u ree naglas u praz noj sobi.
***
Dobra vest je to e policija i FBI imati mnogo problema da shvate
ta se dogodilo veeras, pomisli Vels. Pored toga, morae da dre
detalje ubistava dalje od medija. Nije imalo smisla da unite
Vestovu rep ut aciju.
Tako da e Hadri znati samo da su Kais i Sami umrli pored
Vesta i telohranitelja. Hadri nee verovati Velsu vie nego ranije, ali
nee mu verovati ni manje. Vels je raunao da e mu se Hadri javiti
uskoro ili nikad vie. A njegova sledea misija, ako je bude, nee
biti probna. Hadri je danas u parku izgledao kao da nema dovoljno
vremena.
Vels je tano znao kakav je to oseaj.

13.
M aka je bila u bednom stanju.
Kad ju je Tarik uzeo iz azila za ivotinje prethodne sedmice,
bila je mrava ali zdrava, energina prugasta maka ije krzno je
bilo meavina crne, smee i bele. Za razliku od veine lutalica, nije
se plaila ljudi. Pokuavala je da se igra s njim na put u do kue. ak
i kad ju je zatvorio u kavez u plastinom mehuru u podrumu, nije
se odup irala.
Zavoleet e je kaz ala je ena u azilu. Dobro ste odabrali.
***
I ta ena je bila u pravu, mada joj se razlozi ne bi svideli. Tri dana
posle izlaganja aerosolu jersinije pestis maka je leala na leima i
tiho mjaukala. Tarik je jedva smogao snage da je gleda. Krzno joj je
bilo prljavo i masno od krvi koju je povraala. Zelene oi su joj se
zagnojile. Na stomaku je imala otvorene rane. Jedva da je mogla da
okrene glavu kad je uao u mehur i priao kavez u.
Dosta, pomislio je Tarik. Stavio je pric u boicu natrijumpentobarbitala i paljivo odmerio dva mililitra tenosti. Uhvatio je
maku za zadnju levu nogu i potraio venu na stomaku. Pod
normalnim okolnostima, odupirala bi se. Sad je samo slabano
mahala apama i zamurila. Tarik je pronaao venu i zabio iglu u
nju. M aka je omlit avila nekoliko sekundi kasnije.

 Sirot a maka ree Tarik. ao mi je.

Nije uivao u muenju ivotinja, posebno ne maaka. Vie bi
voleo da sprovodi oglede na psima, ali psi su prirodno imuni na
kugu. Nije imao izbora. I uprkos patnji zbog grozne smrti make,
nije mogao da sakrije ponos koji je oseao zbog brzog napretka
istraivanja. Prestao je da ispituje ostale bakterije, ak i antraks, da
bi se koncent risao na kugu.
Voleo bi da je uspeh mogao da pripie svom napornom radu. Ali
istina je bila da je bakterija koju je dobio iz Tanzanije izgleda
pripadala posebno otpornom soju. Bacili su brzo rasli u rastvoru
od mozga i srca i ostajali ivi satima poto bi ih premestio u
razblaen rastvor eerne podloge koji je lako proticao kroz
nebulajzer. Bakterije su bile i mnogo otpornije na temperaturne
promene nego to je Tarik oekivao.
Bez hromatografa i provere lanane reakcije polimera nije mogao
da bude siguran, ali sumnjao je da ova vrsta jersinije pestis sadri i
pPCP1 i pM T1 plazmide. To su bili delii DNK koji proizvode
enzime koji ugroavaju imuni sistem i sposobnost krvi da se
zgruava. Tarik je nedelju dana ranije, kad je video kako mievi i
pacovi umiru, poeo da uzima doksiciklin, antibiotik koji se koristi
u borbi protiv kuge. Koliko mu je poznato, dosad nije bio izloen
bacilima, ali nita nije eleo da prep usti sluaju.
Dok je gledao u krvav maji le, bilo mu je drago to je uzeo lek.
Paljivo je izvadio telo iz kaveza i stavio ga u veliku staklenu teglu
sa sonom kiselinom, gde e se rastvoriti. Sutra e otii u azil po
drugu maku.

M ada bi bilo bolje da ode u prodavnicu kunih ljubimaca. Tamo

postavljaju manje pitanja. Iznenadio se to ga je ena za pultom
pit ala za ime kad je otiao po maku.
Nisam ba siguran konano je promucao.
Da, prodavnica ljubimaca je prava stvar, pomisli Tarik. Ali ako i
dalje bude uspean, uskoro e morati da se mane maaka. Naredni
subjekti bie majmuni, jer im je respiratorni sistem sliniji
ljudskom. Naalost, majmune nije bilo lako nabaviti, kompanije za
obezbeivanje biolokog materijala prodavale su ih samo
ovlaenim istraivakim centrima, a retko su se prodavali kao
ljubimci. Video je oglase nekih uzgajivaa u SAD na internetu, ali
nije bio siguran moe li i sam da pree granicu, a kamoli s
majmunom u prtljaniku. A i podozrevao je da bi ga agenti carine
moda ak i policija posetili ako bi pokuao da prosledi
narudbinu preko int ernet a.
Tarik je verovao da i bez majmuna sad ima dovoljno vetine da
zarazi ljude u prostoriji bez ventilacije ako bi uspeo da pronae
nain da neprimetno ispusti aerosol. Naravno, to nije znailo da bi
mogao da izazove epidemiju. Bili su mu potrebni meseci da dokui
kako da stvori dovoljne zalihe bakterija za veliki napad. I brinuo se
da bi mu bili potrebni meseci ili godine da prevazie tehnike
probleme u vezi s masovnim prskanjem. Bilo je mnogo lake
napraviti nekoliko mililitara aerosola u laboratoriji nego raspriti
stot ine lit ara tenosti iz aviona za zap raivanje ili iz kamiona.
Ali napredak je bio vidljiv. Dnevno je provodio est, osam ili
deset sati u podrumu, sve manje je spavao to je bio uzbueniji.

Znao je da treba da se smiri zaprepastio se koliko iscrpljeno

izgleda kad se pogledao u ogledalu u kup at ilu ali samo je mislio na
kugu. Kugu i Fat imu.
Uzbuenje bi mu splasnulo kad je mislio na nju. Fatima se
prolog meseca jo vie udaljila od njega, dolazila je kasno s posla,
jedva se smeila kad je pokuavao da razgovara s njom, odbijala ga
je u krevetu. Prole nedelje zatekao ju je kako ponovo apue u
telefon kad se iznenada pojavio iz podruma.
ta te se tie? kazala mu je. Ionako po ceo dan provodi
dole.
Tad ju je nekoliko put a udario.
M olim te, Tarie rekla je. ta se to dogaa s tobom?
Ti i tvoje greno ponaanje, eto ta se dogaa, pomislio je Tarik.
Poeleo je da moe s nekim da razgovara o njoj, ali Hadri je bio
jedina osoba kojoj je dovoljno verovao, a on mu je uvek ponavljao
da se usredsredi na rad. To je tvoj problem rekao mu je Hadri
kad su poslednji put razgovarali. Izbori se s tim.
Dobro. Izboriu se s tim, pomisli Tarik. I to ve noas.
***
Tarikova zaliha kiseonika polako se praznila. Vratio se u vazdunu
komoru i svukao odelo, zatim skinuo zatitnu masku i sonom
kiselinom prebrisao boce s kiseonikom. Kad ih je oistio, izneo ih
je iz mehura u otvoreni deo podruma. Tamo ih je prikaio na
pump u s kiseonikom da ih nap uni.

Istuirao se i polako obukao, uivajui u naletu moi koju je

oseao zbog baratanja kugom. Nije eleo da napusti podrum. To
mesto je pripadalo samo njemu i niko nije mogao da mu ga
oduz me.
Konano je krenuo uza stepenice. Dok je iao da se suoi sa
suprugom, obuzela ga je udna drhtavica. Fatima bi trebalo da ga
podrava, da podrava njegov rad, a ne da pokazuje nepotovanje
kasnim povratkom kui. Predala mu se kao dobra muslimanska
supruga, erka Prorokova, i odrae re koju je dala njemu i Alahu.
U tom trenutku got ovo da nije mario voli li ga, sve dok ga potuje.
Osetio je meavinu besa i olakanja kad je otvorio vrata na vrhu
stepenita i zatekao je kako sedi za kuhinjskim stolom, pie neto
u belenicu. Njegova predivna supruga. Ipak, pobesneo je kad je
video da na sebi ima suknju koja joj otkriva noge. Kad ju je kupila?
Izgledala je kao afir. Upozorio ju je na nedolino oblaenje kad je
poela da radi u advokatskoj kancelariji i prestala da nosi hidab.
Ali odbacila je njegove primedbe, rekla mu je da treba da se uklopi
na radnom mestu. Dosta je toga, pomisli Tarik. Odsad e raditi
kako ja ka em.
Zdravo, duo moja kazao je i priao da je poljubi. Sklonila je
usne i okrenula mu obraz. Kako je bilo na poslu?
Nije mu odgovorila.
Duo moja, ve smo mnogo puta razgovarali o ovom. Zato
toliko kasni? M ora da se javi...
Tarie...
Fatima. Na trenutak je zastao zbog besa na njenom licu, ali

odluio je da nastavi. Sluaj me...

Tarie! povikala je. Dosta mi je sluanja! Sad sluaj ti
mene!
Glas joj je odjekivao malom kuhinjom, i zanemeo je od neverice.
Nikad ranije nije podigla glas na njega.
Odmakla se od stola i ustala. Primetio je mali crn prtljag pored
njenih nogu, jeftin platneni kofer koji nije ranije video. Pokuao je
da ne misli ta to znai. Shvatio je da je zavaravao sebe. Nije samo
eleo da ga ona potuje. eleo je da ga ponovo voli, da mu se
smei kao kad su se tek upoz nali.
Duboko je udahnula, skupljajui snagu. Kuhinja je bila sablasno
tiha, a Tarik se osetio kao da iznenada poseduje nadljudska ula
vida i sluha. uo je sporo kapanje vode iz neispravne esme nad
sudoperom i video tanane tamne maljice na breskvama koje je uvek
drala u iniji na pultu, teksturu jeftine krpe za sudove u sudoperi.
Podigao je pogled i shvat io da mu svet lost sijalice pee oi.
Kad je Fat ima ponovo progovorila, glas joj je bio tih i odluan.
Tarie. Ne mogu da ivim s tobom...
M isli mu se svedoe na jednu re: ne. Duo moja. Naravno da
mo e da ivi sa mnom.
Gorko se nasmejala. Zar ne vidi da si potvrdio moje rei?
Kaem ti da ne mogu da ivim s tobom, a ti mi ne da ni da
zavrim reenicu...
Zar me ne voli, Fat ima?
Bolan izraz pree joj preko lica. Zna li zato sam se udala za
tebe, Tarie? M islila sam da si naunik. Da e razumeti moderan

brak. Ali lo si kao i ostali. ak i gori.

Ne sme tako da govori. Pokuao je da ostane smiren.
Tarie. Glas joj zadrhta. M isli li da elim ovo? Pokuala
sam od proletos desetak puta da razgovaram s tobom, sto puta, ali
ti ne slua.
elim da razgovaram...
Kae da eli da razgovara, ali ne eli. Ode u onu rupu
pokazala je optuujue prema vratima podruma i ne vraa se
satima. Danima. Ne govori mi ta radi. Nikad mi ne dozvoljava
da dovodim goste. Oseam se kao zarobljenica u ovoj kui.
Nisi zarobljenica...
A ti se menja, Tarie. Ne spava...
Spavam...
Ne spava. Drugaiji si nego pre samo mesec dana. Ne znam
ta dole radi ponovo je pogledala vrata podruma, a Tariku se
zgrio eludac ali poeo si da me plai. Prole nedelje si me
ist ukao. Nikad nisam mogla to ni da zamislim.
Nisam te ist ukao...
Zavrnula je rukave i pokazala mu modrice veliine kreditne
kart ice na levoj nadlakt ici. Kako bi naz vao ovo?
Obuzee ga bes i stid. Nisam mislio... Ali ak i dok je to
izgovarao, oseao je kako stee pesnicu. Uzela je kofer.
Nap utam te, Tarie. Bie bolje za oboje.
Sad je stid nestao. Ispunjavao ga je ist bes. Setio se kad je
pronaao mrtvu majku u krevetu u njihovom stanu u Sen Deniju.
uta boja ljutila se sa zidova, a i Halidine oi bile su ute, igla joj

je jo uvek bila u ruci. U tom trenutku je izrazito mrzeo majku. Ali

ovo je bilo gore.
Ne mo e da ode kaz ao je. Kuda bi otila?
M isli li da nemam prijat elje?
Kakve prijatelje? pitao je. Neu ti dozvoliti. Pripada
meni.
Tad mu se prezrivo nasmeila. M isli da nemam ljubavnika?
Sirot i mali Tarik...
Je li stvarno to rekla? Udario ju je sna no, u lice.
Dosta je, Tarie...
Ponovo ju je udario. Zateturala se unatrag i udarila u kuhinjski
pult. Ali samo je protresla glavom i ispravila se, estoko ga
gledajui smeim oima. Bila je sitna, visoka jedva sto pedeset
cent imet ara, ali uinilo mu se da je dvap ut vea od njega.
Da, ljubavnika rekla je. afira. Pravog ljubavnika, a ne
takvog kao ti...
I Tarik je znao da mu se nikad nee vratiti. Podigao je ruku da je
ponovo udari, ali i ona je podigla ruku. Nemoj...
Pljunuo ju je, bela pljuvaka pala joj je na obraz.
Kuko. Bezvredna kurvo. Nevernici su ti ispunili glavu
ubret om. Ne dam ti razvod.
Pljuvaka joj je polako tekla niz obraz. Podigla je ruku i obrisala
njegov otrov. Nep restano ga je gledala u oi.
Onda u rei policiji ta radi dole. Ponovo je pokazala na
podrum. Zar ne misli da bi ih to zanimalo?
Rekla si da ne zna.

 Naravno da znam. M isli li da sam budala? M oda u im u

svakom sluaju kaz at i.
***
Zatim je no iz fioke zavrio u njegovoj ruci. Veliki kasapski no s
crnom plastinom drkom. U glavi je uo grozniavog boga i
pokorio mu se. Fatima je poela da vriti i pre nego to joj je zadao
prvi ubod, zasekao joj je stomak tako da joj je krv poprskala istu
belu bluz u.
Okrenula se da bei, ali ju je ubo u lea i pala je, a on preko nje.
Neprekidno ju je ubadao, zarivao joj no u sitno telo, ubadao u
lea i vrat, rezao kou, salo i kosti, sve dok nije prestala da vriti i
dok on nije bio prekriven krvlju. Nepun minut kasnije bila je
mrt va.
***
Prestalo je da mu zuji u uima. Neka ptica je cvrkutala u noi, iza
uvek sputenih roletni. Ustao je i pogledao svoju enu.
Boe, oprosti tiho je rekao. Zar ju je stvarno ubio? Nije
mogao da veruje u to, a ona je ipak nepokretno leala, rairenih
nogu, krv gusta kao farba pravila je baricu na belom linoleumskom
podu kuhinje.
Ispustio je no. Bes je ve jenjavao. Nije eleo da je povredi. Zar
nije znala da je voli? Nije trebalo da ga izaz iva, nije trebalo da mu to

radi. Ona je kriva.

Kleknuo je pored nje i pomazio je po kosi. Izvini, Fatima
kaz ao je.
ta da radi? Jesu li je komije ule kako vriti? ta je s ljudima s
njenog posla? S ljubavnikom? Svi mora da znaju da je nameravala
da ode. Uskoro e doi policija. Tarik e moi da ih zavarava
nekoliko dana, da im kae da je otila u M ontreal da poseti
prijatelje. Ali ljubavnik, ko god da je bio, nee lako odustati. Na
kraju e se policija vratiti s nalogom za pretres. A prvo e
pret ra it i podrum.
Boe dragi. ta je uradio? Njegovi planovi, rad. Sve e izgubiti.
Zbog te kurve. Ispuni ga saaljenje, prema njoj i sebi. Nita mu
vie nije preostalo, nita do nekoliko dana za rad, nedovoljno da se
osvet i celom svet u.
Ali nije mogao da odustane. Ne jo, u svakom sluaju. M oda
moe da spase svoje planove, da odnese bakterije nekuda daleko od
ove sive kue, negde gde ih policija nee nai. M akar dok ne
pronae nain da upot rebi bakt erije kuge koje je uzgojio.
Otvorio je slavinu, pustio vruu vodu i prao ruke i lice sve dok
mu se crvena boja nije sprala s tamne koe. Znao je da e uskoro
ponovo biti krvav. M orae da odnese Fatimino telo u podrum i
obrie pod. Ali u ovom trenutku samo je eleo da bude ist.
Izvadio je mobilni telefon iz depa. Ukucao je broj koji je smeo da
koristi samo u sluaju krajnje nu de. Telefon je trip ut zaz vonio.
Bonjour, mon oncle.17 Nije bilo odgovora, a Tarik se pitao
da nije pogreio broj. Zatim je zauo Hadrijev glas, miran kao i

uvek. Bonjour.
Tarik odmah oset i olakanje. Sve e bit i u redu.

14.
Jesmo li sigurni da smo u pravom stanu?
Sigurni smo. Otp rilike.
Ako greimo, uprop astiemo nekom dan.
Upropastiemo nekom dan kako god da okrene ree afer.
On i Ekslijeva stajali su u Komunikacionom centru i gledali prenos
iz Fletbu avenije u Bruklinu na glavnom monitoru dijagonale dva
metra. Tano na vreme, dva kamiona njujorke gradske istoe
pojavie se na ekranu vozei se polako niz ulicu. Zvuk dizelmot ora grmeo je iz zvunika pored ekrana. Ekslijeva pogleda na sat:
5.12 ujut ro. Kreu za tri minut a.
Prerano je za ovo rekla je aferu. Oseala je kako joj bubnji u
slep oonicama, to je bila sigurna najava gadne glavobolje.
Prerano je za bilo ta.
Iskljuite zvuk brecnu se Vini Dato na tehniare. Hvala bogu
te je buka prestala.
Ulica je izgledala prazna u ovo doba, ili onoliko prazna koliko je
to mogue u Njujorku. Sat vremena pre svitanja jedina svetlost,
nezdravo narandastog odsjaja, dopirala je od ulinih svetiljki.
M etalne roletne prekrivene grafitima titile su zatvorene
prodavnice. Crne kese za ubre bile su nagomilane ispred ers
frajd ik ena, nudei gozbu pacovima koji su se tiskali na ploniku.
Na raskrsnici Fletbua i Klarendona ubretari su zastali iza
tamnocrvenog taksija koji je tra io poslednju muteriju za tu no.

Ali mirnoa ulice bila je varljiva. U tom trenutku na Fletbu

aveniji bilo je vie policajaca i agenata nego igde drugde u Njujorku.
ubretarski kamioni su u svojim elinim stomacima umesto
ubreta prevozili po desetak agenata. Beskunik koji je leao
isp red ersa u stvari je bio njujorki policajac. Snajperisti su
pokrivali ulicu s krovova oko raskrsnice.
Predmet njihove panje bila je kua od crvenih cigala, pedesetak
metara od ugla Fletbua i Klarendona. Faruk Kan je jo jednom bio
zaslu an ili kriv za ono to e se dogodit i. Dve nedelje ranije, na
osnovu informacije dobijene od Faruka, elitni pakistanski vojni
odred upao je u sigurnu kuu Al Kaide u Islamabadu i uhapsio
dvojicu. Jedan je odmah propevao i ispriao ispitivaima o
spavau Al Kaide u SAD, nekom Egipaninu koji je 2000. godine
uao u zemlju na osnovu studentske vize. Dounik se ak setio i
Egipaninovog imena: Ala.
Zdruena antiteroristika grupa pretraila je imigracione dosijee i
utvrdila da je te godine devet Egipana s tim imenom ulo u SAD
na osnovu studentske vize. etvorica su otila kad su im vize
istekle. Dvojica od preostale petorice jo uvek su ivela ilegalno u
SAD, ali bez skrivanja, kako su podaci pokaz ivali. FBI je u roku od
dva dana pronaao i uhapsio obojicu. Nijedan nije imao veze s Al
Kaidom, ali obojica su odmah odvedena u savezni pritvor pre
dep ort acije. Nisu imali sree.
Preostala trojica nisu se pojavljivala na spiskovima vozakih
dozvola, poreskih obveznika, naloga za hapenje niti birakim
spiskovima. Bili su oprezni. Ali u ovom sluaju nedovoljno

oprezni. Zdruena antiteroristika grupa prosledila je informacije

sa zahteva za vize egipatskom M uhabaratu. Egipani su za manje
od dvadeset etiri sata pronali porodice trojice nestalih. Jedan je
lako osloboen sumnje; poginuo je u saobraajnoj nesrei. Drugi je
iveo pod lanim imenom u SAD, radio je u nekoj prodavnici u
Detroitu. Slao je novac svojoj porodici u domovini i nije imao veze
s teroristima ni u Egiptu ni u SAD. FBI ga je uhapsio i sasluao, a
zatim poslao u Kairo na osnovu vanrednog naloga za deportaciju
koji je potpisao prijateljski nastrojen savezni sudija. Kad se
pobunio, rekli su mu da se smatra srenim to nije prebaen u
Gvant anamo. Prestao je da se buni.
I tako je ostao samo jedan. Ala Asad. Inenjer, diplomac
Univerziteta u Kairu i lan M uslimanskog bratstva, egipatske
grupe koja je neto izmeu politike partije i teroristike
organizacije. Alina porodica priznala je da je putovao u Al Kaidine
logore u Avganistanu pre nego to je dobio ameriku vizu. Nestao
je poto je uao u SAD, kazali su. Nikad im nije pisao ni slao
novac.
Ali lagali su. Ala je pogreio. Napravio je razumljivu greku, ali
ipak greku. Ostao je u kontaktu s porodicom. Kad je M uhabarat
pregledao listu telefonskih poziva Asadovih, pronaao je
pozivanje mobilnog telefonskog broja u Njujorku. FBI je za
nekoliko sati uao u trag tom telefonu, pripejd modelu kupljenom
pre dve godine u nekoj prodavnici u Kvinsu. Telefonu bi bilo
nemogue ui u trag da je Ala platio keom. Ali neobjanjivo ga je
platio kreditnom karticom na ime Hosni Nakla, Fletbu avenija

1335, stan 5L, Bruklin, Njujork. Hosni je imao i njujorku

vozaku dozvolu, na kojoj je slika odgovarala Alinim fotografijama
u kui Asadovih u Kairu. I tako je Zdruena antiteroristika grupa
odluila da u cik zore poset i stan 5L.
Uobiajena uspena istraga, pomislila je Ekslijeva. M alo sree i
mnogo napornog rada. I sve se odigralo brzo, jedna domina je pala
na drugu, kao to obino biva s najp lodnijim ist ragama.
***
Istovremeno, istraga u Olbaniju i Atlanti stajala je u mestu.
Ubistva u Atlanti bila su posebno gadna. Ubice su ostale
neidentifikovane, a motivi nepoznati. Isprva su Ekslijeva i svi u
Zdruenoj antiteroristikoj grupi pretpostavili da su ubistva
povezana s terorizmom. Ali generalov skriveni ivot naterao ih je
da se predomisle.
FBI, koji je vodio istragu, otkrio je da je general Vest spavao s
najmanje pet vojnih lica tokom svoje karijere. Jednom je naterao
nekog narednika da se penzionie poto su raskinuli vezu. Sva
petorica su imala alibije, ali sigurno je bilo i drugih prikrivenih
ljubavnika. Neki od njih mogao je da ubije Vesta iz osvete.
Razmatrali su i pljaku koja je krenula loe; policija je pronala
200.000 dolara u sefu u Vestovoj spavaoj sobi.
Ono to je dodatno zakomplikovalo istragu bilo je dokazima
potkrepljeno saznanje da Vest i telohranitelj nisu ubili Arape. Ubio
ih je trei strelac, a zatim pobegao. Ali zato? Teroristi ne ubijaju

svoje. M oda je trei unajmio drugu dvojicu da mu pomognu da se

osvet i, a zat im ih ubio kako ne bi progovorili.
Bar je tako glasila teorija FBI-ja. Ekslijeva i afer i ostali u
Agenciji koji su znali za Velsa imali su svoje sumnje. Ali na hitnom
sastanku dva dana posle ubistava Dato ih je upozorio da nikom ne
priaju o Velsu. On je na kazao je Dato. Nema dokaza da je
uradio ovo. Nema pot rebe da ga pominjemo federalcima.
Jo jedna la, pomisli Ekslijeva. Vels ne pripada nikom, a
sigurno ne Agenciji. Ali nije se usprotivila. Ako Vels nije bio
umean u pucnjavu, objavljivanje njegovog imena unitilo bi mu
la ni ident it et. A ako je bio umean... Ekslijeva nije elela da misli o
tome.
U meuvremenu, Datov tim je jo uvek traio Velsa. Koliko joj
je bilo poznato, nisu imali tragove, mada nije bila sigurna da bi
Dato otkrio sve njoj ili aferu. Ekslijeva im nije pomogla. Jo uvek
nije pomenula Velsov jutarnji poziv. Prolo je previe vremena,
rekla je sebi. Da to sad pomene, samo bi se uvalila u nevolje. Ali
znala je istinu. Nije elela da Velsa prebace u samicu na Dijego
Garsiji. Javie im se kad bude spreman. Javie se njoj.
***
I tako FBI nikad nije uo za Velsa. A to nije bio jedini problem s
kojim su se susreli istraitelji iz Atlante. Pentagon je navaljivao da
se pojedinosti o onom to se dogodilo u kui proglase tajnom,
tvrdei da bi otkrivanje previe informacija ugrozilo nacionalnu

bezbednost. Pentagonovu pravu motivaciju stid zbog Vesta

nije bilo teko prozreti. Ali FBI je odluio da se ne raspravlja. ak
je i trei strelac ostao strogo uvana tajna. Nedostatak informacija
stvorio je vakuum koji su blogeri ispunjavali neverovatnim
teorijama, mada niko nije ni naslutio pravu priu. ak su i najlui
teoret iari zavere imali ogranienja.
Zdruenu antiteroristiku grupu takoe je muila i eksplozija u
Olbaniju. Bomba nije imala nikakav prepoznatljiv potpis. Tajmer,
kofer, baterija i ice mogli su da budu kupljeni u bilo kojoj
prodavnici elektromaterijala. Eksploziv je bio vojni, ali po celoj
Junoj Americi i Istonoj Evropi prodavao se vojni eksploziv za
pravu cenu. Otpadni radioaktivni materijal nije se poklapao sa
uzorcima iz ruskih laboratorija koje su imali u M inistarstvu
energije.
Istraitelji iz Olbanija uspeli su da identifikuju oveka koji je
poginuo u eksploziji. Zvao se Toni Diferi, nezaposlena propalica s
desetak hapenja zbog provala i verca cigareta, nita to bi
objasnilo kako je zavrio raznet u paramparad u odeljku D-2471.
Najbolja pretpostavka bila je da ga je ovek po imenu Omar Hadri
prevario da otvori taj kofer. Dok ne uhvate Hadrija, nee znati
kako. Diferi zasigurno nije mogao da im ka e.
***
Bilo je 5.14. M inut do polaska. ubretarski kamioni na ekranu
stali su i iskljuili mot ore. Ekslijeva je pijuckala kafu.

 M isli li da je u pit anju prava stvar? upit a afera.

Znam koliko i ti. Verovatno je u pitanju la, pomisli
Ekslijeva, ali nije se raspravljala. afer je bio posebno osetljiv ovog
jut ra. Da pretp ostavimo da je u pit anju istina. Problem je...
afer uuta. Na ekranu su se videli ljudi u crnim pancirnim
jaknama, s kevlarskim lemovima i plastinim titnicima za lice
kako iskau iz kamiona. Zastali su na trenutak ispred ulaznih vrata
zgrade, a zat im su razvalili bravu i utrali unut ra.
***
Upad je protekao glatko. U 5.22 ujutro etiri agenta izala su iz
zgrade vodei nekog zbunjenog oveka u majici i donjem delu
trenerke, s vezanim rukama i nogama. Ugurali su ga u neobeleen
kombi i odvezli se, praeni s dva policijska automobila. U
Komunikacionom cent ru zauo se usklik oduevljenja.
M alo je rano za uzbuenje, zar ne misli? afer promrmlja
Ekslijevoj. ak ne znamo jesmo li uhvat ili pravog tip a.
afer je verovatno bio u pravu, ali nije elela da to uje. Posle
svega to je polo po zlu poslednjih meseci, Zdruenoj
antiteroristikoj grupi bio je potreban uspeh. Zar ne moe bar
malo da bude srean? kazala je. Ako smo pogreili, pustiemo
ga. Uvek mo e da unajmi advokat a i tu i nas. Kao i svi ostali.
Da pretpostavimo da smo u pravu. Da je on stvaran rekao je
afer. Neko je pa ljivo organiz ovao te elije...
Hadri rekla je Ekslijeva.

 Naravno, Hadri, ko god da je. Neko. Don Vels. Bilo ko.

Ekslijeva je spustila ruku aferu na rame i okrenula ga da mu
vidi lice. Ne veruje u to kazala je. afer je odmahnuo glavom.
Ne. Ali to vreme vie prolazi, sve vie se pitam. Zato nas ne
poz ove?
Ekslijeva je osetila kako joj bubnji u slepoonicama dok
razmilja o Velsu.
Zna da bismo ga uhapsili ako ga naemo kaz ala je.
Ili se pretvorio u prokletu krticu. Toliko dugo je iveo u
podz emlju da ne zna nita drugo. eli da se zauvek skriva.
Javio bi nam da zna ita. Sigurna sam u to.
Kako moe da bude sigurna u ita u vezi s Donom
Velsom?
Veoma dobro pit anje, na koje nema odgovor.
Zaboravi Velsa rekla je. Vrati se Hadriju. Ili kako god da se
zove.
Taj, kako god da se zove, veoma je dobar. Nemamo njegovu
sliku, ni biografiju, nita. A mrea mu je bez mane. Imamo etiristo
ljudi koji rade pet meseci na sluaju bombakog napada u Los
Anelesu. Prokleta diverzija, eto ta je to. Kakve tragove imamo?
Isto je i u Olbaniju.
M re a mu nije bez mane. Danas se to pokaz alo.
ak i ako smo uhvat ili pravog oveka, to je ista srea.
Imali smo sree. Tako to ide, Elise. A moda je ovaj tip karika
koja nedostaje.
Kladim se da nije. U dolar. Kladim se da je na novi prijatelj

Ala ekao na taj telefonski poziv otkako je doao ovamo. Zato je

postao nep a ljiv. Dosadilo mu je. On je nesposobnjakovi. Hadri je
suvie pametan da bi poverio neto vano jednom
nesposobnjakoviu.
Nemoj vie da se kladi, Elise rekla je Ekslijeva. Jo uvek
mi duguje stotku za Velsa. I moe da pria ta ti je volja. Drago
mi je to smo uhvatili tog tipa. Pokuala je da ostane mirna, ali je
oseala kako joj se di e prit isak.
M o da.
M oda? Prvi put smo uhapsili Al Kaidinog spavaa u
Americi, a ti eli da nismo?
Denifer, opusti se.
M rz im kad mi mukarci ka u da se opustim.
Onda nemoj. Ali razmisli kazao je afer. Hadri nas vidi
kako se pribliavamo. M ora da se spremi na najgore, da emo ga
uhvat it i, unitit i M re u X. M islim da e uskoro stup it i u akciju.
Pre nego to bude spreman.
M isli pre nego to mi budemo spremni. Tako emo imati pet
hiljada mrtvih umesto dvadeset hiljada. afer se kiselo nasmejao.
tet a je to nismo toliko bliz u koliko on misli.
Ekslijeva poele da udari glavom u najblii zid. Jesi li to rekao
Dat u?
Rekao sam mu pre dva dana kako bi trebalo da nadziremo Alu,
a ne da ga hapsimo. Da ne otkrivamo karte. afer pogleda u
glavni monitor. Kombi s Alom urio je preko Bruklinskog mosta
prema saveznom pritvoru u centru M enhetna. Vidi ta je mislio

o tome.
Pusti me da pogodim. Rekao je da nagaa. Da su to samo
pretpostavke. Da ne moemo da ostavimo spavae Al Kaide na
slobodi. Posebno posle onog to se dogodilo u Olbaniju. I Los
Anelesu. Da nema dokaza da e ita to mi uradimo navesti Al
Kaidu da promeni planove. I da ne moemo da znamo ta Ala zna
dok ga ne isp it amo.
Zaboravila si deo gde mi je rekao da bezrazlono diem
paniku.
Istina je kaz a Ekslijeva. Sve to je rekao je istina.
Ali smuilo joj se. afer je bio u pravu. Na kraju, posle svih tih
godina, Agencija i FBI nabasali su na M re u X. Zap alili su fit ilj.
U pravu si ree joj afer. Samo nagaam.
Kao i 2001.
Nita se nije promenilo otad, pomisli Ekslijeva. Agencija i
Zdruena antiteroristika grupa jo uvek su se bavile malim
razmetljivim operacijama umesto da pronalaze stvarno vane
ljude.
Dato me je podsetio da vie ne dovodimo u pitanje nareenja
Bele kue. M i smo instrument nacionalne politike. Radimo ta nam
se ka e. Zaboravio sam to da pomenem.
Izvadio je novanik, odbrojao pet novanica od po dvadeset
dolara i tutnuo joj ih u aku.
To ti je za Velsa.
Ekslijeva pocrvene. Samo sam se alila, Elise kazala je. Ne
elim tvoj novac. Pokuala je da mu vrati novanice, ali on je

stavio ruke u dep ove.

Zadri ga ree afer. M oda e ti doneti sreu. Isterati
krt icu iz rup e.
M islila sam da ne veruje u sreu.
I ne verujem. Otiao je.
***
U hotelu Meriot u Stamfordu, u Konektikatu, Hadri je video
hapenje u Bruklinu u lokalnim vestima. Izvetaj je bio tur
policija nije otkrila Alino ime niti pojedinosti ali Hadri je znao
koga su uhapsili im je video zgradu.
to je jo gore, nije mogao da dokui kako su afiri pronali Alu.
Samo je dvoje ljudi znalo njegov pravi identitet i adresu
stanovanja. Jedan je bio sam Hadri, a drugi voa Aline elije, neki
Libanac po imenu Gazi, koji je iveo u Jonkersu, nedaleko od
Njujorka. Hadri je morao da se uveri da li je Gazi bezbedan. ta ako
su Amerikanci ve uhapsili Gaz ija i ekali da se Hadri javi?
Ne. Gazijeva ena i deca ubijeni su tokom izraelske invazije na
Liban 1983. M rzeo je Jevreje i Amerikance vie od ikog koga je
Hadri upoznao. Gazi bi pre umro nego to bi izdao brau iz Al
Kaide. afiri su na neki drugi nain pronali Alu. Na sreu, on nije
znao mnogo, samo broj mobilnog telefona koji e Hadri unititi im
uzmogne, i imejl adresu koju Hadri vie nikad nee koristiti.
Trgnuo se kad je neko zakucao na vrata. Hadri pogleda u aktentanu u kojoj je dr ao pitolj. Da li afiri ve dolaz e po njega?

 Da?
Sobna usluga.
Tako je. Doruak. Otvorio je vrata, jo uvek napola oekujui da
vidi postrojene agente FBI-ja s izvuenim pitoljima. Ali jedina
osoba ispred bio je konobar s posluavnikom. Samo spustite to,
molim vas.
Da, gospodine.
Hadri je pogledao hranu: vrua kafa, kajgana koja se jo uvek
pui i aa sveeg soka od pomorande. U normalnim okolnostima
bio bi gladan. Ali jutros je izgubio apetit. Samo prolog meseca je
izgubio tri agenta-spavaa koje je Al Kaida imala u SAD.
Ukljuujui i Kaisa, najboljeg operat ivca.
Hadri je objasnio Kaisu da misija u Atlanti slui da se proveri
Velsova odanost. Upozorio je Kaisa da bude oprezan, da odmah
ubije Velsa ako se oseti ugroenim. Tako da Hadri nije mogao da
shvati ta se dogodilo. Vels mu se posle toga javio imejlom,
objasnio da je misija pola po zlu jer Vest nije spavao na
uobiajenom mestu. Bio je van glavne kue, imao je seks s
telohraniteljem. Telohranitelj je ubio Kaisa i Samija pre nego to je
Vels ubio njega i Vesta, rekao je Vels.
Pria je bila toliko neverovatna da je Hadri zamalo poverovao u
nju. Zamalo. eleo je da zna sme li da veruje Velsu. Beskrajno je
razmatrao to pitanje, i jo uvek nije bio siguran. Ali verovao je da je
odgovor potvrdan. Jo vanije, nije imao mnogo izbora, posebno
posle onog to se dogodilo u M ont realu.
Jo jedna nesrea, pomisli Hadri. Alah ga ovog meseca nije

blagoslovio. Ludi Tarik Duran. Hadri je razumeo zato je Tarik

pukao. Supruga mu je dobila ta je zasluila. Ali zato Tarik nije
saekao? Hadri bi se rado pobrinuo za Fatimu i njenog ljubavnika
afira kad za to doe vreme. Umesto toga, Tarik je poludeo i sad
mu je itav rad u opasnosti. M ontrealska policija ga je ve ispitala
u vezi s Fatiminim nestankom. Uskoro e doi da ga uhapse. A pre
toga Hadri mora da prenese Tarikove bakt erije u SAD.
Vels je najbolji izbor. Hadrijevi ostali spavai mogli bi da imaju
probleme na granici, ali Vels bi lako mogao da pree. A Hadri je
mislio da ima nepogreiv plan, onaj koji e uspeti ak i ako je Vels
ameriki agent. Plan koji e sve preokrenut i i zap anjit i svet.
Hadri je to pre morao da dobije dozvolu Ajmana el Zavahirija
za novu operaciju. Zavahiri nee biti srean zbog promene. Al
Kaida je pripremala napade godinama unapred. Ovako vana
operacija ne bi trebalo da se menja nekoliko dana pre poetka, a
novi plan e ostaviti Al Kaidu bez svih amerikih spavaa. Ali
Zavahiri e razumeti. Bolje da njihovi ljudi velianstveno umru
nego da budu pohapeni jedan po jedan. Bolje da udare dok jo
uvek imaju snage za jak udarac. Taj napad moda nee biti lep kao
prvobit an, ali ubie podjednak broj ljudi.
Hadri je poeo da se moli. Nije mogao da vara sebe. Oma se
stezala. Verovatno nikad nee videti M eku, svoj najvei san. Nikad
se nee oeniti i imati porodicu. Verovatno e umreti u ovoj tuoj
zemlji, okruen nevernicima. A ipak se vie plaio neuspeha nego
smrt i.
Po tome su, makar, on i Vels bili slini.

***
Vels je znao im je telefon zazvonio. Hadri je bio jedina osoba koja
zna za ovaj broj. Izvadio je telefon iz depa, duboko udahnuo i
prihvat io poz iv.
Dalale.
Nam.
Proveri imejl. kljoc.
Kako ti kae, Omare ree Vels prekinutoj vezi. Konano,
pomisli. Konano je Hadri odluio da ga iskoristi. Bio je siguran da
je ovo prava misija, ona koju je tako dugo ekao. A ak i da ga
Hadri ponovo iskuava, Vels je sad znao da e se ponovo sresti.
Ovog puta dokrajie Hadrija. ak iako bude morao da ga udavi
golim rukama.
Vels je sad znao da je Hadri vaan raf u Al Kaidi, ak mnogo
vaniji za pravljenje planova od Zavahirija ili samog Bin Ladena.
Hadri je samostalno kontrolisao mree Al Kaide u SAD. Bez njega
bi sposobnost Al Kaide da napadne Ameriku bila unazaena za
najmanje pet godina. M o da i vie. Ne zauvek, ali dovoljno dugo da
major Glen Holms i Velsovi stari drugari iz specijalnih jedinica
iskorene poslednje dihadiste u Severozapadnoj provinciji. Da
uhvate Zavahirija i Bin Ladena. Da poraze Al Kaidu. Hadri je bio
klju.

15.
U javnoj biblioteci u Doravilu Vels je proverio imejl. Nareenja su
bila jednostavna. Vozi Hadri je naglasio da Vels mora da vozi
do M ontreala. Preuzmi neki paket u hotelu. Vozi natrag. Hadri je
naveo i broj telefona osobe koju e sresti u M ontrealu. Sastanak je
za svega dvadeset et iri sat a. M orae brz o da deluje.
Kad se vratio kui, Vels je u torbu spakovao osnovne stvari:
pribor za prvu pomo. Baterijsku lampu. Crne kone rukavice.
No, privezan za nogu. etrdesetpeticu koju je uzeo Samiju.
Umotao je pitolj i priguiva u plastinu foliju i stavio ih je u
posebne kese. M orae da ih sakrije pre granice, ali eleo je da ovog
puta ponese pitolj. Ostalo oruje je ostavio u stanu. Otarasio se
gloka prole nedelje, bacio ga je u reku atahui, oko osamdeset
kilometara od Atlante. Pitolj je potonuo u crnu vodu i nestao bez
traga. Vels je poeleo da moe podjednako lako da zaboravi Kaisa i
Samija.
Ubacio je i Kuran u torbu. Nakon svega to se dogodilo, svega
to je uradio, nije bio siguran u ta veruje. Ipak, ta knjiga mu je bila
kao stari prijatelj koga odavno nije video. M oda nisu vie imali o
emu da razgovaraju. Ali nekad su se razumeli, a to je neto
znailo.
Poslednji put je pogledao stan na izlasku. Lusi je umrla, ali Riki
je jo uvek bio iv i mlitavo je plivao. Odluio je da ribi da
poslednji obrok. Nekako nije oekivao da ponovo doe ovamo.

Nije velika tet a. Poslu ilo je svrsi.

U odlasku je pokucao na vrata prvog komije, Vendela Harija,
starca koji je svakodnevno gledao kvizove, a preglasan zvuk je
kroza zid dopirao do Velsovog stana. Nisu bili pravi prijatelji, ali
Vendel je bio jedina osoba u Atlanti koja bi mogla da primeti da ga
nema. Vels je osetio udan poriv da se oprosti s njim. Ali iako je
Vels uo Vendelov televizor kroz vrata, starac nije odgovorio na
kucanje. Vels je saekao nekoliko sekundi, a onda je otiao.
***
Vels je otvorio prozor dok je prolazio kroz predgraa i ulazio u
bujne zelene ume severoistone Dordije. Septembarski vazduh
bio je topao i vlaan, a tamni oblaci na nebu obeavali su
popodnevne pljuskove. Oseao je kako mu znoj curi niz lea.
Ukljuio je radio i birao stanice, ne potpuno siguran ta bi eleo da
slua. Zatim je zauo violine u The Devil Went Down to
Georgia,18 neverovatno ljigavoj kantri pesmi koju izvodi arli
Danijels bend i koju nije uo od srednje kole.
av o je doao u Dordiju
da ukrade nek om duu.
Pesma je izmamila Velsu osmeh, prvi pravi osmeh u poslednjih
nekoliko nedelja. Na trenutak je jae pritisnuo gas, oseajui kako
mali renderov motor brunda i kamionet juri napred, zatim je

pomerio nogu i podsetio sebe da ne vozi prebrzo. ak i kad se

auto-put sveo na dve trake izvan predgraa Atlante, saobraaj je
jo uvek bio gust, a policije je bilo na svakom koraku. Ali ogromni
znakovi i gladak put su ga smirili. Kroz Junu Karolinu pevuio je
The Devil Went Down to Georgia, pitajui se ta bi njegovi
saborci iz Severozapadne provincije mislili o ovoj pesmi.
Verovatno im se ne bi svidela. Prvi put otkako se vratio u
Sjedinjene Dr ave, oseao se kao pravi Amerikanac.
***
U Severnoj Karolini se nebo smrailo. Kia je u naletima padala na
vetrobransko staklo, a saobraaj je mileo kroz tridesetak
centimetara duboke bare. Ispred Darama Vels se zaustavio na
velikoj Mobilov oj benzinskoj pumpi. Dok se rezervoar rendera
punio, pozvao je Ekslijevu. Treba da je obavesti o Hadrijevoj
poruci. Dok je zvao, ve je zamiljao njen mazan glas. Ali
prekinuo je vezu pre nego to je telefon zazvonio. Hadrijeva
poruka bila je suvie uoptena da bi bila korisna. Taj hotel moe da
bude samo mesto za ostavljanje poruka. Kao i prilikom susreta u
Atlanti, Hadri je sigurno preduzeo mere opreza kako bi se uverio
da Velsa niko ne prat i.
Vels nije eleo da ukljuuje Agenciju sve dok ne bude imao
neto konkretno, na primer paket ili, jo bolje, Hadrija. U
svakom sluaju, niko u Lengliju mu ne bi poverovao. ak bi mu i
Ekslijeva rekla da doe i preda se. Ne. Da bi se iskupio, mora da

donese paket, ta god da je u njemu. Vrat io je telefon u dep.

Ostatak vonje protekao je mirno. Juno od Vaingtona skrenuo
je na put 495, koji e mu omoguiti da u najirem moguem luku
zaobie Lengli. Ponovo se borio s porivom da pozove Ekslijevu.
Kasnije e imat i vremena da joj ka e sve to eli... ukoliko pre ivi.
***
Zatim je, prvi put u poslednjih nekoliko nedelja, pomislio na sina.
Stegnuo je volan dok se seao onog dana od pre skoro est meseci
kad mu je biva ena zabranila da vidi Evana. Heder je bila u
pravu. Vels je odabrao da napusti porodicu i nita to bi rekao ili
uradio ne moe to da promeni. Na trenutak je zamurio. Kad je
otvorio oi, izbacio je porodicu iz glave i odluio da misli samo o
predstojeem poslu.
Nastavio je da vozi, udaljavajui se od oluje, mali beli kamionet
tiho je jezdio kroz no. Kad je stigao do mosta Dord Vaington,
renderov digitalni sat pokazivao je 2.47, a vazduh je bio hladan i
vlaan. Vels je bio umoran i ukoen od sati provedenih na tvrdom
seditu kamioneta, ali znao je da bi, ako bude potrebno, mogao da
izdri jo jedan dan bez sna. U Avganistanu je jednom ostao budan
nep rekidno ezdeset pet sat i.
Nosai velikog elinog mosta presijavali su se belo u mraku. S
desne strane, prema jugu, soliteri na M enhetnu sijali su iznad reke
Hadson. U daljini je nazirao Kip slobode. Shvatio je zato je Hadri
nazvao taj grad predivnim. Nije sumnjao da bi Al Kaida uinila sve

da ga uniti. Skrenuo je na sever na put I-87, pratio znakove za

Olbani. Nekoliko minuta kasnije stigao je do mosta Tapan Zi, koji
se pruao preko Hadsona poput zmije koja pluta na vodi.
Nasmeio se dok je prelazio reku, shvatajui da je mogao sve
vreme da vozi zapadnom obalom Hadsona. Dobro. Zapamtie tu
preicu za sledei put kad ga Hadri bude slao iz Atlante u
M ont real da preuz me neki tajni paket.
***
Sever. Izlazi su bili sve udaljeniji jedan od drugog. Vels je protrljao
oi i odupro se porivu da ubrza. Auto-put je posle Olbanija bio
jezivo postapokaliptino prazan. Ukljuio je radio da prekine
tiinu i nasmeio se kad je uo neku Springstinovu pesmu na nekoj
FM radio-stanici:
Prst mi je na obarau,
Veeras vera nije dov oljna.19
Ali kako su kilometri prolazili, um se pojaavao, sve dok Vels
vie nije mogao da razbere glasove i konano je iskljuio radio i
voz io se u tiini.
Sunce je izalo, osvetljavajui planine Adirondaks, nizak lanac
prekriven gustom umom koga se seao iz godina provedenih u
Dartmutu. U januaru bi ta brda bila hladna i surova kao i planine u
M ontani visoke etiri hiljade metara. Ali sad su izgledala neno i

lako savladivo. Kao i mnogo ta u ovom svetu, bile su zamka za

neop rez ne.
U estertonu, sto pedeset kilometara od granice, zaustavio se i
pronaao neki bezimen motel ija su crvena neonska svetla
oglaavala slobodne sobe. Prilino je odmakao i eleo je da odrema
pre nego to pree granicu. Platio je za sobu etiri dana unapred,
zatim je legao i spavao bez snova naredna tri sata, sve dok ga alarm
nije probudio. Istuirao se, obrijao i obukao, a zatim gurnuo torbu s
pitoljem u jeft in drveni ormar.
Na izlasku je okaio na vrata znak ne uznemiravaj. Pitolj e
ovde biti bezbedan dok se ne vrati. ak i da spremaica zaviri u
sobu, bio je siguran da e samo zamenit i pekire.
***
Proao je amplejn, poslednji izlaz na I-87 pre ameriko-kanadske
granice. Auto-put se podelio, a Vels je usporio dok se pribliavao
graninom prelazu. Pogledao je na sat: jedanaest i petnaest. Sunce
je bletalo na vedrom plavom nebu. Savren topao septembarski
dan, podsetnik da leto jo nije gotovo. Oseao se osveeno,
sna no i spremno.
Za prelazak kanadske granice nije potreban paso. Vels je
pokaz ao voz aku doz volu.
Graniar ju je ovlano pogledao, zatim i njega. Iz Dordije?
Duga vo nja.
M eni ka et e.

 Da li dolaz it e zbog posla ili zadovoljstva?

Zadovoljstva, nadam se nasmei se Vels. Treba da
upoznam enu s kojom sam se dopisivao. Zove se Denifer. Iz
Kvebeka je. Nadam se da je lep a kao na slikama koje mi je poslala.
Graniar klimnu glavom. Koliko dugo nameravat e da ostanet e?
Nekoliko dana. Zavisi kako se stvari budu razvijale.
Jeste li rez ervisali hot el?
Nadam se da mi nee bit i pot reban.
E, pa, sreno vam bilo. Zabavite se. Graniar je vratio Velsu
voz aku doz volu i mahnuo mu da proe.
***
Velsu telefon zazvoni dok je vozio preko mosta amplejn, na reci
Sen Lorens, pribliavajui se soliterima u centru M ontreala. Javio
se. Nam.
Ovde Riard. oveku je glas podrhtavao. Ali rekao je pravo
ime, ono koje mu je Hadri poslao imejlom.
Karl kaz ao je Vels.
Da. Dobro. Jesi li blizu? Vels nije mogao da prepozna
naglasak.
Da.
Dobro. Evo novog plana.
Kako je i oekivao.
ovek se nakalja. Vozi do Kvebeka. Nedaleko od hotela De
Vil nalazi se velika garaa. Lako e je pronai. Nai emo se na

drugom nivou u et iri sat a. Voz im beli kombi.

Rei su bile tane, ali neobino izgovorene. Engleski nije bio
mat ernji jez ik tog tip a. Pronai u. Voz im kamionet. Beli.
kljoc. Amat er, pomisli Vels. Ili profesionalac koji neto mut i.
***
Tarik je ekao da mu se ruke smire, zat im je odlo io telefon u dep.
Dalal je stigao, kao to je Hadri obeao. Sad je Tarik morao da
odr i obeanje i urui mu paket.
Pobrinuo se za suprugu, zamotao je njeno telo u debele
plastine vree i ostavio je u podrumu sive kue. Privremeno
reenje, bez sumnje, ali Tarik je ovih dana pravio samo
kratkorone planove. Policija je jutros ponovo dolazila. Nije im
otvorio, ali znali su da je kod kue. Nee dugo ekati pre nego to
se vrat e s nalogom za pret res.
Ali do tada e Dalal preuzeti svoj paket. Plan bi trebalo da
bude uspean, pomislio je Tarik. Tehniki, mehanizam dostave bio
je jednostavan. Bakterije su spremne. Da, plan bi trebalo da bude
usp ean. Samo da ne izgubi ivce.
***
I tako se moja la na granici u vezi s Kvebekom ispostavila kao
istina, pomisli Vels. Stao je da kupi benzin, uzeo je mapu i
uzdahnuo kad je video da mu je nova destinacija udaljena jo

dvesta pedeset kilometara. Pa, jo nekoliko sati vonje nije mu

predstavljalo veliki problem. iha rekao je kad je upalio mot or.
Garaa u Kvebeku bila je ogromna i uglavnom prazna. Vozio je
polako, paljivo gledajui. Koliko je primetio, niko ga nije pratio,
ali znao je koliko je teko uoiti pratioce. Konano se parkirao.
Naslonio je glavu na sedite i odmah zaspao. Najbolje da uva
snagu.
***
Naglo se probudio. Okrenuo je glavu i video beli ford vindstar i
nekog mladia za volanom kako pritiska sirenu. ovek je otvorio
suvoz aeva vrat a. Vels je izaao iz kamionet a i uao u kombi.
Voza je bio sitan i mrav, s podonjacima ispod tamnosmeih
oiju i obrazima koji su se trzali. Nervozno je lizao usne dok su se
rukovali. Voli dez rekao je.
Sluam ga svakog popodneva kazao je Vels, izgovarajui
odziv. Voza kao da se malo opustio. Ubacio je menja u brzinu i
polako su krenuli. Vels je bacio svoju torbu na zadnje sedite.
Ja sam Tarik.
Don. Ili Dalal. Kako vie voli.
Selam alejk um, Dalale.
Alejk um selam.
Tarik je izvezao kombi iz garae i skrenuo prema auto-putu
Kanada 40, koji povezuje Kvebek i M ontreal. Bio je paljiv voza,
stalno je gledao u retrovizor i davao migavac mnogo pre nego to

je menjao trake.
Vraamo se u M ontreal? pitao je Vels. Jesi li siguran da ne
radi za rafineriju naft e, imajui u vidu sav benz in koji troimo?
Tarikove mrave ruke se ukoie. Ako nije bio uplaen, sjajno je
glumio. Ne razumem ta govori.
Bila je to ala... zaboravi.
Tarik je pogledao Velsa. M o e li da ve e pojas, molim te?
Vels to uradi bez rasp rave.
Ti si voz a, Tarie. Uradiu ta god eli.
Tarik je odmahnuo rukom i narednih nekoliko minuta su se
voz ili ut ei.
ao mi je to si morao da eka ree Vels le erno.
Da ekam? Ne, ne zafrflja Tarik. Upravo sam doao kad si
me primet io.
Zato smo se onda nali u Kvebeku umesto u M ontrealu, pitao
se Vels. Tarik nije koristio nikakve metode da se otrese
eventualnih pratilaca. U stvari, vozio je toliko oprezno da bi svako
mogao da ga prat i. Odakle si, Tarie?
Odrastao sam u okolini Pariz a. To je bar objasnilo naglasak.
Sad ivi ovde?
Da. U M ontrealu. To je bilo ispitivanje, a ne razgovor. Tarik
je bio suvie nervozan da i sam postavi neko pitanje. Vels je
mogao da pree na arapski, ali je odluio da razgovaraju na
engleskom kako bi nastavio da uznemirava momka.
Radi tamo?
Studiram.

 ta?
Neuro... neuropsihologiju. Ruke mu se ponovo trznue. Vels
poe da se pita da li ih u M ontrealu eka Kanadska konjika
policija.
***
Tarik se maksimalno trudio da izgleda uplaeno, mada skoro da
nije ni morao da glumi. Hadri ga je upozorio da e ga Vels
zapitkivati, i zajedno su smislili odgovore. Ako ne bude mnogo
lagao, sve e biti u redu, kazao je Hadri. Samo je trebalo da ostane
miran nekoliko sat i, da preda paket Velsu i poalje ga nat rag.
Tarik se oajniki nadao da je Hadri u pravu.
***
Svia li ti se? upit a Vels.
ta?
Fakult et.
Da.
Jesi li oenjen?
Vie nisam. Kao da se nasmeio, mada Vels vie nije bio
siguran ni u ta kad je ovaj momak u pit anju.
ao mi je to vam nije usp elo kaz a Vels.
ekao je, ali Tarik nita vie nije rekao. Tarie. Zna ko me je
poslao. Je li sve u redu? Preao je na arapski.

 Sve je u redu. Sve je kul. Fraza je zvuala smeno iz

Tarikovih usta. Tvrdoglavo je odmahnuo glavom, kao klinac koji
dodaje nekom ceduljicu na asu.
Vels je ubrz ao stvar. ta je u paket u, Tarie?
Ne znam. Stigli su jue. Nisam ih otvarao.
Vels je ponovo ekao. Tarik ponovo nije nastavio. Konano ga je
Vels upitao, to je mirnije mogao: Oni? Ima vie od jednog
paket a? Koliko?
Ne smem da priam o tome.
Odakle su? Ko ih je isp oruio?
Dalale, molim te.
Postoji li jo jedan kurir, Tarie?
Ali Tarik je samo odmahnuo glavom i nita nije rekao.
***
Zabaci udicu i ne priaj mnogo, Hadri je rekao Tariku. Ba me
briga ta on misli da se dogaa. Samo treba da ponese paket kad
poe.
***
Hadri igra igru, pomisli Vels. Kao i obino. Zato pakete, ta god
da je u njima, nije poslao pravo u SAD? Zato koristi ovog momka
koji izgleda kao da e se isp ovraat i? Zato vie kurira?
Tarik je kruto sedeo na vozakom seditu i stezao volan. Vels je

video da vie nee priati, osim ako mu ne stavi no pod grlo. I

koliko god Vels eleo da ima stvari pod kontrolom, morao je da
bude strpljiv. Tarik je bio samo kurir. Preuzee paket, prei
granicu i ekat i Hadrija.
***
Sunce je bilo nisko na nebu kad su stigli do M ontreala. Tarik je
skrenuo s auto-puta u neku zaputenu etvrt. Proli su jarko
osvetljen M uslimanski centar, s natpisima na engleskom,
francuskom i arapskom. Tarik se, nekoliko minuta kasnije,
parkirao isp red jednog oronulog mot ela.
Saekaj kazao je i izaao. Uao je u sobu 104. Vels je
pretpostavljao da je Tarik iznajmio sobu kako bi je koristio kao
skladite za tajanstveni paket. Lana lokacija koju Vels nije lako
mogao da pronae. M udro.
Pogledao je naokolo da bi video posmatra li ih iko. Nita nije
video. Ulica je bila pusta. Nije bilo helikoptera, ni dostavnih
kamiona koji prolaze, niti parkiranih ford kraun viktorija. S druge
strane, ako je ovo stvarno bila zaseda, policajci ili Agencija
ekali bi dok ne preuzme paket od Tarika. M oda bi ak ekali dok
ne stigne u Kvebek.
E, pa uhapsite me, pomislio je Vels. Nadam se da je ova ludost
delo Agencije. M akar bih znao da je Lengli korak ispred mene, i
blizu hvatanja Hadrija. Ali kad je ponovo pogledao oko sebe, bio je
siguran da u bliz ini nema agenat a. Nit i Hadrija.

Tarik se pojavio iz sobe 104, nosei plavu platnenu putnu

torbu, dovoljno veliku da sadri sedminu zalihu odee, dovoljno
malu da stane na policu iznad sedita u avionu. Paljivo je spustio
torbu na zadnje sedite kombija. Unutra je akten-tana. Ne
otvaraj je.
ta ako me pret ra e na granici?
Omar je rekao da je to tvoj problem. Rekao je da je siguran
kako e smislit i neto.
Drago mi je to ima toliko poverenja u mene kazao je Vels.
Tarik vie nita nije rekao tokom duge vonje do Kvebeka, a Vels
nije navaljivao.
***
Garaa u Kvebeku bila je gotovo prazna kad su stigli do belog
kamioneta. Velsu nikad nije bilo toliko drago to ga vidi. Izaao je
iz kombija. Na njegovo iznenaenje, Tarik ga je pratio. Neka ti se
Alah osmehne, Dalale ree Tarik na arapskom. Potapao se po
srcu. Vels je odgovorio na isti nain.
I tebi, Tarie.
I nek nam pomogne da pobedimo.
Inalah.
Vels prui ruku Tariku. Sitni ovek ga nespretno zagrli. Vels
izvadi plavu torbu iz kombija i odnese je u kamionet. M ahnuo je
Tariku, zat im se naslonio na kamionet i gledao kombi kako odlaz i.
Kad je kombi nestao iz vidokruga, Vels je seo za volan, ali neko

vreme nije palio motor. Ako je ovo zaseda, dae policajcima

dovoljno vremena da ga uhapse bez borbe. Ali garaa je ostala
prazna i Vels je konano upalio motor i iz Kvebeka se odvezao u
no.
***
Na satu u kamionetu bilo je 1.04 kad je Vels stigao do pustog
graninog prelaza. Oseao se kao da je vozio itavu venost, ali u
stvari je tek bio zap oeo povrat ak kui.
Graniar je dugo gledao njegovu vozaku dozvolu. Imate li
paso?
Ne, gospodine.
Kad ste uli u Kanadu?
Jue ujut ro.
Iz Dordije ste?
Atlant a.
Dugo ste put ovali, a ostali kratko.
Iao sam da posetim devojku u Kvebeku kazao je Vels.
Upoznali smo se preko interneta. Nije ispalo ba najbolje. Bila je
dup lo deblja nego na slici koju je poslala.
teta, ovee. Graniar se nasmejao. Ne moe da veruje
tim Kanaankama. Pogledao je na zadnje sedite. ta je u
torbama?
Samo odea. Nadao sam se da u ostati malo due. Uzeo sam
slobodnu nedelju.

 Nema droge, oruja, nieg slinog?

Ne, gospodine.
Pa, vie sree sledei put. Graniar je vratio Velsu vozaku
dozvolu. Dobro doli kui. Vozite paljivo. Vratio se bez
problema.
***
Pola sata kasnije zaustavio se i piao pored puta, gledajui u nono
nebo. Ovako daleko na severu nije bilo previe zagaenja. Sjaj
zvezda podseti Velsa na Avganistan. Pitao se hoe li ikad vie
videti te planine i ta bi mislio da ih ponovo vidi. M oda e on i
Ekslijeva jednom otii tamo na odmor. Avanturistiki turizam.
Uzeo je telefon i pozvao broj koji mu je Hadri poslao imejlom.
Ostavit e poruku kaz ao je Hadrijev glas.
Obavljeno rekao je Vels. Vraam se veeras kasno u
Atlant u.
kljoc.
***
U motelskoj sobi u estertaunu Vels je seo na krevet i paljivo
otvorio plavu torbu. Unutra je bilo nekoliko majica... farmerke... i
neto prljavih arapa i donjeg vea. I akten-tana od tvrde plastike
obezbeena digit alnom bravom.
Pitao se kako bi to objasnio na granici. Podigao je torbu,

oseajui da je teka, moda desetak kilograma. Nedovoljno velika

za atomsku bombu. Ali unutra je moglo da bude dovoljno
plutonijuma za pravljenje bombe. Dovoljno antraksa da uniti grad.
Sarin. VX. Velike boginje. Bilo ta. Pandorina akten-tana. Vels ju
je jo neko vreme prouavao, a onda je odustao. Verovatno bi
mogao da obije bravu, ali zato da to radi? Ako ga Hadri koristi kao
varku, torba e biti prazna ili zatiena bombom. S druge strane,
ako sadri neto vano, onda Hadri mora da je dobije. A tada...
No vezan oko Velsove noge zaigra kao da je iv. Hadri nee
pre ivet i taj sastanak.
Legao je na krevet. Spavae tri sata i krenue na put pre
svit anja. Ali prvo mora nekog da poz ove.
***
Ekslijeva se javila posle drugog zvona. Done?
Pet po podne. Na vodi.
Biu tamo.
Prekinuo je vez u.
Pristala je bez oklevanja. Voleo ju je zbog toga.

16.
Jonkers, Njujork
Skreni kod znaka rekao je Gaz i. Trea kua.
Hadri je zaustavio ford ekspedien ispred lepo odravanje kue
u Jonkersu, severno od Njujorka. Crni linkoln bio je parkiran na
prilaz u, isp red gara e.
Svia ti se? pitao je Gazi. Kupio je ovu kuu pre tri godine i
bio je na nju ponosan kao i svaki pripadnik prve generacije
imigranata. Gazi je bio jedini spava Al Kaide koji je neskriveno
iveo u SAD, bivi libanski vojni strunjak za eksplozive koji je
legalno emigrirao 1999. Otad je proveo godine prilagoavajui se
amerikom ivotu. Radio je kao voza, redovno je plaao porez i
ak je jednom bio porotnik. I nikad nije zaboravio dan kad je
izraelska granata 1983. pala na njegovu dnevnu sobu u Bejrutu i
razmazala mu porodicu po zidovima. Nikad nije ni zaboravio ni
oprostio. Krivio je SAD koliko i Izrael. Jevreji nisu nita bez
Amerikanaca. Gaz i je dugo ekao na Hadrijeva nareenja.
***
Veoma lepo ree Hadri. U stvari, Hadri nije mario za zelenu
fasadu kue niti za bone obloge od aluminijuma. Ali nije video
potrebu da objanjava svoje mane Gaziju, koji e ionako uskoro

bit i u raju.
Hadri je otvorio prtljanik ekspediena i njih dvojica izvukoe
elini sanduk iz voz ila. Te ak je proguna Gaz i na arapskom.
Obloen je olovom ree Hadri. Uzeli su sanduk iz skladita
nedaleko od Hartforda. U garai su ga spustili na ist betonski pod.
Gazi je zatvorio vrata. Bili su sami sa sandukom. I s vozilom koje
je Hadri nazivao ua. Hadri je polako obiao uu, prouavao
ga je. Kao to je Gazi i obeao. Gume su bile izlizane, a boja
izbledela, ali bio je registrovan i imao je prave tablice. Niko ga ne bi
dvap ut pogledao. Savreno.
Spremno je? upit a Hadri.
Gazi je stavio klju u kontakt-bravu. ua je upalio bez
problema. Gazi je pustio da motor radi jedan minut pre nego to ga
je ugasio i dodao kljueve Hadriju.
Jesu li se komije ikad rasp it ivale o njemu?
Gazi je odmahnuo glavom. Znaju da radim kao taksista. M isle
da mi mo da slu i za nov posao.
I slu i.
***
ua je spolja izgledao potpuno obino. Ali ispod sedita su se
nalazili drveni sanduci s debelim sivim ciglama C-4, ukupno hiljadu
kilograma. Hadri je isprva eleo da iskoristi to vozilo za
konvencionalan bombaki napad, kao onaj u Los Anelesu, ali
posle Alinog hapenja morao je da promeni planove.

Debeli crni kablovi vodili su od detonatora na sanducima do

akumulatora pored vozaevog sedita. Da bi spreili mogunost
sluajne eksplozije, nisu povezali ice na akumulator. Kad ih
poveu, ua e postati bomba na tokovima, manja ali mnogo
monija od bombi s amonijum-nitratom koje je Hadri upotrebio u
Los Anelesu. Tona C-4 mo e da srui trideset ospratnicu.
Hadri kleknu ispred sanduka i unese niz cifara u digitalnu bravu.
Tano je znao ta je unutra, ali eleo je jo jednom da pogleda.
Brava se otvori. Hadri izvue malu elinu kutiju zatvorenu
obinim katancem. Okrenuo je brojanik i otvorio kutiju. I evo ga.
Boji dar. Dve zapeaene tegle, u prvoj est komada sivog metala,
u drugoj prljavo ut prah.
To je to? upit a Gaz i. Zvui razoarano, pomisli Hadri.
Bie dovoljno.
U stvari, Hadri se pre skoranjih problema nadao da e poveati
zalihe plutonijuma i visokoobogaenog uranijuma. M oda ak i
prikupiti dovoljno materijala da bi ostvario svoj san o atomskoj
bombi. Zatim je ruski naunik Dimitri umro. Faruk je nestao. A sad
su mu afiri za petama. Bolje je da iskoristi ono to mu je Alah
ponudio pre nego to prilika propadne. Zakljuao je kutiju i vratio
je u sanduk, gde je ak ni najosetljiviji detektori radijacije ne mogu
pronai. Kad C-4 eksplodira, raznee i sanduk, a plutonijum i
uranijum e se razleteti kilometrima unaokolo. Veoma prljava
bomba. Usred M enhetna.
Dii kazao je. Njih dvojica utovarie sanduk u uu i lepo ga
smestie meu sanduke sa C-4.

 Alahu ekber tiho ree Gaz i. Bog je veliki.

Alahu ekber. Hadri je bio zadovoljan dananjim poslom.
Prva polovina plana bila je spremna. Ostatak e biti mogu kad
Vels dostavi paket. Hadri je kratko pomislio na sudbinu koja
oekuje tog Amerikanca. Ako je Velsova privrenost Al Kaidi bila
prava, umree kao muenik, pomisli Hadri. Ako nije... samo e
umreti. U svakom sluaju, Vels e uskoro biti u Alahovom
svemoguem zagrljaju. Trebalo bi da bude zadovoljan.
***
Odseeno od ostatka Vaingtona rekom i auto-putem, naselje
Kenilvort je svet za sebe, puno zavisnosti i siromatva. Sjajna
kapitolska kupola udaljena je jedva tri kilometra od niskih zgrada u
Kenilvort u. A kao da je u drugoj galaksiji.
A ipak, iza sirotinjskog naselja krije se potpuno neoekivana
oaza. Kenilvortska vodena bata, izgraena 1882, bujna movarna
uma, dom je dadevnjaka, kornjaa i ak ponekog armadilja. Vels
bi voleo da se pretvara da je batu odabrao za sastanak s
Ekslijevom zbog njene lepote. U stvari, mesto je odabrao jer je bilo
najskrovit ije u celom Vaingt onu. Ako je Ekslijeva nameravala da ga
oda, agent ima bi bilo teko da se sakriju.
Ali dok je vozio auto-putem 295, pribliavao se bati, bio je
siguran da e Ekslijeva biti sama. Bezgranino joj je verovao od one
noi u dipu. M oda ak i od dana kad ju je upoznao na obuci pre
mnogo godina, kad su oboje bili mladi i u braku.

Pretpostavljao je da je ipak, nakon svega, zadrao veru. Ne u

Agenciju nit i Alaha, ak ni u Ameriku, ve u nju.
***
Provezao se ispod peakog mosta prekrivenog ogradom od
plet ene ice, da bi voz ai bili zatieni od dece iz komiluka koja su
imala obiaj da bacaju kamenje na put. Takav je Kenilvort. Izvadio
je pitolj iz torbe, odvrnuo priguiva i ubacio ga u dep jakne.
Telefon mu je zazvonio. Izvadio ga je iz depa, oekujui
Ekslijevu. Broj je imao pozivni 914. Vestester. Nedaleko od
Njujorka.
Dalale. Hadri.
Nam.
Gde si?
U glavnom gradu.
Budi oprez an. Hadri se nasmeja.
Veeras se vraam kui.
Na alost ne. Pot reban si mi u Njujorku. to je pre mogue.
Vels se oseao kao tokom prvih nekoliko nedelja u vojsci,
zbunjen nareenjima koja su delovala besmisleno. Hadri je sigurno
imao dobru predstavu o njegovom rasporedu. Zato nije zvao
ranije, pre nego to je Vels stigao u Njujork? Ali nije bilo svrhe da
se svaa.
Njujork?
Bronks. Hadri mu je dao adresu.

 Vidimo se tamo ree Vels. Prekinuo je vezu, i dok je to

radio, uoio je neto udno. Hadri ga nije pitao za paket. Nije nita
ni nagovestio.
***
Deset minuta kasnije skrenuo je na parking u parku. Nije bilo
znakova da ga neko prati. Odmah ju je video, naslonjenu na zeleni
kombi, prekrtenih ruku. Imala je na sebi tamnoplavu koulju i
sive pant alone koje su joj ist icale vitke bokove.
Parkirao se pored nje. Nije se nasmeila, ali kad je izaao iz
kamioneta, krenula je prema njemu i vrsto ga zagrlila. Done
kazala je. M alo se udaljila da ga pogleda. Pribio ju je uz kombi i
poljubio, grlei je. Usta su im se spojila lako kao dva oblaka i
osetio je njeno telo na svom, njene dojke na prsima. Konano ga je
odgurnula.
Nisi doao zbog ovog rekla je.
Ne samo zbog toga.
Uhvatio ju je za ruku i poveo u park. Okruivale su ih uma i
movara. Nestali su zvuci grada, a vazduh je postao vlaan i bogat.
utke su hodali prema reci Anakostija, skoro su se dodirivali,
sreni to su jedno kraj drugog. Konano se staza zavrila na obali
mutne reke.
Kako zna za ovo? pitala je Ekslijeva, gledajui kako voda
sporo tee na jug. Nikad nisam ula za ovo.
Dolazio sam ovamo nekoliko puta posle obuke. Kad sam bio

na kursu stranih jez ika.

S Heder.
Ljubomorna si?
Nasmeila se. Zato bih bila ljubomorna?
Zadrht ao je kad je povet arac dunuo s reke.
Jesi li dobro, Done? Izgleda umorno.
Suvie sam vozio kazao je. Hadri me je poslao u M ontreal
da donesem neku aken-tanu. Rekao joj je ta se dogodilo s
Tarikom dan ranije i kako sumnja da postoji jo jedan kurir.
Ne zna ta je unut ra?
Zakljuana je. Nisam ni pokuavao da je otvorim.
A gde se nalaz i s Hadrijem? U Vaingt onu?
Ne. Iao sam na jug, ali upravo mi se javio. Promena plana.
Rekao mi je da se okrenem i odem u Njujork. Neto e se dogoditi.
Ve se dogaa.
I afer misli tako.
Pogledao ju je, a zat im u reku. Da li bi mi rekla?
krt o se osmehnula. Nadala sam se da e ti znat i.
To je kao u starom Rimu, zakoljemo ovcu i gledamo iznutrice.
Pokuavamo da otkrijemo kakvu nam katastrofu bogovi sad
spremaju.
Oni nisu bogovi.
Ali ele da budu kazao je. Besni paganski bogovi koji
bacaju munje jer im se mo e.
Veruje li u Boga, Done? Ne u boga s malim b, ve s velikim?
Pitanje ga je zateklo. Gledao je vrapce koji nadleu reku,

razmiljao o Kuranu u prtljaniku, ljudima koje je ubio. Da

konano je rekao. Ali nisam siguran veruje li on u mene.
Ozbiljna sam...
I ja sam. M oe li ovek da uradi sve to sam ja uradio i da se
osea uzvieno? M irno? A to je za mene Bog. Rekao bih da sam ga
odavno ostavio iza sebe.
Kao dete sam verovala ree Ekslijeva. Zatim je moj brat
poludeo i prestala sam. Izgledalo mi je tako surovo da neko tako
sie s uma. Seam se kako sam se jednom, dok su lekovi jo uvek
delovali, naalila s njim: Kako to da nam Bog nikad ne kae da
idemo u kup ovinu? Kako to da uvek ka e: Voda je zat rovana, ima
ip u mozgu, dolaze vanzemaljci? Nasmejao se, iskreno se
nasmejao, a i ja sam. Izgledalo je tako besmisleno. Ali sad kad imam
decu, elim ponovo da verujem, ako ne zbog sebe, ono zbog njih,
da verujem da postoji neto vie od ovog.
Znam ta misli. Vels joj dodirnu ruku. Deni. Zna li iko da
sam ovde?
Vraamo se na posao, ha? Ne. ak ni afer. Opasan si, Done.
I vie od toga. Upravo rizikujem karijeru. M oda u otii i u
zat vor.
ao mi je, Deni.
Nisi ti kriv. Gde si bio od aprila?
Uglavnom sam ekao.
Gde?
Nije eleo da joj kae, ali znao je da ne moe da lae. U
Atlant i.

 Nisi samo ekao.

Pogledao ju je postrance. Kai svom prijatelju Datu da nisam
ubio Vesta rekao je. Pokuao sam da ga spasem, ali nisam
usp eo. Hadri je to organiz ovao. Da proveri moju odanost.
I proao si kazala je. Hadri ti veruje. Zato te je poslao po
tu torbu.
Ipak mi ne veruje. Neto nije u redu. Poigrava se sa mnom.
M islim da sam neka vrsta mamca. Zastao je. Da li se ovo
uklap a s tvojim informacijama?
Odmahnula je glavom. Ali uhapsili smo spavaa prole
sedmice. U Bruklinu. I mislimo da imaju prljavu bombu. Rekla
mu je za Faruka Kana, eksploziju u Olbaniju, aferove sumnje da
Al Kaida planira da brz o deluje.
I kad e podii nivo got ovosti? pit ao je Vels.
Vie to ne radimo. Ne bez konkretnih podataka. Pobeujemo u
ovom rat u, sea se? Nema pot rebe da uznemiravamo ljude.
Prljava bomba nije konkret an podat ak?
Ne ako ne znamo gde je. Ve smo se obrukali u Olbaniju.
M o da je u onoj torbi u mom prt lja niku.
Odmahnula je glavom. Detektori radijacije na granici bi to
zabeleili. A primetio bi da je torba obloena olovom. Bila bi teka
kao tu.
utao je. M inut kasnije ga je pogledala. O emu razmilja,
Done?
Razmiljam da je vreme da krenem. Natrag u Njujork. Dan je
jo uvek bio top ao, ali drvee na drugoj obali bacalo je duge senke.

Podigla je glas. Ide sa mnom.

I da prekinem vez u s Hadrijem?
Daj mi adresu. Uhvat iemo ga.
Nee biti tamo. Zna to. Tamo je neko od njegovih ljudi, eka
me. Ako se ne pojavim, nee ni on. A svi u Lengliju e se ekati
kad bomba eksplodira. Ve sam to video. Nije mi se svidelo.
Krenuo je prema staz i koja je vodila do parkinga.
Ka i to Viniju. Odveemo te veeras tamo.
***
Ali Ekslijeva je znala da lae. Dato nikad ne bi upotrebio Velsa za
tako osetljivu operaciju. Iz istog razloga je Dato insistirao da
Zdruena antiteroristika grupa odmah uhapsi Alu Asada. Niko ne
bi krivio Data ako bi zatvorio Velsa dok se Agencija ne uveri da je
odan. Direktor CIA nije okrivljen zato to nije spreio teroristike
napade; Dord Tenet, koji je vodio Agenciju 11. septembra,
dobio je na odlasku u penziju odlikovanje od predsednika SAD.
Ne, direktor bi bio kriv ako bi obrukao Agenciju ili Belu kuu. A
putanje Velsa na slobodu, poto je ve jednom bio pobegao,
moglo bi ga bude sramotno.
Dato nikad ne bi to dozvolio. Za nekoliko nedelja mogao bi da
ubedi Data. Ali nisu imali nekoliko nedelja. Dato nije lo ovek,
mislila je Ekslijeva. Samo birokrata koji je, kao i mnogi u Lengliju,
vie zabrinut za sopstvenu karijeru i rep ut aciju nego za sve ostalo.
Vels kao da joj je it ao misli.

 Ako stvarno to misli, onda ga pozovi kazao je i okrenuo se

da se udalji odat le.
Ekslijeva je iznenada znala ta treba da radi. Na neki nain je
odmah to znala im je videla kamionet kako se parkira. Onda
idem s tobom.
Pogledao ju je, kao da eli da proceni koliko je ozbiljna. Zatim je
odmahnuo glavom. Ne budi luda.
Bila je umorna od mukaraca koji je smiruju. ak i ovog.
Jebeni naduvenko kazala je. Posmatrau te. Ako bude
problema, pozvau konjicu. Ako ne bude, ekau te dok se igra
vojnika.
Ne radi to...
Nema diskusije. Ili polazim ili zovem Data. Odmah. Izvadila
je telefon.
Vrana je zakretala u umi iza njih. Vels se okrenuo i pogledao u
nebo. Ima li ga? pit ao je.
ta?
Pitolj? Ima li pitolj?
Ne.
Kad se okrenuo prema njoj, drao je pitolj, veliku sivu
etrdesetpeticu. U levoj ruci cilindrian predmet. Polako je stavio
priguiva na cev. Reka i park bili su pusti. Nikog u okolini. Ne,
pomislila je. To je nemogue. Ne mo e to da uradi. Nee.
Done rekla je. Zadr ala je dah.
***

A onda joj je dodao pitolj.

Izdahnula je. Zna li ta je upravo uradio? Je li ona jednostavno
pogreno procenila situaciju? Ili je nameravao da je preplai, da je
podseti na godine koje je proveo na terenu dok je ona radila u
kancelariji? Nikad nee saznati, a nije mogla da ga pita. U svakom
sluaju, strah, koji je sad nestajao, podsetio ju je da se ne poznaju
toliko dobro koliko je ona elela da misli.
Odagnala je strah i usredsredila se na pitolj. Bio je tei nego to
je oekivala. Dr ala ga je obema rukama da bi ga umirila.
Kad si poslednji put pucala? pitao ju je. Nije mogla da se
seti. Nauila je da puca tokom obuke, naravno, ali to je bilo
odavno. Agencija nije terala analitiare da vebaju. Pre nekoliko
meseci mirno je rekla. Idem svake godine u streljanu.
Gledala je pitolj i priseala se obuke. Pomerila je zatvara da bi
ubacila metak u cev, a onda ga ponovo pomerila i metak je ispao.
Vels ga je uhvatio u vazduhu i stavio u dep. Pomerila je
sigurnosnu konicu. Ponovo je pomerila zatvara, a onda ga vratila
na mesto.
Vels je uzeo pitolj, ponovo pomerio zat vara i vrat io joj ga.
Pucaj kaz ao je. U reku. vrsto dr i. Trz nue se.
Oklevala je.
Ako ne moe sad, sigurno nee moi ni kad neko bude stajao
isp red tebe kaz ao je.
Podigla je pitolj i povukla obara. Kao to joj je rekao, pitolj je
imao jak trzaj. Zbog toga je ustuknula jedan korak, ali ruke su joj

ostale mirne. Hitac je s priguivaem zvuao uplje, kao udarac

rukom u drveni sto. Zvuk je brzo minuo, bez odjeka. A ta je s
tobom? pit ala je.
ta je sa mnom?
Gde ti je pitolj?
Podigao je nogavicu da joj poka e no vez an za nogu.
Snai u se kazao je. Sluaj. M oram neto da ti kaem o
tom pitolju.
Sluam.
Ako bude u situaciji da ga upotrebi, pucaj prva. Ne glupiraj
se. Nemoj nikom da govori da se ne pomera. Nita slino. Ni rei.
Samo pucaj. Jer ako doe do toga, a ti bude ekala, bie prekasno.
Kako u znat i da je vreme?
Znae.
Nita nije rekla, samo je klimnula glavom. Nije bila sigurna da bi
mogla da puca u nekog bez upozorenja. Ali Vels joj nikad ne bi
doz volio da krene s njim da je to priz nala.
Dobro kazao je. Nagnuo je glavu prema njoj i otvorio usta da
je poljubi.
Ali ona je samo odmahnula glavom.
Kad sve bude got ovo rekla je.
Kad sve bude got ovo.
Zat im su se okrenuli i krenuli prema parkingu. Prema Njujorku.

17.
Vels je skrenuo sa auto-puta M ajor Digan pravo u srce Bronksa, u
duge tamne blokove zgrada koji su tek poinjali da uestvuju u
renesansi Njujorka. Nije vie bilo prodaje droge na otvorenom, ali
ene u suknjama veliine maramica naslanjale su se na kola, traile
muterije. Ispred jarko osvetljenih prodavnica mukarci su u
grup ama pili alkohol iz ogromnih boca.
Probijao se kroz ulice zakrene kolima parkiranim na obe strane,
dotrajalim amerikim limuzinama sa zatamnjenim staklima i no
fear nalepnicama na vetrobranima. Konano je pronaao adresu
koju mu je Hadri dao. Dok se parkirao, video je u retrovizoru da se
Ekslijeva parkirala ulicu iza. Nije ba veta. Trebalo je da se
proveze pored njega i parkira se ispred. Ta omaka ga je podsetila
da odavno nije bila na terenu. Ovde joj, ni izbliz a, nije bilo mesto.
Ali dozvolio joj je da poe i sad je bio odgovoran za nju, to je u
ovom trenutku bio nepotreban problem. Zamurio je i prisetio se
njenog obeanja. Kad sve bude gotovo. Ako preive ovo vee,
pronai e neku mirnu sobu s velikim drvenim krevetom i vodie
ljubav sve dok se oboje ne zadovolje. To e pot rajat i.
Zadrhtao je i nakaljao se iz dubine plua. Vonja ga je dotukla;
oseao se kao da tri dana nije spavao. A negde oko Nju Dersija
javila mu se gadna glavobolja. Adrenalin e ga drati dok se sve ne
zavri.
Otvorio je vrata, ponovo se nakaljao i pljunuo lajm na asfalt.

Digao je ruke od pokuaja da predvidi Hadrijeve planove. Veeras

e okonati Hadrijeve igre. Pogledao je levo i desno. Ulica je bila
pusta. Izaao je iz kamionet a i otiao do zgrade, nogu pred nogu.
Zgrada je bila trona i siva, cigle prekrivene obiljem grafita ije
znaenje Vels nije mogao da dokui. Ulazna vrata bila su malo
podalje od ulice, crna s malim prozorom od stakla ojaanog
plet enom icom.
Vrata se lako otvorie, mesingana kvaka bila je labava kao da je
neko obio vrata. Uao je u uzan hodnik slabo osvetljen treperavim
fluorescentnim svet lom.
Dalale.
Neki nepoznat ovek sedeo je na vrhu uzanog stepenita, s
cigaret om u ustima, le erno dr ei pitolj u krilu.
Nam.
Doi.
ovek je bez rei ustao i krenuo. Vels je dozvolio da se ulazna
vrat a zat vore i krenuo za njim.
***
Ekslijeva je sedela u kombiju, borei se protiv poriva da utri u
zgradu i lupa na sva vrata dok ga ne pronae. Prekrila je digitalni
sat u vozilu da je ne bi izluivao spor protok vremena; nikad joj
nije bilo tako dosadno, a istovremeno je bila i nervozna. Vels je
uao oko ponoi. Prola su ve etiri sata a njega nema. Nikog
nema. Zgrada je bila mirna otkako je uao. Gde je, pitala se. ta

radi? Nije mogla jo dugo da eka. M oda jo jedan sat? Do zore?

M oda je ve trebalo da ode, ali nije elela da mu ugrozi lani
ident it et koji je gradio godinama.
Da Agencija samo nije odgurnula Velsa. Da je samo mogao da
ubedi Data u svoju vrednost. Da se samo nije toliko dugo krio.
Trebalo je da nosi mikrofon. Ovo naselje vrvi od policije i agenata
FBI-ja. M ada ni to ne bi umanjilo opasnost s kojom se suoio. Sad
je bio na drugoj strani, na mestu gde niko ne bi mogao dovoljno
brzo da mu priskoi u pomo ako upadne u nevolju. Hadri bi ili
ko god da je bio tamo mogao da mu uperi pitolj u glavu i povue
obara u trenu. Svi policajci na svetu ne bi mogli to da spree. Nije
udo to Velsu Dato nije bio od velike koristi, kao i ostatak
birokrat a iz Lenglija.
Ekslijeva je podigla pogled dok je crni linkoln taun kar prolazio
pored njenog kombija. Linkoln se zaustavio ispred zgrade i
parkirao na kolovozu s upaljena sva etiri migavca. Zadrala je
dah. Vrata su se otvorila. Neki ovek u plavom sakou neobian
prizor za ovaj kraj u ovo doba izaao je, brzo pogledao oko sebe i
uao u zgradu.
***
Stan 3c bio je mali i neuredan, sobe su bile u nizu, dnevna soba bez
prozora, a mala spavaa soba izgledala je kao rudarsko okno.
Zidovi oblepljeni narandastim tapetama koje su se ljutile bili su
buavi, a friider je proizvodio izluujui elektrini zvuk. Na

slomljenom stoiu nalazio se mali televizor na kome je bez tona

prikazivan DVD s hadiluka, hodoaa u M eku. Ali ak i
dihadisti oko Velsa izgledali su kao da im je to dosadno.
Vels je sedeo na ulegnutom kauu u dnevnoj sobi, ruke su mu
bile vezane napred. Nakratko je zaspao poto su mu stavili lisice,
umor ga je savladao, sve dok ga pomisao na Ekslijevu nije
razbudila. Sad gotovo da nije ni govorio, uvao je snagu dok je
ekao Hadrija. Ljudima oko njega to kao da nije smetalo. Bilo ih je
sedam, ali samo dvojica su se predstavila. Gazi je bio najstariji i
verovatno voa, krupan ovek s kratko podianom bradom i
tamnim podonjacima. ovek koji je saekao Velsa zvao se Abu
Raid Raidov otac. Neprestano je puio i tresao pepeo na pod,
cigaretu je sputao samo da bi pljunuo u sudoperu. U stvari, sva
sedmorica su puila, a vazduh u sobi bio je teak i zaguljiv, to je
pogoravalo Velsov kaalj. Po eleo je da neko otvori proz or.
Vels je video da, moda s izuzetkom Gazija, ova sedmorica nisu
imala profesionalnu obuku. Nisu bili ni izbliza oprezni kao Kais i
Sami. Samo trojica su imala pitolje leerno zadenute za pojas:
Gaz i, Abu Raid i neki tamnop ut i Arap in s dugom bradom, ije ime
Vels nije znao. Najvanije je bilo to da Abu Raid nije pronaao
Velsov no, jer ga nije det aljno pret resao.
Ali Vels nije imao nameru da ita pokua. Ne jo. Ne dok ne vidi
Hadrija.
Vode? upit a ga Gaz i.
M olim te ree Vels.
Gaz i ga je zabrinut o pogledao. Jesi li dobro? Deluje bolesno.

 Ne bi mi kodilo da odspavam. Vels je pijuckao vodu koju

mu je Gazi ponudio i zatvorio oi, iskljuujui kiljavo svetlo u
sobi. Oko njega su ljudi tiho razgovarali na arapskom o svetskom
prvenstvu; it av sat su rasp ravljali o izgledima Jordana.
Kad dolaz i Hadri?
Uskoro, prijat elju, uskoro.
A onda je Vels uo korake na step enitu.
***
Hadri je uao u stan i zatvorio vrata. Nosio je hirurku masku
preko nosa i usta. Dalale.
Omare. Prijatelju moj. Selam alejkum. Vels je poeo da
ustaje. Na trenutak je osetio talas nesvestice. emu slui maska,
pit ao se.
Nemoj da ustaje ree Hadri. uvaj snagu.
Vels je ipak ustao. Obuz e ga silovit kaalj.
ao mi je zbog Kaisa i Samija...
Ti si ovde. To je jedino va no. Jesi li doneo paket?
Evo ga. Akten-tana je stajala na kuhinjskom pultu. Hadri se
nasmeio. Znao sam da te nee zaustavit i na granici.
Hadri je uneo ifru u digit alnu bravu. Otvorila se.
Tvoja tajna je ovde rekao je. Doi i uveri se.
Gurnuo je torbu preko oteenog drvenog poda prema Velsu.
M oja tajna nije u ovom stanu, pomisli Vels. Sedi napolju u
zelenom kombiju.

Seo je na kau i uzeo torbu.

Gazi, hoe li me odvezati? leerno je rekao. Ne mogu
ovako da je otvorim.
Gazi je pogledao Hadrija. Trenutak kasnije Hadri je klimnuo
glavom, a Gaz i je otkljuao lisice.
Vels je otvorio akten-tanu. Unutra nije bilo nieg. Preao je
rukom preko unutranjosti torbe, traio lano dno. Ali nita nije
pronaao. Ipak je bio samo mamac. Umorno je odmahnuo glavom.
Ne shvat am rekao je. Ko je kurir? Gde je paket?
Hadri je pokaz ao na Velsa. Ti.
Ali... Vels se ponovo zakalja. Pogledao je Hadrijevu masku.
I iznenada je shvat io.
Zaraen sam. Te rei izaoe tiho kao poslednje note neke
simfonije koja je predugo trajala. Hadrijev osmeh bio je jedini
odgovor koji je Velsu bio potreban. Razmatrao je mogunosti.
Antraks se ne prenosi sa osobe na osobu. Velike boginje imaju
du i period inkubacije.
Kuga, zar ne? Trudio se da mu glas ostane miran, kao da je u
pit anju puka radoz nalost.
Vrlo dobro, Dalale.
Na trenutak, samo na trenutak, Vels je osetio kako ga obuzima
najvea panika. Video je kako mu se plua pune krvlju, koa gori s
unutranje strane. Nezamisliva patnja. Ali trudio se da ostane
miran i ekao je da strah proe, znajui da mu je smirenost jedina
nada u borbi protiv Hadrija. Panika je nestala, a kad je progovorio,
glas mu je bio miran.

 Ali zato ovako? Zato samo nisam doneo bakt erije?

ta bih radio s boicom kuge? Nisam naunik. A kuga je
oset ljiva. M akar van tela. Ili mi je Tarik tako rekao.
M islio sam da je Tarik neuropsiholog.
On je molekularni biolog. I to veoma dobar. M ada je imao
neke privatne probleme. Vels nije bio siguran, ali kao da se Hadri
nasmeio iza maske. Rekao je da najbolji nain da bude siguran da
e bakt erije pre ivet i jeste da te zaraz i.
Vels se ponovo silovit o zakalja.
Izgleda da je bio u pravu ree Hadri.
Vels pogleda naokolo. Sedmorica. Gde e ih poslat i?
Hadri je razmiljao. Pretpostavljam da sad mogu da ti kaem,
Dalale. etvorica ostaju ovde, uglavnom u metrou. Tajms skver,
Grand central. Ostala trojica idu u Vaington, Los Aneles i
ikago. M nogo letova avionom. Sedam muenika. Osam,
ukljuujui i tebe. eik e bit i zadovoljan.
Sedmorica koja iskaljavaju oblake kuge u punim vagonima
metroa. U avionima boing 767 i erbas 320. U robnim kuama i
poslovnim zgradama. Koliko li e ljudi zaraziti pre nego to umru?
Hiljade? Deset ine hiljada?
Ali... zar se kuga ne lei ant ibiot icima?
Nam. Ako se otkrije na vreme. Ali za tri dana e tvoji
sunarodnici imati na umu neto drugo. A bakterije se brzo ire. A ti
to zna bolje od ikog drugog. Bolnice e biti pune pre nego to
Amerikanci shvat e ta smo uradili.
Jo jedan nap ad?

Sad je Vels bio siguran da se Hadri smeje. Brbljiv je, pomisli

Vels. Razgovara s mrt vacem.
Ant raks? naglas se upit a Vels. Velike boginje?
Dalale. Ne razmilja jasno, ako smem da kaem. Zar bih
upotrebio bioloki napad da odvratim Amerikance od biolokog
nap ada?
Dakle bomba. Kao u Los Anelesu.
Ne ba. Ova je posebna.
Velsu temperatura kao da je porasla. Obrisao je znoj koji mu je
iznenada orosio elo. Prljava bomba? Agencija je ipak bila u
pravu.
Ja je zovem ua.
ua?
ua bi te zadivio, Dalale. ao mi je to nee biti iv da to
vidi.
Vels se pitao moe li da izvue no, pree preko cele sobe i
preree Hadriju grkljan pre nego to ga obore. Verovatno ne.
Izmeu njih su sedmorica. U svakom sluaju, Hadrijevo ubistvo
nita ne bi promenilo. Drugi su sigurno znali gde se nalazi prljava
bomba. Vels ak nije mogao ni da se ubije kako bi spreio irenje
kuge. Kaljao je sat ima u ovoj sobi; ve je zaraz io ostale.
Hoe li mi neto rei, Dalale? Hadri se oglasi iza maske.
Sad kad je tvoje muenitvo izvesno. Istinu. Jesi li jedan od nas?
Vels nije oklevao. Nam. Srcem i duom. Alahu ekber.
Hadri je posle toga izaao.

***
Ekslijeva je dobovala prstima po volanu kombija, sluala iste
bajate vesti koje je WCBS emitovao itave noi. Linkoln je bio
petnaest minuta parkiran na kolovozu. Oajniki je elela da ue u
tu zgradu. Ali uzdr avala se. Vels e uskoro izai, mislila je.
Vrata zgrade se polako otvorie i ovek u sakou izae. Sam.
Uao je u linkoln i polako se odvezao. Toliko o njenoj intuiciji.
Iskljuila je radio i razmatrala mogunosti. Rekla je Velsu da e
pozvati konjicu ako dospe u nevolju. M orala je da pretpostavi da
je sad u nevolji, da ga dre zarobljenog i da ga je ovek u sakou
obiao.
Ali nije znala u kom je stanu. Ako pozove Agenciju, Zdruena
antiteroristika grupa e opkoliti zgradu i poeti da provaljuje
vrata. Operativci Al Kaide e znati da su otkriveni i odmah e ubiti
Velsa. Ne. M ora da ue i sama pronae taj stan. Zatim e odluiti
ta da radi.
Iz kasete je izvadila pitolj i priguiva koje joj je Vels dao.
Drala je pitolj obema rukama. Ovo je ludo. ak nije ni znala
koliko ih je. ta e njena deca ako je neko ubije? Da ue u stan pun
terorista? Ludost.
A ipak je poela da stavlja priguiva na cev pitolja. Ludost ili
ne, nije mogla da dopusti da on tamo umre. Otkrie gde je. I ta
onda, kazao je zlobni glasi u njenoj glavi, onaj koji je mrzela. ta
onda?
Ignorisala je taj glas i dovrila postavljanje priguivaa. Ostavie

poruku na aferovoj telefonskoj sekretarici na poslu, objasnie mu

ta se dogodilo i gde je. Uvek je proveravao poruke im se
probudi. U najgorem sluaju, Zdruena antiteroristika grupa
izgubie samo tri sata. Bilo kako bilo, Al Kaida nee napasti
odmah, dok su ulice puste. ta god da planiraju, nee to izvesti pre
jut ra.
Pokuala je da zadene pitolj za pojas pantalona. Bio je
preveliki. Odvila je priguiva i ponovo pokuala. Jo uvek je
preveliki. To je siguran znak da joj je mesto u kancelariji, a ne
ovde. Ali zbog razoaranja je samo postala odlunija da im svima
dokae da gree. Datu. Hadriju. aferu. ak i Velsu. Tim
mukarcima koji su mislili da je njihov rat suvie vaan da bi se ona
borila u njemu.
Ispraznila je torbicu, ruevine svog ivota, ru, novanik,
mobilni telefon, okoladicu, kozmetiko ogledalce, pakovanje
papirnih maramica, sve je to popadalo na sedite i prljav pod
kombija. Srea to je ponela veliku crnu konu torbu. Vratila je
priguiva na pitolj. Ubacila je metak u cev. Ubacila je pitolj i
kljueve kombija u torbu, a sve ostalo gurnula pod sedite. Ako je
ti tipovi uhvate, bolje je da bude bez ikakvih dokumenata, posebno
znake CIA. Poz vala je aferovu govornu potu i ostavila poruku.
Zatim je, pre nego to je stigla da razmisli, pre nego to se
priz vala pamet i, izala iz voz ila na pustu crnu ulicu.
***

Vels je gotovo oseao kako se bakterije u njemu razmnoavaju.

uvao je snagu i jo uvek je verovao da moe da preivi ako dobije
prave antibiotike. Temperatura mu nije bila previsoka. Nije
iskaljavao krv. Ali za nekoliko sati e proi taku bez povratka.
Ako se Ekslijeva ili policija ne pojave pre toga, uzee no i ubiti
to vie ljudi u ovoj prostoriji. Komije e zbog buke sigurno
pozvati policiju. Ako preivi dok ne stignu, rei e im ta se
dogodilo.
Ekslijeva. Nadao se da e biti razumna i pozvati profesionalce.
Da e biti pametnija od njega. Nije mogao da krivi viu silu to je
doao u ovakvu situaciju, samo svoju tvrdoglavost. elju da
propadne slavno. Da ga samo Dato nije tako pritisnuo u aprilu. Da
je samo ubio Hadrija u Atlant i. Da je...
Nita od toga nije sad bilo vano. Umirao je u ovom prljavom
stanu, bakterija u njegovoj krvi bila je dokaz da su on i Agencija
toliko loe poznavali jedno drugo, koliko i zajednikog neprijatelja.
Nikad nije zadobio Hadrijevo poverenje, i nikad nee. Hadri je
svojim pitanjem na rastanku pokazao da je sumnjao ili se makar
pitao da li Vels jo uvek radi za Agenciju. Koristio je Velsa kao
kurira, uz makar malo ironije, kao zavrni ubod noem. M oe da
umre za nas, ali nikad nee biti jedan od nas. Vels je uvek mrzeo
ironiju, omiljeno pie nabeenih intelektualaca. Sad ju je jo vie
mrz eo.
Nije vano. Jo uvek ima no. Ne suprotstavljaj se pitoljima
noem, glasi izreka marinaca. Ali mislio je da e biti dovoljno. Bio
je bri od ovih amatera, a ruke su mu sad bile slobodne. Kao to je i

oekivao, Gazi se nije trudio da ga ponovo vee poto je Hadri

otiao. A i Ekslijeva je bila u blizini. Sve zavisi od toga s koje
strane puke se nalazi. Njegovi otac i majka lee u grobovima u
Hamiltonu. Nedostajali su mu, ali nije bio spreman da im se ve sad
pridrui. Protrljao je zglobove. Samo je eleo da uzme no, ali se
uzdrao. Pogledao je na sat. Skoro je pet ujutro, no e se uskoro
zavriti. ekae Ekslijevu do zore. Zatim e izvesti nekoliko
neironinih uboda no em.
***
Ekslijeva je ula u zgradu i razgledala slabo osvetljen hodnik na
prvom spratu. Otkopanu torbu nosila je na levoj ruci, blizu tela,
tako da je brzo mogla da izvadi pitolj. Ipak, nee biti brza kao
neko s futrolom. Setila se ta joj je Vels rekao u Kenilvortu, to joj
je sad delovalo kao iz drugog svet a. Pucaj prv a. Znae.
Oi su joj se privikle na polutamu i videla je bubavabu kako
tri hodnikom. Pratila ju je, trenutno ignoriui stepenice. Hodala je
polako, odupirui se iskuenju da se okrene i vidi da li se neko
beumno unja iza nje. Bila je lovac, a ne plen.
Na kraju hodnika ula je tihu muziku iz stana 1f, neku duhovnu
melodiju koja dopire ispod vrata. Oklevala je, a onda je tiho
zakucala. U stanu je ula teke korake koji se pribliavaju vratima,
a onda zastaju. Ekslijeva ponovo zakuca.
Hauarde? glas neke starice ap ut ao je iza vrat a. Jesi li to ti?
Ne, gospoo rekla je Ekslijeva to je tie mogla.

 Hauarde?
Pogrena adresa, gospoo. Izvinit e zbog uznemiravanja.
Vrata se odkrinue, zadrana lancem. Stara crnkinja u kunoj
haljini proviri, iza debelih plastinih naoara videle su joj se
kat arakt ine oi. Gde je Hauard?
Gospoo, molim vas da se vratite na spavanje proaputa
Ekslijeva, mislei: molim vas, ne di it e glas.
Zato ste mi kucali na vrat a?
Tra im nekog.
Hauarda?
Ne, gospoo. Nekog drugog. M ukarca.
A ko ga ne tra i. ena se iroko osmehnula bez ubim ustima.
M ukarca iz ove zgrade. Sa sprata pokaza Ekslijeva.
M o da ste ga uli kad je doao veeras. Nedavno.
Osmeh se pret vorio u mrtenje. ula sam nekog kako lup a.
Znat e li na kom sprat u?
Treem. M o da drugom.
Laku no, gospoo. Hvala vam.
Ako vidit e Hauarda...
Rei u mu.
Obeavat e?
Obeavam.
Vrat a se zat vorie, a Ekslijeva ponovo osta sama.
***

Beumno se popela stepenicama. Sve dosad, nikad nije dovoljno

cenila asove baleta na koje ju je majka terala da ide u osnovnoj
koli. M orae sutra da zahvali majci. Ako bude imala priliku. Na
vrhu stepenita je zastala. Ovde su radile obe sijalice, bacale su
otro svetlo na prljave ute zidove hodnika. Desetak opuaka
lealo je na gomilici pored njenih nogu. Neko je ovde sedeo
veeras, puio. ekao.
Sprat je bio tih, svi stanovi u mraku. Napolju prooe neka
kola, glasna muzika ula se iz zvunika. Ekslijeva pribi uza zid.
Zat im buka prestade i zgrada utonu u tamu.
Ponovo je pogledala opuke. Naravno. Gde ima cigareta, ima i
dima. Poela je da njuka. Tamo. Slabaan miris ustajalog dima
nakon sati provedenih u ovom hodniku. Polako je krenula unapred,
prat ila je jasan miris, kao da prat i trag baenih mrvica hleba.
Kad je krenula stepenicama prema treem spratu, miris se
pojaao. Stavila je ruku u torbu i pronala pitolj. Otkoila je
sigurnosnu konicu, ne vadei pitolj iz torbe. Pela se polako i
tiho.
***
De-ri! De-ri!
Neka ena. U hodniku. Pokucala je jednom, saekala, zatim je
besno poela da udara u vrata kao da eli pesnicama da izbaci vrata
iz arki. Deri, odmah izlaz i! Deri!
Vels je odmah prepoznao glas. Kako ga je pronala? Nije vano.

Nagnuo se unapred, pribliio ruke nou. Oseao je kako mu

adrenalin raste u krvi, kako nadjaava bakterije. Gazi je izvukao
pitolj i primakao se Velsu. Suvie bliz u, pomisli Vels. Ne zna da je
suvie bliz u.
ta zna o ovom? upit a ga Gaz i na arapskom.
Nita.
Gazi pitoljem udari Velsa iznad uva. Zvezde su mu zaigrale
pred oima od bola. Zastenjao je i nagnuo unazad, ali ruke su mu
ostale nap red.
Je li s tobom?
Kunem se da nita ne znam.
Samo jedna ena rekao je Abu Raid gledajui kroz pijunku.
Tamo nema vie nikog.
De-ri! Ekslijeva je vikala ispred. Ostavi tu kurvu i
ODM AH izlaz i ili zovem policiju!
Ponovo se zaulo kucanje, a zat im i udarac.
Pijana je kaz ao je Abu Raid. Bacila je torbu.
Jebiga kaz ao je Gaz i. Luda Amerikanka. Otarasi je se.
Kako?
Ne znam. Samo je se otarasi.
***
Neki bradati Arapin je otvorio vrata. Drugi je stajao iza njega, s
cigaret om u ustima.
Ti nisi Deri kazala je Ekslijeva. Pucaj prv a. Nagnula se nad

torbu i stavila ruku unut ra opip avajui pitolj.

Ovo nije stan koji traite rekao je taj ovek. Poeo je da
zat vara vrat a.
***
Sad. Vels se zakalja, nagnu i desnom rukom krenu ka no u. Dok se
uspravljao, otvorio je no na rasklapanje. Drugom rukom uhvati
Gaz ija za ruku, gurajui pitolj od sebe.
Ekslijeva!
Gazi zapuca. Prekasno. M etak promai Velsa, proe kroz kau i
zavri u zidu. Vels zari no Gaziju u stomak, oseti kako seivo
ree salo i miie, zatim podie no nagore, gadno mu parajui
stomak. Kad je no prodro do kraja, Vels krenu nadole,
nastavljajui sve do creva. Gazi zavrita, ispusti pitolj i pritisnu
stomak rukama, dok je krv lipt ala, crna na oskudnom svet lu.
***
Kad je Vels uzviknuo, ovek na vratima se na trenutak osvrnuo.
ula je nepriguen hitac iz stana. Bez oklevanja je podigla torbu i
pritisnula obara etrdesetpetice. Pitolj je opalio kroz torbu,
odjek mu je bio utian priguivaem i koom. M etak se zari
oveku u kuk, gurajui ga ka vrat ima.
Pokuao je da zatvori vrata, ali Ekslijeva podie pitolj u torbi i
ponovo pritisnu obara. Ovog puta pogodi ga posred grudi.

Zateturao se unazad, bradata usta formirala su tiho krznato O dok

je padao. Ekslijeva izvadi pitolj iz torbe da bolje nacilja drugog
oveka, onog s cigaretom u ustima. Ali on je ve posezao za
svojim pitoljem.
Ponovo je zapucala, i istovremeno ula jo jedan pucanj iz
stana. Ovog puta joj je pitolj poskoio u ruci i pogodila ga je u
vrat dok je potezao pitolj iz pojasa. Poeo je da pada, cigareta mu
je ispala iz usta... a onda ga je Ekslijeva ula kako puca i
istovremeno osetila straan bol u levoj nozi. M etak ju je izgleda
pogodio tik iznad kolena. Vie nije mogla da stoji. Vrisnula je i pala
unapred, prema stanu. Uhvatila se za vrata levom rukom dok je
onaj ovek umirao, krv mu je lila iz vrata... a onda se pojavio trei
debeo bos Arapin prilazio je dvojici u hodniku, krenuo je prema
pitolju na podu. Ekslijeva zaboravi na bol u nozi i usredsredi se na
debelog. Povukla je obara dok se saginjao i hvatao pitolj. Ali
teki sivi pitolj joj se oteo i hit ac je otiao iznad njegove glave.
Trzaj ju je gurnuo unazad, izgubila je ravnoteu i pala ispustivi
pitolj. Pao je u hodnik, podalje od nje. Puzila je prema njemu.
Noga kao da joj je gorela i vritala je. Debeli je podigao pitolj.
Osmejak mu se pojavi na licu dok se okretao prema njoj i dizao
oruje. Ekslijeva se okrenu prema njemu i poe da podie ruke,
mrzei sopstvenu nemonu besmislenu predaju, a onda je vrh
debeljkove glave eksplodirao i on je nepristojno pao na prvu
dvojicu koju je ubila.
Zat im je Vels povikao. inilo joj se da je veoma daleko.
Ekslijeva! Ostani tu! Kao da je imala neki drugi izbor.

Hodnik se okretao, sve bre, smrailo joj se pred oima i

onesvestila se.
***
Dok je Gazi vritei padao, Vels se bacio prema makarovu koji je
Gaz i isp ustio pored kaua. Zgrabio je pitolj, okrenuo se oko sebe i
video dvojicu koja su gotovo skoila na njega. Desnom rukom je
pucao; hitac je pogodio jednog u grudi i probio mu srce, a krv mu je
liptala kroz koulju. ovek je zastenjao i prevrnuo se, trzajui
nogama dok je umirao.
Drugi, neki mrav Pakistanac koji itave noi nije progovorio ni
re, priao je Velsu i skoio na njega, dovoljno blizu da moe da mu
vidi kapilare u oima i oseti mu topao oajniki dah. Pakistanac
zgrabi makarov obema rukama. Vels ga udari levom rukom u bradu.
Uhvatio ga je za mrav vrat i Pakistancu ispade pitolj. Borio se za
vazduh, beznadeno je cimao Velsove zglobove dok je otvorenih
usta preklinjao za vazduh. Vels oslobodi desnu ruku. Ruku koja je
drala Gazijev pitolj. Gurnu pitolj Pakistancu u usta, gledajui
kako mu se oi iskolauju trenutak pre nego to mu je razneo
moz ak.
Pogledao je prema vratima, gde su jo dvojica leala na gomili, a
trei je upravo zgrabio Abu Raidov pitolj. Imao je vremena za
samo jedan hitac. Naciljao je dok je debeljko ustajao. Pritisnuo je
obara.
ovek pade. Jedan hit ac, jedno ubistvo.

 Ekslijeva! povikao je. Ostani tu!

***
Sve je brzo bilo gotovo. Soba je bila tiha, grub drveni pod umrljan
krvlju i moz gom. Gaz i je jo uvek stenjao, ali sad slabije. Vels je bio
siguran da e uskoro biti mrtav. Ostala petorica ve su umrla. Nije
video sedmog dihadistu, saudijskog studenta koji se prethodne
noi hvalio da je proitao Mein Kampf. Ali uo je momka kako u
maloj spavaoj sobi preklinje na arapskom: M olim vas.
Dolazi ovamo kazao je Vels. Oseao je kako ga adrenalin
naputa, a kuga se vraa. Saudijac se pojavi na vratima podignutih
ruku.
Lez i. Vels mu pokaz a na ugao. Stavi ruke na pot iljak.
M olim vas. Saudijac je plakao.
Lez i.
Saudijac lee na stomak i stavi ruke na glavu. Vels je ustao i
krenuo prema njemu. Prst ga je svrbeo na obarau. I ovaj zasluuje
da umre. Podigao je makarov i naciljao.
Nemoj, pomisli. Zadri makar malo ljudskosti. Ve je
hladnokrvno ubijao ljude. Ali nikad ovako. Nikad kad su se ve
predali. Spustio je pitolj i vrat io se s ivice provalije.
uo je Ekslijevu kako tiho jei u hodniku, a komije su se
uznemirile. Vreme je za pokret. Uzeo je lisice i vezao Saudijca za
elini radijat or u uglu sobe.

***
Prekoraio je tela i izaao u hodnik. Oseao se kao da se vratio iz
mrtvih. Ekslijeva je leala bleda i tiha, zatvorenih oiju, leva
nogavica pantalona bila joj je tamna od krvi. Vels je pocepao
koulju i napravio priruni podvez oko noge da bi zaustavio
krvarenje. Zat rept ala je i otvorila oi.
Denifer. Deni. Tiho je stenjala. Nagnuo se da je zagrli.
Bila je hladna. Bie ti dobro. Nadao se da je u pravu. Kaalj ga
presee i on se okrenu. M ada ju je zasigurno ve zarazio,
zahvaljujui poljupcu u Kenilvort u. Usp eli smo, Deni.
Samo ti me zove Deni proap ut ala je. Zato?
Ne poznaju te kao ja. Pomazio ju je po kosi. M oram da
idem.
Hadri?
Obeaj mi da e izdr at i.
Slabano je klimnula glavom.
Obeaj kaz ao je.
Obeavam. Poljubio ju je u obraz dok je zat varala oi.
***
Proverio je arer Gazijevog pitolja da vidi koliko metaka je
preostalo. est. Trebalo bi da bude dovoljno. Treba da ubije samo
jednog oveka. Vratio je okvir i stavio pitolj u jaknu. Ako kae
komijama za kugu, uspaniie se. Ima dovoljno vremena da prime

antibiotike. Pozvae policiju iz kola. Ve je kroza zidove zgrade

uo sirene u daljini. Potrao je niza stepenice onoliko brzo koliko
su mu zara ena plua doz voljavala.

18.
Ulica je bila pusta, zora je tek poela da rudi. Sirene su bile
udaljene najmanje kilometar; u ovom asu je ak i njujorka policija
sa svojih trideset pet hiljada policajaca bila nedovoljna. Vels
zadrht a od none hladnoe i krenu prema renderu.
U kamionetu je drhtavom rukom izvadio iz torbe istu koulju i
pribor za prvu pomo. Svukao je majicu preko glave. Zatim je
pronaao boicu s antibiotikom ciprofloksacinom i ubacio est
belih pilula u usta. Progutao ih je nasuvo i seo uspravno.
Ciprofloksacin je moan antibiotik irokog spektra; Vels nije bio
siguran deluje li protiv kuge, ali se nadao da je kupio sebi nekoliko
sat i. Ipak, uskoro e morat i u bolnicu.
Setio se kviza Prava cena koji je gledao kao dete, u kojem je
Bob Barker govorio uesnicima da moraju da pogode cenu nagrade
to priblinije, bez precenjivanja. Najblii pravoj ceni, bez
precenjivanja, dobija nagradu, uvek je govorio Barker. Vels je
pretpostavljao da sad igra istu igru s kugom. to blie, ali bez
precenjivanja.
Stavio je klju u kontakt-bravu i motor je oiveo. Izaao je na
ulicu. Skrenuo je desno kod prvog semafora na jug zatim
ponovo desno. Na zapad. Prema M enhetnu. Bio je siguran da e
Hadri odmah aktivirati prljavu bombu zvanu ua, ta god da je to
bilo, im sazna ta se dogodilo s njegovim ljudima. A to e biti
uskoro. M ediji e nairoko izvetavat i o krvop roliu u stanu 3c.

***
Vels je preao preko mosta Vilis i uao u M enhetn dok mu se
sunce dizalo iza lea. Vreme je da pozove konjicu. Uzeo je mobilni
i poz vao policiju. Telefon je zap itao. Praz na bat erija.
Hitna slu ba, izvolit e.
Prijavljujem pucnjavu u Sto et rdeset estoj ulici u Bronksu.
uo je dispeerku kako prebacuje vezu. Da, gospodine.
Policija je na licu mesta.
Pobrinit e se da imaju zatitnu opremu. Stan je zara en kugom.
Kugom?
Da.
Gospodine, jeste li sigurni...
Jesam. Vels prekide vez u.
Nije znao kako da stupi u vezi sa aferom ili Datom, ali nije
zaboravio broj za hitne sluajeve u Lengliju, gde uvek neko deura.
Poz vao ga je. Neki mukarac javio se posle prvog zvona.
De urni. udna tradicija koja postoji od nastanka Agencije.
Ovde Don Vels.
Kako mogu da vam pomognem, gospodine Velse?
M oram da razgovaram s Vinijem Datom. Telefon je ponovo
zap itao.
Ovde nema nikog s tim imenom mirno je rekao ovek.
Jeste li sigurni da ste okrenuli pravi broj?
Vels u besu udari volan. Naravno da taj tip nije mogao samo da

mu prebaci vezu. Verovatno nikad ranije nije uo Velsovo ime. A

Vels vie nije imao ifre za hitne sluajeve koje agenti koriste da
pot vrde ident it et.
Gadno se nakaljao i pljunuo veliku grudvu lajma na suvozako
sedite. M akar je jo uvek bio siv. Ako pone da iskaljava krv, ak
ni ant ibiot ik mu nee pomoi.
Halo? Halo? ovek je prekinuo vezu. Vels je ponovo
poz vao.
De urni.
M olim vas. Dajt e mi Dat a. Ili Elisa afera.
ovek je oklevao. Datovo ime je bilo javno poznato, ali
aferovo nije. Hoet e li mi ponovit i svoje ime?
Don Vels. Ja sam agent. M oj kod je Red soks.
Izvinite, gospodine Vels. Nema naina da proverim va kod.
Koji god da je. Ako imat e neto drugo da mi ka et e, samo izvolit e.
Sluajt e, ne znam nove kodove, ali vas molim da mi verujet e.
Gospodine Vels, neko e vas pozvati. M oemo li da vas
naemo na ovom broju?
Ne. Bat erija je skoro praz na.
Gospodine Vels...
Ka it e im da pokrenu pot ragu za uom.
Kakvim uom?
To je prljava bomba kazao je Vels. Osetio je nesvesticu i
slabost. Antibiotik i kuga su ratovali u njemu, a kuga se odupirala.
U najmanju ruku. Znam da ovo zvui besmisleno, ali to je sve to
znam. ua. A u M ontrealu ivi ovek po imenu Tarik koji je

zara en plunom kugom, on je naunik...

Hvala vam, gospodine Vels. Neko e vas poz vat i.
kljoc. Vels je video da se baterija telefona ispraznila. ak i da
taj tip prenese poruku, Agencija ne mo e da stup i u kont akt s njim.
Neko vreme je prep uten sebi.
***
Hadri je na putu do kue zastao da pojede odrezak s jajima u
nekom non-stop restoranu na Aveniji Vebster. Bio je gladan kao
vuk. Jedva da je mogao da ieka da njegovi ljudi zaponu
put ovanja ovog jut ra. Nita vie ne mo e da zaustavi njegov plan.
Tek to se parkirao u Gazijevu garau kad je uo prve vesti na
radiju. Prekidamo program zbog najnovijih vesti na 1010 WINS-u.
Dogodila se pucnjava u jednoj stambenoj zgradi u Sto etrdeset
estoj ulici u Junom Bronksu. Policija je blokirala etvrt, a susedi
kau da su najmanje dva oveka izneta na nosilima. Ostanite uz
nas. Emit ovaemo najnovije vesti kako ih budemo dobijali.
Hadri je odmahnuo glavom, prvo polako, a zatim sve bre, sve
dok mu se nije zamaglilo pred oima i morao je da prestane. Ne
tiho je rekao. Ne. Ostao je da sedi u linkolnu i duboko je disao,
pokuavajui da se smiri. Kako je mogao da bude tako glup? ta li
je taj Amerikanac uradio?
M orao je da pomisli na najgore, da je Vels poubijao njegove
ljude i pozvao policiju. Posle toliko godina Vels ga je prevario,
unitio mu trud. Kuga sad nee napustiti stan. Hadri je prokleo

sebe zbog nadobudnosti. A Don Vels, taj la ljivi nevernik. Alah e

ga sigurno poslati u najvrelije paklene vatre, a Hadri zasluuje da
mu se tamo pridru i zbog prop utene prilike.
Nije u pitanju bila samo kuga, pomislio je. ua je bio
registrovan na Gazijevo ime. Policija e ga lako pronai im
identifikuje Gazija. Bomba mora da eksplodira ovog jutra, pre nego
to policija sve povee. Pogledao je u digitalni sat u linkolnu: 6.29.
Hadri nije, sve do sada, planirao da pogine u napadu; nameravao je
da ostavi uu u garai pored mete i bude u M eksiku u vreme kad
bomba eksplodira. Ali sad nije smeo da rizikuje. M orae sam da
aktivira bombu. eludac ga je zaboleo na tu pomisao. Odagnao je
strah. Obeao je raj svojim dihadistima; sad e i sam saznati da li
ga Alah oekuje. I Hadri je, s tim na umu, izaao iz kola.
***
Velsovu poruku su u Lengliju preneli Dou Svajgertu, nonom
efu deurne slube. Upozorenje ga je zabrinulo; osoba koja je
pozvala znala je agencijske procedure, ali ne i trenutne ifre. A
informacija koju im je dojavio nije imala smisla, pomisli Svajgert.
Dnevna zapovest koja je navodila najvee trenutne pretnje nije
pominjala nikakvog uu.
Ponovo je proitao poruku i uzdahnuo. Deurna sluba dobija
ovakve pozive nekoliko puta godinje od ludaka koji su nekako
doli do njenog broja telefona. Uitao je Agencijin poverljiv imenik
nivoa III i potraio Velsovo ime. Nije ga pronaao, ali znao je da

odsustvo sa spiska ne mora nita da znai. Imenici se nisu

zavravali s nivoom III.
Pogledao je na sat: 6.32. Za tri godine je probudio Data samo
dvaput: jednom kad je Faruk priznao Solu za prljavu bombu i
drugi put kad je neki agent poginuo u sumnjivoj saobraajnoj
nesrei u Pekingu posle sastanka s krticom na visokom poloaju u
kineskoj vladi. Svajgert nije planirao da zove Data ili afera osim
ako ne saz na jo neto.
***
Hadri se probijao kroz Bronks auto-putem M ajor Digan. Guva se
ve stvarala, svuda su bili dostavni kamioni puni povra, ogromni
Mekdonaldsov i leperi s ogromnim slikama big mekova na
stranicama. Hadri je vozio polako. Nameravao je da stigne do mete
u osam sati. eleo je da je mogao due da eka, da bude siguran da
e zgrade u centru biti pune ljudi, ali nije imao izbora. Oholost ga je
ve kotala previe. Bolje je da udari ranije nego da ga uhvate i da
prop usti priliku.
***
U 7.03 Vels je parkirao render na taksi stanici u etrdeset
etvrtoj ulici u M enhetnu, nedaleko od Jedanaeste avenije.
Ignorisao je sirene taksista dok je prao ruke i lice poslednjim
zalihama vode koju je sino kupio. Bio je bolestan i slab, a kaalj je

uestao. Uskoro e mu biti potrebni intravenozni antibiotici,

mnogo snaniji od ciprofloksacina, ukoliko eli da ima ikakvu
priliku da pre ivi.
Nagrada moe da bude tvoja promrmljao je sebi u bradu.
Pitao se hoe li ikad vie videti Evana. Verovatno ne. Ali i mnogi
drugi oevi i majke nee videti svoju decu ako danas ne uspe da
pronae Hadrija. uvaj ga, Gospode promrmlja. ta god da se
dogodi danas, uvaj ga, molim te. Nije mu bilo vano da li se moli
muslimanskom ili hrianskom bogu, a pretpostavljao je da ni
Bogu nije va no.
Nabio je kaket na elo, zatakao Gazijev pitolj za pojas i
prekrio ga kouljom. Izaao je iz kamioneta, trepui na mutnom
jutarnjem svetlu. Naslonio se na kamionet, nesiguran kuda da
krene. uo je na radiju o pucnjavi u stanu 3c, ali zasad nije bilo
znakova policijske blokade, nije bilo barikada na ulicama niti
zavijanja sirena. Oigledno je da je Ekslijeva jo uvek u nesvesti, a
niko nije povezao njegov poziv Lengliju s krvoproliem u stanu.
Agencija i njujorka policija e ubrzo povezati stvari, bio je
uveren. Verovatno u narednih nekoliko sati. Ali nekoliko sati
mo da nee bit i dovoljno.
Pitao se da li da ode u najbliu policijsku stanicu, da objasni ko
je, da ih zamoli da raspiu poternicu za Hadrijem. Ali policajci
nee raspisati poternicu odmah, ne na osnovu rei nekog
raupanog tipa s ulice koji je rekao da je agent CIA i priao im o
kugi i prljavoj bombi. Njegovo pojavljivanje bi ak moglo da uspori
proces raspisivanja poternice. Posebno to bi policajci

prevashodno bili zainteresovani za njega kao osobu koja je pucala u

onom stanu. Ne. Kad policija izda poternicu za njim ili Hadrijem,
predae se i primiti potrebne antibiotike. Dotad e ostati na
ulicama i pokuat i da pronae uu, ta god da je u pit anju.
Ali kuda da krene? Ujedinjene nacije i Njujorka berza su suvie
dobro uvane. Empajer stejt bilding? Sedite Sitigrupa? Sedite
Vornera? Grand central? Zatim se Vels setio ta mu je Hadri
rekao kad su se sastali u Atlanti, u parku Pijedmont. Zar ne misli
da je uzbudljiv? Tajms skver? Tajms skver je bio jedino mesto
koje je Hadri pomenuo. To je najpoznatija adresa na svetu. I
mnogo lake dostupna od ostalih. To je mesto napada. Naravno,
moda grei. Hadri moda mrzi Empajer stejt bilding iz razloga
koji Velsu nisu poznati. A Vels ak ne moe da bude siguran da e
prepoznati uu kad ga bude video. Ali nije imao drugog izbora.
M ogao je da ode na Tajms skver. Ili da se preda.
Tajms skver glasno je rekao. etiri ulice na istok. Okrenuo se
i poao prema izlaz eem suncu.
***
Policajcima u Sto etrdeset estoj ulici nije bilo potrebno mnogo
vremena da bi shvatili kako je masakr u stanu 3c mnogo vie od
sukoba narko-bandi. Policija je odmah poslala antiteroristike
odrede da preeljaju zgradu. Obavestili su i Nadzorni centar FBIja u Njujorku i zatraili informacije o ljudima u stanu. FBI je javio
da se nijedan od njih ne pojavljuje na glavnim spiskovima terorista,

ali da to ne mora nita da znai. Detektivi su udeli da ispitaju

enu koju su pronali u hodniku. Naalost, bila je u operacionoj
sali. U meuvremenu, ovek koga su pronali vezanog za radijator
odbio je da govori.
Velsovo upozorenje o kugi preneto je komandnom centru u
policijskoj upravnoj zgradi na M enhetnu. Policajci na licu mesta
bili su upozoreni, a jedinica za bioloku opasnost poslata je u
zgradu da izmeri kontaminaciju, to je uobiajena praksa kad se
primi upozorenje u vezi s biolokim terorizmom. Ipak, policajci u
stanu nisu paniili; la ne dojave bile su este u Njujorku.
Jedinica za bioloku opasnost bila je jedna od samo est civilnih
jedinica u SAD opremljenih eksperimentalnim ureajima za
merenje lanane reakcije polimeraze, sposobnim da otkriju kugu.
Testiranje je trajalo oko sat vremena.
U 7.26 rez ult at i su pot vrdili prisustvo kuge.
***
Zvanina snena grudva poela je da se kotrlja. Stan 3c proglaen je
mestom mogueg teroristikog napada biolokim orujem. Zgrada
je stavljena u karantin, nikom nije dozvoljeno da ue ili izae.
Upozoreni su i doktori koji su operisali enu iz hodnika. Uzeta joj
je krv za analizu, kao i bezimenom koga su zarobili u stanu.
Policija
je
prosledila
obavetenje
FBI-ju,
Zdruenoj
antiteroristikoj grupi i Beloj kui. A Do Svajgert, deurni u
Lengliju, shvatio je da je bolje da pronae Vinija Data i kae mu da

se javljao ovek po imenu Don Vels.

Ubrzo je Zdruena antiteroristika grupa shvatila ta e se
uskoro dogoditi na ulicama Njujorka. U 7.41 svim policajcima i
agentima FBI-ja u Njujorku poslato je cirkularno obavetenje o
tome da postoje podaci o neposrednoj opasnosti od teroristikog
napada, verovatno atomskom, takozvanom prljavom bombom.
Taan nain dopremanja bombe bio je nepoznat, ali taksije,
kamione i teretna vozila kompanije Jelou trebalo je smatrati
posebno opasnim. Bomba je takoe bio nepoznat, mada se
verovalo da koristi ime Omar Hadri.
Posebno obavetenje poslato je o Donu Velsu, belom
Amerikancu, visokom sto osamdeset pet, tekom oko devedeset
kilograma, tamnih oiju i kose, oevicu estostrukog ubistva u
Bronksu tog jutra. U Lengliju, Agencija se trudila da pronae
Velsovu sliku koju bi poslala policiji i televizijskim stanicama.
Obavetenje je savetovalo policajcima da smatraju Velsa
naoru anim i opasnim, i upoz orilo ih da je mo da zara en kugom.
Predsednik SAD je odmah naredio poveanu gotovost vojnog
odbrambenog centra za bioloki rat i tajnih vojnih timova koji su
imali zadatak da se odupru nuklearnim napadima na teritoriji SAD.
Pres-sluba Bele kue pozvala je televizije i zamolila ih da u osam i
trideset obezbede termin za saoptenje od posebne vanosti za
naciju.
Postojala su samo tri problema u vez i s tim akt ivnostima.
Niko nije imao Hadrijevu sliku.
Niko nije znao ta je to ua.

A ionako su zakasnili.
***
Hadri je u 7.43 skrenuo u ui iz Central parka u Sedmu aveniju.
Saobraaj je mileo, ali ak ni najgora njujorka guva ne bi mogla da
ga sprei u ostvarenju cilja, pomislio je. Pogledao je kroz
etvrtasto vetrobransko staklo svog vozila afire koji su se laktali
na trot oarima, urili u kancelarije da bi nap unili dep ove.
Kad bi samo znali kakva ih sudbina eka, oganj i pepeo,
smrtonosan dim. Tad se ne bi toliko trudili da se obogate. Ali za
njih je prekasno. Pogledao je u sanduk, zatim u detonator, skriven
na podu, gde niko ne moe da ga vidi. Ti ljudi e morati da se
nadaju Alahovoj milosti, pomislio je. Pritisnu gas. ua krenu
nap red.
***
Vels se naslonio na zapadni zid kioska za prodaju pozorinih
ulaznica, na peakom ostrvu na severnom rubu Tajms skvera, u
etrdeset sedmoj ulici, izmeu Sedme avenije i Brodveja. Posle
podne su u kiosku turistima prodavane ulaznice s popustom za
brodvejske predstave, ali ujutro je bio zatvoren, jedino prazno
mesto u vrtlogu koji se protezao od etrdeset sedme do etrdeset
druge. Umesto da se probija kroz masu, Vels je odluio da uva
snagu i eka kod kioska, gde je mogao da vidi vozila koja idu na jug

prema trgu na raskru Brodveja i Sedme avenije.

Znao je da nee jo dugo moi da ostane ovde, i to ne samo zbog
kuge. U poslednjih pet minuta policijske sirene zavijale su na
istoku, severu, jugu, posvuda. Gledao je kako su dva policajca
izvukla pitolje i naredila vozau nekog taksija parkiranog na
kolovozu, pored sedita Morgan Stenlija na uglu etrdeset sedme i
Brodveja, da izae iz kola. Proulo se. Uskoro e zaboraviti na
njega. Ali ne jo. Zadrht ao je i okrenuo se prema Sedmoj aveniji.
Nekako je znao da je Hadri blizu. ua. To mora da je neko
vozilo, mislio je. Taksi bi se uklapao, ali to je suvie oigledno.
Hadri je bio toliko zadovoljan kad je to pomenuo u onom stanu.
Nije taksi. A nije ni kamion. Kamion je preveliki, teko ga je
sakriti. ua mora da bude neto drugo, neto to je dovoljno
veliko da prevez e poveliku bombu bez privlaenja pa nje. Ali ta?
Policijski auto skrenuo je u etrdeset sedmu i zaustavio se
ispred njega. Policajci su ga radoznalo gledali. Voza je otvorio
proz or.
Je l ti dobro, dru e? Izgleda bolesno.
Dobro sam kaz ao je Vels. Trudio se da ne kalje.
***
Pedeset a ulica... et rdeset devet a... et rdeset osma...
Drei obe ruke na volanu, Hadri je pokuao da obuzda
adrenalin dok je ua iao na sever. Saobraaj je bio toliko gust da
su ljudi na trotoarima ili brzo koliko i vozila, ali to sad nije bilo

vano. Nita ne moe da ga zaustavi. Ruke su mu se tresle, ali ne

od straha. Trebalo bi da bude uplaen, znao je to, ali oseao je
samo uzbuenje. Svet e dugo pamt it i ovaj dan.
***
Saobraaj se zaustavio na uglu Pedeset sedme ulice i Sedme
avenije. Tri crna linkoln taun kara, dostavno vozilo UPS-a, rend
rover, stara folksvagen deta i mali kolski autobus deca u
M ontani zvala su ga kratki autobus. U autobusu je bio samo
voz a, ali bio je sputen kao da voz i neki te ak teret.
Vels je pogledao i odmah je znao. Hadri. Ironiar. Naravno.
Niko ne obraa pa nju na kolski autobus.
ua je bio drugi na semaforu, na zapadnoj strani Sedme avenije,
iza nekog linkolna. M oda dvadesetak metara dalje. Tri sekunde
ako potri. Deset ako hoda. Vels natue kaket na elo i krenu na
istok, prema Sedmoj aveniji. Hadri je bio delimino u pravu,
pomisli; ponovo su se sreli, ali ne u raju. Na Tajms skveru.
Hej, drue rekao je policajac. Vels je nastavio da hoda,
proao je iza policijskog automobila i kroz povorku taksija koja se
polako kret ala et rdeset sedmom.
Petnaest metara. Nakaljao se, gadan kaalj protresao mu je
plua i nije eleo da ga prikriva. Ako ne stigne do autobusa, ljudi
oko njega imae vee probleme od kuge.
Hej. Tebi govorim. Policajac jo uvek nije vikao. Vels je
stigao do severne strane etrdeset sedme i skrenuo udesno,

probijajui se kroz masu ljudi u odelima koji su ili na zapad,

prema seditu Morgan Stenlija. Deset metara. Nije dovoljno blizu,
jo ne. Hadri sigurno dri detonator u krilu. Izvadio je pitolj iz
pojasa i dr ao ga isp od jakne.
Osvrnuo se i video kako policajci izlaze iz automobila. Poeo je
da tri prema autobusu.
Sedam metara. Stani! uo je policajce kako viu, ali nadjaala
ih je preglasna sirena UPS-ovog kamiona. Sad je video Hadrija za
volanom praznog autobusa, kako sedi uspravno, uzdignute glave,
kao da ve vidi raj.
Tri met ra.
***
Samo nekoliko sekundi, pomisli Hadri. Upalie se zeleno, vozie
dva bloka, a na sreditu trga, kod etrdeset pete ulice... sve e biti
gotovo. Nekoliko sekundi. Dva bloka. Detonator je jo uvek na
podu. Nije dozvolio sebi da ga dodirne kako ne bi pao u iskuenje
da akt ivira bombu ranije. eleo je da ovo bude savreno.
A onda je video oveka u crvenom kaketu sa znakom Red
soksa kako tri prema autobusu s pitoljem u ruci.
Hadri zaurla u naletu istog ivotinjskog gneva. Posegnuo je za
detonatorom... Velsov prvi hitac pogodi ga u grudi i odbaci ga
prema prozoru. Hadri nije osetio bol, samo ogroman gnev. Nee
dozvoliti da mu afiri oduzmu ovo. Posegnuo je za detonatorom
koji je bio veoma blizu. Ali Vels je napredovao, pucao, i dok je

otvarao vrata autobusa i uskakao unutra, Hadri je znao da je

omanuo.
Vels se nadne nad Hadrija, duvao je vreo, bolestan, prljav dah
Hadriju u lice, i Hadri je znao. Vels je aneo smrti. Trudio se da
ostane ljut, ali crni vetar ga je odneo i zatvorio je oi. M laz krvi
iscurio mu je iz usta. Poslednji bolan dah protrese mu plua. Umro
je.
***
Vels je osetio udar metka i pre nego to ga je uo. M iii na leima
kao da su mu se rasprsli. Zgrio se i pao unapred. Na Hadrija.
Policajci. Rade svoj posao. Sreuju negativca. Tako su mislili. Ne.
M ora da preivi. Nije dovde doao da bi umro. I on je uradio svoj
posao. Sve te godine u divljini. Pokuao je da podigne ruke, ali nije
usp eo.
Oseao je krv, svoju vrelu prljavu krv, kako mu polako tee niz
lea. Dok je zatvarao oi i svet se zacrnjivao, mislio je na
Ekslijevu.

Epilog
Ekslijeva se probudila. Levo koleno joj je gorelo kao da joj je ajkula
odgrizla pola noge. Ali kad je otvorila oi, videla je svoje stopalo u
vazduhu. Noga joj je bila u drau. Bolniki krevet. Pored nje su
stajale dve ene, jedna u belom lekarskom mantilu, druga u
bolniarskoj uniformi. Hirurke maske skrivale su im usta.
Kad joj se vrat ila svest, bol u noz i pret vorio se u agoniju. Vat ra u
njoj neprestano je gorela, svaki nerv u kolenu slao je zasebnu
poruku bola u moz ak. Boli procedila je.
Pored noge, i ostatak tela ju je silno boleo. I mada se tek
probudila, oseala je neopisiv umor, kao da je danima trala.
Stisnula je pesnice od bola i bolniarka je pogladi po ruci, paljivo
izbegavajui infuz iju koja joj je bila zabodena u lakat.
Dokt orka prie. Upucani ste rekla je. Seat e li se?
Seala se. U hodniku.
Hoet e li malo leda?
Klimnula je glavom. ak je i govorenje predstavljalo ogroman
napor; usta su joj bila suva kao barut. Bolniarka joj je rukom u
rukavici ubacila komad leda u usta. Ekslijeva ga je sisala, hladni
komadi raja. Poela je da se prisea sati provedenih u kombiju,
Velsa koji izvikuje njeno ime...
ta se dogodilo? Panika se uvukla u nju, zamenila bol. Vels.
Gde je? Poslednje ega se sea jeste da se nadneo nad nju u
prljavom ut om hodniku.

 Kako se zovet e? pit ala je dokt orka.

Den. Eksli.
Doktorka klimnu glavom. Ja sam doktorka Tompson. Duli.
Imam dobre vesti za vas, gospoo Eksli. Deca su vam ovde.
Gde ovde? Ponovo je je obliz ala suve usne.
Na infektivnom odeljenju u Belv juu. Njujork. Ovde ste ve
esnaest sati. Ali elimo da se uverimo da niste zarazni pre nego
to uvedemo Dejvida i Desiku.
Kad je doktorka drugi put pomenula njenu decu, Ekslijeva je
osetila kako je obuzima udna seta. Ne bi trebalo da je vide
ovakvu. Umalo nije umrla, ostavila ih. Predugo nije bila s njima.
Lekovi, bol i stid spojili su se u njenom umu i osetila je kako joj
vrele suze teku niz obraze. Doktorka je Ekslijeva joj je ve
zaboravila ime skinula rukavice i stavila hladnu ruku na njeno
elo.
Nema razloga za zabrinutost kazala je. Bili ste zaraeni
nekom gadnom boleu, ali izgleda da smo vas izleili na vreme.
Verovatno mo et e da ih vidit e sut ra.
Ekslijeva ponovo pomisli na Velsa. A gde je Don?
Dokt orka pogleda bolniarku. I on je ovde. Veoma je bolestan.
Veoma bolestan. Ekslijeva za muri.
Znam da vas mnogo boli kazala je doktorka. M oramo
dobro da odmerimo dozu lekova koje vam dajemo, ali ako vas
previe boli, recite. Kad vam bude bolje, eka vas mnogo ljudi koji
ele da razgovaraju s vama. Da vam zahvale. U meuvremenu,
pokuajt e da spavat e. M olim vas.

***
Naredni dan proao je u magnovenju, Ekslijeva se povremeno
budila dok su joj sestre prilagoavale doze lekova. Doktori su joj
nakratko doveli decu i majku, a njena radost kad ih je videla
nadjaala je stid. Ipak, bilo joj je drago kad su otili. Na licima im je
videla da su bili zaprepaeni njenim stanjem. Iscrpli su je
pokuaji da se smei pred njima. Izgubila je svest gotovo im su se
vrat a zat vorila za njima.
Kad se ponovo probudila, afer je uao pored krevet a.
Elise zakretala je. Prvi put je osetila kako joj se vraa snaga,
mada joj je koleno gorelo kao da e se rasp rsnut i.
Denifer. Prvi put kao da je ostao bez rei. Krio je ake i
skakut ao po sobi na tankim nogama.
ta se tamo dogodilo? pit ala je. Nee da mi ka u.
Bilo je nat egnut o, ali usp ela si, Denifer kaz ao je. Ti i Vels.
ta su mislili kad su rekli da sam mo da zara ena?
Verovatno ne bi trebalo da ti to govorim, ali Vels te je zarazio
kugom.
Kuga. Sve ju je zabolelo od te rei. afer joj je protrljao rame.
Sve je u redu. M islimo da smo pronali svakog ko je bio izloen,
ovde i u Kanadi.
Kanada? Ekslijeva je odluila da nita ne pit a.
M oram da ga vidim, Elise.
U loem je stanju kazao je afer. Bio je izloen due od

tebe, i upucan je u lea.

Hadri?
Ne. Policija. udan smeak pojavi se na aferovom licu.
Stvari su se na kraju zakomplikovale, ali sve je ispalo kako treba.
Na momak je junak, a i ti si. Predsednik dolazi ovamo sledee
nedelje. U meuvremenu Dato sve zasluge pripisuje sebi, a ja mu
doz voljavam.
Pomen Datovog imena razbesneo je Ekslijevu, ali to oseanje je
ubrzo nestalo. Bila je preumorna. afer kao da joj je itao misli.
tedi snagu, Denifer. Da nije on, bio bi neko drugi.
Preivee. Zar ne, Elise? U magnovenju je zamiljala kako
rtvuje nogu da bi Vels preiveo. Ili obe noge. Sigurno. Kome su
pot rebne noge?
Neu da te laem. Kau da su anse pola-pola. Ali bolje mu je
nego jue.
***
Sutra ujutro oseala se snanijom i zamolila je da je odnesu do
njegovog kreveta. Odbili su, ali je insistirala. I tako su odgurali njen
krevet do neke sobe koju su uvala etiri njujorka policajca u
plavim sveanim uniformama i s belim rukavicama. Poasna stra a.
Vels je leao na boku, s dripom zabodenim u ruku, cevi s
kiseonikom virile su mu iz nosa, a kateter virio ispod arava u
visini struka. Bio je bled i ispijen, i disao je polako, ali neprekidno
pitanje monitora pulsa i oksimetra iznad glave ohrabrilo je

Ekslijevu.
Znam da ne izgleda sjajno, ali mnogo mu je bolje kazala je
doktorka Tompson. M umlao je pokuavajui neto da kae.
M islimo da bi danas mogao da doe svesti.
Vels se trgnuo i uzdahnuo.
M o et e li da me pribli it e? pit ala je Ekslijeva.
***
Vels je stajao ispred sjajnog belog solitera, najveeg kog je ikad
video. M ermerni zidovi izgledali su beskrajno. Oajniki je eleo da
ue tu, iako nije znao zato. Neto ga je vuklo, neto neodoljivo.
Uostalom, bio je preumoran da bi se odupirao. Potraio je ulaz, ali
zgrada nije imala ni vrata ni prozore, samo taster za zvono.
Pritisnuo ga je. Poelo je da piti i neki ovek u plavom sakou i s
hirurkom maskom stvorio se pred njim.
M olim te, ree Vels u sebi. I nekako je znao da ga je taj ovek
razumeo.
ovek je pokazao na Velsov pojas, gde je bilo zataknuto
desetak pitolja. M akarovi, etrdesetpetice, glokovi, ak i nekoliko
starih revolvera. Pitolji su se pretvarali jedan u drugi pred
Velsovim oima. Bili su ivi, shvatio je. Nikad ranije nije video
ive pitolje. A ipak ga to nije iznenadilo.
Skini ih, rekao mu je ovek.
Ne mogu, odgovorio je Vels. Pogledao je nadole. Isp od njega se
nalazila beskrajna provalija ispunjena ljudima, dizalicama i

bagerima koji grade neonski grad. Ne zna kako je ovde dole.

Skini ih, ponovio je ovek. M ermerni soliter iza njih izgubio je
sjaj i poeo da nestaje. Vels je oajniki posegnuo za ovekom u
sakou, ali on je podigao prst, samo jedan, i bol je preplavio Velsa,
irei se od lea preko ramena na celo telo.
Vels podie pogled. Soliter je gotovo nestao. Znao je da nikad
nee ui ako ne odbaci pitolje. Pokuao je da ih skine, ali nije
mogao; zakaili su se za njega kao pijavice.
Zgrada je nestala. ovek je odmahnuo glavom i ljutito mahnuo
rukom. A Vels je pao.
***
Sleteo je na lea, na tvrdu kamenitu zemlju. Neonski grad je
nestao, a nebo je bilo crno. Zatvorio je oi i video zvezde, ali kroz
maglu, kao svice. Gledao je sopstveni mozak kroz debelu zavesu.
Ponovo je osetio nalet bola u leima. Pogledao je u zvezde. Bile su
mutne, suvie mutne. To nisu bile zvezde kojih se seao iz
Avganistana.
Avganistan.
I kad je shvatio tu re, sve mu se vratilo, sve, odjednom, jasno i
opako kao bunovan san, osim to je bilo stvarno; seao se svega, a
bol od rane na leima pekao ga je kroz morfijum, ili fetanil, ili ta
god da su mu dali, i... otvorio je oi. I video nju.
- KRAJ -

Zahvalnost
Ne bih mogao da napiem ovu knjigu bez svog brata Dejvida, koji
mi je pomogao da smislim ideju o agentu CIA ubaenom u Al
Kaidu i naine da ispriam ovu priu. I on je pisac, ali kad sam ga
pitao smem li da pokuam da napiem ovu knjigu, podrao me je.
Zbog tog ohrabrenja i ideja koje mi je stalno davao ne mogu
dovoljno da mu zahvalim.
Zahvaljujem i:
Elen i Harviju, svojim rodit eljima,
M arku Tavaniju, uredniku koji stvarno ureuje,
Heder reder, koja je nekako ubedila Rendom haus da potpie
ugovor na osnovu tri glave i koncepta, dajui mi samopouzdanje (i
ugovornu obavezu) da zavrim knjigu, i M etjuu Snajderu, koji je
izveo slian trik s filmskim pravima,
Donat anu Karp u, koji je otkup io prava,
Pilar Kvin, Dirdri Silver, Endruu Rosu Sorkinu i Denifer
Vanderbes, koja mi je dala mudre i pa ljive krit ike prve verz ije,
Dorijan i Eriku Nerenbergu, koji su mi pokazali auto-put
Bjuford,
Daglasu Olivantu, Keli Pipin i drugim vojnicima i oficirima kojih
ima previe za nabrajanje, koji su mi ispriali svoje prie (i astili
me rukovima) u Bagdadu i Nadafu,

Zajnebu Obeidiju i svim drugim prevodiocima i vozaima u

bagdadskom predstavnitvu Tajmsa.
I, na kraju, svim ratnim izvetaima i fotografima koji
svakodnevno izlau ivot opasnosti. Radio sam s njima samo
nekoliko meseci, ali moje potovanje prema njima svakodnevno
raste.

1 Dugogodinji urednik vesti amerike televiz ijske kue NBC.

2 Pakistanska tajna sluba u svetu se obino naziva engl.
skraenicom ISI (the Inter-Serv ice inteligence).
3 Psalam 23. Citati iz Starog zavjeta dati su u prevodu ure
Daniia.
4 Engl.: Terrorist Threat Int egrat ion Cent er.
5 Engl.: Sawtooth zub testere.
6 Cit at i iz Kurana dat i su u prevodu Besima Korkut a.
7 Nevernik, nemusliman.
8 ANFO engl. skr. od ammonium nitrate/fuel oil (amonijumnitrat/lo-ulje), meunarodni naziv za vrstu eksploziva
nap ravljenog od tih sastojaka.
9 p.: kurva.
10 p. pederina.
11 Oruje za masovno unitenje.
12 Srednjovekovni kartografi tim izrazom obeleavali su
neist ra ena podruja.
13 Auto-put koji razdvaja crnaki, sirotinjski centar Detroita od
belakih predgraa.
14 Raj u islamu.
15 Nuclear Emergency Search Team.
16 Politika amerike vojske u vezi s homoseksualnou u njenim
redovima.
17 Fr.: Dobar dan, strie.
18 Engl.: avo je doao u Dordiju.
19 Stihovi iz pesme Devils & Dust.