Din Kalogridis-ena jednog bordije

Zahvalnica
Ovaj roman bavi se pokuajem jedne ene da se nametne kao glavni junak. Junaci su retki, ali sam imala
sree da naletim na nekoliko u ivotu i ovde bih volela da spomenem neke od njih.
Kao prvo, veoma mnogo dugujem Dejn Donson - njenom istananom i neizmernom talentu za posao
urednika, velikom strpljenju koje je pokazala i zbog toga to je odbijala da prihvati od mene bilo ta manje
od najboljeg to mogu. Ove knjige jednostavno ne bi bilo bez njenih nadahnutih komentara i predloga.
Moram da se zahvalim i njenoj saradnici u Harper Colinsu, U.K., Emi Kud, na njenim mudrim sugestijama.
Obe su, i to u velikoj meri, poboljale ovaj roman.
Takoe elim da se zahvalim jo jednom junaku, mom agentu u Americi, Raselu Gejlenu, na svetakoj
trpeljivosti, postojanoj podrci i tome to mi je stalno bio uporite. Volela bih da se zahvalim i svom agentu
za inostranstvo, Deniju Beroru, na neuporedivoj upornosti koju je pokazao kao moj advokat. Oba ova
gospodina su briljantni pregovarai. Imam sree to su na mojoj strani.
A sada, najvei junak: moj mu Dord. Dord je dobro raspoloen izdrao ono to bi retko koji partner
mogao - pomagao je izuzetno ekscentrinom romanopiscu da sredi svoj obimni rukopis. Sjajno je uoavao
logike greke i izraze koji su se ponavljali i i ponudio mi je nebrojeno ideja (koje sam s radou prisvojila)
pomou kojih su dosadne scene u ovom romanu oivele. (Njegovi predloi za opis prve brane noi Sane i
ofrea pomogli su da ovaj susret bude mnogo uzbudljiviji.) Piem neto vie od dvadeset godina i Dord
je nebrojeno puta bio ukljuen u svaku fazu rada na knjizi. Duo, od srca ti se zahvaljujem, iako znam da to

ne moe mnogo da ti olaka muke.

Za Dejn Donson, zbog prilike koju mi je pruila
Alfonso the Magnanimous
(1394-1458) m Donna Margarita de Ixar
Fernando (Ferrante) I of Naples
(1431-1494)
m (1) Isabel de Claremont m (2) Juana of Aragon
Kua Aragona
1
1 (1) Leonora i (1) Federico IV
1 (1) Giovanni 1 (1)
(1) Alfonso II (1448- (1450-1493)
(1451-1504) m
(1456-1485) Francesco
1495) (1) m
Anna of Savoy
(1461-1486)
Hippolyta Sforza
(1455-1480)
i Carlotta of Aragon

1 (I) Beatriz
(1457-1508)

1
Giovanna
(1478-1518)
1486)
4445 I4e4i (2) by
Trusia Gazzela
(1) Ferrante II
(Ferradino) (1469-1496) m Giovanna
(1) Isabella (1470-152.4)
(1) Piero
(I47Z-I49I)
(2) Sancha of Aragon
(1478-1506) m Jofre Borgia
(2) Alfonso of Aragon
(1481-1500) m Lucrezia Borgia
I
Rodrigo of Aragon (1499-1512.)
Alonso dc Borja POPE CALUXTUS II!
(1378-1458)
Pedro Luis (died 1485)
Domingo de Borja
(1340-1418) m Francina (Marti?)
Isabella de Borgia
(1400-1461)
m Jofrc Lanzol
(1400-1457)
Rodrigo Borgia
(1431-1503)
POPE ALEXANDER VI by (1) unknown women -by (2! Vanozza Catanei (1441-1518)
I
Kua Bordija
(1) Pedro Luis
(1) Isabella
(1) Girolama (1) Rodrigo
First Duke of Gandia (I467>-IJ4I) (I49?-14*J) (born 1503)
(2) Cesare Borgia
(2)Juar i Borgia
(1475-1507) m
Charlotte d'Albrct (477-1497) m Maria Enrique?.

Louise

I Juan

Isab

ella

(2) Lu,
:rezia
1 (2) Jofre
(1480-1519) m (1) Giovanni (1481-1517) (1)
Sforza
tn
Sancha of Aragon
m (2) Alfonso of Aragon
m (3) Alfonso d'Este

1 (2)
(2) Carlo
(1480-

(?)

(1494-1543) (1498-

-1557)

1
1 (3)
Ippolito
(3) Leonora
(1509-1571)
(15151575)

I (illeg.) Giovanni
(3) Francesco
INFANS
1 (2) Rodrigo of
1 (3) Ercole
(3) (1516-1578)
ROMANUS
isceglie (1499-1511) (1508-1559)
(died
(1498-1548?)
''-'jTrevignano
sTv^1' o< ra ws
^\ -' BolR"a |RavennaSllx\Sj ^H~i *~VRQMAGNA
s-i
r*: . . V- - .;
*
FI.ORE.Mclf^X
. Fl.ORENCEf
X
VsiSAA PAPA
-^
PROLOG
Zove se kanterela: otrovni prah koji je toliko smrtonosan da moe ubiti oveka samo ga poprskavi. Pae
u roku od nekoliko dana. Posle-dice su strane. Pone da ga boli glava kao da je stee mengelama. Vid mu
se pomuti, a telo mu drma groznica. Iz utrobe rtve pone da tee krv i ima strane greve i jaue od
bolova.
Pria se da samo Bordije znaju njenu tajnu: kako da je naprave, uvaju, daju je pri tom joj prikrivi ukus.
Rodrigo Bordija, ili je bolje da kaem, Njegova svetost Aleksandar VI, saznao je tu tajnu od svoje omiljene ljubavnice, plamenokose Vanoce Katanei, dok je jo bio kardinal. Rodrigov stariji brat, Pedro Luis,
sigurno bi bio izabran za papu... da nije na tajanstven nain i u pravo vreme dobio kanterelu.
Poto su bili velikoduni roditelji, Rodrigo i Vanoca dali su recept svojim naslednicima - posebno svojoj
keri ljupkog lica, Lukreciji. Ko je bolje mogao da uspava oprez i pretvori ga u bezbrinost nego ona, uz
smerni osmeh i neni glas? Ko je bolje mogao da ubije i izda nego ona koja je pozdravljana kao najvee
nevinace Rima?
Groznica Bordija" desetkovala je Rim kao kuga, proredivi spisak" visokih crkvenih velikodostojnika,
dok svaki kardinal sa zemljom i neto bogatstva nije poeo da ivi u strahu. Na kraju krajeva, kad kardinal
umre njegovo bogatstvo odmah pripadne crkvi.
A potrebno je veliko bogatstvo da bi se osigurala sredstva za rat. Puno novca da bi se okupila vojska,
dovoljno velika da osvoji svaki grad--dravu u celoj Italiji i da bi se neko proglasio vladarem ne samo duhovnih, ve i svetovnih stvari. Sadanji papa i njegov vanbrani sin, ezare, ele vie od raja: hoe i
zemlju.
U meuvremenu, sedim u Katel Sant Anelo sa drugim enama. Sa prozora svoje sobe mogu da vidim
oblinji Vatikan, papske odaje i palatu Santa Marija gde sam nekad ivela sa svojim muem. Dozvoljeno
mi je da lutam okolo i prema meni se ponaaju uljudno, ali vie nisam na poloaju. Motre na mene,
zatvorenik sam. Proklinjem dan kada sam prvi put ula prezime Bordija. Molim se za dan kada u uti
zvona koja objavljuju starevu smrt.
v
Ali, tu je sloboda koju moram da osvojim. U ovom trenutku drim boicu naspram jakog rimskog sunca
koje dopire u odaje koje su mi velikoduno dali. Boica je od venecijanskog stakla, boje smaragda, ija se
poput dragulja: prah unutar nje mrke je plaviastosive boje i gust. Kanterelo, apuem. Divna, divna
kanterelo, spasi me...
Ja sam Sana od Aragona, vanbrana ki Alfonsa II, oveka koji je bio kralj Napulja jednu godinu i jedan
dan. Poput Bordija, moja porodica dola je na italijansko poluostrvo iz panije, i poput njih, govorim
panski kod kue, a italijanski u javnosti.
Najivlje seanje iz detinjstva nastalo je krajem moje jedanaeste godine ivota, devetnaestog septembra,
leta gospodnjeg 1488. Bio je Dan svetog enara, sveca zatitnika Napulja. Moj deda, kralj Ferante, odluio
je da ba tog dana proslavi tridesetu godinjicu svog stupanja na napolitanski tron.
Mi, lanovi kraljevske porodice, obino nismo prisustvovali dogaaju u enarovom Grand Duomu,
katedrali sagraenoj u njegovu ast. Vie smo voleli da proslavljamo ovaj dan u udobnosti crkve Santa
Barbara, u okviru velelepnih zidina kraljevske palate Katel Nuovo. Ali te godine, moj deda je smatrao da
je mudro da prisustvujemo javnoj ceremoniji zbog godinjice. Tako je naa velika svita krenula u Duomo, a
sa izvesne udaljenosti gledale su nas zie, tetke svetog enara, narikae obuene u crno koje su molile sveca

13
children
in
infancy
)

da zatiti i blagoslovi Napulj.

Napulju je bio potreban blagoslov. Bio je poprite mnogih ratova. Moja porodica iz aragonske loze osvojila
je grad u krvavoj bici pre samo etrdeset i est godina. Iako je moj deda na miran nain nasledio presto od
svog oca, asnog Alfonsa Velikodunog, Alfonso je nasilno preuzeo Napulj od Anujaca, pobornika
Francuza Sarla Anujskog. Kralj Alfonso bio je omiljen zato to je obnovio grad, izgradio velike palate i
trgove, ojaao zidine, napunio kraljevsku biblioteku. Mog oca su manje voleli. Njega je vie zanimalo da
vrsto dri mesno plemstvo ijim venama je tekla anujska krv. Proveo je godine vodei beznaajne ratove
protiv raznih barona i nikad nije verovao svom narodu. Za uzvrat, ni oni nisu njemu verovali.
Napulj je takoe pretrpeo nekoliko zemljotresa, ukljuujui i onaj 1343. kome je svedok bio pesnik
Petrarka, koji je razorio pola grada i potopio svaki brod u inae mirnoj luci. Bio je tu i Vezuv, koji je i dalje
bio sklon erupcijama.
Zbog svega toga doli smo tog dana da se pomolimo svetom enaru i da, uz malo sree, prisustvujemo
udu.
Povorka koja se kretala ka Duomu bila je velika. Mi, kraljevske ene i deca ili smo prvi. Straari obueni
u plavo-zlatnu odeu pratili su nas
12
ena jednog B o r d i j e
Din Kalogridis
13
do crkve dok smo prolazili pored neplemia u crnoj odei koji su se klanjali pred nama kao penica na
vetru. Feranteova kraljica, privlana Huana Aragonska, predvodila nas je, a za njom su ile moje tetke Beatriza i Leonora. Zatim je ila moja polusestra Izabela, koja tada nije bila udata i kojoj su dodelili da se brine
o meni i mom osmogodinjem bratu Alfonsu, kao i o Feranteovoj najmlaoj keri, mojoj tetki ovani, koja
je roena iste godine kao i ja.
Starije ene bile su obuene u tradicionalnu odeu napuljskih plem-kinja: crne haljine sa raskonim
suknjama, uskim ipkastim gornjim de-lom i rukavima koji su kod ramena bili uski, ali onda bi se
rascvetali tako da su kod zgloba ake bili irine crkvenog zvona i padali su daleko ispod bokova. Deci je
bilo dozvoljeno da nose odeu u bojama: ja sam nosila haljinu od svetlozelene svile sa gornjim delom od
brokata koji je bio- vrsto stegnut preko grudi koje nisam imala. Oko vrata su mi visili morski biseri i mali
zlatni krst. Na glavi sam imala tanki crni veo. Alfonso je nosio svetloplavu tuniku i pantalone od baruna.
Brat i ja ili smo drei se za ruke odmah iza moje polusestre, pazei da se ne sapletemo na njene raskone
suknje. Dala sam sve od sebe da izgledam ponosno i puna samopouzdanja, uprla sam oi u zadnji deo Izabeline haljine, dok je moj brat slobodno prelazio pogledom preko okupljene gomile. Dozvolila sam sebi da
jednom skrenem pogled ka velikim pukotinama u lunom prolazu izmeu dva velika mermerna stuba.
Iznad njega, polukruni portret svetog Dominika pukao je napola. Skele su stajale tano ispod njega,
predstavljajui poslednji trag popravki od zemljotresa koji je razorio Duomo dve godine pre nego to je
Ferante doao na vlast.
Bila sam razoarana time to sam preputena Izabelinoj, a ne majinoj brizi. Moj otac obino je pozivao
moju majku, madona Truziju Ga-zulo, zanosnu plavokosu plemkinju, na sve sveanosti. Posebno je uivao
u njenom drutvu. Verujem da otac nije bio sposoban da voli, ali je sigurno bio blizu ljubavi u nenom
naruju moje majke.
Meutim, kralj Ferante je smatrao da je neprilino da povede oevu ljubavnicu kao deo kraljevske svite u
crkvu. U istoj meri, deda je insistirao da moj brat Alfonso i ja poemo. Bili smo deca, nije nas trebalo
kriviti za nedolino poreklo. Na kraju krajeva, i sam Ferante bio je nezakonito dete.
Zato smo brat i ja bili podizani kao kraljevska deca, sa svim pravima i privilegij ama, u Katel Nuovu,
kraljevskom dvorcu. Moja majka je mogla da doe i ode kad bi moj otac to poeleo i esto je ostajala u
palati s njim. Jedino su nas suptilne opaske naih poluroaka i one otrije koje su stizale od naeg oca,
podseale na to da smo nia bia. Nisam se igrala sa zakonitom decom svog oca, zato to su bili nekoliko
godina stariji, niti sa mojom tetkom ovanom i stricem Karlom, koji su mi bili blii
po godinama. Umesto toga, moj mlai brat Alfonso i ja bili smo nerazdvojni drugovi. Iako se zvao isto kao
moj otac, bio je sasvim razliit od njega: plave* kovrdave kose, lepog lica, dobroudan, njegova otrournnost bila je zadivljujue osloboena lukavosti. Imao je svetloplave oi madone Truzije, dok sam ja
toliko liila na oca da bismo, da sam muko, izgledali kao blizanci iz dva razliita narataja.
Izabela nas je povela kroz prolaz ispred crkve koji je bio ograen konopcima. ak i nakon to smo se
smestili na nae mesto u Duomu, moj brat i ja nastavili smo da se drimo za ruke. Velika katedrala inila je
da izgledamo kao patuljci. Visoko iznad nas, udaljena kao nebeski svod, bila je ogromna, pozlaena

kupola, blistava od suneve svetlosti koja se probijala kroz lune prozore.

Mukarci iz kraljevske porodice uli su sledei. Moj otac - Alfonso, vojvoda od Kalabrije, tog izduenog,
seoskog predela daleko na jugu, na istonoj obali - iao je prvi. Bio je naslednik trona poznat po svojoj
okrutnosti u bitkama. U mladosti je preoteo Otrantska vrata od Turaka i ta pobeda donela mu je slavu, ali
ne i ljubav naroda. Svaki njegov pokret, svaki pogled i gest, bili su zapovedniki i odbojni, a to je bilo
naglaeno njegovom strogom grimiznom i crnom odeom. Bio je lepi od svake ene koja je bila tu,
savrenog, pravog i uskog nosa i visokih iskoenih jagodica. Usne mu behu crvene, pune, ulne ispod
tankih brkova, a tamnoplave oi bile su velike i privlaile su panju ispod sjajne crne kose nalik kruni.
Samo jedna stvar naruavala je njegov dobar izgled: hladnoa izraza lica i oiju. Njegova ena, Ipolita
Sforca, umrla je pre etiri godine. Sluge i nae roake su aputali da je ona u stvari odustala od ivota da bi
izbegla okrutnost svog mua. Nejasno je pamtim kao krhku i nesrenu enu izbuljenih oiju. Moj otac nije
proputao da joj spomene mane ili to da su se venali iz interesa, jer je ona poticala iz jedne od najstarijih i
najmonijih porodica u Italiji. Takoe je uveravao Ipolitu da je mnogo vie uivao u zagrljaju moje majke
nego u njenom.
Posmatrala sam kako se kretao ispred nas, ena i dece, i svi su se razmicali pravei mu put tano do oltara,
koji je bio pored praznog trona, ekajui dolazak njegovog oca, kralja.
Za njim su ili moji strievi: Federiko i Franesko. Zatim najstariji sin mog oca, koji je dobio ime po dedi,
ali su ga iz milote zvali Feran-dino, mali Ferante". Tada mu je bilo devetnaest, bio je drugi naslednik
trona, drugi najzgodniji mukarac u Napulju, ali su kod njega najpri-vlanije osobine bile srdanost i
otvorenost. Dok je prolazio pored ver-nika, pratili su ga enski uzdasi. Za njim je iao njegov mlai brat
Pjero, koji je imao tu nesreu da lii na majku.
Kralj Ferante uao je poslednji, u pantalonama, ogrtau od crnog baruna i tunici od srebrnog brokata
izvezenoj zlatnim nitima. Na
14
ena jednog B o r d ij e
Din Kalogridis
15
boku, u koricama, visio mu je ma optoen draguljima koji je dobio na krunisanju. Iako sam ga znala kao
starog oveka koji je hramao zbog ko-stobolje, danas se kretao graciozno i nije oklevao u hodu. Njegov dobar izgled bio je naruen godinama i udovoljavanjem hirovima. Kosa mu je bila seda, tanka i otkrivala je
kou glave koja je izgorela na suncu i bila ruiasta. Ispod podiane brade video se teak, dvostruki
podbradak. Obrve mu behu crne i zadivljujue, posebno gledano iz profila, zbog toga to je svaka debela
dlaka ila na svoju stranu. Nadvijale su se nad oima koje behu kao moje i oi mog oca - veoma plave sa
nago-vetajima zelene i koje su menjale boju u zavisnosti od svetlosti i boja koje su ih okruivale. Nos mu
je bio crven i roav, obrazi prekriveni ispucalim kapilarima. Ali mu je dranje bilo uspravno i jo uvek je
mogao da utia gomilu samim tim to je uao u prostoriju.
Njegov sveani izraz lica dok je ulazio u Duomo svetog enara, izazvao je istu svirepost. Rulja je klekla
jo nie i ekali su da se kralj smesti na tron pokraj oltara.
Tek tada su se usudili da se usprave. Tek tada je hor poeo da peva.
Izvila sam vrat i letimino pogledala oltar, na kome je srebrna bista svetog enara sa biskupskom mitrom
na glavi postavljena ispred upaljenih sveca. Nedaleko odatle stajala je, malo vea nego u prirodnoj veliini,
mermerna statua enara u sveanoj odei. Dva prsta jedne ruke podignuta su mu dok blagosilja, a
biskupski tap lei u prevoju njegove ruke.
Kada se kralj smestio i kada je hor utihnuo, pojavio se napuljski biskup i otpoeo sa molitvom. Zatim je
doao njegov pomonik nosei srebrni relikvijar u obliku fenjera. Iza stakla bilo je neto malo i tamno:
nisarrf mogla da vidim jasno sa mog mesta jer sam bila isuvie niska i pogled su mi zaklanjala lea mojih u
crnu svilu obuenih tetaka i strina i mukaraca u barunastim ogrtaima, ali sam virila. Znala sam da je to
boica sa sasuenom krvlju muenika svetog enara, koga su bacili na muke, a zatim mu svirepo odsekli
glavu po nareenju imperatora Dioklecijana pre vie od hiljadu godina.
Na biskup i svetenik su se molili. Tetke svetog enara isputale su zvonke jauke preklinjui sveca.
Svetenik je paljivo, ne dodirujui staklo, okrenuo relikvijar s jedne na drugu stranu jedanput, zatim drugi
put.
inilo se da je prola itava venost. Pokraj mene, Izabela je pognula glavu i zatvorila oi dok su joj se
usne pomerale u neujnoj molitvi. Sa druge strane, mali Alfonso je sveano spustio glavu, ali je zadivljen
svetenikom virio kroz svoje kovrde.
Iz sveg srca sam verovala u Boju mo i da se sveci meaju u poslove ljudi. Mislei da je najsigurnije da

pratim Izabelin primer, pognula sam glavu, jako zamurila i aputala molitvu svecu zatitniku Napulja:
Blagoslovi na voljeni grad i uini da bude siguran. Zatiti kralja, mog oca, majku i Alfonsa. Amin.
agor strahopotovanja proao je gomilom. Letimino sam pogledala ka oltaru. Svetenik je ponosno
pokazivao srebrni relikvijar, pruajui ga ispred sebe kako bi ljudi mogli paljivo da ga pogledaju. H
miracolo e jatto", objavio je.
udo se dogodilo.
Hor je zapoeo, a skup nastavio, pesmu Te Deum, zahvaljujui se Bogu to nam je podario ovaj blagoslov.
Iz poloaja na kome sam bila, nisam mogla da vidim ta se dogodilo, ali mi je Izabela apnula: tamna,
isuena supstanca u boici poela je da se topi, zatim da isputa mehurie i krv iz starina jo jednom je
postala tena. Sveti enaro je dao znak da je uo nae molitve i da je zadovoljan. Zatitie grad u kome je
bio biskup tokom svojih ovozemaljskih
godina.
Bio je to dobar znak, promrmljala je, posebno za kralja na njegovu godinjicu. Sveti enaro e ga zatititi
od svih neprijatelja.
Trenutni napuljski biskup uzeo je relikvijar od svetenika i siao sa oltara prema tronu. Drao je etvrtastu,
srebrno-staklenu kutiju ispred kralja Ferantea i ekao da monarh ustane i prie.
Moj deda nije ni ustao niti kleknuo pred takvim udom. Nastavio je da sedi na tronu, primoravajui biskupa
da mu prinese relikvijar. Tek tada se Ferante pokorio starom obiaju i priljubio usne uz staklo pod kojim je
bila sveta krv.
Biskup se vratio do oltara. Mukarci iz kraljevske loze Aragona zatim su prilazili jedan po jedan, moj otac
prvi, i ljubili svetu relikviju. Mi, ene i deca, ili smo za njima - moj brat i ja smo se i dalje vrsto drali
jedno drugog. Napuila sam usne uz staklo, zagrejano dahom mojih roaka, i netremice gledala u tamnu
tenost smetenu unutra. ula sam da uda postoje, ali nikad ranije nisam videla nijedno. Bila sam zapanjena.
Stajala sam pokraj Alfonsa kad je bio red na njega. Nakon toga smo se vratili na mesta koja su bila
odreena za nas.
Biskup je vratio reklikvijar sveteniku i blagosiljao nas. Dva prsta njegove desne ruke isecala su krst u
vazduhu, prvo iznad mog dede, zatim iznad okupljene kraljevske porodice.
Hor je ponovo zapevao. Stari kralj je ustao, pomalo ukoen. Straari su napustili svoja mesta oko trona i
krenuli ispred njega ka izlazu iz crkve, gde su ga ekale koije. Kao i uvek, ili smo za njim.
Obiaj je nalagao da ela crkvena zajednica, ukljuujui i lanove kraljevske porodice, ostane na mestu
tokom ele ceremonije, dok svaki lan ne prie i ne poljubi relikviju, ali je Ferante bio isuvie nestrpljiv da
bi ekao na neplemie.
16
ena jednog B o r d i i e
Vratili smo se pravo u Katel Nuovo, trapezoidni zamak od cigala boje blata koji je pre dve stotine godina
sagradio ari od Anuja da mu slui kao dvorac. Prvo je uklonio trone ostatke franjevakog samostana
posveenog Devici Mariji. ari je vie cenio sigurnost od elegancije: svaki ugao zamka, koji je on zvao
Moschio Angiono, Anujska tamnica, bio je ojaan ogromnim valjkastim kulama, iji su zupasti vrhovi
trcali ka nebu.
Dvorac je stajao u samom zalivu, toliko blizu obali da sam, kao mala, esto proturala ruku kroz prozor
zamiljajui da mazim more. Tog jutra povetarac se dizao sa vode i dok sam se vozila u otvorenim
koijama izmeu Alfonsa i Izabele, sa zadovoljstvom sam udahnula miris mora. o-vek ne moe da ivi u
Napulju gde stalno vidi vodu, a da je ne zavoli. Stari Grci su grad nazvali Partenope po staroj sireni, pola
eni, pola pti ci, koja se zbog neuzvraene ljubavi prema Odiseju bacila u more. Po legendi, more ju je
izbacilo na napuljsku obalu. ak i kao devojica, znala sam da nije zbog ljubavi mukarca namamljena u
talase.
Podigla sam veo da bih vie uivala u vazduhu. Pridigla sam se u koiji i okrenula unazad da bih bolje
videla udubljeni meseev srp obale, sa tamnoljubiastim Vezuvom na istoku i ovalnom tvravom Katel
del Ovo na zapadu. Izabela me je, zbog gomile, odmah posadila natrag jako me povukavi, iako joj je izraz
lica ostao pribran i kraljevski.
Naa koija protutnjala je kroz glavnu kapiju zamka, gde su se nalazile dve kule; sa jedne strane Kula
straara, a sa druge Srednja kula. Spajala ih je bela, mermerna trijumfalna kapija Alfonsa Velikodunog,
koju je podigao moj pradeda da bi obeleio svoj pobedonosni ulazak u Napulj kao novi vladar. Bilo je to
prvo to je obnovio na uruenoj palati i kada je sagradio kapiju, prekrstio je svoje novo boravite u Katel
Nuovo.

Prolazili smo ispod nieg od dva luka i netremice sam posmatrala bareljef na kome je prikazan Alfonso u
koiji, okruen plemiima koji ga doekuju. Visoko iznad bila je postavljena raskona statua Alfonsa, vea
od prirodne veliine. Pokazivao je ka nebu, a ruka mu je dosezala iza kula. I ja sam se oseala raskono.
Bila sam u Napulju, uz sunce, more i mog brata i bila sarn sreria.
Nisam mogla da zamislim da bi neko mogao da mi oduzme takvo zadovoljstvo.
Kada smo bili u unutranjem dvoritu i kada je glavna kapija bila zatvorena, izali smo iz koija i uli u
Veliku dvoranu. Tamo su, na najduem stolu na svetu, stajale poslastice: inije sa maslinama i voem, sve
vrste hleba, dva peena vepra u ijim vilicama behu pomorande, peena i punjena ivina i morska hrana,
ukljuujui i sone raie. Bilo je i
Din Kalogridis
17
mnogo vina - Lachrima Christi, Hristove suze, napravljenog od grkog groa koje je uzgajano na plodnim
padinama Vezuva. Alfonso i ja smo uzeli vino razblaeno vodom. Dvorana je bila ukraena svim vrstama
cvea. Ogromni mermerni stubovi bili su obloeni zlatnim brokatom i ukraeni plavim barunom, za koji su
bili privreni venci od rua crvenih poput krvi.
Naa majka, madona Truzija, bila je tamo da nas doeka. Potrali smo ka njoj. Stari Ferante ju je voleo i
nimalo nije mario to je mom ocu rodila dvoje dece van braka. Kao i uvek, pozdravila je svakog od nas
poljupcem i toplim zagrljajem. Mislila sam da je ona najlepa ena ovde. Blistala je, nevina plavokosa
boginja medu jatom spletkakih gavrana. Kao i moj brat, bila je jednostavno dobra i nije provodila dane
razmiljajui o tome kakvu korist da izvue, ve kako da prui ljubav, utehu. Sedela je izmeu Alfonsa i
mene, a Izabela je bila sa moje desne strane.
Ferante je nadzirao gozbu sedei na elu stola. Daleko iza njega bio je zasvoeni prolaz koji je vodio do
njegove prestone sobe, a zatim u njegove line odaje. Iznad njega visila je ogromna tapiserija sa kraljevskim napuljskim oznakama, zlatni ljiljani na tamnoplavoj pozadini, uveni fleur-de-lis - nasledstvo iz doba
vladavine Anuja.
Taj zasvoeni prolaz bio mi je posebno zanimljiv tog dana. Upravo taj hodnik sa svodovima postae moj
put ka otkriu.
Kada je gozba zavrena, dovedem su muziari i otpoeo je ples, koji je stari kralj posmatrao sa trona. Ni ne
pogledavi nas, decu, moj otac uze za ruku moju majku i povede je na ples. Iskoristila sam veselje da
pobegnem Izabelinom pomnom pogledu i da se ispovedim bratu.
Pronai u Feranteove mrtvake", rekla sam mu. Nameravala sam da uem u kraljeve line odaje bez
njegove dozvole, to je neoprostivo krenje pravila ak i za lana porodice. Da neki stranac to uradi, to bi
se smatralo izdajom.
Alfonsove oi se razrogaie iznad pehara. Sana, nemoj. Ako te uhvate, ne moe ni da zamisli ta bi ti
otac uradio."
Ali, ja sam se ve danima borila sa nepodnoljivom znatieljom i vie nisam mogla da je potisnem. ula
sam kako je jedna slukinja rekla dona Esmeraldi - mojoj dadilji i strasnoj skupljaici kraljevskih glasina,
da je to istina: starac je imao tajnu sobu mrtvaka" koju je stalno pose-ivao. Slugama je nareeno da iste
tela od praine i briu podove. Do tada sam, zajedno sa ostalim lanovima porodice, verovala da su to govorkanja koja podstiu dedini neprijatelji.
Bila sam poznata po odvanosti. Za razliku od mog mlaeg brata, koji je samo eleo da ugodi starijima,
poinila sam bezbroj dejih nesta-luka. Penjala sam se na drvee da bih uhodila dvoje roaka koji su se
venali - jednom dok su konzumirali plemeniti brak kome su kumovali kralj i biskup, i oboje su me videli
kako zurim kroz prozor. Jednom
18
ena jednog B o r d ij e
)>
Ka log n'di's
19
prilikom sam sakrila abe krastae u gornji deo haljine i pustila ih na sto tokom kraljevskog banketa. Da
bih se osvetila zbog kazne, jedanput sam ukrala krag maslinovog ulja iz kuhinje i prosula ga po pragu
oeve spavae sobe. Moje roditelje nije toliko zabrinulo maslinovo ulje, koliko to da sam, sa deset godina,
iskoristila svoj najbolji nakit da podmitim straara da ode.
Uvek bi me grdili, a to na koliko u biti zatvorena u deju sobu zavisilo je od toga koliko je bilo drsko
nedelo koje sam poinila. Nije me bilo briga. Alfonso je pristajao da bude zatvorenik sa mnom, da bi me
teio i zabavljao. Zbog toga sam ostala nepopravljiva. Gojazna dona Esmeralda, iako je bila sluavka, nije

me se plaila niti me je potovala. Kraljevsko poreklo nije ostavljalo utisak na nju. Iako ona nije bila plave
krvi, njeni otac i mati su sluili u domainstvu Alfonsa Velikodunog, a zatim u Feranteovom. Brinula se o
mom ocu pre nego to sam se ja rodila.
U to vrerne, usred svoje etvrte dekade, bila je impozantna figura: krupnih kostiju, debela, irokih kukova i
vilice. Njena kosa crna poput gavrana, jako proarana sedim, bila je uredno skupljena ispod crnog vela.
Nosila je crnu haljinu kao znak veite tuge, iako je njen mu, mladi vojnik u Feranteovoj vojsci, umro
skoro etvrt veka ranije. Nakon toga, dona Esmeralda postala je vrlo pobona. Zlatno raspee lealo je na
njenim bujnim grudima.
Nije imala dece. Iako nije bila naklonjena mom ocu zapravo je jedva mogla da sakrije prezir koji je
oseala prema njemu - Esmeralda se ponaala kao da sam njena erka kada me je Truzija rodila.
Mada me je volela i davala sve od sebe da me zatiti, moje ponaanje je uvek izazivalo prekor. Zakiljila bi,
obesila usne u znak neodobravanja i odmahivala bi glavom. Zato ne moe da se ponaa kao tvoj brat?"
To pitanje me nikada nije povredilo. Volela sam svog brata. Zapravo, elela sam da vie budem kao on i
moja majka, ali nisam mogla da uguim ono to sam bila. Onda bi Esmeralda rekla neto to bi me veoma
zabolelo.
Loa si kao tvoj otac u tim godinama..."
U velikoj trpezariji sam pogledala malog brata i rekla: Otac nikad nee saznati. Pogledaj ih..." Pokazala
sam prema odraslima koji su se smejali i plesali. Niko nee ni primetiti da sam otila." Zastala sam. Kako
moe da izdri, Alfonso? Zar ne eli da zna da li je to istina?"
Ne", trezveno je odgovorio.
Zato?"
Zato stoje moda istina."
Tek kasnije sam shvatila ta je hteo time da kae. Umesto toga, razoarano sam ga pogledala i onda se, uz
kovitlanje sukanja od zelene svile, probila kroz gomilu.
Provukla sam se kroz zasvoeni hodnik i pored velike zlatno-plave tapiserije koja je visila u njemu, a da me
niko nije video. Verovala sam da sam jedina koja je pobegla sa zabave. Pogreila sam.
Veoma sam se iznenadila kad sam ugledala da velika drvena vrata kraljeve prestone sobe stoje odkrinuta
kao da je neko hteo da ih zatvori, ali mu nije ba polo za rukom. Tiho sam ih otvorila toliko da mogu da
uem i zatim ih zatvorila za sobom.
Prostorija je bila prazna poto su straari bili zauzeti posmatranjem svojih tienika u Velikoj dvorani. Iako
nije bila tako velianstvena kao dvorana, ova soba izazivala je potovanje. Ispred glavnog zida bio je Feranteov tron: stvar od kitnjasto izrezbarenog tamnog drveta, tapacirana tamnocrvenim barunom, stajala je
na niskom podijumu sa dva ste-penika. Iznad prestola bio je baldahin sa ljiljanima koji su bili zatitni znak
Napulja, a sa obe strane luni prozori su se protezali od poda do tavanice i uokvirivali sjajan pogled na
zaliv. Sunevi zraci prodirali su kroz prozore, odbijajui se o bele mermerne podove i okreene zidove,
stvarajui zaslepljujui, eterini utisak.
Ovo mesto izgledalo je isuvie otvoreno, isuvie svetio da bi krilo neku tajnu. Zastala sam na trenutak,
ispitujui okolinu, dok su u meni rasli i radost i strah. Plaila sam se, ali, kao i uvek, radoznalost je nadvladala bojazan.
Krenula sam ka vratima koja su vodila u dedine line odaje. Samo jednom sam prola kroz njih, pre par
godina kada je Ferantea drmala opasna groznica. Ubeeni da umire, lekari su pozvali porodicu da se oprosti
od njega. Bila sam uverena da me se kralj nee setiti, ali je spustio ruku na moju glavu i poastio me
osmehom.
Bila sam zaprepaena. Celog ivota povrno je pozdravljao mene i mog brata, zatim bi sklonio pogled i
zagledao bi se u daljinu, brinui se o vanijim stvarima. Nije bio drueljubiv, ali sam ga nekoliko puta
uhvatila u udnim trenucima, dok posmatra svoju decu i unuice otrim pogledom, prosuujui, vagajui.
Nijedan detalj mu nije promicao. Nije bio neljubazan ili grub, ve rastrojen. Kada bi govorio, ak i za
vreme porodinih svetkovina na kojima je bilo mnogo ljudi, bilo je to obino sa mojim ocem i to samo o
politikim stvarima. Njegov poslednji brak, sa Huanom od Aragona, njegovom treom enom, bio je iz
ljubavi -vie nije imao potrebe da poboljava svoj politiki poloaj, da rada naslednike. Ali je odavno
iscrpeo svu poudu. Kralj i kraljica kretali su se u razliitim krugovima i sada su razgovarali jedino kada je
prilika to
zahtevala.
Toga dana, dok je leao u krevetu navodno umirui i kada je stavio ruku na moju glavu i nasmeio se,
zakljuila sam da je nean.
U prestonoj sobi, udahnula sam da bih se ohrabrila i brzo krenula prema Feranteovim linim odajama.

Nisam oekivala da u nai mrtvace. Moja zebnja poticala je od toga ta e biti ako budem uhvaena.
20
ena jednog B o r d ij e
Sa druge strane tekih vrata prestone sobe, zvuk zabave i muzika postajao je sve tii. ula sam kako moje
svilene suknje ute vukui se po mermeru.
Nesigurno sam otvorila vrata koja su vodila u kraljevu spoljnu odaju. Prepoznala sam je poto sam prola
kroz nju kada je Ferante bio bolestan. Ovde je bila kancelarija, sa etiri stolice, velikim pisaim stolom,
stolovima, mnogobrojnim zidnim svenjacima koji gore do duboko u no, kartama Napulja i Papske drave
na zidu. Takoe je visio i portret mog pradede Alfonsa sa maem ukraenim draguljima koji je doneo iz
panije i koji je Ferante nosio danas u Duomu.
Odvano sam dodirivala zidove, razmiljajui o skrivenim odajama, prolazima. Paljivo sam gledala
mermerni pod traei pukotine koje bi ukazale na stepenice koje vode do tamnice, ali nita nisam nala.
Nastavila sam kroz zasvoen hodnik do druge prostorije nametene za privatne obede. Ni ovde nije bilo
nieg znaajnog.
Ostala je samo Feranteova spavaa soba sa tekim vratima. Guei u sebi misli o tome da e me uhvatiti i
kazniti, odvano sam ih otvorila i ula u unutranju odaju, najliniju od svih kraljevskih prostorija.
Za razliku od drugih svetlih i veselih soba, ova je bila zaguljiva i mrana. Prozori su bili prekriveni
draperijama od tamnozelenog baruna, koje nisu proputale ni sunevu svetlost ni vazduh. Veliki prekriva
iste zelene boje pokrivao je vei deo kreveta, na kome su stajala bezbrojna krzna. Oigledno je Ferante bio
zimogroljiv.
S obzirom na status svog vlasnika, odaja je bila prilino neukraena. Jedini znaci raskoi bili su zlatna bista
kralja Alfonsa na kaminu i zlatni kandelabri koji su stajali sa obe strane kreveta.
Panju mi je privukao zid preko puta gde su bila irom otvorena vrata. Iza njih je bila sobica sa drvenim
oltarom, sveama, brojanicama, sta-tuetom svetog enara i tapaciranom klupom za molitvu.
Meutim, na kraju te male odaje, pored skromnog oltara, bila su jo jedna vrata - ona behu zatvorena.
Vodila su dalje u unutranjost, a kraj njihovih ivica probijala se bleda, treperava svetlost.
Osetila sam uzbuenje pomeano sa strahom. Da li je slukinja ipak rekla istinu? Viala sam smrt i ranije.
Kraljevska porodica je bila velika i u njoj se umiralo, tako da sam morala da prolazim pored bledih izloenih tela odojadi, dece i odraslih. Ali pomisao na to to moda lei iza tih unutranjih vrata, zaokupila je
moju matu. Hou li pronai kosture koji lee jedan preko drugog? Gomile tela koja se raspadaju? Nizove
kovega?
To iekivanje je postalo nepodnoljivo. Brzo sam prola kroz usku sobu sa oltarom i nesigurnim prstima
dodirnula bronzanu rezu koja je vodila u nepoznato. Za razliku od svih drugih vrata koja su bila deset puta
ira i etiri puta via od mene, ova su bila jedva dovoljno velika da ovek moe da proe kroz njih. Otvorila
sam ih.
D i
Kali
:d
is
21
Jedino mi je hladna oholost koju sam dobila oevom krvlju dozvolila da zaustavim vrisak uasa;
Obavijena tminom, odaja nije lako odavala svoju veliinu. Mojim dejim oima inila se ogromnom,
bezgraninom, donekle zahvaljujui tamnom, neobraenom kamenu. Samo tri tanke, votane sveice osvetljavale su zidove bez prozora: jedna malo udaljena od mene i dve na velikim gvozdenim zidnim
svenjacima sa obe strane ulaza.
Tano iznad njih stajao je moj domain elei mi dobrodolicu, a lice mu bese osvetljeno zlatnim sjajem
treperavih sveca. Ili, tanije, nije stajao, ve je bio podboen na uspravnu gredu koja se pruala ba pored
krune na njegovoj glavi. Nosio je plavi ogrta, prikaen na ramena zlatne tunike medaljonima sa cvetom
ljiljana. Na grudima i bedrima, konop-ci su ga drali vrsto privezanog za podupira. ica, privezana za
jednu ruku, podizala ju je daleko od tela i savijala je u laktu, dok je dlan bio okrenut malo nagore, kao da
nekog priziva. Uite, Vae velianstvo.
Lice mu je bilo kao lakirani pergament oker boje i blistalo je na sve-tlosti. Bilo je jako zategnuto preko
jagodinih kostiju, otkrivajui smee zube koji su se jezivo cerili. Kosa, koja je za ivota moda bila bujna,
sastojala se od nekoliko tankih kestenjastih pramenova koji su visili sa smeurane koe glave. A njegove
oi...
Ah, njegove oi. Neko je dopustio da se njegove duge crte lica jezivo sasue. Usne su mu sasvim nestale,

ui su se pretvorile u debele, majune komade koe okaene o njegovu lobanju. Na nosu, upola manjem od
mog malog prsta, nestale su mesnate nozdrve i sad su se pretvorile u dve zjapee rupe, inei da jo vie
izgleda kao kostur. Ali taj neko nije dopustio da nestanu njegove oi. U onim dupljama bile su dve dobro
postavljene, vrlo uglaane one jabuice od belog mermera, na kojima su paljivo bile iscrtane zelene
duice sa crnim zenicama. Mermer je blistao na svetlosti, pa sam imala oseaj da me neko posmatra.
Progutala sam knedlu. Drhtala sam. Do tog trenutka bila sam dete u budalastom pohodu koje zamilja da se
igra, da doivljava pustolovinu. Ali u ovom otkriu nije bilo uzbuenja, pre vremena sazrelog zadovoljstva,
bezobrazne radosti - samo saznanja da sam naletela na neto veoma odraslo i uasno.
Zakoraila sam ka biu ispred sebe, nadajui se da je ono to sam vi-dela na neki nain lano, da nikad nije
ni bilo ljudsko bie. Nesigurno sam pritisnula butinu preko satenskih pantalona i osetila utavljenu kou
preko kosti. Noge su ostale u tankim arapama od telee koe i finim papuama sa resama na koje se nije
oslanjala nikakva teina. Odmakla sam ruku, uverena u suprotno.
Kako moe da izdri, Alfonso? Zar ne eli da zna da li je to istina?
22
ena jednog B o r d ij e
Ne. Zato to je moda istina.
Kako je bio mudar moj mladi brat: najvie na svetu sam elela da iz-briem iz seanja ono to sam upravo
videla. Tada se promenilo sve to sam mislila o mom dedi. Mislila sam da je dobar starac, strog, ali da ga je
na to nateralo breme vladavine. Verovala sam da su baroni, koji se bune protiv njega, loi ljudi koji vole
nasilje iz ista mira, zato to su Francuzi. Verovala sam slugama koji su, za ljude koji su prezirali Feran-tea
govorili da su lazovi. ula sam kako Feranteova sobarica apue dona Esmeraldi da kralj ludi i rugala sam
se tome.
Suoena sa nezamislivom udovinou, sada se nisam smejala. Drhtala sam, ali ne zbog jezovitog prizora
preda mnom, ve zbog toga to sam shvatila da Feranteova krv tee kroz moje vene.
Spotiui se krenula sam napred u sumrak pored straara koji je uvao sobu i videla jo moda deset tela u
senci, sva naslonjena i vezana, sa mermernim oima i nepomina. Sva osim jednog.
Nekih est leeva ispred mene, figura koja je nosila upaljenu svecu okrenula se prema meni. Prepoznala
sam dedu, njegovo lice uokvireno sedom bradom bilo je bledo i sablasno na treperavoj svetlosti.
Sana, zar ne?", slabo se osmehnuo. Pa, oboje smo iskoristili proslavu da se izvuemo iz gomile. Dobro
dola u moj muzej mrtvih."
Oekivala sam da e biti besan, ali se ponaao kao neko ko doekuje goste na intimnoj zabavi. Dobra si",
rekao je. Nisi ni cijuknula, a ak si i dodirnula starog Roberta." Nagnuo je glavu ka lesu koji je bio najblii
ulazu. Veoma smelo. Tvoj otac je bio mnogo stariji nego ti sada, kada je prvi put uao ovde. Zavritao je,
a onda briznuo u pla kao obina devojica."
Ko su oni?", upitala sam. Bila sam zgroena, ali je znatielja za-htevala-da saznam elu istinu.
Ferante je pljunuo na pod. Anuji", odgovorio je. Neprijatelji. Onaj tamo", pokazao je na Roberta, bio je
grof, dalji roak arla Anujskog. Zakleo mi se da e preuzeti moj tron." Deda se prigueno, zadovoljno
nasmejao. Vidi ko je ta dobio." Ferante nepokolebljivo ode do svog biveg suparnika. A, Roberte? Ko
se sad smeje?" Pokazao je na jeziv skup i odjednom mu je ton postajao ei. Grofovi i markizi, ak i
vojvode. Svi do jednog bili su izdajnici. Svi su eznuli da me vide mrtvog." Zastao je da bi se smirio.
Dolazim ovde kada mi treba da se pri-setim svojih pobeda. Da se setim da sam jai od svojih neprijatelja."
Zurila sam u mukarce. Oigledno su eksponati za ovaj muzej prikupljani dugo vremena. Neka tela imala
su jo uvek puno kose na glavi i guste brade. Drugi, poput Roberta, izgledali su pomalo otrcano. Ali su svi
bili obueni u ruho koje je oznaavalo njihov plemiki rod, u svilu, brokat i barun. Neki su imali maeve
sa zlatnim balacima o boku. Drugi su nosili ogrtae obrubljene hermelinom i drago kamenje. Jedan
Di Kalogridi.
23
je na glavi imao crnu barunastu kapu sa belim nojevim perom, nagnutim na aljiv nain. Neki su
jednostavno stajali. Drugi su bili u razliitim pozama: jedan je stavio runi gleanj na kuk, drugi je
posegnuo za balakom svog maa, trei je ispruio dlan, pokazujui prema svojim
prijateljima.
Svi su bezizraajno zurili ispred sebe. Oi", rekla sam. Bilo je to pitanje.
Ferante me je trepui gledao s visine. teta to si ensko. Bila bi dobar kralj. Od sve njegove dece, ti
najvie lii na svog oca. Ponosna si i vrsta - mnogo vie nego on. Ali, za razliku od njega, ti bi imala
petlje da uradi sve to je potrebno za kraljevstvo." Uzdahnuo je. Ne kao ona budala Ferandino. On samo
eli mekan krevet i da mu se lepe devojke dive. Nema kimu, nema mozga."

Oi", ponovila sam. Plaile su me. U njima je bilo neke izopaenosti koju sam morala da razumem. ula
sam to to mi je upravo rekao - reci koje nisam elela da ujem. elela sam da skrenem misli, da ih zaboravim. Nisam elela da budem kao kralj i kao moj otac.
Istrajne stvarice", kazao je. Oi se raspadnu kada se telo mumificira - ne moe to nikako da se sprei.
Prvi su imali sputene kapke iznad praznih onih duplja. Izgledali su kao da spavaju. eleo sam da me uju
kada im se obraam. eleo sam da mogu da ih vidim kako me sluaju." Ponovo se nasmejao. Pored toga,
ovako je delotvornije. Kako se prepao moj poslednji gost" kad je video svoje nestale sunarodnike kako
zure u njega!"
Pokuala sam da naem neki smisao u svemu tome iz mog naivnog ugla. Bog vas je uinio kraljem. Ako
su ovi ljudi bili izdajnici, bili su protiv Boga. Nije ih bilo greh ubiti."
Bio je ispunjen gaenjem zbog ove moje primedbe. Ne postoji greh1." Zastao je. Poeo je da me pouava.
Sana, udo svetog ena-ra... skoro uvek se dogaa u maju i septembru. Ali zato misli da udo obino
ne uspe kada svetenik uzme relikvijar u decembru?" To pitanje me je iznenadilo. Nisam ni nasluivala
odgovor. Razmisli, devojice." Ne znam, Vae velianstvo..." Zato to je u maju i septembru toplije." I
dalje nisam razumela. Zbunjenost mi se ogledala na licu. Vreme je da prestane da se prihvata te gluposti
o Bogu i svecima. Postoji samo jedna sila na Zemlji - mo nad ivotom i smru. Za sada je, barem u
Napulju, ja posedujem." Jo jednom me je podstaknuo. Razmisli. Supstanca u boici je u poetku vrsta.
Zamisli svinjsko ili jagnjee salo. Sta se deava sa tim salom kada pee ivotinju na ranju, odnosno kad
ga izloi toploti?" Kaplje u vatru."
24
ena jednog B o r d i j e
Toplota pretvara vrste stvari u tene. Tako e se, moda, ako od-nese relikvijar svetog enara iz
hladnog, mranog ormana u Duomo tokom toplog, sunanog dana i saeka malo... il miracolo e fatto.
Neto vrsto e se pretvoriti u tenost.
Ve sam bila zapanjena. Jeres mog dede samo je produbila taj ose-aj. Setila sam se Feranteovog povrnog
odnosa prema svemu religioznom, njegove elje da ne ode na misu ili da to pre zavri sa njom. Sumnjala
sam da je ikada kleknuo ispred malog oltara koji je vodio do sobe koja je bila dom njegovih pravih
ubeenja.
A ipak, u isto vreme me je zanimalo njegovo objanjenje uda. Moja vera postala je nesavrena, proarana
sumnjom. Ali bez obzira na to, navika je bila jaka. Tiho i brzo sam se molila Bogu da oprosti kralju i
svetom enaru da ga zatiti bez obzira na grehe. Po drugi put tog dana, molila sam se enaru da zatiti
Napulj, ovog puta ne samo od zloina koji su inili nelojalni baroni.
Ferante je svojom koatom rukom proaranom plavim venama po-segao za mojom malom i njegov stisak
nije dozvoljavao neslaganje. Hajde, dete. Pitae se gde smo. Osim toga, dovoljno si videla."
Razmiljala sam o svakom mukarcu u muzeju mrtvih, o tome kako im je moj zluradi deda sigurno
objasnio kakva ih sudbina eka, o tome kako su slabii sigurno plakali i molili da ih potedi. Pitala sam se
kako ih je ubio. Sigurno na nain koji ne ostavlja tragove.
Ferante je visoko podigao svecu i poveo me iz svoje mrtvake galerije. Dok sam ekala u sobi sa oltarom
da on zatvori vratanca, razmiljala sam o istom zadovoljstvu koje je doivljavao u drutvu svojih rtava.
Bio je sposoban da ubije bez grize savesti, sposoban da se naslauje tim inom. Moda je trebalo da se
plaim za svoj ivot, poto sam nepotrebno ensko, a ipak se nisam bojala. Ovo je bio moj deda. Prouavala sam njegovo lice na zlatnoj svetlosti: imao je neki dobroudni izraz i na rumenim obrazima mu je
bila reetka od ispucalih kapilara koju oduvek pamtim. Pogledala sam ga paljivo u oi, koje su tako liile
na moje, traei znakove okrutnosti i ludila koji su nadahnuli nastanak muzeja.
Te oi su me prouavale, prodorno i zastraujue razumno. Ugasio je svecu i stavio je iznad malog oltara, a
zatim me ponovo uhvatio za ruku.
Nikome neu rei, Vae velianstvo." Izustila sam to ne zato to sam se plaila ili zato to sam elela da se
zatitim, ve zbog elje da Ferantu stavim do znanja da sam sasvim odana porodici.
Lagano se nasmejao. Draga, ba me briga. Jo bolje ako kae. Neprijatelji e me se jo vie plaiti."
Proli smo kroz kraljevu spavau sobu, kroz dnevnu sobu, spoljnu kancelariju i na kraju, prestonu sobu. Pre
nego to je gurnuo vrata, okrenuo se da me pohvali. Nije lako nama jaima?"
DZ i r. Kalogridis
25
Podigoh bradu da bih ga pogledala.
Star sam i neko e ti rei da postajem slabouman, ali i dalje prime-ujem veinu stvari. Znam koliko voli
svog brata." Kao da je pogledao negde u sebe. Voleo sam Huanu jer je bila dobroduna i odana. Znao sam

da me nikada nee izdati. Tvoja majka mi se svia iz istog razloga - ljupka ena." Njegova panja se
ponovo okrenula ka spolja da bi me prouavao. Tvoj mlai brat je na nju - velikoduan. Bie beskoristan
kad je politika u pitanju. Video sam kako si mu odana. Ako ga voli, pazi na njega. Zna, mi jaki moramo
da pazimo na slabije. Oni nemaju hrabrosti da urade ono to je neophodno za preivljavanje."
Paziu ga", odvano sam rekla, ali se nikada neu sloiti sa dedinim miljenjem da su ubijanje i okrutnost
neophodni za zatitu Alfonsa.
Ferante odgurnu vrata. Drei se za ruke, vratili smo se u Veliku dvoranu u kojoj su muziari svirali. Prela
sam pogledom preko gomile traei Alfonsa i videla ga kako stoji u suprotnom uglu i kao sova nas
posmatra. Moja majka i Izabela su plesale i na trenutak su sasvim zaboravile na nas decu.
Ali moj otac, vojvoda od Kalabrije, oigledno je primetio da je kralj nestao. Podigla sam pogled i trgla se
kada je zakoraio ispred nas i zaustavio nas jednim pitanjem.
Vae velianstvo, da li vam ova devojica dosauje?" Tokom svog kratkog ivota, nikada nisam ula da se
vojvoda na neki drugi nain obraa svom ocu. Pogledao me je, a izraz lica bese mu neprijateljski i
sumnjiav. Pokuala sam da se ponaam kao nevinace, ali nakon onoga to sam videla, nisam mogla da
sakrijem da sam se potresla do sri.
Ni najmanje", raspoloeno odgovori Ferante. Samo smo neto istraivali. To je sve."
U lepim, bezdunim oima mog oca prvo se ogledalo otkrie, zatim bes. Dobro je razumeo gde smo deda i
ja bili - i poto sam bila poznata kao neposluna, shvatio je da nisam tamo bila pozvana.
Ja u se obraunati s njom", ree vojvoda veoma preteim glasom. Bio je poznat po tome da se estoko
ponaao prema svojim neprijateljima, Turcima. Traio je da lino mui i ubije zarobljene u bici za Otranto,
na nain koji je bio toliko neljudski da nama, deci, nisu dozvolili ak ni da to ujemo. Kazah sama sebi da
se ne plaim. Bilo je neprikladno da mene, lana kraljevske porodice, izmlati. Nije shvatao da me je ve
kaznio najveom moguom kaznom: nije me voleo i to nije krio.
A ja, ponosna na njega, nikada ne bih priznala da oajniki elim da steknem njegovu naklonost.
Nemoj da je kazni, Alfonso", ree Ferante. Samo je hrabra." Devojice ne bi trebalo da budu hrabre",
suprotstavio se rnoj otac. Ova ponajmanje od svih. Moja ostala deca su podnoljiva, ali ona me samo
nervira od dana kada se rodila i to je dan zbog kojeg jako alim."
26
ena jednog B o r d ij e
idis
27
Besno me je pogledao. Idi. Njegovo velianstvo i ja moramo neto da razgovaramo. Ti i ja emo ovo
raspraviti kasnije."
Ferante pusti moju ruku. Blago sam se naklonila i rekla: Vae velianstvo." Otrala bih to pre mogu samo
da dvorana nije bila ispunjena odraslima koji bi se svi okrenuli i traili od mene da budem pristojna. Zato
sam najbre to sam mogla prola do brata koji me je oekivao.
Samo rne je pogledao i zagrlio. Oh, Sanal Znai, istina je... ao mi je to si to morala da vidi. Jesi li se
uplaila?"
Moje srce, koje se smrzlo u prisustvu dvojice starijih, raskravilo se pored Alfonsa. Nije eleo da zna detalje
onoga to sam videla, samo je hteo da zna kako se ja nosim s tim. Pomalo me je iznenadilo to moj mladi
brat nije bio vie zapanjen kad je saznao da su glasine istinite. Moda je bolje razumeo kralja od mene.
Povukla sam se, ali su mi ruke jo uvek bile upletene sa njegovim. Nije bilo tako strano", slagala sam.
Otac je izgledao besno. Bojim se da e te kazniti."
Slegoh ramenima. Moda i nee. Ferantu nije bilo ni najmanje stalo." Zastala sam, a zatim dodala, deje
se razmeui hrabrou: Uostalom, ta e otac da uradi? Da me natera da budem u svojoj sobi? Da mi ne
da da veeram?"
Ako bude to uradio", proaputa Alfonso, ja u doi kod tebe i tiho emo se igrati. Ako bude gladna,
doneu ti hrane."
Nasmeila sarn se i spustila dlan na njegov obraz. Sutina je u tome da ne sme da se brine. Ne postoji
nita to otac moe da uradi to bi me stvarno povredilo."
Kako sam pogreila.
Dona Esmeralda je ekala ispred Velike dvorane da nas povede u deju sobu. Alfonso i ja smo bili veseli,
posebno kad smo proli pored uionice u kojoj bismo, da nije raspust, uili latinski pod nenadahnu-tim
okom fra uzepea Marije. Fra uzepe bio je dominikanski monah tunog lica iz oblinjeg samostana
svetog Domenika Maorea, uvenog po tome to se u njemu pre dva veka raspee obratilo Tomi Akvinskom. Fra uzepe je bio toliko krupan da smo ga i Afonso i ja prekrstili i na latinskom ga zvali fra Cena,

otac Veera. Dok smo prolazili pored uionice, sveano sam poela konjugaciju naeg trenutno omiljenog
glagola. Ceno", rekoh. Veeram.
Alfonso je tiho zavrio. Cenare", kazao je. Cenavi. Cenatus."
Dona Esmeralda je prevrnula oima, ali nije nita rekla.
Zakikotala sam se zbog ale o fra uzepeu, ali sam se u isto vreme setila reenice koju je koristio na
zadnjem asu da nas naui dativu. Deo et homnibus peccavit.
Greio je pred Bogom i pred ljudima.
Pomislih na Robertove mermerne oi kako zure u mene. Hou da
znam da me sluaju.
Kada smo stigli u deju sobu, Esmeraldi se pridruila sobarica i zajedno su nam skidale sveanu odedu
dok smo se mi nestrpljivo migoljili. Nakon toga smo obukli odeu koja nas manje ograniava - ja iroku
ukastosmeu haljinu, a Alfonso jednostavnu tuniku i pantalone.
Otvorie se vrata deje sobe i kad smo se okrenuli, videli smo nau majku, madona Truziju u drutvu njene
dvorske dame, dona Elene, panske plemkinje. Ona je dovela svog sina, naeg omiljenog drugara za igru,
Artura, koatog nestaka dugih udova koji je prednjaio u jurcanju i penjanju na drvee, sportovima u
kojima sam uivala. Majka se presvukla iz sveanog crnog u bledoutu haljinu. Kad sam pogledala njeno
nasmeeno lice, pomislila sam na napuljsko sunce.
Maleni", kazala je. Imam iznenaenje. Idemo na izlet." Alfonso i ja smo odobravajui povikali. Uhvatili
smo mekane ruke madone Truzije. Povela nas je iz deje sobe u hodnike zamka, a dona Elena i Arturo ili
su za nama.
Ali, pre nego to smo stigli do slobode, imali smo nesrean susret. Naleteli smo na mog oca. Ispod plavocrnih brkova usne su mu bile smrknute i odlune, a obrve skupljene. Pretpostavila sam da je krenuo u deju
sobu da bi me kaznio. S obzirom na date okolnosti, mogla sam takoe da pretpostavim ta e biti kazna.
Iznenada smo stali. Vae velianstvo", ljupko je rekla moja majka i naklonila se. Dona
Elena nakloni se za njom.
Odseno je upitao Truziju: Kuda ete?"
Vodim decu na izlet."
Vojvoda pree nemirnim pogledom preko nae male skupine, zatim se zaustavi na meni. Ispravila sam
ramena i podigla bradu, prkosna i odluna da mu ne pokaem ni znak razoaranja zbog sledee izjave.
Ona ne ide."
Ali, Vae velianstvo, raspust je..."
Ona ne ide. Danas se gnusno ponaala. Moram odmah da se pozabavim njom." Zastao je i tako pogledao
moju majku da je ona uvenula kao cvet na vrelini koja sve spaljuje. Idite sada."
Madona Truzija i Elena su se opet poklonile vojvodi. Majka i Alfonso me oboje letimino i tuno
pogledae pre nego to su nastavili.
Hajde", ree otac.
Hodali smo u tiini do deje sobe. Kada smo stigli, pozvao je dona tsmeraldu da prisustvuje njegovom
zvaninom obraanju.
Neu da troim ni trenutak svoje panje na beskorisnu devojicu za koju nema nade da e naslediti presto,
pri tom jo i dete koje je kopile."
28
ena jednog B o r d ij e
ridis
29
Nije zavrio, ali to to me je tako brzo odbacio toliko me je zabolelo da nisam mogla da propustim priliku
da se ne osvetim. Kakve veze to ima? I kralj je kopile", brzo sam ga prekinula, to vas ini sinom kopileta."
Oamario me je tako jako da mi je naterao suze u oi, ali sam odbila da ih pustim da se skotrljaju niz
obraze. Dona Esmeralda se lagano trgla kada me je udario, ali je uspela da ostane pribrana.
Nepopravljiva si", kazao je, ali vie ne mogu da ti dopustim da troi moje vreme. Nisi vredna ni trenutka
moje panje. Disciplinom treba da se bave dadilje, a ne prinevi. Nisam ti davao hranu, zatvarao sam te u
tvoju sobu, ali nita od toga nije pomoglo da se smiri. A skoro si dovoljno odrasla da se uda. Kako da te
pretvorim u pristojnu mladu enu?"
Zautao je i dugo razmiljao. Posle nekog vremena videla sam kako je zakiljio, a zatim su mu oi
zablistale kada se neeg dosetio. Lagani, hladni osmeh igrao mu je na usnama. Zabranjivao sam ti
pogrene stvari, zar ne? Ti si tvrdoglavo dete. Moe neko vrerne da izdri bez hrane i zatvorena u sobi,

jer bez obzira to ti se te stvari sviaju, to nije ono to voli najvie." Klimnuo je glavom postajui jo vie
zadovoljan svojom namerom. Znai, to moram da uradim. Nee se promeniti dok ti ne zabranim neto to
voli vie od svega."
Osetila sam kako poinje da me probada stvarni strah.
Dve nedelje", rekao je, okrenuo se i obratio dona Esmeraldi. Ne sme da ima dodira sa bratom naredne
dve nedelje. Nije im dozvoljeno da jedu zajedno, igraju se ili razgovaraju - zabranjeno im je ak i da se
vide. Tvoja budunost zavisi od toga. Razume li?"
Razumem, Vae velianstvo", kratko odgovori dona Esmeralda, zaki-Iji i skloni pogled. Zajaukala sam.
Ne moete da mi uzmete Alfonsa!"
Stvar je zavrena." Na oevom vrstom, bezdunom izrazu lica, otkrila sam tragove zadovoljstva. Filius
Patri similis est. Kakav otac, takav sin.
Poela sam da igram na kartu razuma. Postojala je opasnost da suze koje su mi se skupljale u oima ponu
da se sputaju u slapovima niz obraze. Ali... Alfonso me voli. Njega e povrediti ako ne bude mogao da
me via, a on je bio dobar sin, savreni sin. Nije fer, kazniete Al-fonsa za neto to on nije uradio!"
Kakav je oseaj, Sana?", lagano se rugao moj otac. Kakav je oseaj kad zna da si odgovorna za to to
je povreen neko koga najvie voli?"
Pogledala sam onoga ko me je rodio - onog ko se okrutno naslaivao povredujui dete. Da sam bila
mukarac, a ne devojica, da sam imala no, bes bi me nadvladao i zaklala bih ga. U tom trenutku, znala
sam kako je to oseati beskrajnu, neizmernu mrnju prema nekome koga
sam bespomono volela. elela sam da ga povredim isto onako kako je on povredio mene i da uivam u
tome.
Kada je otiao, konano sam zaplakala, ali ak i dok su mi se slivale ljutite suze, zaklela sam se da vie
nikada neu dozvoliti nijednom mukarcu, pa makar to bio i vojvoda od Kalabrije, da me rasplae.
Provela sam naredne dve nedelje patei. Viala sam samo sluge. Iako mi je bilo dozvoljeno da izlazim
napolje da se igram ako to elim, odbijala sam to, kao to sam mrzovoljno odbijala i veinu obroka. Loe
sam spavala i sanjala sam Feranteovu avetinjsku galeriju.
Bila sam toliko loe volje i tako sam se ponaala da me je dona Esmeralda, koja nikad nije podigla ni prst
na mene, dvaput ogoreno oama-rila. Razmiljala sam o iznenadnoj elji da ubijem oca i to me je veoma
uplailo. Postala sam uverena da bih bez Alfonsovog nenog uticaja postala okrutna, poluluda tiranka poput
oca i dede na koje sam toliko
liila.
Nakon to su dve nedelje napokon prole, zgrabila sam svog malog
brata i zagrlila ga tako divljaki da smo oboje ostali bez daha.
Kada sam konano mogla da progovorim, rekla sam: Alfonso, moramo da se sveano zakunemo da se vie
nikada neemo rastajati. ak i kada se budemo venali, moramo da ostanemo u Napulju, blizu jedno
drugom, jer u poludeti bez tebe."
Kunem se", kaza Alfonso, ali, Sana, ti si sasvim razumna. Sa mnom ili bez mene, nikada ne bi trebalo
da se plai ludila."
Donja usna mi je drhtala dok sam mu odgovarala. Isuvie liim na oca, hladna sam i okrutna. ak je i deda
rekao da sam vrsta, kao on."
Po prvi put sam videla kako ljutnja plamti u oima mog brata. Nisi ti okrutna. Ti si fina i dobra. A kralj
nije u pravu. Nisi ti vrsta, samo
si... tvrdoglava."
elim da budem kao ti", rekoh. Ti si jedina osoba koja me ini
srenom."
Od tog vremena, vie nikada nisam dala razloga mom ocu da me
kazni.
Din Kalogridis
31
Rasno proleee 1492.
II
Prolo je malo vie od tri godine. Stigla je 1492. godina, a sa njom i novi papa: Rodrigo Bordija, koji je
uzeo ime Aleksandar VI. Ferante je eleo da uspostavi dobre veze sa njim, posebno zato to su prethodne
pape neblagonaklono gledale na kuu Aragona.
Alfonso i ja smo prerasli deju sobu i preselili se u razdvojene sobe, ali nismo bili zajedno jedino kad smo
spavali ili kada je to razilaenje u naem obrazovanju to zahtevalo. Uila sam poeziju i ples, dok je on

usavravao vetinu maevanja. Nikada nismo razgovarali o naoj najveoj brizi - bilo mi je petnaest, vreme
za udaju, i uskoro u se preseliti u drugo domainstvo. Teila me je misao da e se Alfonso brzo sprijateljiti
sa mojim buduim muem i da e nas svakodnevno poseivati.
Naposletku, svanulo je jutro kada sam bila pozvana u kraljevu pre-stonu odaju. Dona Esmeralda nije mogla
sasvim da sakrije svoje uzbuenje. Obukla me je u skromnu crnu haljinu elegantnog kroja od fine svile, sa
steznikom od atlasa protkanog brokatnim arama koji mi je privezala toliko jako da sam se borila za
vazduh.
U pratnji nje, madone Truzije i done Elene, prela sam dvorsko dvorite. Teka magla zaklanjala je sunce.
Sumaglica je padala na nas poput mekane, lagane kie, ostavljajui mrlje na mojoj haljini i prekrivajui mi
lice i paljivo nametenu kosu.
Konano smo stigli u Feranteovo krilo dvorca. Kad su se otvorila vrata prestone sobe, ugledala sam dedu
kako kraljevski sedi na tamnocrvenim jastucima. Pored njega je stajao meni nepoznat ovek - zdepasti,
miiavi mukarac pristojnog izgleda. Moj otac je stajao kraj njega.
Alfonso, vojvoda od Kalabrije, nije postao nita bolji nakon toliko vremena. Ako nita drugo, moj otac je
bio jo temperamentniji - to jest, okrutniji. Nedavno je traio da mu donesu bi i iibao kuvaricu zato to
mu je posluila hladnu supu. Tukao je jadnu enu dok se nije onesve-stila od gubitka krvi. Jedino je Ferante
mogao da ga zaustavi. Takoe je otpustio ostarelog slugu, uz mnogo psovki i vike, zato to mu nije izglancao izme kako treba. Da citiram svog dedu: Gde god moj stariji Sln pode, sunce se u strahu sklanja
iza oblaka."
Lice mu je, iako jo uvek privlano, bilo kao portret nekog ko pati. usne su mu se grile od jedva uzdranog
besa prema svemu, iz oiju mu je izbijala nesrea koju je sa oduevljenjem delio svima. Vie nije mo32
e
na je
dn
o
B o r d i j
gao da podnese zvuk dejeg smeha. Alfonso i ja smo morali da budemo tihi u njegovom prisustvu. Jednog
dana sam zaboravila na to i zakiko-tala se. Pruio je ruku i udario me tako da sam se spotakla i skoro pala.
Nije me toliko zaboleo sam udarac koliko saznanje da nikada nije podigao ruku ni na jedno od svoje dece samo na mene.
Jednom je Truzija, kada je mislila da sam isuvie zauzeta neim, po-verila Esmeraldi da je jedne noi otila
u oeve sobe koje su bile u mraku. Dok je traila svecu, iz tame se zauo glas mog oca: Ostavi ovako".
Kada je moja majka krenula ka vratima, naredio joj je: Sedil" Bila je primorana da sedi pred njim, na
podu. Kada je progovorila svojim blagim i nenim glasom, on je povikao: Zaepi gubicu!"
eleo je samo tiinu, tamu i svest o tome da je ona tu.
Graciozno sam se naklonila pred kraljem, znajui da svaki moj pokret prati nepoznati, smedokosi ovek
obinog izgleda, koji stoji kraj trona. Sada sam bila ena i nauila sam da pretoim svu deju tvrdoglavost i
nestaluke u gordost. Neki su to moda nazivali oholou, ali od onog dana kada me je otac povredio,
zaklela sam se sebi da nikad neu dozvoliti da pokaem povredenost ili neki znak slabosti. Bila sam neprestano staloena, nepokolebljiva, jaka.
Princeza Sana od Aragona", zvanino ree Ferante. Ovo je grof Onorato Kaetani, plemi dobre naravi.
Zatraio je tvoju ruku i tvoj otac i ja smo mu je dali."
Stidljivo sam pognula glavu i ispod sputenih trepavica jo jednom pogledala grofa. Obian ovek od
tridesetak leta i samo grof, a ja sam princeza. Spremala sam se da napustim Alfonsa zbog mua, ali ne tako
neuglednog kao to je bio ovaj. Bila sam isuvie van sebe da bi mi ljupki i prikladan odgovor brzo doao na
usne. Na sreu, Onorato je prvi progovorio.
Lagali ste me, Vae velianstvo", rekao je dubokim, jasnim glasom.
Ferante se odjednom okrenuo sasvim iznenaen. Otac je pogledao grofa kao da e da ga zadavi. Zbog ove
njegove drskosti i dok nije ponovo progovorio, kraljevi dvorani zadrali su dah.
Rekli ste da je vaa unuka lepa. Ali takve reci su nepravedne prema izvanrednom biu koje stoji pred
nama. Mislio sam da imam sree to dobijam ruku princeze ovog kraljevstva. Nisam shvatio da u isto
vreme dobijam i najdragocenije umetniko delo Napulja." Poloio je dlan na grudi i zatim pruio ruku dok
me je gledao u oi. Vae velianstvo", kazao je. Moje srce je vae. Molim vas, prihvatite tako skroman
poklon, iako vas nije vredan."
Moda, pomislih, ovaj momak Kaetani ipak nee biti ba tako lo mu.

Onorato je, kako sam saznala, bio prilino bogat i nastavio je da otvoreno hvali moju lepotu. Prema
Alfonsu je bio srdaan i prijatan i nisam sumnjala da e s dobrodolicom doekati mog brata u naem
Din Kalogridis
33
domu kad god budem poelela. Poto se udvaranje brzo odvijalo, iznenadio me je poklonima. Jednog jutra
dok smo stajali na balkonu po-smatrajui miran, staklasti zaliv, krenuo je ka meni kao da hoe da me zagrli,
a umesto toga mi je prebacio ogrlicu preko glave.
Izmakla sam se elei da prouim novi komad nakita i ugledala uglaani rubin velik kao pola moje pesnice,
koji je visio na satenskoj vrpci.
Za vatru u tvojoj dui", rekao je i poljubio me. Ako je bilo oklevanja u mom srcu, ono je tog trena nestalo.
Videla sam dovoljno bogatstva, uzimala sam ga zdravo za gotovo dovoljno dugo da bi ono moglo da me
zadivi. Nije bio u pitanju dragulj, ve gest.
Uivala sam u svom prvom zagrljaju. Onoratova podiana zlatno-smea brada prijatno je milovala moj
obraz i mirisala je na vodicu od rumarina i vino i odgovorila sam na strast kojom je privio svoje snano
telo uz moje.
Znao je kako da zadovolji enu. Bili smo vereni, pa se oekivalo da emo se potinjavati zovu prirode kad
smo sami. I jesmo, nakon mesec dana udvaranja. Znao je da se snae ispod moje gornje suknje, haljine i
koulje. Prvo je koristio prste, zatim palac. Gurnuo ga je meu moje noge i trljao jednu taku, a ja sam bila
iznenaena sopstvenom reakcijom. Radio je to dok me nije doveo do gra zaprepaujueg uitka. Tada mi
je pokazao kako da ja njega zadovoljim. Nije mi bilo neprijatno, nisam se stidela. Zapravo, zakljuila sam
da je ovo stvarno jedno od najveih zadovoljstava u ivotu. Moja vera u propovedanje svetenika je
oslabila. Kako je iko mogao'ovakvo udo da proglasi grehom?
Ovo se dogodilo nekoliko puta dok se, konano, nije popeo na mene i uao unutra. Bila sam pripremljena i
nisam osetila bol, samo zadovoljstvo i kada se ispraznio u mene potrudio se da i meni priuti uitak. Toliko
mi se to svidelo i toliko esto sam elela ponovo da se Onorato smejao i govorio da sam nezasita.
Pretpostavljam da nisam jedina devojka koja je od poude pomislila da je ljubav, ali me je moj budui mu
toliko opinio, da sam tokom poslednjih dana leta, iz kaprica, posetila enu za koju se prialo da vidi
budunost. Zvali su je irega, vetica, ali iako su je ljudi potovali i donekle je se plaili, nikada je nisu
optuili za neko zlo, a povremeno je inila i dobra dela.
Praena dvojicom konjanika, putovala sam iz Katel Nuova u otvorenim koijama, sa svoje tri omiljene
dvorske dame: dona Esmeraldom, koja je bila udovica, dona Marijom, udatom enom i dona Inez, mladom
devicom. Dona Marija i ja smo se celim putem alile razgovarajui o inu ljubavi i smejale se, dok je dona
Esmeralda prila usne zbog tako sramotne prie. Proli smo ispod blistavo bele Trijumfalne kapije Katela
Nuovo, iza koje se nalazi litica Pizzofalcone, sokolov vrh, koja je izgledala kao kulisa na kopnu. Vazduh je
bio vlaan i hladan i mirisao
na more. Na nebu bez oblaka, sunce je toplo grejalo. Vozili smo se pored luke i du obale Napuljskog
zaliva, koji je bio jarko plav i na kojem se ogledalo nebo, tako da su se na horizontu to nebo i more
zamutili. Krenuli smo na istok, ka Vezuvu. Iza nas, na zapadu, tvrava Katel del Ovo straarila je nad
vodom.
Nisam elela da prodemo kroz gradske kapije i privuemo panju naroda, zato sam koijau naredila da nas
provede kroz arsenal u kome behu veliki topovi, i zatim du zidina starog anujskog grada koje su ile
paralelno sa obalom.
Bila sam opijena ljubavlju, vrtelo mi se u glavi od sree, tako da mi je rodni Napulj izgledao lepe nego
ikad dok se suneva svetlost odbijala o bele zamkove i manje kue izgraene na breuljcima i omalterisane gipsom. Iako nije bio odreen datum venanja, ve sam matala o tom danu, o tome kako upravljam
domainstvom mog mua, kako mu se smeim preko krcatog stola okruenog gostima, o deci koja e doi i
traiti svog ujaka Alfonsa. Samo to sam traila od strege - da potvrdi moje elje, da mi kae imena mojih
sinova, da meni i mojim dvorskim damama da neto novo emu emo se smejati i o emu emo avrljati.
Bila sam srena jer je Onorato izgledao kao fin, prijatan ovek. Daleko od Ferantea i mog oca, a u drutvu
Onorata i mog brata, nikada neu postati kao mukarci na koje sam toliko liila, ve kao oni koje sam
volela.
Usred devojakog kikotanja krajikom oka ugledala sam Vezuv, koji je unitavao tolike civilizacije.
Ogroman, miran, sivo-ljubiast naspram neba. Uvek je izgledao dobroudno i lepo, ali tog dana, senka koju
je bacao na nas postajala je sve dublja to smo mu se vie pribliavali.
Povetarac je postajao sve hladniji. Zautala sam, a zatim i sve moje saputnice. Kotrljali smo se odlazei iz
samog grada, pored vinograda i maslinjaka, ka breuljkastom predelu.

Kad smo stigli u streginu kuu - tronu ruevinu kue sagraene u peini - obuzelo nas je mrano
raspoloenje. Jedan od straara je sjahao i najavio moj dolazak viknuvi prema otvorenim vratima, dok je
drugi pomagao meni i mojim pratiljama da siemo iz koije. Kokoke su se razbeale a magarac privezan
za gredu na tremu je njakao.
Iznutra se zauo enski glas: Poaljite je unutra." Iznenadila sam se, bio je snaan, a ne slab i piskav
kakvim sam ga zamiljala.
Moje dame su uzdahnule. Prvi straar je Ijutito potegao ma i preao preko praga kue-peine.
Drska babo, izai i zamoli Njeno velianstvo Sanu od Aragona da ti oprosti: Ima da je primi na pravi
nain."
Pokazala sam straaru da spusti ma i prola pored njega. Koliko god da sam se trudila, nisam videla nita
osim senke u kui.
Tada je ponovo progovorila: Mora da ude sama."
Kalogridis
35
I opet je moj uvar instinktivno podigao ma i zakoraio napred. Pruila sam ruku u visini njegovog
ramena, zadravajui ga. Obuzeo me je udan strah, najeila mi se koa na potiljku, ali sam hladno
naredila: Vratite se u koiju i ekajte me. Ui u sama."
Zakiljio je neodobravajui, ali sam ja bila erka budueg kralja i nije se usudio da mi se usprotivi. Iza sebe
sam ula uplaene dame kako mrmljaju, ali nisam obraala panju na njih i ula sam u streginu kuu.
Bilo je nezamislivo da princeza bilo kuda ide sama. Sve vreme su me pratile ili moje dame ili straari, osim
u onim retkim trenucima kada sam se nasamo viala sa Onoratom - a on je bio plemi koga je moja
porodica poznavala. Jela sam u prisustvu porodice i dama, spavala sam u prisustvu mojih dama. Kad sam
bila devojica, delila sam krevet sa Alfonsom. Nisam znala ta znai biti sam.
Ipak, stregin drski zahtev me nije uvredio. Moda sam nesvesno ra-zumela da to to e mi rei nee biti
dobro i da je elela da samo ja to
ujem.
Seam se ta sam nosila tog dana: tamnoplavi kratki kaput od baruna, poto je bilo hladno, a ispod sam
nosila steznik i donju suknju od blede sivo-plaviaste svile obrubljenu srebrnom trakom, preko koje sam
imala gornju suknju iz dva dela od istog plavog baruna od kojeg je bio i kaputi. Skupila sam nabore svoje
odee najbolje to sam mogla, udahnula i ula u vetiinu kuu.
Obuzeo me je oseaj teskobe. Nikada nisam bila ni u seljakoj kui, dok sasvim sigurno nisam nikad bila u
tako stranom domu poput ovog. Tavanica je bila niska, zidovi su se uruili i bili su umrljani prljavtinom.
Pod je bio prljav i mirisalo je na kokoiji izmet - to je znailo da u unititi svilene papue i rubove odee.
ela kua sastojala se od jedne sobice koju je osvetljavalo sunce koje se probijalo kroz otvorene prozore. U
sobi su bili samo neotesan sto, tronoac, krag, ognjite sa ka-zanom i plast slame u jednom uglu.
Meutim, unutra nije bilo nikog.
Uite", ree vetica glasom lepim i melodinim kao da je jedna od Odisejevih sirena. Tek tada sam je
videla: stajala je nasuprot meni, u se-novitom uglu kolibe, u uskom prolazu iza koga je leala tama. Bila je
sasvim u crnom, lice joj je skrivao tamni veo. Visoka za enu, uspravna i vitka, neobino graciozno je
podigla ruku kojom me je pozivala.
Pola sam, isuvie opinjena da bih primetila da se nije sa dunim potovanjem obratila lanu kraljevske
porodice. Oekivala sam bezubu babu sa grbom, a ne ovu enu koja se kretala kao da je plemkinja najvieg
roda. Prola sam kroz tamni prolaz, i strega i ja smo ule u peinu Sa ogromnom, visokom tavanicom.
Vazduh je bio neprijatno vlaan i bila sam zahvalna na kaputiu koji me je grejao. Ovde nije bilo ognjita
i nekog drugog mesta da se upali vatra. Na zidu je bila okaena jedna
36
ena jednog B o r d i j
baklja - krpa umoena u maslinovo ulje - koja je davala jedva dovoljno svetlosti da pronaem put. Vetica
je zastala pored baklje da bi upalila lampu, zatim smo nastavile, pored leaja sa duekom od perja prekrivenog zelenim barunom, pokraj lepe, tapacirane stolice i kapelice sa velikom, obojenom statuom Device
Marije na oltaru ukraenom poljskim cveem.
Pokazala mi je da sednem za sto koji je bio mnogo pogodniji od onog u spoljnoj sobi. Bio je prekriven
velikim kvadratnim komadom crne svile. Sela sam i paljivo rairila suknje na lepo izrezbarenu stolicu od
tvrdog drveta koja je, videlo se, bila napravljena za plemie. Vetica je spustila uljanu lampu pored nas,
zatim je sela preko puta. Lice joj je i dalje bilo prekriveno crnom koprenom, ali sam donekle mogla da
nazrem njene crte. Bila je gospa od etrdesetak godina, crnokosa i lepog tena. Godine nisu izbrisale njenu

lepotu. Govorila je, otkrivajui lepu krivinu svoje gornje usne i privlanu punou donje.
Sana", kazala je. To to mi se obratila bez titule, to je progovorila a da joj se nisam prva obratila, to to
je sela bez dozvole i to se nije naklonila, bilo je prisno na veoma uvredljiv nain. A ipak, to mi je laskalo.
Izgovorila je moje ime kao da me miluje. Nije mi se obraala, pre je putala moje ime u etar, oseajui
talase koje je stvaralo. Mirisala ga je, probala ga. Podigla je lice kao da gleda zvuk koji se rasplinjava u
vazduhu iznad nas.
Zatim je ponovo pogledala dole ka meni. Ispod vela, u oima smeim poput ilibara ogledala se svetlost
lampe. Vae visoanstvo", konano mi se obratila. Doli ste da saznate neto o svojoj budunosti."
Da", udno sam odgovorila.
Ozbiljno je klimnula glavom. Iz fioke ispod stola izvukla je pil karata. Poloila ga je na crnu svilu izmeu
nas, pritisnula ga dlanom i tiho se pomolila na jeziku koji nisam razumela. Izvebanim pokretom rairila je
karte.
Mlada Sana, izaberite svoju sudbinu."
U meni su se meali veselje i strah. Strepei sam pogledala prema kartama i pruila nesigurnu ruku iznad
njih - i zatim kaiprstom dodir-nula jednu kartu i odskoila kao da sam se opekla.
Nisam elela tu kartu, a ipak sam znala da ju je sudbina izabrala za mene. Pustila sam da mi ruka lebdi
iznad rairenog pila jo nekoliko trenutaka, a zatim sam se potinila, izvadila kartu iz pila i okrenula je.
Samo jedan pogled na nju ispunio me je uasom. elela sam da zatvorim oi, da izbriem tu sliku, a nisam
mogla da skinem pogled s nje. Bilo je to srce, probodeno dvema otricarna, koje su zajedno inile veliko
srebrno slovo X.
Vetica je mirno posmatrala kartu. Srce probodeno sa dva maa".
Poela sam da drhtim.
~)i n _-_-________________
Podigla je kartu, skupila ostatak pila i vratila ga na mesto ispod tola. Dajte ini dlan", rekla je. Ne taj,
levi. Blii je srcu."
Stavila je moju aku medu svoje. Dodir joj je uprkos hladnoi bio pri-i.v tOpao i poela sam da se oputam.
Mrmljala je neto sebi u bradu, nenu, neskladnu melodiju. Pogled joj je neko vreme bio prikovan za
moj dlan.
.,.,,.
.
v ,. .
., .
Odjednom se uspravna, i dalje mi steui dlan i zurila je pravo u moje oi. Veina ljudi su ili uglavnom
dobri ili uglavnom loi, ali vi u sebi imate snagu oba. elite da razgovarate o beznaajnim sitnicama, o
braku i deci, ali ja vam sada govorim o mnogo veim stvarima."
U vaim rukama lei sudbina ljudi i naroda. Morate da rukujete tim orujem koje nosite u sebi - dobrom i
zlom - mudro i u pravo vreme, jer e ono promeniti tok dogaaja."
Dok je govorila opsedale su me zastraujue slike: moj otac koji sam sedi u tami. Videla sam starog
Ferantea koji apue u sasuene ui An-ujaca u svom muzeju, kako zuri u njihove slepe oi... i njegovo
lice, njegove crte se menjaju i postaju moje. Stojim sama na vrhovima prstiju, moje vrsto telo pritisnuto je
uz mumificiranu kou, apuem...
Pomislila sam na trenutak u kome sam udela da imam ma i da zakoljem svog oca. Nisam elela mo.
Plaila sam se onog to bih mogla
da uinim s njom.
Nikad neu pribei zlu!", pobunila sam se.
Okrutno mi je odgovorila: Onda osuujete na smrt one koje najvie
volite."
Odbila sam da prihvatim tu zastraujuu injenicu. Umesto toga sam se zakaila za svoj naivni, mali san.
Ali, ta je sa brakom? Hou li biti srena sa svojim muem, Onoratom?"
Nikada se neete udati za svog Onorata."
Kada je videla kako mi podrhtava usna, dodala je: Udaete se za sina najmonijeg oveka u Italiji."
Mozak mi je vrlo brzo radio. Za koga? Italija nije imala kralja. Zemlja je bila podeljena na bezbroj delova i
niko nije imao prevlast nad svim graovima-dravama. Venecija? Milano? Nenadmana Firenca? Nije bilo
verovatno da doe do saveza izmeu tih drava i Napulja...
Ali, hou li ga voleti?", navaljivala sam. Hoemo li imati mnogo dece?"
Odgovor na oba pitanja je ne", kazala je, uz silinu koja je prelazila u svirepost. Dobro se pazi, Sana, ili
e tvoje srce unititi sve to voli." , yatila sam se bez reci u zamak, ukoena i toliko potresena da sam
cutala kao rtva koju je Vezuv iznenada prekrio svojim pepelom.
Kor i d i s
39

Rasno leto 1492. -rima 1494.

III
Nedelju dana nakon posete vetici, za vreme doruka su me obave-stili da kralj eli da me vidi. Taj hitni
poziv bio je takvo iznenaenje da me je dona Esmeralda obukla u urbi, mada sam zahtevala da oko vrata
stavim Onoratov rubin, izraz otmenosti uprkos mojoj neurednosti. Nas dve smo se same pojavile pred
mojim dedom. Zraci jutarnjeg sunca su prodirali kroz lune prozore sa obe strane trona na kome je sedeo
Ferante. Mermerni pod toliko je blistao da nisam primetila svog oca dok on nije nainio korak unapred.
Samo je on bio prisutan. Izuzimajui nas, ogromni prostorija je bila prazna.
Ferante je u poslednje vreme bio sve slabijeg zdravlja, a njegov obino zdrav ten poprimio je tamnocrvenu
nijansu, uzrokujui loe raspoloenje. Ali ovog jutra se osmehnuo kada sam se poklonila.
Sana, imam divne vesti." Zvuk njegovih reci se odbijao od nasvo-ene tavanice. Zna da tvoj otac i ja
ve neko vreme pokuavamo da ojaamo veze Napulja sa Papskom dravom..."
Znala sam. Jo u detinjstvu su mi govorili da je papstvo naa najbolja odbrana od Francuza, koji nikada
nisu oprostili mom pradedi to je porazio arla Anujskog.
Problem je u tome to je Njegova svetost, papa Aleksandar, oba svoja sina namenio svetenikom
pozivu... ovaj, kako se bese zovu?" Ferante se namrtio i okrenuo ka mom ocu. Znala sam odgovor pre
nego sto je vojvoda stigao da progovori. ak sam znala i ime pape, koji je, pre nego to je izabran, bio
kardinal Rodrigo Bordija.
Cezare, star esnaest godina i ofre, star jedanaest."
lJa, Cezare i ofre." Kraljevo lice se ozarilo. Pa, napokon, uspeli smo da ubedimo Njegovu svetost da bi
bilo mudro da se povee sa Na-Puljem." Ponosno se osmehnuo. Ti si obeana papinom sinu."
"rebledela sam. Usne su mi se razdvojile. Dok sam se trudila da se obuzdam, moj otac je sa okrutnim
oduevljenjem primetio: Uznemirena je. Misli da voli onog Kaetanija."
^ana, Sana", ljubazno ree moj deda. Mi smo ve obavestili aetenija o ovim planovima. U stvari, ve
smo mu pronali odgovarajuu suprugu. Ali ti mora uiniti ono to je najbolje za krunu. Ovo je nako
neuporedivo bolja prilika. Bordije poseduju bogatstvo koje do
40
ena jednog Bo r di / e
sada nisi videla. Da bude jo bolje, branim ugovorom je propisano da ete vas dvoje iveti u Napulju."
Jedva primetno mi je namignuo, da pokae kako je ovo izdejstvovao za moje dobro. Nije zaboravio koliko
sam vezana za Alfonsa.
Zurila sam u svoga oca, tuga mi se pretvorila u bes. Vi ste ovo uinili", osula sam paljbu, jer znate da
volim Onorata. Ne moete da podnesete da me vidite srenu. Neu da se udam za vaeg ezarea Bordiju.
Pljujem na njegovo ime."
Zamenivi dobrotu besom, Ferante je skoio na noge brzinom sokola koji se obruava na plen. Sana od
Aragonal Ne razgovara se takvim tonom sa vojvodom od Kalabrije!"
Upaljenih obraza, pognula sam glavu i gledala u pod.
Moj otac se smejao.
Pljuj na ime ezarea Bordije koliko god hoe", kazao je. Udae se za mlaeg Bordiju, ofrea."
Ne mogavi da se suzdrim, izjurila sam iz kraljeve prestone dvorane i uputila se pravo ka svojim odajama.
Tako sam brzo koraala da je dona Esmeralda, koja me je ekala ispred, zaostala.
To mi je i bila namera. Jer kada sam stigla do balkona gde mi je Onorato poklonio rubin, pokidala sam
veliki dragulj sa svoga vrata. Na kratko sam ga podigla prema nebu i na trenutak je moj svet bio okupan
crvenom bojom.
Pesnicom sam stegla dragulj i bacila ga u miran zaliv.
Stojei iza mene, dona Esmeralda je kriknula od uasa. Madonal"
Nije mi bilo vano. Ohola i uzbuena, krupnim koracima otila sam sa balkona. Samo sam mislila na
Onorata, koji je isuvie brzo pristao da uzme drugu nevestu. Dozvolila sam sebi da ga volim, da verujem
jo nekom mukarcu osim mog brata, a ipak, moje srce je sasvim nebitno njemu, Ferantu, mom ocu. Za njih
sam ja imovina, pion koga mogu upotrebiti za politiku dobit.
Tek kada sam stigla u svoje odaje i raspustila sve dame, bacila sam se na jastuke. Ali nisam dozvolila sebi
da zaplaem.
Alfonso je doao im su mu se zavrili asovi. Dona Esmeralda ga je bez reci pustila da ue, znajui da
jedino on moe da me utei. Mrzovoljno sam leala okrenuta ka zidu saaljevajui samu sebe.
Istog trenutka kada sam osetila Alfonsov neni dodir na ramenu, okrenula sam se.
Bio je tek dvanaestogodinji deak, ali je ve pokazivao znake zrelih godina koje su se pribliavale. Tokom

protekle tri i po godine, porastao je za duinu podlaktice. Sada je bio malo vii od mene. Glas mu se nije
promenio u potpunosti, ali je izgubio svaki trag dejeg falseta. Njegovo lice je sada otkrivalo meavinu
najboljih crta lica njegovog oca i majke: bie veoma naoit mukarac.
v- /oef'd i s Din *_l.l---------"----t xto ie sve vie bio u drutvu naeg oca i uprkos
obzira na, to sto ^. ^ . dalje ^ ^ neukaljane sebicU^pre^etnou Zagledala sam se u njih.
OSCU
r
*.rt*Vo cfv
Bez oz
i
,
ucavanju polltike> njegove oi su i dalje bile blage, neukaljane sebi-nou ili prepredenou. Zagledala
sam se u njih.
Dunost je teka stvar , rekao je blago. l ako mi je zao, Sana.
"
"
omrmlala sam.
Dunost je lesKd ~. ,----"ja volim Onorata", promrmljala sam.
"Znam. Ne moe se nita uiniti. Kralj je odluio. U pravu je kad kae da je to korisno" za Napulj."
Nekako, kada sam ula te reci od mog brata, to nije bilo tako bolno kao kada sam ih ula sa Feranteovih
usana. Alfonso bi mi rekao samo istinu, a i to bi uradio s ljubavlju. Zastao je. Sana, oni ovo nisu uradili
da bi te namerno povredili."
Znai tako, moj vatreni ispad pred mojim ocem nije tajna. Namrtila sam se, u meni je bilo isuvie gneva
da bih se sloila sa prethodnom izjavom. Ali, Alfonso, ofre Bordija ima samo jedanaest godina] On
je dete!"
Samo je godinu dana mlai od mene", Alfonso je blago rekao. On
e da poraste."
Onorato je bio mukarac. Znao je kako da se ophodi prema eni." Moj mlai brat je pocrveneo.
Pretpostavljam da mu je bilo neprijatno da me zamisli u branom zagrljaju. Ali se pribrao i odgovorio mi,
ofre je moda mlad - ali njega je mogue nauiti. A i ta zna, moda je prilino privlaan. Moda ti se
svidi. Ja u svakako uiniti sve to je u mojoj moi da se sprijateljim sa njim."
Podsmehnula sam se. Kako je mogue da mi se svidi? On je jedan Bordija1." Njegov otac, Rodrigo
Bordija, navodno je postao papa koristei se lukavstvom i podmiivanjem a ne zbog pobonosti. Prialo se
da su njegovi pokuaji da kupi papsku titulu bili tako prostaki da su, ubrzo nakon njegovog izbora,
odreeni lanovi Kolegijuma kardinala zahtevali istragu. Misteriozno, njihova protivljenja ubrzo su
prestala, a covek koji je sebe imenovao za papu Aleksandra VI, sada je uivao potpunu podrku
Kolegijuma. ak se prialo i da je Rodrigo otrovao najveeg konkurenta za papsku tijaru: roenog brata.
Alfonso me je, kao i moj deda, posmatrao mrko. Nikada nismo upoznali Bordije, tako da ne moemo da
sudimo o njima. ak i da je svaka ec tih glasina u vezi sa Njegovom svetou tana, nisi pravedna prema
^orreu. Sinovi nisu uvek kao njihovi oevi."
^vojorn poslednjom izjavom uutkao je svako moje protivljenje. Ipak arn morala da pitam, tunog glasa,
Zato mora da doe do venanja? 35 samo razdvaja od onih koje volimo."
Ah, za Alfonsovo dobro, neu biti sebina, zaklela sam se sebi. Po-.^cu da budem kao on - hrabra i dobra, i
voljna da uinim ono to je najbolje za kraljevstvo.
.^ je mnogo meseci, i 1493. godina je stigla. to sam vie ra-misljala o braku sa Bordijom, to sam vie
brinula. Kralj Ferante moe
42
ena jednog B'ord7
/e
da insistira da ofre i ja ostanemo u Napulju i moe to da stavi na papir. Meutim, papina re je vanija od
kraljeve. ta ako se Aleksandar predomisli i pozove svog sina nazad u Rim? ta ako bude zahtevao
zasebno kraljevstvo za ofrea na nekom drugom mestu? Moja obaveza e biti da pratim svog supruga.
Odgovarao bi mi samo mu iz Napulja neko ko nikada ne bi imao razloga da me odvede iz mog rodnog
grada.
Od dana kada sam otkrila Feranteove mumije koje se cere, moja religiozna uverenja su bila na probi i bila
sam maloduna. Sada sam ih prigrlila svom snagom, u oajnikom iskuenju. Jednog jutra sam traila
privatnu koiju i iskrala se, u pratnji samo jednog straara i koijaa.
Uputila sam se u crkvu Duomo, zapanjivi retke vernike, koje je moj straar iznenada izgurao.
Klekla sam pred oltarom gde se desilo udo. Tu sam se; sasvim iskreno, pomolila svetom enaru. Molila

sam ga da me oslobodi veridbe sa ofreom Bordijom, da mi nae dobrog mua iz Napulja. Zajedno emo,
obeala sam, darovati velike koliine novca za odravanje crkve i za brigu o siromanima u Napulju.
Kada sam se vratila u zamak, zatraila sam i dobila sliku tog sveca. U svojoj spavaoj sobi sam podigla
mali oltar enaru, pred kojim sam svakog jutra i veeri ponavljala svoje obeanje. Jednom nedeljno, organizovala sam privatnu posetu Duomu. Esmeralda je bila zadovoljna.
Kako je to lepo, svi su govorili, to se smirila i to je postala pobona. Nema sumnje, to je zato to idue
godine treba da se uda za papinog
sina.
Nastavila sam sa svojim uobiajenim molitvama i trudila se da zadrim hrabrost. Jednostavan in molitve
sa sobom je nosio privremeni mir i uhvatila sam sebe kako dodajem stvari na svoj prvobitni sebini zahtev.
Molila sam se za dobro zdravlje Alfonsa, moje majke i dona Esmeralde. Molila sam se da stari Ferante
ozdravi, jer je bio loeg zdravlja. ak sam se molila i za udo tako veliko da se ni sama nisam usuivala da
poverujem da je mogue: da se srce moga oca otvori kako bi postao srean i ljubazan.
Jednog kasnog letnjeg popodneva, kraljev pomonik je doao da me odvede u Feranteove odaje. Bila sam
zbunjena. Moleivo sam pogledala dona Esmeraldu traei podrku. U poslednje vreme nisam uradila nita
ime bi moji stariji bili nezadovoljni. U najmanju ruku sam se ponaala razumno. U stvari, u ruci sam
drala prevod latinskih poslovica. Pre nego to je pomonik stigao, itala sam poslednju:
Savrena ena - ko je moe pronai! Ona je daleko skuplja od bisera. Njen mu joj veruje, Od nje e on
dobiti mnogo toga. Ona mu donosi dobro, a ne loe Svakog dana njenog ivota.
Sveti enaro, molila sam se, uslii moje molbe i ja u postati
Bila sam obuena u crnu haljinu dugih rukava, kakve su nosile plem-kinje sa juga. Od trenutka kada je
objavljena moja druga veridba, nosila sam samo crno. Pre nego to sam krenula, poloila sam knjiicu,
dotakla malo zlatno raspee koje sam nosila oko vrata, a zatim krenula za kraljevim pomonikom.
Esmeralda je bila uz mene.
Vrata prestone dvorane su bila irom otvorena, a sama dvorana je bila prazna. Ali dok smo koraali po
mermernom podu, ula sam zvuke nespokojstva i gneva koji su dolazili iz kraljeve kancelarije. Pomonik
je otvorio vrata i uveo nas.
Ferante je sedeo za svojim stolom, upadljivo crvenog lica u pore-enju sa svojom sedom bradom. Kraljica
Huana sedela je pored njega, pokuavajui da ga umiri, pri emu je samo povremeno uspevala da uhvati
jednu od ruku kojima je on divlje mahao i da je pomiluje u nadi da e ga to umiriti. Njeno mrmljanje je bilo
zaglueno povicima moga dede. Pored njih dvoje stajao je moj otac smrknutog lica.
Ta rimska hulja1." Ferante me je ugledao i kao objanjenje, mahnuo prema pismu na stolu. Ta bitanga je
postavio svoj novi Kolegijum kardinala. Niko ivi meu njima nije iz Napulja, uprkos injenici da smo
imali nekoliko kvalifikovanih kandidata, l jo je postavio dva Francuza. On mi se ruga!" Deda je udario
pesnicom o sto. Huana je pokuala da je uhvati svojim rukama, ali je on izvukao. Laljivi kukin sin mi se
ruga1"
Odjednom je poeo teko da die, zatim je stavio ruku na elo kao
da mu se vrti u glavi.
Mora da se smiri", rekla je Huana sa neobinom odlunou, ili
cu poslati po lekara."
rerante je zastao na trenutak i naterao se da uspori disanje. Kada je
^^p Progovorio, bilo je to sa vie odlunosti. Uradiu i bolje od to. ' "ogledao me je. Sana, neu da dozvolim to venanje sve dok se
1 uacija ne sredi. Neu dozvoliti da se princeza iz ovog kraljevstva uda
srna oveka koji nam se ruga." Besno je pogledao u pismo na stolu.
ksandar mora da shvati da ne moe da nam prui jednu ruku, a da
Pt0m dru&om zabije no u lea."
j deda nikada nije zaboravio na zlodelo koje mu je decenijama uinio Aleksandrov ujak, Alonso, poznat i
kao papa Kalikstus III.
44
ena jednog B o r d // <
Kalikstus koji nije odobravao da vanbrani sin kao to je Ferante preuzme napuljski tron, podrao je
porodicu Anu.
Ma koliko oajniki da je Ferantu trebala podrka novog pape, nikada u potpunosti nije oprostio
Bordijama.
Glas mog oca je bio uporan. Vae velianstvo, nainiete ozbiljnu greku. Neki kardinali su stari. Uskoro

e umreti, a tada moemo da utiemo da oni budu zamenjeni odanim Napolitancima. injenica da Francuzi
sada imaju glas u Vatikanu, ini da je saradnja sa Papskom dravom neophodna."
Ferante se okrenuo prema njemu i sa iskrenou koju samo loe zdravlje i starost mogu dozvoliti, ree:
Uvek si bio kukavica, Alfonso. Nikada mi se nisi sviao."
Usledila je neprijatna tiina. Najzad, moj deda je pogledao u mene i brecnuo se: To je sve. Hajde, onda."
Poklonila sam se, a zatim izala pre nego to sam osmehom otkrila svoju sreu.
etiri meseca, od poetka jeseni do duboko u zimu, bila sam srena. Dodavala sam reci zahvalnosti svojim
svakodnevnim molitvama. Bila sam ubeena da je sveti enaro odluio da sam zbog svoje pobonosti zasluila da ostanem sa bratom.
Potom se dogodilo neto to su svi osim mene oekivali.
I zime i leta u Napulju su blagi, ali jedne noi krajem januara 1494. bilo je toliko hladno da sam pozvala
dona Esmeraldu i jo jednu dvorsku damu u svoj krevet. Pokrile smo se gomilom krzna, ali smo i dalje
drhtale.
Zbog hladnoe sam spavala nemirno ili sam moda predosetila zlo koje je dolazilo, jer nisam bila
iznenaena koliko je trebalo kada je neko jako zakucao na vrata moje spoljanje sobe. Muki glas je
povikao: Vae visoanstvo! Vae visoanstvo, hitno je!"
Dona Esmeralda je ustala. Nene oputene obline njenog tela, prekrivene belom vunenom spavaicom
poprimile su koralni sjaj ocrtavajui se ispred svetlosti kamina. Drhtei od hladnoe, ogrnula se krznom.
Gusta pletenica padala joj je preko ramena i grudi, sve do punog struka. Na licu joj se videla uznemirenost.
Dolazak u to doba mogao je da znai samo loe vesti.
Ustala sam iz kreveta i upalila svecu dok je iz spoljanje sobe dopi-ralo mrmljanje priguenih glasova.
Esmeralda se vratila skoro odmah. Na licu je imala uasnut izraz da sam i pre nego to je progovorila znala
ta e da kae.
Njegovo velianstvo je ozbiljno bolestan. Traio je vas."
Nije bilo vremena da se pristojno obuem. Dona Esmeralda je done-la crni vuneni ogrta i drala ga iza
mene dok sam ruke uvlaila u otvore, zatim ga je povukla napred i broem na grudima ga zakaila. To je
treKalogridis
45
, i ja bude dovoljno odee preko moje svilene spavaice. Potom sam fekala dok mi je umotala pletenicu i
iglom je prikaila za potiljak. Izala sam i krenula za mladim, smrknutim straarem, koji je drao l nrpu ^
nam osvetli put. U tiini me je odveo do kraljeve spavae
Vrata su bila irom otvorena. Iako je bila no i teke zavese su bile navueene, soba je bila svetlija nego
ikada. Svaka votana sveca na velikom svenjaku bila je upaljena, a tri uljane lampe su gorele na nonom
stolu. Ispod velianstvenog pozlaenog okvira kamina, gorela je vatra, irei neverovatnu toplinu i
obasjavajui zlatnu bistu kralja Alfonsa.
U jednom uglu, dva mlada lekara su se savetovala sumorno, tiho. Prepoznala sam doktore Galeana i
Klementa, za koje se smatralo da su
najbolji u Napulju.
Zavese na krevetu su bile pomerene, a na sredini kreveta leao je moj deda. Lice mu je bilo iarano
tamnoljubiastom bojom, istom kao to je vino Suze Isusove". Oi mu behu vrsto zatvorene, usta otvorena. Udisao je kratko i otro.
Huana je bosonoga sedela na krevetu pored njega i nije je bilo sramota to na sebi ima samo spavaicu.
Kosa joj je bila putena, a tamni, kovrdavi pramen joj je padao preko lica. Gledala je u svog supruga
pogledom punim neizmerne nenosti i saoseanja, koji sarn videla samo jo u umetnikim predstavama
svetaca. Obema rukama je obuhvatila kraljevu levu ruku. udila sam se ljubavi koju je mogao da izazove
ovaj ovek, sposoban za tako mnogo uasa.
Malo dalje, na stolici, sedeo je moj otac. Nagnuo se napred, gledajui u Ferantea, rairenim prstima
pritiskajui obrve i slepoonice: ne-svesno je odavao utisak oaja. U oima su mu sijale neprolivene suze, o
koje se odbijalo bezbroj plamiaka. Pogledao je ka meni kada sam ula a zatim brzo okrenuo glavu.
Pored njega su stajala njegova braa: Federiko i Franesko, obojica ne skrivajui tugu. Federiko je jecao
bez uzdravanja.
Lekari su me napokon primetili. Vae visoanstvo", ree Klemente. omatramo da Njegovo velianstvo
ima veliko krvarenje u mozgu." Zar nita ne moe da se uini?", upitala sam.
Uoktor Klemente je nerado odmahnuo glavom. ao mi je, Vae visoanstvo." Zastao je. Pre nego to je
izgubio mo govora, zvao je vase ime."

-v Bila sam isuvie obamrla da bih znala kako da odgovorim na to, isu-15^ mr^a ak i da zaplaem
zbog saznanja da kralj umire.
Huana je podigla svoje mirno lice. Doi", rekla mi je. eleo je da te vidL Hajde, sedi pored njega."
. Otila sam do kreveta i uz pomo jednog od lekara popela se na Jea, tako da sam ja sedela sa dedine
desne strane, a Huana sa leve. j^>
44
ena jednog B o r d i j t
Kalogridis
45
Kalikstus koji nije odobravao da vanbrani sin kao to je Ferante preuzme napuljski tron, podrao je
porodicu Anu. ,
Ma koliko oajniki da je Ferantu trebala podrka novog pape, nikada u potpunosti nije oprostio
Bordijama.
Glas mog oca je bio uporan. Vae velianstvo, nainiete ozbiljnu greku. Neki kardinali su stari. Uskoro
e umreti, a tada moemo da utiemo da oni budu zamenjeni odanim Napolitancima. injenica da Francuzi
sada imaju glas u Vatikanu, ini da je saradnja sa Papskom dravom neophodna."
Ferante se okrenuo prema njemu i sa iskrenou koju samo loe zdravlje i starost mogu dozvoliti, ree:
Uvek si bio kukavica, Alfonso. Nikada mi se nisi sviao."
"
Usledila je neprijatna tiina. Najzad, moj deda je pogledao u mene i brecnuo se: To je sve. Hajde,
onda."
Poklonila sam se, a zatim izala pre nego to sam osmehom otkrila svoju sreu.
etiri meseca, od poetka jeseni do duboko u zimu, bila sam srena. Dodavala sam reci zahvalnosti svojim
svakodnevnim molitvama. Bila sam ubeena da je sveti enaro odluio da sam zbog svoje pobonosti zasluila da ostanem sa bratom.
Potom se dogodilo neto to su svi osim mene oekivali.
I zime i leta u Napulju su blagi, ali jedne noi krajem januara 1494. bilo je toliko hladno da sam pozvala
dona Esmeraldu i jo jednu dvorsku damu u svoj krevet. Pokrile smo se gomilom krzna, ali smo i dalje
drhtale.
Zbog hladnoe sam spavala nemirno ili sam moda predosetila zlo koje je dolazilo, jer nisam bila
iznenaena koliko je trebalo kada je neko jako zakucao na vrata moje spoljanje sobe. Muki glas je
povikao: Vae visoanstvo! Vae visoanstvo, hitno je!"
Dona Esmeralda je ustala. Nene oputene obline njenog tela, prekrivene belom vunenom spavaicom
poprimile su koralni sjaj ocrtavajui se ispred svetlosti kamina. Drhtei od hladnoe, ogrnula se krznom.
Gusta pletenica padala joj je preko ramena i grudi, sve do punog struka. Na licu joj se videla uznemirenost.
Dolazak u to doba mogao je da znai samo loe vesti.
Ustala sam iz kreveta i upalila svecu dok je iz spoljanje sobe dopi-ralo mrmljanje priguenih glasova.
Esmeralda se vratila skoro odmah. Na licu je imala uasnut izraz da sam i pre nego to je progovorila znala
ta e da kae.
Njegovo velianstvo je ozbiljno bolestan. Traio je vas."
Nije bilo vremena da se pristojno obuem. Dona Esmeralda je done-la crni vuneni ogrta i drala ga iza
mene dok sam ruke uvlaila u otvore, zatim ga je povukla napred i broem na grudima ga zakaila. To je
treu 1o da bude dovoljno odee preko moje svilene spavaice. Potom sam
ekala dok mi je umotala pletenicu i iglom je prikaila za potiljak. S Izala sam i krenula za mladim,
smrknutim straarem, koji je drao lampu da nam osvetli put. U tiini me je odveo do kraljeve spavae
Vrata su bila irom otvorena. Iako je bila no i teke zavese su bile navueene, soba je bila svetlija nego
ikada. Svaka votana sveca na velikom svenjaku bila je upaljena, a tri uljane lampe su gorele na nonom
stolu. Ispod velianstvenog pozlaenog okvira kamina, gorela je vatra, irei neverovatnu toplinu i
obasjavajui zlatnu bistu kralja Alfonsa.
U jednom uglu, dva mlada lekara su se savetovala siimorno, tiho. Prepoznala sam doktore Galeana i
Klementa, za koje se smatralo da su
najbolji u Napulju.
Zavese na krevetu su bile pomerene, a na sredim kreveta leao je moj deda. Lice mu je bilo iarano
tamnoljubiastom bojom, istom kao to je vino Suze Isusove". Oi mu behu vrsto zatvorene, usta otvo-

rena. Udisao je kratko i otro.

Huana je bosonoga sedela na krevetu pored njega i nije je bilo sramota to na sebi ima samo spavaicu.
Kosa joj je bila putena, a tamni, kovrdavi pramen joj je padao preko lica. Gledala je u svog supruga
pogledom punim neizmerne nenosti i saoseanja, koji sam videla samo jo u umetnikim predstavama
svetaca. Obema rukama je obuhvatila kraljevu levu ruku. udila sam se ljubavi koju je mogao da izazove
ovaj ovek, sposoban za tako mnogo uasa.
Malo dalje, na stolici, sedeo je moj otac. Nagnuo se napred, gledajui u Ferantea, rairenim prstima
pritiskajui obrve i slepoonice: ne-svesno je odavao utisak oaja. U oima su mu sijale neprolivene suze, o
koje se odbijalo bezbroj plamiaka. Pogledao je ka meni kada sam ula a zatim brzo okrenuo glavu.
Pored njega su stajala njegova braa: Federiko i Franesko, obojica ne skrivajui tugu. Federiko je jecao
bez uzdravanja.
Lekari su me napokon primetili. Vae visoanstvo", ree Klemente. ornatramo da Njegovo velianstvo
ima veliko krvarenje u mozgu." Zar nita ne moe da se uini?", upitala sam.
IJoktor Klemente je nerado odmahnuo glavom. ao mi je, ,Vae isocanstvo." Zastao je. Pre nego to je
izgubio mo govora, zvao je vase ime."
sam isuvie obamrla da bih znala kako da odgovorim na to, isu-mrla ak i da zaplaem zbog saznanja da
kralj umire. na je podigla svoje mirno lice. Doi", rekla mi je. eleo je da ^Jde, sedi pored njega."
a sam do kreveta i uz pomo jednog od lekara popela se na tako da sam ja sedela sa dedine desne strane, a
Huana sa leve.
J*>
/
,v
t6
46
ena jednog Bo r di /
7
Neno sam podigla Feranteovu mlitavu ruku i stisla je.
I uzdahnula sam kada je svojim koatirn prstima kao kandama stegao moje.
Vidi", Huana je proaputala. Zna da si to ti. Zna da si dola."
Narednih nekoliko sati, Huana i ja smo sedele zajedno u tiini koja je bila prekinuta samo povremenim
Federikovim jecajem. Razumela sam zato je Ferante, dok je umirao, drao ruku svoje ene. Njena blaga
dobrota mu je bez sumnje pruala utehu. Ali, u tom trenutku, nisam ra-zumela zato je traio mene.
Kralj je postepeno disao sve slabije i rede. Minuti su proli pre nego to je Huana primetila da neko vreme
nije udahnuo i pre nego to je pozvala doktore da ustanove smrt.
ak i u smrti se drao nas. Morala sam da oslobodim ruku iz njegovog stiska.
Jo nisam u potpunosti ni sila sa kreveta kada sam se nala licem u lice sa ocem. Svi znaci tuge i brige su
nestali. Stajao je preda mnom, bio je pribran i izgledao je dominantno i kraljevski.
Postao je kralj.
Moj deda je leao na sveanom odru samo jedan dan, u katedrali svete Kjare koju smo mi iz kraljevske
porodice voleli da koristimo za zvanine ceremonije zbog njene veliine i velianstvenosti. Uvek se
koristila za sahrane, jer su se u kapelama i brodovima te crkve nalazile kripte napuljske kraljevske
porodice. Iza oltara nalazila se grobnica Roberta Mudrog, prvog anujskog vladara Napulja: iznad groba se
nalazio golemi spomenik, na ijem vrhu je predstavljen ivi, krunisani kralj Robert kako pobedniki sedi na
svom tronu. Ispod se nalazila skulptura kralja koji poiva, sa rukama pobono prekrtenim preko skiptra.
Desno od oltara se nalazila grobnica arla, vojvode od Kalabrije, jedinog Robertovog sina.
Rano ujutro, dok nije svanulo, pre nego to se ostatak grada probudio i uo vesti, naa porodica je prola u
mimohodu pored Feranteovog okupanog tela, paljivo poloenog u koveg.
Lice mu je bilo kruto i upalo, telo skupljeno i slabo, bez traga lavovskog duha koji ga je nekada ispunjavao.
Napokon je izgledao kao ljudi u njegovom muzeju: potpuno nemoan.
ele te noi sam razmiljala zato me je deda voleo dok je bio iv, zato je traio mene na samrti. Ponosno
me je nazivao vrstom i hladnom, kao da su to osobine kojima se treba diviti.
Moda mu je bila potrebna uteha u Huaninoj dobroti. Moda mu je takoe bila potrebna moja snaga.
Istog trenutka sam znala da je sada moj brak sa ofreom Bordijom neizbean. Moj otac je snano izrazio
svoj stav: bilo je samo pitanje vremena kada e se venanje desiti. Nije bilo svrhe da se ponaam kao
j te da iskaljujem bes zbog svoje sudbine. Bilo je vreme da to prihva-da budem jaka. Nisam mogla da se
oslonim ni na koga osim na sebe 'm'ir ako Bog i sveci postoje, nisu ih se ticali sitni zahtevi ena slomljenih srca.

Nakon to se porodica oprostila od Ferantea, u Velikoj dvorani je odran sveani ruak. Tog dana nije bilo
muzike, ni plesa, ve samo mnogo prie i nemira.
Sama i neprimecena, otila sam do reranteove spavae sobe. Zavese na krevetu su i dalje bile pomaknute, a
baldahin umotan u crno. Zelene barunaste draperije su takoe bile presvuene u boju alosti.
U jednoj od uljanih lampi na nonom stolu jo uvek je titrao slabi, plaviasti plamen. Podigla sam je,
otvorila vrata uske sobe iza oltara i odatle prela u kraljevstvo mrtvih.
Malo se promenilo od onoga kako ga se seam. Mrtvi Anujac, zvani Robert i dalje mi je eleo
dobrodolicu maui svojom koatom rukom. Ovog puta se nisam uplaila. Nema niega zastraujueg
ovde, rekla sam sebi, samo zbirka utavljene koe i kostiju naslonjenih na gvozdene stubove.
Ali kolekciji su dodata dva nova lesa od moje poslednje posete, pre vie od etiri godine. Prila sam bliem
od ta dva i podigla sam lampu da osvetlim lice mumije. Na njegovim mermernim oima bile su iscrtane
tamnosmee duice; njegova brada i brkovi su bili gusti, njegova sjajna_crna kosa bujna i kovrdava. Ovo
nije bio svetlokosi Anu, ve neki Spanac ili Italijan. Jo uvek je postojala neka punoa u njegovim crtama
svedoei o nedavnoj smrti. iv, bez sumnje, on je bio zgodan covek, koji se smejao i plakao, a moda je
bio i razoaran u ljubav. I on je saznao kako je biti rtva nemilosrdne okrutnosti.
Bez straha, pritisla sam svojim prstima sjajni, prelakirani smei obraz.
Bio je hladan i tvrd, kao moj deda i otac. Kao ja.
DiKalogri di s
49
Zima - prolee 1494.
IV
Obnavljanje zategnutih odnosa izmeu Napulja i Papske drave je trajalo. Nisam bila iznenaena kada je
proao itav mesec pre nego to me je otac pozvao na oekivani razgovor.
Pripremila sam se za taj susret i pomirila se sa brakom sa ofreom Bordijom. Ta injenica me je
ispunjavala udnim ponosom; moj otac oekuje da e me ta objava povrediti, a bie razoaran kada ne bude
bilo tako.
Straar je doao po mene i odveo me do kraljevih odaja. Presto je bio presvuen u crninu; moj otac se nee
popeti na presto sve do njegovog zvaninog krunisanja koje e se desiti za nekoliko meseci.
U Feranteovoj nekadanjoj kancelariji ve se video trag moga oca: lep tepih, ratni plen iz bitke kod Otranta,
prekrivao je mermerni pod. Zidovi su bili oblepljeni mavarskim ploicama. ula sam da je moj otac
obezglavio mnogo Turaka. Pitala sam se koliko ih je ubio, posebno za ove trofeje. Zurila sam dole u tepih
sa crveno-zlatnim arama traei mrlje od krvi, eljna da se zaokupim neobinim mislima kako bih
zadrala svoju prisebnost tokom neprijatnog razgovora.
Novi kralj je bio zauzet, okruen savetnicima. Kada sam ula, kiljio je pregledajui nekoliko dokumenata
razbacanih na tamnom drvenom stolu. U tom trenutku sam shvatila da mi, Napolitanci, ne moemo vie
Jednostavno da govorimo kralj Alfonso" mislei na Alfonsa Velikodunog. Sada su postojali kraljevi
Alfonso I i II.
Buljila sam iza ovog drugog kroz otvorene prozore, okrenute prema zapadu sa pogledom na Katel del Ovo
i na more iza njega. Prialo se j avta velianstvena kamena tvrava, koju je navodno izgradio Virgilije, .f21
na velikom maginom jajetu skrivenom pod vodom. Ako se to jaje
,a razbije, sam Napulj bi se uruio i pao u more.
^ekala sam u tiini dok moj otac nije podigao pogled i pometeno e narnrtio. Njemu sam bila samo misao
koja se javlja nakon to je ve zavreno usred uurbanog popodneva. Njegov sin Ferandino, sada e jacto
vojvoda od Kalabrije, nagnuo se iznad oevog ramena, sa jed-m rukom na stolu. Ferandino je istovremeno
podigao pogled i Ijuba-, ; a'i formalno klimnuo glavom, to je imalo jasan podtekst: Ja sam
ei na redu za presto, legitimni naslednik, a ti nisi.
50
ena jednog B o r d,
Venae se sa ofreom Bordijom poetkom maja", odseno je rekao moj otac.
Kao odgovor poklonila sam se iz ramena umiljato i uputila sam mu jedinu misao: Ne moe da me
povredi.
Kralj je ponovo usmerio svoju panju na Ferandina i na jednog od savetnika. Nakon to im je promrmljao
nekoliko reenica, ponovo je podigao pogled iznenaen to me vidi da jo uvek stojim pred njim.
To je sve", rekao je.
Poklonila sam se, oseajui se kao pobednik zbog moje sarnokon-trole, ali takode i razoarano jer je moj

otac izgledao isuvie zaokupljen da bi to primetio. Okrenula sam se da izaem, ali pre nego to me je
straar ispratio iz sobe, kralj je ponovo progovorio.
Oh. Da bih umirio Njegovu svetost, sloio sam se da njegovog sina ofrea nainim princem - to jedino
pristaje, imajui u vidu tvoj poloaj. Stoga, oboje ete vladati kneevinom Skvilae, gde ete i ive-ti."
Odseno je klimnuo glavom kao znak da mogu da idem, a potom se vratio svom poslu.
Izala sam brzo, zaslepljena bolom.
Skvilae se nalazi na nekoliko dana od Napulja, prema jugu, na suprotnoj obali. Putovanje od Napulja do
Skvilaea je bilo mnogo due nego putovanje od Napulja do Rima.
Kada sam se vratila u svoje odaje, pocepala sam portret svetog e-nara sa poasnog mesta i bacila ga na
suprotni zid. Dok je padao na pod, dona Esmeralda je kriknula i prekrstila se, zatim se okrenula i pola za
mnom na balkon, gde sam stajala uzbuena, dok se moja tuga pretvarala u bes.
Kako se usuujete] Ne postoji izgovor za takvo svetogre!", jako me je grdila gledajui me smrknuto.
Ne razume!", brecnula sam se. ofre Bordija i ja emo iveti u Skvilaeu!"
Izraz na njenom licu se odrnah smekao. Trenutak je utke stajala, a potom je upitala: Je mislite da e
Alfonsu biti lake nego vama. Hoete li da ga opet primorate da vas tei dok mu se srce slama? Dona
Sana, vi moda pokazujete svoju narav - ali ne budite glupi. On je osetljiviji."
Okrenula sam se i pogledala u Esmeraldino mudro, izborano lice. Prekrstila sam ruke, izdahnula drhtei i
naterala se da umirim svoju unutranju oluju.
Moram da ovladam svojim oseanjima", rekla sam, pre nego to Alfonso sazna za ovo."
Te veeri smo brat i ja veerali sami. ivahno je priao o svojoj obuci u maevanju i o lepom konju kojeg
mu je otac nedavno kupio-Osmehivala sam se i sluala, ne uestvujui mnogo u razgovoru. Posle
Kalogridis
51
<noetah dvoritem palate dok nas je posmatrao samo jedan, 'straar. Bio je poetak marta, i veernji
vazduh je bio otar, ali
ne i neprijatan.
.
_,. v
v
Alfonso je prvi progovorio, Ima si veeras, banca. Sta te muci: Oklevala sam sa odgovorom. Pitam se da
li si uo vesti..." Moj brat se pribrao, i rekao, sa lanom nemarnou, Znai, udae se za ofrea
Bordiju." Odjednom je njegov glas postao umirujui, To nee biti loe, Sana. Kao to sam rekao ranije,
ofre je moda pristojan mladi. Najzad, ivee u Napulju i moi emo da se viamo..."
Zastala sam u pola koraka, okrenula se prema njemu i svojim prstima lagano dotaknula njegove usne.
Dragi brate", borila sam se da mi glas bude miran, bezbrian. Papa Aleksandar ne eli samo princezu za
svog sina. eli da njegov sin postane princ. ofre i ja emo otii da vladamo u Skvilaeu."
Alfonso je trepnuo jedanput, preplaeno. Ali ugovor...", poeo je, zatim se zaustavio. Ali otac..." Uutao
je. Po prvi put, nisam mislila na svoja oseanja, ve na njegova. Dok sam gledala kako talas bola prelazi
preko njegovih mladih crta, mislila sam da e srce da mi se istopi.
Zagrlila sam ga jednom rukom i nastavila da hodam. Uvek mogu da doem u posetu u Napulj. I ti moe
da doe u Skvilae." Navikao je da tei, a ne da njega tee. Nedostajae mi." I ti meni." Osmehnula
sam se na silu. Jednom si mi rekao da dunost nije uvek prijatna. To je tano, ali mi emo izvui najbolje
od ovoga poseujui se i dopisujui se."
Alfonso se zaustavio i privio me uz sebe. Sana", rekao je. Oh, janca..." Bio je vii i morao je da sagne
glavu kako bi stavio svoj obraz uz moj.
, Pomazila sam ga po kosi. Sve e biti u redu, moj mali brate", rekoh. rsto sarn a drala i nisam dozvolila
sebi da zaplaem. Ferante bi, Pomislila sam, bio ponosan.
. Mesec maj je isuvie brzo doao, a sa njim i ofre Bordija. Stigao
Alf1
Sa venkom pratnjom i moj stric, princ Federiko, i moj brat
onso su ga dopratili do Velike dvorane zamka Nuovo. Kada su muci stigli, ula sam u velikom stilu, silazei niz stepenice, u morskonoj haljini od brokata sa smaragdnom ogrlico
li
gnom ogrlicom oko vrata.
sam videla, po tome kako je mom mladoenji pala donja vi-P u
ostavila povoljan utisak. On na mene
sasvim sigurno nije. 0 i
su roi da ofre Bordija ima skoro trinaest godina" - i ja sam sam '/UF
m^ac^a slinog mom bratu. ak i za kratko vreme od kada su
nsu rekla za veridbu, njegov glas se jo
vie produbio, ramena
iri ^T ra^rna i postala vie muevna. Sada je bio vii od mene za

52
ena jednog B'o r dg j
--------------------Ali ofre je bio dete. Nakon moje posete vetici napunila sam es naest godina i postala sam ena sa
bujnim grudima i kukovima. Oseti] sam seksualni zanos, osetila sam dodir ruku iskusnog mukarca.
Najmlai Bordija bio je za glavu nii od mene. Glas mu je bio pjs. kutaviji od mog, lice jo uvek bucmasto
kao kod male dece i bio je tako slabane grae da sam lako mogla da ga podignem. Da bude joj gore,
njegova bakarno plava kosa je bila kao u devojice. Irnao je duge kovrde koje su padale do ramena.
ula sam, kao i svako u Italiji ko ima ui, o Aleksandrovoj nekontro-lisanoj strasti prema lepim enama.
Kao mladi kardinal, Rodrigo Bordija je uasavao svog starog strica, papu Kalikstusa, tako to bi odrao
krtenje, a potom bi sve prisutne ene otpratio do ozidanog crkvenog dvorita, a kapiju bi zakljuao,
ostavljajui pobesnele mukarce napolju da nekoliko sati sluaju zvuke kikotanja i voenja ljubavi. ak i
sada, papa Aleksandar je doveo svoju poslednju ljubavnicu, esnaestogodinju uliju Orsini, da ivi sa
njim u Vatikanu - i bio je poznat po gnusnim javnim pokazivanjima naklonosti prema njoj. Smatralo se da
nijedna ena nije sigurna od njegovih pokuaja da joj se priblii.
Bilo je nemogue poverovati da je ofre sin tog istog oveka. Mislila sam na Onoratove snane ruke koje
prelaze po mom telu. Priseala sam se kako se penjao na mene, kako sam vrsto drala njegova snana lea
dok me je jahao, a zatim me dovodio do vrhunca.
Zatim sam pogledala ovo mravo dete i neprimetno se stresla s gaenjem na pomisao o branoj postelji.
Onorato je poznavao moje telo bolje nego ja sama. Kako uopte mogu da nauim ovo mlitavo mlado
stvorenje svemu onome to bi jedan mukarac trebao da zna o umeu ljubavi?
Bila sam oajna. Sledeih nekoliko dana sam provela u velikim mukama, glumei najbolje to sam mogla
ulogu srene mlade. ofre je vre-me provodio u drutvu svoje pratnje i nije ni pokuavao da se udvara. Nije
on bio Onorato, kome je bilo stalo do mojih oseanja. U Napulj je doao iz jednog razloga: da dobije
kneevsku krunu.
Prvo se odigrala graanska ceremonija, u zamku Nuovo, koju je vodio tropejski biskup, a svedoci su bili
moj otac i princ Federiko. Mali ofre je zbog nervoze nepromiljeno viknuo svoj odgovor na biskupovo
pitanje mnogo pre nego to ga je starac postavio, to je izazvalo talas zabave koji se proneo kroz masu.
Meni nije bilo do smeha.
Potom je usledilo pokazivanje poklona od mog novog supruga: rubini, biseri, dijamanti, brokat vezen
koncem od pravog zlata, svila i barun, od kojih je trebalo da se naprave nakit i haljine za mene.
Ali nau zajednicu crkva jo uvek nije blagoslovila, tako da nije moglo doi do fizikog kontakta. Imala
sam etverodnevni odmor pre mise.
Sledeeg dana je bio Spasovdan i svetkovina povodom pojavljivanja arhanela Mihajla. Taj dan je
proglaen za dan Napuljskog kraljevstva.
logridis
jutarnje nebo oslobodilo je jak pljusak i estoke udare vetra.
k s loem vremenu, naa porodica je pratila mog oca i njegove baro velike katedrale svete Kjare, gde je Ferante leao na sveanom
samo nekoliko meseci ranije. Tamo je Aleksandrov papski cere"al majstor paljivo pripremio oltar, poloivi sve simbole napuljske
T davine po redu po kome e biti urueni novom kralju: kruna, ukrav
draguljima i biserima; kraljevski ma, u koricama ukraenim drauliima; srebrni skiptar, na ijem vrhu se nalazio zlatni anujski ljiljan; i
vladarska kugla.
Moj otac nas je uveo u crkvu. Nikada nije bio zgodniji, niti izgledao tako kraljevski kao u tom trenutku.
Bio je otmeno obuen u usku tuniku i pantalone od crnog satena, preko je nosio ogrta od svetlucavog
grimiznog brokata prekriven belim krznom hermelina. Naa porodica se sa dvoranima zaustavila na
odreenom mestu, ali moj otac je nastavio sam du velikog prolaza u sredini crkve.
Stajala sam pored svog brata stiskajui mu ruku. Nijedno od nas nije smelo da pogleda ono drugo u oi.
Znala sam da u, ako sretnem Al-fonsov pogled, obelodaniti svoju nesreu u trenutku kada bi trebalo da se
oseam sasvim suprotno.
Ubrzo nakon to je objavljena moja i ofreova veridba, saznala sam za sporazum koji je novi kralj sklopio
sa papom Aleksandrom. Alfonso II e dodeliti kneevinu Skvilae ofreu Bordiji; za uzvrat, Njegova svetost e poslati papskog izaslanika (u ovom sluaju, monog kardinala iz svoje porodice) da krunie kralja.
Na ovaj nain, Aleksandar je dao svoj direktan, neopoziv blagoslov i priznanje Alfonsovoj vladavini.

Ova razmena je bila kraljeva zamisao - ne papina, kako mi je rekao moj otac.
Namerno je kupio svoju sreu po cenu moje tuge.
Covek koji e uskoro biti poznat kao Alfonso II se zaustavio pred horom kanonika, gde su ga pozdravili
nadbiskup iz Napulja i patrijarh iz
tiohije. Poveli su ga do njegovog mesta ispred oltara, gde je sa nama os alrrna sasluao papsku bulu kojom
je proglaen za neospornog vla-aara Napulja.
j otac je kleknuo na jastue ispred kardinala ovanija Bordije,
8 izaslanika, i paljivo za njim ponavljao zakletvu, usala sam i istovremeno razmiljala o svojoj
sudbini. ^.
sto me moj otac toliko mrzi? Ravnoduan je prema svoj drugoj de-uka 1 Prerna Prmcu
nasledniku, Ferandinu - ali svom najstarijem sinu u - ^ onoliko panje koliko je potrebno da ga obui za
njegov poloaj
M 'vi
*" zkS toga to sam izazivala vie nevolja nego ostali? tea- ^ moda se odgovor takoe
nalazi u recima starog Feran'
sve njegove dece, ti najvie lii na svog oca.
rnoi otac je vrisnuo kada je video mumije Anujaca; ja nisam.
54
ena jednog B o r d
55
Ti si uvek bio kukavica, Alfonso.
Da li je mogue da okrutnost moga oca potie iz straha? I da li me prezire jer ja posedujem osobinu koju on
nema - hrabrost?
Blizu oltara, moj otac je zavrio sa svojom zakletvom. Kardinal mu je predao komad pergamenta, na ovaj
nain proglaavajui ga kraljem, i rekao, Po papinom ovlaenju".
Sada je princ kraljevstva, koji je to postao uz pomo braka, ofre Bordija, istupio sa krunom, mali i
ozbiljan. Kardinal ju je uzeo od njega, a zatim je stavio na glavu moga oca. Bila je teka i malo se
nakrivila; visoki crkveni dostojanstvenik je drao krunu jednom rukom dok su on i nadbiskup zakopavali
kai ispod brade mog oca, da bi je privrstili.
Simboli vlasti su urueni novom kralju: ma, skiptar, kugla. Po pravilima ceremonije, svi papski crkveni
dostojanstvenici trebalo je da formiraju krug iza mog oca, ali njegova braa, sinovi i odani plemii pojurili
su napred, u iznenadan i nepromiljen znak podrke.
Smejui se, moj otac je seo na presto dok su okupljeni radosno pozdravljali.
Viva ReAlfonsoJ Viva Re Alfonso!"
Uprkos mom besu i ljutnji to sam bila njegov pion, pogledala sam ga, krunisanog i velianstvenog, i bila
sam zauena iznenadnim izlivom odanosti i ponosa u meni. Uzvikivala sam sa ostalima dok mi je glas
drhtao.
Viva Re Alfonso!"
Naredna tri dana provela sam na probama za predivnu venanicu. Ukrasni trougaoni grudnjak je bio
napravljen od zlatnog brokata koji mi je poklonio moj suprug, a sama haljina od crnog somota sa satenskim
trakama i sa kouljom od zlatne svile; i na haljinu i na prsluk su priiveni ofreovi biseri, a jo njegovih
dijamanata i bisera bilo je paljivo upleteno u ukras za glavu koji je bio nainjen od najfinijeg zlatnog
konca. Rukavi koji su privezani za prsluk, takoe su bili od prugastog crnog somota i satena i bili su tako
veliki da sam u jedan mogla da stavim svog novog supruga. Nekada bih sa ponosom i interesovanjem
gledala na haljinu i na ulepavanje kako bih bila jo lepa; sada vie ne. Posmatrala sam tu haljinu kao to
zatvorenik posmatra svoje okove.
Dan mog venanja osvanuo je u boji grimiza, sa suncem skrivenim iza oblaka. Stajala sam na svom
balkonu zamka Nuovo, poto nisam mogla da spavam prethodne duge noi, znajui da u morati da
napustim svoju kuu i sve to poznajem da bih otila da ivim u nepoznatom gradu. Udisala sam miris
sveeg morskog vazduha i uvlaila ga duboko u plua. Da li e tako slatko mirisati i u Skvilaeu? Zurila
sam uolovnoleni zaliv nad kojim se izdizao mrani Vezuv, znajui da seanje na ze. trenutak nikada nee biti dovoljno
da me odri. Moj ivot se vrteo t'ko mog brata, a njegov oko mog. Razgovarala sam sa njim svakog ju-
veerala sa njim svake veeri, obraala mu se tokom celog dana. Poznavao me je bolje i voleo vie od moje
roene majke. ofre je izgledao kao prijatan mladi, ali bio je stranac. Kako mogu bezbrino da se suoim
sa ivotom bez Alfonsa?
Samo me je jedna stvar muila vie: saznanje da e moj mali brat patiti od iste takve usamljenosti - moda i
gore, poto je dona Esmeral-da rekla da je on osetljiviji od mene. To mi je bilo najtee da izdrim.

Naposletku sam ula unutra, kod svojih dama, da bih poela sa pripremama za ceremoniju venanja, koja je
trebalo da se odri sredinom prepodneva.
Kako je dan prolazio, nebo je postajalo sve tmurnije i oblanije, savreni odraz mog raspoloenja. Skrivala
sam svoju tugu zbog Alfonsa. Drala sam se graciozno, uzdignuta ela.
Kao mlada, izgledala sam velianstveno u svojoj haljini. Kada sam ula u Kraljevsku kapelu zamka, amor
strahopotovanja se proneo meu okupljenima. Nije mi bilo drago zbog takvog potovanja. Bila sam
isuvie zauzeta trudei se da izbegnem pogled moga brata, dozvoljavajui sebi samo da ga letimice
pogledam u prolazu. Izgledao je kraljevski i odraslo u tamnoplavoj tunici, sa maem sa zlatnim balakom
na boku. Izraz na njegovom licu bio je napet, ozbiljan, bez trunke sjaja koji je nasledio od nae majke.
Paljivo je zurio ispred sebe u oltar.
to se tie verske ceremonije, mogu samo da vam kaem da je trajala beskonano, i da se jadni ofre
dosaivao trudei se svim silama da izgleda-kraljevski otmeno. Ali kada je dolo vreme da mi prenese biskupski poljubac, bio je prinuen da se pridigne na vrhove prstiju i usne su mu drhtale.
Posle toga je usledio koncert, zatim ruak koji je trajao satima, sa dosta ispijanja vina i zdravica za nove
mladu i mladoenju. Kada je pao sumrak, ofre se povukao u oblinju palatu koja je bila pripremljena za
nas. Zalazak sunca su u potpunosti sakrili veliki i tamni olujni oblaci koji su se skupljali iznad zaliva.
Ja sam stigla zajedno sa noi i prvim priguenim tutnjevima grmljavine, u pratnji svoga oca, sada kralja, i
kardinala od Monreala, ovanija oordije. Kardinal je bio ruan sredoveni ovek, prostakog jezika i
odgovarajueg ponaanja. Glava mu je bila obrijana na sveteniku ton-zuru, dok je priljubljena okrugla
kapica od crvenog satena prekrivala e-ju. Njegovo krupno telo bilo je prekriveno svetenikom haljinom
od belog satena preko koje je imao slubenu odoru od ljubiastog baruna, a njegovi debeli prsti svetlucali
su puni dijamanata i rubina. . Ostavila sam mukarce na hodniku i ula u spavau sobu, koju su mo-Je dame
spremile za nas. Dona Esmeralda me je svukla, odnosei moju
56
ena jednog B o r d i i,
predivnu venanicu i svilenu koulju. Nagu su me odveli do branog kreveta, gde je ofre ekao.
Razrogaio je oi im me je ugledao. Naivno je zurio, bez uviavnosti, dok je jedna od mojih dama za
mene podigla arav, saekala da legnem pored svog novog supruga, a zatim me prekrila samo do struka.
Tako sam leala, dok su moje bujne grudi bile razg^oliene.
Zofre je bio isuvie srameljiv, a ja isuvie potitena da bismo askali tokom ovog neprijatnog rituala jednog od najneprijatnijih medu obiajima plemstva i monika, a nije bilo niega to bi moglo da nas spasi
od toga.
Kada su kralj i kardinal Bordija, iji je zadatak bio da prisustvuju ovom branom dogaaju, uli u sobu,
Zofre ih je pozdravio prijatno se osmehnuvi.
Bilo je jasno da kardinal Bordija deli sklonost svoga roaka Rodriga prema mlaim enama, jer je prilino
otvoreno buljio u moje grudi i uzdahnuo. Kako su lepe. Kao rue."
Oduprla sam se nagonu da se pokrijem. Kiptela sam od besa to ovaj starac mora da se ulno zadovoljava
na moj raun, a nije mi bilo prijatno ni to to me moj otac prvi put video neodevenu.
U kraljevom pogledu ogledala se takva nezainteresovanost da sam zadrhtala. Uputio mi je mali hladan
osmeh. Kao i svo cvee, i one e brzo uvenuti." Njegove oi vie nisu bile uznemirene; veeras su blistale.
Postigao je sve to je ikada eleo na ovom svetu - bio je kralj, sa papinim blagoslovom, a sve to je bilo jo
slae jer e se uskoro otarasiti svoje problematine keri. Ovo je bio trenutak njegovog najveeg trijumfa
nada mnom. Ovo je bio trenutak mog najveeg poraza.
Nikada moja mrnja prema mom ocu nije gorela tako jako kao u tom trenutku. Nikada moje ponienje nije
bilo toliko potpuno. Okrenula sam lice, da ofre i kardinal ne bi videli gnuanje u mojim oima. Oajniki
sam elela da navuem arave oko sebe, da izjurim iz kreveta, ali bes me je paralisao, nisam mogla da se
pokrenem.
ofre je prekinuo kratku tiinu razoruavajuom iskrenou. Oprostite mi, Vae velianstvo, Vaa
svetosti, ako se budem naao u milosti i nemilosti ivaca."
Kardinal se nasmejao pohotno. Mlad si, moj deae - u tvojim godinama, svi ivci u Napulju ne mogu da
ti zasmetaju."
Ne pruaju mi nadu u uspeh moje godine", ofre uzvrati, ve za-slepljujua lepota moje mlade".
Sa bilo ijih usana - osim moda sa usana mog Alfonsa - te reci bi bile lepo iskazivanje utive dosetke. Ali
ofre ih je izgovorio iskreno i srameljivo me je letimino pogledao.
Oba oveka su se nasmejala - moj otac podrugljivo, kardinal sa razu-mevanjem. Kardinal se udari o butinu.
Uzmi je onda, deae. Uzmi je! Po podignutom aravu vidim da si spreman!"

Kalogridis
57
va
ofre i>e nespretno dokotrljao do mene. U tom trenutku, njegopanja je bila usmerena na moje telo: nije mogao da vidi kako se naa i Svedoka naginju napred u svojim
stolicama, oduevljeno posma-trajui svaki njegov pokret.
Uz moju pomo, uspeo je da se popne na mene. Bio je mraviji i nii od mene, tako da, kada je svoje
napuene usne pritisnuo o moje, njegova mukost me je jako ubola u stomak. Ponovo je zadrhtao, ali ovoga
puta ne zbog ivaca. S obzirom na njegov enstveni izgled, ranije sam strahovala da je ofre moda od
onih koji vie vole deake nego ene, ali bilo je jasno da to nije sluaj.
Trudei se da zanemarim puku bedu ele situacije, smirila sam ga i rairila sam noge dok je on skliznuo
nadole, prema svom cilju. Naalost, poeo je prerano da gura u moje bedro. Za razliku od starijeg Bordije,
ovaj najmlai je bio potpuno neupuen u voenje ljubavi. Posegnula sam za njim, nameravajui da ga
usmerim - ali istog trenutka kada sam ga dodirnula, ispustio je krik i moja ruka je bila puna njegovog
semena.
Instinktivno, izvukla sam dokaz ispod arava, nenamerno otkrivajui nesreni sluaj naim svedocima.
ofre je jo jednom zajeao, ovoga puta zbog samog neuspeha, i okrenuo se na lea.
Moj otac se smejao irokim osmehom kakav nikada nisam videla. Ispruenih ruku, dlanova okrenutih
nagore, okrenuo se prema kardinalu koji se kikotao i zatraio: Va novanik, svetosti."
Dobro raspoloen, kardinal je odmahnuo glavom, i iz svoje satenske svetenike haljine izvukao malenu
barunastu vreu, koja je visila od teine^novca. Spustio ju je na kraljev dlan. ista srea, Vae velianstvo. Cista srea, i nita vie."
Nakon to je jedna od mojih dama uurbano ula u sobu i oistila mi ruku vlanom krpom, ofre se
podigao na laktove i zurio u dva oveka. Crvenilo je buknulo na njegovim obrazima kada je shvatio da je
njegov uspeh bio predmet opklade.
Kardinal je primetio njegovo nezadovoljstvo i nasmejao se. Nemoj da ti je neprijatno, deae. Izgubio sam
jer nisam verovao da e stii tako daleko. Izdrao si due nego veina tvojih vrnjaka. Sada svi moemo
da se latimo ozbiljnog posla koji nam predstoji."
Ali oi moga supruga su se napunile uasnutim suzama. Sklonio se d mene i uurio na svojoj strani
kreveta.
Njegova patnja mi je omoguila da prevaziem sopstvenu sramotu. Zrk mojih postupaka nije bila elja da
se ovaj strani posao zavri to Pre< ve elja da oslobodim ofrea njegove nesree. Izgledao je kao blaga
dua. Nije zasluio takvu okrutnost.
. Otkotrljala sam se do njega i apnula mu: ofre, oni nas ismevaju Jer nam zavide. Pogledaj ih: oni su
starci. Njihovo vreme je prolo, ali mi snno mladi." Stavila sam mu dlanove na moje grudi. Nema nikoga
58
ena jednog B o r d jj,
drugog u sobi. Tu smo samo ti i ja zajedno, ovde u naoj branoj postelji."
Za ime boje, poljubila sam ga - lagano, sa nenom strau, kao to je mene Onorato onda poljubio.
Zatvorila sam oi, briui sliku naih muitelja, i zamiljajui da sam sa svojim bivim ljubavnikom. Prela
sam rukama preko Zofreovih uskih, koatih lea, zatim dole izmeu njegovih butina. Drhtao je i stenjao
dok sam milovala njegovu mukost, kao to su me uili. Ubrzo je bio dovoljno tvrd da bude uveden u
mene, ovoga puta uspeno.
Drala sam oi zatvorene. U mojim mislima, nije bilo nieg drugog na ovom svetu osim mene, mog novog
supruga i nadolazee oluje.
ofre nije bio Onorato. Bio mu je mali, i pruio mi je malo na-draaja. Da nije bilo njegovog nasilnog
guranja i injenice da sarn mu ja pomogla da ue u mene, teko da bih i znala da je unutra.
Ipak, drala sam se vrsto. Isputala sam uzdahe poto mi je svojom teinom pritisnuo grudi. Samo sam se
nadala da ih je on shvatio kao uzdahe uivanja.
Nakon moda jednog minuta, miii na njegovim nogama su se stisli. Uz jauk se propeo unazad. Otvorila
sam oi i videla njegove, rairene od zaprepatenja, koje su se potom zakolutale i u tom trenutku sam znala
da smo postigli uspeh.
Sruio se na mene, zadihan. Jedva prim etno sam osetila njegov pol-ni organ kako se smanjuje u meni, a
potom je u potpunosti skliznuo napolje; za njim je iscurila i topla tenost.
Znala sam da ovoga puta za mene nee biti seksualnog zadovoljstva. Moda se Onorato brinuo da zadovolji
moje elje, ali to nije bio sluaj sa ova tri oveka ovde veeras.

Bravo, bravo", kazao je kardinal, sa blagim prizvukom razoaranja to se njegov zadatak tako brzo
zavrio. Blagoslovio je nas i postelju.
Odmah iza njega stajao je moj otac. Dok je ofre jo uvek leao na meni, zurila sam u oveka koji me je
izdao, pogleda hladnog, bezdu-nog. Nisam elela da mu pruim zadovoljstvo da primeti nesreu koju mi
je naneo.
Na usnama mu je igrao mali, pobedonosni osmeh. Nije ga bilo briga to ga mrzim. Bilo mu je drago to je
zavrio sa mnom, jo drae to je u zamenu dobio neto vredno.
Dva mukarca su otila, a moj novi mu i ja smo konano ostali sami-Moje dame nam nee smetati do
jutra, kada e sakupiti posteljinu kao dalji dokaz potvrde naeg ugovora.
ofre je dugo leao na meni u tiini. Nisam nita radila jer, nakon svega, on je sada bio moj gospodar i bilo
bi nepristojno da ga ometam-A onda mi je on sklonio kosu iza uha i proaputao: Ti si tako lepa. Opisali su
mi te, ali reci nisu dovoljne. Ti si najlepa ena koju sam ikada video."
Dia ^^'__^^--------------------------------------------------Si dak si ofre", odgovorila sam iskreno. Moda je bio deak, ali je io i potpuno bezazlen, ako mu je ve
nedostajalo pameti. Mogao Kda^mi se svidi... ali nikada ne bih mogla da ga zavolim. Ne na nain 1 koji
sam volela Onorata.
Izvini", rekao je, iznenadno i silno. Tako mi je ao... Ja...ja..." Sasvim iznenada briznuo je u pla
Oh ofre." Obavila sam ruke oko njega. Zao mi je sto su bih grozni "prema tebi. To to su uinili je
neopisivo. A to to si ti uradio je -bilo je to potpuno normalno."
Ne", nastavio je. Nije zbog opklade. Bilo je to neljubazno s njihove strane, da, ali ja sam uasan ljubavnik.
Ja ne znam nita o tome kako da zadovoljim enu. Znao sam da u te razoarati."
Psst", rekla sam. Pokuao je da se podigne i da se osloni na laktove, ali sam ga ja privila uz sebe, uz moje
grudi. Ti si jednostavno mlad. Svi smo u poetku neiskusni... a potom uimo."
Onda u ja da uim, Sana", obeao je. Zbog tebe u da nauim."
"Psst", rekla sam drei ga kao dete, to je i bio, i poeh da ga mazim po dugoj, mekanoj kosi.
Napolju, oluja je konano poela, i lilo je kao iz kabla.
Din
61
Lete 1494. - zima 1495.
V
Rano sledeeg jutra, ofre i ja smo krenuli na put ka naoj novoj kui u najjunije oblasti Kalabrije.
Ispunila sam svoj lini zavet da budem hrabra: zagrlila sam svog brata i majku i poljubila ih za rastanak a
da nisam prolila ni suzu. Svi smo ponovili obeanja da emo se po-seivati i pisati.
Kralj Alfonso II, naravno, nije mogao da se potrudi da se oprosti.
Skvilae je bio stena koju je sprilo sunce. Sam grad bio je izgraen na vrhu strmog rta. Naa palata, bolno
seoska po napuljskim standardima, bila je udaljena od mora, a pogled je delimino zaklanjao stari samostan
koji je osnovao uenjak Kasiodorus. Obala je bila oskudna i pusta, nedostajale su joj napuljske velike,
ljupke uvale, a izbledelo lie zakrljalih maslina koje su se probijale bilo je jedino zelenilo. Najvei
doprinos koji je ova regija dala u umetnosti, na koji je stanovnitvo bilo izuzetno ponosno, predstavljala je
crveno-smea keramika.
Palata je bila u katastrofalnom stanju; nametaj i kapci su bili polomljeni, jastuii i tapiserije pocepani, a
zidovi i tavanice popucali. Bila sam u velikom iskuenju da se prepustim samosaaljenju i da prokli-njem
svog oca to me je poslao na jedno ovako sumorno mesto. Ume-sto toga, trudila sam se da palatu
preuredim u mesto stanovanja dostojno kraljevske porodice. Naruila sam fini barun da zamenim brokat
KOJI su moljci izjeli na starim prestolima, prelakirala sam staru drvena-nju i poslala po fini mermer da
zameni neravni pod od terakote u pre-s onoj dvorani. Line odaje kraljevskog para - prineve odmah s
desne rane prestone dvorane, princezine sa leve - bile su u jo gorem stanju,
10 je potrebno da naruim jo vie materijala i da unajmim dodatne majstore kako bih sve sredila.
^otre je izbegavao drutvo i zanimao se na potpuno drugaiji nain, k H^e ' * P Put daleko od svoje
dominantne porodice. Sada t i a Je postao gospodar svog kraljevstva, nije znao kako da se ponaa,
da nita nije ni radio. Ubrzo nakon to smo stigli u Skvilae, kod s Je upala grupa ofreovih drugova iz
Rima, svi eljni da proslave
pu novog princa.
i rvi" nekoliko dana nakon naeg venanja ukljuujui i vreme pro-n u naoj udobnoj koiji tokom
puta na jug - ofre je bezvoljno
62

ena jednog B o rd//e

pokuavao da odri svoje obeanje da postane bolji ljubavnik. Ali bio je nevian i nestrpljiv, tako da bi
njegova elja ubrzo prevladala i obino je ispunjavao svoje potrebe, a da se mojim nije ni pozabavio.
Nakon ne-nosti i suza koje je pokazao tokom nae prve brane noi, nadala sarn se da sam pronala nekog
nenog poput moga brata. Ubrzo sam shvatila da ofreove lepe reci potiu ne toliko iz saoseanja ve iz
elje da potkupi ljude. Postojala je velika razlika izmeu dobrote i slabosti, a Zofreova prijatna narav vodila
je poreklo iz slabosti.
Ovo je postalo kristalno jasno nakon to su se pojavili ofreovi prijatelji, nedelju dana poto smo mi stigli u
Skvilae. Svi su bili mladi plemii, neki oenjeni, veina ne, pri emu niko od njih nije bio stariji od mene.
Doli su i dvojica njegovih roaka, koji su nedavno stigli u Rim kako bi, to je mogue bolje, iskoristili
svoje veze sa Njegovom sve-tou: grof Ipolito Borha iz Spanije, koji jo uvek nije prihvatio itali-janski
izgovor svoga prezimena, i mladi petnaestogodinji kardinal, Luis Bordija, ije je samozadovoljno dranje
odmah izazvalo moju nenak-lonost. Palata je jo uvek bila u neredu - skele su bile posvuda, a podovi su jo
uvek bili od napukle terakote. Mermer jo uvek nije bio postavljen u prestonoj dvorani. Don Luis nije
propustio priliku da primeti u kakvom jadnom stanju su nae prebivalite i naa kneevina, posebno u
poredenju sa velianstvenou Rima.
Kada je drutvo stiglo, odigrala sam svoju ulogu domaice najpristojnije mogue, s obzirom na seosko
okruenje. Pripremila sam gozbu i sipala im Suze Hristove", najbolje vino doneto iz Napulja, poto je lokalno vino bilo odvratnog ukusa. Bila sam skromno obuena u crno, kao to prilii dobroj eni, i Zofre me
je na gozbi ponosno predstavio. Mukarci su mi laskali bezbrojnim zdravicama u ast moje lepote.
Smeila sam se. Bila sam vesela i armantna, paljivo sluajui mladie koji su eleli da me zadive priama
o svom herojstvu i svom bogatstvu. Kada je postalo kasno i kada su svi bili pijani, povukla sam se u svoje
odaje i ostavila svog mua i njegove goste da rade ta ele.
Negde pred zoru probudili su me prigueni krici deteta. ula ih je i dona Esmeralda, koja je spavala pored
mene: uznemirene, pogledale smo se samo na trenutak, zatim smo zgrabile nae ogrtae i pourile prema
izvoru tog zvuka. Niko pri zdravoj pameti nije mogao da ignorie neto to tako para srce i izaziva
saaljenje.
Nismo morale daleko da idemo. Istog trenutka kada sam otvorila vrata koja su vodila od moje spoljanje
sobe do prestone dvorane, doekala me je scena bahanalija kakvu nisam mogla ni da zamislim.
Nezavren pod bio je prekriven isprepletanirn telima, od kojih su se neka grila od strasti, a druga bila
nepokretna, hrui usled prezasienosti vinom. ofreovi prijatelji i kurve, shvatila sam sa gaenjem/ mada
kao eni, nije bilo na meni da kritikujem sitne grehove gostiju moga supruga.
Kalogridis
63
AH kada sam pogledom preletela preko dva prestola, u meni se dio bes koji nisam mogla da obuzdam.
r Na prinevom prestolu nakrivljen je sedeo ofre. Od struka nadole , . -e potpuno nag, a njegove papue,
arape i pantalone leale su na gomili na stepeniku koji je vodio do njegovog prestola. Njegove blede,
bnaene noge bile su vrsto obavijene oko nogu neke ene koja mu je edela u krilu. To nije bila kurtizana
plemike krvi, bila je to najgrublja, najprostija lokalna kurva, moda dvostruko starija od ofrea, sa usnama
obojenim neprirodno jarkocrvenom i oima jako iscrtanim ugljem. Bila je mrava, jadna, runa. Njena
haljina od jeftinog crvenog satena bila je podignuta do struka, pri emu se videlo da ne nosi donje haljine, a
njene male, oputene grudi bile su izvaene iznad korseta kako bi moj mladi mu mogao da ih uhvati.
Toliko je bio pijan da nije ni primetio da sam ula i nastavio je da jae svoga konja, dok je ona isputala
preterane krike svaki put kada bi se on nabio.
Od kraljevskih ljudi su se mogla oekivati ljubakanja. Nisam imala prava da se alim, osim na
nepotovanje koje je ofre sada ukazao tom simbolu vladavine. Iako sam pokuala da se pripremim na
neizbeno ofreovo neverstvo, i dalje sam oseala ubod ljubomore.
Ali svetogre koje se deavalo pored mog supruga nisam htela da otrpim.
Kardinal Luis Bordija, on koji je toliko oboavao sve to je rimsko,
sedeo je na mom prestolu - potpuno nag. Njegova crvena haljina i kardinalska kapa bile su izgubljene negde meu bludnom skupinom. Na
njegovom krilu sedeo je jedan od naih kuhinjskih slugu, deak star moda devet godina, Mateo, ije su pantalone bile nehajno sputene do
Kolena. Suze su se slivale niz Mateovo lice. On je bio taj koji je vrisnuo, njegovi krici su se sada pretvorili u bolne jauke dok je mladi karinal prodirao u njega snano, divljaki, vrsto ga hvatajui za stomak

a ete ne bi palo na pod. Sam deak se odupirao sili koja ga je gurala

apred steui nedavno prelakirane drvene ruke prestola.
rrekinite!", povikala sam. Pobesnela zbog kardinalove okrutnosti i
potovanja, zaboravila sam na smernost i pustila sam svoj ogrta koji
pao na pod. Samo u spavaici, krupnim koracima sam prila Mateu i
po^sala da ga sklonim.
j aruinalovo lice se iskrivilo od pijanog gneva, dok je i dalje stiskao
5- Pusti ga da vriti1. Platio sam maloj bitangi!"
p ^e me bilo briga; deak je bio premlad da bi drugaije postupio. n L Sam ^a Povukla, ovog puta jae.
Trezvenost mi je podarila odlu-^a -^e nedostajala Luisu. Njegov stisak je popustio i odvela sam ^ Je Jecao
do besne dona Esmeralde. Ona ga je odvela da se za njega.
de ]f 3
64
ena jednog Bord jj e
Kalogridis
65
Ljut, Luis Bordija je ustao - prebrzo, s obzirom na pijanstvo. Sruio se i brzo je seo na stepenik ispred mog
prestola, zatim je poloio ruku i glavu na novi barunasti jastuk koji je prekrivao sedite, a koji je sada bio
umrljan Mateovom krvlju.
Kako se usuujete?", povikala sam, dok mi je glas drhtao od besa Kako se usuujete da povredite dete,
bilo da ste mu platili ili ne, i kako se usuujete da mi ukaete nepotovanje izvodei takav in na mom
prestolu! Vie niste dobrodoli kao gost u ovoj palati. Otiite ujutru."
Ja sam gost Vaeg mua", nejasno je izgovorio, ne Va, a Vama bi bilo bolje da se prisetite da on vlada
ovde". Okrenuo se prema mom muu. ofreove oi i usne su jo uvek bile vrsto zatvorene dok je udarao
svojim telom o kurvino. ofre! Vae visoanstvo, obratite panju! Vaa nova ena je Ijutita babuskera!"
ofre je trepnuo. Prestao je da se nabija. Sana?" Pogledao me je nesigurno. Bio je isuvie pijan da bi
shvatio dublji smisao ele situacije i da bi oseao stid.
Ovi ljudi moraju da odu", rekla sam, jasno i glasno, da budem sigurna da me je uo. Svi oni, ujutru, a
kurve moraju da odu odmah."
Kuko", rekao je kardinal, zatim je naslonio glavu na moj novi barunasti jastuk na prestolu, i ispraznio
sadraj svog stomaka.
Kao to sam i zahtevala, ofreovi gosti su stvarno otili sledeeg po-podneva. Moj suprug je bio
neraspoloen vei deo tog dana. Sve do veeri nisam mu pominjala dogaaje koji su se desili prethodne
noi. Nije se svega seao. Znao je samo da su ga prijatelji terali da pije. Nije se uopte seao kurvi i tvrdio
je da sigurno nikada ne bi svojevoljno ukaljao ast prestola takvim nekim inom mora da su ga njegovi
prijatelji izazivali da to uini.
Da li je takvo ponaanje uobiajeno u Rimu?", upitala sam. Jer ovde nee biti tako - ili bilo gde da ja
ivim, to se toga tie."
Me, ne", ofre me je razuverio. To je bilo zbog Luisa, mog roaka - on je raskalaan, ali nije trebalo da
dozvolim da se toliko napijem da izgubim razum." Zastao je. Sana... ne znam zato sam potraio utehu u
naruju kurve, kada imam najlepu enu u Italiji. Mora da zna... i1 si ljubav mog ivota. Znam da sam
nespretan i nepromiljen; znam da nisam najmudriji. Ne oekujem da mi uzvrati ljubav. Samo imaj rni"
losti prema meni..."
Zatim je molio za oprotaj, tako ponizno da sam mu oprostila, jef nije bilo svrhe da nam ivote uinim
neprijatnim zbog ozlojeenosti.
Ali zapamtila sam njegovu slabost, i injenicu da je lako uticati na rnoga mua, kao i da on nije ovek na
koga se moe osloniti.
Za manje od dve nedelje, stigao nam je novi gost, koga je Njegova svetost poslala lino, grof od Mariljana.
Bio je to stariji ovek, ozbiljan i dostojanstven, sede kose i elegantne odee priguenih boja. Doekala
Din
a !epom veerom, sa olakanjem to, za razliku od ofreovih pri-sa ,. on nije i/gledao kao neko ko bi bio
zainteresovan za terevenke. ^3 Meutim, ono za ta je on bio zainteresovan me je zaprepastilo.
Madona Sana", rekao je strogo, dok smo nakon veere uivali u po-lednjoj boci Suza Kristovih"
(ofreovi prijatelji su ranije popili skoro zalihe donete iz Napulja). Sada moram da pomenem jednu
veoma enrijatnu temu. ao mi je to sa Vama moram da priam o takvim "tvarima u prisustvu Vaeg
supruga, ali oboje morate da znate za optube iznete protiv vas."

Optube?", posmatrala sam starca sa nevericom. ofre je takoe bio'zaprepaen. Bojim se da ne

razumem."
Grof je u svom glasu pronaao savrenu ravnoteu izmeu nepokolebljivosti i utivosti. Izvesni... vai
gosti su izvestili da su prisustvovali nedolinom ponaanju u vaoj palati."
Pogledala sam svog supruga, koji je svestan krivice posmatrao svoj pehar, okreui ga u rukama tako da je
svetlost padala i na dragulje postavljene sa unutranje strane.
Bilo je nedolinog ponaanja", rekla sam, ali ja sa tim nemam nikakve veze." Nisam imala nameru da
umeam ofrea, niti sam elela da se moj tuitelj osveti. Recite mi, je li jedan od tih svedoka kardinal Luis
Bordija?"
Grof je jedva primetno klimnuo glavom. Mogu li da pitam odakle to znate?"
Zatekla sam kardinala u kompromitujuoj situaciji", odgovorila sam. Situacija je bila takva da sam
zahtevala da odmah napusti palatu. Nije bio zadovoljan time."
Ponovo, dok je upijao ovaj podatak, starac je blago klimnuo glavom.
U meuvremenu, ofre je porumeneo od neeg to se inilo mea-Vln?m ' esa i srama. Moja supruga nije
uradila nita loe. Ona je ena najistijeg karaktera. Kakve su to optube izreene protiv nje?"
[ Je sPustio pogled kao znak neodlunosti i skromnosti. Da je U r^"ito vreme u svojim odajama
zabavljala ne jednog, ve nekoliko mukaraca."
i
i z>
, smehnula sam se sa nevericom. To je besmisleno!" i ^n'jano je slegao ramenima. Bez obzira, Njegova
svetost je jako
tjt ^n P pitanju ele stvari, toliko da Vas je oboje pozvao da se vra-Lue u Kim."
da v. d ^ sam bila nesrena u Skvilaeu, nisam elela da odem tak rf ^.^ u Bordijama. U Skvilaeu sam
bila blizu mora. ofre je SVo- .e lo smrknut od same pomisli da se vrati u svoj rodni grad. O
l- Procnci Je govorio vrlo retko, uvek kratko. Iz onog to je priao,
4ualasarndaihseplai.
"
moemo da opovrgnemo te optube?", upitala sam.
66
ena jednog Bo r dj
:dis
67
Poslali su me da zvanino ispitam elu situaciju", ree Mariljan0 Iako mi uopte nije bilo prijatno da nas
ispituje papski izaslanik, svidek mi se iskrenost starog grofa. Bio je utiv, ali i otvoren, ovek koji je imao
svoj integritet. Zamolio bih Vas da mi omoguite da razgovaram sa svom poslugom u domainstvu."
Razgovarajte sa svima", ofre je odmah odgovorio. Bie sreni da Vam kau istinu o mojoj eni."
Osmehnula sam mu se, zahvalna zbog njegove podrke.
Grof je nastavio. Takoe postoji i pitanje rasipnitva. Njegova svetost nije zadovoljan koliinom novca
koji troite na ivot u palati."
Verujem da je to pitanje u koje se moete uveriti i sopstvenim oima", rekla sam mu. Jednostavno
pogledajte oko sebe, i prosudite da li je nae okruenje isuvie raskono."
Na to je ak i Mariljano morao da se osmehne.
Istraga je zavrena u roku od dva dana. Za to vreme, grof je razgovarao sa celokupnom poslugom i svim
dvorskim damama i komornici-ma. Takoe sam se postarala da nasamo razgovara sa malim Mateom. Svi iz
nae pratnje u bili pametni da ne upliu ofrea u bilo kakve prestupe.
Lino sam ispratila Mariljana do koije koja ga je ekala. Zastao je na trenutak da bi ga njegov sluga
pretekao, kako bismo nas dvoje mogli da popriamo nasamo.
Madona Sana", rekao je. Imajui u vidu ono to znam o Luisu Bor-diji, nisam ni sumnjao u Vau
nevinost kada sam zapoeo ovu istragu. Sada znam da ne samo da ste nevini, ve ste i ena koju veoma
vole i kojoj su odani svi iz okruenja." Kradomice se bojaljivo osvrnuo. Zasluujete potpunu istinu.
Nisam poslat ovamo samo zbog kardinalovih optubi."
Nisam mogla ni da pretpostavim na ta cilja. Zbog ega onda?"
Jer su ti svedoci takoe govorili o Vaoj neizmernoj lepoti. Va suprug Vas je opisao u pismima na veoma
poetian nain, to je probudilo radoznalost Njegove svetosti. Sada se pria da ste lepi ak i od La Belle."
La Bella, Najlepa: ovo je bio nadimak koji je dobila ulija Orsini, sadanja papina ljubavnica, jer se
smatralo da je ona najlepa ena u Rimu, i verovatno u celoj Italiji.
I ta ete preneti Njegovoj svetosti?"
Ja sam poten ovek, madona. Moram da mu kaem da je to isti' na. Ali takoe u mu rei da ste Vi ena
koja e ostati verna svom suprugu." Zastao je. Da budem iskren, Vae visoanstvo, ne verujern da e ovo

poslednje ita promeniti."

Ovoga puta laskanje mi nije prijalo. Nisam elela da se udam za ofrea Bordiju, jer sam bila zaljubljena u
drugog oveka, jer sam elela
r f -n u Napulju sa svojim bratom i jer je ofre bio samo dete. OS am 'imala jo jedan razlog da alim:
svekar s
sasvim sluajno bio predvodnik hrianstva.
-n u apu
'imala jo jedan razlog da alim: svekar sa bludnim eljama -sasvim sluajno bio predvodnik hrianstva.
Neka Vas Bog blagoslovi i uva, Vae visoanstvo", kazao je Mari- popeo se u svoju koiju i uputio
ka Rimu.
Ubrzo sam imala jo veu brigu od pomisli na zaljubljenog svekra,
koji je sanjao da me naini svojom novom ljubavnicom. Samo mesec dana nakon mog venanja, vesti su se
pronele na jug, do Kalabrije: ari VIII, kralj Francuske, planirao je da napadne Napulj. Re Petita, zvali su
ga ljudi, Mali kralj", jer je roen sa kratkom, izu-viianom kimom i iskrivljenim udovima. Vie je liio na
grotesknu figuru nego na oveka. Takoe je roen sa eljom za osvajanjem, a njegovim savetnicima nije
trebalo mnogo da ga ubede da Anuji u Napulju ude za francuskim kraljem.
Njegova kraljica, predivna Ana od Bretanje, dala je sve od sebe da ga odvrati od njegovih osvajakih
snova. Ona, kao i ostatak Francuske, bili su poboni katolici i duboko odani papi, koji e pobesneti zbog
upada u
Italiju.
Zabrinuta, napisala sam pismo mom bratu Alfonsu kako bih saznala istinu o tome. Prole su nedelje pre
nego to sam dobila odgovor koji mi je pruio malo utehe.
Nemoj se plaiti ^najdraa sestro,
Istina je, kralj Sari je gladan osvajanja - ali ovog istog trenutka, nas otac je sa Njegovom svetou,
Aleksandrom, u Vikovaru. Osnovali su vojni savez i paljivo su isplanirali strategiju. Kada Sari bude uo
za to, ispunie ga sumnje i odustae od svoje budalaste ideje o napadu.
Slw toga, poto je papa tako odluno na naoj strani, Francuzi nikada nee podrati napad na Napulj.
^
se trudio da sve to mi je rekao bude izraeno pozitivnim
cima, ali ja sam isuvie dobro razumela njegovo pismo. arlova pre-Ja je bila stvarna - tako stvarna da moj
otac i papa sastavljaju ratne Ponove u nekom utoitu izvan Rima. ^ agias sam proitala pismo dona
Esmeraldi. Ba kako je svetenik
narola predvideo", izjavila je mrano. Doao je kraj sveta." kQ.. odsmehnula sam se. Nisam imala
strpljenja za firentinsku budalu nje ^ urnisuo da je izabran od Boga, niti za mase koje su hrlile da uju dra
U aPkah'ptinu poruku. irolamo Savonarola kudio je Aleksan-^ . &Uran za svojom propovedaonicom
na severu i prigovarao vlada-Se Porodici u njegovom gradu, Mediima. Dominikanski svetenik roja , Vari
sarn predstavio arlu Francuskom i tvrdio da je on, Savona-' zji izaslanik, izabran od strane Gospoda da
reformie crkvu, da
68
ena jednog BorjJj;e
istera pagane koji su samo traili zadovoljstvo i koji su je i opustoi!' Savonarola je pobesneli luak", rekla
sam. On misli da je kralj arj boja presuda. Misli da je sveti Jovan u Apokalipsi predvideo invaziju na
Italiju."
Ona se prekrstila zbog mog nedostatka potovanja. Madona, kako moete da budete sigurni da nije u
pravu?". Progovorila je tie, kao da se brinula da ofre, koji je bio na drugom kraju palate, moe da je uje
Bezbonost pape Aleksandra i korumpiranost njegovih kardinala su i navukli ovo na nas. Ukoliko se ne
pokaju, za nas nema nade..."
Zato bi Bog kanjavao Napulj za Aleksandrove grehe?", upitala sam.
Na to nije imala odgovor.
Uprkos tome, dona Esmeralda se posvetila molitvama svetom e-naru. Ja sam se okrenula brigama. Nije
samo porodini tron bio ugroen. Mog malog brata vie nisu smatrali premladim za borbu. Obuavali su ga
vetini maevanja. Ako bude potrebno, pozvae ga da upotrebi svoj ma.
ivot u Skvilaeu se nastavio tokom ostatka leta. Bila sam ljubazna prema ofreu, mada, obzirom na
njegov slab karakter, nisam mogla da ga zavolim. U javnosti smo bili neni jedno prema drugom, iako je u
moje spavae odaje dolazio sve rede, a sve ee provodio itave noi u drutvu lokalnih kurvi. Trudila sam
se da ne pokazujem znake povre-enosti ni ljubomore.
Stigao je septembar i sa sobom doneo loe vesti.

Najdraa sestro, pisao je Alfonso,

Moda si ve ula: kralj Sari je poveo svoje trupe preko Alpa. Francuska vojska je stigla na {talijansko tie.
Venecija je postigla dogovor sa njima i na taj nain njihov grad je poteen, ali ari se sada namerio na
Firencu.
Ne sme da brine. Sakupili smo prilino veliku vojsku pod komandom prestolonaslednika Ferandina, koji
e povesti svoje ljude na sever kako bi zaustavio neprijatelja pre nego to uopte stigne do Napulja. Ja u
ostati ovde sa ocem, tako da ne mora da brine za mene. Naa vojska, kada joj se pridrue papske snage,
bie nepobediva. Nema potrebe za strahom, jer je Njegova svetost Aleksandar javno izjavio: Pre emo
izgubiti nau mitru, nae zemlje i nae ivote, nego to emo -veriti kralja Alfonsa."
Vie nisam mogla da skrivam svoj bol. ofre je dao sve od sebe da me utei. Nee stii dalje od Rima",
obeao je. Vojska moga oca e ih zaustaviti."
U meuvremenu, Francuzi su napredovali dosta brzo. Opljakali su Firencu, centar kulture i umetnosti,
zatim su nemilosrdno krenuli prema jugu.
Ui'Kalogridis
69
\j \,t vojska napreduje, pisao je Alfonso. Uskoro e se spojiti sa pa- nrn vojskom i zaustavie arlove ljude.
^ Poslednjeg dana decembra 1494. godine, predvianje moga brata je
eno na probu. Natovareni neprocenjivim, opljakanim stvarima, Francuzi su uli u Rim.
.....
ofre je primio vest o upadu u urbi napisanim pismom njegove sta-e sestre Lukrecije. Bio je red da ja
teim njega, jer smo oboje zami-Ijali krvave bitke koje besne na velelepnim trgovima Vatikana i svetog
grada Rima. Danima smo patili u tiini.
Jednog zlosretnog popodneva, dok sam sedela na balkonu i sastavljala dugako pismo mom bratu - jedini
zadovoljavajui nain da umirim svoje ivce - ula sam topot kopita. Otrala sam do ograde i ugledala
usamljenog konjanika koji je dojahao do ulaza u zamak i sjahao.
Njegova odea je bila napolitanska. Ispustila sam pero i potrala niz stepenice, dozivajui dona Esmeraldu
da pozove ofrea.
Pourila sam u Veliku dvoranu, gde je jaha ve ekao. Bio je mlad, crne kose, brade i oiju, na sebi je
imao plemiku raskonu odeu smee boje. Bio je prekriven prainom i iscrpljen od tekog puta. Nije nosio
pismo, kao to sam se nadala. Poruka koju je doneo je bila isuvie bitna da bi bila stavljena na hartiju.
Naruila sam vino i hranu, i on je pohlepno jeo i pio dok sam ja nestrpljivo iekivala svoga supruga.
Konano, ofre se pojavio. Dozvolili smo jadnom oveku da sedne i smestili se i sami dok smo sluali njegovu priu.
Dolazim po zahtevu Vaeg strica, princa Federika", rekao mi je konjanik. Primio je vest od samog
prestolonaslednika Ferandina, koji je, kao to znate, bio u Rimu na elu nae vojske."
Re bio mi je odmah privukla panju.
Kakve su vesti o Rimu?", upitao je ofre, ne mogavi da se suzdri. Moj otac - Njegova svetost,
Aleksandar, moja sestra i brat - jesu li dobro?"
Jesu", glasnik je odgovorio, i ofre se sa uzdahom naslonio u stolici. Koliko ja znam, oni su bezbedni iza
zidina zamka Sant Anela. Situ-acija samog Napulja je sada uasna."
"Govorite", naredila sam.
Princ Federiko me je zamolio da Vam prenesem sledee: vojska preftolonaslednika Ferandina je ula u Rim i tamo se sukobila sa francusorn vojskom. Meutim, vojska kralja arla je brojno nadjaala napulju vojsku i Ferandino se stoga oslanjao na obeanu pomo Njegove
syetosti.
p ^ez papinog znanja, porodica Orsini je ranije napravila zaveru sa
^rancuzirna i zarobili su uliju, koja je poznata kao La Bella, Aleksanrvu miljenicu. Kada je Njegova svetost uo da je madona ulija u
70
ena jednog B o r d ij
opasnosti, naredio je svojoj vojsci da se povue i zapovedio je princu Ferandinu da ode iz grada.
Princ Ferandino, pretrpevi izvesne gubitke, bio je primoran da se povinuje. Sada marira prema kui, gde
e se pripremiti da se ponovo bori sa francuskom vojskom.
U meuvremenu, Njegova svetost-primio je kralja arla u Vatikanu gde su pregovarali. Kao zamenu za
madona uliju ponudio je da njegov sin don ezare - Va brat, prine ofre - kao zarobljenik jae sa

Francuzima. Na ovaj nain, Re Petitu je obezbedio siguran prolaz do Napulja."

Dugo sam zurila u glasnika, pre nego to sam proaputala, Izdao nas je. Zbog jedne ene, on nas je
izdao..." Osetila sam takav bes da nisam mogla da se pomerim, mogla sam samo da sedim i da sa
nevericom zurim u mladog plemia. Uprkos govoru o tome kako e se pre odrei mitre, zemalja i ivota,
Aleksandar je napustio kralja Alfonsa, a da nije izgubio ni trunicu.
Umorni plemi je uzeo veliki gutljaj vina pre nego to je nastavio. Ni u Rimu nije sve u redu, takode, Vae
visoanstvo. Francuzi su opustoili grad." Okrenuo se prema ofreu. Vaa majka, Vanoca Katanei - njena
palata je opljakana, a pria se..." Ponizno je spustio pogled. Oprostite mi, visoanstvo. Pria se da su nad
njom izvrili nedolina dela."
ofre je prekrio usta rukom.
Konjanik je nastavio. Madona Sana, Va stric, princ Federiko, alje ovu hitnu poruku: Napulju je
potrebna pomo svih njenih dravljana. Strahuje se da e pribliavanje Francuza dovesti do pobune medu
an-ujskim baronima. Princ zahteva da Vi i Va suprug povedete sve ljude i svo oruje koje moete da
date."
Zato Vas je poslao moj stric, a ne moj otac, kralj?", upitala sam. Bila sam ubeena da mog oca nije briga
ak ni da me obavesti, da je ovo tek jo jedan nain da iskae nepotovanje.
Ali odgovor glasnika me je iznenadio. Bilo je potrebno da princ Federiko preuzme svakodnevne
kraljevske dunosti. ao mi je to ja ovo moram da Vam kaem, Vae visoanstvo. Njegovo velianstvo ne
osea se dobro."
Nije mu dobro?", ustala sam, i sama iznenaena time koliko me je ova vest uznemirila i injenicom da
sam se brinula. ta mu je?"
Mladi je izbegavao moj pogled. Nita fiziki, Vae visoanstvo. Nita gde bi lekari mogli da pomognu.
On... duboko ga je potresla francuska pretnja. Nije pri sebi."
Polako sam potonula nazad u svoju stolicu, ne obraajui panju na zajedljiv pogled koji mi je uputio moj
suprug. Slika konjanika ispred mene je nestala: videla sam samo lice moga oca. Po prvi put, nisam se
71
dsredua na zlobu, na podrugljiv izraz upuen meni. Umesto toga, us, |a sam mraan, mueniki pogled u
njegovim oima, i shvatila sam j1 ne bi trebalo da sam iznenaena vestima da je psihiki bolestan. M
nosletku, on je bio sin Ferantea, koji ne samo da je ubijao svoje ne'iatelje, ve je njihovu utavljenu kou oblaio u velianstvene kos-t'me i razgovarao sa njima kao da su
ivi.
Nita od ovoga nije trebalo da me iznenadi: trebalo je od poetka da shvatim da je moj otac lud i da je moj
svekar izdajica. A Francuzi su, uprkos svim Alfonsovim naporima da me ubedi u suprotno, bili na
putu za Napulj.
Ustala sam i ovoga puta ostala na nogama. Moete da jedete i da se odmorite koliko Vam je potrebno",
rekla sam glasniku. Onda, kada ponovo budete videli princa Federika, recite mu da je Sana od Ara-gona
ula njegovu molbu. Videu se s njim uivo ubrzo nakon Vaeg
povratka."
Sana1.", ofre se pobunio. Zar nisi obratila panju? ari vodi svoju vojsku prema Napulju. Previe je
opasno! Mnogo je razumnije ostati ovde u Skvilaeu. Francuzi nemaju razloga da nas napadnu. ak i ako
odlue da osvoje nau kneevinu, proi e meseci..."
Zavrtevi suknju, okrenula sam se ka njemu. Dragi muu", uzvratila sam, glasom hladnijim i tvrim od
gvozda, zar nisi ti obratio panju? Stric Federiko je zatraio pomo i ja mu je neu uskratiti. Jesi li tako
brzo zaboravio da si napuljski princ zato to si se oenio sa mnom? Trebalo bi ne samo da obezbedi
vojsku, ve bi i tvoj rna trebalo da bude podignut u odbranu Napulja. A ako ti nee da ide, ja u uzeti
tvoj ma i sama u ga podii."
ofre na to nije imao odgovor. Zurio je u mene, bled i pomalo posramljen to sam ga zbog njegovog
kukaviluka grdila pred strancem.
Ja sam izala iz sobe, uputivi se u svoje odaje da obavestim dame da odmah ponu sa pakovanjem.
Ila sam kui.
Zima 1495.
L!
Kalogri di i
73
VI
Koija kojom srno moj suprug i ja stigli u Skvilae bila je spremna da nas vrati u Napulj. Ovoga puta, dok

smo prelazili Italiju po dijagonali, sa severa na istok, od obale do obale, sa nama je putovao veliki broj
straara, naoruanih za borbu. S obzirom na brojnost nae pratnje - bilo je potrebno troje kola za nae sluge
i prtljag - put je trajao nekoliko
dana.
Tokom tog perioda uasnuto sam razmiljala o ponovnom susretu sa ocem. Duboko potresen, rekao je
glasnik. Nije dobro. Nije pri sebi. Dopustio je da upravljanje kraljevstvom padne na Federika. Da li ga je
obuzelo ludilo od kakvog je patio Ferante? Kakva god situacija bila, za-klela sam se da u sav lini bol i
neslaganje ostaviti po strani. Moj otac je kralj, i tokom ovog perioda u kome vreba rat, potrebna mu je
potpuna odanost. Ako je uopte u stanju da me razume, zakleu mu se na ver-nost.
Poslednjeg jutra naeg putovanja, kada smo ugledali Vezuv kako se nadvija nad predelom, od uzbuenja
sam uhvatila dona Esmeraldu za ruku. Bila sam tako radosna to se konano pribliavam gradu i to vidim
velianstvenu kupolu crkve Duomo, taman kamen zamka Nuovo, ogromno utvrenje zamka Del Ovo; tako
radosna, ali u isto vreme i tuna, znajui da je moj voljeni grad u opasnosti.
i j aPkon, naa koija je prola ispod Trijumfalne kapije Alfonsa Veliodunog, u dvorite kraljevske palate. Osmatrai su izvestili o naem
. ,_u' i jnoj brat je ekao dok su ofreu i meni pomagali da siemo
Oc4e- iroko sam se osmehnula; Alfonso je imao etrnaest godina.
Puljsko sunce je obasjavalo retku plavu bradu na njegovim obrazima.
" rate. , uzviknula sam. Pogledaj se. Pa ti si pravi mukarac!"
U,?n_Se osmermuo, pokazujui svoje zube. Zagrlili smo se. Sana", glasom koji je postao jo dublji,
kako si mi nedostajala!"
rekao
ruk eV^n sm pustili jedno drugo. ofre je ekao pored. Alfonso se
vao sa njim. Brate, zahvalan sam to si doao." >\1
bilo t'""1" mo^ drugaije", ofre je dobroduno odgovorio - to je
D 1-' n* z^ ega drugog, onda zbog mog insistiranja. nas
se Posluga bavila prtljagom i
ostalim naim stvarima, Alfonso kl ' i POVeo ka palati. Kad je radost zbog ponovnog vienja polako iz-'
Primetila sam napetost na njegovom licu, u njegovom dranju,
74
ena jednog B o r d i
u njegovom hodu. Neto loe se desilo, neto toliko uasno da je ] fonso ekao pravi trenutak da nam to
saopti. Pripremili smo vam odaje", rekao je. Bie vam potrebno da se osveite pre nego to p0_ zdravite
princa Federika."
Ali, ta je sa ocem?", upitala sam. Zar ne bi trebalo prvo da odem do njega? Bez obzira na njegove muke,
on je jo uvek kralj."
Alfonso je oklevao. Uzbuenje se primetilo na njegovom licu pre nego to je uspeo da ga potisne. Otac
nije ovde." Pogledao je mene i moga supruga a glas mu nikada nije bio sumorniji. Pobegao je tokom noi.
Izgleda da je to planirao ve neko vreme. Poneo je veinu svoje odee i stvari, i mnogo dragulja." Spustio
je glavu i pocrveneo, onako uasnut. Nismo mislili da je sposoban za tako neto. Bio je u postelji, Sana.
Otkrili smo to tek pre nekoliko sati. Mislim da ti je jasno zato su sva braa, a posebno Federiko, zauzeti u
ovom trenutku."
Pobegao je?", bila sam uasnuta, gorko posramljena. Do tog trenutka, za najveeg izdajicu u hrianskom
svetu sam smatrala papu, koji je napustio Napulj kada je bilo najpotrebnije - ali moj otac je dokazao da je
sposoban za jo veu izdaju.
Nedostaje jedan od njegovih slugu", dodao je moj brat tuno. Pretpostavljamo da je i on uestvovao u
planu. Nismo sigurni gde se otac uputio. Trenutno sprovode istragu."
Proao je jedan muan sat, tokom kojeg sam etala po elegantno ureenoj gostinskoj spavaoj sobi. ovana
je sada bila u sobi koja je nekada bila moja. Izala sam na balkon. Sada je moja soba bila okrenuta na istok,
sa pogledom na Vezuv i na dvoranu sa orujem. Zastala sam gledajui u vodu. Setila sam se kako sam, ne
tako davno, stojei na svom balkonu, bacila u vodu rubin koji mi je poklonio Onorato. Volela bih da sada
mogu da izbriem taj svoj deiji postupak. Takav dragi kamen bi mogao da obezbedi sledovanja za
bezbrojnu vojsku ili da kupi tuce topova iz panije.
Konano su Alfonso i ofre doli po mene. Zajedno smo otili u kraljevu kancelariju, gde je stric Federiko
potiteno sedeo za tamnim drvenim stolom. Ostario je od kada sam ga poslednji put videla. Njegova crna
kosa je poela da sedi, a senke koje sam viala na licu moga oca, sada su poele da se okupljaju ispod
Federikovih smeih oiju. Crte njegovog lica su bile zaobljene i ne tako lepe, ali je njegovo dranje bilo

nepokolebljivo, kao u Ferantea, a ipak nekako ljupko. Preko puta njega sedeo je njegov mlai brat
Franesko i jo mlaa polusestra ovana.
Ustali su im su nas ugledali. Federiko je oigledno preuzeo kontrolu. Prvi nam je priao, zagrlio ofrea a
potom i mene. Sana, ima odano srce kao tvoja majka", rekao mi je. A Vi, ofre, ste pravi vitez ovoga
kraljevstva kada ste doli u pomo Napulju. Kao prvi sekretar i princ, elim Vam dobrodolicu."
sam im za Njegovo velianstvo", objasnio je moj brat. F deriko je klimnuo glavom. Neu da
ublaavam istinu. Napulj je u nosti kao nikada do sada. Baroni su se pobunili - iskreno, sa do-^'m
razlogom. Protivno svim savetima, kralj ih je besmisleno opore -ao nepravedno je prisvajao zemlju za
svoje potrebe, a onda javno 21 uio i ubijao one koji bi se usudili da se pobune. Sada, kada znaju da "riu
Francuzi, baroni su se osokolili. Borie se sa arlom kako bi nas
Ali Ferandino stie, sa naom vojskom", kazala sam. Princ Federiko me je umorno pogledao. Da,
Ferandino dolazi... sa Francuzima za petama. ari ima etiri puta vie ljudi nego mi. Bez papine vojske
osueni smo na propast." Ovo je rekao ne izvinjavajui se, iako su te reci uznemirile ofrea. Ovo je jedan
od razloga to sam Vas pozvao, ofre. Potrebna nam je Vaa pomo kao nikada pre. Morate, zbog veza
koje imate sa ovim kraljevstvom, da utiete i ubedite Njegovu svetost da nam to je pre mogue poalje
vojnu pomo. Shvatam da je sigurnost Vaeg brata ezarea ugroena, ali moda se moe doi do nekog
reenja." Zastao je. Poslali smo po pomo iz panije - ali nema naina da ta pomo, ak i ako je odobre,
stigne na vreme." Duboko je uzdahnuo. A sada smo ostali i bez kralja."
Imate kralja", moj brat je brzo odgovorio. Jasno je da je Alfonso II abdicirao u korist svoga sina,
Ferandina. To je ono to moramo rei
baronima i narodu."
Federiko gaje gledao sa divljenjem. Lukavo. Veoma lukavo. Nemaju razloga da mrze Ferandina. Njega
mnogo vie vole nego to su ikada voleli njegovog oca." Klimao je glavom sa prvim znacima oduevljenja.
Do avola sa Alfonsom. U pravu si, ovaj nestanak treba da shvatimo kao abdiciranje. Naravno, bie teko.
Baroni nam ne veruju... I dalje bi mogli da se pobune ako budu mislili da politiki manipuliemo njima. Ali
sa rerandinom, vee su nam anse da osvojimo podrku naroda."
Moj stric Franesko je najzad progovorio. Ferandino i plaena vojska. Jednostavno nemamo izbora, nego
da unajmimo pomo, i to brzo, Pre nego to stignu Francuzi. Sve je to lepo ako princ ofre ubedi papu .
nam poalje svoje trupe, ali nemamo vremena za takvu diplomati-ju. Usim toga, oni se nalaze predaleko na
severu da bi ovde stigli na vreme."
T j er^ se narnrtio. Naa novana situacija je napeta i ovako. eoVa da moemo da izdravamo sopstvenu
vojsku, poto je Alfonso po-rsio mnogo novca na rekonstrukciju palata i na narudbine svih tih
nePotrebnih umetnikih dela..."
Nemamo izbora", odgovorio je Franesko. Ili to, ili da izgubimo od raicuza. Uvek moemo da
pozajmimo novac od panije nakon rata."
^deriko se i dalje mrtio. Otvorio je usta da odgovori, zatim ih je Pnovo zatvorio kada je uo estoko
kucanje. Napred", naredio je.
76
en
jednog
Prepoznala sam sedokosog oveka otrog nosa ije se lice pojavi! na vratima. Bio je to upravnik dvorca,
ovek koji je bio zaduen za kra Ijevsko domainstvo - ukljuujui i kraljevski nakit i finansije. Lice mu je
bilo prekriveno uasom. Federiko ga je pogledao, a onda, zabora vljajui sav kraljevski protokol, pourio je
prema njemu, sputajui glavu tako da je starac mogao da mu apne ta je imao.
Dok je Federiko sluao, razrogaio je oi, a zatim se u njima moglo videti zaprepaenje. Napokon,
upravnik dvorca je izaao i zatvorio vrata za sobom. Moj stric je napravio nekoliko nesigurnih koraka,
zatim se sruio u svoju stolicu, spustio glavu i stavio ruku na srce. Ispustio je prigueni krik.
Pomislila sam, u jednom zastraujuem momentu, da umire.
Stric Franesko je ustao istog trena i otiao do svog brata. Kleknuo je i spustio ruku na rame oveka koji je
patio. Federiko! Federiko, ta se desilo?"
On ga je uzeo", Federiko je izustio daui. Kraljevsko blago. Sve je uzeo..." Kraljevsko blago je inilo
veinu napuljskog bogatstva.
Proao je trenutak pre nego to sam shvatila da se re on odnosila na moga oca.
Uvek sam mislila da e moj povratak kui da posetim brata, biti jedan od srenijih trenutaka u mom ivotu,
ali sledeih nekoliko dana u zamku Nuovo smo svi bili u nekoj posebnoj vrsti patnje. Moj suprug i ja smo
provodili vreme u Alfonsovom drutvu, ali to teko da je bilo sreno vreme. Svi smo bili zapanjeni i

sumorni zbog tete koju je moj otac naneo kraljevstvu. Nismo mogli da uinimo nita drugo do da ekamo i
nadamo se da e Ferandino sa svojim trupama stii u Napulj pre Francuza.
Otkrie da je i moja majka nestala je bilo jo bolnije. To je bilo teko prihvatiti: ima odano srce kao tvoja
majka, rekao je stric Federiko, ali nisam mogla da prihvatim da je Truzijina odanost njenom ljubavniku
nadjaala odanost prema Napulju i sopstvenoj deci. Ta pomisao je bila tako stravina da moj brat i ja nismo
mogli da podnesemo da o tome razgovaramo i tako je izdaja moje majke prola nepomenuta.
Jutro nakon to smo stigli u zamak, dona Esmeralda je pustila Alion-sa u moje odaje. Ja sam se osmehnula,
blago, u znak pozdrava - alJ moj brat nije. Drao je drvenu kutiju malo duu od moje ruke i upoja iroku;
ponudio mi ju je kao poklon.
Za tvoju zatitu", rekao je, beskrajno ozbiljnim tonom. Ne moe' rno da predvidimo ta moe da se
dogodi, a ja neu biti miran dok n budem znao da si u stariju da se brani."
Nasmejala sam se, delimino iz elje da zaobiemo tu temu.
Nemoj da se podsmeva", Alfonso me je zamolio. Ovo nije sala-Francuzi su na putu ka Napulju. Otvori
je."
77
nk'e'vaiut uradila sam kako mi je naloeno. Unutar kutije, poloen m sornotu, nalazio se mali, dugaki
bode sa uskom srebrnom
Mali bode", brat je objasnio, dok sam ga izvlaila iz njegovih malih
"a Drka je bila prilino kratka. Vei deo oruja inilo je trou-1 to seivo, napravljeno od finog,
uglaanog elika koje se zavravalo ma otro. ak se nisam usuivala da prstima dodirnem vrh da proerim njegovu otrinu. Znala sam da e krv potei istog trena.
Odabrao sam ovo za tebe, jer znam da se lako moe sakriti u tvojim" haljinama", rekao je Alfonso. Imamo
valje koje odmah mogu da ponu sa radom. Doao sam jutros jer nemamo vremena za gubljenje. Sada u
ti pokazati kako se koristi."
Skeptino sam cvoknula jezikom. Cenim tvoju promiljenost, brate, ali teko da se ovim moe boriti
protiv maa."
Ne moe", sloio se Alfonso, i u tome lei lepota. Bilo koji vojnik e pretpostaviti da nisi naoruana i
stoga e ti prii bez straha. Kada ti se neprijatelj priblii, tada e ga iznenaditi. Ovde." Uzeo je oruje iz
mojih ruku i pokazao mi kako da ga pravilno drim. Sa ovakvim bodeom, najbolji nain da nanese
povrede je podmuklo, ubadajui odozdo prema gore." Pokazao mi je kako, parajui zamiljenog protivnika
od stomaka do vrata, a potom mi je predao malo seivo. Uzmi ga. Probaj."
Precizno sam ponovila njegove pokrete.
Dobro, dobro", promrmljao je sa odobravanjem. Ti si zaista roeni borac."
Ja sam ker iz kue Aragona."
Najzad se blago osmehnuo, to je i bio moj cilj.
raljivo sam pregledala seivo koje sam drala u ruci. Ovo bi moda odgovaralo protiv nekog Anuja",
primetila sam, ali teko da u moi da ubijem nekog naoruanog Francuza." i," n> Sana, u tome lei
njegova mo. Dovoljno je tanko da probije
op od veriga, da se provue kroz otvore na oklopu - a dovoljno otro m]a, da probije laki metal. Znam;
bio je moj." Zastao je. Samo se 0 im da nikada nee morati da ga upotrebi."
amo da bi se on smirio, pravila sam se da ne delim njegovu zebnju. nosiV CT/ r
sam> podiui ga
prema suncu. Kao dragulj. Uvek u ga
- kao suvenir."
ulju l I\are<^mn dana, nakon to su mali depovi priiveni na moju kolali S r)1** 'znad nabora moje
suknje, vebala sam sama: brzo vadei vidlin ez/ Pretvarajui se, drei ga ispod ruke, iznova, klala sam
ne-^Prijatelje.
Ui!0^ a ^ana' tokom kojih su se kraljevska braa redovno a bi napravila strategiju. Na ulicama je proitan
proglas da
ena jednog B o r d ij e
je kralj Alfonso II abdicirao u korist svoga sina, Ferandina. Nadali srno se da e ovo umiriti barone i da e
ih spreiti da se sa Francuzima bore protiv krune. U meuvremenu, ofre je napisao strastveno pismo svome ocu, Aleksandru, dajui zvanine razloge za abdiciranje i molei za papinu podrku. Princ Federiko je
izvrio dosta prepravki u pismu, a zatim ga je, preko tajnog kurira, poslao u Rim.
Jednog sunanog februarskog jutra, neto malo pre podneva, doru-kovala sam sa Zofreom i Alfonsom,
kada je na tih, beivotan razgovor prekinula udaljena grmljavina. Tri istovremene misli nadmetale su se za
moju panju:

To nije nita, prolazna oluja.

Je l' Vezuu proradio?
Dragi boe. to su Francuzi.
Razrogaenih oiju, naizmenino sam posmatrala brata i supruga poto se taj zvuk ponovo oglasio - ovoga
puta bez sumnje sa severozapa-da - i odbio se u oblinji Picofalkone. Bez sumnje smo svi podelili
poslednju misao, jer smo ustali kao jedan i zajedno potrali uz stepenice na sprat iznad, gde se nalazio
balkon sa pogledom na zapadni horizont grada. Ubrzo nam se pridruila dona Esmeralda i pokazala prema
Vezuvu, prema najudaljenijoj granici Napulja. Pogledom sam pratila njen prst i u daljini ugledala male
oblake tamnog dima. Grmljavina se ponovo oglasila.
Paljba iz topova", Esmeralda je rekla uvereno. Nikada neu zaboraviti taj zvuk. ujem ga u snovima jo
od ustanka barona protiv Feran-tea, koji se desio kada sam bila devojka."
Posmatrali smo, opinjeni horizontom, ne usuujui se da ita progovorimo, ekajui odgovor na samo
jedno pitanje: da li ovo znai dobrodolicu Ferandinu ili se Francuzi najavljuju?
Lagano sam pomilovala mali bode koji je bio skriven u mojoj koulji, proveravajui da li je tu.
Pogledajte]", naglo je povikao ofre i ja sam se prepala. Tamo! Vojnici!"
Marirajui u slobodnoj formaciji, sitni, tamni oblici su se kretali peke prema gradu preko blago
krivudavog predela. Nije bilo mogue razaznati boju njihovih uniformi, kako bismo odredili da li su to
Napo-litanci ili Francuzi.
Alfonso se pribrao. Federiko odmah mora da sazna za ovo!", uzviknuo je i uurbano otiao; Esmeralda ga
je dozvala.
Don Alfonso, mislim da ve zna!" Pokazala je na zidine izvan nae palate, gde su naoruani straari
zauzeli odbrambene pozicije. Ipak, moj brat je otiao da se uveri.
Jedan dug, uasan tren, mi koji smo ostali kiljili smo u daljinu, ne znajui da li bi trebalo da poelimo
dobrodolicu ili da se borimo protiv onih koji su sigurno napredovali prema gradu i kraljevskoj palati.
Kalogridi s
79
Iznenada, podignutu iznad trupa koje su se pribliavale, ugledala sam zastavu: zlatni ljiljani na tamnoplavoj
podlozi.
Ferandino!, povikala sam, a onda sam zgrabila svog mua i luaki ga poljubila u usta i obraz. Vidi, to je
naa zastava!"
Ferandinov ulazak u Napulj je bio daleko od radosnog. Topovi za ko-ie sam ja pogreno mislila da su ih
ispalili nai vojnici, najavljujui svoj dolazak, ispalili su u stvari ljutiti baroni koji su u zasedi ekali
mladog princa. Mada je naim buntovnikim plemiima nedostajalo ljudstva i oruja da bi sami
organizovali ozbiljan napad, uspeli su da ubiju nekoliko naih ljudi. Jedna od topovskih eksplozija je
uplaila Ferandinovog konja, tako da on zamalo nije bio zbaen.
Naa porodica ga je ekala u Velikoj dvorani. Toga dana nije bilo cvea, ni tapiserija niti ukrasa bilo koje
vrste. Sve od vrednosti bilo je spakovano u sluaju da se ukae potreba za brzim begom.
Ferandino je bio mnogo drugaiji od onog arogantnog mladia koga sam ja poznavala kao devojica. I dalje
je bio zgodan, ali iscrpljen i ispijen. Odgovornost, rat i razoaranje su ga nainili poniznim i ostarelim. On
samo eli da mu se lepe devojke dive i da ima udoban krevet, davno je rekao stari Ferante, ali bilo je
oigledno da princ nijedno od to dvoje nije imao ve neko vreme.
Uao je u sobu. Presvukao je tuniku i sprao prljavtinu sa lica po-crnelog od sunca, a njegova tamna kosa
bila je neoeljana i brada nepodrezana. Feranteova ker, ovana, koja je tada imala sedamnaest godina,
crnu kosu i izgledala je pohotno, bacila mu se u naruje i oni su se strastveno poljubili. Iako mu je bila
tetka, on se odavno zaljubio u nju i ona u njega. Bili su vereni.
Moj deae." Federiko je bio prvi od brae koji ga je srdano zagrlio.
Ferandino je na njegove i Franeskove zagrljaje i poljupce odgovorio pomalo umorno, a zatim je pogledao
po okupljenoj grupi. Gde je otac?"
Sedite, Vae visoanstvo", rekao je Federiko glasom obojenim ljubavlju i tugom.
Ferandino ga je pogledao uznemireno. Samo mi nemojte rei da je mrtav." ovana, koja je stajala sa
njegove druge strane, uteno je spustila ruku na njegovo rame.
Federikove vrsto stisnute usne formirale su tanku, pravu liniju. Ne." I dok je mladi princ sedao, starac je
promrmljao, Mada bi bilo bolje da jeste."
Recite mi", naredio je Ferandino. Pogledao je u nas ostale, koji smo stajali oko stola, i rekao je, Sedite
svi. A Vi, strie Federiko, priajte."
Sa velikim uzdahom, Federiko se spustio na stolicu pored svog bratanca. Va otac je otiao, deae.

Otiao. Otplovio je na Siciliju, koliko mi znamo, i odneo svo kraljevsko blago sa sobom."
80
ena jednog B o r di
81
Otiao je?" Princ je zurio u njega, usana otvorenih s nevericorn Kako to mislite? Zbog bezbednosti?"
Gledao je okolo u naa ozbiljna lica, kao da je molio za neku re, znak, koji bi mu pomogli da razume.
Otiao je, napustio nas je. Otiao je usred noi a da nikoga nije obavestio. I ostavio je kraljevstvo bez
novca."
Ferandino se skamenio. Dugo nije rekao nita, nije pogledao nikoga. Mii na njegovoj bradi je poeo da
igra.
Federiko je prekinuo tiinu. Narodu smo rekli da je kralj Alfonso odluio da abdicira u Vau korist. To je
jedini nain da povratimo poverenje barona."
Danas nisu ukazali poverenje", Ferandino je vrsto rekao. Oni su pucali na nas, oborili su nam neke ljude
i konje. Nekoliko budala je ak maevima napalo nau peadiju." Zastao je. Mojim ljudima je potrebna
hrana i svee zalihe. Ne mogu da se bore praznih stomaka. Dovoljno su propatili. Kada saznaju..."
Uutao je i prekrio lice rukama, onda se savio napred dok elom nije dodirnuo sto. Sve je bilo tiho.
Saznae da si ti kralj", rekla sam, i sama iznenaena svojim neoekivanim, naglim recima. I ti e biti
bolji kralj nego to je moj otac ikada bio. Ti si dobar ovek, Ferandino. Ophodie se pravedno prema
ljudima."
Ferandino se uspravio i preao rukom preko lica, terajui svoju bol. Princ Federiko mi je uputio pogled pun
odobravanja.
Sana je u pravu", rekao je Federiko, okreui se ka svom neaku. Moda nam baroni sada ne veruju. Ali
Vi ste jedini koji moe da zadobije njihovo poverenje. Videe da ste pravedni, za razliku od Alfonsa."
Nema vremena", rekao je Ferandino umorno. Francuzi e uskoro stii, sa vojskom koja je tri puta vea od
nae. A sada nemamo ni novca."
Francuzi e stii", Federiko se sumorno sloio. I mi samo moemo da damo sve od sebe kada oni stignu.
Ali ofre Bordija je pisao svom ocu, papi. Nabaviemo Vam jo vojske, Vae visoanstvo. A ako budem
morao da ovim starim rukama plivam do Sicilije", ispruio je ruke dramatino, nabaviu Vam novac. To
se zaklinjem. Sada samo moramo da naemo naina da preivimo."
Instinkt me je naterao da ustanem, da odem do Ferandina i klek-nem. Vae visoanstvo", rekla sam.
Zaklinjem Vam se na lojalnost, moj vladaru i gospodaru. Sve to imam je Vae. Stojim Vam u potpunosti
na raspolaganju."
Draga sestro", proaputao je, i stisnuo mi ruku; podigao me je, bas kada je stari Federiko kleknuo i zakleo
se na lojalnost kao ja. Jedan p jedan, svi lanovi porodice su uradili isto. Bili smo mala grupa, rastrzana
strahom i sumnjom oko toga ta e nas zadesiti u predstojeim danima. Glasovi su nam blago podrhtavali
dok smo uzvikivali:
Vivo Re Ferante!
Srca nam nikada nisu bila iskrenija.
Tako je kralj Ferante II doao na vlast, bez ceremonije, krune, ili
nakita.
82
ena jednog B o r d ij e
logrid i s
83
VII
Od trenutka kada je stigao Ferandino, Napulj je bio preplavljen vojnicima. Dvorana sa orujem nalazila se
odmah pored kraljevskog zamka, na obali, zatiena starim anujskim zidinama i novijim, vrim zidovima koje su podigli Ferante i moj otac. Sa balkona rnoje spavae sobe imala sam direktan pogled: nikada
nisam videla toliko artiljerije, toliko velikih gomila gvozdene uladi veliine ljudske glave. Tokom mog
ivota, arsenal je bio veoma naputeno mesto, ispunjen tihim topovima zaralim od soli i morske vode:
sada, kad su vojnici radili na opremi, ve-bali i vikali jedni na druge, bio je prometan i buan.
Naa palata je takoe bila okruena vojskom. Tokom zimskih dana kada nije bilo isuvie hladno i kada je
sijalo sunce, volela sam da jedern na balkonu - ali sada sam prekinula sa tim, jer je bilo obeshrabrujue da
ispod gledam vojnike poredane du zidina zamka, sa orujem spremnim za upotrebu.
Svakog jutra Ferandina su poseivali njegovi komandanti. Dane je provodio zatvoren u kancelariji koja je
ranije bila kancelarija njegovog de-de a zatim i njegovog oca, razmatrajui strategiju sa svojim generalima i

sa kraljevskom braom. Imao je samo dvadeset est godina, ali su bore na njegovom elu bile bore mnogo
starijeg oveka.
O naim vojnim planovima ula sam samo ono to bi Alfonso, koji je esto prisustvovao tim sastancima,
podelio sa mnom: da je Ferandino doneo kraljevski dekret kojim je snizio poreze koje su plaali plemii,
obeavajui nagrade i povratak zemlje onima koji ostanu odani kruni i koji se sa narna budu borili protiv
Francuza. Proirili su vest da je nas otac dobrovoljno abdicirao u korist svoga sina i da je napustio Napulj i
otiao u samostan da okaje svoje mnogobrojne grehe. U meuvremenu, ekali srno odgovor od pape i
panskog kralja, nadajui se da e nam obeati dodatnu vojsku; Ferandino i njegova braa su se nadali da bi
ba-roni mogli da se pokolebaju i poalju predstavnika, obeavajui podrku. Ono to je Alfonsu bilo jasno,
a nije rekao, je da su takva oekivanja zasnovana na najdubljem oaju.
Sa svakim danom koji je prolazio, izraz na licu mladog kralja je bivao sve muniji.
U meuvremenu, Alfonso i ofre su zapoeli sa maevanjem kao jednim od naina da umire nerve, koji su
muili sve. Alfonso je bio bolji
aevalac, poto je bio kolovan na panski nain, a i prirodno je bio raciozniji od mog sitnog mua. ofre je
bio zadivljen i brzo se sprijateljio sa njim. Uvek elei da udovolji onima u njegovom drutvu - koje . sada
ukljuivalo mog brata - ofre se prema meni odnosio sa vie potovanja i prestao je da poseuje kurtizane.
Nas troje, Alfonso, ofre i ja, postali smo nerazdvojni. Posmatrala sam kako dva mukarca u mom ivotu
tupim maevima pariraju jedan drugom, i bodrila sam
obojicu.
uvala sam tih nekoliko prijatnih dana u zamku Nuovo sa oseajem gorine, znajui da oni nee dugo
potrajati.
Kraj je nastupio u zoru, praskom koji je potresao pod ispod mog kreveta, pa me je drmusanje probudilo.
Zbacila sam prekrivae, irom otvorila vrata i istrala na balkon, skoro nesvesna da je dona Esmeralda
pored mene.
Na oblinjem zidu dvorane sa orujem napravljena je rupa. Na sivkastoj svetlosti, videla sam ljude
poluzatrpane u kru, dok su drugi trali unaokolo viui. Gomila ljudi sa orujem, neki od njih vojnici koji
su nosili nae uniforme a drugi u civilnoj odei, kroz veliku rupu u kamenom zidu pojurila je u dvoranu i
poela maevima da udara po preplaenim rtvama na podu.
Istog trena sam pogledala prema horizontu, oekujui Francuze. Ali nije bilo napadake vojske, nije bilo
tamnih figura koje mariraju niz strma brda prema gradu, nije bilo konja.
Pogledaj!" Dona Esmeralda mi je stisnula ruku, a zatim pokazala na neto.
Tano ispod nas, kod zidina zamka Nuovo, vojnici koji su nas tako dugo uvali sada su iz korica izvadili
svoje sablje. Ulice izvan palate su oivele od ljudi, koji su se pojavljivali iza svakih vrata, iza svakog zida.
Peli su se prema vojnicima, a zatim ih napali. Ispod nas se ula otra, snana zvonjava udaraca elika o
elik.
Da bude jo gore, neki vojnici su se pridruili civilima i poeli da se bore protiv svojih.
Boe, pomozi nam!", Esmeralda je proaputala i prekrstila se.
Pomozi meni!", zahtevala sam. Odvukla sam je u spavau sobu, obukla haljinu i naterala je da mi je vee.
Nisam se muila da vezujem rukave, ali sam umesto toga uzela mali bode i paljivo ga stavila u korice
koje su mi se nalazile s desne strane. Ne pridravajui se ikakve pristojnosti, pomogla sam Esmeraldi da
obue haljinu, zatim sam uzela omotsku vreicu i u nju stavila nakit koji sam donela sa sobom. _ U tom
trenutku, Alfonso je uao u sobu; kosa mu je bila raupana obukao se u brzini. Izgleda da nisu Francuzi",
rekao je brzo. Odmah Qem do kralja, da primim nareenja. Nastavi sa pakovanjem. Vas, e-ne/ moramo
poslati na sigurno."
84
Zen a jednog Bo r dii
Ka log r i'dl's
85
Pogledala sam ga. Nenaoruan si."
Uzeu svoj ma. Prvo, moram da razgovaram sa kraljem."
Idem sa tobom. Spakovala sam sve to mi je potrebno."
Nije se protivio. Nije bilo vremena. Zajedno smo trali kroz hodnik dok je napolju ponovo zatutnjao top,
praen kricima i jaucima. Zamislila sam kako se dvorana sa orujem i dalje obruava, zamislila sam ljude
kako se grevito previjaju ispod gomila kamenja. Dok sam prolazila pored zidova okreenih u belo sa tek
ponekim portretom nekog pretka, mesto koje sam oduvek smatrala venim, monim, neosvojivim - za-mak
Nuovo - sada je izgledalo krhko i prolazno. Visoke, zasvodnjene tavanice, prelepi luni prozori na kojima

su bile reetke od tamnog pan-skog drveta, rnermerni podovi, uostalom, sve to sam prihvatala kao gotovu
injenicu moglo je, sa prvim udarom topa, da bude pretvoreno u prainu.
Uputili smo se ka Ferandinovim odajama. Jo uvek nije mogao da se natera da spava u kraljevskoj spavaoj
sobi naeg oca. Umesto toga vie je voleo svoje stare odaje. Ali pronali smo mladog kralja pre nego to
smo stigli do njih. Stojei u nonoj koulji uguranoj u pantalone, mrtio se na princa Federika u jednoj nii
tano ispred prestone dvorane. Nai? gled, ova dva oveka su izmenjala neprijatne reci.
Federiko, koji je jo uvek bio u mukoj spavaici, bez pantalona i papua na sebi, vrsto je drao opasnu
mavarsku krivu sablju. Izmeu njih dvojice stajao je Ferandinov vrhovni kapetan, don Inako d'Avalos,
krupan ovek Ijutitog pogleda koji je bio uven po svojoj hrabrosti. S kraljeve obe strane stajala su dva
straara.
Bore se prsa u prsa u garnizonima", priao je don Inako, kada smo Alfonso i ja prili. Baroni su doprli do
nekih od njih uz pomo mita, pretpostavljam. Vie ne znam kome mogu da verujem. Vae velianstvo,
moj predlog je da odmah odete."
Izraz na Ferandinovom licu je bio staloen i hladan kao mermer: spremao se za ovo, ali njegove tamne oi
su otkrile traak bola. Neka oni koje smatrate odanim tite zamak po svaku cenu. Obezbedite nam to je
mogue vie vremena. Potrebni su mi Vai najbolji ljudi da otprate porodicu do zamka Del Ovo. Odatle e
nam trebati brod. Kada budemo otili, izdajte nareenje za povlaenje."
Don Inako je klimnuo glavom i odmah je otiao da ispuni kraljevsko nareenje.
Kada je otiao, Federiko je podigao sablju i optuujui je uperio ka svom neaku. Nikada nisam videla
starog princa tako crvenog od besa. Predae grad Francuzima bez borbe! Kako moe da pomisli na naputanje Napulja u trenutku kad smo mu najpotrebniji? Ovaj grad je ve jednom bio naputeni"
Ferandino je krenuo napred dok zaobljeni vrh oruja nije dodirnuo njegove grudi, kao da je izazivao svog
strica da napadne. Straari koji su
h'li sa obe strane kralja nervozno su pogledali jedan u drugog, nesigurni da li bi trebalo da se umeaju.
Starce, ti bi da mi svi ostanemo i da kua Aragona izumre?" Ferandino je strastveno upitao. Ti bi da naa
vojska ostane da bude poklana, na da nikada nemamo anse da povratimo presto? Misli svojom glavom, ne
svojim srceml Nemamo ansi da pobedimo - ne bez pomoi. I ako moramo da se povuemo i da saekamo
pomo, onda emo tako i da uradimo. Samo privremeno naputamo Napulj; nikada ga neemo ostaviti. Ja
nisam moj otac, Federiko. Trebalo bi da me bolje poznaje do
sada."
Federiko je nevoljno spustio svoje oruje; usne su mu podrhtavale
od neopisive meavine oseanja.
Jesam li ja tvoj kralj?", Ferandino nije odustajao. Pogled mu je bio besan, ak i pretei.
Vi ste moj kralj", priznao je Federiko promuklo.
Onda prenesite to svojoj brai i spakujte sve to moete. Moramo da krenemo to je pre mogue."
Stari princ je klimnuo jednom u znak pristanka, a zatim odjurio niz
hodnik.
Ferandino se okrenuo prema Alfonsu i meni. Obavestite ostatak porodice. Ponesite vredne stvari, ali
nemojte da odugovlaite."
Naklonila sam se iz ramena. Dok sam se klanjala, straar koji je bio blizu mene, izvukao je svoj ma i,
isuvie brzo da bi ga bilo ko od nas zaustavio, zabio ga u stomak drugog vojnika.
Ranjeni mladi vojnik je bio toliko zaprepaen da nije ni krenuo po svoje oruje. Razrogaenih oiju je
pogledao u svog napadaa, pa onda u seivo koje ga je probolo i trcalo iz njegovih leda, ispod rebara.
Jednako naglo, napada je povukao svoje oruje. ovek na samrti se uz dug uzdah sruio na zemlju i
skotrljao na stranu. Na belom mermeru je potekla tamnocrvena krv.
Alfonso je reagovao istog trena. Zgrabio je Ferandina i odgurnuo ga svom snagom, blokirajui ubicu
svojim telom. Na nesreu, straar nas je stavio u takav poloaj da je on bio u prednosti: i Ferandino i
Alfonso su bili saterani u niu i nije bilo naina da pobegnu.
Pogledala sam u kralja, pa u mog brata, i panino zakljuila da nijedan nije naoruan. Samo je vojnik imao
ma, a on je bez sumnje ekao da don Inako i Federiko sa svojom sabljom odu.
Straar - plavi, koati, bradati mladi u ijim oima se ogledala odlunost, ali i strah - nainio je jo jedan
korak prema mom bratu. Stala sam izmeu njih, kako bih dodala jo jedan sloj zatite, i susrela se sa
ubicom licem u lice.
Idite sada", rekao je straar. Pretei je podigao seivo, pokuavajui da njegov glas zvui strogo, ali glas
mu je podrhtavao. Ne elim da povredim enu."
86

ena /ednog B o r d
'Je
Kalogridis
87
Morae", odgovorila sam, ili u te ubiti." On je deak, pomislila sam, i uplaen je. To saznanje je u meni
probudilo udan oseaj odvojenosti. Nestao je moj strah. Oseala sam samo gnuanje zbog toga to se
uopte nalazimo u ovakvoj situaciji, gde jedno od nas mora da preivi a drugo da umre, i to sve zbog
politike. Istovremeno, bila sam odluna u svojoj odanosti prema kruni. Dala bih svoj ivot za Ferandina ako
je to potrebno.
Nasmejao se na moje reci, mada nervozno. Ja sam bila sitna ena, a on visok momak. Nisam izgledala kao
ozbiljna pretnja. Nainio je jo jedan korak, blago sputajui ma, krenuo je ka meni, mislei da me povue
ka sebi, a zatim da me odgurne u stranu.
Neto u meni se probudilo: neto hladno i vrsto, roeno pre iz instinkta nego iz volje. Krenula sam prema
njemu da ga kao zagrlim - bila sam mu preblizu da bi me napao, preblizu da bi video kako izvlaim svoj
mali bode.
Telo mu je bilo skoro priljubljeno uz moje, na taj nain spreavajui me da zadam pravilan udarac odozdo.
Umesto toga, podigla sam bode i udarila uzdignute ruke, nadole, prerezavi mu oko, obraz, i samo lagano
posekavi njegove grudi.
Beite!", povikala sam mukarcima iza mene.
Vojnik ispred mene je zaurlao od bola kada je rukom pritisnuo oko. Krv je curila izmeu njegovih prstiju.
Poluslep, podigao je svoj ma i odmakao se, s namerom da ga spusti na moju glavu, da me rasee na pola.
Razmak izmeu nas sam iskoristila da bih pronala njegovo grlo. Nije bilo vremena za slabost: propela sam
se na prste i posegla, koristei svu svoju snagu da ga sa strane probodem u vrat. Gurala sam jako sve dok
nisam stigla do centra, gde su me zaustavile kost i hrskavica.
Topla krv potekla je niz moju kosu, moje lice, moje grudi. Nadla-nicom sam obrisala oi kako bih mogla da
gledam. Ma mladog ubice je glasno odjeknuo kad je pao na mermer. Na trenutak se jako zaneo i iroko
mahnuo rukama, dok mu je moj bode i dalje trcao iz vrata. Zvui koje je isputao - oajniko dahtanje,
mahnito upijanje mesa o meso, pomeani sa krvlju koja je isputala mehurie, trud a ipak nesposobnost da
ispusti krik - bili su najuasniji koje sam ikada ula.
Napokon, pao je na lea uz tresak, ruku obavijenih oko oruja koje mu se nalazilo u vratu. Pete njegovih
izmi su udarile o pod, zatim klizale gore dole po podu, kao da je pokuavao da tri. Konano ispustio je
zvuk kad da pokuava da povraa, a zatim je jo krvi poteklo iz njegovih otvorenih usta, i potom se ukoio.
Klekla sam pored njega. Lice mu je bilo uasno izoblieno, a oi su mu - jedno probueno, crveno i oteklo
od krvi - bile irom otvorene ' iskolaene. Sa tekoom sam izvukla oruje iz njegovog vrata i obrisala ga o
porub haljine, a zatim ga vratila u prsluk.
Spasila si mi ivot", rekao je Ferandino; pogledala sam i videla ga k ko K-tei Preko puta mene, s druge
strane vojnika, dok su se na njegovom licu ocrtavali i zaprepaenje i divljenje. Sana, nikada ti ovo neu
zaboraviti."
Pored njega je uao moj brat, bled i tih. Znala sam da njegovo bledilo i uzdranost nisu poticali od uasa
zbog celog dogaaja, ve zbog noslednjeg ina kome je upravo prisustvovao: nainu na koji sam uklonila
bode iz vrata rtve, a zatim nehajno obrisala krv o svoju haljinu.
Za mene je to bila tako jednostavna stvar, da ubijem.
Dugo sam gledala u svog brata - verovatno sam mu strano izgledala, glava, obrazi i prsa bili su mi
natopljeni grimiznom bojom - zatim sam pogledala nadole u mrtvog ubicu, koji je slepo buljio u tavanicu.
ao mi je.", proaputala sam, iako sam znala da me ne uje - Ferante je ipak bio u pravu; pomae kada su
oi otvorene. Morala sam da zatitim kralja."
Tada sam ispruila ruku i spustila dlan neno na njegov obraz, na me-sto gde je moj bode ostavio trag.
Njegova koe je bila jo uvek mekana i veoma topla.
Alfonso i kralj su se naoruali maevima iz Ferandinovih odaja, a onda su me ispratili do mojih odaja,
mada sam dokazala da sam sposobna da se branim sama.
Kada me je dona Esmeralda ugledala, od glave do struka natopljenu krvlju, vrisnula je i da je Alfonso nije
uhvatio, pala bi. im je saznala da nisam povreena, lepo se oporavila. ofre je takoe bio tu, poto je krenuo da me nae, a viknuo je moje ime sa takvim strahom i panikom da sam mu bila prilino zahvalna. ak
i nakon to je saznao da sam dobro, drao me je za ruku nezastraen lepljivim slojem i nije hteo da me
ostavi sve dok mu kralj to nije naredio.
Kada su ljudi izali, obeavajui da e se vratiti sa daljim uputstvi-ma, dona Esmeralda je donela lavor sa

vodom i poela da me kupa.

Dok je umakala krpu u vodu, koja je bila rozikasta i zamuena krvlju moje rtve, proaputala je, Tako ste
hrabri, madonal Njegovo velianstvo bi trebalo da vam dodeli orden. Kako je bilo kad ste ubili oveka?"
Bilo je...", zastala sam traei prave reci da opiem svoja oseanja. Neophodno. Jednostavno neto to
uradi jer je neophodno." Iskreno, bilo je neverovatno jednostavno. Poela sam da se tresem, ne zato to
sam jednom oveku oduzela ivot, ve zato to sam to uradila sa takvom lakoom.
De, de." Dona Esmeralda je prebacila al preko mojih golih ramena. Vlanu haljinu sam bacila na pod,
ostavljajui je za nekog anujskog izdajicu ili za nekog Francuza da je kasnije pronau i da se zamisle nad
njom. Znam da ste hrabri, ali to je ipak veliki ok."
\
4J
L
Meutim, nisam imala strpljenja da me tei. Brzo sam se ponovo obukla, zatim sam isprala seivo u
krvavoj vodi, paljivo ga obrisala i
88
ena jednog B'ordj'j(
stavila ga ispod mog istog prsluka. Tek tada sam pomogla Esmeraldj da nae najhitnije stvari spakuje u
koveg. Najdragoceniji nakit sam sakrila kod sebe, vrsto ga uvijajui oko kukova, ispod suknji. Mnoge
lepe stvari - krzneni pokrivai, tepisi, svileni gobleni i brokatne zavese, kao i teki svenjak od srebra i
zlata, slike starih majstora - morale su da ostanu naim neprijateljima.
Nakon toga, nismo imale vie nita da radimo osim da ekamo i da pokuavamo da se smirimo svakoga
puta kada bi se oglasili topovi.
Malo pre podneva, ofre se pojavio sa slugama i dvojicom naoruanih straara da odnesu prtljag. Iz navike
koju sam stekla, pre nego to bih izala u javnost, namestila sam kosu i otkrila da je otvrdla od ostataka
osuene krvi.
Opet sam brzo prola kroz hodnike zamka Nuovo: ovoga puta sebi nisam dopustila luksuz da prouavam
zidove i nametaj ili da tugujem zbog stvari koje ostavljam za sobom. Nisam dozvolila da mi se probude
oseanja kao ranije. Moda se jesmo nalazili usred poraza, ali verovala sam da je Ferandino bio u pravu, da
je to samo privremeno. Dala sam sve od sebe da izgledam dostojanstveno i sigurno, jer to nikada nije bilo
potrebnije kui Aragona. ofre, to mu ide u prilog, hodao je pored mene, ozbiljan i napet, ali ne
pokazujui strah.
Napokon, naa mala druina je stigla do dvokrilnih vrata koja su vodila u ograeno dvorite, gde smo
zastali dok su straari pourili da ih otvore.
Pored mene, dona Esmeralda je poela naglas da jeca.
Odmah sam je izgrdila. Ostavi to za vreme kad budemo same", naredila sam. Hodaj ponosno. Nismo
poraeni. Vratiemo se. A kada se vratimo, Napulj e nam poeleti dobrodolicu."
Posluala me je, briui suze irokim rukavom.
Vrata su se otvorila i pred nama se ukazala scena potpune pomete-nosti. Dvorite je bilo prepuno ljudi.
Daleki roaci i plemii poznanici koji su, kada su zapoele prve borbe, uspeli da pronau utoite unutar
zidina zamka i pomahnitala posluga i zaposleni koji su napustili svoje poloaje, a sada su shvatili da e biti
ostavljeni na milost pobunjenika. Ove dve grupe su bile zbijene zajedno i sada ih je uvala grupa naih
vojnika koji su bili naoruani sabljama, kako bi ih drali podalje od koija spremnih za nae bekstvo.
Bilo je tu i drugih vojnika, od kojih su neki poginuli i bili odvueni u uglove, a neki behu ranjeni i jaukali
su od bolova. Oni koji su ostali itavi okruivali su etiri koije koje su se koristile za vonje po gradu. Oko
ovih vozila prvo su se nalazili konjanici koji su stajali u parovima/ a zatim peadija. Nai ljudi bili su
obueni za borbu, u panskim kacigama sa zlatnim i plavim perjem i izgraviranim metalnim oklopima koji
su im prekrivali grudi i lea.
Din A
Svo zelenilo je bilo izgaeno, ukljuujui i prvo proleno cvee. ak . vazduh koji je nekada mirisao sada
je bio prepun dima sa zapaljenih 1 alata i otrog, sumporastog smrada artiljerije. Zvuk ljudskih glasova, hor
u kome se oseao oaj i uas, zagluivao je sve osim topova.
Dok su straari kleali, sa kraljevskim dranjem kroila sam u to
ludilo.
...
Napravite mesta: , vikali su. Napravite mesta za princa i princezu
od Skvilae!"
amor se proneo kroz gomilu. Vojnici koji su stajali u blizini okrenuli su se i sa iskrenou i divljenjem
koje nisam razumela, duboko se poklonili. Napravite mesta za princezu Sanu!"
Bilo je toliko okupljenih ljudi i oko nas je sve bilo tako zbijeno da su vojnici stajali rame uz rame, pa ipak,

mene niko nije gurnuo, niko me nijednom nije dodirnuo.

Iz grupe se pojavio kapetan. Vaa visoanstva", obratio se meni i mom suprugu. Njegovo velianstvo
zahteva da putujete sa njim."
Sam kapetan nas je sproveo pored dve koije. Stric Federiko je sme-tao svoga brata u prvu, sa istom
okmtnou s kojom je toga jutra rukovao sabljom. Sada je to oruje stajalo u koricama, o njegovom boku.
Svi ljudi, bilo da su iz kraljevske porodice ili ne, bili su naoruani.
Peadija koja je okruivala kraljevu koiju razmakla se da nas propusti da proemo, a konjanici koji su
stajali sa strane povukli su svoje konje unazad kako bismo mogli da uemo. Dok mi je jedan od straara
ponudio ruku da mi pomogne da se popnem u koiju, rekao je, kada sam ga lagano dodirnula: ast mi je,
Vae visoanstvo. Vi ste najvea napuljska junakinja."
Unutra su se nalazili Alfonso, ovana i Ferandino, koji su nas ekali. Koliko god da je ova situacija bila
uasna za njega, mladi kralj je uspeo da se blago osmehne. Nauo je reci straara. Doi, doi i sedi pored
mene, Sana. Oseau se bezbednije. Kao to si sigurno primetila, bije te prilino dobar glas zbog tvoje
hrabrosti danas."
uvi te rei, moja smirenost se izgubila: nisam svoje delo shvatala kao in hrabrosti, ve vie kao
uznemirujui znak moga naslea. Spustila sam pogled i zamucala, dok su ofre i Esmeralda ulazili u koiju
za mnom: Velianstvo, bila je to ista sluajnost to sam ja jedina imala ruzje. Da je moj brat bio
naoruan, on bi Vas prvi branio. A da ste Vi sami imali oruje, ne bismo morali da se plaimo, s obzirom
na Vae ma-cevalake sposobnosti." Sela sam pored kralja, dok je sa njegove druge strane sedela ovana.
Preko puta nje sedeo je Alfonso, zatim ofre, sa srneraldom na kraju, koja je bila preko puta mene.
Sluajnost ili ne, ovde smo, zahvaljujui tebi", Ferandino je odgo-Orj^ i zahvalni smo. Sana, Ti si sada
moja amajlija." i. Uutao je jer se koija nagnula. Nakon tog pokreta usledili su povici JUQI, poto su
osmatrai sa kula iznad nas vojnicima ispod prenosili to
90
ena jednog Bo r d /'/ e
se dogaa izvan kapija zamka. Oigledno, na beg iz zamka Nuovo su predvidele neprijateljske snage, jer
je velika grupa peadinaca pourila da pomogne onima koji su ve titili nau odstupnicu.
Nekoliko straara je otralo do kapije da je otkljua. Vrata su se otvorila prema haosu.
A napolju su se nai ljudi borili j>rotiv izdajica iz svojih redova, kao i protiv obinih graana i plemia.
im se kapija otvorila, nae pojaanje je jurnulo u borbu sa stranim povicima - i ubrzo su poeli da se
mau-ju, tako brzo da sam jedva mogla da pratim.
Tokovi nae koije zakotrljali su se napred i samo to smo proli nadsvoenu kapiju, zaustavili smo se uz
kripu ispod Trijumfalne kapije Alfonsa I. Bili smo zarobljeni unutar otvorenog dvorita, dok su nai
zatitnici pokuavali da probiju put kroz neprijatelja na kapiji.
kiljila sam kroz prozor koije.
Nemoj da gleda!", upozorio me je ofre, a Ferandino je ponovio njegove reci.
Nemoj da gleda! ao mi je to ene moraju da budu izloene surovostima rata."
Ali ja sam bila zadivljena, kao to sam bila zadivljena i Feranteovim muzejom mumificiranih leeva.
Posmatrala sam kako anujski plemi, koji je bio bez tita, i u tunici od finog brokata natopljenoj znojem i
krvlju, garavog lica, nemilosrdno rukuje svojim maem borei se protiv peadinca, sa moje desne strane.
Plemi je bio srednjih godina, odlino obuen za borbu, a na vojnik je bio mlad i prestravljen, i ubrzo
nakon to su se sukobili, on se malo spotakao. To je starijem anujskom plemiu bilo dovoljno da krene da
ga ubije, to je i uradio, na najdelotvorniji nain: jedan zamah, drugi, i mladi vojnik se okrenuo, vritei, da
uasnut pogleda svoju desnu ruku - koja vie nije drala ma, niti je imala aku, ni lakat. Sada je bila samo
krvavi patrljak i mladi je pao u nesvest.
Plemi je zatim proistio svoj put borei se sa drugim vojnikom, zatim sa treim, kada sam ve mogla da
ujem njegove pobednike uzvike: Smrt kui Aragona! Uaa Ferandino!"
Njegove usne su jo uvek bile okrugle izgovarajui poslednje slovo O" kada se jedan od naih konjanika uznemirujue blizu prozora - nagnuo i svojom sabljom vesto provukao seivo du ramena Anujca,
odsecajui mu glavu.
Glava se sruila, odbijajui se o konjske sapi, a zatim je pala pod kopita, koja su je utnula ispod nae
koije. Brzi mlaz krvi iknuo je iz vrata obezglavljenog lesa, a zatim su se i njegova ramena obuena u
brokat obruila unazad. Tokovi nae koije su pokuali da se zakotrljaju napred, ali su naili na prepreku
veliku poput kamena. Koija je bievao konje dok nisu povukli svom snagom. Sa jakim trzajem nagore,
koija je poskoila preko anujske zapreke. Na sreu, kakofonija bitke zagluila je taj zvuk.
Kalogri' dis

91
Din
Preko puta mene, dona Esmeralda poela je uzbueno i strastveno , ^\Q\\ svetom enaru za nau
bezbednost. Prebledela ovana je zgrabila Ferandinovu ruku i vrsto je stisla.
Na suncu se videlo jo srebrnih odsjaja od maeva. Ugledala sam obinog graanina kako napada nae
ljude i kako ga probadaju zbog toga. Videla sam jo jednog od naih peadinaca ranjenog, ovoga puta u butinu Borio se koliko je mogao a zatim pao usled nedostatka krvi. Iako nisam mogla da vidim kako je
zavrio, s obzirom na visinu koije i na vojnike koji su mi prepreili pogled, uoila sam pobunjenika kako
podie svoj ma i iznova udara posrnulog oveka.
Posle nekog vremena, poeli smo zaista da se kreemo i izali smo na ulicu. Okrenula sam se da poslednji
put pogledam zamak Nuovo. Kapije su i dalje bile irom otvorene, iako je i poslednja kraljevska koija
prola. Anuji i obini graani su pohrlili ispod Trijumfalne kapije. Uzalud sam traila kacige sa zlatnim i
plavim perjem.
Jo vie sam istegla vrat: iza nas, arsenal je bio potpuno u plamenu, njegovi kameni zidovi bili su probijeni
i otvoreni. Dalje, sivkasta izmaglica izdizala se iznad mestiminih vatri koje su arale predeo u blizini
Vezuva. ovek bi pomislio da je vulkan bljuvao dim i plamen na grad, ali ovoga puta, on je bio nevini, tihi
svedok unitenja koje je prouzrokovao ovek.
Pre nego to sam mogla da uoim jo neto, Alfonso, koji je sedeo do Esmeralde, vrsto je rekao. Pusti,
Sana. Nema svrhe..."
Naravno, bio je u pravu. Uz napor sam uspela da se okrenem i gledam napred, da uguim misli koje su
pokuavale da isplivaju o jadnom narodu koji smo ostavili u dvoritu, o domu u kome sam odrasla i koji je
bio preputen neprijateljima.
Tandrkali smo po poploanim ulicama. Put nas je vodio odmah pored obale. Sa moje leve strane leao je
miran zaliv, a sa desne su se nalazili spoljni vrtovi kraljevske palate, sada borbeno polje. Iza njih se video
Picofalkone, na ijim padinama su gorele aragonske palate. Iza mene je leao grad.
^Napredovali smo sigurno, ali nimalo brzo, s obzirom na brojnost vojne pratnje. Ali nae odredite, stara
tvrava zamka Del Ovo, koja je ti-K i
Svete Luije, bilo je sve blie. Sada kada smo proli arite
rbi, po pryj put gam razrnjgjja}a ne o tome ta naa porodica ostav-ja za sobom, ve o tome kuda idemo.
Ferandino je traio brod: da li je imao neki cilj na umu?
L>a sam ja kralj naroda rastrzanog ratom, ije je blago opljakano, poojalo bi samo jedno mesto na koje bih ila. Ta pomisao je u meni izaa neku vrstu uznemirenosti, ali istoga trena panju mi je odvratio
Or koji je u meni probudio bes: dva obina graanina su istravala iz
ate, nosei uvijeni turski ilim koji je ulepavao pod kancelarije moga
92
ena Jednog B o r d
'Je
oca. Da bude jo gore, trei ovek ih je pratio, steui u rukama zlatnu bistu Alfonsa I koja se nalazila na
kaminu moga dede.
Moj bes nije dugo trajao. Ui mi behu zagluene tutnjavom i vrelim udarom: istog trenutka koija se
nagnula ulevo, bacajui me na Feran-dina, a njega na ovanu. Isto tako, na Esmeraldu su pali moj mu i
brat. Nesvesno sam vrisnula od zaprepaenja, polugluva, jedva sposobna da ujem sopstveni glas ili
uzvike ostalih.
Istovremeno, poprskala me je krv koja je uletela kroz prozor. Ceo jedan zapanjujui trenutak njihali smo se
na dva toka, naslanjajui se na ljude i konje koji su isputali krike. Svi unutar koije su potraili uporite,
dok su vojnici pourili da gurnu koiju. Napokon, uspravili smo se uz trzaj.
Kada smo se pribrali, kroz prozor sam ugledala uzrok ove pometnje: topovsko ule. Sada je bezazleno
lealo na ploniku, ali je iznudilo jeziv danak. Pored je leao jedan od naih jahaa, dok su slabine i trbuh
njegovog nesrenog konja bile rascepane skoro napola. Krv, kosti i meso oveka i konja su se pomeali,
nije ih bilo mogue razaznati.
Zadesila ih je samo jedna dobra stvar: izgledalo je da su obojica poginuli odmah, jer su otvorene oi
mladog vojnika i staloen izraz na licu pokazivali znake napetosti, ali ne i zaprepaenja ili straha. I dalje je
drao uzde u jednoj stisnutoj pesnici. Velika, lepa konjska glava stajala je podignuta, dem se jo uvek
nalazio u njegovim ustima, oi su mu bile pametne i sjajne. Jedno od njegovih prednjih kopita je bilo
graciozno podignuto, spremno da se propne u sledeem koraku. Obojica su izgledali, ako se izuzmu
njihove uasne otvorene rane, kao prelepi primeri mladosti i snage.

Htela sam da budem jaka, uzorna i hrabra, zbog ostalih, ali sam spustila glavu, ne mogavi vie da
podnesem; tako sam ostala tokom preostalog dela puta do zamka Del Ovo. Pratila me je slika mladog
konjanika i njegovog konja. Zapravo, i dalje me prati.
Odrasla sam u Napulju, ali nikada nije bilo razloga da posetim neuglednu tvravu imenovanu po
Virgilijevom mitskom jajetu. Teko da je to bilo mesto koje bi neka princeza posetila, poto je to bila
velika kamena zgrada, ira u osnovi nego pri vrhu, u kojoj nije bilo nikakvog nametaja osim oruja.
Napravljena je da slui kao osmatranica i prva linija odbrane protiv napadaa sa mora, a poslednje utoite
i odbrana protiv napadaa sa kopna. Unutra se oseala vlaga i odurni smrad. Ple" san je propale, nejednake
stepenice od cigle nainila klizavim.
Radije nego da ostanem u bezbednijim odajama ispod, zahtevala sam da se popnem na vrh, gde su vojnici
osmatrali. Nekoliko topova, zajedno sa gomilama gvozdenih kugli, stajali su na svakoj kuli, spremni da
opale na grad. Svi mi koji smo doputovali koijama, ukljuujui i lanove porodice koji su ili ispred i iza
nas, bili smo duboko potreseni ne
Ka log r i
dis
93
mo zbog sramotnog prisilnog povlaenja, ve i zbog stradanja kojima
o prisustvovali. Nisam mogla da podnesem da sedim i alim sa dona Esrneraldom dok smo ekali spas.
Umesto toga, zabavljala sam se osmatrajui more, oekujui brod koji e nas odvesti.
Od broda nije bilo ni traga. Satima nije bilo nikakvog traga, a ja sam nemirno etala po starim ciglama na
terasi dok bi se Alfonso, s vremena na vreme, pojavio odozdo i pitao da li je neko uoio lau.
Ne, govorila sam mu iznova, i svak put, on bi se vratio dole u odaje, gde su kralj i njegov general razmatrali
strategiju. Gledala sam na zapad, odbijajui da gledam razaranje grada iza mene i posmatrala kako se sunce
sputa prema horizontu.
Poslednji put kada se raspitivao za brod, upitala sam:
Kuda idemo?"
Nagnuo se i proaputao mi na uho, kao da mi saoptava dravnu tajnu koju vojnici ne smeju da uju, iako
mi se njegov odgovor inio tako oekivanim i oiglednim, da ne bi bilo razlike i da ga je vikao na ulicama.
Na Siciliju. Kau da je tamonji kralj dozvolio utoite naem ocu u Mesini."
Klimnula sam glavom.
Ubrzo se smrailo i sila sam dole da vidim porodicu. S obzirom na kanjenje, svi smo postali nervozni ne
znajui da li je general uopte odrao re i da li brod zaista stie: ali im je sunce skroz zalo, sa jedne od
osmatranica se zauo uzvik.
Pourili smo dole prema brodu, bez protokola, bez otmenosti, bez fanfara. Br^d je bilo mali i lak,
napravljen za brz, a ne udoban prevoz. Zbog bezbednosti, na njemu se vijorila crveno uta panska zastava
ume-sto napuljske.
Iako me je dona Esmeralda molila da siem u potpalublje, ostala sam na palubi kada smo podigli jedra
naputajui luku Svete Luije. Premda je bila no, grad je sijao od zapaljenih vatri, a topovi su, kao munje,
palili nebo, omoguavajui mi da razaznam znamenitosti: arsenal i crkvu 8<.^ Kjare, gde je krunisan
moj otac, su gorele u plamenu; Poo Reale, velianstvena palata koju je moj otac podigao jo dok je bio
vojvoda, iia je skoro potpuno izgorela. Laknulo mi je kada sam videla da je Dupmo, za sada, preiveo.
i se tie zamka Nuovo, goreo je najsjajnije od svega. Nisam mogla a da se ne zapitam kako su ljudi
reagovali kada su otkrili Feranteov muzej.
Uugo sam stajala na palubi i posmatrala, oslukujui talase dok je apulj, taj svetli, Ijutito-crveni dragulj,
iezavao.
K1ogridis
95
Proleee - leto 1495.
VIII
Plovili smo juno, toplim vodama Tirenskog mora, i kroz nekoliko dana stigli u Mesinu koju su Grci
nekada zvali Zancle, ili srp" zbog luke u obliku kose. Bilo mi je drago to sam videla kopno. Nisam se
oseala dobro na moru, a ovo mi je bio najdui put na jedrenjaku. Prva dva dana su prola u patnji.
Sicilijom je u proteklih dvadeset sedam godina vladao kralj Ferdinand Aragonski, onaj koji je spojio
kraljevstvo sa kraljevstvom svoje ene, Izabelom od Kastilje, sa ciljem da ujedini paniju. Pored toga to je

bio u krvnoj vezi sa mojom porodicom, Ferdinand je imao dobar razlog da bude ljubazan sa Bordijama.
Kao to je to ofre objasnio, dok je jo njegov otac Rodrigo bio kardinal u Valensiji, Ferdinand je traio od
pape Sikstusa IV da im zvanino odobri Inkviziciju, uz pomo koje su se on i Izabela nadali da oslobode
svoje kraljevstvo od svih Mavara i Jevreja, bilo da su preobraeni u hrianstvo ili ne.
Sikstus je to glatko odbio. Tek posle dugog i intenzivnog zalaganja ubedljivog i monog kardinala Rodriga
Bordije, papa je malo popustio dozvoljavajui Inkviziciji da se uputi samo u provinciju Kastilju.
Kralj Ferdinand je bio tako zahvalan mom ocu na pomoi", ree mi Zoire sa naivnou koja bi me moda i
dirnula da me nije prola jeza do kostiju, da mu je pruio punu podrku u izboru za papu."
Posle toga je Rodrigo Bordija panskog kralja uvek zvao Ferdinand Katolik.
Poto smo pristali na kopno, a vest o naem dolasku iz Napulja se
proirila, doekao nas je panski ambasador, don Horhe Zuniga. Nali
srno utoite u jedva pristojnoj vili, krajnje stenjeni, i dok su braa de.. sPavau sobu, Alfonso i ofre su bili u drugoj, a ovana, Esmeralda
Ja u treoj, tako da je Ferandino uivao u privatnosti kao kralj.
^on Horhe se pojavio te noi kad smo stigli. Izgledao je ustro, sa
^v.i
O
O
J
'
. ^acem i odgovarajuom tunikom svetlocrvene boje, kao i osmenom POQ oklembeenih crnih brkova.
Verujem da je oekivao toplu dobro-icu od nae porodice i da ga ponizno molimo za pomo. Sigurno 1]
ekivao ono to je dobio.
r V ,sa visoanstva", ree, klanjajui se nisko svima nama i zamahom
e skidajui barunastu kapu sa perjem. Sa velikim aljenjem sam
a o razlozima vaeg putovanja ka naem lepom ostrvu." Zastao je.
96
ena jednog B o r d
idi s
97
v
Nae pristalice su nas obavestile o ustanku barona. Pretpostavljamo ^ su bili ohrabreni dogaajima na
Kapuji." Grad Kapua se nalazi na kopnu, na severu, nedaleko od Napulja. Stanovnitvo je bilo tako uplaeno veliinom Sarlove vojske da su otvorili kapije i pustili Francuze da slobodno uu." Zastade. Njegovo
velianstvo kralj Ferdinand vas srdano doekuje, i stoji spremno na usluzi da vam ponudi ta god da
zahtevate."
Ferandino je sedeo u sreditu nae prikupljene porodice, na poasnom mestu, dok smo mi ostali stajali, iz
potovanja prema njegovom rangu. Don Horhe, meutim, nije primetio znaaj ovoga, izazivajui strica
Federika da se izvie na njega:
Vie se neete obraati Ferandinu sa Vae visoanstvo. On je sada kralj Ferante II Napuljski."
Don Horhe je treptao potpuno zbunjen, i poeo, Ali kralj Alfonso..." A onda, veiti diplomata, osetio je
neodobravanje koje je dolazilo od nas, pa se poklonio po drugi put, pokazujui na Ferandina. Vae
velianstvo, ponizno se izvinjavam."
Prihvatam izvinjenje", ree Ferandino. Kao i veina nas, bio je iscrpljen, ali je imao, potovanja vredno,
dostojanstveno dranje. ak ni tada, nikakvo kraljevsko dostojanstvo nije moglo izbrisati bore na licu, niti
oajanje u njegovim oima. Apetit mu je bio slab uprkos ovani-noj brizi, a jagodice su se izboile od
stalnog trzanja. Ne znam pod kojim je izgovorom moj otac doao ovde u Mesinu. Mogu samo da pretpostavim da nije susretljiv uzimajui u obzir okolnosti. Takoe sam siguran da ste vi diskretan ovek kome se
moe verovati."
Naravno", odgovori ambasador uglaeno.
Otac nas je napustio u asu najvee nude", nastavi Ferandino, i ukrao mnogo dravnog novca. Ovde
smo da ga povratimo."
Stric Federiko, ije se ogorenje polako gomilalo, nije se vie mogao uzdrati. Vi ugoujete zloinca!
Nije dovoljno loe to to nam vas kralj nije poslao trupe na vreme..."
Moj polubrat se okrenu prema njemu i otro ree, Dosta je, strie. Neete vie prekidati na razgovor."
Federiko napui usne.
Nudimo nae najponiznije izvinjenje", ree don Horhe. Pretpostavili smo, kada je Njegovo velianstvo,
kada je Njegovo visoanstvo Alfonso doao, da je to uradio iz zdravstvenih razloga, da uiva u naem
lepom vremenu. Mislili smo, vrlo pogreno, da je porodica znala za njegov dolazak." Zastao je, nagnuvi

svoju glavu da bi prouio svakog od nas po redu, a onda ree, Vi ste svi kraljevske krvi ovde. Ne sumnjam
da vam se moe verovati kada se radi o veoma poverljivim stvarima.
Moe", potvrdi Ferandino.
Donosim vam veoma dobre vesti o Kui Aragona. Vai pozivi u p~ mo nisu bili bez odgovora, Vae
velianstvo. Papa, car, kralj Ferdinand/
.
Veneciia i Firenca su se zajedno udruili da bi osnovali Svetu l
Izvinjavam se to nismo bili u
mogunosti da vas obavestimo o to-ranije. Previe je bilo opasno, Francuzi su mogli da presretnu po-^ku i
saznaju za nae planove. Vojska koja nadmauje Sarlovu vojsku koro e promarirati juno od Rima da se
susretne sa njim." Ferandinov izraz lica i oi iznenada omekae, kao da je posmatrao neto neobjanjivo
neno, kao novoroenog sina, ili mnogo oboavanu liubavnicu. Na trenutak sam pomislila da bi mogao da
zaplae. Iako ganut sabrao se dovoljno da bi rekao, snienim glasom, Bog blagoslovio papu i cara i Bog
blagoslovio kralja Ferdinanda."
Don Horhe je udesio da nas koije sledeeg jutra povezu do utoita mog oca. Federiko je, meutim,
predlagao da Ferandino ostane - Jer", kao to ree, ne bi bilo prikladno za kralja da ide i moli za neto to
je oigledno njegovo." Plan je bio da se moj otac osramoti, a ako je potrebno, i zastrai, da ga nagovorimo
da doe u svoje novo kraljevstvo, da mu obeamo vernost, da traimo oprotaj, i najvanije, da preda novac
kraljevine, koji je jo uvek bio neophodan za borbu naih trupa zajedno sa vojskom Svete lige. Nesumnjivo,
novac je bio potreban svakodnevno, da bi se upravljalo kraljevstvom, za ta smo sada imali realne izglede.
Ferandino, preobraen u mladolikog mukarca, usled verovatno prve mirno provedene noi u ovoj godini sloi se sa Federikovim planom. Naa dva strica su elela da idu sami na zadatak, ali ih je moj brat ube-dio
u suprotno. Sana i ja moramo da vas pratimo", insistirao je Alfonso. Imamo pravo da vidimo oca i
majku, i da ih pitamo za razloge njihovih dela."
Tada smo svi sili do palate gde sada obitava bivi Alfonso II, do velikog zdanja smetenog na blagoj
padini iznad luke. Bilo je udno, ni-Je^an uvar nije straario nad nezakljuanom kapijom. Na koija je
sisao i irom otvorio vrata, manevriui koijom unutar dvorita, a onda zatvorio kapiju za nama.
Ni sluge nas nisu pozdravile na vratima. Don Federiko ih je otvorio i dozivao glasno dok se dva enska
glasa u horu nisu odazvala iz daljine: ..Ko je?"
Jedan je pripadao dona Eleni, dugogodinjoj dvorskoj dami moje majke, a drugi samoj madona Truziji.
trie Federiko je uao kroz vrata i zagrmeo: Nita manje nego Kua agona. Doli smo da postavimo stvari
na pravo mestol"
ruzija se pojavi na hodniku. Drala se dobro. Mlaa od mog oca,
nacno je ula u godine u kojima je bila u cvetu svoje enstvenosti, sa
irn usnama i lepo oblikovanim obrazima ispod krupnih oiju. Uzdaa sam tiho. Nismo se dugo videle pa sam bila zapanjena njenom
98
Ze
na te
d nog Bordije
Stojei pod zasvoenim ulazom, pri pogledu na nas, lice joj se odjednom obasjalo i bila je na pola puta da
nas pozdravi.
Njen izraz je odavao samo radost; namrtila se tek kad je primetila nae utueno, a u sluaju Federika,
neprijateljsko ponaanje.
Vaa visoanstva", obratila se brai naklonivi se. Oprezno nas je posmatrala, prelazei pogledom preko
Alfonsa i mene. Deco moja] Koliko ste mi nedostajali! Sana - prolo je toliko vremena!"
Rairila je ruke prema meni. Uprkos mojoj povreenosti i neodobravanju, pola sam ka njoj i dozvolila joj
da me zagrli, da mi poljubi obraze, ali nisam mogla da uzvratim zagrljaj. Kako?", ogoreno sam upitala.
Kako si mogla sebi da dozvoli da uestvuje u tako stranoj stvari?"
Povukla se, zbunjena. Va otac je bolestan. Kako sam mogla da ga napustim? Osim toga, njegov uvar me
je naterao da ga pratim."
I pre nego to sam mogla da je pitam neto vie, Alfonso joj je poao u zagrljaj. Njegova reakcija je bila sa
vie poverenja, ali i dalje hladna. Zaista je verovao da ona ne moe uiniti nita loe i ekao je na njeno
objanjenje.
Stric Federiko je bio zgroen. Nismo doli ovde da se pozdravljamo. Poinjen je zloin protiv kraljevine.
Zloin, madona, u kom i Vi uestvujete."
Majka je vidljivo prebledela i stavila ruku na vrat. Istina je, Alfonso se odrekao prestola - ali nije znao ta
radi. Kunem se Bogom, Vae vi-soanstvo, nisam znala nita o njegovoj nameri da pobegne, sve do te noi

kada su mi pretili maem da mu se pridruim." Zastala je, a onda se uspravila i zauzela prkosniji stav.
Njegov jedini zloin je ludilo. Potrebna mu je moja pomo, don Federiko. Kad se sad osvrnem na to
vreme, pola bih opet sa njim, ne alei. Ako je i bilo zloina, to je bio samo moj, jer Vam nisam pisala da
pojasnim okolnosti. Ali do ovog jutra, kada su straari pobegli, nisam ni mogla da to uradim."
Federiko ju je dugo prouavao, otro se upiljivi u nju. Truzija mu se oduvek sviala. I zaista, ona nikada
nije stekla nepoverenje kod bilo koga na dvoru. Na kraju, kad je progovorio, glas mu je bio svean i miran.
Dona Truzija, poimo unutra, da porazgovaramo nasamo."
Naravno". Odvela nas je do sobe u kojoj smo svi mogli da sednemo. Princ Federiko joj je u celosti
ispriao tunu priu; o kraljevskom novcu koji nedostaje, o Ferandinovom povratku kada je saznao da u
Napulju nema ni kralja niti novca za njegove vojnike, o naem opasnom begu od pobunjenika.
Truzija je bila zaprepaena ovim vestima. Kada se povratila, ree: Svi vi znate da ja nisam stvorena za
prevare. Nikada ne bih podrala takvu gnusnu krau. Moda sam budala i jedina koja nije znala. Jutros sam
bila iznenaena kada sam saznala da su sve sluge otile, izuzev dona Elene. Prole noi smo ule glasine da
ste stigli u Mesinu."
K log rii s
99
Znali su", odgovori brat, i strahovali su od odmazde."
"Zaista", ubaci se Federiko vatreno, ako ih naem, postarau se da ih
obese zbog izdaje." Smirio se. Za sada, moramo da povratimo kraljevsko blago, uz pretpostavku da niko nije pobegao sa njim. To je sada
naa jedina nada. Bez novca Ferandino nema anse da povrati i zadri
presto."
Majka je samo odgovorila: Recite mi ta da uradim."
Odveli su nas do sobe gde moj otac sada provodi dane sam, ree Truzija, osim ponekad, kada zatrai neto
od sluge ili irna neko pitanje za svoju ljubavnicu. Majka se na vratima okrenula prema Federiku i
Franesku, a izraz joj je bio moleiv. Seate se kako je izgledao pre nego stoje otiao..."
Da", odgovori Franesko. Ponaao se ljubaznije, saoseajnije nego Federiko. Prikovan za krevet,
zbunjen. Ali bilo je i dana kada smo ga mogli upitati za savet o neemu, kada je bio sasvim razuman."
Ta vremena su prola", odgovori majka tuno. On se ne sea da je doao ovde, niti razume svoju
situaciju. Bie vam potrebna taktinost i strpljenje ako elite da povratite novac."
Otvorila je vrata.
Soba je bila ogromna, tu i tamo je bilo nekoliko komada nametaja. Najupeatljivija stvar je bio prozor sa
veoma irokim lukorn koji se prostirao od tavanice do poda, sa divnim pogledom na mesinsku luku.
Na suprotnom zidu stajala je veoma velika, drvena stolica sa kitnja-stim reljefom. Iznad nje je visio veliki
svenjak od masivnog kovanog gvozda sa dve votane svece. Kombinacija je podseala na presto ispod
baldahina. U stolici je sedeo moj otac.
Njegov izgled me je prenerazio. Kosa mu je, od nekada potpuno crne, prela u skoro sasvim sedu, a lice je
dobilo pepeljasto bledu boju nekog KO uopte ne izlazi na sunce. Bio je upadljivo rnrav, a njegova
kraljevska odea - plava svilena tunika izvezena zlatnim nitima i pojas ukraen roedaljama iz Otranta, visila
je labavo niz telo.
Odsutno je zurio kroz prozor. Kada smo uli, ovla je bacio pogled na nas, kao da nas via svakog dana,
kao da nikada nije napustio Napulj Pod okriljem noi.
Da?", zahtevao je zapovedniki. A kada smo, posle pauze, svi mi, ak 1 buni Federiko, ostali nemi, lupio
je nogom iritiran. Ne stojte tamo 2evajui! Poklonite se i obratite mi se na odgovarajui nain!"
U Federikovim oima je buknuo bes. Ne obraajui panju na Tru-Zljin upozoravajui pogled, koraknuo je
napred. Ja se neu pokloniti, ali u Vani se obratiti na odgovarajui nain, Vae visoanstvo. Jer ste vi
upravo to: princ koji se odrekao prava da bude kralj."
100
ena jednog B o r d i / e
Oevo lice se zacrvenelo od besa. Hukajui nas, optuujui je pokazivao na svog brata: Uhvatite tog
oveka i kaznite ga za njegovu drskost!"
Jo jedan trenutak tiine je proao. Federiko se suoi sa mojim ocem usiljenim smekom. Vae naredbe
ovde ne vrede, Alfonso. Zar se ne seate? Vi ste se odrekli prestola. Ostavili ste nas da se suoimo sa
Francuzima sami i doplovili ste ovamo sa Truzijom. Odrekli ste se prava na krunu kada ste pobegli kao
kukavica i ukrali novac potreban Ferandinu za trupe."
Uspaljenih oiju otac je ustao. Ja sam kralj dve Sicilije i odaete mi odgovarajue potovanje!"

Prestanite da izigravate luaka! Napulj i Sicilija su dva odvojena kraljevstva ve generacijama", estoko je
odvratio Federiko. Va sin je sada kralj, i najbolje biste uinili kada biste ga na kolenima molili za Va
ivot, jer ono to ste uinili je prava izdaja!"
Oevo lice se iskrivilo od besa. Lazove!", viknuo je. Straa! Straa!" Okrenuo se Truziji ogoreno. Gde
je straa? Uhvatite ovog oveka!"
Svi straari su otili", neno odgovori Truzija.
Sluajte me paljivo", ree Federiko. Postoji samo jedan nain da spasete ivot. Recite nam gde se nalazi
kraljevsko blago i ostaviemo vas na miru."
Niste samo laov ve ste i kradljivac", podrugnu se otac. Ukrali biste mi krunu. Moj ma! Truzija, donesi
mi ma!" U toj uznemirenosti on se odmaknu od stolice i zamahnu pesnicom na Federika. Ovaj se sagnu i
izbegnu udarac, ali mu se krv uzburka. Dva brata se uhvatie rukama, rvui se, streljajui oima, oba
zadihana, sa eljom da se oslobode stiska onog drugog.
Ti si lud kao i otac!", vikao je Federiko. ak i lui!"
Ubiu te!", vrisnuo je moj otac.
Oseajui kako mu ivci poputaju moj brat Alfonso ih razdvoji uz pomo Franeska.
Sklonite mi ga s oiju!", vikao je otac i ponovo zauzeo svoj zamiljeni presto. Maona Truzija je pourila
ka njemu, apnula mu neto na uho, a onda se uputila ka Alfonsu i Franesku koji su jo uvek pokuavali
da smire Federika.
Sad je isuvie uzrujan", ree ona. Bie nam potreban drugaiji pristup." Pokazala nam je da izaemo,
onda se okrenula ka ocu i blago mu pomazila ruku.
Gunajui, Federiko je dozvolio da ga izvedu, a mi ostali smo razmiljali ta da uradimo.
Ne moemo se osloniti samo na logiku", ree Alfonso. Ne moemo da ga urazumimo. Moramo da se
drimo njegovih ubeenja kako bismo dobili ono to mi elimo."
/7/ > n K a l og r i d i s
101
On je slab", odgovori Federiko. Optuimo ga za izdaju, pokaimo mu konopac i slomie se."
Alfonso odmahnu glavom. Videli ste ga - vas dvojica ete se samo opet posvaati. Vreme je da neto
drugo preduzmemo."
Istina je, Federiko." Progovori Franesko, retko protivureei svom bratu. Nemojmo se zavaravati - on je
poludeo."
U tom trenutku, madona Truzija se pojavi iz sobe i tiho zatvori vrata za sobom. Don Franesko je u pravu.
Dovoljno sam ga smirila, ali mislim da je za vas pametnije da ostanete napolju." Pogledala je u mene i
brata. Alfonso, Sana... ako odete do oca i kaete mu da je novac potreban da bi se sauvalo kraljevstvo ono kraljevstvo za koje on veruje da njime vlada, moda e vam ga i dati. On vam veruje."
Odmahnula sam glavom. Neka Alfonso ide. Otac njemu veruje. Meni nee verovatii, ta god da kaem.
Mene prezire."
Trgnula se malo, kao da su je moje reci oamarile, a zatim je zurila u mene sa nevericom veom od moje.
Otac ti se uvek divio. Da si, uvek mi je govorio, roena kao mukarac, bila bi onakav ovek kakav bi on
eleo da postane."
U meni je poeo da raste bes pomean sa enjom. Zato mi to onda nikada nije rekao? Zato se prema
meni uvek ponaao sa najveim gnuanjem? Zato se radovao kad bi me povredivao?
Emotivna borba unutar mene se verovatno ogledala na mom licu, jer mi je majka prila i neno me uzela za
ruku. Doi", ree utenim tonom koji je odavao hrabrost. Uveu tebe i Alfonsa u sobu. Neka tvoj brat
govori i sve e protei u redu."
Sve troje smo uli u sobu.
Vae velianstvo", ree majka, ne obraajui panju na moju nelagodnost zbog upotrebe ovog izraza.
Pogledaj, deca su dola da Vas posete."
Bivi kralj Alfonso II se ponaao kraljevski i nadmono kada smo svi zajedno uli. Ali sada su, dok je
sedeo na svom fantomskom prestolu i zurio u mesinsku luku, njegova ramena, nekad tako prava, bila blago
povijena, a u oima se videla uznemirujua slutnja.
Vezuv", primetio je, mrtei se na vidik pred sobom. Ovaj prozor ima uasan pogled. Ne mogu da vidim
Vezuv. Moraemo da dovedemo arhitektu da to popravi."
Naravno", ree madona Truzija. Vae velianstvo, don Alfonso i dona Sana su doli da Vas vide."
Povukla se unazad, dajui znak mom bratu.
Vae velianstvo", ree Alfonso glasom koji je bio jasan i glasan. Moram da govorim sa Vama o
stvarima koje su krajnje hitne."

Otac je neto promumlao, konano sklonio pogled sa prozora i okrenuo se ka najmlaem detetu. Alfonso,
izgleda da si postao mukarac."
102
ena jednog B o r d i j e
Da, Oe."
Jesi li se ve oenio?"
Ne." Brat zastade. Velika je nevolja u Napulju, Oe. Baroni su se pobunili, a Francuzi su izvrili invaziju.
Naim trupama su oajniki potrebna nova sredstva. Moramo da pozajmimo kraljevko blago. To je jedini
nain da odrimo presto."
Otac je polazio pogledom preko mene. A, Sana, ti si se udala za papino malo kopile. Reci mi, je li mu
izrasla brada?"
Osetila sam navalu besa, ali sam se suzdrala, a bilo mi je i ao da vidim na ta je ovaj ovek spao. Oeva
hladna i beskompromisna okrutnost je unitila kraljevstvo i odvojila ga od porodice i razuma. Sarno mu je
majka bila odana.
On je stariji", odgovorila sam blago.
Klimnuo je glavom, a onda je usmerio ponovo pogled kroz prozor ka tuoj obali. Koliko je potrebno?",
odjednom je upitao.
Dosta", odgovori brat. Ali uzeu samo onoliko koliko je potrebno."
Problem je u kljuu...", Promrmljao je moj otac. Dao je znak Alfon-su da prie, a onda je primetio mene i
majku kako stojimo blizu. ene moraju da izau", naredio je.
Majka se poklonila. Ja sam to isto uradila, a onda sam izala sa njom da bi se pridruila brai koji su u
hodniku nestrpljivo ekali.
Veruje Alfonsu", rekla im je Truzija. Mislim da emo uspeti."
Njen oseaj je bio ispravan. Samo trenutak kasnije, brat je izaao iz sobe, sam i nasmejan. U ruci mu je bio
zlatni klju.
Klju je, u stvari, otkljuavao ormar gde je otac skrivao blago; razmiljala sam kako su majina i
bratovljeva nenost i strpljenje doveli do naeg spasa, dok su bes i zahtevi zatajili. Jo jednom sam odluila
da budem manje tvrdoglava i da malo vie liim na mog brata blage udi.
Ferandino i stric Federiko su se raspravljali oko toga da li da ostave dovoljno novca ocu kako ne bi
oskudevao u svom ludilu. Federiko nije eleo nita da mu ostavi, ali na kraju su kraljeve elje ipak bile
ispunjene. Ferandino je predao odreenu sumu novca majci, uz uputstvo da bude tedljiva.
Proveli smo nekoliko nespokojnih nedelja u Mesini. Za to vreme panski ambasador se pojavio sa tri
razliite, zapanjujue vesti. Prva, koju smo svi oekivali i od koje smo se plaili, bila je da su se nae
iscrpljene trupe na kraju predale Francuzima u Katel Del Ovu: Virgili-jevo jaje se razbilo.
Druga vest je ofreu donela veliko olakanje i sve nas je obradovala. Nikada nisam oprostila papi
Aleksandru to se lako predao kralju arlu i to je Francuzima kao taoca predao svog sina ezarea. ezare i
Aleksandar su, meutim, bili pronicljivi. Pre nego to je vojska ula u
Kalogridis
103
Napulj, ezare je jedne noi umakao francuskoj vojsci, nosei sa sobom to je vie mogao ukradenog
ratnog plena. Uspelo mu je, jer je podmitio veliki broj arlovih vojnika da mu pomognu.
Trea vest je dola sa iznenaujuom brzinom pratei drugu vest. uvi za osnivanje Svete lige koja ima
stranu vojsku, veu od njegove, ari VIII se uplaio i povukao iz Napulja nekoliko nedelja poto ga je
zauzeo, ostavivi samo jedan garnizon za sobom. (Ova vest je jo vie govorila o papinoj i ezarevoj
dovitljivosti. ezare se potrudio da ne bude tu kad kralj ari sazna za Ligu.J Ferandino se veoma
obradovao kad je saznao da je il Re Petito bio zloesti oveuljak, koji se prema naim pobunjenim
baronima ponaao krajnje loe, te su oni okrenuli maeve protiv Francuza i sada pozivali na povratak Kue
Aragona.
Ovo je podstaklo Ferandina da planira da se pridrui svojoj ulogo-renoj vojsci kojom je komandovao
zapovednik don Inako d'Avalos, na ostrvu Iskija u Napuljskom zalivu. Iskija je bila veoma blizu gradske
obale, stoga je kralj odande lako mogao da napada kopno.
Odluila sam da idem sa njim, a Zofre se nije usudio da se usprotivi. Bila sam tako puna optimizma da sam
oekivala da emo se vratiti kui kao pobednici za nekoliko dana. Alfonso je takoe odluio da ide na
Iskiju, u sluaju da zatrebaju njegove vojnike vetine. Franesko i Federiko su izabrali da ostanu na Siciliji
dok Napulj ne bude osloboen.
No pred isplovljavanje, pozvala sam madona Truziju. Sedeli smo u njenom malom predsoblju, dok je otac

sedeo u mraku sobe na svom umiljenom prestolu, zurei u svetla koja su se odbijala o tamnu vodu
mesinske luke.
Poi s nama", insistirala sam. Alfonso i ja smo te se strano ueleli. Ovde nema nieg vie za tebe. Otac
nije ak ni svestan ko je pored njega. Moemo da unajmimo sluge da se brinu o njemu."
Odmahnula je zamiljeno, spustila glavu i zagledala se u svoje blede, otmene ruke, skrtene na krilu. I vi
meni takoe nedostajete, ali ne mogu da ga ostavim. Ti to ne razume, Sana."
U pravu si", rekoh kratko. Bila sam ljuta na oca jer ju je omaijao i jer je lud i oigledno nemoan, ipak
bio u stanju da tako dobru osobu oj adi. Ne razumem. Izdao je porodicu i svoj narod, a ipak si mu ostala
privrena. Tvoja deca te oboavaju i uradie sve to je mogue da te uine srenom, a on moe da ti prui
samo bol." Oklevala sam, a onda sam je sa velikim uzbuenjem upitala ono to me je muilo celog ivota:
Kako uopte moe da voli tako okrutnog oveka?"
Truzija je na to podigla bradu i pogledala me Ijutito. Ogorenost joj se osetila u glasu i tada sam shvatila da
je dubina njene ljubavi prema mom ocu nadmaila sve ostalo. Govori kao da sam imala izbora",
ree.
Stigli smo na Iskiju usred prolea. Ostrvo je bilo okruglasto i sa puno grebena, pokriveno maslinama,
miriljavim borovima i obiljem
104
ena jednog B o r d ij e
drugih biljaka te je zbog toga i dobilo divan nadimak: Zeleno ostrvo". Pejzaom je dominirao vulkan
Monte Epomeo, koji je imao erupcije svakih nekoliko vekova, inei zemlju crnom i plodnom.
ofre, Alfonso i ja smo ostali sa Ferandinom u osamljenom velikom Katelu koji je sa glavnim ostrvom bio
povezan mostom napravljenim za vreme vladavine mog pradede, Alfonsa Velikodunog. April se pretvorio
u maj, a maj u jun. Nismo radili nita, osim to smo se molili (sa dozom skepticizma) za nau vojsku kada
su pravili upade na kopno. Pohodi su bili uspeni: sada smo imali podrku barona kao i Svete lige. Nai
gubici su bili neznatni, a Francuzi obeshrabreni.
Nije bilo potrebe da ofre i Aflonso idu u rat - na njihovo razoarenje, pretpostavljam, a na moje veliko
olakanje. Nas troje smo opet postali nerazdvojni. Jeli smo zajedno, poseivali varoice Iskiju i Sant
Anelo i tople mineralne izvore, za koje se verovalo da su dobri za zdravlje.
A ja sam svako jutro zapoinjala sama, silazei do peskovite plae i netremice gledajui mirne vode zaliva.
Kad je bilo vedro, videla se razudena obala Napulja. Vezuv je stajao kao svetionik, a mogla sam da vidim i
Katel del Ovo, malu tamnu taku. Ostajala sam tako dugo da sam preplanula od sunca. Dona Esmeralda je
esto dolazila po mene, grdei me i terajui da pokrijem glavu alom.
Ila sam i kada je bila magla i kao i moj otac uzaludno traila makar nagovetaj Vezuva.
Mislila sam da patim od nostalgije u Skvilaeu, a tada sam bila sigurna da imam dom kome mogu da se
vratim. Sada nisam ni znala da li jo uvek postoji palata u kojoj sam provela detinjstvo. udela sam za
Santa Kjarom i Duomom kao za nekim ljubavnikom, i brinula da li su sigurni. Razmiljala sam o
gracioznim brodovima sa svetlim jedrima u luci, o batama, koje bi, ako nisu unitene, sada bile u punom
cvatu i oseala sam bol u srcu.
Ferandino je stalno imao sastanke sa vojnim savetnicima. Nismo ga skoro uopte viali sve do juna, kad
smo moj mu, brat i ja bili pozvani u njegove odaje.
Sedeo je za stolom; pored njega je stajao zapovednik, don Inako, i znala sam iz njihovog sjajnih i
zadovoljnih osmeha na licima o kakvim vestima ele da razgovaraju.
Ferandino se jedva suzdravao; i pre nego to smo se poklonili, progovorio je lakomisleno, kako ga do tada
nisam ula. Pakujte stvari, Vaa visoanstva."
Ja svoje stvari nisam ni raspakivala", rekoh.
Leto 1495. -kasno proleee 1496.
106
ena jednog Bord ij
in
Kalogridis
107
IX
Nae putovanje preko Napuljskog zaliva je kratko trajalo. I zaista, slugama je trebalo vie vremena da
utovare namirnice i nae stvari na brod nego to nam je trebalo da od Iskije stignemo do luke Sveta Luija.
Naa kraljevska svita, koju su inili Njegovo velianstvo Ferandino, Ferandinova verenica ovana, ofre,
Alfonso i ja, ukrcala se na brod u veoma dobrom raspoloenju. im je brod krenuo, Alfonso je traio da

donesu boce i pehare vina i stalno smo iznova nazdravljali kralju, Kui Aragona i gradu kojem se vraamo.
To su bili najradosniji trenuci mog ivota, a verujem i Ferandinovog, jer njegove oi nikad ranije nisu tako
sjale niti mu je osmeh bio tako irok. Ponekad bi naglo uhvatio o-vanu oko struka, privukao je i poljubio
strasno, na veliku radost naeg veselog drutva.
ofre je ismevao propovednika Savonarolu i njegova zloslutna predvianja da e ari VIII dovesti svet dopropasti. Moj otac, Njegova svetost, naredio je Savonaroli da doe u Rim i da obrazloi svoje najave
Apokalipse - za koju je izgleda bilo malo prerano. Savonarola je, poto je kukavica, glumio da je bolestan i
rekao da ne moe da putuje."
Kad je ofre predloio novu zdravicu svi smo dreknuli: Za Savo-narolino i dalje loe zdravlje." Drago mi
je to je Esmeralda bila ispod palube i nije ula uvrede na raun svetenika koga je duboko potovala.
Kako smo se pribliavali napuljskoj obali polako nas je obuzimala tiina. Vezuv, koji mi je tokom
izgnanstva predstavljao simbol svetionika nade, jo uvek je bdeo nad gradom. Tamnocrven, postao je
usamljena obojena taka u nekada zelenom krajoliku, sada pretvorenom u pepeo. Polja, padine, sve to je
nekada bilo u punom cvatu, sa cveem, sa zrelim usevima, sada se crnelo kao da je velika planina opet
imala erupciju.
Samo se Ferandino jo osmehivao. Viao je ovakvu pusto i ranije, u pohodima sa zapovednikom. Ne
oajavajte", ree nam. Francuzi su se moda potrudili da nemamo etvu ove godine - ali e vatre koje su
oni zapalili oploditi zemlju i doneti nam obilni rod sledee godine."
I pored ovih reci mi smo i dalje ostali nemi i uznemireni. Poto smo pristali u luku punu ugljenisanih
skeleta brodova, pogled na Katel del Ovo sa vrstim, antikim, neoteenim zidom, nas je malo umirio.
Po-smatrala sam grad zabrinuto i prolazei preko ratom izreetanih zidina, uhvatila sam Alfonsovu ruku
uzbueno.
Pogledaj!", povikah. Crkva Santa Kjara je jo uvek tu! I Duomo!" Istina, uprkos plamenovima koje sam
videla da izbijaju iz nje, spo-lianjost Santa Kjare je bila skoro neoteena, sem to je ponegde bila aava.
Duomo je bio sauvan.
Ali, dok se naa mala porodica vozila zajedno u koijama put Katel Nuova, borila sam se da sakrijem tugu
i mrnju i u tome nisam bila sama. ak je Ferandino postao smrknut. ovana se borila da ne zaplae, a
Alfonso je drao lice okrenuto prema prozoru.
Vonja od luke do naeg odredita je bila kratka, ali nam je ak i ta kratka udaljenost omoguila da
sagledamo sva razaranja koje su napravili Francuzi. Palate, kue obinih graana, sve je to bilo spaljeno,
topovskom paljbom pretvoreno u ruevine. Arsenal, nekad pun artiljerije i vojnika, zatien debelim
zidovima, sada je bio samo crna gomila kamenja i zatrpanih raspadnutih leeva.
ovana je pokrila nos. Nisam mogla a da ne primetim, uz onaj uobiajeni miris slane vode koji sam tako
volela, jezovit smrad trulih tela koji se irio zalivom. Oigledno je bilo lake osloboditi se mrtvih bacajui
ih u talase umesto ih sahranjivati.
Na zidovima koji su okruivali Katel Nuovo, stajao je krezubi luak cerekajui se. Ne uzbuujte se", ree
Ferandino i pokaza iznad glave. Pogledajte ko nas pozdravlja." Pogledala sam nagore i po prvi put od dolaska u Napulj sam se nasmeila. Trijumfalna kapija Alfonsa I je jo uvek stajala ponosno i neoteeno dok
je naa koija prola ispod nje, pored strae koja je drala kapiju otvorenu kako bismo uli.
Unutar dvorita, sada gomile ugaene batenske zemlje, zapovednik je ostavio svoje vojnike i dotrao do
koija, otvorio vrata i poklonio se. Dobrodoli, Vae velianstvo", ree i pomoe Ferandinu da sie. Izvinjavamo se zbog stanja u kom je kraljevska palata. Nadali smo se da emo je spremiti dok vi doete, ali
naalost, veina slugu koja je radila ovde je poginula. Bili smo prinueni da dovedemo proste radnike i osiromaeno plemstvo, a oni su spori u popravljanju."
Nije vano", odgovori milostivo Ferandino. Drago nam je to smo doli kui."
Ali sva srea koju sam oseala kada sam ula na velika vrata ubrzo je nestala. Zapovednik nas je odveo do
prestone sobe, gde je upravnik kraljevskog dvorca trebalo da se sretne sa kraljem i da razgovara o planovima za popravku palate i za borbu protiv gladi. Proli smo kroz hodnike oteene od udaraca maeva i
tamne od mrlja krvi. Portreti naih predaka su bili izbijeni iz ramova i polomljeni. Zlatni ramovi su ukradeni, delii slika leali su po podu. Statue, ilimi, tapiserije, zidni sve-njaci - sve stvari koje sam znala jo
od mog detinjstva i za koje sam smatrala da su vene, veite koliko i pravo moje porodice na krunu, bile su
ukradene. Koraali smo po praznim podovima, prolazili pored golih zidova.
106
ena jednog B o r d i
/e
Kalogridis

107
Nae putovanje preko Napuljskog zaliva je kratko trajalo. I zaista, slugama je trebalo vie vremena da
utovare namirnice i nae stvari na brod nego to nam je trebalo da od Iskije stignemo do luke Sveta Luija.
Naa kraljevska svita, koju su inili Njegovo velianstvo Ferandino, Ferandinova verenica ovana, ofre,
Alfonso i ja, ukrcala se na brod u veoma dobrom raspoloenju. im je brod krenuo, Alfonso je traio da
donesu boce i pehare vina i stalno smo iznova nazdravljali kralju, Kui Aragona i gradu kojem se vraamo.
To su bili najradosniji trenuci mog ivota, a verujem i Ferandinovog, jer njegove oi nikad ranije nisu tako
sjale niti mu je osmeh bio tako irok. Ponekad bi naglo uhvatio o-vanu oko struka, privukao je i poljubio
strasno, na veliku radost naeg veselog drutva.
ofre je ismevao propovednika Savonarolu i njegova zloslutna predvianja da e ari VIII dovesti svet do
propasti. Moj otac, Njegova svetost, naredio je Savonaroli da doe u Rim i da obrazloi svoje najave
Apokalipse - za koju je izgleda bilo malo prerano. Savonarola je, poto je kukavica, glumio da je bolestan i
rekao da ne moe da putuje."
Kad je ofre predloio novu zdravicu svi smo dreknuli: Za Savo-narolino i dalje loe zdravlje." Drago mi
je to je Esmeralda bila ispod palube i nije ula uvrede na raun svetenika koga je duboko potovala.
Kako smo se pribliavali napuljskoj obali polako nas je obuzimala tiina. Vezuv, koji mi je tokom
izgnanstva predstavljao simbol svetionika nade, jo uvek je bdeo nad gradom. Tamnocrven, postao je
usamljena obojena taka u nekada zelenom krajoliku, sada pretvorenom u pepeo. Polja, padine, sve to je
nekada bilo u punom cvatu, sa cveem, sa zrelim usevima, sada se crnelo kao da je velika planina opet
imala erupciju.
Samo se Ferandino jo osmehivao. Viao je ovakvu pusto i ranije, u pohodima sa zapovednikom. Ne
oajavajte", ree nam. Francuzi su se moda potrudili da nemamo etvu ove godine - ali e vatre koje su
oni zapalili oploditi zemlju i doneti nam obilni rod sledee godine."
I pored ovih reci mi smo i dalje ostali nemi i uznemireni. Poto smo pristali u luku punu ugljenisanih
skeleta brodova, pogled na Katel del Ovo sa vrstim, antikim, neoteenim zidom, nas je malo umirio.
Po-srnatrala sam grad zabrinuto i prolazei preko ratom izreetanih zidina, uhvatila sam Alfonsovu ruku
uzbueno.
Pogledaj!", povikah. Crkva Santa Kjara je jo uvek tu! I Duomo!" Istina, uprkos plamenovima koje sam
videla da izbijaju iz nje, spo-lianjost Santa Kjare je bila skoro neoteena, sem to je ponegde bila aava.
Duomo je bio sauvan.
Ali, dok se naa mala porodica vozila zajedno u koijama put Katel Nuova, borila sam se da sakrijem tugu
i mrnju i u tome nisam bila sama. ak je Ferandino postao smrknut. ovana se borila da ne zaplae, a
Alfonso je drao lice okrenuto prema prozoru.
Vonja od luke do naeg odredita je bila kratka, ali nam je ak i ta kratka udaljenost omoguila da
sagledamo sva razaranja koje su napravili Francuzi. Palate, kue obinih graana, sve je to bilo spaljeno,
topovskom paljbom pretvoreno u ruevine. Arsenal, nekad pun artiljerije i vojnika, zatien debelim
zidovima, sada je bio samo crna gomila kamenja i zatrpanih raspadnutih leeva.
ovana je pokrila nos. Nisam mogla a da ne primetim, uz onaj uobiajeni miris slane vode koji sam tako
volela, jezovit smrad trulih tela koji se irio zalivom. Oigledno je bilo lake osloboditi se mrtvih bacajui
ih u talase umesto ih sahranjivati.
Na zidovima koji su okruivali Katel Nuovo, stajao je krezubi luak cerekajui se. Ne uzbuujte se", ree
Ferandino i pokaza iznad glave. Pogledajte ko nas pozdravlja." Pogledala sam nagore i po prvi put od dolaska u Napulj sam se nasmeila. Trijumfalna kapija Alfonsa I je jo uvek stajala ponosno i neoteeno dok
je naa koija prola ispod nje, pored strae koja je drala kapiju otvorenu kako bismo uli.
Unutar dvorita, sada gomile ugaene batenske zemlje, zapovednik ]e ostavio svoje vojnike i dotrao do
koija, otvorio vrata i poklonio se. Dobrodoli, Vae velianstvo", ree i pomoe Ferandinu da sie. Izvinjavamo se zbog stanja u kom je kraljevska palata. Nadali smo se da emo je spremiti dok vi doete, ali
naalost, veina slugu koja je radila ovde je poginula. Bili smo prinueni da dovedemo proste radnike i osiromaeno plemstvo, a oni su spori u popravljanju."
Nije vano", odgovori milostivo Ferandino. Drago nam je to smo doli kui."
Ali sva srea koju sam oseala kada sam ula na velika vrata ubrzo if rjesta^a- Zapovednik nas je odveo do
prestone sobe, gde je upravnik Kraljevskog dvorca trebalo da se sretne sa kraljem i da razgovara o planovima za popravku palate i za borbu protiv gladi. Proli smo kroz hod- oteene od udaraca maeva i
tamne od mrlja krvi. Portreti naih predaka su bili izbijeni iz ramova i polomljeni. Zlatni ramovi su ukraer>i, delii slika leali su po podu. Statue, ilimi, tapiserije, zidni sve-njaci - sve stvari koje sam znala jo
od mog detinjstva i za koje sam smatrala da su vene, veite koliko i pravo moje porodice na krunu, 1 f, su

ukradene. Koraali smo po praznim podovima, prolazili pored golih zidova.

108
ena jednog B o r d i /t
Sve su uzeli", ree ogoreno ovana. Sve."
Ferandinov ton je bio iznenaujue ljutit. Tako je to u ratu. Nita se tu ne moe uraditi. Kukanje ne
pomae."
Zautala je, ali mrnja se u njenim oima nije smanjivala.
U udubljenju u zidu gde sam ubila izdajnikog straara, jo uvek su se mogli videti krvlju umrljani zidovi i
pod. Tragove mog ubilakog ina je tek trebalo oistiti.
Dolazak u odaju sa prestolom samo je pojaao moju ozlojeenost. Prozori koji su gledali na luku bili su
slomljeni, a ostale su otre krhotine. U svakom uglu su stajale slupane prazne vinske flae. Seljanke su
metlom besomuno istile slomljeno staklo.
Vae velianstvo, kralj Ferandino", najavi zapovednik. ene presta-e sa radom, tako uzbuene to vide
kralja sa dvoranima, da se jedna prekrstila umesto da se pokloni. Druga sluavka je kleala na najviem
stepeniku do trona, revnosno ribajui krpom praznu stolicu. Okrenula se u struku i poklonila to je bolje
mogla. Stolica je bila sva iseena. Duboki useci u naslonima i nogarama unakazili su reljefne are izrezbarene u drvetu.
Jastue sa prestola lealo je na jednoj strani poda i bilo je proseeno i umrljano tamnom tenou za koju
prvo pomislih da je krv. Podoh ka njemu, virnuh i ustuknuh oseajui miris urina.
Vae velianstvo, Vaa visoanstva!", uzviknu sluavka. Oprostite mi. Toliko je toga trebalo da se oisti.
Francuzi su uradili toliko neopisivih stvari, svuda po palati, pre nego to su pobegli. ak su i presto
ukaljali."
Jedini nain na koji bi Francuzi mogli da ukaljaju presto", uzvratih brzo, jeste da malu nastranu zadnjicu
kralja arla postave na njega."
Na ovo se svi iz naeg drutva nasmejae, iako je bilo malo raspoloenja u tom smehu.
Vrata kraljeve odaje su stajala otvorena. Unutra je veliki Feranteov sto bio iseen u gomilu drva za potpalu,
neiskoriteni ostatak naslagan je pored kamina. Nekoliko rustinih stolica, zaplenjenih u graanskim
kuama, zamenile su finije stvari koje su nekada krasile odaju. Upravnik je stajao i ekao nas.
Izvinjavam se zbog okolnosti, Vae velianstvo", ree. Trebae nam vremena da uvezemo odgovarajui
nametaj."
Ne mari", odgovori Ferandino i ude na sastanak.
Mi ostali se vratismo u nae stare odaje da nadgledamo raspakivanje stvari. Nisam oekivala da u zatei
moj nametaj, a nisam oekivala ni da u sresti dona Esmeraldu, koja je doplovila istim brodom sa nama a
dovezena drugim koijama sa ostalima iz svite, kako sedi na podu moje spavae sobe, sa rairenim skutima
suknje i mrnjom na licu.
Va krevet", ree kipei. Va lepi krevet. Kopilad su ga zapalila-Dim je iao do tavanice."
': n
Kalogridis
109
Ustuknula sam. Nikad je nisam ula da tako govori. Ali njen mu je bio ubijen dok se borio protiv Anuja,
koji su bili francuskog porekla a koii u njenim oima nisu bili drugaiji od ovih koji su vojevali zajedno
sa arlom.
Ne mari", rekoh kao Ferandino. Ne mari, jer su kopilad otila, a
mi smo sada ovde."
I ostala sam u Napulju. Prvih nekoliko meseci je bilo teko. Nije bilo hrane, a zbog trokova obnove,
upravnik nam nije dozvolio uvoz vina niti namirnica. Zavisili smo uglavnom od nekoliko lokalnih lovaca i
ribara koji su preiveli rat. Pili smo vodu, i radili bez uobiajene pomoi slugu. Pomagala sam u
jednostavnim poslovima dona Esmeraldi, sada mojoj jedinoj slukinji.
Ipak, svaki sledei dan je bio bolji od prethodnog i bili smo puni optimizma, naroito otkada je Ferandino
dobio podrku naroda.
Tada, u odsudnom momentu razoaranja, Zofre, umoran od svog tog odricanja, ree da bi nam bolje bilo da
smo u Skvilaeu. Odmah sam traila prijem kod Ferandina i ubrzo dobila dozvolu da se vidim sa
njim.
U meuvremenu, dobio je sto, ne ba grandiozan kao prethodni, i odgovarajuu stolicu. Bio je razgaljen.
Sada, poto se kraljevstvo stabi-lizovalo, a sporadine borbe prestale, odredio je datum za zvaninu krunidbenu sveanost i venanje sa ovanom. Sedeo je i sluao ta sam govorila:

Jednom si mi rekao da ti moje prisustvo donosi sreu. Veruje li u to?"

Osmehnuo se i sa nagovetajem zadirkivanja u glasu, odgovorio: Verujem."
Onda dozvoli meni i mom muu da ostanemo u Napulju. Ozvanii to dekretom, da ja neu morati da se
vraam u Skvilae sve dok to neka hitna situacija ne bude zahtevala."
Njegov pogled postade ozbiljan. Jednom sam ti rekao, dona Sana, da moe od mene da trai bilo ta i
da e to dobiti. Ovo je mala usluga koju u ti uiniti bez oklevanja."
Hvala." Poljubih mu ruku. Tada sam poverovala da je konano oeva bezduna prevara zaboravljena i da
sada mogu da budem sigurna kod kue.
Mom muu se nije svidelo obeanje koje sam dobila od Ferandina, 3li nije imao hrabrosti da se pobuni.
Dola je jesen i sa njom, prema otreovirn recima, papino kratko nareenje da se zabrane propovedi 2
oslutnog svetenika Savonarole, nalog na koji propovednik mahnitog Pogleda nije obraao panju. Usledila
je zima. Do Boia, Katel Nuovo Je poeo da lii na nekadanii zamak. Uradili smo sve to je bilo u naoj
mi da pomognemo siromanima i gladnima iju etvu je unitila
110
Zen^a jednog B'ordi'j<
arlova vojska. to se tie nae kraljevske porodice, uivali smo u prvoj pristojnoj gozbi u ast Hristovog
roenja.
Dotle smo dona Esmeralda i ja spavale na pravom krevetu, a prozori u palati su bili popravljeni ili
pokriveni debelim suknom kako bi spreavali da ue hladan vazduh. Omamljena od boinih sveanosti,
sila sam da legnem kada me je Esmeralda pozvala iz spoljne odaje.
Dona Sana, madona Truzija je ovdel"
Molim?", podigoh se omamljena spavanjem. U trenutku, vest je izgledala potpuno normalna. Bio je Boi,
a majka je dola da poseti decu, kao to je to radila za svaki praznik. Zaboravila sam da je otila na Siciliju.
ak se nisam setila ni ustanka ni Francuza.
Molim?", ponovih sada prilino preneraena, poto sam poela da se priseam. Stavih al oko ramena i
pourih u predsoblje.
Za trenutak, pre nego to sam ugledala majku, ponadah se da se urazumila i da je prihvatila moju ponudu
da doe i ivi u Napulju. Patila sam pri pomisli na nju, odseenu od sveta, zarobljenu sa ovekom koji ju je
moda voleo na svoj muiteljski nain, ali nikada nije znao kako da pokae svoju ljubav. Sada kada je
poludeo nije ak ni bio svestan njenog prisustva.
Jedan pogled na madona Truziju izazvao je da uasnuto uzdahnem. Oekivala sam osmeh, blistavu lepotu.
Umesto toga, na samom ulazu tik do dona Esmeralde stajala je ophrvana starica u crnom. ak je i njena
zlatna kosa bila pokrivena velom, kao sunce zaklonjeno olujnim oblacima. Sva krhka, mrava,
pepeljestobleda i sa tamnim senka-ma ispod oiju. Kao da je sva beda i bol mog oca prela na nju, crpei
radost i lepotu koja je nekad bila njena.
Majka se spusti na prvu stolicu i obrati se Esmeraldi ne gledajui nijednu od nas. Pozovite mi sina."
Sem toga nita vie ne ree, i nije bilo potrebe, jer sam odmah znala ta se desilo. Privukoh stolicu blie
nje, uzeh je za ruku. Pognula je glavu, ne elei da se susretne sa mojim pogledom. Sedele smo u tiini,
ekajui. Osetila sam kako me stee bol u dnu grla, ali nisam sebi dozvolila da zaplaem.
Posle nekog vremena, Alfonso se pojavi. I on baci samo jedan pogled na nju, odmah je znao ta se
dogodilo. Mrtav je?", proaputa.
Truzija klimnu glavom. Brat unu pored nje i zagrli joj skute, stavljajui glavu u njeno krilo. Pogladila mu
je kosu. Posmatrala sam ih kao neki stranac i nije mi bila najstranija oeva smrt nego patnja koju je ona
izazvala kod dvoje ljudi koje sam najvie volela.
Konano, Alfonso podie glavu. Je li bolovao?"
Majka stavi ruku na usta i odmahnu glavom. Dugo nije mogla da progovori. Kad konano povrati kontrolu,
spusti ruku sa usta i tonom koji je izgledao kao da se ponavlja, poe da govori.
Kalogridis
111
B<!o je to pre tri nedelje... Izgledalo je kao da je doao sebi, da je shvaiH' ta se deava, a onda je sasvim
prestao da spava, a ludilo se povratilo, gore nego pre. Bio je besan, nemiran, esto hodao i vikao, ak i kad
je bio u svojoj omiljenoj odaji. Seate se one sobe sa velikom stolicom i svenjakom iznad nje."
,Te noi", nastavi sa velikim potekoama, probudilo me jako stenjanje i kripa koja je dolazila iz
Alfonsovih odaja. Plaila sam se da se povredio, te sam pourila da ga vidim... Uzela sam svecu jer je uvek
se-deo u mraku."
Nala sam ga kako gura stolicu preko sobe, a kada sam ga upitala zato to radi, odgovorio je razdraljivo,

Umorio sam se od pogleda." ta sam mogla da uradim? Zastade iznenada, puna kajanja. Sve sluge su
spavale. Spustila sam svecu i pomogla mu to sam bolje mogla. Kad se umirio, ostavila sam ga u mraku.
Otila sam u krevet, udno uzrujana. Nisam mogla da zaspim i samo nekoliko trenutaka kasnije, opet sam
ula, ne tako glasnu, ali je bilo neto udno... Neto, pa sam znala..." Stavila je ruke na lice, pognuvi se
pod teinom seanja.
Otada, mogla je da pria samo uz zastajkivanje, pa ovde saimam ono to je prenela:
Otac je nosio drugu stolicu, dosta laku od one koju je koristio kao umiljeni presto i postavio je ispod
tekog svenjaka od kovanog gvozda obeenog o tavanicu, a onda je stao na nju. Nabavio je dugaki
konopac, koji je privezao za kraljevski pojas, sa umetnutim dragim kamenjem i medaljama dobijenim u
pobedama za Otranto.
Konopac je vezao vrsto za krak svenjaka, a pojas je tesno obmotao oko vrata.
Zvuk koji je majka ula bio je zvuk lake stolice kada je oborena.
Nekada srce predoseti stvari pre nego to ih razum shvati. Udarac drveta o mermer toliko je uznemirio
Truziju da je pourila bez ogrtaa i svece, u oevu odaju.
Tamo, pri slaboj svetlosti zvezda i svetionika mesinske luke videla je tamno oblije tela'njenog ljubavnika,
kako se na omi polako okree.
Bez izraza na licu, majka ree: Sada vie nikada neu moi da se smirim, jer znam da pati u paklu. On je u
umi samoubica gde se harpije gnezde, jer se obesio u sopstvenoj kui."
Jo uvek kleei pred njom Alfonso neno uze njene ruke. Dante je napisao istu alegoriju, majko. U
najgorem, otac je u istilitu, jer nije znao ta radi. On ak nije ni znao da je u Mesini kad sam razgovarao
sa njim. Niko ne bi osudio nekog za neto to ne zna, a Bog je saoseajniji i pametniji od bilo kog oveka "
Majka ga pogleda sa izrazom dirljive nade, a onda se okrenu ka meni- Sana, da li veruje da je to
mogue?"
112
ena jednog B o r d j /1
Ka log r id is
113
Naravno", slagah. A ako bi iko verovao Danteu, onda bi kralj Alfonso II upravo sada bio u sedmom krugu
pakla, u krvavoj reci u kojoj kljuaju due onih tirana koji su ubijali i pljakali". Kad bi bilo pravde on bi
bio zarobljen zajedno sa svojim ocem, Feranteom, muiteljem osnivaem muzeja mrtvih.
Postoji jo jedno drugo mesto kojem on pripada; najdubljim dubinama pakla, u Sataninim eljustima, mestu
koje je rezervisano za najvee izdajnike. Jer je izdao ne samo porodicu, ve ceo narod. Tamo nema
sumpora, nema vatre, niti vreline, samo najvea hladnoa, nemilosrdna i gorka.
Hladna kao i srce mog oca, hladna kao i pogled koji sam esto viala u njegovim oima.
Majka je ostala u Napulju i polako se oporavljala od tuge. A ja, ja sam se iz oaja molila Bogu u kojeg sam
sumnjala. uvaj moje srce od zla. Ne dozvoli da postanem kao moj otac. Najzad, ve sam ubila jednog
oveka. esto sam se budila, teko diui, oseajui mlaz tople krvi po elu, obrazima, zamiljajui da sam
obrisala oi i ugledala zaprepaenje u oima umirueg. Plemenit in, svako bi rekao. Sauvala sam kralja.
Moda sam sauvala Ferandina, ali jo uvek nita plemenitog nema u oduzimanju ivota.
Uprkos tragediji zbog smrti oca i okolnosti koje su bile sakrivene od javnosti i slugu, a o kojima se nikada
nije prialo unutar porodice, ivot u Napulju je opet postajao sreniji. Ferandino i ovana su se venali na
velianstvenoj kraljevskoj sveanosti, palata je obnovljena i postala opet luksuzno mesto, a i bate su se
oporavile. Pod Alfonsovim uticajem, ofre je postao predan mu.
Prolo je pet meseci. Do maja 1496. godine, uivala sam zadovoljna, i vie nisam sanjala svake noi
topovsku paljbu, toplu krv, niti sam vie zatvarala oi i viala siluetu oevog tela kako se njie u mraku.
Imala sam Ferandinovo obeanje da ja i moj mu ostajemo u Napulju. Bila sam u drutvu majke i brata, i
nisam eznula ni za im. Po prvi put sam se nosila milju da podiem sinove i keri u Napulju, meu
lanovima porodice koji e im pruiti samo ljubav.
Papa Aleksandar je imao meutim, druge planove.
Sedela sam sa majkom i bratom za veerom kada se ofre pojavio sa paretom pergamenta u ruci i sa
strepnjom na licu. Pretpostavila sam odmah da je morao da mi kae sadraj pisma i da je bio prestravljen
zbog moje reakcije.
Imao je dobre razloge da se plai. Pismo je bilo od njegovog oca. Dobro sam pretpostavila da e scena
meu nama biti neprijatna, pa sam se izvinila i ustala od stola. Nas dvoje smo otili da porazgovaramo
nasamo.
prenn Aleksandru, rat u Napulju nas je podsetio na nau smrtnost krhkost naih ivota. elimo da sve

nae godine preivimo okrueni

r,aom decom."

Naom decom - ukljuujui i Zofrea, a naroito njegovu enu.

Mislila sam na grofa Manljana, koji me je posetio u Skvilaeu po
aredbi Aleksandrovoj, kada sam bila optuena da sam neverna Zotreu.
Unozorio me je diskretno da jednog dana Njegova svetost nee moi
da suzdri svoju radoznalost: elee da vidi svojim oima enu koju je
niegov najmlai sin oenio, enu za koju su svi tvrdili da je lepa od
HJ^6
-*
.
r
n
njegove ljubavnice, La Belle.
Proklinjala sam, mahala rukama pred uplaenim Zofreom. Insistirala sam da ja ne idem u Rim, iako sam
znala da je moje odbijanje uzaludno Otila sam kod Ferandina i molila ga da ubedi Njegovu svetost da mi
dozvoli da ostanem u Napulju, ali smo oboje znali da je papina re monija od reci kralja. Nita nije moglo
da se uradi. Posle tolikog . ekanja da mi se Napulj vrati, sada mi je ponovo bio oduzet.
Ka log r idis
115
Kasno proleee 1496.
ofre i ja smo ujahali u Rim divnog, sunanog 20. maja 1496. godine, ba kada su zvona katedrale
odzvonila deset sati ujutro. Kako bi zabavili okupljenu gomilu plemstva i obinih graana, napravili smo
paradu, a trebalo je da nas doeka Lukrecija Bordija, drugo po redu papino dete i njegova jedina erka i da
nas odvede u Vatikan.
Aleksandar VI je uinio ono to se nijedan papa pre njega nije usudio: javno je priznao da su deca njegova,
umesto da im se obraao sa sestriina" i bratanac", kao to su to druge pape radili u prolosti. Govorilo se
da ih je mnogo voleo i mora da je bilo tako, -jer ih je doveo da ive sa njim u papskoj palati odmah nakon
to je izabran. ak i pre mog braka sa ofreom, ula sam prie o Lukreciji: krue glasine da je izuzetno
lepa.
Kako izgleda tvoja sestra?", pitala sam ofrea na naem putu ka severu.
Slatka je", ree nonalantno, posle jednog trenutka razmiljanja. Skromna i veoma armantna. Svidee ti
se."
Je li lepa?"
Oklevao je. Ona je... lepukasta. Nije tako lepa kao ti, naravno."
A tvoja braa?"
Cezare?" Senka je prola njegovim licem na pomen brata za kog sam mogla da se udam. Vrlo je zgodan."
Mislila sam na njegovu linost."
Ah, ambiciozan je. Vrlo pametan." Opet sam primetila nenaklo-nost. ofre je umeo da brzo sakrije istinu
kada se radilo o neprijatnim stvarima. Bez obzira na to, kad sam ga pritisnula za brata Huana, on se
otvoreno namrtio i rekao: Nema potrebe da se brine zbog njega. On ivi u Spaniji sa svojom enom."
Velika lepota ima svoju cenu. Iako mi je bilo drago to me je sudbina obdarila lepim crtama, takoe sam
dobro znala da su one izazivale ljubomoru kod drugih ena. Stoga sam se pobrinula da tog dana ne zasenim zaovu: nosila sam jednostavnu crnu haljinu kao udata plemkinja, sa velikim rukavima koji su bili
moderni na jugu. Moj konj je bio ogrnut u crno i jahala sam na pristojnoj udaljenosti od mua.
Zorre je, meutim bio nestrpljiv da impresionira Rim i svoju porodicu sjajem kneevstva. Insistirao je da
me prati puna svita od dvade116
ena jednog B o r d ij
/7//77 Ka I ogrid i s
117
set dvorskih dama i velika pratnja koja je ak ukljuivala dvorske lude obuene u najjae nijanse ute,
crvene i ljubiaste.
Uli smo u grad sa june strane. Nikad pre toga nisam bila u Rimu. Osetila sam strahopotovanje kada smo
ujahali kroz stare kapije grada i ugledali talasaste breuljke. Tamo", ofre se okrenuo i povikao sa svog
konja pokazavi rukom nadesno dok smo ili ulicom uz Cirkus Maksimusa. Tamo je stajala Konstantinova
kapija, prastari prototip trijumfalne kapije mog pradede. Dole, nie istono, stajali su veliki Kolo-seum,
viespratna kamena elipsa gde su mnogi hriani doekali svoj kraj, i Pantenon, taj hram svih bogova, sa
bezbrojnim belim stubovima i masivnim kupolama, najveim u elom Rimu - ironino, mnogo veim od
bilo koje kupole hrianske crkve.

Gradovi koje sam ja poznavala su imali jednu ili dve kraljevske palate, nekoliko manjih palata i nekoliko
katedrala, kao i brojne bele kue zbijene na breuljcima i du obale, u uskim uliicama. Rim je bio toliko
veliki da to nisam mogla da sagledam. Graevine, koje su se protezale iza horizonta, krasile su veliina,
elegancija, kitnjast stil, to me je sve ostavljalo bez daha. Ulice su bile iroke, sa puno koija bogataa.
Palate kardinala i plemikih porodica bile su ogromne, klasinog pravougaonog oblika, pokrivene
izvajanim mermerom i bareljefima scena iz pagan-ske mitologije. Bilo koja od ovih palata bila je lepa od
tamnosmeeg napuljskog Katel Nuova, nezgrapnog i nesimetrinog oblika.
Samo je iroki Tibar bio razoaranje. Kad smo stigli do Ponte Sant Anelo, mosta du velike tvrave
Katel Sant Anelo, ovenanog statuom Arhangela Mihajla, prvi put sam videla ovu slavnu rimsku reku.
Smrdljiva voda je bila puna plutajueg smea i gomile trgovakih brodova. Ubrzo mi je privukao panju
prizor ispred mene: prostrani Trg svetog Petra, a iza njega veliko svetilite, staro vie od hiljadu godina,
gde su poivale kosti prvog pape. Odmah do njega, na severnoj strani, stajao je Vatikan.
Malo pre nego to smo stigli na ogromni trg, susreli su nas u Iju-biastocrveno obueni kardinali na
konjima i papini straari u stavu mirno. panski ambasador je dojahao do ofrea i pozdravio ga. Dok se
naa povorka pribliavala trgu, primetila sam je jo iz daljine i odmah znala da je to ona: Lukrecija.
Pribliila nam se na belom konju, dok su svi ostali iz njene velike svite jahali na smeim i crnim konjima.
Njene sluge su bile obuene u crveno-zlatni brokat, dok je ona nosila ogrta od belog sjajnog satena i
trouglasti naprnjak od zlatnog brokata ukraen biserima. Na glavi je imala zlatnu mreu optoenu
dijamantima, a oko vrata ogrlicu sa velikim rubinom usred dijamanata.
Jahala je u susret bratu. Nas troje, ofre, Lukrecija i ja smo sjahali sa konja, a ona mu se osmehnula i
poljubila ga za dobrodolicu. Onda se okrenula meni.
ofre mi je ranije objasnio da je bila odreena da nas doeka, jer je zauzimala posebno mesto u srcima
Rimljana. Za njih je ona bila Devica Marija: nena i ista, proeta naroitom ljubavlju prema podanicima.
ak je i njeno ime predstavljalo ednost i potovanje: dobila je ime po Lukreciji iz starog Rima koju je
silovao neprijatelj njenog mua i koja je izabrala samoubistvo kao jedinu plemenitu mogunost, jer nije
mogla da ivi sa sramotom.
Iza bledih, nagore zakrivljenih usana i blagosti koja je izvirala iz njenog pogleda, ugledala sam iznenada
skrivenu ljubomoru i monu inteligenciju. I odjednom sam poverovala u sve prie koje sam ula o neiskrenosti i lukavosti pape Aleksandra, jer se to sve moglo videti na njegovoj kerki Lukreciji.
Fiziki, bila je suta suprotnost svom imidu: nije bila lepa, iako je njeno dranje bilo puno ponosa i
samopouzdanja, te se iz daljine inila privlanom. Lice jednostavno kao i ofreovo, krasila je mala brada i
debeli naborani vrat. Krupne oi su bile bezbojno sive. Kosa, kao i kosa njenog mlaeg brata imala je
svetlu bakarnozlatnu boju i za ovu priliku bila je vrlo paljivo oeljana u savrene kovrde koje su
slobodno padale na ramena i niz leda u stilu neudate ene.
A to je moda i bila. ofre mi je poverio porodine tajne: da je Lukrecijin mu, grof ovani Sforca od
Milana, preduzeo sve to je bilo u njegovoj moi da izbegne svoju mladu, jo od samog venanja. Sada se
krio na svojom imanju u Pezaru, odbijajui, na veliku Lukrecijinu sramotu, papine pozive da se vrati eni.
To me je zapanjilo i kad sam zapitala ofrea: Zato nee da doe kod nje?" on bi, obino naivno iskren u
drugim stvarima, samo rekao, Plai se."
U strahu od gneva pape Aleksandra, pretpostavila sam. Milano, u kom se nalazilo Sforcino vojvodstvo, je
postigao dogovor sa Francuzima da bi se zatitio. Vladari ovog regiona nisu bili prijatelji Napulja. Verovatno je Sforcin strah poticao od politike odmazde.
Meutim, kad sam malo bolje razmislila o tome, prisetila sam se da se Sforca udaljio od Lukrecije i pre
nego to je kraj ari i sanjao o tome da krene na Italiju. Da li je toliko prezirao svoju enu?
Na trgu tog jutra, Lukrecijin izraz lica, tako oprezan, tako samos-vesno prijatan i koji je toliko odgovarao
prilici, nije odavao nita. Sestro ', ree, dovoljno glasno da se moglo uti u masi i dovoljno tiho da se
moglo smatrati uzdranim, dobrodoli u Va dom."
Zagrlile smo se sveano, ljubei jedna drugu u obraz. Uhvatila me je za ramena drei me vrsto, uvala se
da joj se previe ne pribliim i u trenutku kad se odmakla, uhvatih joj plamiak iste mrnje u oima.
Lukrecija, omiljena gospodarica Rima, povela nas je preko trga u Vatikan, i u velianstvenu odaju gde je
papa Aleksandar sedeo na svom zlatnom prestolu, okruen najmonijim kardinalima u Italiji. Slinost
118
ena jednog B o r d i
nin K a I og r i d i s
119
koju je Lukrecija imala sa njim je bila upadljiva: imao je malu bradu, sa mnogo nabora ispod nje (jer je

uao u estu deceniju ivota) i oi istog oblika i veliine, iako su njegove bile smee boje. Nos mu je bio
istu-reniji, a njegova eleznosiva kosa je bila obrijana u monaki postrig. Obrijani deo glave bio je pokriven
belom kapicom. Veliki zlatni krst, sa svetlucavim dijamantima, visio mu je na vratu i dopirao malo iznad
stomaka. Na prstu je nosio Petrov prsten od rubina. Odavao je fiziku snagu jer su mu grudi i ramena bili
iroki i miiavi, a lice sjajno, puno ivota.
Kad smo uli, obasjao se kao zaljubljeni mladoenja. ofre, sine moji I Sana, keri moja! Znai istina je ti si onako lepa kako te je ofre opisivao u pismima! Zapravo, velianstvenoj a si nego to bedne reci to
ikada mogu da opiu! Pogledajte!", mahnuo je prema okupljenim ljudima. Oi su joj zelene poput
smaragda!"
Nisam oklevala. Navikla sam bila na dravnike neoptereene protokolom. Istupih napred ne ekajui mua
i popeh se na stepenice pre-stola, tu kleknuh i poljubih papino stopalo u satenskoj papui, kao to je to
obiaj zahtevao. Nekoliko sekundi kasnije, primetila sam pored mene i ofrea kako klei.
Aleksandru je bilo milo zbog mog otvorenog pokazivanja potovanja i zbog toga to nisam bila stidljiva.
Postavio je svoju veliku, hladnu ruku na moju glavu, blagosiljajui me, onda je pokazao na crveno
somotsko ja-stue na mermernim stepenicama ulevo, tik do prestola. Ovde, draga moja! Sedi pored mene.
Obezbedio sam ti posebno mesto."
ofre je zagrlio oca, a onda je otiao da stane pored kardinala, dok sam ja sedela na somotskom jastuetu,
potpuno svesna da je na suprotnoj strani prestola bilo jo jedno, isto takvo, jastue.
Moje dvorske dame su ule u koloni, ukazujui potovanje papi i sledei moj primer. Kad su se zavrile sve
formalnosti, Lukrecija se popela na stepenice do prestola i zauzela svoje mesto na crvenom jastuetu
naspram mene.
Pokuala sam da uhvatim njen pogled i bio mi je uzvraen, ali opet sa jedva primetnim i nestalnim tragom
istog gnuanja. Bila je to ljubomora erke, shvatila sam tada. Tek sam kasnije saznala njenu pravu dubinu
i njen uzrok.
Bog je zaista dobar prema meni", Aleksandar je uzviknuo srdano, podiui ruke da pokae na mene i
Lukreciju, da me okrui ovakvim lepoticama!"
Okupljeni ljudi se nasmejae. Osmehujui se sa pritvornom sti-dljivou zbog komplimenta, pogledah u
mua kako bih se uverila da je zadovoljan mojim ponaanjem.
I bio je. Pored njega je stajao jo neko ko je takoe bio zadovoljan, ako ne i vie od toga. Jedan od
kardinala, ovek mojih godina, mrav,
,. bradom, crnih oiju, kose plaviasto crne kao moje, smelo me je S<ledao. Osetih kako su mi se obrazi
zaarili. Skrenuh pogled, a osmeh mi je zadrhtao.
Ali nisam mogla da ne bacim kriom jo jedan pogled na zgodnog mladog kardinala samo da bih primetila
kako me jo uvek posmatra bezobzirno zainteresovan. Kako se usuuje! Zapitah se, pokuavajui da
izazovem oseaj sramote i gaenja. Ovde, pred mojim muzem i Njegovom svetou, a on je svestenik,
kardinal...
Ranije, kad mi je bilo petnaest godina, mislila sam da sam bila zaljubljena u Onorata Kaetana. Ali ta ljubav
je bila negovana zahvaljujui Onoratovoj ljubaznosti prema meni i njegovim ljubavnim vetinama.
Oseaj koji sam doivela tog jutra, dvadesetog maja, dok sam sedela na plianom jastuetu pored pape i
zurila u oveka koji je stajao pored mog mua, bio je kratak, neponovljiv, divlji, kao bode zariven u moje
srce. Drhtala sam. Nisam to elela. Nisam to traila. Ipak, bio je tu i ja sam bila u njegovoj milosti. A nisam
nita znala o oveku koji mi je upravo ukrao duu.
Dola sam u dom pape Aleksandra kako bih ostavila dobar utisak i bila dobra ena njegovom sinu ofreu, a
sada sam bila sasvim izgubljena.
120
ena jednog B o r d i / i
Ka l o g r i d i s
121
Posle zvaninog prijema, ofre i ja smo sa naim slugama i stvarima odvedeni u palatu Santa Marija in
Portiko, pored Vatikana. Bila je to elegantna graevina sa velikim lunim prozorima koji su proputali rimsko sunce i izgraena je za isto svetovne potrebe, obitavanje enske svite pape Aleksandra. U glavnoj
dvorani se nalazila galerija sa pogledom na ogroman vrt. Aleksandar nije tedeo na svojim enama.
Lukrecija je ivela ovde, kao i Aleksandrova mlada ljubavnica ulija Orsini, zatim sredovena neaka
Adrijana, podvodaica njegovih ljubavnica. Ostale le-potice koje bi zapale za oko Njegovoj svetosti su
ivele ovde s vremena na vreme, i bilo mi je teko da uem u ovu zgradu, znajui za njenu reputaciju, iako
sam bila sa Zofreom.

Jo sam se vie obeshrabrila kada sam otkrila da je spavaa soba mog mua bila u potpuno drugom krilu
palate; a moja je bila blizu Lukre-cijinih i ulijinih odaja. U normalnim okolnostima eni ne bi bio problem to je smetena pored osoba istog pola, sem injenice da je Aleksandar imao posebne sklonosti ka
udatim enama. ak ni raskono lepa ulija Farneze nije dovoljno probudila njegovu strast da bi je
prebacio u Vatikan, dok je nije oenio sinom njegove roake Adrijane, nesrenog imena Orsino Orsini.
Njegova svetost je videla veliko zadovoljstvo u krenju svetinje braka drugih ljudi.
Stoga, kad smo se ofre i ja okrenuli da poemo svako u svoju sobu, zaustavila sam se, ponovo se okrenula
i stavila ruku na njegov jo uvek gladak deiji obraz. Gledao me je, osmehujui se vedro, jo uvek uzbuen
zbog velikog povratka u rodni grad. Imao je petnaest godina i konano je dostigao moju visinu, a kosa mu
je jo uvek bila duga i ko-vrdava. Dok sam drala ruku na njegovom toplom obrazu, zaklela sam se da
nikad neu dozvoliti da njegov otac od njega napravi rogonju.
U isto vreme sam se molila da vie nikad ne ugledam upadljivog mladog kardinala iji pogled je podigao
takvu plimu strasti u meni.
Bila je to molitva kao i sve ostale: ona koju Bog nee usliiti.
Odmorili smo se neko vreme posle putovanja. Pokuala sam ali nisam mogla da zaspim, iako je krevet sa
jastucima od brokata i baruna, finom posteljinom i krznenim pokrivaima, bio raskoan, otmeniji od bilo
kog drugog u Katel Nuovu na kom sam spavala. Bordije se nisu stideli da pokau svoje bogatstvo. Dok
su dvorkinje raspakivale i slagale
rvtoje stvari u sobi, ugledala sam malu, pohabanu knjigu sa konim povezom u dona Esmeraldinoj ruci. Pre
nego to je spustila, zgrabila sam knjigu, sela na jastue i poela da itam.
Bila je to Petrarkin Kanconijer, ljubavna poezija posveena tajanstvenoj Lauri; knjiga depnog formata bila
je poklon od Onorata. Odu-vek sam se dvoumila oko Petrarke: s jedne strane nalazila sam da je strano
zabavan, jer je imao izlive preteranih oseanja, opisujui ljubav kao strelu koja mu je probola srce, a ipak
blagosiljajui dan kada je bio ranjen. Uvek je govorio o bolu, vatrenosti i drhtavici. S vremena na vreme
naglas bih itala dvorskim damama njegovu poeziju, preuvelianim tonom i sa takvim sarkazmom da na
kraju nisam vie mogla da itam i sve bi nas savladao smeh. Jadni Petrarkal", uzdahnula bih. Mislim da
ne pati toliko od ljubavi koliko od groznice."
Neke se, meutim, ne bi smejale tako glasno i rekle bi stidljivo: Postoji tako neto. Jednog dana, madona
Sana, moe i Vama da se to desi."
Kako sam ih zadirkivala! Ali u sebi sam se pitala da li su bile u pravu i eznula sam da potajno iskusim tu
aroliju. Da li je Petrarka bio ozbiljan kad je govorio o jednom jedinom Laurinom pogledu koji bi ga prikovao na mestu i od tog trenutka zauvek vezao za sebe? Kod Petrarke su oi bile u pitanju, uvek oi.
Ipak, u podne dvadesetog maja, sela sam i poela da itarn mojim damama uobiajenim zadirkujuim
glasom dok su se majale po sobi. Kad sam dola do retka:
Plaim se, a ipak nadam! Gorim, a led sam.
Glas me je izdao. Iznenada sam bila skrhana oseanjima i okrenula sam lice. Zatvorila sam knjiicu i
stavila je na jastue pored mene. Reci su opisivale tano ono to sam osetila kada sam uhvatila poglede
zgodnog kardinala. Jo jednom sam osetila bespomonu navalu oseanja. U umu mi je iskrsla slika
majinog lica, zvuk njenog glasa, koji je postao odjednom prkosan: Govori kao da sam imala izbora.
Konano sam razumela na ta je mislila.
Dame su usporile kretnje, sve su okrenule glavu od rada i pogledale me. Osmesi su se pretvorili u brine
izraze.
Nostalgina je", ree Esmeralda znaajno. Dona Sana, ne budite tuna. ofre je sa vama, kao i mi. I
Vae srce e biti uskoro ovde."
Kako sam mogla da joj kaem da je moje srce ve tu - ali nikako ne onako kako sam elela?
Ljuta na sebe to sam dozvolila da tako lako budem obuzeta strancem, ustala sam, gordo otila do balkona,
gde sam besno posmatrala batu.
122
ena jednog B o r d i i <=
Kasno popodne, ofre i ja smo otili na gozbu koju je pravio Njegova svetost u nau ast. Dogaaj se
odvijao u papskim odajama. Uz strau i moje dvorske dame, proetali smo se zajedno kao mladi ljubavnici,
ruku pod ruku, od nae palate. Prolee je bilo lepo, a sunce koje se sada malo spustilo na nebu, bacalo je
zlatne zrake na veliki trg i sjajno bele mermerne zgrade koje su ga okruivale. ofre mi se ponosno smeio.
Pribila sam se uz njega iz strepnje a ne iz ljubavi, kako je dragi deko mislio uzvraajui mi jak stisak
zagrljajem i upilje-nim pogledom. Samo deli mojih briga je bio kako da se odbranim od papinog
udvaranja. Moja najvea briga je bila privlanost koju sam ose-ala prema misterioznom kardinalu.

Krenuli smo prema Bordijinim odajama. Sa ulaza, iza zamka Sant Anelo, videlo se zelenilo - briljivo
negovane bate i vinogradi, kako se unedogled prostiru do udaljenih planina, i nizovi pomorandinog
drveta proaranih tu i tamo zimzelenim drveem. Cvee je odisalo sveinom.
Najavljeni smo, a zatim smo uli u pratnji slugu.
Odaje nisu bile velike, ali su ukrasi bili izvanredni. Tavanica je bila od zlata, zidovi svee oslikani sa
emajliranim i pozlaenim freskama Pin-turikija, sa paganskim i hrianskim scenama. Ispod fresaka visile
su svilene tapiserije, a podovi su bili pokriveni ilimima sa Orijenta. Svuda je bilo mesta za sedenje: puni
jastuii od plia i brokata, tronoci i razne stolice.
Papa, irokih ramena pokrivenih sasvim belom odorom, stajao je osmehujui se na ulazu trpezarije. Za
razliku od ofrea, bio je ogroman ovek, ispunivi ceo ulaz, rairio je iroko ruke u znak pozdrava. iroka
ramena, vrat i grudi su me podsetili na snanog bika. Deco moja!", uzviknuo je osmehujui se bez traga
pompeznosti. ofre, Sana, doite, deco moja!"
Prvo je zagrlio sina, onda mene, ljubei me u usta uz uznemiravajue oduevljenje. ofre, sedi da
veeramo. to se tie Vas, Vae visoan-stvo", ree mi, dozvolite da Vas provedem kroz nae odaje."
Nisam se usudila da se pobunim. Aleksandar me zagrli u struku i povede u odvojenu sobu gde smo bili
sami.
Ovo je Dvorana Svetih", ree, gde se naa Lukrecija venala." Nije se mnogo trudio da spomene
mladoenju.
Posmatrala sam oko sebe, trudei se da savladam dah. Bila sam preplavljena utiscima kao neki obini
graanin koji po prvi put posmatra unutranjost palate.
Katel Nuovo, koji je do tada za mene predstavljao kraljevski luksuz, bio je opremljen u panskom stilu,
belo okreenih zidova, sa lunim prozorima i tavanicom ukraenom tamnim drvetom. Ukrase su iKa l og r i d i s
123
,,;i- J'Hmi, nezanimljive slike, statue. Razmiljala sam o izrezbarenom
narru-'taju.
Kad sam ula u Dvoranu Svetih, bila sam zaslepljena kao da sam direktno gledala u sunce. Nikada do tada
nisam videla tako intenzivne boje i obilje ukrasa. Zasvoena tavanica je bila prekrivena nebrojenim
slikama, svaka od njih odvojena pozlaenim reljefom, na nekima je bio i zasvoeni prozor na vrhu.
Pozadina je bila u najtamnijoj plavoj boji koju nisam do tada videla, nastaloj od smrskanog poludragog
kamena lapis lazuli, a preko nje jarka crvena, uta, zelena i mnogo istog zlata. Na svakom zidu se nalazila
drugaija freska, predstavljajui drugog sveca: prepoznala sam svetu Suzanu u oreolu sa plavim ogrtaem,
kojoj su ispred fontane bila prila dva razvratna starca; u prvom planu su se nalazili zeii, simboli poude.
Platili smo Pinturikiju prilino za njegov rad. Lepo je, zar ne?", upita me tiho domain. Zatim, cerei se
dodade: Iako ne tako lepo kao to ste vi, draga moja."
Odmakla sam se od njega i proetala preko iaranog pastelnog mer-mera ka prikazu Katarine, koja se
raspravlja sa paganskim filozofima pred carem Maksimilijanom. U pozadini se jasno video Konstantinov
luk. Mlada svetiteljka, obuena kao rimska plemkinja u crveno i crno, sa zlatnom kosom koja dopire do
struka, bila mi je bez sumnje poznata.
Pa ovo je Lukrecija", primetih.
Papa se prigueno nasmeja, zadovoljan. Zaista jeste." U njemu nije bilo ni traga od pobonosti, samo
zemaljska ljubav prema ivotu. Shodno tome uzeo je i papsko ime Aleksandar, ne hriansko ime, ve ime
makedonskog osvajaa.
Zurila sam u tavanicu. Bilo je i drugih ivih slika; muenici sveti Sebastijan i sveti Antonije poseuju
pustinjaka Pavla, ali je glavna slika bila ona o oveku i eni paganima koji pokazuju na velikog bika. Onda
sam primetila da se sliice bikova pojavljuju svuda, rasuti podjednako kao i simbol papstva, tijara, povrh
ukrtenih kljueva od Nebeskog kraljevstva.
Bik Apis", objasni Aleksandar. U starom Egiptu bio je oboavan kao inkarnacija boga Ozirisa. Bik se
pojavljuje na naem porodinom grbu." re nego to sam mogla da reagujem, on mi se jo jednom priblii
obgr-!vsi me oko struka. To je simbol muke snage i polnosti, znate." Iznenada je stavio ruku na moje
grudi i pokuao da me poljubi. Izvukla sam se IZ njegovog zagrljaja i jo jednom, odetala brzo. Razumela
sam zato 1^
n^ Savonarola zvao Aleksandra antihristom... jer su u papinim
ajarna paganski simboli prednjaili nad hrianskim. . "apa me pusti smekajui se. Vi ste stidljivi, draga
rnoja. Ne mari, Ja uivam u lovu."
124
ena jednog B o r d i j\

Ka log r i' dis

125
Molim Vas, Vaa svetosti", rekoh otvoreno. Ja samo elim da budem verna ena Vaem sinu. Ne eznem
da budem ljubavnica, a Vi imate veliki izbor ena..."
Ah", ree, ali nijedna od njih nije tako lepa."
Polaskana sam", uzvratih. Ali molim Vas, dozvolite mi da ostanem samo Vaa odana snaja."
Osmehnuo se samozadovoljno i klimnuo glavom, ali nije izgledalo da e promeniti planove u vezi sa
mnom. iroko je odmahnuo rukom. Kako elite. Da nastavimo sa razgledanjem."
Prolazili smo kroz razliite odaje, svaka je bila velianstvena kao i prva, svaka sa drugom temom: Odaja
Vere, Odaja Odanosti, sa velikim muralom koji prikazuje Oboavanje Maga, Dvorana Sibila, sa slikama
proroka Starog zaveta koji najavljuju boju kaznu zajedno sa neumoljivim licima sibila, paganskih
proroica. Nikada do tada nisam videla tako velianstvenu i bogatu izlobu. U stvari, bilo mi je drago to
sam posetila i druge odaje pre nego to smo otili da veeramo, te sam tako mogla da izbegnem da
neprestano razgledam oko sebe kao neki prosti seljak obuzet strahopotovanjem.
Njegova svetost nije vie pokuavao da me zavede i mi se konano pridruismo ostalima za veerom u
Dvorani humanistikih nauka, ispod slike Aritmetike, plave ene obuene u zeleni barun koja dri knjigu.
Papa pokaza rukom: Vi ete sedeti pored mene."
Poto me je poveo du dugakog stola za ruavanje, sa svenjacima i gozbom - peenom pticom,
srnetinom, jagnjetinom, vinom, groem, si-revima i hlebom - prola sam pored nekoliko kardinala koji su
svi bili Bordije i svi obueni u tradicionalne Ijubiastocrvene odore. Posmatra-la sam njihova lica i nisam
uspela da primetim onog zgodnog oveka meu njima.
Na elu stola bila je papina stolica, via i ukraenija od ostalih. Desno od njega sedela je Lukrecija.
Naklonila sam joj se. Ukoeno mi je klim-nula glavom, stegla vrsto fine, male usne, zakiljila je i uspela
da na pametan nain jedino meni prenese jainu prezira. ofre nije nita pri-metio od ovih finesa, poljubio
je sestru i seo pored nje.
Prazna stolica odmah levo od papine je bila za mene; jo jednom su me postavili nasuprot Lukreciji.
Krenula sam da sednem - ali me je odjednom zaustavila vrsto, ali ljubazno papina ruka na mom ramenu.
Saekajte! Naa draga dona Sana jo se nije upoznala sa svojim novim bratom."
Pogledom sam pratila papine pokrete rukom na stolicu pored mene. Mladi koji je sedeo ve je ustao.
ovek mojih godina. Izrazito lep, ot-menog, pravog nosa, jakog podbratka i guste brade.
ezarel ezare, poljubi svoju novu sestru, Sanul"
Imao je crte lica svoje majke, kosu crnu kao ugalj, zato ga nisam prepoznala kao Bordiju. Za razliku od
ostalih kardinala, nosio je crnu
sveeniku mantiju - jednostavnog ali elegantnog kroja. Pogledi koje smo lazmenili nisu bili nita manjeg
intenziteta od onog od jutros, kada sam ga posmatrala sa mesta pored papinog prestola.
Znala sam da ofre ima starijeg brata, ezarea, valensijskog kardinala, koga su neki zvali Valentino. Ipak,
nisam se toga setila tokom jutronje audijencije kod pape, kada je ofre stao pored njega.
Okrenuli smo se jedno prema drugom i kurtoazno, ali i porodino, zagrlili, stegnuvi jedno drugom ruke
iznad laktova. Podigoh obraz prema njemu i uzdrhtah kad se sagnuo da stavi vrst, bezazlen poljubac na
elo. Brada mu je bila puna, gusta, muevna i drhtala sam kad mi je
okrznula kou.
Moram da vam se ispovedim, svetosti", ree, a da nije skidao pogled sa mene. Zavidim svom bratu.
Dobio je zaista lepu enu." Svi se utivo nasmejae.
Suvie ste ljubazni", promrmljah.
Aleksandar sede - pa su i svi ostali mogli da sednu - i smejui se pokaza na ezarea. Zar nije duhovit?",
ree, iskreno sa ljubavlju i ponosom. Blagoslovljen sam sa najlepom i najpametnijom decom u elom
hrianstvu. Zahvaljujem Bogu to ste svi vi sada ovde sa mnom,
na sigurnom."
Odbijala me je papina nemo da kontrolie poudu, ali sam sada primetila kako su mu sinovi i kerka
procvetali zbog njegovih iskrenih pohvala. Bilo je oigledno da je Aleksandar bio ovek velikodunih
oseanja, uprkos manama, i pitala sarn se zamiljeno kako je to imati oca tako nenog i ljubaznog.
Govorila sam i jela malo tokom veere, mada su se drugi smejali i priali slobodno. Vreme sam provodila
sluajui ezarea. Malo sam se seala onog to je rekao, ali su mi njegov glas i ponaanje bili poput
baruna.
Gozba je bila samo za proirenu porodicu, sa suvie mnogo imena da bih sva mogla da zapamtim. Ve sam
poznavala kardinala Bordiju od Monreala, koji je bio svedok mog venanja sa ofreom.

Dugo posle izlaska meseca, papa stavi svoje ogromne ruke na sto i odgurne se, to je nateralo sve ostale za
stolom da ustanu.
U odaju za prijeme", najavi on, glasom tekim od vina.
Izali smo napolje, u najveu odaju na dvoru, gde je ekala mala gru-Pa ljudi. Na nae pojavljivanje,
muziari su poeli da sviraju na leutama i sviralama. Iako me niko nije upoznao, odmah sam je prepoznala,
nju kju je Rim zvao La Bella - uvenu uliju, ije su crte lica bile otmene 1 tepe kao u antike mermerne
statue, svetlosmee kose skupljene u Penicu, uvijene i pokrivene zlatnom mreicom, osim par otmenih koraza koje su uokvirivale njeno lice. Nosila je bledoroze svileni ogrta, sa ttift
naborima a
materijal je bio tako tanak da se mrekao
J *sa svakim njenim pokretom. Krupne oi sa nadutim kapcima bile su pune nekog snebivanja i plaljive, to
je bilo udno za nekog ko je drao srce tako monog oveka. Nisam osetila nikakvu pakost u njoj niti
pretvaranje. Njegova svetost joj je oigledno poklonila ljubaznost bez ikakvog njenog truda i spletkarenja.
Odavala je utisak deteta kojeg je zadivila preivna igraka.
Sa njom je bio njen mu, Orsino Orsini - sa rasejanim jednookim pogledom, jer je drugo oko izgubio pre
nekoliko godina. Nizak, zdepaste grae sa mrzovoljnim izrazom lica i spokojnim ponaanjem. Njega i enu
paljivo je posmatrala njegova majka, papina sestriina, Adrijana Mila, snana ena sa lukavim,
procenjivakim pogledom i duboko izboranim elom od brige. Adrijana je bila vest taktiar. Zadobila je
veliku milost kod pape ne samo podvodei mu uliju ve i podiui Lukre-ciju u papinom domu. Sasvim
je bilo izvesno da niko, koga je ova ena odgajila, nije mogao shvatiti umetnost poverenja.
Tu su bili i ostali plemii i njihove ene, dvorjani, kardinali i sumnjive ene koje nisu imale pratnju, a koje
mi nisu bile predstavljene. Dogaaj je bio iznad svega neformalan, ni nalik onome na ta sam ja bila
navikla u Napulju ili Skvilaeu, gde smo ofre i ja sedeli na pre-stolu, a plemstvo i porodica bili poredani i
usluivani prema rangu. Presto je bio unet za Njegovu svetost i smeten tamo odakle je najbolje mogao da
prati zabavu, ali su se inae svi kretali slobodno, s vremena na vreme sedei na jastucima ili stolicama tamo
gde su eleli i ustajali su isto tako slobodno kako bi drugi zauzeli njihova mesta.
Ovo mi nije smetalo. Obiaji su razliiti u razliitim kraljevskim kuama. Onda je stolica bila doneta za
uliju, da bi mogla da sedne ba do pape. im ju je ugledao, otiao je do nje, i pred svima je poljubio bez
ikakve skromnosti, a onda joj ponudio da sedne pored njega.
Bila sam blago zgroena. Moja majka je bila prineva ljubavnica, ali moj otac nikada ne bi seo pored nje,
niti bi je poljubio javno, a ovo je, na kraju krajeva, bio Vatikan. Smatrala sam da je to odvratno jer su samo
par sati pre, ruke koje sada miluju uliju tako lako posegle za mnom. Ipak, nisarn dozvolila sebi da
reagujem. ofre je bio moj vodi. Prihvatio je oevo ponaanje kao sasvim normalno, te sam i ja to
pokuala.
U meuvremenu, vino je teklo na sve strane. Ja sam uzela meano vino sa vodom, a i njega samo par aa.
Bila sam u Napulju i poznajem ga pomalo", obrati mi se Lukrecija uputajui se u razgovor, ali nikada
nisam bila u Skvilaeu. Priajte mi o njemu." Kao i ja, pobrinula se da je vino ne uhvati. Bila je isuvie
zauzetu time da me proceni, pokuavajui da vidi da li je mogue rivalstvo meu nama.
Kalogridis
127
^e je ba lep, na svoj nain. Lei na obali Jonskog mora, iako obala nije tako lepa kao napuljska. Nema
Vezuva, a ipak, luka je divna. U gradu ima dosta umetnika zanatlija poznatih po grnariji i keramici."
,Nije tako veliki kao Napulj?"
Nije, zaista." ofre se malo zakikota.
ezare, do tog momenta utljiv, ree utivo, Ali pored svega armantan, kako sam uo. Veliina i lepota
nisu u vezi."
Lukrecija nagnu glavu i zakilji. Ah. Nekada udim za jednostavnou provincije. Rim je tako ogroman, i
u nae vreme zahtevan, nadvlada te. Ipak, na zadatak je da zadivimo graane svih drutvenih slojeva.
Ovde su, bojim se, ljudi oguglali vie nego u Skvilaeu i oekuju
vise.
Podigoh bradu na jedva primetnu uvredu: da li je mislila na moju odeu, namerno iroku i ozbiljnu, kako bi
ona vie sijala pri naem prvom susretu? Ako je tako, onda vie neu praviti istu greku.
Lukrecija!", pozva je papa, oito pijan od vina. Igraj narn! Igraj sa Sanom!" Drao je ruku oko ulije.
Kikotala se kad ju je privukao k sebi, nos uz nos i poljubio.
Lukrecija je bacila na mene jo jedan od onih usputnih, povrnih zadirkujuih pogleda. Vi naravno znate
panski nain... ili Vas tome ne ue na jugu?"

Ja sam Aragonska princeza", odgovorih ljubazno.

Uhvatile smo se za ruke. Dok je papa pljeskao s vremena na vreme sa ushienjem, a muziari svirali, mi
smo igrale stari kastiljanski ples.
Za trenutak mi je postalo drago to me je odgajao otac, to sam saznala da mukarci i ene mogu da se
ponaaju sa vidljivom uljud-nosu, a da ipak zadre i sposobnost za dvolinost. Oseala sam da je
Lukrecija jedna od takvih osoba. I tako, dok smo utivo razgovarale tokom naeg malog plesa, bila sam
stalno prisebna. Zaista, trenutak je doao kad je Lukrecija namerno preskoila korak u plesu i isturila nogu
tako da sam mogla da se spotaknem i osramotim se.
Bila sam spremna. Moda sam trebala da budem ljubazna i samo iz-begnem saplitanje, pretvarajui se da je
napravila sluajan pokret, ali Su se bes i nadmenost mog oca pokrenuli u meni. Namerno sam svoju ngu
podvukla pod njenu.
"ustila je mali krik i okrenula se otro prema meni. Iako smo na-avile sa pokretima, razmenile smo
otvorene poglede, kao dva rivala u dvoboju.
,Aako emo ovo da igramo, madona?", pitala sam je blago, iako mi J pogled bio vrst. Nisam dola u
Rim dobrovoljno. Sigurno nisam osla da bih stvarala neprijatelje. Nemam nikakvu elju da Vam budem
nist* vie od dobre sestre."
128
Zen a
'dn
Pazei na one koji gledaju, osmehnula se prijatno. Bio je to najhladniji, najuasniji izraz koji sam ikada
videla. Vi niste moja sestra. I nikada mi neete biti ravni, Vae visoanstvo. Upamtite to."
Uutala sam, ne znajui kako da smanjim njenu ljubomoru.
Tokom naeg plesa, sluge su se pojavile sa posluavnicima punirn finih okoladica. Aleksandar je pravio
veliku predstavu hranei njima uliju, a onda je ona hranila njega. Upravo kada se na ples zavravao i
publika utivo tapala, Aleksandar je, deaki se cerei, bacio oko-ladicu u daljinu, pogaajui ezarea.
Mladi kardinal u crnoj mantiji reagovao je sa savrenom Ijubaznou. Osmehnuo se bez iznenaenja, uzeo
okoladicu i pojeo je sa zadovoljstvom koje je godilo nasmejanom ocu.
Onda je Aleksandar, naglaenih pokreta, ispustio okoladicu niz ulijin prsluk.
Na devojinom licu se za trenutak mogla videti preneraenost. Nije elela da njena skupa haljina bude
unitena.
Uhvatila sam otar pogled koji joj je Adrijana Mila uputila: bilo je to upozorenje, pretnja.
Odjednom, ulija se osmehnu, onda zakikota sa dozom iskrenosti u koju samo zaljubljeni ovek moe da
poveruje. Papa se kikotao takoe, kao nestani kolarac, spustivi ruku duboko pod njenu haljinu izmeu
snenobelih grudi, dugo je drei tamo, mrdajui obrvama sa izrazom pohotljivog ushienja proraunatog
da zabavi drutvo. Okupljeni su urlali od smeha.
Iznenada, Adrijana ode do Aleksandra i apnu mu neto na uho. On klimnu, onda se okrenu ka uliji i
uzimajui njeno lepo lice u svoje velike ruke, poljubi joj usne i promrmlja neko obeanje. Sumnjala sam da
je zakazao sastanak i pitala se da li su glasine koje sam ula tane: da je papa naredio da se izgradi prolaz
izmeu Palate Santa Marija i Vatikana da bi mogao tajno da poseuje ene kad god bi poeleo.
ulija je klimnula glavom, lice joj se osvetlilo, a zatim je otila sa nesrenim Orsinom dok je ispred njih
hodala Adrijana.
To je bio signal za goste koji ja nisam razumela: odjednom, formirao se red kardinala kod prestola Njegove
svetosti, klanjali su se i pozdravljali se. Veina plemstva je ila za njima.
No je jo bila mlada, ali se sveanost sada svela samo na porodicu i na nepoznate, ekstravagantno obuene
ene bez pratnje.
Bludnice, shvatila sam iznenada uznemireno, ak i pre nego to je Njegova svetost bacio jo jednu
okoladu, koja se zaglavila u dekolteu najprsatije prisutne ene. Bludnica se nasmejala. Bila je to mlada
pi"1" vlana devojka, zlatkaste kose, vrstog pogleda uprkos pijanstvu. Nagnula se napred prema
Aleksandru, kako bi to vie otkrila grudi, u poluokretu, nestabilna na nogama.
Kalogridis
129
Os-, je sedeo, ekajui je. U trenutku kad su se pre toga brokatom nkrivenf grudi pojavile pred njim,
gurnuo je lice srano izmeu njih noeo da trai skriveno blago kao pas koji juri za komadiem mesa
baenim sa gospodarevog stola.
Smejala se piskutavo, gurajui njegovu glavu prema sebi. Konano je pobedniki izvukao umrljano lice, sa
okoladicom meu usnama.

ezareov izraz lica je bio suzdran i neodreen dok je gledao u svoj pehar. Oigledno je bio naviknut na
ovakve stvari, a moda ih je i odobravao.
U trenutku sam pogledala u ofrea. Moj mali mu se smejao, sasvim pijan, i mahao jednom od sluga da mu
donese posluavnik sa slatkiima. Zaboravila sam se: nisam uspela da sakrijem svoje gnuanje.
Lukrecija je to odmah primetila. Ah, madona Sana, Vi jeste provincijalka." I da bi dokazala da ona nije,
kada je posluavnik sa okoladama stigao, ispustila je jednu meu svoje grudi.
ezare, spretno bez znaka nelagodnosti, uhvati slatki u trenutku, sa dva prsta i vrati ga na posluavnik.
Mora dati vremena naoj novoj sestri", ree blago, bez prekora, da nas upozna, da je ne zaprepasti na
rimski stil ivota."
Kao odgovor na to, Lukrecija blago pocrvene. Stavi pehar na posluavnik, uze poluistopljenu okoladu i
stavi je jo jednom vre u prsa.
Bez reci ode do oevog prestola i pokaza nasmejanoj bludnici, koja je sada sedela u papinom krilu
pokreui kukove na vrlo lascivan nain, da ode.
Z^na je to i uradila, slatko se klanjajui, iako je bilo jasno da ju je uvredilo ovo nametanje. Lukrecija zauze
svoj poloaj.
Sede u oevo krilo, priljubi njegovo lice na njene male grudi. Aleksandar je bio oigledno pijan, ali ne
toliko da ne primeti da se ena pro-menila.
Dok je traio slatki, usnama i jezikom, Lukrecija je okrenula svoje ue ka mom, zakiljila je, a oi joj se
ispunie izazovom i trijumfom. Okrenula sam se brzo i uz kovitlanje haljine otila.
130
ena Jednog B o r d j i,
n? i n
Kalogridis
131
XII
Esmeralda i troje straara me je pratilo do vrata, ali ja sam se okomila na njih. Hou da budem sama!",
zahtevala sam, glasom koji je uutkao ak i veliku dona Esmeraldu. Obino bi odbila da mi dozvoli da
idem bez pratnje nou, ali je sada bila dovoljno pronicljiva da vidi da sam donela takvu odluku koja nije
dozvoljavala raspravu. Osim toga, nisam se bojala, uvek sam nosila sa sobom Alfonsov bode.
Ula sam sama u rimsku no. Vazduh je bio hladnjikav, trg ispred mene mraan. Jedino svetio je dolazilo
od meseine koja se odbijala o mermerne krovove i od svetlucavih zlatnih prozora Bordijinih odaja iza
mene. Podigla sam suknju i krenula to sam paljivije mogla visokim stepenicama prema ulici, a odatle
sam se okrenula i koristila slabo svetio koje je dolazilo iz prizemlja palate Santa Marije da mi osvetli put ka
novom domu.
Nisam ni ja bila nevina. Bila sam svedok mnogo razvrata na dvoru mog oca, kao i na dvoru mog mua.
Zabavne igre sa kurtizanama nisu mi bile nepoznate. Ali one su voene u tajnosti, u prisustvu samo nekoliko poverljivih ljudi.
Oigledno, papa je verovao mnogima. Ili se moda niko od njih nije usuivao da govori. U svakom sluaju,
bilo je jasno da se ovek, koji je toliko skandalizovao italijansko drutvo prilazei udatim enama u bati
katedrale, nije nimalo promenio od trenutka kad je postao vrhovni poglavar crkve.
Mogla sam da preem preko takvih stvari, iako sam oekivala vie diskrecije. I ubedila sam sebe, poto je
Njegova svetost tako lako odustao od pokuaja nasrtaja na mene tog popodneva, da sve to je trebalo da
uradim jeste da ga odbijem nekoliko puta i da e me ostaviti na miru.
ak sam bila oduevljena kako je Aleksandar razmazio svoju decu. eznula sam za takvom oinskom
ljubavlju i zamiljala kakav bi moj ivot bio da mi je otac bio naklonjen.
Ali udni trijumfalni pogled u Lukrecijinim oima, kada je pritisla papino lice na svoje grudi, uinio je da
eznem za domom koji sam poznavala. Nisam mogla da sakrijem odvratnost prema takvoj sceni izmeu
roditelja i deteta - za trenutak u mojoj mati moj otac je zauzeo Aleksandrovo mesto, a ja Lukrecijino.
Mogla sam samo da se najeim
u
nisao o pritiskanju usana Alfonsa II na moje grudi, dok me pijano i'ie- '''hk3 Je kila tak odbojna da sam je
odmah potisnula. Sada sam razumela, i previe dobro, uzrok Lukrecijine ljubomore... to nije imalo nikakve
veze sa istiskanjem iz drutva.
Njena ljubav prema Aleksandru bila je vie od ljubavi erke prema u Pogled koji mi je uputila bio je
pogled ene ljubomorne na svog ljubavnika i pogled koji je izazivao svoju suparnicu: Ostavi ga. On je
Ona mlada, belog nagog tela, priljubljena uz staro, otromboljeno telo pape. Od te slike mi je bilo muka.

Posrtala sam hodajui ivicom trga, udisala noni vazduh, teak od movarnog mirisa oblinjeg Tibra, elei
nekako da izbriem seanje na ono to sam videla.
Instinkt mi je govorio da je Lukrecija bila izopaena, bie vredno prezira. Njeno bestidno ponaanje sa
okoladicama ukazivalo je na monstruoznu sliku: da je ona pruala sopstvenom ocu, papi, seksualne
usluge.
Udahnula sam i umirila se. Bila sam cinina, brza na osudi. Od brata odvojena tek neko vreme, ve sam
mislila najgore o svakome. Kako da budem malo vie kao Alfonso? Pitala sam se. Kako bi moj brat reagovao/
Sigurno nisam bila u pravu, govorila sam sebi. Njih dvoje nisu mogli imati fiziku vezu. Takva zamisao je
bila suvie strana. Lukrecija se zaljubila u svog oca, kao neke devojice, i imala je estoku narav. Bila je
ljubomorna to mora da deli njegovu ljubav, a ve je bila prisiljena da to radi sa ulijom. I tu sam ja, jo
jedna ena koja je odvratila Aleksandrovu panju sa nje. A Lukrecija je bila tako besna zbog moje otre
reakcije tokom plesa da je izgubila kontrolu nad sobom i elela oajniki da me zaprepasti.
To je to, rekla sam sebi. A moda je popila vie vina nego to sam mislila. Moda nije bila tako trezna kao
to je izgledala.
Ta misao me je veoma smirila. Do trenutka kada sam stigla u palatu Santa Marija, bila sam ubeena da se
Lukrecija detinjasto ponaala i da je Aleksandar toliko bio pijan da nije shvatio da se trljao o grudi sopstvene kerke.
Straari su me prepoznali i dozvolili da uem. Galerija u prizemlju je bila dobro osvetljena, ali je u gornjim
hodnicima bilo drugaije i zbunjeno sam lutala dok na kraju nisam nala ulaz u moje odaje.
Pruila sam ruku da otvorim vrata predsoblja. Odjednom mi je neko svirepo stegao ruku.
Okrenuh se brzo. U senci pored mene, nazirao se Rodrigo Bordija. ak ni bledo svetio nije moglo da
sakrije okrutnost njegovih crta lica -bradu koja je nestajala pod naborima njegovog ostarelogtela, izboeni,
Pomalo okruglast, nepravilan nos, debele usne razvuene u osmejak.
ogridis
133
Oi su mu bile podnadule od pia. Nije vie imao zlatni ogrta. Nosio je samo crvenu satensku mantiju i
plianu kapicu.
Znai, istina je, mislila sam udno ravnoduna. Tajni prolaz izmeu Santa Marije i Vatikana postoji. Kako
bi inae Njegova svetost napustio gozbu tako brzo i ekao me ovde?
I dok sam tako na trenutak stajala pored njega, nisam mogla porei da je bio u fizikoj prednosti: ja nisam
bila krupna, a za razliku od njegovog sina ofrea, Rodrigo je bio visok ovek, jo uvek snaan u svojim
ezdesetim. Moja glava je dosezala do njegovih irokih ramena. Kosti su mu bile krupne i debele, moje
sitne: njegove velike ruke su mogle da obuhvate moj struk i mogao je lako da mi slomi vrat da je to hteo.
Sana, draga moja, moj snu", aputao je, privlaei me sebi: Sve jae mi je pritiskao zglob i izazivao mi
veliki bol, ali nisam vikala. Reci su mu bile nerazgovetne. Na ovaj susret sam ekao ceo dan, ele veeri ne, godinama, od prvog trenutka kada su mi te opisali. Ali nas je razdvajao rat... do sada."
Krenuh da ga prekorim. Ipak, pre nego to sam mogla uopte i da izustim re, on me obuhvati rukom,
okrenu moju glavu da bi me prisilio da ga pogledam. Borila sam se, ali bez uspeha. Poljubio me je, pritiskajui usne na moje zube. Povraalo mi se od mirisa mesa divljai pomeanog sa vinom.
Pustio mi je zglob i povukao se unazad, a izraz lica mu je bio kao u mladog ljubavnika koji se nada reakciji.
Uzvratila sam mu - svom svojom snagom sam ga oamarila.
Zapanjen, on se povue nazad pre nego to je povratio ionako nestabilnu ravnoteu. Zakiljio je od
iznenaenja i besa. Dotakao je obraz, zatim spustio ruku i nasmejao se podrugljivo. Previe si sigurna u
svoju vrednost, draga Sana. Moda si princeza, ali ne zaboravi ja sam papa."
Pozvau moje sluge!", prosiktah. Oni su tu ispred vrata."
Pozovi ih." Nasmejao se. A ja u ih otpustiti. Da li stvarno veruje da e odbiti da me posluaju?"
Oni su odani meni."
Ako jesu, onda e patiti zbog toga", ree to iznenaujue zadovoljno i lako.
Kako Vas nije sramota?", upitah ga. Ja sam ena vaeg sina!"
Ti si ena." Na njegovom licu i u glasu bilo je iznenadne vrstine,
zlobe koju sam videla samo u oima njegove erke. I ja vladam ovde.
Dok ivi u mojoj kui ti si moje vlasnitvo, pa u da radim ono to
elim."
Da bi dokazao to to govori, pokrenu se zapanjujuom brzinom za nekog ko je pijan, zavue ruku u moju
haljinu i svojim dlanom uze moje grudi.

Sana, draga moja", ree vrlo drsko, jesam li ja tako star, tako grozan, da ne moe ni da zamisli da me
voli? Oboavao bih te do bes-,! Niema toga to bih ti odbio. Samo reci ta eli. Samo reci! Ja \r" zauvek dobar prema onima koji me
vole."
Pre nego to je uspeo da izusti to, uhvatila sam njegovu ruku i izvukla je iz mojih grudi. On tada dohvati
obe moje ruke, i pokretom tako snanim da mi je istisnuo dah iz plua, gurnu me prema zidu. Svojom
veliinom me je prikovao uza zid. Udarala sam ga, utirala, ali me je on snano drao. Pesnicama je stezao
moje zglobove, pritiskajui mi ruke na zid u visini ramena, u varvarskoj parodiji na razapetog Hrista, a
onda je priljubio lice uz moje.
Kaljala sam i pljuvala ga. Guila sam se kada mi je ugurao jezik u usta. A onda mi je podigao ruke iznad
glave, jednom svojom ogromnom apom drei obe moje ruke na zidu. Drugom rukom je krenuo da mi
podie suknju, saginjui se kad ju je podigao. Zbog opijenosti mu se zavrtelo u glavi i zaljuljao se.
Iskoristila sam ansu da jednu ruku oslobodim. U trenutku sam dohvatila bode, sakriven ba ispod
naprnjaka. Nisam htela da ga upo-trebim, samo sam mislila da e ga to obeshrabriti. Kad je shvatio da sam
se otrgla i kad je podigao ruku da me ponovo uhvati, njegov dlan naie na vrh otrice.
Vrisnuo je i odjednom ustuknuo. Oi su mi se do tada sasvim pri-vikle na slabo svetio i mogla sam da
vidim ruku koju je drao visoko, debele prste koji su se zgrili. Oboje smo se gledali zapanjeno. Bode se
zabio u dlan, prava stigma, krv je ve potekla niz zglob. Povreda je bila mala, a utisak dramatian.
Pogledao me je. Videla sam istu paklenu mrnju koja je svetlucala u Lukrecijinim oima. Zasiktao je. Ipak,
bez obzira na bes, druga emocija koja mu se ogledala na licu bila je strah.
On je siledija ali i kukavica, brzo sam pomislila, kao to je i otac bio. Iskoristila sam to saznanje i krenula
prema njemu, drei bode pretei visoko.
Rodrigo se iznenada nasmeja, pijani diplomata. Ton mu je postao ulagivaki dok je drao ranjenu ruku.
Znai, istina je to to priaju. Ti se ne boji. uo sam da si spasila kralja Napulja tako to si ubila jednog
coveka."
Istim ovim orujem", rekoh bez uvijanja, prerezala sam mu grkljan."
Razlog vie da te volim", izjavi on glumei da je dobro raspoloen. Jgurno, Sana, nisi tako glupa da
odbije ovakvu priliku..."
Jesam, svetosti. Svaki put kad doete kod rnene, dobiete isti od-& vor. Besno sam ga pogledala. Vi ste
otac koji tvrdi da voli svoju
u. Kako bi se ofre oseao da nas vidi ovako?"
Kodrigo je spustio glavu na moje reci, stojei u tiini neko vreme i al se ljuljajui. Na moje zaprepaenje,
briznuo je u pla i klekao.
134
ena jednog B o r d i >
Ja sam zao ovek", ree preterano sentimentalno. Star, pijan i budalast. Ne mogu da se oduprem enama.
To je prokletstvo mog ivota. Dona Sana, vi ne razumete - vaa velika lepota je uinila da izgubim razum.
Ali ste sada zasluili moje potovanje, jer niste samo lepi, ve i hrabri. Oprostite mi." Jo jae je zaplakao.
Oprostite mi to Vas nisam potovao, i mog jadnog sina takode..."
Njegovo pokajanje, iako iznenadno, izgledalo je iskreno. Spustila sam bode i koraknula prema njemu.
Opratam Vam, svetosti. Nikada neu priati o ovom dogaaju. Samo nemojte dozvoliti da se ponovi."
Odmahnuo je svojom velikom glavom. Kunem se, nee, madona. Kunem se..."
Prila sam mu blie, razmiljajui da mu pruim ruku, da ga podignem na noge.
Podigao se iznenada, glavom i ramenima udario me je i zakucao na hladni poploani pod, a oruje hitnuo.
Nisam mogla da pretpostavim ta je nameravao. Zapetljavi se u suknju, borila sam se da ustanem,
shvatajui da sam ranjiva.
Moje teke suknje i barunaste papue nisu mi dozvolile da ustanem. Rodrigova nasilnika figura se
pomolila iznad mene i pruio je ruku...
U istom trenutku, druga, isto tako visoka ali mravija osoba, pojavila se i uhvatila jednu papinu ruku.
Oe", ree Cezare mirnim glasom i sa lakoom, kao da je budio starca a ne prekidao silovanje.
Dezorijentisan, Rodrigo se brzo okrenu ka sinu, jo uvek spreman na borbu. On promai, ali Cezare, sa
snagom mnogo veom od oeve, uhvati Rodriga za ruku, nasmeja se, kao da je to bila neka dobra ala, i
ree Oe! Dosta ste vina popili. Znate, ako biste eleli da me potuete, moete to lako kada ste trezni.
Doite, ulija je pitala za Vas."
ulija?" Papa me je gledao nesigurno. Bio je tako siguran kada mi je prilazio, ali sada je izgledao samo
kao zbunjeni starac.

Cezare brzo okrenu glavu ka meni. Ne treba vam ona. ulija e postati ljubomorna ako ne odete uskoro
do nje."
Papa me mrko pogleda, onda se okrenu i lagano krenu hodnikom. Cezare ga je gledao za trenutak - onda,
siguran da je otac otiao, pouri i kleknu pored mene.
Madona Sana, da li ste povreeni?", zabrinuo se.
Odmahnula sam glavom. Ramena i rebra su me bolela, zglobovi bili izgrebani, ali nisam bila ozbiljno
povreena.
Otii u i uveriti se da je Njegova svetost stigla na pravo mesto. Izvinjavam se zbog njega, madona. Pijan
je." Pruio je obe ruke i pomogao mi da ustanem. Uz vae doputenje, svratiu kod vas uskoro, da Vam se
bolje izvinim. Sada moram da ga uvam."
Kalogridis
135
i otiao je.
Haoh bode na mermernom podu i sklonih ga. Jo jednom je bra-tovljev poklon pokazao svoju pravu
vrednost. Kad sam stigla u svoje odaje, saekale su me slukinje, irom otvorenih oiju i utljive. Tek kad
sarn se pogledala u ogledalo, shvatila sam da su mi grudi skoro ispale iz haljine, suknja pocepana, a kosa iz
zlatne mreice pala na ramena.
Cezare je ispunio obeanje. Tek to je krenuo za ocem, a ve se ulo diskretno kucanje na vratima
predsoblja. Moje sluavke nisu imale vremena da mi skinu zlatnu mreicu i dobro oeljaju razbaruenu
kosu.
Ispravila sam haljinu, otpustila slukinje i sama pola prema vratima. Jo uvek sam se tresla od fizike
iscrpljenosti usled borbe, to me )e sekiralo.
Cezare, trezan, ipak uznemiren na svoj uzdrani, uzvieni nain, stajao je ekajui. Ponudih mu da ude,
stajao je, odbijajui da sedne.
Madona Sana, sigurni ste da niste povreeni?"
Sigurna sam." Trudila sam se najbolje to sam mogla da budem dostojanstvena poput njega. U stvari, nije
me bilo mnogo briga za napad koji je njegov otac poinio prema meni, koliko to ta je Cezare mislio o
meni.
Preklinjem Vas da oprostite", ree Cezare, sa nagovetajem strasti, ali inae opreznim tonom. Njegova
svetost esto zaboravlja ogromne dravnike brige tako to ih utopi u vino. Ve je vrsto zaspao. Pretpostavljam da e do jutra da zaboravi ceo dogaaj."
/ pretpostavljate da u ga i ja zaboraviti, elela sam da kaem, ali to bi bilo neutivo. Nisam imala izbora.
Papa je imao punu mo nad mojom sudbinom. Mogao je da me otera, ako bi poeleo, u zatvor u zamku
Sant Anelo, pod uobiajenom optubom za izdaju. Ili da naredi da me ubije neki od plaenika. Bila sam
zahvalna ezareu na brizi, jer je to znailo da pored nemonog ofrea imam saveznika u kui Bordija.
Umesto toga sarn rekla: Postoji dokaz tog dogaaja. Ubola sam ga... bodeom. Ruka mu je povreena."
Nije to ozbiljna povreda", odgovori Cezare. Nisam to ni primetio, a on se nije alio."
Nije. Ali je ipak ostavilo trag."
Cezare je razmiljao neko vreme; njegov izraz lica me je podsetio na povrinu jezera kada je voda veoma
mirna. Naposletku ree: Onda, ako se otac ne sea dogaaja, Vi i ja emo se sloiti ovde i sada da je rana
nastala tokom susreta sa jednom od kurtizana. Rei u mu da sam bio svedok tome i da je ena strogo
kanjena."
Klimnula sam.
I Cezare je klimnuo potvrujui nae sauesnitvo, a zatim se poklonio. Odlazim, madona."
Okrenuo se da poe a zatim zastao, pogledao me preko ramena, Pet snanim pogledom crnih oiju,
neugodnim i uzbuujuim u isto
136
ena jednog B o r d
vreme. Vi ste jedina ena koja ga je odbila, madona. To zahteva veliku hrabrost i ubeenje."
Spustila sam pogled. Udata sam za njegovog sina." Nisam odgovarala samo Cezareu. Podseala sam i
sebe na tu injenicu'
Gutao je neko vreme, a onda rekao: teta, madona, to ste upoznali najmlaeg srna pre najstarijeg."
Usudio se da me jo jednom pogleda Ovaj_ put sam uzvratila hrabro.
teta", rekoh.
Osmehnu se blago, a onda ode.
;j

n Kalogridis
137
XIII
Dona Esmeralda i moje ostale dame saekale su da prou prigodnih pola sata pre nego to su se sa
sveanosti vratile u moje odaje, dok su me u meuvremenu sobarice presvukle u koulju i razmrsile zlatnu
mreu iz moje kose. Rasplele su sloene uvojke i zavrile sa etkanjem pre nego to je Esmeralda ula,
mada mislim da sam se tada jo uvek tresla, a sigurno sam izgledala kao ukleta. Naravno, sobarice su znale
po mom neurednom izgledu i pocepanoj haljini da se dogodilo neto uzmemiravajue, ali su takoe bile
dovoljno mudre da primete da nisam raspoloena i zato su utale.
Isto tako, znala sam po tome kako je stara Esmeralda zakiljila kad me je ugledala, da je takoe znala. Ali
ni ona nije postavljala pitanja. Nije bilo svrhe poveravati joj se. To bi samo doprinelo njenom neodobravanju pape i verovanju u Savonarolu, a to je opasan nain razmiljanja u Vatikanu. Osim toga, vrlo brzo
e saznati ta se dogodilo, s obzirom na njen talenat za prikupljanje informacija.
Sve dok je moj dom palata Santa Marija in Portiko, vie nisam Sana od Aragona, princeza i vanbrano
dete napuljskog kralja. Moj posed vie nije bio moj da bih njime vladala, moje reci vie nisu bile stvari koje
se mogu neoprezno bacati naokolo bez straha od kazne. Sve to sam radila bilo je pod neijom budnom
panjom i nisam bila slobodna. Ja sam dona Sana, supruga najmlaeg, najmanje obdarenog papinog kopileta i ivela sam i disala po volji Njegove svetosti.
Nita nisam rekla svojim damama, ve sam dozvolila da me smeste u moj raskoni novi krevet, a glava mi
je utonula u mekane perjane jastuke.
Bila je to glava koju su muile nevolje. Ako se papa seti naeg susreta, njegov bes bi mogao da bude
nepojmljiv. Cezare je rekao da ga nijedna ena nikada nije odbila.
U isto vreme, prekorila sam samu sebe: Ne treba da se plai za svoj ivot. Moda je Rodrigo sposoban za
politiko ubistvo radi napredovanja, ali ja sam njegova snaja i on zna da me Zofre voli. Osim toga, on
nikad ne bi naudio eni.
Moja briga zbog papine reakcije bila je podjednako jaka koliko i se-anje na reci koje mi je Cezare uputio
odlazei. Na iskrivljeni osmejak koji je igrao na njegovim usnama.
ik^l^
\
138
Ze
na / e,
rl?.
teta, madona, to ste upoznali najmlaeg sina pre najstarijeg. Oh, uzbuenje koje mi je taj prizor doneo,
radost koja me je na-terala da drhtim, jer sam shvatila da se ne oseam jedino ja tako. On je bio jednako
opinjen kao i ja.
Ustala sam rano narednog jutra, na Duhove.
Iako sam prethodnog dana vodila rauna da se diskretno obuem, ak onako kako dolii starijoj eni, za
razliku od Lukrecije, tog jutra sam bila ispunjena udnom razuzdanou. Naredila sam svojim damama da
mi donesu jednu od najlepih haljina, prijatnu stvar od briljantnog zelenog satena, sa tamnozelenim
ukrasnim naprnjakom od baruna protkanog zlatnim vrpcama. Priiveni rukavi su bili od istog takvog
baruna, sa velikim naramenicama na koje su se nastavljali uski rukavi od svetlije zelenog satena.
Posmatrala sam dona Esmeraldine usne koje su se skupile od blage sumnje dok je posmatrala sve ovo, ali
nita nije rekla. Kada je uzela etku i poela da mi uplie kosu, pripremajui se da je podigne gore i umota
u pundu, kao to je inila svakog jutra otkako sam se udala, odmahnula sam joj da to ne ini.
Samo je oetkaj. Nosiu je putenu."
Uvukla je bradu i povukla glavu unazad u znak neodobravanja. Dona Sana, Vi ste udata ena."
I Lukrecija je udata, a ona nosi putenu kosu." Prodorno me je pogledala. Nita ne rekavi, poela je da mi
etka kosu, nimalo neno. Bila mi je blia od majke, te se nisam alila, niti sam dozvolila sebi da jauknem
kada je naila na zamreni deo i povukla bez aljenja.
Kada je zavrila sa etkanjem, zatraila sam dragulje. Oko vrata sam nosila jedan od venanih darova koji
mi je ofre doneo: smaragd veliine palca, teak za moj vrat. Oko ela mi je bila privezana zlatna ogrlica,
sa manjim smaragdom koji je padao tano ispod korena kose na elu. Blesak ta dva smaragda uinio je da
moje oi zasijaju zelenije od dragulja.
Kao da sam se spremala za bal, a ne za misu.
Ovako ukraena, krenula sam u odaje svog mua i u hodniku, upravo ispred njegovih vrata, videla da jedna

od sinonih kurtizana naputa njegovu sobu. Oigledno je provela no u njoj, zatim ju je oterao sluga, jer je
njen odlazak bio manje ceremonijalan: kosa joj je bila rasputena, papue u jednoj ruci, haljina je bila tako
brzo obuena da joj koulja nije bila provuena kroz otvore na rukavima i naduvana kako treba. Njene male
grudi bile su na ivici da iskliznu iz jedva privezanog gornjeg dela haljine.
uala je i iskradala se na tako teatralan nain, da mi je bilo smeno. Kovrde tamnocrvene nijanse su joj tu
i tamo ispadale. Oi su joj bile
Din K.i logridis
139
plave. Uznemireno me je pogledala kad sam se zaustavila, prepreivi joj put. Igrajui ulogu povreene
supruge, stala sam prilino uspravno i oinula je pogledom na nain dostojan Lukrecije.
Madona'", apnula je, van sebe. Prvo se skupila, a zatim se veoma duboko poklonila. U toj pozi se odmakla
od mene, a zatim se okrenula i potrala niz hodnik, dok su joj bose noge lupale po mermernom podu.
Nakon to sam saekala da proe jedan momenat diskrecije radi, ula sam u predsoblje, gde mi je ofreov
sluga rekao da njegov gospodar jo uvek spava jako vrsto, zbog toga to je prethodne veeri popio previe
vina.
Dorukovala sarn sama u svojoj sobi, a zatim je postalo vrlo dosadno. Kua je bila jako tiha. Bez sumnje,
ofre nije bio jedini koji se drao svog kreveta.
Do mise je bilo jo mnogo sati. To je trebalo da bude dogaaj sa vie fanfara od uobiajenog broja, s
obzirom na crkveni znaaj datuma: Silazak svetog duha na apostole ili Trojice, taj redak dogaaj koji se
odigrao pre hiljadu i petsto godina, kada je Boja vatra toliko ispunila apostole, da su propovedali na
jezicima koje nikad nisu znali.
Takvo udo delovalo mi je jako daleko i besmisleno tog jutra: bila sam naizmenino ushiena i preplaena
onim to se dogodilo mog prvog dana sa Bordijama. Nemirna, sila sam dole kroz lou sa mermernim
podom i izala napolje u prelepu dvorinu batu, koju sam videla prethodnog dana sa svog balkona. Dan je
bio sunan i topao, bata divno mirisna: minijaturna stabla pomorande u saksijama od terakote poredane
du staze, savreno potkresane kugle zelenila mirisale su na belo cvee. Na drugoj strani, nalazili su se lepo
negovani bunovi rua, iz kojih su izbijali neni pupoljci.
Hodala sam sama, sve dok nisam nestala iz vidokruga svog balkona, van svaijeg vidokruga - ili sam barem
tako mislila - dok konano, zbog sve vee vruine, nisam sela da se rashladim na izrezbarenu klupu koja se
nalazila u senci maslinovog drveta.
Madona", proaputao je mukarac i ja sam se trgla, ispunjena iznenadnim ubeenjem da je Rodrigo poslao
ubicu da me ubije iz osvete. iesko sam disala i stavila sam ruku na srce.
Pored mene je stajao mukarac, obuen sasvim u crno, u neto to Je moglo da bude kaluerska mantija,
osim to su kragna i manetne bili od finog baruna, a ostalo od svile.
^prostite mi, uplaio sam vas", ree ezare. Strogoa odee sluila je da istakne njegove izuzetno lepe
crte. Jedva da je uopte liio a-svoja dva brata. Kosa mu je bila crna, prava, oiana jednostavno, tako da
je padala do pola izmeu njegove brade i ramena. Tamne ik ae
su sakrivale visoko elo. Brada i
brkovi bili su mu paljivi
140
ena jednog B o r d
Je
podiani, a usne i ruke bile su lepe, ni malo nalik oevim. Bio je tamnoput na Rodriga, ali lepotu je
povukao na svoju majku Vanocu. Imao je u sebi neku uroenu eleganciju i dostojanstvenu pojavu, s ime,
uprkos svom njihovom nakitu i ukrasima, niko u njegovoj porodici nije mogao da se meri. Kod Lukrecije i
pape Aleksandra, osetila sam preutni pristanak, a kod ezarea, inteligenciju koja oduzima dah.
Teko da je to Vaa krivica", odgovorila sam. Oseam se nelagodno posle dogaaja od prole noi."
S dobrim razlogom, madona. Kunem se da u uiniti sve to je u mojoj moi da spreim da se takvo
uasno naruavanje pristojnosti ponovi."
Spustila sam pogled i kao budalastoj devojici bilo mi je drago to sam obukla jednu od svojih najlepih
haljina. Plaim se Njegove svetosti..."
Njegova svetost jo uvek spava. Uveravam Vas, smatram svojom dunou da popravim odnose izmeu
vas dvoje. Sada kad je stariji, previe pia ini ga zaboravnim. Ali, bez obzira ega se sea od sino, vodicu
ga putem koji ide u vau korist."
Va sam dunik", rekla sam mu, a zatim sam shvatila da mu uti-vost nalae da stoji na suncu, dok sam ja
udobno sedela u hladu. Molim Vas...", pokazala sam rukom na mesto pored mene, a zatim sam dodala:
Nisam zadivila vau porodicu onoliko koliko je trebalo."

Pre nego to sam nastavila svoju misao, on je brzo poeo da pro-tivurei: Najmanje jednog ste zadivili
kako valja."
Nasmeila sam se komplimentu, ali sam nastavila: Vaoj sestri nije stalo do mene. Ja to ne razumem,
volela bih da to ispravim."
Cezare je pogledao u stranu na trenutak, u daleka zelena brda. Ona je ljubomorna na svakoga ko odvlai
panju mog oca od nje." Okrenuo se prema meni, ozbiljnog lica. Shvatite, dona Sana, da njen sopstveni
mu, ovani, ne eli da ivi s njom. To je izvor velike sramote, koju moj otac neprestano pokuava da
ispravi time to moli ovanija da se vrati u Rim. Osim toga, moj otac je uvek obigravao oko nje, i ona oko
njega. Ali, kada uvidi da joj niste prava suparnica za njegovu naklonost, poee da Vam veruje." Zastao je.
Ista je bila i prema dona uliji-Trebalo joj je puno vremena da shvati da ljubav mukarca prema eni i
erki nisu ista stvar. Ja naravno ne elim da natuknem da ete Vi ikada biti u vezi sa Njegovom svetou na
taj nain..."
Ne", poela sam odluno. Neu. Cenim to to ste mi rekli, kardinale."
Mojim Vas." Osmehnuo se. Zubi ispod brkova bili su mali i jednaki ._Cezare. Nisam kardinal po zvanju,
ve na navaljivanje mog oca."
Cezare", ponovila sam.
Lukrecija ume da bude veoma srdana", rekao je neno, i veoma trasna u svojoj vernosti. Najvie voli da
se zabavlja, da se igra kao dete.
Kalogridis
141
r ja je svega nekoliko prilika za to, s obzirom na obaveze koje nosi njen poloaj. Ona ima mozak mukarca,
znate. Moj se otac oslanja na nju kao na savetnika, mnogo vie nego to se oslanja na mene."
Sluala sam, klimajui, trudei se da zadrim panju na recima, a ne na pokretima njegovih usana, na
visokim, izvajanim jagodicama, na od-siaju crvenila na njegovoj bradi, izazvanom igrom proarane
svetlosti. Ali sedei pored njega, osetila sam da mi krilo postaje toplije, kao da se sami miii, kosti i organi
donje polovine mog tela tope i pretvaraju u lokvu, kao sneg na arkom suncu.
Zavrio je svoju reenicu. Moji unutranji oseaji su se sigurno videli na meni, jer mu je preko lica preao
udan pogled ranjivosti i nenosti. Nagnuo se prema meni i spustio dlan neno na moj obraz.
Jutros izgledate kao kraljica", promrmljao je. Najlepa kraljica sa najdivnijim oirna na svetu. One ine
da smaragdi izgledaju obino."
Uzdrhtala sam na te reci. Prislonila sam obraz uz njegovu ruku, kao maka koja trai da je maze. Ono to
sam osetila prema Cezaru bilo je tako snano da sam lako zaboravila svoje brane zavete.
Odjednom, povukao je ruku nazad kao oparen i skoio na noge. Ja sam pseto!", rekao je. Kurvin sin,
najvei nitkov meu ljudima! Oslonili ste se na mene radi zatite od razvratnog ponaanja mog oca, a ja sad
nisam nita bolji od njega!"
Postoji razlika", rekla sam, trudei se da mi glas ne drhti.
Brzo se okrenuo prema meni, zbunjen. Kako to? Vi ste ena moga brata!"
Ja sam ena Vaeg brata", proaputala sam.
Kako je onda moje ponaanje drugaije od ponaanja mog oca?"
Ja nisam zaljubljena u Vaeg oca." Pocrvenela sam, trgnuvi se od sopstvenih reci, od njihove drskosti.
Izgleda da nisam imala kontrolu nad sobom niti nad svojim postupcima. Bila sam, kao to je moja majka
bila, prilino bespomona.
Ipak, nisam zaalila zbog svojih rei. Kad sam videla kako udnja i radost rastu u njegovim oima,
ponudila sam mu svoju ruku. Uzeo ju je i seo pored mene.
Nisam se usudio da se nadam...", promucao je, a zatim nastavio, Od kad sam te prvi put ugledao,
Sana..."
Zautao je. Ko je od nas dvoje prvi krenuo da poljubi onog drugog, ne mogu da kaem. Suzdravao se.
Privio me je uza sebe, ljubio me je neprestano, povremeno mi grickajui usne. Uzela sam mu ruku i stavila
je na jednu od svojih dojki.
Ne ovde!", dahtao je, ali ipak nije pomerio ruku. Ne sada. Preveliki je rizik da nas neko vidi."
Veeras, onda", rekla sam, drhtei od sopstvene odvanosti. ^ Koje vreme i mesto su najsigurniji."
142
ena jedno
Bn ,
Ovde. Dva sata posle ponoi."
Ovim smo postali sauesnici. Te reci, tada su mi zvuale slatko kao muzika. Potpuno sam zaboravila na

predskazanje vetice, od pre nekoliko godina, da rnoje srce moe da uniti sve koje volim. ak i da sam se
setila njenog proroanstva, tog sunanog trenutka u bati sa ezare-om, ne bih ga razumela, jer nisam
umela unapred da vidim kako naa uzajamna strast moe, tokom godina, tako uasno, neumoljivo, da se
razvije.
Kada je ofre konano ustao i obukao se, dolo je vreme da me otprati u crkvu svetog Petra na misu
povodom Duhova. On je to uinio, mirkajui bolno na jasnoj rimskoj svetlosti, dok smo koraali uz
pratnju ka dostojanstvenoj katedrali koja se nalazila pored Vatikana.
Sreom, neumereno pie i nepoznate ene uinili su ofrea tupim i utljivim. Kad je bacio jedan jedini
radoznali pogled na moju velianstvenu haljinu, nije me napao zbog iznenadne promene u oblaenju. Niti
se ini da je primetio moje novo ushienje.
Nisam mogla da suzbijem osmeh. Osetila sam se skrhanom svaki put kad bih se setila Cezareovih
poljubaca. Nisam se vie brinula zbog toga ta e Njegova svetost i Lukrecija misliti o meni. Nije me bilo
briga da li se papa seao da sam ga odbila ili nije, niti da li je nameravao da se osveti: sve dok sam ivela
dovoljno da se sastajem sa Cezareom u bati, moja srea je bila potpuna. Sve moje misli i seanja bila su
usredsredena radosno na taj jedan trenutak koji treba da doe, kada emo moja ljubav i ja biti sami.
Uli smo u katedralu. Crkva svetog Petra je .rj,apravljena nekoliko vekova ranije i njena unutranjost
oslikavala je njene godine. Oekivala sam velianstvenost i slavu, ali kameni zidovi su bili napukli i troni,
pod tako izlizan i neravan, da sam morala da pripazim da se ne bih spotakla. Ni stotine upaljenih sveca, ni
pozlaena ljubiasta odea na oltaru, nisu umanjili sumornost. Tamjan koji je lebdeo u vazduhu pojaao je
oseaj zaguljivosti i nedostatka sveeg vazduha. Bilo je kao da ulazimo u ogromnu kriptu. Ovo je,
pretpostavljam, bilo primereno, s obzirom na to da je sveti Petar navodno sahranjen ispod oltara.
Ipak, nita od svega toga nije moglo da smanji moju sreu. Odvojila sam se od mua i otila da zauzmem
svoje mesto sa enama domainstva Bordija. Lukrecija nije dola, ali nena, eterina ulija je ve bila
tamo, pored Adrijane, ene otrog pogleda i njihovih dvorskih dama. Mi ene smo stajale u prednjem
centru crkve, okrenute prema oltaru, dok je blizu oltara bio napravljen veliki tron za Njegovu svetost i
pored njega mesta za visoko rangirane kardinale i mukarce iz porodice Bordija. Mnogi kardinali su ve
zauzeli svoja mesta, ali sam uhvatila sebe kako eljno traim samo jednog: ezarea.
On je tek trebalo da doe. Prolo je neko vreme dok nismo uli zvuk fanfara. Napokon, Njegova svetost se
pojavio, obuen u belu satensku
/ogridis
143
deu ?a odgovarajuom kapom i dugim zlatnim ogrtaem. Klimnuo mi je glavom uz blagi osmeh. Ako je
oseao zlobu prema meni, nije je pokazao, a ja sam se poklonila s najdubljim potovanjem. Iza njega je
doao ezare, koji je zauzeo mesto bono od trona. ofre je seo pored njega, a preostala mesta su brzo
popunili kardinali.
Iza ezarea je ula Lukrecija sa tucetom slugu, obuena u haljinu od plavosive svile koja je isticala njene
oi. Bila sarn tako razgaljena, srce mi je bilo tako radosno, da sam se jako nasmeila da je pozdravim kada
je prila da stane pored mene i zagrlila je takvim oduevljenjem da se iznenadila.
Poto su bili Duhovi, panski prelat koji je bio u poseti, pozvan je da odri propoved. Oajniki je eleo da
zadivi istaknutu publiku svojom uenosu, da je monotono govorio nepodnoljivo dugo vremena. Nisam
znala da Boja vatra koja ini da natprirodna mudrost potekne sa jezika mukaraca, moe da bude tako
suvoparna i potpuno dosadna tema.
Govorio je due od sat vremena - neoprostiva duina, tokom ijeg trajanja je Njegova svetost pretrpela dva
nastupa kalja a brojni kardinali su se vrpoljili u svojim stolicama. Jedan stari Bordija je zabacio glavu i
razjapivi usta, poeo da hre prilino glasno.
Nisam mogla da se suzdrim. Poela sam da se kikoem. Mogla sam da priguim zvuk dovoljno da ne
privuem papinu panju, ali elo moje telo se treslo od napora. Susret sa Cezareom ostavio me je u udnom
i detinjastom raspoloenju. U normalnim okolnostima, nikad ne bih sebi dozvolila da se ponaam tako
nepristojno.
Meutim, nisam uspela da se suzdrim i prestanem da se kikoem, da se Lukrecija, to oprezno stvorenje, i
sama zarazila. Udahnula sam i pogledala je... i nas dve smo morale da uhvatimo jedna drugu za ruku radi
podrke, da se ne bismo sruile na izlizani kamen.
U tom trenutku, neto ravo mi je palo na pamet. Mi jadne ene, bile smo primorane da stojimo na kamenu
koji ne prata i noge su nam se umorile od beskrajne propovedi, dok su mukarci uivali u udobnosti svojih
stolica. Ali, sa moje leve strane, nalazile su se kose stepenice, koje su vodile do drvenih sedita
napravljenih za kanonike koji su pevali gospel. Ove subote klupe su bile prazne.

Blago sam povukla Lukreciju za rukav i oima joj pokazala na stolce iznad i iza nas. Razgoraila je oi,
verovatno zbog blagog uasa pri Pomisli na to koliko je to neprikladno. Potovanje je od nas zahtevalo a
ostanemo na svojim mestima tokom propovedi i da ostanemo potpuno mirne. To je bilo posebno vano za
papine roake. Ali, dok je azmiljala o tom nedelu, uas se polako pretvarao u pakosno veselje.
Prola sam pored ostalih dama i ne uspevi da sakrijem svoju vese-Ost, pojurila uz stepenice kao devojica,
a onda pala na klupu sasvim nePristojno.
Lukrecija me je pratila - mada se ona kretala uz stepenice uz preveliku buku i potekoe, privlaei vie
panje na sebe i uveavajui sramotnost ina. Sela je, pravei takvu buku, uz takav uzdah, da je prelat koji
je drao propoved napravio pauzu zapanjen time to su ga prekinuli. Moje i njene dame bile su obavezne da
nas prate, to je bilo previe buno za prelata, kome se poremetio tok misli i koji je ponovio tri puta istu
reenicu, dok se nije ponovo pribrao.
Bacila sam pogled na papu. Otvoreno se cerio, ushien zbog svojih nestanih ena. Pogledala sam ezarea,
on se nije smejao, ali njegove tamne oi sijale su od dobrog raspoloenja.
Bez gledanja u nju, nagla sam se postrance ka Lukreciji i proaputala: Molim te da mi veruje: ne elim
nita s tvojim ocem. Samo elim da budem ena tvog brata."
Pravila se da nije ula. Ipak, nakon to je prolo nekoliko trenutaka, pogledala sam ka njoj i shvatila da me
posmatra sreno i sa odobravanjem. Stekla sam jo jednog prijatelja u Vatikanu.
KaJogridis
145
XIV
Te noi, poslala sam svoje najblie dame iz svoje sobe, rekavi im da elim da spavam sama. Navikle su na
moje kaprice i nisu postavljale pitanja, povlaei se na spavanje u oblinju sobu. Pre nego to su otile,
insistirala sam da najmlaa sobarica Felicija izvadi moju crnu svilenu ha-Ijnu i veo, rekavi im da mi
Napulj jako nedostaje i da do kraja nedelje elim da nosim samo crninu.
Znala sam da je trebalo da se posavetujem sa dona Esmeraldom koja je bez sumnje ve pronala izvore i
nakupila to je mogue vie informacija o lanovima domainstva Bordija. Ali moja zanesenost je bila
tako jaka da nisam postavljala pitanja. Ako je ezare bio raskalaan, lascivan i nestalan kao njegov otac,
nisam to elela da znam. ak i da mi je reeno, odbila bih takve vesti.
Jedva da sam imala vremena da ugasim uljane lampe na svom stolu kad se brzo kucanje zaulo na vratima
sobe. Moje srce je potonulo, jer sam prepoznala da je to ofre. Ne ekajui odgovor, uao je. Videla sam
glup pohotni pogled na njegovom licu.
Sana, draga moja", rekao je. Ima li u tvom krevetu noas mesta za mene?" Zatvorio je vrata za sobom.
Bio je pomalo nestabilan na nogama, a oi su mu bile poluotvorene. Bio je pijan i u tom stanju sam ga cesto
zaticala otkako smo doli da ivimo sa njegovom porodicom.
Prebledela sam. Ja... nije mi dobro", promucala sam, i kao da sam devica, nonu haljinu sam stegla oko
vrata, da ne bi video previe mog tela.
^Zorre kao da nije uo moje reci. Podstaknut vinom i spotiui se, doao je do mesta na krevetu na kojem
sam sedela i spustio mi ruke na grudi. Imam najlepu enu na svetu" promrmljao je, i sad u je uzeti."
Osetila sam dve stvari: saaljenje prema njemu zato to mu nisam uzvratila oseanja, i strah da e zbog
vina zaspati u mom krevetu iste noi kad sam planirala moj prvi in neverstva.
Ua je bio malo pijaniji, bio bi nesposoban da me obljubi. Pokorno arn le'gla na krevet i rairila noge. On je,
s druge strane, povukao na-e syoje dugake arape, podigao moju podsuknju do struka, legao na mene i
uao.
<~>no to je usledilo, ne bi inspirisalo ni uzbuenog Petrarku. ofre je na mene j pQgto nj[je sposoban
da se podupire, svoje lice zario
__________________________
'je
je u moje grudi. Jedno vreme je gurao luaki i nespretno, a zatim, kad se umorio, stao je i teko disao.
Moe li ikad da me zavoli?", pitao je, glasom prepunim plaa Moja Sana, hoe li me ikad zavoleti?"
Ti si moj j>rinc", rekla sam mu. Mogla sam da ga varam sa njegovim bratom ezareom, ali nisam mogla
da ga laem u lice. Svakog dana si mi sve drai."
Glava mu je oputeno leala. Pretio mu je san.
Iskoristila sam enski trik koji su mi pokazali pre venanja: miiima koji su okruivali ofreov organ
vrsto sam ga stegla, kako bih ga dovoljno uzbudila da nastavi svoje guranje, da bi na kraju dostigao vrhunac i sruio se.
Uzdahnuo je i prevrnuo se na lea. Osetila sam da je ponovo bio na ivici dremea, pa sam povukla njegove
dugake arape, a zatim ga uspravila.

Mora da pouri u svoju sobu", rekla sam, bez objanjenja. Hajde, daj da ti pomognem."
Umoran od vina i seksualnog zadovoljstva, ofre je bio previe zbunjen da bi se raspravljao. Pomogla sam
mu dok se teturao nazad ka vratima.
Po naem obiaju, poljubila sam ga kratko. Laku no, dragi moj." Vratila sam se u svoj krevet. Ako je sve
to sam nauila o Bogu bilo istina, onda sam bila prokleta i to s pravom. Obuzela me je griza save-sti.
Nisam elela da prevarim svog mua, a ipak moje srce nije doputalo da postupim drugaije. Ti si zla, rekla
sam sebi. Porona. Kako moe da bude tako okrutna prema onome ko te voli? Ali, iako su moje noge bile
lepljive od semena mog mua, sanjala sam o njegovom bratu i susretu koji je trebalo da usledi. Jaina
mojih oseanja prema ezareu nije mi ostavljala izbora. Delovalo je ironino da tako zaslepljujua, velianstvena stvar, kao to je ljubav, moe da se desi tako kasno nakon to su obe strane poloile zavete koji
zabranjuju da se ona proslavlja.
Obrisala sam se krpom. Konano, doao je i taj as. Ustala sam i u mraku pokuavala da se obuem.
Sve ostale dame su spokojno spavale, ali dona Esmeralda se nije dala prevariti. Dok sam se ja borila da
veem korset nevetim prstima, odvana stara matrona, obuena samo u svoju belu lanenu spavaicu ula je
u moju sobu.
Nita nije rekla. Zbog nedostatka svetlosti, nisam mogla da vidim izraz njenog lica, ali sam mogla da
osetim njeno neodobravanje, da zamislim njen zlokoban pogled.
Nisam mogla da spavam", rekla sam nadmeno. Na Esmeraldino u-tanje koje se nastavilo, zahtevala sam:
Bar mi pomozi sa korsetom." .
Esmeralda je posluala, vukui haljinu, nimalo neno. Ovo e samo dovesti do veih problema, madona."
9// Kalogridis
147
Hu- sam previe plahovita, isuvie lakomislena od ljubavi da bih trpeia ist'nu. Rekla sam ti, ne mogu da
spavam! Izai u malo na sve
Nije prikladno za mladu enu da izlazi napolje sama u ovo doba. Dozvolite mi da poem s Vama ili
pozovite nekoga od straara." Bila je uporna.
,Zavei moj korset i onda me ostavi! Sino sam sama otila sa zabave i dola u svoju sobu bezbedno, zar
ne? Umem da se uvam."
Neko vreme nije nita odgovorila, samo je zavrila svoj posao, a onda ustuknula. Naposletku je udahnula.
Poznavala me je isuvie dobro da bi izgovorila ta misli.
Nije bilo ba tako, zar ne, madona? Trebalo vam je prilino pomoi prole noi."
Bila sam previe zaprepaena da bih odgovorila. Kako bi iko, osim ezarea i mene, mogao da zna za
nepromiljenost Njegove svetosti? Ako je dona Esmeralda ve deo tajne, onda nije bilo nade da u uspeti
da sakrijem vezu sa Cezareom od bilo koga na papskom dvoru.
Rekla sam sebi da me nije briga.
Neu vie da govorim sa Vama o ovome", konano ree Esmeralda. Znam da ste tvrdoglavi i
nepopustljivi s razlogom. Ali posluajte, ako moete: ovo e samo dovesti do vee opasnosti od one s
kojom ste se suoili sino, moja Sana. Ne do manje. Vi ste Eva u Rajskom vrtu i nali ste se lice u lice sa
samom zmijom."
Ostavi me", naredila sam i navukla veo preko lica.
Noni vazduh se samo blago rashladio posle vrelog letnjeg dana. Navikla sam na izmaglicu i maglu
priobalne klime, ali Rim nije pruao takvu pomo pri maskiranju. Oslonila sam se na tamu i moj veo kao
masku za moj prvi izlet u pre varu.
Na nebu su oblaci do pola sakrili mesec koji raste. Na tako slaboj svetlosti, a poto mi je vid ometala opna
od crne svilene gaze, kretala sam se zastajkujui, kao slepac. Bata je izgledala potpuno nepoznato, jasne
boje lia pretvorile su se u senke sive boje, rue i stabla pomorande od-
su postali stranci.
Oklevala sam du staze, borei se s panikom,
ya if sam skrenula ovde ili na sledeem zavijutku? Ako se izgubim, da " e Cezare pomisliti da sam
napravila budalu od njega i otii iz bate s gaenjem?
ili je on mene napravio budalom?
izgrdila sam samu sebe zbog toga to se bavim ovakvim strahovima. Mrzela sam jainu svoje ljubavi prema
ezareu, zato to me je inila slabom.
. ^taloeno sam uzdahnula, donela odluku i skrenula na prvom zavijutku. im sam to uradila, ugledala
sam kamenu klupu u senci drveta i esto tamno kako se kree uz bledi kamen: obris oveka.
148
ena jednog B o r d i i <.

ezare. Htela sam da zaplaem kao devojica i da potrim ka njemu, ali sam primorala samu sebe da
hodam polako, kraljevski: on ne bi e-leo nita manje.
I on je bio obuen u crno. Sve osim lica i ruku utopilo se u pozadinu noi.
ekao je, visok i dostojanstven, dok mu nisam prila, onda smo oboje prestali da se uzdravamo. Ne mogu
da kaem ko je prvi krenuo. Moda smo se pomerili istovremeno, ali nisam osetila da je prolo vreme
izmeu momenta kad sam zakoraila prema njemu i trenutka kad je zabacio moj veo. Brzo smo bili
zarobljeni u zagrljaju, usne na usnama, telo uz telo, tako intenzivno, tako snano da sam osetila da se ivice
mog tela rastvaraju u njegovom. Toplota koja je nastala bila je tako jaka, da bih, da se nismo drali, pala
unazad, bez svesti.
Na moje zaprepaenje, odvojio se od mene. Ne ovde", rekao je, glasom promuklim i oajnim. Nisi ti
neka kuhinjska pomonica, da bi te neko uzeo nemarno i na prljavtini. Veruj mi. Sve sam sredio. Biemo
bezbedni."
Ponovo sam prebacila veo. Uzeo me je za ruku. Korak mu je bio siguran, dobro je znao kuda ide. Vodio me
je kroz zadnji deo palate, do ulaza bez uvara koji je vodio do nepoznatog hodnika. Hodnik je vodio do
tekih, drvenih vrata koja su otvorila ulaz u jo jedan hodnik... dugaak, nedavno napravljen, grubo zavren
i neopremljen. Jasno je da je postojao samo da bi obezbedio privatan pristup i nita vie. Baklje na
zidovima osvetljavale su nam put.
Nakon kratko vremena, ponovo smo doli do vrata koja je ezare otvorio grandioznim gestom. Zbunjeno
sam se namrtila. Ispred nas se nalazila velika kapela, stara i kitnjasta. Zavetne lampe treperile su na oltaru,
a veliki papski tron bio je postavljen sa jedne strane, sa seditima za kardinale.
Cezarove usne su se iskrivile. Sikstinska kapela", kazao je, dok mi je pomagao da proem kroz ulaz.
Nalazimo se u crkvi svetog Petra."
Moj veo je neno okrznuo usne koje su se otvorile od zaprepaenja. Dakle, ovo je bio isti onaj prolaz koji
je Njegova svetost koristila da brzo proe u palatu Santa Marija.
Doi", ree ezare. Brzo smo se kretali kroz kapelu, kroz katedralu do spoljnih sala Vatikana. Ni jednom
nismo sreli straara. ezare se potrudio da nam obezbedi privatnost.
Vodio me je u odaje Bordija, koje sam prepoznala sa sveanosti prethodne noi. Bila mi je mala uteha
pomisao da u biti tako blizu pape. Sreom, ezare me je vodio u suprotnom smeru i na sprat. Konano
smo stigli u odaje koje nisu uvali straari i on je uz zamah otvorio vrata.
/7///; K I og r i d i s
149
Doveo sam te u svoju postelju i otpustio sam sve sluge do jutra", ree, zatvarajui vrata za nama. Na
Vama je da odluite koliko elite da ostanete, madona."
Zauvek", promrmljala sam.
Iznenada je pao na kolena preda mnom i zagrlio mi skute. Rukama mi je obavio noge, a lice je podigao ka
mom. Savreno ozbiljno izgovorio je: Samo reci da to eli, Sana, i ja u se odrei svetenitva. Moj otac
eli da postanem papa, zato moram da budem kardinal, ali ja po prirodi nisam stvoren za taj poziv. Njegova
svetost e uiniti sve to zatraim od njega. Ponitie tvoj brak sa ofreom. Sigurno zna da tvoj mu
zapravo nije njegov sin..."
ofre nije papin sin? To otkrie je trgnulo neki daleki deo mene, onaj mali, odvojeni i tihi deo koji nije bio
poraen ezareovom ponudom koju je oajniki eleo da prihvati. iji je onda on sin?", proaputala
sam.
Zakoniti izdanak moje majke Vanoce i njenog mua." ezare se
nasmejao.
Pokolebala sam se, mislei na ezarea i sebe, slobodne da volimo koliko smo eleli, slobodne da imamo
zajedniku decu. Ali ofre i ja smo mu i ena. Moj roeni otac i kardinal Bordija bili su svedoci konzumacije braka. Nema osnova za ponitavanje.
vrsto sam prstima stisla ezareove usne, kako bih zaustavila reci. inu venanja su prisustvovali svedoci
i ne moe se ponititi", kazah. Ali sada nije trenutak da se govori o budunosti: sada je vreme da me vodi
u svoju postelju."
Prihvatio je to. Ustao je, pogledao me u oi i sa vrhovima prstiju ispod mojih, poveo me u svoju spavau
sobu.
Kapci su bili zatvoreni, ali soba je sijala od svetlosti dvadeset sveca, postavljenih na zlatnim zidnim
svenjacima. Na zidu se nalazio dopola zavren mural, sa paganskom temom, a na krevetu, ukrasni
pokriva od tamnocrvenog baruna. Komadi krzna prekrivali su pod, a na pre-lepo izrezbarenom nonom
stoiu stajala je boca vina i dva zlatna pehara ukraena rubinima. Ovo je bila spavaa soba jednog princa,

a ne
svetenika.
Bila sam spremna da se bacim dole i podignem suknje oekujui neto brzo, kao to sam navikla sa
ofreom. Ipak, kada sam se pribliila krevetu ezare me je zaustavio.
Mogu li da te vidim, Sana, kakvu te je Bog stvorio?"
Sklonila sam veo i okrenula se prema njemu iznenaena ovom molbom. Skoro sam drhtala od elje da
vodim ljubav s njirn. Videla sam kako ezareove razdvojene usne drhte. estina u njegovim oima graniila se s ludou, a ipak je po tonu i manirima bio nean.
Podigla sam bradu, odluna. Sarno ako mi uzvrati istom merom."
148
ali leo
ez
ena jednog B o r d i
I on
; Htela sam da zaplaem kao devojica i da potrim ka njemu irn^olo samu 8 da hodam polako,
kraljevski: on ne bi eKaogridis
149
noci.
. u."'JV"
Je "lo obuen u crno. Sve osim lica i ruku utopilo se u pozadinu
ek
oboie ^' visk i dostojanstven, dok mu nisam prila, onda smo Moda ^651"3^ da se uzdravamo. Ne
mogu da kaem ko je prvi krenuo, vreme i 5 se Pomerili istovremeno, ali nisam osetila da je prolo ie
abac "^11 mornenta kad sam zakoraila prema njemu i trenutka kad telo IT "^ veo' ^rzo smo kili
zarobljeni u zagrljaju, usne na usnama, tela rastx ta^ intenzivno, tako snano da sam osetila da se ivice
mog bih da araJu u njegovom. Toplota koja je nastala bila je tako jaka, da
\j n^enisrno drali, pala unazad, bez svesti.
som orck ^e 2aPrePaenje, odvojio se od mene. Ne ovde", rekao je, gla-neko z l i oajnim. Nisi ti
neka kuhinjska pomonica, da bi te bezbedn ^ r'emarno i na prljavtini. Veruj mi. Sve sam sredio. Biemo
d
Sam prebacila veo. Uzeo me je za ruku. Korak mu je bio siI
'ue^ vr Je znao kuda ide. Vodio me je kroz zadnji deo palate, do
dio do t v,CUVara koji je vodio do nepoznatog hodnika. Hodnik je vodueaak
J drvenih vrata koja su otvorila ulaz u jo jedan hodnik...
ie oostoi' avno napravljen, grubo zavren i neopremljen. Jasno je da
i ^ samo da bi obezbedio privatan pristup i nita vie. Baklje na
^K-lOVUilti. f-\c\f
i.
i
;> su nam put.
Nakor^ W ,
F
, .1. i
, . . A
otvorio e-,
^t^o vremena, ponovo smo doli do vrata koja je ezare
, .,
^rancijoznim gestom. Zbunjeno sam se namrtila. Ispred nas se nalazila v^pi.-
, b
.,
. J
f,
,
taru a vesj-i kapela, stara i kitnjasta. Zavetne lampe treperile su na ol-i ' fj-r/x"
papski tron bio je
postavljen sa jedne strane, sa seditima
Domaga
ve Usne su se iskrivile. Sikstinska kapela", kazao je, dok mi je o
da proem kroz ulaz.
Nalazimo se u crkvi svetog Petra."
Moi V^r, ;
,
, .
.11
v,

D kl
1 nezno okrznuo usne koje su se otvorile od zaprepascenja. brzo n' : i ^ ki isti onaj
prolaz koji je Njegova svetost koristila da
Dod"^'>e U t*3'3^ Santa Marija.
j j' j
' r^e ezare. Brzo smo se kretali kroz kapelu, kroz kate-. r--P4nih sala Vatikana. Ni
jednom nismo sreli straara. ezare
oc pOT.rUO-1 H,-. A
ili/ nam obezbedi privatnost.
Vodio mp .
i n i<i
i
ti
.11
c je u odaje bordzija, koje sam prepoznala sa sveanosti

o - j-^noi- Bila mi je mala uteha pomisao da u biti tako blizu pav '
^,^111' Vlezare me je vodio u suprotnom smeru i na sprat. Konano smo ST>tji,,. ,\
,
...
.
i
^n
u&u u odaje koje nisu uvali strazan i on je uz zamah otvorio
Do1, co sam te u svoju postelju i otpustio sam sve sluge do jutra", e zatvarajui vrata za nama. Na Vama
je da odluite koliko elite da ostanete, madona."
Zauvek", promrmljala sam.
Iznenada je pao na kolena preda mnom i zagrlio mi skute. Rukama mi je obavio noge, a lice je podigao ka
mom. Savreno ozbiljno izgovorio je: Samo reci da to eli, Sana, i ja u se odrei svetenitva. Moj otac
eli da postanem papa, zato moram da budem kardinal, ali ja po prirodi nisam stvoren za taj poziv. Njegova
svetost e uiniti sve to zatraim od njega. Ponitie tvoj brak sa ofreom. Sigurno zna da tvoj mu
zapravo nije njegov sin..."
ofre nije papin sin? To otkrie je trgnulo neki daleki deo mene, onaj mali, odvojeni i tihi deo koji nije bio
poraen ezareovom ponudom koju je oajniki eleo da prihvati. iji je onda on sin?", proaputala
sam.
Zakoniti izdanak moje majke Vanoce i njenog mua." ezare se
nasmejao.
Pokolebala sam se, mislei na ezarea i sebe, slobodne da volimo koliko smo eleli, slobodne da imamo
zajedniku decu. Ali ofre i ja smo mu i ena. Moj roeni otac i kardinal Bordija bili su svedoci konzumacije braka. Nema osnova za ponitavanje.
^ vrsto sam prstima stisla ezareove usne, kako bih zaustavila reci. inu venanja su prisustvovali
svedoci i ne moe se ponititi", kazah. Ali sada nije trenutak da se govori o budunosti: sada je vreme da
me vodi u svoju postelju."
Prihvatio je to. Ustao je, pogledao me u oi i sa vrhovima prstiju ispod mojih, poveo me u svoju spavau
sobu.
Kapci su bili zatvoreni, ali soba je sijala od svetlosti dvadeset sveca, postavljenih na zlatnim zidnim
svenjacima. Na zidu se nalazio dopola zavren mural, sa paganskom temom, a na krevetu, ukrasni
pokriva od tamnocrvenog baruna. Komadi krzna prekrivali su pod, a na pre-lepo izrezbarenom nonom
stoiu stajala je boca vina i dva zlatna pehara ukraena rubinima. Ovo je bila spavaa soba jednog princa,
a ne svetenika.
Jjila sam spremna da se bacim dole i podignem suknje oekujui neto brzo, kao to sam navikla sa
ofreom. Ipak, kada sam se pribliila Krevetu ezare me je zaustavio.
Mogu li da te vidim, Sana, kakvu te je Bog stvorio?" o klonila sam veo i okrenula se prema njemu
iznenaena ovom mol-, fn- Skoro sam drhtala od elje da vodim ljubav s njim. Videla sam ako ezareove
razdvojene usne drhte. estina u njegovim oima gra1Cp Se s hidou, a ipak je po tonu i manirima bio nean. "odigla sam bradu, odluna. Samo ako mi
uzvrati istom merom.
________________~_______: y_jf
Umesto odgovora, odvezao je svoju sveteniku odoru i pustio je da sklizne. Ispod je imao crnu tuniku od
naizmeninih traka od crnog satena i somota, korice noa na bedru i crne dugake arape, odeu pravog
rimskog gospodina. Brzo i graciozno, prvo je izuo papue a zatim skinuo tuniku, otkrivajui raskone
miiave grudi proarane retkim, crnim dlaicama. Bio je mrav i isticali su mu se kljuna kost, bedra i
rebra dok je paljivo svlaio dugake arape niz svoje izvajane butine. Kada je zavrio, ustao je i stajao,
pokorno na raspolaganju mom paljivom pogledu.
Piljila sam sa strahopotovanjem. Nikada ranije nisam videla potpuno golog mukarca. ak ni Onorato, dok
mi je pruao zadovoljstvo, nije skidao svoju tuniku i samo bi spustio dugake arape onoliko koliko je bilo
neophodno tokom naih ljubakanja. ofre nikada nije skidao svoju tuniku osim nae prve brane noi, kada
je obiaj od nas zahtevao da budemo goli i mislim da je skinuo svoje arape u potpunosti samo jednom.
Prilike poput ove veeras, kada bih ve skinula haljinu i na sebi imala samo koulju, bile su retke i pred
ofreom. ak i tada, nai odnosi su se odvijali ispod odee.
Ali ovde je bio ezare, sasvim nag i velianstven. Nisam mogla da izbegnem da piljim u mesto izmeu
nogu, gde je njegov uspravni polni organ, koji se pojavio iz obilja jarkocrnih dlaica, bio uperen prema
meni i odluno nagnut prema gore. Bio je vei od ofreovog i krenula sam rukom ka njemu, elei da ga
dodirnem.
Ne jo", proaputa ezare. Pomerio se iza mene kao dvorska dama i sa iznenaujuom vetinom poeo da
mi odvezuje rukave. Skinula sam ih, smejui se zbog iznenadnog oseanja slobode, a zatim sam saekala

da mi odvee korset.
Kad je to bilo gotovo, spustila sam haljinu i izala iz nje. Odea je tako teak teret za noenje. Bila sam u
urbi da prebacim donju haljinu preko glave, ali ezare je ponovo progovorio.
Stani tamo, naspram svetlosti svece." Pokazao je glavom, dok su tamne oi sijale od divljenja. Utisak je
fin, kao da gleda u anela kroz nean oblak."
Glupost!", svukla sam donje rublje i bacila ga na pod. U krevet!" Ne", usprotivio se, nedvosmisleno, kao
umetnik koji zahteva da se divimo remek-delu. Pogledaj se", odahnuo je. Niko ne moe da osporava
Boju mudrost."
Nasmejala sam se tome to je rekao, delimino njegovom oboavanju, a delimino zbog moje sopstvene
tatine. Tada sam jo uvek bila mlada, i nikad nisam dojila dete. Onorato je nazivao moje grudi savrenim,
niti su bile previe velike, niti previe male, vrstog, prijatnog oblika. Znala sam da su obline mojih bedara
bile enstvene i da nisam bila previe mrava.
Kalogridis
151
Doao je iza mene i poeo da mi rasplie kosu, koja je bila vezana u jednu debelu pletenicu da mi ne bi
smetala dok spavam. Kada je bila raspletena,' protresla sam glavu i pustila je da padne nesmetano niz struk.
Proao je prstima kroz nju jednom, dvaput, uzdiui, a zatim se ponovo pomerio da bi stao ispred mene i
posmatrao me kao slikar kad procenjuje svoje delo.
Jo jednom me je iznenadio. Dok sam stajala tamo izloena njegovom pogledu, priao mi je, kleknuo
ponovo s potovanjem hodoasnika na svetilitu i poljubio crni Venerin breg izmeu mojih nogu. Prvo sam
se blago trgla, a zatim sam poela da drhtim sve vie kad mi je razdvojio donje usne svojim palevima i
poeo da me lie.
Zbunjenost se meala sa uivanjem. Grila sam se, premetala teinu s noge na nogu, pokuavala sam,
preplavljena oseajem, u jednom trenutku da se odmaknem od njega, ali je on dlanovima obuhvatio moju
zadnjicu i vrsto me drao.
Prestani", molila sam ga, jer sam se njihala unazad, na ivici da padnem. Umesto odgovora, on me je
pridigao i vrsto me pribio uz najblii zid. Prestani", molila sam ponovo, jer je oseaj bio previe snaan
da bih mogla da ga podnesem...
Tek kada sam prestala da molim i poela da jeim, konano je podigao lice na kome se ogledao
samozadovoljni, poroni osmejak i rekao: Sad, u krevet."
Nije nastavio sa lizanjem kao to sam se nadala. Umesto toga, poljubio me je, a brada i jezik bili su
prekriveni mojim mirisom. Prvi put sam osetila toplinu tela priljubljenog uz telo, od glave, preko grudi,
polnih organa, nogu, sve do nonog prsta i drhtala sam: kako ovo moe biti greno, a ne boanske?
Rvali smo se. Nisam rnogla, kao sa Onoratom, da legnem na lea i budem objekat panje, pasivno bie
koje treba osvojiti: borila sam se, dok me je ezare zadovoljavao, da isto pruim i ja njemu. Zudela sam da
isto to uinim njemu. U meni je rasla nekakva snaga koje nikad ranije nije bilo, neto istovremeno
ivotinjske i sveto. Osetila sam da me guta plamen - ne vatra koju je darovao Bog spolja, ve ona koja je
narastala iznutra, unutranja i snana, koja me je ispunjavala a onda eksplodirala od temena moje glave,
kao apostol na Duhove, kao jedna od sveca koja je treperila na zidnom svenjaku blizu ezareovog
kreveta.
Nije hteo da ue u mene: primorao me je da ekam, terao me je da traim, da molim. Tek kada sam
zakoraila u ludilo, konano mi je uinio uslugu i ja sam se brzo privila uz njega, grabei ga rukama i
nogama tako vrsto da je bolelo, ali nije me bilo briga. Sad sam ga imala i neu mu dozvoliti da pobegne.
Smejao se blago i neno svireposti kojom sam ga drala, ali tu nije bilo suzdranosti. U njegovim tamnim
oima videla sam odraz svoje neobuzdanosti: bili smo izgubljeni jedno u drugom. Za
ena jednog B o r d i
______________________^j_y_e
njega vie nisam bila obina ljubavnica, kao ni on za mene. Obuzela nas je strast, srea koju nemaju svi
mukarci i ene priliku da osete tokom ivota.
Bio je na meni - ili sam ja bila na njemu, ne mogu sa sigurnou da kaem jer smo se kretali skladno - dok
su se divljatvo i nenost srne-njivali. Malo kasnije, dok se kretao u meni polako, zakiljio je, a njegov dah
je bio lagan i kao da je na mukama. Pokuala sam da se batrgam, da ga primoram ponovo na jo brutalnije
voenje ljubavi, ali me je vrsto uhvatio, drei mi ruke iznad glave i apuui: Strpljenja, princezo..." Jo
jednom me je doveo do toga da molim, to ne bih uinila ni sa jednim drugim mukarcem. eznula sam za
tim da se smirim, da zavri sa mnom, ali ezare je bio odluan da me odvede do ivice najveeg oajanja
koje sam ikada osetila.

Nisam mogla da kaem koliko je vremena proteklo otkako sam ula u njegovu sobu. Mogli su to biti sati.
Kada vie nisam mogla da izdrim, odvojio se od mene. To je izazvalo najgori uas u meni - tako neto nije
bilo dozvoljeno. Ipak, bio je snaniji od mene, i sa tom snagom neno primenjenom i recima kojima bi
neko mogao da smiri uznemirenu ivotinju, nagovorio me je da ponovo legnem i stavio jezik i prste u deltu
izmeu mojih nogu.
Mislila sam da sam ranije iskusila zadovoljstvo. Mislila sam da sam iskusila strasnu vrelinu. Ali oseaj,
koji je ezare probudio u meni te noi, poeo je polako, rastui kao eravica koja se pretvara u razbesneli
plamen. inilo se kao da nastaje izvan mene, negde na nebu iznad moje glave i osetila sam kako se
iznenada na mene sputa neizreciva, sveta sila, neizbena, koja sve guta. Soba oko mene: krevet, moja
sopstvena gola koa, zidovi i tavanica, treperava svetlost - ak i ezareovo lice iznad mog, njegove iroko
otvorene oi, koje gore od iekivanja - sve je to nestalo.
Sigurno u otii u pakao zbog ovoga to u rei, ali izgledalo je da na svetu nema niega osim Boga, osim
blaenstva, kako god da neko zove snano oseanje u kome sve granice izmeu sopstvenog bia i sveta
nestaju. ak sam i ja nestala...
Ipak, uprkos tome to nisam bila u stvarnosti, osetila sam kako se ezare i ja ponovo sjedinjujemo. Usred
mog vrhunca je uao u mene, spojio se sa mojim zadovoljstvom i pomicao se u meni dok se nai gla" sovi
nisu spojili.
Bila sam navikla da suzbijam svoje jecaje od uzbuenja, da ih pretvaram u apate, da ih drugi ne bi uli.
Ovo iskustvo iz mene je izvuklo vrisak koji sam bila potpuno nemona da obuzdam. Ali to nije bio samo
moj glas. ezare se pridruio. Ipak, nisam mogla da razlikujem jedno od drugog. Pustili smo jedan zvuk
koji se sigurno uo u svakom uglu papskih odaja.
Din
153
i\ie*o vreme, leali smo na krevetu. Ni jedno od nas nije progova-lo Ja L'urno nisam mg'a/ Jer sam bila
prilino promukla i iscrpljena. Moia duga kosa se ulepila od znoja po rukama, leima i grudima. Nakon
dugo vremena, ezare se okrenuo prema meni i lagano mi uklonio kovrde sa lica i obraza.
Nikada nisam doiveo takvo neverovatno iskustvo sa enom. Mi-liro'da nikada ranije nisam upoznao
ljubav, Sana."
Nakaljala sam se, a onda sam uspela da proapem: Moje srce je tvoje, ezare. I oboje smo prokleti zbog
toga."
Ustao je da mi donese vina. Iznenada me je obuzela nestanost, ista vrsta ludosti koja me je obuzela u crkvi
svetog Petra - moda zbog oseanja slobode koje je zadovoljstvo izazvalo. Neu, rekla sam sebi radosno,
da se liim najboljeg ljubavnika kojeg sam upoznala, bar ne tako brzo nakon to me je osvojio. Kad je
pokuao da ustane iz kreveta obgrlila sam mu butinu.
Nasmejao se. Dostojanstveni ezare, koji se uvek obuzdavao, ovog puta se zakikotao sasvim iznenaen
zbog toga to nije oekivao da tako neto uradim. I pored toga je nastavio da se bori da doe do boce vina,
sigurno mislei da neu nastaviti da se tako detinjasto ponaam.
Smejui se prigueno, zagrlila sam ga jo jae. On, zauzvrat, nije hteo da odustane od svog cilja.
Ja sam ga drala ak i dok je ustajao, drei se za njegovu nogu uprkos tome to me je povukao iz kreveta
na krznom prekriveni pod. Dahtao je veselo i zadivljeno zbog te injenice, i napravio korak-dva. Sve vreiuc
sam se vrsto drala, primoravajui ga da me vue za sobom.
Naposletku se predao, pao na mene i nas dvoje smo se kikotali na podu kao deca.
Kad sam se vratila u svoj krevet, leala sam neko vreme sluajui kako Esmeralda lagano iti dok die i
zurila sam u tamu. Prvo sam bila u dremljivoj euforiji, preivljavajui trenutke blaenstva sa ezareom... a
zatim se oseaj krivice ponovo vratio, inei da opet oseam veliku grizu sa vesti.
Bila sam, kao i moji preci, sposobna za surovost i prevaru, posebno kada sam bila van domaaja dobrog i
nenog uticaja svog brata. Samo ya dana meu Bordijama i ve sam bila preljubnica. ta e postati od
mene, ako ostatak ivota provedem u Rimu?
7// I ogri d i s
155
Leto 1496.
Dok je maj u Rimu bio prijatan, jun je bio topao, a juli jo topliji. Avgust je bio nepodnoljivo vru u
poreenju sa temperaturom u priobalnim gradovima u kojima sam ivela. Njegova svetost i njegova porodica, kao i svi ostali bogatai, imali su obiaj da se povuku negde gde je klima hladnija, na mesec dana. Ali
ovaj avgust bio je obeleen povratkom papinog sina, Huana, sa dvora u paniji - tako da je, bez obzira na
vruinu, taj dogaaj obeleen velianstveno, uz gozbu i zabave.

Uprkos mojim strahovima, Aleksandar mi ,se vie nije udvarao. Nisam mogla da se otmem utisku da je
ezare na neki nain ubedio svog oca da me ostavi na miru. Ali, ezare nije hteo da mi kae nita o tome.
Samo me je posavetovao da izbegavam, kad god je to mogue, da se-dim pored Njegove svetosti na
proslavama, kad se toi mnogo vina, da se ponaam i oblaim skromno u njegovom prisustvu, da se, kad
osetim da Aleksandar postaje pijan, udaljim od njega.
inila sam sve to. Ipak, i dalje sam sedela preko puta Lukrecije, svaka od nas na barunastim jastucima s
obe strane papskog trona, tokom mnogih audijencija kod Njegove svetosti. Verujem da smo se Aleksandru
sviale nas dve u paru, jedna crnokosa, druga zlatokosa, kao enski ukrasi njegovog trona.
Lukrecija je bila, kako je ezare rekao, savetnik kojeg je njen otac najvie potovao. Prekidala bi molioca
da bi apnula savet Aleksandru na uho. I ona je imala svoj mali tron gde je primala molioce. Sluala sam je
nekoliko puta i bila sarn zadivljena njenom inteligencijom. I ona i njen otac su bili iskusne diplomate. Bez
obzira na to kako je Rodrigo Bor-dija doao na papski presto, odlino je ispunjavao svoje dunosti.
Moja veza sa ezareom se nastavila, uvek smo zadovoljavali strast u njegovim privatnim odajama. Ja sam
bila presrena. Bilo je teko da se sakrije tolika radost od drugih ljudi, da se suzdrim da u javnosti ne
pokazujem naklonost prema ezareu. On je, u meuvremenu, nastavio da govori o tome kako namerava da
napusti sveteniki poziv.
Jedne noi, nakon to smo pali iscrpljeni od voenja ljubavi, okrenuo se prema meni i neno stavio zalutali
uvojak kose iza mog uveta. elim da se oenim tobom, Sana."
Uzdrhtala sam od tih reci. Ipak nisam mogla da ne obraam panju na injenice. Ti si kardinal", rekla sam,
a ja sam ve udata."
Zens jednog B o r d j;
-------------_____^Ve
Dodirnuo me je po obrazu. Hou da ti podarim decu. Dozvolio bih ti da ode u Napulj jer znam koliko ti
nedostaje. Mogli bismo da ivimo tamo, ako bi te to usreilo. Morao bih da se vraam u Rim samo nekoliko puta godinje."
Bila sam na ivici da zaplaem. ezare je itao moje srce i misli. Bio je u pravu - nita me drugo ne bi tako
usreilo. Ali tako neto se, tom trenutku, inilo prilino nemoguim. I tako bih ga uutkala svaki put kad
bi zapoeo tu temu, jer nisam htela da gajim lanu nadu. Niti sam elela da govorkanja povrede ofrea.
ezare je ubrzo nauio da ne vri pritisak. Ali, bilo je jasno da je sve vie nezadovoljan u ulozi kardinala.
Desetog avgusta, Huan, papin drugi sin, konano je doputovao u Rim, ostavivi za sobom trudnu enu i
malog sina u paniji. Nakon francuske invazije, Aleksandar je esto govorio o svojoj elji da sva njegova
deca ive s njim, jer je tvrdio da je sve vie svestan svoje smrtnosti i krhkosti samog ivota. Toboe, iz tog
razloga smo ofre i ja bili pozvani u Rim, a sada, sa Huanovim prisustvom, Aleksandrova elja je konano
ispunjena. Svo etvoro njegove dece bilo je kod kue. Bilo mi je udno to Huan nije poveo svoju
porodicu, iako niko od Bordija ovo nije smatrao vrednim panje.
Postojao je jo jedan razlog za njegov dolazak: Huan, vojvoda od Gandije, bio je takoe i vrhovni crkveni
zapovednik, komandant pap-ske vojske i otac ga je pozvao da doe kui da bi kaznio kuu Orsini, koja je
podrala Francuze tokom rata. Huanova vojska je trebalo da napadne i savlada svaku pobunjeniku
plemiku kuu u Rimu i da to bude primer bordijske osvete. Sve dok je Aleksandar papa, bie mira u Papskoj dravi.
Svaki kardinal u gradu izaao je da doeka mladog vojvodu od Gandije kad je u grad ujahao na konju
okienom zlatnim i srebrnim zvoniima. Ipak, Huana po ukrasima nije nadmaio njegov konj: njegova
crvena barunasta kapa i smea somotska tunika, bile su optoene draguljima i biserima. Ispod svih tih
ukrasa, sigurno se topio na avgus-tovskom suncu. Posmatrala sam s prozora palate Santa Marija kako je
ezare doekao svog brata i odveo ga u njegov novi dom, Apostolsku palatu.
Ta no je bila povod za veliku proslavu koja je zahtevala moje prisustvo, zajedno sa ostatkom porodice.
Obukla sam se skromno, u crno. Esmeralda je pourila da spomene sva govorkanja koja je ula, da je Huan
bio nitkov najgore vrste. Moda se plaila da neu obraati panju na njeno upozorenje koje se ticalo njega,
kao to sam odbila da sluam bilo koju njenu lou primedbu o ezareu.
Gozba je zapoela privatnom veerom, sa papinom porodicom i roacima koji su bili kardinali. Zauzela
sam mesto dovoljno udalje110
Kalogridis
157
i ...pe kako ne bih privukla neeljenu panju. Te noi, pored njega deh Huan, i kao i uvek, Lukrecija. Ja
sam sedela izmeu ofrea i
Kako da najbolje opiem Huana? Zvezda padalica sa armom koji

. zaslepljivao, koja bi izbledela kada bi se otkrila njegova prava narav.

Kasno je uao u prostoriju ne mislei o tome to Njegovu svetost ostalia da eka. Aleksandar nije rekao ni reci o toj neprijatnosti, iako bi
smatrao uvredom bilo ije kanjenje.
Huan je uao blistajui: oiju sjajnih od veselja (ipak, lukavih), irokog osmeha (ipak, oholog), smeh mu je
odzvanjao dvoranama. Usne su mu bile debele i grube, kao kod njegovog oca, a kosa mu nije bila ni svetla
niti zaista tamna. Bio je svee obrijan i nije bio niti zgodan kao ezare niti jednostavan kao Lukrecija. Sa
sobom je doveo prijatelja, visokog, tamnoputog Mavara (kasnije sam saznala da je to bio Dem, Turin,
kraljevski talac na papskom dvoru) i njih dvojica su bili slino odeveni, u svilene turbane i svetle crvenoute prugaste satenske haljine. Oko vrata je nosio zlatne lanie. Mnogi su bili toliko teki da mi nije bilo
jasno kako se dri uspravno.
U sreditu Huanovog turbana nalazio se rubin, dvostruko vei od oka, iza koga je bilo privreno paunovo
pero.
Aleksandar je zadrhtao od zadovoljstva, kao da su mu upravo doveli novu devicu da joj oduzme nevinost.
Dete moje!", uzdahnuo je. Najdrai, najdrai sine! Oh, kako su mrani bili dani bez tebe!" I zagrlio je
Huana, opijen sreom.
Huan je naslonio svoj obraz uz obraz starca zaklonivi mu lice, ali ostavljajui sebi mogunost da prouava
reakciju svojih roaka ispod do pola sputenih kapaka. Svi smo ustali kad je Huan uao i nisam mogla da
ne primetim iznenadnu napetost u izrazu Lukrecijinog lica, obzirom da joj je osmeh bio mali i neiskren.
Takoe sam uhvatila pogled koji su razmenili Huan i ezare. Vide-|a sam zluradj osmeh trijumfa na
Huanovom i izraz proraunate ravnodunosti na ezareovom licu. Ali je moj ljubavnik jednu ruku stegao u
Pesnicu.
smo. Tokom veeri Njegova svetost nije progovorio ni sa kim im sa Huanom, a on nas je sve uveseljavao
smenim priama iz ivota
i objanjenjem zato mu je drago to se vratio u Rim. Na pi-ai4a svojoj eni, Mariji Henrikes, roaci
panskog kralja, slegnuo je v rnenima i rekao neto to mu je bilo veoma dosadno: Trudna je. Ta ena je
uvek bolesna."
..Nadam se da se dobro ophodi prema njoj", rekao je Aleksandar,
P ekornirn tonom uz meavinu popustljivosti. Huanovi nestaluci sa kurnarna bili su legendarni - dvaput je kidnapovao i silovao dve mlade
B VjCve.P menitog roda malo pre njihovog venanja. Samo ga je riznica
zija spasila smrti od ruku roaka tih ena.
__________________./------ " "
Vrlo dobro, oe. Zna da uvek tvoje reci primam k srcu." Ako je i bilo sarkazma u ovim recima, Njegova
svetost je odbio da ga uje. Nasmejao se, popustljivi otac.
Tokom veere, Huan je bio u sreditu panje. Obraao se svakome od nas ispitujui nas kako ivimo.
ofrea je upitao ta, brate? ta si uinio da zaslui tako velianstvenu nevestu?"
Pre nego to je ofre, koji je pocrveneo, uspeo da smisli duhoviti odgovor, Huan je sam odgovorio na svoje
pitanje.
Naravno. To je zato to si Bordija i zbog toga ima sree. Kao to svi mi, Bordijina deca, imamo sree."
ofre je utke sedeo i lice mu se blago smrailo. Seam se kako je ezareu jednom izletelo da se moj mu
ne smatra papinim zakonitim sinom, to je Huanov komentar uinilo prikrivenom aokom.
Huan se od srca nasmejao tome jer je ve bio prilino pijan, budui da je imao jo vie sklonosti ka vinu od
svog oca. Aleksandar se prigueno smejao, shvativi taj komentar kao kompliment sebi, ali Lukre-cija,
ezare i ja smo se samo nasmeili. Ispod stola sam stavila ruku na butinu svog mua u znak podrke.
Lukrecijin razgovor sa Huanom bio je prijatniji i zabavniji. ezareova rasprava sa bratom bila je odsena,
ali utiva. Onda je vojvoda od Gandije obratio panju na mene.
Kako Vam se svia Rim?", upitao je, sjajnih oiju, dok je izraz njegovog lica bio topao i pun zanosa. Bilo
je lako, u tom trenutku, videti odraz oeve otvorene prirode u njemu.
Odgovorila sam iskreno. Nedostaje mi more, ali Rim ima svoje drai. Graevine su velianstvene, bate
prelepe, a sunce...", oklevala sam, traei prave reci da uhvatim sutinu svetlosti, koja je sve bojila u zlato
tako da je izgledalo da ija iznutra.
...je odvratno jako u avgustu", Huan je dodao kratko se nasmejavi. Blago sam se nasmeila. Zaista je
odvratno u avgustu. Ja sam navikla na obalu, gde je vreme leti umerenije. Ali svetlost je ovde prelepa. Ne
udi me to je inspirisala toliko umetnika."
Ovo se dopalo svima za stolom, posebno Aleksandru. Obavila sam svoju ruku oko ofreove. Moj dom je

tamo gde moj mu stanuje: a on je ovde. Dakle, kako mogu da eznem za domom?"
Ovo je izazvalo jo vie odobravanja. Moj gest je delimino nastao iz prkosa. Nije mi se dopadao ovaj
ovek jer je vreao ofrea pred porodicom. Grizla me je savest zbog ljubavi prema ezareu. Znala sam da
su moje reci isto licemerje. Ali, iako nisam volela svog supruga, ipak sam oseala dunost prema njemu.
Sveprisutno arogantno zlobno smekanje nestalo je sa Huanovih usana: iznenaujue iskrena zamiljenost
ogledala mu se na licu. Bog ti se nasmeio brate", rekao je tiho ofreu, kad ti je dao takvu enu. Vidim
da je ona veliki izvor tvoje sree."
Kalogridis
159
Papa se smekao, zadovoljan svaijim odgovorom. Razgovor je pre-sao r>a druge teme, i konano, kad
smo se svi zasitili, Aleksandar je naredio da se hrana skloni. Preli smo u Odaju Vere, gde je poslueno jo
vina. Na zidu se nalazio gotovo zavreni mural Pinturikija i njegovih studenata, na kome je predstavljen
papa kako klei, moli se i oboava vaskrslog Hrista.
Aleksandar je seo na tron i muziarima dao znak da ponu da sviraju. Te veeri mu se svialo da vidi
Huana i Lukreciju kako pleu. Kad je melodija postala ivahna, Huan je poveo Lukreciju na podijum. Bila
mu je sa desne strane. Poeli su da pleu brzu pivu: kratak korak ulevo, jedan poluskok udesno, jo jednom
na levo, zatim pauza. Oboje su bili izuzetno graciozni i Huanu su ubrzo dosadili jednostavni pokreti. Nakon
treeg koraka, brzo se okrenuo ka partnerki, i stavljajui svoj dlan na njen, poveo ju je u voltatondu,
okretali su se u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu ponavljajui iste, osnovne korake pive.
Aleksandar je tapao u znak odobravanja.
Kad su se ovo dvoje plesaa vratili, bili su rumeni i oznojeni.
A sada", Huan se obratio meni, sada je Va red da mi budete part-nerka." Duboko se naklonio, skinuvi
turban na velianstveni nain i bacivi ga u stranu, kao da je napravljen od krpa, a ne od svile i dragulja.
Njegova kratka, crna kosa je od znoja bila zalepljena za njegovo elo i lobanju.
Muziari su svirali laganu, skoro alosnu melodiju; Huan je odabrao sporiji bassadanza korak i kretali smo
se namerno itavom salom u sveanom taktu od etiri koraka za povorke. Neko vreme nismo razgovarali,
samo smo plesali najbolje to smo umeli, da bismo zabavili Njegovu svetost.
Nakon pauze, Huan je kazao: Stvarno sam bio iskren kad sam rekao svom mlaem bratu da je veoma
srean to ima takvu enu."
Stidljivo sam odvratila pogled. Ljubazno od Vas."
Nasmejao se. Za to me retko optuuju. Nisam ja nimalo ljubazan, ali jesam iskren, kad mi to odgovara. A
vi ste, dona Sana, najlepa ena koju sam ikada video."
Nita nisam odgovorila.
Takoe ste dovoljno hrabri da branite svog supruga u javnosti, kad je on previe slab da to sam uini.
Svesni ste da Njegova svetost ne ve-ruje da je ofre njegov sin, ali da je poverovao na re svojoj ljubavnici
zbog svoje dobrote?"
Bila sam previe ljuta da bih srela Huanov drzak pogled. I ja sam ula toliko. To nije vano."
Ah, ali jeste. Vidite, ofre e imati svoju malu kneevinu u Skvi-laeu i to e biti sve. Dobio je onoliko
poasti koliko je samo mogao da se nada da e dobiti u ivotu. Siguran sam da je dama Vae pronicljivosti
pretpostavila, on ne poseduje inteligenciju istinskog Bordije."
Ruke su nam bile vrsto priljubljene dok smo plCesali' A?elela sam da se odmaknem od njega i da ga
prekorim zbog klevxeta' ^1 PaPa nas Je posmatrao i klimao glavom u ritmu muzike.
,
Vi ste, gospodine", odgovorila sam dok mi je la,s podrhtavao od ljutnje, upravo pokazali Vaim osionim
primedbam^3 a !,sa7ru Posedu-jete malo te inteligencije. Da uopte imate oseaja ' .ce biste Vaeg brata,
kao to to ja inim, zbog njegove iskrenosti l nJegvg dobrog srca."
Nasmejao se kao da sam upravo rekla neto iz/uz^tno armantno. Ne mogu da Vas ne oboavam, Sana.
Govorite or^ st misllt,e 1 1 Vas briga koga ete uvrediti. Lepota i iskrenost su nedoljiva kombinacija." Zastao je. De, de. Mogu da razumem zatc/ sijevate Zofrea i ne elite da ga povredite. Ali postoji
neto to se zoVe diskrecija.
Ni ja nisam od ljudi koji e povui svoju re, *>anca- ^elim Vas. Mudro biste postupili ako biste stupili u
savez sa ^om'. jfr Ja sam papino omiljeno dete. Ja sam zapovednik njegove vc/J 1 Jednog dana biu
svetovni vladar ele Papske drave."
Vie nisam mogla da suzdravam svoju narav, ve sam sPust"a ruku i prestala da igram. Nikada ne bih
mogla da volim n^kSa tako Podlg kao to ste Vi."
Sarkastian i zlobni smeak se vratio na njegovo lic^' ^askijJ1o je svojim nagore iskoenim oima dok je
odgovarao: Ne Puclrte hcemerni, madona. Ve ste spavali sa dvojicom brae." Ljuborr*ora }e zatrepenla

na njegovom licu. Shvatila sam da ovo ima vie veze ^ njegovim rivalstvom sa Cezareom nego sa mnom.
Kakve veze im sPava1;e 1 sa treim?"
Povukla sam nazad ruku i oamarila ga tako jako da "^ Je zabo-leo.
.. .
Aleksandar se uzrujan pridigao u svojoj stolici. L\.^re^a Je staVHa ruku na usta. Nisam mogla da
protumaim da li je t^ucm"a 1 zabave ili iznenaenja.
.
'v
Huan je izvukao bode iz svog opasaa. Ubilaki be5u nJeSvirn oima uverio me je da je ovo poslednji
trenutak mog ivota' v JeSov Je bio divalj i nezadriv, daleko od smirene, proraunate flrzr>)e koju sam
prvo videla u oima neove s
Din Kalogridis
161
,
s
prvo videla u oima njegove sestre.
Ali ezare je hitro otiao od oca i stao izmeu ^ dvoje. Brzo je vatio Huana za zlob
^ - -oodez je
o oca stao izmeu
uhvatio Huana za zglob i uvrnuo ga tako da je ovaj pao na kameni pod.
Ubiu kuku!", Huan je promuklo proaputao. ,A se samo usuuje..."
Bio je ezareov red da oamari svog brata. Kada se taJ susret pre-tvorio u pravu tuu, pourila sam da
napustim odaju J su mi mJe dame bile za petama.
XVI
Kad sam se vratila u svoje odaje u palati Santa Marija bila sam jo uzbuenija. injenica da sam oamarila
papinog omiljenog sina pred svima u potpunosti me je obuzela, kao i saznanje da se Huan nee smiriti dok
se ne osveti.
to je jo gore, ezare je istupio kao moj ogoreni branilac - ezare, a ne moj mu. Njegova strasna
reakcija pokrenue jeziki rat na dvoru... a takve glasine e duboko povrediti Zofrea. Ne sarno da e
naruiti moj brak, ve e razbesneti Aleksandra i unititi moje prijateljstvo sa Lukre-cijom.
to je najgore, plaila sam se da bi vesti mogle da stignu do Napulja i Alfonsa... a ja neu moi da ga
laem, ak ni u pismu. injenica da u morati da priznam preljubu svom dragom bratu, posramie me
najvie od svega.
Sreom, dogovorila sam se sa Cezareom da se sastanemo kasnije te noi u bati i usredsredila sam se na tu
injenicu da bih se smirila. eza-reova nenadmana vetina diplornatije spasie me od Huanovog gneva,
kao to me je spasila od Aleksandrovog neeljenog udvaranja. Nemirno sam ekala trenutak kada u moi
da razgovaram s njirn o ovome.
Konano, dolo je vreme da krenem. Umesto da se muim sa elom haljinom, korsetom i rukavima koje je
trebalo vezivati, odluila sam da obuem crnu svilenu donju haljinu i ogrta koje sam mogla lako da skinem. Veo je uvek bio tu da me zatiti od prepoznavanja - i mali bode, u sluaju da mi neko prie.
Tako maskirana tiho sam zakoraila u hodnik. Bilo je toliko kasno da je samo nekoliko zidnih svenjaka
bilo upaljeno, ali ja sam s lakoom prola kroz tamu jer sam dobro znala put. ezare je, kao i uvek, potkupio straare da bi ih sklonio sa mog puta, i nisam nikoga srela.
Ali, dok sam prolazila kroz hodnik koji je vodio do ulijine i Lukre-cijine sobe, ula sam enski jauk, kao
da nekog neto boli.
Kad se osvrnem unazad, trebalo je da budem mudrija. Trebalo je da stegnem srce i nastavim svojim putem
- ipak, moja veza sa Cezareom bila je na kocki. Ali zvuk je u meni izazvao brigu i radoznalost, tako da sam
odluno skrenula u pogrean hodnik.
im sam to uradila, intuicija me je zaustavila na mestu, iako isprva nisam mogla da razaznam ta sam tano
videla. Meutim, brzo sam jasno
___ j v, ^ j j L/ g 1 O Ct i j Q
opazila Lukrecijino meseinom obasjano lice u tami. Jo uvek je nosila istu haljinu kao na Huanovom
prijemu i oigledno se upravo vraala sr njega. Oi su joj bile zatvorene, usne poluotvorene i tiho je jecala
u pravilnim razmacima.
Nagla se napred, njiui se, nesumnjivo pijana i izgledala je kao da e se razboleti. Odluila sam da joj
pomognem, rekavi joj da nisam mogla da spavam. Moda e se narednog dana seati malo ega ili niega
od toga.
Sreom, zdrav razum me je naterao da se ukopam u mestu, - jer sam u sledeem trenutku shvatila da ne
gledam samo u Lukreciju, ve je Lukrecija spojena sa nekim. Velike muke ruke obuhvatile su njene grudi

koje su ispale iz korseta, a ljuljala se zato to se velika, tamna figura iza nje silno nabijala na mestu gde joj
je suknja bila sklonjena sa tela.
Ljubavnik, shvatila sam, i bila sam na ivici da pobegnem odatle. Jedva da bih mogla da krivim Lukreciju
to je radila ono to sam i sama inila, posebno zato to ju je mu javno napustio.
Onda je povikala, pijana i pohotno razuzdana: Oh, tata...!" Jeza me je obuzela. Odmah sam prepoznala
glomaznu figuru, beli ogrta, kapicu i lice tako slino Lukrecijinom.
Ovo je silovanje, pokuala sam da ubedim samu sebe. Silovanje. Trebalo bi da se prikradem iza njega sa
bodeom... Jadna devojka je sigurno previe pijana da bi znala ta radi...
Tata!", uzviknula je ponovo uz zanesenost ljubavnice, a ja sam se setila one noi kad je htela da me
zapanji, isturajui grudi ka oevim usnama.
Podigla sam ruku do svojih velom prekrivenih usana i umalo sam povratila. Sreom, refleksno sam
suzdrala bilo kakav zvuk, a pokret moje ruke nisu ni primetili ljubavnici iju panju je odvraalo
sopstveno jecanje. Ljubavnici, rekla sam, ali taj termin ovde je bogohulan. Pomislila sam na odlomak iz
Knjige Otkrovenja: o Vavilonu predstavljenom kao bludnica koja je opkoraila veliku rogatu Zver.
Upletena tela i odea koji ovde zajedno pulsiraju u mraku bilo je neto zaista podjednako -strahovito.
Draga moja", ula sam apat zveri. Lukrecija, ti si moja i niija vie."
Reci su mu bile jasne i razgovetne. Ovo nije neto to se sluajno desilo usled pijanstva, ve svesno
odabrani zagrljaj.
Grlo mi se steglo od gneva, oi su mi bile pune suza. Okrenula sam se i jednako tiho kao i kad sam
dolazila, pourila nazad odatle.
Delimino sam elela da se vratim u svoju sobu, da drhtim zbog odvratnosti onoga to sam videla. Ali ova
tajna je bila previe gnusna da
j bih je uvala sama. elela sam ezareovu utehu. I da sam lan Lukrecijine porodice, elela bih da znam istinu. elela sam da verujem, kao
Kalogridis
163
to bi Alfonso eleo, da je ona bila mlada i zbunjena, i da Rodrigo to koristi- Kao njen stariji brat, ezare
je trebalo da se umea, da je zatiti- Od svih Bordija, on je izgledao najodgovorniji, sa najvie kontrole
nad svojim emocijama. On e najbolje znati kako da se nosi sa ovom uasnom situacijom.
Pourila sam nazad iz hodnika i napustila palatu kroz zadnji ulaz na kome nije bilo straara. Koraala sam
du staze u bati brzo kao da me neko progoni: sada sam daleko bolje razumela zato je Lukrecija bila tako
ljubomorna zbog mog dolaska u Rim. Nije to bio devojaki sukob, u ta sam se trudila da ubedim sebe, ili
prosta zavist zbog injenice da sam dobijala vie panje. U meni je ona zapravo videla pravu suparnicu za
Rodrigovu seksualnu naklonost. ezare je takoe rekao neto to me je sad muilo: Ista je bila i prema
dona uliji. Trebalo joj je neko vreme da shvati da ljubav mukarca prema eni i erki nisu ista stvar. Ali
ona to nikada nije shvatila - niti je njen otac. Samo sam mogla da se molim da me ni papa ni Lukrecija nisu
videli ili prepoznali ispod vela.
Konano sam stigla do batenske klupe i drveta i laknulo mi je kad sam videla ezarea tamo, kako me eka
kao i uvek. Normalno, zagrlili smo se uz straan poljubac, ali te noi primetila sam kako su mu hladne ruke.
Duboka bora se pojavila izmeu njegovih tamnih obrva. Madona, ta se dogodilo?"
Nisam mogla da sakrijem koliko sam potresena. Kao prvo moram da znam da li si ti dobro? Kad sam
otila, ti i Huan ste..."
Huan je idiot", rekao je ezare, svojim kamenim tonom. Postavio sam ga na svoje mesto. Ako te ikad
ponovo bude uznemiravao odmah doi kod mene. Sreom nee dugo ostati ovde. Uskoro vodi oevu vojsku u bitku." Nagnuo je glavu, netremice me posmatrajui. Ali u pitanju je neto vee od budale kakva je
Huan." Zabacio je moj veo i neno mi spustio ruku na obraz. Pogledaj se, Sana. Drhti." Videla sam...",
poela sam i nisam mogla da nastavim. Sedi. Sedi pre nego to padne." Povukao me je dole, pored sebe,
na batensku klupu.
Tvoj otac i tvoja sestra...." Poela sam ponovo i opet stala. Nije bilo potrebe da ita vie kaem.
Ispustio je moje ruke kao da su postale kopriva koja ari i okrenuo lice, ali ne pre nego to sam videla izraz
bola i ponienja. Videla si ih", proaputao je, a zatim ispustio zvuk vrlo slian jecaju. Nakon pauze, dodao
je: Molio sam se, nadao sam se da je to prestalo." Znao si." Nije bilo optube u mom tonu, samo uenje.
Zurio je u svoje krilo, tako da sam mu videla profil na nejasnoj svetlosti; izraz na licu mu je ovrsnuo, a
mii u vilici se grio dok je
Kalogridis
165
govorio. Moj otac ne rasuuje kako treba, madona. Pokuavao sam Pokuao sam..." Glas mu je pukao kod

poslednje reci. Onda se pri-brao i pogledao me sa iznenadnim zaprepaenjem. Reci mi da te nisu videli!"
Uhvatio me je za ruke, a oi je razrogaio zbog zabrinutosti
Ne."
Hvala Bogu." Sagnuo se i ispustio uzdah dubokog olakanja, koje je kratko trajalo. Nikome ovo nisi
spominjala? ak ni dona Esmeraldi? Sigurno?"
Nikome, osim tebe."
ezare je jo jednom odahnuo. Dobro je. Dobro je." Neno je povukao prst niz moju slepoonicu, du
moje vilice. Zao ml je. ao mi je to si morala da vidi tako neto..."
Zar ne moe da natera svog oca da prestane s tim?" j upitala sam. Reci da e rei Kolegijumu
kardinala, da e objaviti svoje saznanje." Nevoljno mu se na licu ogledao unutranji nemir. Naposletku je
rekao: Mora da se zakune da e sve to u ti rei ostati tajna." Moe da mi poveri svoj ivot",
odgovorila sam. Nasmeio se aljivo: Upravo to je ono to u da uradim." Nakon dugog razmiljanja,
poeo je: Moj otac je... dobar ovek. Voli svoju decu vie od ivota. Videla si kako je velikoduan u
svojoj ljubavi." Zastao je. Kada voli, on to ini istinski i do kraja... ista je stvar i sa mrnjom. Posebno je
opasan kad ga neko izazove. ak i kada su u pitanju... njegova deca." Kad sam zadrhtala pored njega,
stavio mi je ruku na rame da me utei i rekao: Da, setio se, ali nejasno, susreta sa tobom. Ali, nema ega
da se boji. On uiva u tome i smatra to zabavnom ljubavnom igrom. Vie voli da njegove ene budu
predane i ne tako naglog temperamenta", kako je rekao. Drugim recima, ti si mu stvarala previe muke, a
nisi se ni dovoljno divila da bi zadovoljila njegov ponos. Sumnjam da e te ponovo uznemiravati."
Namrtio se. AJi, kada je u pitanju politika, kad su u pitanju stvarni dobitak i gubitak moe da bude
smrtonosan. Kada bi se rairile glasine koje bi zaista obelodanile njegovu vezu sa Lukrecijom, to bi mu
ugrozilo politike pozicije . Razume li ta ti govorim, Sana?"
Da li ti je pretio smru, kad si mu se suprotstavio po pitanju tvoje sestre?" Obuzela me je odvratna mrnja.
Kakav bi to ovek iskoritavao svoju erku na takav nain, a zatim govorio da bi ubio roenog sina.
Skoila sam. ao mi je to ga nisam ubila bodeom!"
Dri jezik za zubima", upozorio me je ezare i povukao me da stanem ispred njega. Prstima mi je dotakao
usne. To je cena ivota sa preterano ambicioznim ovekom. Ne znam kako jo da ti objasnim da bi trebalo
da uti, osim da kaem: ljudi su umirali i za manje. Ovu tajnu treba da uva do kraja svog ivota. I mog."
Paljivo me je posmatrao. Ti veoma duboko doivljava oseanja, Sana, i reaguje brzo, strasno. Mora
da naui da ublai taj nagon, ako eli da preivi ovde."
ula sam glasine", rekla sam tie, o smrti Rodrigovog brata, koji bi sigurno bio izabran za papu..."
Netremice sam ga gledala, a on je to izdrao i polako odgovorio: To
nisu glasine."
Kako moe to da podnese?", proaputala sam. Moj roeni otac je bio tiranin, ali ak ni on nikada ne bi
razmatrao mogunost da ubije lana svoje porodice. Sigurno mene nikad ne bi prstom takao, a zatim pretio
Alfonsu smru, ako moj brat pokua da se umea.
ezare je slegao ramenima; vrstina se uvukla u njegove oi. To je cena toga da si Bordija."
Nisam bila raspoloena da vodim ljubav sa ezareom te noi. Razu-meo me je i rastali smo se, smrknuto i
protiv volje. Nisam mogla da se ne pitam kako bi moj brat reagovao na tako zapanjujuu dekadenciju, ali
nisam se usuivala da ovo podelim s njim, jer bi ga veoma uznemirilo da zna istinu o mom ivotu u Rimu.
Kasnije, u krevetu, sanjala sam kartu koju sam kod vetice izvukla: srce probodeno sa dva maa, dobrim i
zlim. Rodrigo Bordija je stajao ispred mene, smeio se i na grudima razgrnuo svoj beli satenski ogrta
kako bi mi pokazao crveno srce koje unutra kuca a koje su probola dva maa u obliku srebrnog slova X.
Jedan od maeva bio je mnogo dui od drugog. Pribliila sam se i izvukla ga. Bio je krvav, ali ispod
tamnocrvene mrlje, lako sam mogla da proitam moto napisan na otrici.
ZLO.
- v / n logri d i s
167
Jesen 1496. -rano proleee 1491.
XVII
Moji ljubavni sastanci sa ezareom su se nastavili narednih nekoliko meseci. Osim one problematine noi
u bati kad sam govorila o Lukreciji i Aleksandru, Cezare se ponaao kao ranije i sve ee govorio kako
vie ne moe da podnese ivot kardinala. Sanjao je nae venanje i kuu punu dece, rekao je. Sluala sam te
reci sa nepodnoljivom enjom i u isto vreme, neverovatnom krivicom. Moj mu oigledno nita nije znao
o mojoj ljubavnoj vezi sa njegovim bratom i njegova vesela naivnost pogaala je moje neiskreno srce.
Mogla sam samo da pretpostavim da je Huana obeshrabrila borba sa ezareom, jer me nije vie

uznemiravao tokom vrelog leta.

A onda, kad je vruina nestala s dolaskom oktobra, dobila sam od brata pismo koje je na svojim stranicama
nosilo mnogo tuge.
Moja najdraa sestro,
Sa neizrecivom tugom moram da ti saoptim da je preminuo na polu-brat, Njegovo velianstvo, kralj
Ferante II. Umro je od jake upale creva i njegovu enu, kraljicu ovanu ophrvala je tuga, kao i sve nas. On
je ve sahranjen u privremenoj grobnici u Santa Kjari, dok se ne sagradi njegova veita grobnica u crkvi.
Teko mi je to moram da ti piem ovako tune vesti. Ipak, i majka i ja se nadamo da emo te ponovo
videti u nastupajuim mesecima, na krunisanju Njegovog velianstva, naeg voljenog strica Federika.
Nisam mogla da podnesem da itam dalje i pustila sam da mi stranice padnu na pod. Sudbina je izgleda
kapriciozna i okrutna kad je dozvolila da se Ferandino tako dugo i teko bori za svoje pravo na presto, da bi
mu ga otela tako brzo. to je jo gore, on i ovana nisu imali nasled-nika, tako da kruna mora da se vrati
jedno pokolenje unazad, stricu Federiku.
Sad sam imala izgovor da se vratim u Napulj, svojoj kui. U drugim okolnostima iskoristila bih priliku, ali
nisam mogla da podnesem pomisao da se vratim pod senkom Ferandinove smrti. Nisam elela da osta-Vlrn
Cezarea, ak ni na trenutak. Tako sam ostala u Rimu i izjavila svoje sauee porodici izdaleka.
. Istog meseca kad sam saznala za Ferandinovu smrt, Huan Bordija Je poslat u rat. Sa maem
prekrivenim draguljima i titulom vrhovnog
Kalogridis
169
crkvenog zapovednika, odjahao je iz Rima u pratnji papske vojske i znatnog broja fanfara.
Vrlo brzo je postigao uspeh, zbog ega je Cezare bio ogoren i ljut (Bog me ismeva, doputajui da moj
bezumni brat pobedi uz pomo srenog sluaja, a ne vetine!") Brzo i uspeno, papska vojska je osvojila
deset pobunjenikih zamkova na kojima se vijorila francuska zastava. Papi se zavrtelo u glavi od
zadovoljstva. Za veerom je proitao Huanove izvetaje u kojima je sve vreme estitao sam sebi. Lukrecija
se izvetaeno osmehnula i klimnula glavom u znak ohrabrenja svom ocu, kad je on bio najvie uzbuen.
ezareove usne su se jo vie stegle i stanjile, dok nisu potpuno nestale.
A onda je Bog Huanu poslao pravdu, u obliku odvane i neustraive plemkinje pod imenom Bartolomea
Orsini. Ona je komandovala verno-u najjae vojske koja je branila njenu impozantnu tvravu, na vie
dana jahanja severoistono od Rima, u Braanu, na ivici velikog jezera po kome je grad i dobio ime. Papa
je imao naroit interes da pobedi Orsi-nijeve: to to su izdajniki bili odani Francuzima i to su oteli uliju
omoguilo je arlu da napadne Rim i nateralo Aleksandra da naredi Fe-randinovo povlaenje u Napulj.
Njegova svetost je odluila da je vreme da frankofilima Orsinijevima oita lekciju. Bilo je drugih
pobunjenikih plemikih porodica u okviru Papske drave i Orsinijevi su trebalo da budu lekcija za sve
njih, da vide ta e se dogoditi onima koji ne potuju papu kao svog svetovnog i duhovnog vladara.
Cezare mi je preneo itav sluaj detaljno i naslaujui se. Huanov poetni uspeh u ratu ispunio je vojvodu
od Gandije, vrhovnog crkvenog zapovednika, jo veorn bezgraninom oholou. Napisao je pretee pismo
Bartolomeji, a ona se nasmejala naglas i pljunula ga. On je napisao zapovedniku poslanicu njenoj vojsci,
zahtevajui predaju, obeavajui im sigurnost ako napuste svoje poloaje i ponu da se bore na strani
Papske drave.
Bartolomejini ljudi su na to poeli da urlaju.
Doi", rekli su. Doi i bori se. Doi i oseti pravi rat, vrhovni za-povednie."
Huan je prouio debele zidine tvrave Braano; ak je nacrtao i nekakav uproeni plan za njihovo ruenje.
Ali, na kraju, prema Ceza-reovoj prii, koji je proitao pismo vrhovnog zapovednika poslato Njegovoj
svetosti, Huan je shvatio da je situacija ovde potpuno drugaija i da postoji mogunost da njegova vojska
izgubi.
I tako, sasvim bez pornpe, njegova vojska je napustila Braano usred noi, i umesto na njega, krenula na
sever, na manji zamak u Trevinjanu, koji je branila manja vojska. Bartolomea je, pobedniki, ostavila francusku zastavu da se vijori.
\j 'irevinjanu, Huanovi ljudi su vodili estoku bitku, dok je on na-rtivao sa strane. Nije bilo lako, ali
Aleksandrova vojska je osvojila zamak i opljakala grad.
Ljudima nije bilo dozvoljeno da se odmore, jer je u meuvremenu vie lanova klana Orsini predvoenih
asnim starcem Karlom, prikupilo novac od Francuza i regrutovalo vojsku, sastavljenu od Toskanaca i
Umbrijaca. Krenuli su ka jugu, u pravcu tvrave u Sorijanu, koju je branio kardinal iz porodice Orsini i koji
je smatrao da papa treba da ogranii svoju vlast na crkvu i da se ne mesa u svetovna pitanja plemstva u
okvira Papske drave.

Huanova vojska je morala da se sukobi sa neprijateljima upravo na tom mestu, nekoliko dana jahanja
severno od Rima. Orsinijevi su bili mudri stratezi. Brzo su namamili deo trupa vrhovnog zapovednika dalje
od ostatka vojske, opkolili ih i otpoeli protivnapad. Ovog puta Huan se naao usred borbe i nije mogao da
pobegne na sigurno. Zadobio je blagu ranu u rame i izgubio pet stotina ljudi.
Ovo je oigledno bio ishod na koji uopte nije raunao. Odmah se povukao, a njegova vojska se predala.
Sada, za veerom, Aleksandar se ljutio. Ustao je sa svoje stolice, hodao tamo-amo i vikao na Huana zbog
njegovog idiotizma, na sebe jer nije uloio vie novca i stvorio brojniju vojsku, vie konja i maeva.
Ispraznie svaki koveg sa blagom u Rimu, zakleo se da e ak prodati i svoju tijaru...
Ali, Njegova svetost je bio praktian ovek. Nagodio se sa Orsinijevima, prihvatajui pedeset hiljada
zlatnih dukata i jo dve tvrave u zamenu za obeanje da vie nee ulaziti u rat. Aleksandar je takoe
pristao da pita mog ujaka, kralja Federika, da pusti zarobljenike iz Or-sinijeve vojske koji su drani u
Napulju.
U meuvremenu, Huana je pozvao da doe kui.
U Rimu su jesenji dani svezi i nagovetavaju prohladnu zimu. Mnogi ljudi u Italiji bi takvo vreme nazvali
umerenim, jer je sneg samo retko ukraavao stare zgrade i trgove. Ali ja sam navikla na zime koje se malo
razlikuju od leta, tako da sam na nastupajue godinje doba gledala sa blagom zebnjom.
... Koliko god je bilo mogue, provodila sam vreme sama, dalje od svo- '
"ikada nisam umela da se
pretvaram, a zabrinjavalo me je otfice prave prirode veze izmeu Lukrecije i njenog oca. U tajnosti sam fe sve vie ljutila na ezarea: da sam
muko, govorila sam sebi, odavno
in ubila Aleksandra da zatitim Lukreciju, bez obzira na posledice. i., stvarnosti, ja sam bila sauesnik jer
sam uvala stranu tajnu kako
!n spasila sopstvenu kou. Ni ja nisam bila nita bolja. Bila sam pre___________________-_______^_/
Ijubmica, koja je izdala svog mua. Tako sam Lukreciji bila dobar prijatelj, koliko sam mogla. Poela je da
mi veruje na neki nain, iako sam sada. razumela zato ni u koga nije mogla u potpunosti da ima poverenja
Zaje'dno smo plesale na zabavama, smejale se, igrale ah (Lukrecija je bila veoma vesta i uvek je
pobedivala) i povremeno smo odlazile na jahanje zzajedno u borovu umu pokraj Rima, u pratnji uvara i
naih dama. Ipak, nae druenje me je muilo. Nisam mogla da zaboravim koliko je biHa ljubomorna zbog
naklonjenosti njenog oca, niti sam mogla da se ne seam oigledno istinskog ushienja u njenom glasu
tokom odnosa sa Aleksandrom kojem sam prisustvovala.
Pokuala sam to da opravdam u svojoj glavi, kao to bi to Alfonso uini-o: moda joj je, nakon toliko
godina ivota u nemoralnoj kui, granica izmeu dobra i zla postala nejasna. Ili su moda njeni jecaji zadovoljstva bili vesto odglumljeni, u pokuaju da se zatiti od Aleksandrovog gneva.
Snnrala sam jer sam malo jela i esto lutala ogromnim vrtom u obliku Isavirinta iza palate Santa Marija,
kao utvara tokom dana i kao crni duh oodreenih noi, kada sam se sastajala sa ezareom.
Dwadeset i etvrtog januara 1497. godine, Huan, proslavljeni vojvoda -od Gandija, slavni vrhovni crkveni
zapovednik, dojahao je nazad u Rim, ali ovoga puta uz jo vie fanfara i uz slavlje, kao da je doao
donos:ei pobedu a ne poraz.
Njeegova svetost imala je samo reci hvale za svog nevetog sina. Sve reci kJetve koje je Aleksandar bacio
na njega tokom rata sada su bile zaboravljene. Za veerom smo sluali kako papa govori Huanu da je on
najvera nada papstva: kako e doneti slavu Kui Bordija kada se bude oseao dovoljno dobro da se vrati
u bitku. Huan je na to odgovarao drskim osmejkom. (Kada e se tano Huan oporaviti" nikada nije spomenuto, a ja nikada nisam videla dokaz za ranu koja ga je primorala da pobegme od neprijatelja).
Znaala sam da je ezare ovek vrste volje, a ipak njegova ljubomora prenna bratu ga je toliko muila da
nije mogao u potpunosti da je sakrije. Jedme noi, u njegovoj spavaoj sobi, nakon to smo vodili ljubav,
vrlo detaljn o je objasnio kako je Bartolomea mogla lako da bude pobeena. Nastavno je da opisuje kako
teritorija Papske drave moe da se proiri dok srnoo leali na leima i zurili u pozlaenu tavanicu kupole.
Kaod bismo mogli da dobijemo podrku mnogo snanije vojske", rekao je Oezare, Romanja bi mogla
da bude naa. Ovde." Kaiprstom je nacrtao nakrivljenu izmu - Italiju - na tavanici, a zatim je pokazao na
njen krsajnji levi deo. Tamo je zapadna granica sa Francuskom", kazao je, a oodmah desno je Milano. Do
njega, na istoku, lei Venecija" " spustio je prst dijagonalno - zatim dole do Firence. Severno od nje nalazi
se podruje koje se zove Romanja, na severu, daleko od Rima koji je i samom sreditu."
Kaogrid's
171
TO if fednostavno pitanje iznuivanja lojalnosti od plemia u Pap-

koi dravi, Huan nema vrstinu i lukavost da to uradi, dok ja

S m " Odjednom se uspravio, oduevljen, oiju jo uvek uprtih nagoprema zamiljenim zemljama koje treba osvojiti. Kad se jednom Pa'pske drave vrsto ujedine i kad
dobijemo podrku panije, i moda", lukavo me je pogledao sa strane, Napulja, mogli bismo da
zauzmemo itavu Romanju." Ispruio je ruku pokazujui veliku povrinu koja se prua severozapadno od
Rima do obale. Imola, Faenca, Forli, Cezena... Tvrave bi pale pred nama, sve redom."
ta je sa porodicom D'Este?", prekinula sam ga nemarno. Oni su bili izuzetno mona porodica koja je
imala vojvodstvo u Romanji generacijama. Potomak, Erkole, bio je poboan ovek, veoma lojalan crkvi.
ezare je razmislio o ovorne. Njegova vojska je previe jaka da bismo je pobedili. Radije bih stupio u
savez sa njim, te da se bori na naoj strani."
Blago sam klimnula glavom, zadovoljna ovim. Porodica D'Este su bili moji roaci sa strane madona
Truzije.
ezare je nastavio. Zatim, treba da zauzmemo Firencu. Jo se nije oporavila od gubitka Lorenca Mediija.
Politiki su jo uvek u haosu. Sve dok je naa vojska dovoljno snana da pobedi Francuze..."
A Venecija?" Pitala sam, ironino i radoznalo. Nikada nisam videla toliko ara u njemu osim dok vodimo
ljubav i bila sam iznenaena jainom njegove ambicije. U Veneciji nema porodice koju treba pobe-diti,
nema plemia. Graani su navikli na veliku slobodu. Nee lako predati upravljako Vee koje su postavili i
prihvatiti jednog vladara."
Bie teko", priznao je, prilino ozbiljno, ali ostvarljivo, uz dovoljan broj ljudi. Kada jednom vide nae
druge uspehe, mogli bi da otvore svoj e kapije za nas."
Nasmejala sam se, ne da bih ga ismevala, ve zadivljena njegovom odlunou. Oigledno je da je mnogo
razmiljao o ovome. Govorio je
0 tome kao da je sve to ve uraeno. Pretpostavljam da namerava da doe Francuskoj sa lea i ugrabi
Milano od Sforca", rekoh. Veoma si samouveren."
Pogledao me je i iroko se nasmejao. Madona, ni ne zna koliko."
Ako bude zauzet voenjem ratova", upitala sam u polu ali, jer ni-ad nisam zaboravila Cezareove reci
koje su me tako dirnule, kada e nacivremena da me odvede u Napulj i podari mi decu?"
v Vlrepost u njegovim oima i na licu je smekala. Glas mu je postao
2 Za tebe, Sana, nai u vremena."
^u Aleksandar je odluio: ezare je trebalo da ga nasledi na mestu K ' v ^e Huan porodici Bordija
obezbediti svetovnu mo. Bez
1 lra s1:o se prvom nije sviala ta oeva ideja, a drugi nije bio sposo-an, Aleksandrova odluka je bila
konana.
173
Jednog jprohladnog popodneva, zalutala sam duboko u batu i nala se u lavirintrtu ive ograde od
imirovine i cestara rua.
Tog dan.ua sam ponovo razmiljala o deci, ili pre o tome to ih nemam. Kad sam dola u Rim, Aleksandar
je stalno zadirkivao ofrea i mene kada emo da imamo decu, ali nakon nekog vremena, kad ih nije bilo,
njegov/i komentari su prestali. Izgleda da to nije mnogo muilo ofrea, ali i mislim da smo oboje u tajnosti
posmatrali ono drugo, pj. tajui se: Jessam li ja neplodna? Ili je stvar u ofreovom levom testisu koji se
nikacd u potpunosti nije spustio?
Istina je oda tokom prve dve godine naeg braka ja nisam elela decu i zato sam s'Stalno pila vodu i
limunov sok. Meutim, tokom proteklih nekoliko me^seci pomislila sam da bi mi dete donelo ne samo
status u oima Njegcave svetosti, ve, mogue je, i odreeni stepen fizike sigurnosti.
Dok je u l Kui Bordija bilo opte poznato da ofre nije Aleksandrov sin, bio je pnriznat kao naslednik u
papskoj buli, tako da e se njegova deca smatratti Rodrigovim unucima i imati sva prava. Osim toga, Bordijama je poojava uvek bila mnogo vanija od sutine.
A ja sam coboavala ezarea toliko da je sama pomisao da nosim njegovo dete bilJa arobna. Ljubav je
preobrazila predstavu o majinstvu iz obaveze u privilegiju.
Skrenula ssam u lavirintu i nala se u jednom orsokaku, gde je bron-zani heruvim sipao vodu iz velikog
upa u mermernu fontanu.
Takoe sajun shvatila da nisam sama. Tamo je stajao Huan, obuen u grimiznu sattensku tuniku i dugake
arape boje afrana. Prvi put sam ga videla bez l kape ili turbana. Poeo je da puta brkove jo od poetka
njegovog sumoornog pohoda, ali kao i ofre, malje na njegovom licu bile su retke.
Pogledao nme je, podboivi se rukama o bokove. Noge je rairio i stajao vrsto, a ns.a licu mu je bio
uobiajeni zlobni smeak. Dakle", rekao je pomalo pakcosno likujui. Divan, sunan dan, mada

prohladan... Tim bolje za romantisu."

Onda je bcolje da odete negde drugde", odgovorila sam. Desnu ruku sam instinktivan o pomerila ka
sakrivenom bodeu. Neete je nai sa mnom."
Neto u njej'govom izrazu lica se promenilo, ovrslo. Ja sam odluan ovek", rekao ;je tonom koji me je
naterao da pogledam unaokolo da vidim da li birn mogla da dozovem pomo. Recite mi, dona Sana ,
priao je korak blie, to me je primoralo da se povuem korak unazad, kako to da Vsas toliko privlai
ezare, a da prema meni ne oseate nita osim preziira?"
je mukarac." Posebno sam naglasila poslednju re.
'A ja nisam?" Upitno je rairio ruke. ezare je samo knjiki mo-l'ac" On sanja bitku, ali sve to on zna je
kanonsko pravo. Neka pria o strategiji koliko god hoe, ali nije dobar ni za ta drugo osim da dekla-muje
na latinskom. Nikada se nije okuao u bici kao ja."
Tano", odgovorila sam. Jeste se okuali i podbacili. im se ma zario u Vae meso, pobegli ste udarivi
u dreku kao dete."
Uglovi njegovih usana se opustie. Pomerio se bre nego to sam oekivala i svom snagom me udario
pesnicom u vilicu, bacivi me u cestar. Kuko!", kazao je. Nauiu te za tvoje dobro ta je to potovanje.
Imau ono to elim i ni ti ni ezare mi neete to oduzeti."
Mahala sam rukama. Trnje ive ograde zarivalo se u moje telo i ce-palo mi haljinu. Pre nego to sam uspela
da povratim ravnoteu, Huan je bio iznad mene. epao me je sa obe ruke, izvukao iz cestara i bacio na
poljunenu stazu.
U trenutku pre nego to se bacio na mene, doepala sam se bodea i iroko zamahnula, od leve strane
njegovih grudi nagore do desnog ramena. Lako je probio fini saten i osetila sam da je zakaio meso. Huan
je vrisnuo, a ja sam ugledala sve tamniju mrlju sa prednje strane njegove tunike.
Oekivala sam da e pobei, kao to je to uinio u ratu. I zaista, ustuknuo je na trenutak, na licu mu se
videla zaprepaenost i briga za sebe kada je prstima dotakao ranu a zatim ih pogledao da vidi ima li krvi.
Taj prizor, iako je krvi bilo malo, zapalio je jasnu mrnju u njegovim oima i on je promuklo pozvao
nekoga.
uzepe!"
Simirovina je zautala i pojavio se sluga. uzepe je bio dvostruko siri i imao je jo pola Huanove visine.
Tad sam se zaista uplaila. Pridigla sam se da sednem i divlje zamahnula svojim bodeom. uzepe se
nasmejao, ali mu je pogled bio zabrinut.
Vesto me je gurnuo i uhvatio za zglobove tako jako da mi se inilo da mi se kosti mrve. Morala sam da
ispustim oruje. Jako sam udahnula i zavritala besno u njegovo lice, molei se da neko bude u blizini
baste, da neko stoji na balkonu, ali jedini odgovor je bilo uborenje v'ode iz heruvimove fontane.
uzepe je unuo pored moje glave i vrsto mi stegao zglobove ruku dok sam udarala i mlatila nogama. Za
to vreme Huan se trijumfalno nadvio nada mnom i odvezao nakitnjak na pantalonama. ,
' alio se
sa svojim pomagaem, jo uvek nismo savladali
kobilu? Svejedno emo je jahati."
Nisam mu taj in uinila ni lakim ni prijatnim. Morao je da upotrebi
syu svoju teinu da me dri dole, a bio je slabije grade od ezarea, tako
a je zadatak od njega zahtevao znaajan napor. Ali, konano, bio je
174
____________x----- - 6 ^Jjteii?
jai, a ja slabija i uspeo je da me siluje. Silom mi je razdvojio noge, zabadajui prste duboko u meso mojih
butina, pravei mi modrice. Onda se zabio u mene s takvom okrutnou da sam morala da grizem usnu da
mu ne bih pruila to zadovoljstvo da vidi da plaem od bola.
Dok mi je uzepe drao ruke, Huan se nabijao u mene, grokui psujui me, nazivajui me bezbonim
imenima kakvim nijedan mukarac ne bi zvao ni najgoru kurvu, dok mi se od pritiska ljunak zabijao u
kou. Izgledalo je da sve traje itavu poniavajuu venost. Sve vreme ovog ina terala sam sebe da budem
odvojena od uasa koji se deavao da se udaljim od besa koji se graniio sa ludilom: Nisam ovde, rekla sam
sebi. Ja nisam ovde i ovo se ne dogaa... Borila sam se da ne vritim, ve sam umesto toga pokuavala da
prizovem seanja iz detinjstva, sebe, sigurne i srene, kako se igram sa bratom Alfonsom.
Uvreda koju mi je Huan naneo previe ga je uzbudila. Nije mnogo prolo pre nego to je vrisnuo, propeo se
iznad mene i kolutao oima.
S dubokim uzdahom, povukao se sa mene namerno grubo. Njegova topla tenost prolila se po mojim
nogama. Tako, kuko. Sad moe da kae da si bila s mukarcem." Izvukao je jednu moju ruku iz uzepeovog stiska i zurio u moj mali prst, na kome sam nosila prsteni od zlata, koji mi je dala majka.

Uspomena", rekao je, smejui se. To mi je potrebno od moje nove ljubavnice, kako bih se uvek seao
ovog trenutka." Skinuo mi ga je, a zatim ustao, pobedniki i razmeui se. Pa, dona Sana, ako imate malo
razuma u toj Vaoj enskoj glavi, ostaviete ezarea i doi ete kod mene, molei me za jo."
Umesto odgovora, pljunula sam ga. Na nesreu, uzepe me je jo uvek drao, tako da moja pljuvaka nije
stigla do svoje mete. Huan se nasmejao dok je vezivao nakitnjak, a zatim je rekao svom slugi: Uzmi je,
ako eli. Meni to nita ne znai. Sve pike su iste." I otiao je epurei se kao paun.
to se tie sluge, nagla sam glavu unazad, kako bih bolje videla njegove oi i proaputala: Samo me pipni
i kunem se, izgubie ivot."
Na moje zaprepaenje, odgovorio mi je: Oprostite mi, madona. Da bih sauvao sopstveni ivot, pomogao
sam u ovom inu, ali ja Vas vie neu povrediti i moliu se svaki dan Gospodu da mi oprosti, iako to od
Vas ne oekujem." Zatim je otiao.
Okrenula sam se na bok i odmah uzela svoj bode. Tokom okrutnog ina nisam dozvolila sebi da
zaboravim gde je tano na ljunku. Drhtei, vratila sam ga u svoj pranjavi gornji deo haljine. Toliko su me
obuzeli bes, sramota i bol da sam jedva mogla da stojim. Nekako sam uspela ne samo da ustanem, saberem
se i s lica skinem uasnut izraz, ve i da naredim svojim nogama, koje su podrhtavale, da hodaju.
Kalogrid'is
175
Vratila sam se u svoje odaje i otpustila sve svoje dame osim dona Esrneralde. Njoj sam dozvolila da me
okupa i da stavi melem na najgore modrice, a zatim da me obue u istu spavaicu.
Nakon toga sam poela da se tresem tako jako, da sam se plaila da e mi se telo podeliti na pola. Zatim
sam poela nezadrivo da brekem, kao oluja. Ali nisam htela da plaem, iako sam joj na kraju, sve rekla.
Sve vreme dok sam joj govorila, Esmeralda me je drala, kao majka dete.
Kalogridis
177
Proleee - leto 149T.
XVIII
Te veeri, poslala sam po Esmeraldi tajnu poruku koju je samo moj ezare mogao da razume: crna dama je
bolesna. Nisam bila raspoloena da objanjavam nikome ta se tog dana desilo, pa sam no provela samo sa
dona Eesmeraldom, sa kojom sam delila krevet i ije mi je tiho i neo-setno prisustvo prualo veliku utehu.
Iz potovanja prema mojoj patnji, Esmeralda je samo jedno progovorila, neno, ali u isto vreme i surovo:
Ne bojte se, moja Sana. Bog je svedok zloina nad Vama, i tokom vremena, On e se osvetiti."
Narednog jutra, nisam bila sigurna da li uopte da kaem svom ljubavniku za zloin njegovog brata. Plaila
sam se da bi ezare mogao da izgubi glavu i da nasilniki reaguje, iako sam i sama sanjala da ubijem
Huana. Ali vojvoda od Gandije je bio Aleksandrov omiljeni sin i plaila sam se, kad sam ula da je ezareu
pretio njegov roeni otac, da bi se Njegova svetost osvetio za bilo koje zlo naneto Huanu.
Dva dana sam se pravila da sam bolesna, odbijajui ofrea uz isti izgovor, a zatim je ezare takode poslao
poruku po Esmeraldi, molei me da se vidimo na naem uobiajenom mestu, ako se malo bolje oseam.
Odgovorila sam da u se susresti s njim, jer mi je nedostajao, ali sam ve izmislila izgovor zato ne bi
trebalo da imamo seksualni odnos te noi. Modrice koje su ostale na mojim leima, otisci svakog prokletog
kamenia sa staze na kojoj me je Huan uzeo, sporo su prolazile, kao i tragovi na mojim butinama i
zglobovima, ali su bili dovoljno vidljivi da izazovu pitanja.
Tako sam, pokrivena crnim velom, otila u dogovoreno vreme na naznaeno mesto i tamo se nala, po prvi
put, sama. ezare me nije ekao kao to je to obino inio. On se, zapravo, nije ni pojavio.
Moja prva reakcija, s obzirom na to da sam bila kraljevske krvi i po prirodi nestrpljiva, bila je ljutnja. Kako
se usudio da me tako uvredi?
Moja druga reakcija je bila strah. ta ako je saznao za Huanov zloin i ako je povreen ili ubijen u
pokuaju da istera pravdu?
Zadrala sam se u tami, nadajui se da e ezare doi s objanjenjem koje e umiriti moje sumnje, ali on
nije doao i ja sam se zabrinuta vratila u svoju spavau sobu.
Narednog dana, ezare je bio zadubljen u posao u Vatikanu i nije se pojavio na porodinoj veeri. Poslala
sam donekle hladno pismo pitaena jedn
Off
o
^ v J OZ l' j
jui da li je dolo do nesporazuma, ali proao je dan, zatim dva i ;a nisam dobila odgovor.
Moja zbunjenost je rasla. ak i da je ezare na udesan nain saznao za Huanov zloin prema meni, to bi

teko bilo razlog za njegovu iznenadnu utnju. U najmanju ruku, pourio bi da me tei, da obea da e se
osvetiti Huanu.
Dobila sam priliku konano, na jednoj od mnogih zabava koje je Lukrecija prireivala. Odabrala je veliki
balkon palate Santa Marija, koji je bio dovoljno prostran da je na njemu moglo da se plee. Njegova svetost
je sedela na tronu i uivala nareujui ko e sa kim da igra. U jednom trenutku, zahtevao je da ezare i ja
igramo zajedno. Sreom, muzika je bila glasna i nismo bili jedini par na podijumu. To mi je dalo
mogunost da se sasvim otvoreno obratim ezareu.
Lukrecija je elela maskenbal. Ja sam nosila masku od perja obojenog u plavo, dok je ezare nosio jednu
od pozlaene koe. Sa ili bez preruavanja, njegov izraz lica bio bi jednako neitljiv.
Uzeo je moju ruku prilino hladno i ograniio na kontakt samo na onoliko koliko je bilo neophodno za
ples. Oiviene svetlucavom koom, njegove tamne oi bile su nedokuive.
Nisi se obazirao na moje poruke", rekla sam, kad smo poeli da pleerno. S tekom mukom sam uspevala
da se ne uje bol u mom glasu. Oseala sam se dvostruko ranjenom, dvostruko prevarenom. Zato nisi
odgovorio?"
Ne razumem", rekao je s hladnoom koja mi je sledila krv. Dona Sana, postavljate pitanje na koje ve
znate odgovor."
Ja znam samo to", odgovorila sam, dok mi je glas drhtao od bola, da ne eli da me vidi. Da si me
osramotio time to si me naveo da te ekam, a da nisi ni imaojiameru da doe. ta je uzrok ove iznenadne
surovosti?"
Gnuanje u ezareovom ponaanju i glasu bilo je nepodnoljivo. Pitaj Huana."
Sledila sam se u pola koraka. ezare je morao da me podstakne da nastavim. Rekao ti je ta mi je uradio?"
Nisam mogla da verujem-Onda, molim te, kardinale, reci mi zato si ljut na mene?"
Pogledao me je sa neizrecivim gaenjem i neko vreme nita nije rekao. Naposletku je kazao: Ne razumem
ta hoete da kaete, madona. U vezi ste sa mojim bratom i pitate ta je uzrok moje ljutnje?"
U vezi?", trgla sam se kao pogoena. Silovao me je protiv moje volje!"
ezare se nije pomerio. Postoji svedok koji kae drugaije." I ti e pre poverovati toj osobi nego meni?"
Madona, Huan nosi zlatni prsten Vae majke na laniu oko vrata -simbol ljubavi. Nosi ga tajno, da se ne
vidi, ali ja sam ga video. Priznao
ja
Kalogri' dis
179
, 1U hubav prema Vama i Vau prema njemu, ne znajui da smo nas
rivoje bili bliski."
Uzdahnula sam. Neko vreme sam ostala bez reci. Bila sam previe
rena isuvie povreena da bih znala kako da se izborim sa Huano-om osvetom. Bila je to zaista jaka
odmazda za to to sam ga odbila i 'ednom oamarila pred svima. Svojim laima je unitio jedinu stvar koja
me je inila srenom otkako sam dola u Rim.
To je pogana lai", povikala sam. Kakav to ovek bi..." Zastala sam borei se da se priberem, jer sam
sasvim prestala da igram i poela sam da viem. Ostali koji su plesali blizu nas zurili su i uo se agor.
Toliko sam pobesnela da me nije bilo briga, ak i bez obzira na to to nas je Aleksandar posmatrao mrtei
se.
Prosiktala sam tie: Znam kakav ovek. Tvoj brat je zmija, najpod-liji, najnii stvor... Ne samo da je
ukaljao moju ast, ve je izgovorio gnusnu la da me kazni zato to sam ga udarila pred svima. Ukrao je taj
prsten od mene. Nisam otila kod tebe te noi, jer sam bila izmuena, pogoena bolom... i plaila sam se da
bi ti mogao neto ishitreno da uradi. Tako prenagljeno da sam se plaila za tebe. Sad vidim da sam se
grdno prevarila."
Ispod maske, njegove usne su se blago grile, ali nita nije odgovorio.
Dovedi svog svedoka" - uzepea, je tako? Neka me pogleda u oi da vidimo da li je u stanju da ponovi
la, jer je on bio taj koji me je drao. Pritisni ga i istina e izai na video."
uzepe je moj odani sluga ve godinama", rekao je ezare. On prezire Huana. Ne postoji nita to bi ga
ubedilo da pomogne mom bratu da uini takvo delo."
Neto oigledno jeste, kardinale." Zastala sam samo na reirna, dok je moje telo jo uvek uestvovalo u
beznaajnim zaverama plesa, pratei ritam muzike koja se inila nemelodinom. I Huan lae kad se
pretvara da ne zna nita o naoj vezi. Zapravo, ja sam ga i oamarila iste te prve noi, jer je rekao da bih
svejedno mogla da odem u krevet s njim kad^sam ve spavala sa dvojicom njegove brae."
ezare je tu oklevao, ali onda ga je obuzeo povredeni ponos i odgo-VonvJe: Neu da dozvolim da budem

rogonja, dona. Nema svrhe da se Vle raspravljamo na ovu temu."

LJakle", odgovorila sam polako, s dostojanstvom i pribranou koje seala, birate da verujete Huanu
umesto meni." * nije odgovorio.
" as brat je, don ezare, a ne ja, napravio budalu od Vas", kazala
i mu.
avrsili smo ples ne progovorivi vie ni reci.
, e ni nisam ak ni pokuala da legnem u krevet. Ljubav me je liila g samopotovanja. Onoliko sam
prekorevala majku zbog njene
180
ena jednog
B
_____________^
-_^
nerazumne odanosti prema mom ocu, a sada sam se nala u istom p loaju. Poniena, obukla sam svoj
kratak crni kaput, stavila veo i krem la sama kroz tajni hodnik koji vodi iz palate Santa Marija u crkvu sve
tog Petra. Straari su znali da treba da me puste da proem. Kad me je vojnik koji je uvao ezareovo
predsoblje video, diskretno je otiao niz hodnik dok sam ja pokucala na teka drvena vrata.
Bili su kasni sati. ezare je sam otvorio vrata, jo uvek obuen, i osetila sam olakanje kad sam shvatila da san ni njemu nije lako dolazio na
oi. Bilo mi je jo lake jer sam ga zatekla samog.
Kad me je ugledao, prekrivenu velom i kako ne progovaram ni re
nita nije rekao, samo me je mrko gledao neko vreme, a onda mi odseno pokazao da uem.
Odmah sam zbacila veo. ezare", rekla sam, ne mogu da podnesem da budem odvojena od tebe.
Spremna sam da se ponizim da bih povratila tvoje poverenje."
Stajao je ekajui da jo neto kaem. Sumnjiavo je nagnuo lepo lice sa bradom, a ruke je prekrstio na
grudima. Napravila sam prvi korak. Zbacila sam teki kratki kaput, a zatim sam skinula crnu haljinu preko
glave. U tren oka sam stajala pred njim gola i ispruila sam ruke.
Ovde me je uzepe drao, za zglobove", rekla sam, okreui ih polako, da bih bolje pokazala ukaste
modrice. Onda sam se okrenula i pokazala mu lea, za koja je Esmeralda rekla da jo uvek nose brojne
tragove batenskog kamenja. Delimino sam oekivala da u uti ezarev uzdah saoseanja, da e prokleti
svog brata - ali iza mene je dopirala samo tiina.
Pogledala sam ga jo jednom. Na licu mu se ogledala sumnja i ja sam se ponizila do kraja rairivi noge.
Pogledaj." Pokazala sam mu butine i tamne modrice koje su napravile Huanove grube ruke na bledoj koi.
Dugo smo utali. Crvenilo mi je udarilo u obraze, i ja sam polako pokupila svoju odeu i obukla se. Ipak,
nisam mogla da se nateram da ga ostavim. ekala sam, oajna, dok mi je srce lupalo, eljna da vidim
makar i najmanji znak da sam ponovo pridobila njegovo poverenje.
Konano je lagano rekao: Ovo mogu da budu i tragovi velike strasti."
Zurila sam u njega, pogoena do zanemelosti. Napustila sam njegovu sobu brzo da ne bi video dubinu mog
bola.
Nisam se vratila u svoju postelju. Umesto toga, otila sam u mranu i samotnu batu i tamo sam sedela,
sleena od bola, dok zora nije poela da smenjuje no.
Ka log r i'di s
181
l
XIX
ezare i ja smo bili hladno utivi u situacijama kad nismo mogli da i/begnemo jedno drugo. Sto se tie
Huana, on se potrudio da se glasine o naoj vezi" proire celim Rimom. S druge strane, ostavio me je na
miru, osim kad mi je povremeno upuivao pobedniki pogled, posebno kad bi video da ezare i ja utke
prolazimo jedno pored drugog. Oigledno je Huanu bilo dovoljno to to me je jednom ponizio i nije imao
potrebu da ponavlja uvredu.
Iako je Zofre uo glasine, uporno je bio nean prema meni, zbog ega se moja potitenost samo produbila.
Loe sam spavala i jela. Moj mu je slao doktore da me pregledaju i da mi daju okrepu, ali oni nisu imali
lek za bolest od koje sam ja patila.
ezareov lik mi je uvek bio pred oima. Nisam mogla da se otarasim stalnih misli o njemu. Ipak, ta sam
mogla da uinim da ga povratim? Ponizila sam se zbog njega kao to nisam ni zbog jednog mukarca.
Nisam mogla da razumem kako je mogao da sumnja u moju ljubav i odanost. Kako je mogao da mi ne

poveruje kad je i sam video modrice? Kako je mogao da misli da sam tako dvolina?
Odgovor mi je esto dolazio, ali svaki put sam pokuavala da ga uguim: Samo ovek sposoban na veliku
izdaju, moe da optui druge za isto.
Bila sam toliko izbezumljena da sam sasvim prestala da traim drutvo drugih ljudi. Kad god sam mogla,
odlazila sam u krevet. Pisma od moje majke i Alfonsa, koja niti sam otvorila niti sam na njih odgovarala,
gomilala su se na mom nonom stoiu.
Lukrecija je primetila moju tugu, i na moje iznenaenje, dala je sve
sebe da je odagna. Pozivala me je na sveane rukove, sa jelima napravljenim da izazovu moj izgubljeni
apetit. Pozivala me je na jahanje i Piknike u prirodi. Dirnuo me je njen trud. Kad god bismo nas dve bile
sarne, pokuavala je da bude moja prisna prijateljica, da sazna uzrok moje tuge.
^1 ja sam nepokolebljivo utala. ezare je duboko u mene usadio aznanje da, kad su u pitanju Bordije,
postoji veza izmeu opstanka i
anja jezika za zubima. Tako sam se ja smeila i prihvatila Lukrecijino PnjjatjIjstvo, ali nita nisam
objanjavala, u
dana, Lukrecija je sa dve svoje dvorske dame dola u moju
u- Hajde!", kazala je. Idemo da damo milostinju siromanima!"
,e
____________________- j ^ ^ u g & O
Udobno sam se smestila u krevet, bila sam bezvoljna i bilo mi >adno. Previe je hladno", alila sam se.
Zapravo, nebo je bilo be oblaka, blistavo od sunca.
Govori gluposti!", ree Lukrecija. Prila je mom krevetu, uzela knjigu iz mojih ruku i podigla me.
Napolju je prelepo! Hajde da ti naemo odgovarajuu haljinu!"
Otile smo u moj veliki garderober i ona je, kao da je dona Esrne-ralda koja me sprema za bal, odabrala
jednu od mojih najlepih haljina od tamnozelenog baruna i fine svile zelene poput mora, iji rukavi su bili
protkani pozlaenom trakom. Kad smo obe bile pristojno okiene-ona u safirno plavoj haljini - rekla je:
Ah, Sana! Previe si lepa da bi bila tako tuna! Pogledaj se -najlepa ena u Rimu. Kad te ljudi budu
videli, pomislie da se nalaze u drutvu boginje!"
Samo sam mogla da se nasmeim na njenu ljubaznost. Bilo mi je teko da poverujem da je ovo ona ista
ena, koja me je posmatrala s toliko sumnje i mrnje kad sam dola u Rim, ali njena briga za mene inila se
iskrenom. Moda je njeno poverenje, kada ga jednom zadobije, bilo potpuno. Moda sam je pogreno
procenila, a ona je tajno udela za ivotom koji je dobar i jednostavan.
Tako smo se odvezle u grad u lepim otvorenim koijama, ija lakirana vrata su bila ukraena grbom
Bordija: vatrenocrvenim bikom.
Nismo daleko odmakle kad su nas ljudi primetili i poeli da tre prema koijama, blagosiljajui nas.
Lukrecija se nagla prema meni i iz somotske torbe sipala u moje krilo milostinju" koju je trebalo da bacam
siromanima.
Gledala sam nepomino u svetlucavu gomilu. Lukrecija, ovo su zlatni dukati!" Jednim dukatom seljak je
mogao da kupi imanje, kuu... Ovo je bila nezamisliva dareljivost.
Nasmejala se udno. Razlog vie da nas vole." Stajala je i bacala punu aku novia u gomilu koja je
ekala.
Uskoro su usledili snani usklici.
Pogledala sam je, lice joj je bilo rumeno od sunca, a oi sjajne od radosti koju je oseala usreujui druge.
Kako sam mogla da joj ne verujem? Nasmejala sam se, uzela punu aku dukata i bacila ih usred gomile.
&>
<4>
ovani Sforca, Lukrecijin mu koji je dugo bio odsutan, stigao je u januaru. Oigledno vie nije mogao da
se ne obazire na papine uestale uporne poruke da se vrati i da bude pravi mu Lukreciji.
I tako je Sforca kad se vratio u Rim bio doekan bez fanfara koje su bile namenjene samo za papinu decu i
naravno bez proslave. ovani,
183
t' Otl rezaia, uopte nije ostavljao utisak svojim izgledom. Bio je "/ mrav i nezgrapan. Imao je izraenu
Adamovu jabuicu i krupne, buljene oi, tako da je izgledao kao da je stalno uplaen. I karakter mu je bio
isto tako neprijatan: u pogrenom trenutku bi preterano iska-ivao svoja oseanja, u drugoj prilici bi
ustuknuo. Pretpostavljala sam Ja ga je Aleksandar odabrao zbog njegove prilagodljivosti. Lukrecija bi
trebalo da lako izlazi s njim na kraj.
Ali niko nije raunao na to koliki je ovanijev strah. Bio je dovoljno mudar da se plai Bordija, posebno
zato to je njegova rodna drava Milano, kojom je vladala njegova mona porodica, bila dovoljno nerazborita da podri francuskog kralja arla tokom njegovog napada. Barem je njegova zabrinutost bila

zvanino pripisivana tome.

Tri meseca je Sforca igrao ulogu Lukrecijinog mua, prilino uplaen, jer mu je prema prii sluga Njegova
svetost dala da bira izmeu dolaska svojoj eni... ili nesigurne i nejasne sudbine. Brani drugovi su bili
ljubazni jedno prema dugom u javnosti i viani su zajedno samo onoliko koliko su to okolnosti zahtevale.
Ali, ako je i postojala neka naklonost meu njima, ja je nisam videla. Lukrecija je igrala svoju ulogu
supruge sa velikim dostojanstvom, dok ju je ovanijeva oigledna elja da bude na drugom mestu sigurno
veoma poniavala. Dala sam sve od sebe da Lukreciji skrenem panju sa te bolne take malim pustolovinama, kao to je ona to uinila za mene.
Ali, ovaniju se nije desilo nita loe. U najmanju ruku, papa i njegova deca inili su sve da se Sforca
osea dobrodolim i potovanim. Na svim ceremonijama, njegovo mesto je bilo odmah ispod Huanovog i
e-zareovog. Zapravo, na praznik Cveti, ovani je bio jedan od retkih kojima je bilo dozvoljeno da prime
svetu palmu koju je blagoslovio Njegova svetost.
Ali na jutro Velikog petka, Sforca je u zoru izjahao i pobegao nazad u svoj rodni Pezaro, odakle nisu mogli
da ga privole da se vrati.
Kruilo je mnogo glasina. Po jednima, Sforcin sluga je uo Lukreciju 1 ^ezarea kako kuju zaveru da ga
otruju; to se najee govorkalo.
Ali najokrutnije reci nisu se ule u aputanjima torokua, ve su dole od samog ovanija. Te optube se
usudio da uputi samo iz sigurnosti svoje tvrave u Pezaru. Njegova ena je bila nepristojna" pisao je
javnim, nesuvislim pismima objanjavajui poloaj u kome se nalazi.
1 o je nagovetaja da je taj nedostatak pristojnosti bio toliko straan,
es~? preko ega nijednog normalnog mua ne bi mogli da ubede da
urnah sam shvatila: Sforca je video isto to sam ja videla izmeu Pe l l-ukrecije. Znao je ono to sam ja
znala. Oigledno je saznao za VU . Snu yezu ubrzo nakon venanja sa papinom erkom. I nje-i nervi
mu nikada nisu dozvolili da ivi pod takvim pritiskom.
.____ i.iugm ua Krivim tog oveka, ali me je dua bolela zh
Lukrecije. Izgledala je kao da joj je laknulo kad se vratio, a sada je '^ njegovog bekstva prouzrokovao
vrtlog glasina oko njenog imena. Jsfjj, se nije usuivao da govori loe o Njegovoj svetosti, ili da ga optui
da ' inicirao incest, ali Lukrecija nije bila poteena. Kurva, tako su je zvali papina ena i erka.
'
U Firenci, Savonarola je sa neuobiajenom jarou grdio grehove u Rimu, idui tako daleko da poziva na
nasilje protiv pape i njegove crkve. Svetenik-reformator pisao je vladarima evropskih naroda, zahte-vajui
od njih da otmu tijaru od Aleksandra. Molio je francuskog kralja arla da nasrne dole na Italiju i ponovo
donese presudu."
Papa se odmah bacio na posao ponitenja Lukrecijinog braka i ekskomunicirao je Savonarolu u maju.
Lukrecija je to sve podnosila sve dok je mogla, a onda je u junu, bez znanja ili saglasnosti Njegove svetosti,
odabrala nekoliko dama i povukla se u oblinji dominikanski samostan San Sisto. Postae, rekla je ocu,
opatica. Zavrila je sa brakom i mukarcima.
Aleksandar je bio besan. erka sposobna za brak bila je korisno politiko orue, kojeg on ne bi da se
odrekne. Nekoliko dana po Lukreciji-nom dolasku u samostan, poslao je po nju naoruane vojnike zahtevajui da kaluerice predaju Lukreciju jer bi bilo najbolje da se o njoj brine otac."
Ovo je u Rimu izazvalo jo vie govorkanja. Vidite? Ne moe ni dana da podnese da bude bez nje.
Nastojnica samostana, asna sestra irolama, suprotstavila se vojnicima sama. Bez sumnje, bila je hrabra i
vrlo elokventna ena, jer su vojnici napustili San Sisto bez svog plena, to je izazvalo Aleksandrov bes.
Lukrecija nije htela da se vrati. Poela sam da verujem da je bila prinuena na incestualni odnos sa svojim
ocem i tada sam oseala duboko, iskreno saaljenje prema toj eni.
U meuvremenu, Aleksandar se ohladio i dozvolio Lukreciji da ostane u San Sistu. Mislio je da e joj
postati dosadno da ivi kaluerskim ivotom i da e poeti da ezne za svojim zabavama.
Ali postojala je jedna stvar koju on nije znao, a koju sam ja uskoro otkrila.
Otila sam u tajnosti da posetim Lukreciju u San Sisto i jedna oQ sestara u beloj odori bez reci me je
ispratila u njene odaje. Lukrecijin6 odaje teko da behu spartanske. Bile su to raskono opremljene, velik6
sobe koje su bile izgraene posebno za posete plemstva i Lukrecija ) uredila da joj donesu vei deo njenog
nametaja, kako bi manje eznul za domom.
Ali, ona nije bila tu. Doekala me je Pantsileja, koja je bila jedva malo starija od Lukrecije, ali je imala
dranje mnogo zrelije ene. Pan
Kalogridis
185

ie bila lepa, srdana i blaga osoba, vitka i lepa. Crna kosa bila joj je 5 laena pozadi, otkrivajui strog i
privlaan razdeljak. Danas je njeno
biajeno glatko elo bilo izborano zbog brige oko njene tienice. U Kako je?", pitala sam, donekle
zabrinuta zbog dona Pantsilejinog
izgleda.
Madona Sana", rekla je tuno, i poljubila mi ruku. Govorila je iskreno jer smo bile same. Lukrecijine
druge dve slukinje otile su s njom u kapelu, a Peroto je poslat u kuhinju. Tako mi je drago to ste doli.
Nikada je nisam videla ovako uznemirenu zbog neega. Ne jede, ne spava. Plaim se.... madona, zaista se
plaim da e uiniti neto drastino."
Na ta mislite?", upitala sam otro.
Mislim da bi ona...", Pantsilejin glas se pretvorio u apat, .....mogla
bi da pokua da prekrati sebi ivot."
Ta reenica me je tako uasnula da nisam znala ta da odgovorim, to je bilo dobro, jer smo u tom trenutku
ule korake koji se pribliavaju. Vrata sobe su se uskoro otvorila i Lukrecija se pojavila okruena svojim
damama.
Obuena sasvim u crno, bila je blea nego to sam je ikad videla, sa senkama ispod oiju. Svaki trag njene
ranije ivosti potpuno je nestao i bio je zamenjen tmurnim izgledom, od koga mi se srce kidalo.
Dona Sana!", rekla je i uputila mi avetinjski osmeh. Zagrlile smo se i lako sam osetila njene kosti kroz
meso. Izgubila je mnogo na teini. Kako mi je drago to te vidim!"
Mnogo si mi nedostajala", iskreno sam rekla. Dola sam da vidim kako si."
Lukrecija je odmahnula rukom, otputajui svoje dame u drugu prostoriju kako bismo mogle nasamo da
razgovaramo. Pa", rekla je, dok JJ je jo uvek na usnama igrao nesretni osmejak, kao to vidi."
Sela je dole na veliki podni jastuk. Smestila sam se pored nje i ozbiljno je uhvatila za ruku. Lukrecija,
molim te. Zabrinuta sam zbog tebe. alc je i Pantsileja jako zabrinuta. Bila si tako dobra prema meni i ne
mgu da podnesem da gledam kako te neije pakosne reci povreuju." . "otpuno me je zaprepastila kad je
briznula u pla. Neko vreme sam J grlila i pustila da jeca na mom ramenu, pokuavajui da zamislim sena njenom mestu. Ovo je zaista udno i strano mesto.
onda me je jo vie zapanjila kad je podigla pogled i rekla: Jo je
5Tne to misli, Sana. Mislim da sam u drugom stanju."
Nisam mogla da doem sebi. i v" ovani nije otac", nastavila je glasom koji je podrhtavao. Ako ti
Podigla sam ruku. Znam ko je otac." Curila je u mene zaueno.
-----------------------------\/
Ali neemo izgovarati njegovo ime", rekla sam joj. To me moe kotati ivota. Hajde da se dogovorimo.
Mogu da saoseam sa tvojom situacijom, ali da se isto tako dogovorimo da nikada ne izgovorim irne oca.
Tako ne moemo rei sa sigurnou da znam istinu."
Sana, kako si...?"
Tebe ni za ta ne krivim, Lukrecija. Srce mi tuguje to te gledam u tako tekom poloaju. Mogu samo da
ponudim svoje prijateljstvo i pomo."
Posmatrala sam njen izraz lica dok se radoznalost ponovo pretapala u tugu. Drala sam je, zahvalna to moj
ivot nije toliko ispunjen patnjom.
Konano je uspela da se sabere i poela da me posrnatra. Hoe li da mi uini neto?", upitala je na nain
koji je uznemirujue liio na obeanje na samrtnikoj postelji. Hoe li oprostiti ezareu to se ogreio o
tebe?"
Ukoila sam se. Istog asa sam bila povreena i ljuta od pomisli da se ezare poverio nekome rekavi mu
za nau ljubav i posebno za moj strani susret sa Huanom, ak iako je ta osoba bila njegova sestra.
Mora da shvati da je ezare oajan bez tebe", bila je uporna. Ispao je budala, jer su ga ene izdale
mnogo puta... a tvoja lepota ga ini neverovatno ljubomornim. Ali, nikad ga nisam videla toliko zaljubljenog kao to je zaljubljen u tebe. Imaj milosti prema njemu, Sana."
Neka ezare govori u svoje ime", hladno sam odgovorila. Tek tada u mu odgovoriti."
Vratila sam se u palatu Santa Marija. Ni na trenutak nisam povero-vala da je ezare promenio miljenje.
Imala sam oseaj da je Lukrecija samo bila ljubazna, pokuavajui iz oseanja odanosti da izgladi stvar
meu nama.
Ali, sat vremena nakon to je sunce zalo, zaulo se kucanje na vratima i mlada sluavka je dala
zapeaeno pismo dona Esmeraldi.
Zgrabila sam ga od nje i proitala ga sama na balkonu koji gleda na batu. Bilo je napisano ezareovim
preciznim, odmerenim rukopisom:

Najdraa moja Sana,

Bio sam najvea budala na svetu kad sam posumnjao u tebe i ne zasluujem nita osim kazne u poslednjem
krugu pakla. Tu kaznu u sigurno osetiti na svojoj koi i u ovom ivotu ako ne bude imala milosti i dola
da se vidimo veeras... Ali ni ne zasluujem nita bolje. Cekau te, sa svojim srcem u rukama kao
poklonom. Ipak, ako odlui da ne doe, u potpunosti u razumeti i ostau tvoj, zauvek.
ezare
Din J
idi
187
m elela da idem. Htela sam da ga kaznim da ga nateram da kao to sam ja ekala dok je moja nada
polako umirala, a zatim
esam da idem: da njegovo srce zaigra od radost! kad me vidi, A* hi se slomilo na pola kad ga pljunem u
lice. elela sam da idem: da ga zagrlim, da se radujem to je ponovo moj, da apuem zakletve na venu
ljubav.
da uradi da bi pridobio nekoga. Kad me SeTo J paole
koena, a zatim pritisnuo elo na ljunak. Neu
UStS^" SSS," nnslei na Hup seajuise aka Me su kamenii ostavili na mojoj koi mislei na uvredu i
bol koje sam oseala od tog dana. Konano sam rekla Ustam. Zabacila sam veo.
188
ena jednog B o r d i i.
XX
Te noi, moja veza sa ezareom nastavila se uz svu preanju strast. Zakleo se da e se osvetiti Huanu, ali
u trenutku i na mestu gde e to biti prikladno. Uutkala sam ga. ta bismo mogli da preduzrnemo protiv
Huana, enice papinog oka, a da ne dovedemo u opasnost svoje ivote? Sve to sam elela od ezarea bilo
je da me uveri da sam zau-vek zatiena od Huanovog dodira i na ovo se zakleo sa vatrenou koja je bila
zastraujua.
Narednog jutra, odvezla sam se nazad u San Sisto da posetim Lukre-ciju. Ovog puta, bila sam naoruana
testima i poslasticama, raunajui da u time dovesti u iskuenje njeno izbirljivo nepce. Bio je poetak juna
i vreme je bilo izuzetno lepo. Svo miriljavo cvee je procvetalo. Bila sam toliko ushiena nakon susreta
prethodne noi sa ezareom da sam oseala krivicu to odlazim da posetim Lukreciju, iji je ivot bio
duboko nesrean.
Dola sam u Lukrecijine samostanske odaje i saznala da je opet u kapeli: Pantsileja me je pozdravila, ovog
puta jo uzrujanija. Otpustila je ostale sluge kako bismo nas dve ostale nasamo i tek onda mi je pokazala
zvanini dokument koji je leao na stolu.
Dovoljno sam znala latinski i proitala sam dokument u tiini, sve vie zauena. Pisalo je da je Lukrecija
bila lan porodice Sforca
triennium et ultra translata absque alia exus permixtione steterat nulla nuptiali commixtione, nullave copula
carnali conjuxione subse-cuta, et quod erat parata jurara et indicia ostreticum se subiicere.
Sledio je stidljivi Lukrecijin potpis.
Bio je to zahtev za razvod, koji je dozvoljen po papskom zakonu, ukoliko, kako je u dokumentu pisalo,
brak nije bio konzumiran tri godine. Pored toga, Lukrecija je pristala da je pregledaju babice, kako bi dokazala da je nevina.
Pantsilejine krupne crne oi bile su nemirne. Njegova svetost ve prima ponude od prosaca. On na ovo
gleda samo s politike strane, ne brinui se za Lukrecijina oseanja. Rekla mi je da e pre umreti nego da se
ponovo uda. udno je govorila, madona, kao da se oprata..."
189
J ^ " - - c./_____________________________________
Prr.la je blie i tiho rekla: Mogla bih da nastradam to Vam ovo govorim, dona Sana, ali prihvatam taj
rizik ako u spasiti Lukrecijin ivot. Ona ima zalihe kanterele, a neto od toga je ponela sa sobom..."
Namrtila sam se zbog nepoznatog naziva. Kanterela?"
Bila je iznenaena mojim neznanjem. Otrov po kome su Bordije poznate. Veoma smrtonosan. Plaim se
da Lukrecija namerava da ga sama uzme, vrlo skoro. Plakala je dok je potpisivala dokument, dona Sana.
Mislim da je sad otila da se oprosti od Boga."
Bila sam zaprepaena. Zato mi govorite takve tajne? ta ja mogu
da uradim?"
Traila sam kanterelu najbre to sam mogla da bih je sklonila od nje, ali nisam uspela da je pronaem na
mestu gde je bila sakrivena. Moete li da mi pomognete?"

Zurila sam u nju. Traila je od mene da ugrozim svoj ivot, ali sam se prisetila da je to bilo za Lukrecijino
dobro, one koja je bila tako dobra kad me je oaj obuzeo. Klimnula sam glavom u znak pristanka.
Nalazi se u maloj, zatvorenoj boici, napravljenoj od zelenog venecijanskog stakla", Pantsileja je nastavila
brzo. Pregledala sam njen sanduk, njen nakit, ali postoji mogunost i da ga je stavila u neku od svojih
haljina." Pokazala je prema velikom ormanu.
Otila sam do njega i otvorila vrata, dok je Pantsileja ponovo otvorila sanduk i bacila se na posao.
Lukrecija je ponela samo etiri neugledne haljine sa sobom. Nije dola da se drui ili da se dugo zadrava.
Razumela sam potrebu plemkinje za obmanom i zatitom: sve moje haljine imale su male korice za bode u
korsetu. Moda je Lukrecija smislila neto slino...
Kako bih pregledala haljine kako treba, morala sam da zakoraim u sam ormar. Rukavi su bili najloginije
mesto i zato sam tamo poela da
traim.
Tek to sam poela da prelazim rukama preko tkanine kad sam zaula muki glas u hodniku, veoma poznat,
koji je zvao Lukreciju. Pre nego to sam stigla da bilo ta uradim, dona Pantsileja je zatvorila vrata ormana
iza mene procedivi kroz zube: Ne pomerajte se, nita ne govorite."
Ovo je izgledalo smeno. Sve to je trebalo da uradim bilo je da iskoraim iz ormara, zatvorim vrata, i
ponaam se nevino. Sakrivanje bi izazvalo veliku sumnju ako bi me otkrili. Zato bi Pantsileja elela da sauva moje prisustvo kao tajnu?
Ali sad je ve bilo gotovo. Mirno sam stajala posmatrajui kroz mali Prorez na vratima ormana kad je
ezare uao u sobu, a zatim povrno preleteo pogledom preko dokumenta o razvodu.
Pozovite Lukreciju", odseno je rekao Pantsileji, a zatim se posta-rajte da budemo ostavljeni nasamo."
____________-_____-J^Vj?
Potvrdno je klimnula glavom. Kad je otila da izvri njegovo nareenje, umalo sam se pojavila,
razmiljajui da kaem ezareu da sam se sakrila, elei da se naalim i da ga iznenadim, poto sam ula
njegov glas u hodniku. Ali, to je vie vremena prolazilo, moje pojavljivanje bi sve manje izgledalo kao
ala. Ipak smo se tek nedavno pomirili. I ezare i Lukrecija bi popreko gledali na takvu ludoriju, stoga sam
ostala na svom udnom poloaju.
ezare je koraao po sobi, estoko i ozbiljno. Oigledno je imao zadatak da se pobrine za oeve poslove,
ali nije uivao u tome.
Tad su se pojavile Lukrecija i njene dame. Kad je ugledala ezarea, njeno dotada utueno lice se ozarilo.
Odmah je otpustila svoje slukinje i uhvatila brata za ruke.
Oboje su pogledali u odluku o razvodu.
Dakle, uinjeno je", ree ezare.
Lukrecija je tuno uzdahnula, ali sigurno ne tako kobno kako se dona Pantsileja plaila. U tonu joj se ulo
jednostavno pomirenje sa ne-izbenim. Uinjeno je."
ezare je pogladio njen obraz, teei je. Postarau se da dobije prijatnog mua. Nekoga vieg ranga od
Sforce. Nekog mladog ovog puta, nekoga ko dobro izgleda i ko je armantan."
Ne postoji niko armantniji od tebe." Stavila mu je ruke na njegova ramena, a on ju je uhvatio oko struka.
Poljubili su se.
To nije bio zagrljaj brata i sestre.
Nepomina u ormanu, duboko i tiho sam uzdahnula, jer me je ovo saznanje probadalo kao ma. Ljuljala
sam se na talasu neizrecive odvratnosti. Vrtelo mi se u glavi i pruila sam ruku, oprezno i tiho se oslanjajui na uglaano drvo da ne bih pala.
Kad su se razdvojili, Lukrecija je rekla, Hou da dete ostane u porodici."
Matori skot je ubeden da je njegovo", ezare je odgovorio. Ve sam ga nagovorio da potpie tajnu bulu.
Dete e biti Bordija i imae sva prava. Zna da u se postarati da bude dobro zbrinuto."
Nasmejala se i uhvatila mu ruku. Poljubio je njen otvoreni dlan.
Sirota Lukrecija", rekao je. Ovo ti nije lako."
Tuno je slegnula ramenima. Ima i ti svoje probleme."
Huan je pajac. Samo je pitanje vremena kad e nam stvoriti pogodnu priliku da ga se resimo."
Isuvie si strog prema njemu", neno ga je izgrdila.
Previe sam poten", odgovorio je. I jedini sam Bordija koji je dovoljno inteligentan za mesto vrhovnog
zapovednika."
Jedini mukarac Bordija", ispravila ga je Lukrecija i on se nasme-jao.
Tano. Da si ti muko, ne bih imao anse za to mesto. Nadmudrila bi me pre nego to bih se usudio i da
pokuam." Pustio joj je ruku,

'~>i n
Kalogri d is
191
<-lV!u dokument u svitak, a zatim ga paljivo privezao trakom. Odneu ovo Njegovoj svetosti. Hou li te
videti sutra?"
Njegov ton nije ostavio sumnju da bi poseta trebalo da bude vie
nego bratska.
Molim te." Lukreciji su se pojavile jamice na obrazima. Onda je zastala i dodala, udnim glasiem: Budi
fin prema Sanci."
Namrtio se, zbunjen. Naravno, fin sam prema Sanci. Zato ne bih
bio?"
Ona je bila dobra prema meni."
Biu fin", ree ezare, a zatim je ivljim tonom dodao, ali kad postanem kralj ele Italije, znamo ko e
stvarno biti moja kraljica."
Znam", odgovori Lukrecija. Oigledno su o ovome razgovarali i ranije. Ipak, ona je smatrala da treba da
ponovi kad je ezare krenuo ka vratima: Budi fin prema Sanci."
Pantsileji nije trebalo mnogo da se vrati i da smisli izgovor da nagovori Lukreciju da izae iz sobe da bih ja
mogla da pobegnem.
Nita nisam rekla Pantsileji o onome to sam videla i ula. Nisam sumnjala da me je ona gurnula u orman,
upravo da bih mogla da otkrijem istinu, jo opasniju od otkria kanterele.
U trenutku u kojem sam krenula ne videvi se sa Lukrecijom, pronala sam staklenu boicu, ubaenu u
dep uiven u rukav jedne od Lu-krecijinih haljina. Sakrila sam je u svoj korset ne rekavi nikome nita.
Bila sam u takvom stanju da sam, kad sam odnela otrov u svoju sobu u Santa Mariji, provela mnogo
vremena razmiljajui da li i kako da ga upotrebim.
192
ena tedn*
Bordije
Kalogridis
193
XXI
Te noi sam poslala ezareu poruku da sam bolesna. Zaista sam bila bolesna u dui. Moj instinktivni oseaj
da mi ezare nije verovao jer je bio sposoban na izdaju, bio je ispravan. Ali nikada nisam ni zamiljala
dubinu njegove dvolinosti: govorio je s takvim bolom, takvim besom o incestu svog oca sa Lukrecijom,
dok je istovremeno bio kriv za isto to. Nisam vie mogla da verujem ni u ta to je ezare ikada rekao.
Aleksandra su obmanuli da poveruje da je Lukrecijino dete njegovo, dok je zapravo bilo dete njenog brata.
Jednu misao sam beskrajno ponavljala u glavi, dok sam zurila sa svog balkona u mrani vrt:
Kakva je ovo udovina porodica?
Nikome od njih nisam mogla da verujem. ak su i moja oseanja prema Lukreciji postala uzdrana. Iako
me je moda iskreno volela i molila svog brata da bude nean prema meni, njena predstava o ljubavi i
odanosti bila je izvitoperena toliko da je to prosto neshvatljivo. Molila me je da se pomirim sa ezareom,
iako je nameravala da ostane njegova ljubavnica.
Toliko sam bila ispunjena bolom te noi, toliko blizu ludila, da sam uzela boicu kanterele i razmatrala da
li da progutam njen sadraj. Mrze-la sam ezarea svom svojom duom... i u isto vreme, ostala sam strahovito i estoko zaljubljena u njega. To saznanje me je ispunilo beznaem. Kako nisam uspela da primetim
njegovu izdajniku prirodu? Sigurno je bilo znakova kao to je jedva primetna hladnoa u oima, moda
nestalni trag okrutnosti na usnama... Od svih ljudi, trebalo je prva da ih vidim, jer sam ih videla i ranije, u
oima i na usnama mog roenog oca i mada nisu bile spolja vidljive kod Ferantea, osetila sam ih u
njegovom zlom srcu.
Napustila sam balkon i iskrala se tiho kroz spavau sobu, gde je dona Esmeralda spavala, napolje u
predsoblje. Tamo, paljivo hodajui u mraku, nasula sam sebi pehar vina i drhtavim prstima pokuavala cta
otvorim staklenu boicu.
Lik, kao iz snova, izrastao je preda mnom u tami: telo mog oca, kako visi sa velikog svenjaka od kovanog
gvozda, dok je luka u Mesini stajala kao kulisa iza njega.
Stisnula sam usne. Uspravila sam se i pogledala na boicu sa gaenjem. U tom trenutku sam se zaklela sebi
da me nita i niko, a posebno
>iL

e;':ire Bordija, nikada nee nagnati da oduzmem sebi ivot. Nikada neu postati kukavica, kakva je bio
moj otac.
elu tu no sam presedela na balkonu i_proklinjala sebe to nisam u stanju da obuzdam svoja oseanja
prema ezareu. Nisam znala koliko dugo e ona trajati, ali sam bila odluna da im se, dokle god budem
ivela, nikada vie neu prepustiti.
Ujutru, s prvom zorom, napisala sam mu pismo navodei da bi s obzirom na glasine koje okruuju lanove
porodice" u Vatikanu bilo najbolje da prestanemo da se sastajemo bar za neko vreme, kako ne bismo jo
vie doprineli sablanjivim govorkanjima. Rekla sam dona Esmeraldi da ga isporui jednom od njegovih
slugu.
Nije odgovorio, ni lino ni pismom. Ako je i bio povreen ovom mojom molbom, nije to pokazivao javno,
ali se ponaao prema meni
utivo.
Naredna dva dana nisam dolazila na porodine veere i odbila sam Lukrecijin poziv da je posetim. Nisam
mogla da podnesem da je vidim nakon to sam saznala ta ona zna. Danima sam bila prikovana za postelju,
iako nisam spavala. Niti sam nou pronalazila mir. Umesto toga, sedela sam napolju u mraku, zurei u
zvezdano nebo i prieljkujui kraj
patnjama.
Nastavila sam tako da poputam sama sebi dok se u kasnim nonim satima dona Esmeralda nije pojavila na
balkonu u spavaici.
Dona Sana, morate prestati s tim. Razboleete se."
Moda sam ve bolesna", rekla sam nehajno.
Namrtila se, ali na licu joj je ostao izraz majinske zabrinutosti. Ponaate se kao Va otac kada su ga
obuzimali mrani dani."
I nestala je nazad u sobi.
Zurila sam za njom, kao gromom pogoena. Onda sam pogledala ponovo u nebo, kao da tamo traim
odgovor. Mislila sam na ofrea, mog muza, oveka kome sam dugovala bar svoje uljudno ponaanje.
Moda je on bio slabog karaktera, ali je ostao blage naravi usred ove poronosti i za razliku od svoje nazovi
brae, nikome nije eleo zlo. Zasluio je dobru enu.
lakoe sam razmiljala o Napulju i onima koje volim tamo.
Konano sam ustala. Nisam otila u krevet s nadom da u zaspati, ve sam umesto toga otila u predsoblje i
upalila svecu, a zatim sam nala pero i pare pergamenta.
Dragi brate,
Mnogo je vremena prolo, otkako nisam ula od tebe nita o ivotu u Napulju, Reci mi. molim te, kako ste
ti i majka? Nemoj nita da propusti.
194
ena /edn
Ve
Ka log r i d i s
195
to se tie Huana, ezare je bio u pravu kad je rekao da nee proi mnogo vremena pre nego to prui
priliku porodici da ga se otarasi.
Samo nekoliko dana nakon to sam poslala ezareu poruku govorei da ne bi trebalo vie da se sastajemo,
kardinal Askanio Sforca, brat Ludovika Sforce, vladara Milana, koji je u rodbinskoj vezi sa oklevetanim
ovanijem Sforcom, odrao je veliki prijem u vice-kancelar-skoj palati u Rimu. Bili su pozvani mnogi
istaknuti gosti. Lukrecija je jo uvek bila zatvorena u San Sistu, ali ofre me je preklinjao da idem s njim.
elei da budem posluna ena, pristala sam, iako su na listi gostiju bila imena dvojice ljudi koje sam
elela da izbegnem, vojvodu od Gandije i njegovog brata, kardinala od Valensije.
Vice-kancelarska palata je neosporno bila velika: imanje je bilo tako veliko, da smo bili primorani da se
vozimo do ulaza u koijama, i uli smo u Veliku dvoranu, triput veu od one u zamku Nuovo, dok su nas
redom najavljivali. Mi, Bordije, doli smo zajedno i predstavljeni smo onim redom po tome koliko smo
vani papi: Huan je bio prvi, skinuo je svoju kapu s perjem i mahao njome gomili koja je oduevljeno
uzvikivala vrhovnom zapovedniku. Zatim ezare, tih i u crnoj odei i na kraju ofre i ja, princ i princeza
od Skvilaea.
Lepota okoline je oduzimala dah. Napravljena je velika, unutranja fontana na tri nivoa. Bila je oiviena
stotinama treperavih sveca, ije svetio je bojilo svaku kap vode u zlatnu boju. Podovi su bili posuti laticama
rua, od kojih je vazduh mirisao. Ovaj utisak je nadmaila samo predivna aroma hrane, koju su sluge nosile

na zlatnim posluavnicima. Prostorija je bila tako ogromna, da je ak i velika, bela, mermerna statua
velianstvenih golih mukarca i ene, koji su po svemu sudei bili stari Rimljani, izgledala mala.
Silom sam se nasmeila, pozdravila one dostojanstvenike koje sam poznavala i dozvolila da budem
predstavljena onima koje nisam. Uglavnom, dala sam sve od sebe da izbegnem Huana i ezarea.
Dok sam se etala ruku pod ruku sa svojim muem kroz skup, sreli smo ovanija Bordiju, kardinala od
Monreala, koji je bio svedok nae prve brane noi. Kardinal je postao jo gojazniji i ono malo kose to se
videlo ispod njegove crvene kapice postalo je gotovo potpuno sedo, ali kao i uvek, dijamanti su svetlucali
na njegovim prstima.
Vaa visoanstva!", uzviknuo je sa oduevljenjem koje me je pod-setilo na njegovog roaka Rodriga.
Kako mi je drago to vas oboje vidim!" Lukavo je osmotrio moje grudi, a onda je namignuo ofreu i
gurnuo ga laktom. Vidim da rue jo uvek cvetaju."
ofre se nasrnejao, pomalo posramljen, ali je odgovorio: Postala je jo lepa, zar ne, Vaa svetosti?"
Kardinal se nacerio. Jeste. A Vi, don ofre, postali ste pravi mukarac... nema sumnje zato to imate pravu
enu za suprugu."
Ljubazno sam se nasmeila, a ofre se ponovo prigueno nasmejao. Upravo smo hteli da krenemo dalje
meu okupljene goste da se javimo ostalima, kad nam se ezare, na moje zaprepaenje, pridruio.
,Don ovani", rekao je srdano, Izgledate zdravo i ilo kao i uvek."
Papin roak se nasmejao. ivot mi prija... kao to mogu da vidim, prija i vama dvojici. Ali, ofre", poeo
je da zavereniki apue, nahrani svoju enu nekim poslasticama. Pomalo je smrala. Da li je previe
iscrpljuje, jdeae moj?"
Iznenaen, ofre je otvorio usta da mu odgovori. Sreom, kardinalovu panju u tom trenutku odvukao je
na domain, Askanio Sforca, koji ga je pozvao.
Moj dobri i paljivi suprug me je pogledao, jer je ionako bio zabrinut za moje zdravlje u poslednje vreme.
Uiniu to", rekao je. Idem da naem slugu da ti donese hranu." I otiao je, ostavivi me nasamo sa
ezareom.
Pokuala sam da se udaljim ka drugoj grupi, ali ezare mi je stao na put, primoravajui me da ostanem
nasamo s njim.
Sada ste Vi ta koja nije ljubazna prema meni, madona", ree ezare tonom ljubavnika koji optuuje.
Razumeo sam Vae pismo i potujem Vau elju za diskrecijom, s obzirom na okolnosti s mojom sestrom,
ali..."
Prekinula sam ga. Vie je od toga. Huan iri glasine o nama. Moramo da uinimo ono to moemo da ih
odagnamo." Pokuala sam da kontroliem izraz svog lica. Borila sam se da se pretvaram da ovo inim za
nae dobro, a ne zato to ga prezirem.
Ipak, u isto vreme, drugi deo mene je udeo za njim, to me je ispunjavalo stidom i gnuanjem prema
samoj sebi. Pogledala sam ga, tako zgodnog, hladnokrvnog, tako elegantnog i tako zlog.
Priao je korak blie. Instinktivno sam se povukla unazad, priseajui se kako obavija ruke oko
Lukrecijinog struka i izgovara: ti e biti moja kraljica...
Ako ve postoje glasine, zato da patimo? Zato ne nastavimo kao i do sada? Proveli smo samo jednu no
zajedno, otkako smo se pomirili..." Zastao je, spustio glavu, zatim je uzdahnuo i ponovo je podigao. .,Znam
da si u pravu, Sana, ali tako je teko. Daj mi barem malo nade. Reci mi kada mogu ponovo da te vidim."
Bogu hvala, ofre je iao ka nama. eljno sam se okrenula svom muu dok mi je on pruao tanjir sa
ueerenim bademom i guteraom. Okrenula sam se hrani i dala sve od sebe da izbegnem ezareov
pogled.
Dok sam jela, nau panju je privukla glasna, pijana vika iz drugog ugla. Prepoznala sam glas dok srno se
svi okretali prema onome ko je izazivao buku.
Pogledajte lenje prodrljivcel", nerazgovetno je izgovarao Huan. U Pratnji jednog od svojih kapetana, koji
je u tom trenutku pokuavao da
/\
___________-_____njvj?
ga smiri, pokazivao je prema jednom od gostiju: krupnom Antoniju Or-siniju, roaku ulijinog mua, a
takoe i kardinala S force. Orsini je sedeo za stolom, pored svoje debeljukaste supruge i dvojice sinova
-obojica su bili biskupi - i ba u tom trenutku je trpao koliko god je mogao peene paetine u usta. Bio je
veoma zaokrugljen, toliko da je jedva mogao da spoji ruke preko velikog stomaka. Na naduvenoj i mesnatoj glavi imao je najmanje tri podbratka, koje ak ni njegova tamna brada nije mogla da sakrije.
Moda, don Antonio", vikao je Huan toliko glasno da su svi mogli da ga uju, ne biste bili tako debeli da
se niste predugo zadravali za stolovima Vaih bogatih roaka!" Neki su se kikotali.

Don Antonio je spustio preostalo pare mesa i odmahnuo svojim debelim, masnoom obavijenim prstima.
Moda, don Huane, da niste tako brzo beali od svojih neprijatelja, ne biste bili tako mravi." Mnogi u
gomili su uzdahnuli s nevericom
Huan je izvukao svoj ma i zateturao se ka oveku koji mu se narugao. Platiete skupo za svoju uvredu,
gospodine. Izazvao bih Vas na dvoboj - ali, budui da sam gospodin, ne mogu da prihvatim da budem u
prednosti nad nekim ko je tako groteskno nesposoban za fiziki napor."
Don Antonio je ustao i zakoraio ka njemu. ak i ovaj mali napor ostavio ga je bez daha. Ja sam potpuno
sposoban da odgovorim na Va izazov, gospodine, ali Vi niste gospodin. Vi ste samo kukavica i obino
kopile."
Huan je zakiljio od besa. Bio je to isti nekontrolisani bes koji je jednom bio usmeren ka meni. Oekivala
sam da e se okomiti na njega. Umesto toga, bleda lica i nem, okrenuo se na peti i krupnim koracima otiao
iz palate.
Orsini se glasno nasmejao. Kao i uvek, kukavica. Vidite? Ponovo bei."
Askanio Sforca, koji je kao domain eleo da ublai sve neprijatnosti, dao je znak muziarima da sviraju.
Otpoeo je ples. Nekoliko ljudi me je zamolilo da igramo, ali sam ih sve odbila. Uskoro sam apnula
ofreu da sam umorna i da elim da se vratim kui. Potraio je kardinala Sforcu kako bismo mogli da se
oprostimo.
Ali prekinula nas je glasna gungula na ulazu u dvoranu. Na opte uenje, tuce naoruanih papskih straara
umariralo je isukanih maeva i preteeg izgleda.
Traimo don Antonija Orsinija", rekao je komandir. Kardinal Sforca je pourio napred. Molim vas,
molim vas", rekao je komandiru. Ovo je privatna rezidencija i privatni nesporazum izmeu
i Kalogridis
197
, _ u. gostiju i to nesporazum koji nije veliki i koji je nastao pod uti-''ern vina Nema potrebe za tako
estokim odgovorom."
Ja sam ovde po volji Njegove svetosti, pape Aleksandra", odgovori fi'ir I vrhovni zapovednik i Njegova
svetost bili su oklevetani. Ne moe se prei preko takvog zloina."
Pustio je svoje vojnike da prou pored zapanjenog kardinala. Na nae oi su uhvatili nesrenog don
Antonija. Ovo je neuveno!", povikao je dok je njegova ena plakala i krila ruke. Neuveno! Nisam
uinio nita zbog ega bi trebalo da budem uhapen."
Ali, vojnici nisu ni nameravali da ga zarobe. Umesto toga, odvukli su svoju rtvu napolje, na teritoriju
imanja, gde su dvojica vojnika ve privezala dugi konopac o staro drvo masline. Dve velike baklje gorele
su na obe strane. Namera je bila da ovom dogaaju prisustvuju svedoci. Mi, gosti, pratili smo ih oamueni.
Kada je video omu koja ga je ekala, don Antonio je pao na kolena i vrisnuo. Izvinjavam se! Molim vas,
dosta je bilo! Recite vrhovnom za-povedniku da ga molim za oprotaj i da u se izviniti pred kim god on
zaeli!"
Ovo e sigurno zaustaviti ovu ludoriju, pomislila sam. Ali komandir nije nita rekao, jedva da je klimnuo
glavom svojim vojnicima koji su gurali don Antonija ka njegovoj propasti, dok je on jeao i drhtao.
Tekom mukom su mu vojnici pomogli da se popne na hoklicu ispod drveta.
Sve do poslednjeg trenutka, nisam verovala da e se to dogoditi. Mislim da niko od nas nije. Uhvatila sam
ofrea za ruku, ezare mi je bio s druge strane. Nas troje smo zurili, skamenjeni od uasa.
'Morali su da olabave omu da bi je stavili oko don Antoniovog debelog vrata. Kada su je ponovo pritegli,
bestidno je jecao.
Iznenada, komandir je dao znak vojnicima da utnu hoklicu.
Gomila je jedva disala, u neverici. Samo ezare nije pustio ni glasa.
Don Antonio se njihao pred nama na hladnom nonom vazduhu, oi su mu bile irom otvorene, izbuljene,
beivotne. Niko nije progovarao ni re, tako da se neko vreme ulo samo kripanje grane, dok se teko telo
ljuljalo napred-nazad.
Pogledala sam u stranu, prvo u ofrea, ije su nene crte lica bile ukoene odavajui isti uas. A onda sam
pogledala u ezarea.
Kardinalov upiljen pogled bio je napregnut, zamiljen, kao da ambiciozni um radi punom parom. Zurio je
pravo u don Antoniovo telo, a * ^
Je kroz niea; u ansu koja je leala iza njega.
INedelju dana kasnije, sredinom juna, kad je Lukrecija bila u San
Jstu jedva dve nedelje, Vanoca Katanei priredila je porodinu zabavu
l uast nienih sinova. Zofre i ja smo prisustvovali, zajedno sa ezareom
uanom, u svoj svojoj nadmenosti, kao i sa kardinalom Bordijom od Monreala.

Da bi se iskoristilo lepo vreme zabava je bila napolju u vinogradima koje je Vanoca posedovala. Za nas i
nae dvorane bio je postavljen veliki sto ukraen cveem i zlatnim kandelabrima i okruen mnogim
bakljama. Iako je proslava poela popodne, postojala je namera da se produi do kasno u no.
Drala sam ofrea za ruku, dok smo stizali na imanje pod pratnjom. Jo uvek se preputao kurtizanama i
velikim koliinama vina, a ja sam se pravila da ne vidim takvo ponaanje. Umesto toga, usredsredila sam se
na njegovu dobrotu i odluila sam da se posvetim tome da mu udovoljavam najbolje to mogu, jer nisam
znala kako drugaije da svom ivotu dam smisao.
Kad smo stigli na mesto gde se odravala zabava, predstavljena sam njegovoj majci po prvi put. Vanoca je
bila naoita ena, kestenjaste kose i dostojanstvena i sigurna u sebe. Posle raanja dece postala je malo
punija u struku, ali je i dalje imala privlanu figuru, sa punim grudima i izduenim, nenim rukama i
akama. Oi su joj bile blede kao i Lukrecijine. Njeno lice je bilo kao Cezareovo. Snanih vilica, sa izvajanim jagodicama i pravim, istaknutim nosem. Danas je bila obuena u svilu golubije sive boje, koja je
isticala njene oi i vatrenu kosu.
Pustila sam ofrea i prihvatila Vanocine pruene ruke. Prouavala me je na nain koji je bio istovremeno i
proraunat i srdaan. Vae visoanstvo. Dona Sana." Zagrlile smo se, zatim se povukla unazad da bi me
prouila i saekala je dok se ofre nije udaljio dovoljno da ne uje i rekla: Moj sin Vas voli veoma neno.
Verujem da ste mu dobra ena."
Uzvratila sam joj pogled, otvoreno i iskreno. Dajem sve do sebe, dona Vanoca."
Nasmejala se ponosna i zadovoljna zbog svoja tri sina, kad se ofre susreo sa Huanom i ezareom i dobio
pehar vina od sluge. Dobro su se snali, zar ne?"
Jesu, dona."
Hajde da im se pridruimo."
Tako smo i uradile. Odmah sam primetila da ezare nije bio obuen u svoj uobiajeni crni sveteniki
ogrta, ve u prelepu skerletnu tuniku, izvezenu zlatnim nitima. Huan je, kao i obino, bio obuen upadljivo, u poput rubina crveni i zlatni brokat i svetloplavi barun. Ipak, kardinal od Valensije izgledao je
daleko privlanije.
Stala sam pored ofrea, uputila neophodan osmeh i klimnula gte' vom dvojici njegove starije brae. Vaa
svetosti", rekla sam ezareu, skreui pogled dok me je ljubio u obraze, kao to su porodine veze
nalagale. Vrhovni zapovednie", rekla sam Huanu. Na moje iznenaenje, nije bilo zluradog pogleda u
oima vojvode od Gandije, ni izazova, ni prikrivenog besa. Njegov poljubac je bio utiv i hladan. Ponaao
se kao neko ko je bio kanjen.
Kalogridis
199
ia sam ostale goste. Kad je dolo vreme da priemo stolu, V noca me je uzela za ruku i strogo rekla:
Hajde, Sana. Odredila sam mesto za svakoga." _
..
Na moje zaprepascenje, stavila me je izmeu Huana i Cezarea.
Sreom, na poetku veere svima su nam panju odvlaile zdravice, koie je drala glava ovog skupa,
Vanoca. Prvo je nazdravila Huanu. Za vrhovnog zapovednika", izgovorila je dona Vanoca sa
oduevljenjem, koji e nam svima doneti mir i blagostanje."
Ovo je izazvalo uzvike odobravanja kod Huanovih dvorana. Duboko se poklonio, kao milostivi suveren.
Za mudri i uenjaki rad kardinala od Valensije", izgovorila je Vanoca zatim. Poneko je neto utivo
promrmljao, a onda je usledila po-slednja zdravica.
Za princa i princezu od Skvilaea." Ovo je pozdravljeno osmesima
bez reci.
Veera, iako beskrajna, nije prola toliko loe koliko sam se plaila. Huan mi nije rekao ni re. Razgovarao
je sa kardinalom ovanijem Bordija, koji je sedeo sa njegove desne strane. to se tie Cezarea, on bi
povremeno uhvatio moj pogled, dok me je posmatrao alosno i moleivo. Jednom je pokuao da mi neto
apne dok ostali nisu gledali, ali sam ga neno odgurnula, rekavi: Ovo nije dobar trenutak, kardinale.
Hajde da ne uzrokujemo sebi dalju patnju, razgovarajui o naoj situaciji."
Nije mi dao mira i proaputao je: Pogledajte se, dona Sana - izgledate izmueno, smrali ste. Priznajte:
oajni ste, kao i ja. Ali vidim kako se sada drite ofrea. Nemojte mi rei da ete dozvoliti da neto tako
smeno, kao stoje krivica, uniti nau ljubav."
Pogledala sam ga, pogoeno. Nisam mogla da poriem svoju tugu, ali njen uzrok je bio daleko dublji nego
to je ezare pretpostavljao. Okrenula sam se od njega.
Vie nita nismo rekli jedno drugom. Konano je sunce zalo i svece i baklje su upaljene.
U ovo vreme, jedan neznanac nam se pridruio, visoki, mravi mukarac ije lice je u potpunosti bilo

prekriveno keramikom maskom, Kojaje bila obojena svetlim bojama u venecijanskom stilu. Sa
prorezima ?f ci i usta, maska je imala sveani izraz. Na elu je bila nacrtana vaga. K-osa i telo bili su mu
prekriveni ogrtaem sa kapuljaom, koji je sa-nvao njegovu pojavu. Posetilac je poznavao svakog od nas i
pozdravio ga po imenu, ali je promenio svoj glas, tako to ga je produbio. Zain-eresovani, pokuali smo da
pogodimo o kome se radi. Bilo je vreme rnevala i mnogobrojni maskenbali su se odravali u gradu. Svi
smo Pretpostavili da je na gost doao sa neke takve sveanosti.
Yanoca a Je pozvala za sto i sluge su donele stolicu za njega. Oduua sarn se to je smeten izmeu mene i Huana, razdvajajui nas.
200
________________^ - ^ju^r/y
Huan je bio prilino oaran naim nenadanim gostom i proveo j mnogo vremena ispitujui ga u pokuaju da
pogodi ko je u pitanju Neznanac ga je potpuno oarao, jer dok je no odmicala, njih dvojica su se udruili i
ula sam ih kako prave planove za dalje pustolovine posle zabave. U jednom trenutku, Huan je otiao da se
olaka od preobilja vina i ofre i ja smo odluili da se oprostimo i vratimo kui.
Ali pre nego to sam ustala, okrenula sam se ka nepoznatom oveku pored sebe i tiho ga upitala: Odlazim
gospodine. Radoznala sam: hoete li mi rei svoje ime? Obeavam da neu rei nikom ivom."
Pogledao me je i videla sam udno treperenje svetlosti u tamnim oima iza maske. Zovite me Pravda,
madona", odgovorio je blagim glasom. Jer sam ja ovde da bih doveo stvari u red."
Njegov odgovor izazvao je udnu jezu kod mene. Pozdravila sam ga utke, zatim sam ustala i pourila kod
mua. Dok smo se grlili i ljubili sa Vanocom opratajui se, Huan se vratio za sto i odluio da je vreme da
on i njegovi tajanstveni prijatelj pou da potrae prodavaice ljubavi.
Kad su ova dvojica iznenada krenuli, ne pozdravivi se sa domaicom, okrenula sam se i pogledala
Cezarea.
Kardinal je upravo primicao pehar usnama, ali sam mogla da mu vidim oi. Bile su usredsreene na Huana
i stranca, podjednako uzdrano kao i kada je posmatrao krupno telo Antonija Orsinija, kako se njie na
maslinovom drvetu.
Niko od nas, ukljuujui i Njegovu svetost, nije primetio da se Huan nije vratio narednog jutra. Bila mu je
navika da se pod okriljem noi vrati u Vatikan ako se probudi u krevetu nepoznate ene.
Ali vee se pretvorilo u no. ofre i ja smo pozvani na veeru sa papom i sluali smo kako je Aleksandar
zabrinut. Dok smo bili za stolom, pojavio se Huanov kapetan i objavio da se vrhovni zapovednik nije
pojavio na vrlo vanom sastanku tog dana.
Aleksandar je krio ruke. Gde bi mogao da bude? Zato bi eleo da svom sirotom ocu nanosi toliko brige?
Ako se neto dogodilo..."
ofre je ustao sa svog mesta i stavio ruku na Aleksandrovo rame-Nita se nije dogodilo, oe. Zna kakav
je Huan kada nae novu enu. Prosto ne moe sebi da uskrati jo jednu no ljubavi... ali siguran sam da e
se vratiti ujutru."
Da, da...", Aleksandar je mrmljao, elei da pronae utehu u tim recima.
Nita nisam rekla, ali nisam mogla da izbriem iz seanja lik maskiranog neznanca pod imenom Pravda.
Kada se Njegova svetost dovoljno smirio, povukli smo se i otili u svoje odvojene sobe. Nekoliko asova
kasnije, naoruani vojnik me } probudio i otpratio u Vatikan. Papa nije sedeo na svom tronu ekajui
Kalogridis
201
DZ i
adiC'unalni pozdrav i poljubac u papuu. Koraao je po prostoriji,
Redajui kroz prozor baklje na trgu ispod nas. Nisam tada znala, ali ovo
bili panski straari, koji su patrolirali ulicama u potrazi za svojim
estalim zapovednikom. ofre je stajao pored Aleksandra, pokuavajui
da dri ruku na nemirnim oevim ramenima, kako bi ga uteio.
Tek kasnije mi je palo na pamet da Aleksandar nije zvao Cezarea da
ga tei.
ta je bilo, Vaa svetosti?", upitala sam. Situacija nije iziskivala formalnosti. ta se dogodilo?"
Aleksandar se okrenuo prema meni. Njegovo veliko i visoko elo duboko se izbrazdalo. Neprolivene suze
blistale su mu u oima. Huan je nestao. Plaim se najgoreg."
Oe", poeo je ofre, razboleo si se od brige. Huan se jednostavno zaneo nekom enom. Kao to sam
rekao, sigurno e doi kui do jutra."
Ne." Aleksandar je zavrteo glavom. Ja sam tvorac ovoga. Glupo sam napao gosta Askanija S force.

Nisam smeo da naredim da ga obese. Bog me kanjava time to mi uzima omiljenog sina."
ofre nije ak ni trepnuo na oeve poslednje dve reci.
Neprijatno uverenje probudilo se u meni. Huan je zaista bio mrtav, ali ne zbog onog to je Aleksandar
mislio.
Borila sam se da u sebi pronaem saoseanje: Aleksandar me je pozvao ovamo da bih mu pruila utehu.
Lukrecija vie nije bila ovde da blagim, enskim prisustvom utei njegovu duu. I ofre je bio nean, za
razliku od Cezarea. Kako da uinim ono zbog ega sam pozvana?
Radei isto to i moj mu, stavila sarn ruku neno na Aleksandrovo drugo rame. Vaa svetosti, sada je sve
u rukama Gospoda. Nema svrhe brinuti se. Saznaemo Huanovu sudbinu kad doe vreme za to. ofre je u
pravu: ne smemo da se brinemo pre jutra."
Okrenuo se prema meni. Ah, Sana. Drago mi je to sam te pozvao. Ti si najmudrija." Obuhvatio je
svojim velikim akama moje. Suze su iz njegovih oiju padale na moju kou.
Moda bi trebalo da oitamo molitve uz brojanice za Huanovo do-i fv '. ^* je predloio prilino
ozbiljno. Bilo da mu se desilo neto 81 ' to moze samo da pomogne njegovoj dui."
Ali papa i ja smo ga sumnjiavo pogledali. Shvatila sam, prouavajui
SKsandra, da nije nita vie od mene verovao u delotvornost molitve. ff' Je toliko oajan da je zagrlio svog
sina. Pomoli se ti za mene,
re Moje srce je previe zabrinuto, ali pomoi e mi da ujem tebe."
Aorre me je upitno pogledao. Oima sam mu stavila do znanja da
elim da mu se pridruim. ak i da sam bila dobra hrianka, nisam
g a da uestvujem u dvolinosti molitve za ljude kao to je Huan.
mene jo uvek je eznuo da se osveti tom oveku.
Kad je shvatio da niko ne eli da mu se pridrui, ofre je izvad ijanice i7. tirniW tr> .T-o ;<^ .---------):
1- ,
e ?
, to me je iznenadilo, i poeo da se moli naglas
O Vergin benedetta, sempre tu Ora per noi a Dio, che ci perdoni E diaci grazia a viver si quaggiu
Che'lparadiso al nostro fin ci oni.
O blagoslovena Device, uvek se moli za nas, da nam Bog oprosti i da bude milostiv i dozvoli nam da
ivimo tako da bismo mogli da budemo nagraeni rajem posle nae smrti."
Situacija je za mene bila previe uasna da bih pokazala zauenost, ali bila sam iznenaena kad sam ula
svog mua da ponavlja Vergin Benedetta, onako kako je izgovaraju obini ljudi, radije nego latinsku verziju, Ave Maria, gratia plenia, koju je odobrio upravo njegov otac kao tanu" verziju. Za razliku od pape,
ofre je oigledno verovao u Boga. Molitvi ga je oigledno nauio poboni sluga i on ju je izabrao umesto
one koju je morao da naui na asovima latinskog.
Ako je Aleksandar primetio razliku, nije to pokazao. Otiao je ponovo do prozora i nastavio da koraa.
ofre je neprestano ponavljao molitvu. Pria se da je sveti Dominik preporuio sto pedeset ponavljanja
dnevno i ofre je sigurno doao blizu tog broja, pre nego to su ga prekinuli. Umirujui, jednolini zvuk
njegovog pojanja donekle je umirio Aleksandra i mene, dok najzad Njegova svetost nije doao nazad do
trona i utke seo.
Tuno, molitva je bila prekinuta pojavom jednog od straara ija je uniforma bila umazana krvlju. Okrenuli
smo se da ga pozdravimo i uasnuli se.
Vaa svetosti", izgovorio je bez daha i kleknuo da poljubi papino stopalo. Nesposoban da govori,
Aleksandar je izbezumljeno pokazao o-veku da ustane i podnese izvetaj.
Pronali smo slugu vojvode od Gandije", straar je rekao, u uliici blizu Tibra. Izboden je nekoliko puta
maem. Umire nesposoban da kae ta se dogodilo."
Aleksandar se uhvatio za glavu i skliznuo s trona na kolena.
Ostavite nas sada", naredio je ofre. Vratite se kad budete imali novosti o vojvodi."
Vojnik se poklonio i otiao, dok smo nas dvoje prili Aleksandru koji je plakao i pokuali da ga zagrlimo
dok se oajan klatio na stepenicama-Uradila sam ono to se od mene oekivalo, kao dobra snaja, a ipak, bila sam iznenaena kad sam shvatila da u istom trenutku dok sam ga prezirala, nisam mogla da ne oseam
saaljenje prema starom oveku koji istinski pati."
D t
Ka log r i d i s
203
l

Ovo i<_ Tioje delo, o, Gospode", plakao je, glasom tako bolnim, tako
krenim da ni<;am sumnjala da je stigao pravo do raja. Ubio sam svog si-'S svog voljenog sina! Pustite
me da umrem sada, pustite me da um-re'm umesto njega!"
,.
v
.. v
Njegov pla trajao je sat vremena, dok drugi papski straar nije uao u sobu, u pratnji jednog seljaka.
Vaa svetosti", straar ga je pozvao. Imam ovde svedoka koji kae da i"e video sumnjive radnje u vezi sa
vojvodinim nestankom."
Aleksandar se pribrao uz napor volje koja je bila za divljenje. Ustao je odbijajui ofreovu i moju pomo i
sasvim dostojanstveno otiao do svog trona i smestio se tamo.
Svedok, sredoveni ovek tamne zamrene brade i kose, obuen u pocepanu, prljavu tuniku, iji je odvratan
miris govorio o njegovom zanimanju ribara, skinuo je kapu i drhtei se popeo na stepenice da poljubi
ispruenu papinu papuu. Zatim je siao, vrteo kapu u rukama i poskoio kad je papa naredio: Reci mi ta
si video i uo."
Njegova pria je bila jednostavna. One noi kad je Huan nestao, ribar je bio u svom amcu na Tibru, blizu
obale. Polusakriven u magli, posmatrao je kako se ovek koji je jahao belog konja pribliavao reci dolazei
iz uliice. Ovo nije samo po sebi bilo zanimljivo, ali ono to je privuklo ribarevu panju bilo je telo
prebaeno preko konja koje su paljivo drala dvojica slugu. Kad je jaha doao do reke i namestio konja
uz reku, sluge su uzele telo i bacile ga u vodu.
Ali telo je izazivalo nevolje.
Da li je potonulo?", upitao je ovek na konju.
Jeste, gospodaru", sluga je jedva odgovorio pre nego to se ogrta sa lesa napunio vazduhom i izvukao
telo na povrinu.
T Tv
.
Ucmite ono to morate", gospodar je komandovao. Njegove sluge su bacale kamenje na telo, dok ono
konano nije nestalo ispod crne povrine Tibra.
vrsto sam grlila ofrea dok je on uasnut sluao. to se tie Njegove svetosti, on je sve sasluao kamenog
izraza lica.
i^ad je pria bila gotova, upitao je ribara: Zato ovo nisi odmah prijavio?"
Covekov glas je drhtao. Vaa svetosti, video sam vie od stotinu vin ljudi baenih u Tibar. Nikada se niko
nije zanimao ni za jednog od njih."
oliko god ova izjava bila zauujua, nisam sumnjala u njenu isti-T'J-i
e ni najmanje dva-tri
ubistva budu poinjena u Rimu, a ibarje omiljena grobnica za rtve.
" dite ga", Aleksandar je estoko naredio. Straar je posluao,
eci ribara. Kad su otili, papa je opet zario lice u ake.
204
ena jednog B o r d
ofre se popeo stepenicama do trona. Tata", kazao je grlei oca jednom rukom. uli smo da se dogodilo
ubistvo. Jo uvek ne znamo da li se radi o Huanu."
Niko od nas se nije usuivao da spomene da je ezareov omiljeni konj bio beli drebac.
Moda se ne radi o njemu", Aleksandar je promrmljao. Pogledao je u svog najmlaeg sina sa plamikom
nade. Moda je sva naa tuga ni zbog ega." Uzdrhtalo se nasmejao. Ako je tako, moramo da smislimo
stranu kaznu za Huana to nas je tako namuio!"
Kolebao se izmeu nade i oaja. Tako smo ostali s njim jo jedan sat, dok se nije pojavio i trei papski
straar.
Kad je ugledao izraz lica ovog vojnika, Aleksandar je zajaukao. ofre je briznuo u pla, jer je uas u oima
mladog vojnika otkrivao ono to je doao da objavi. Saekao je dok zvui bola nisu dovoljno utihnuli, da bi
mogli da ga ujemo.
Vaa svetosti... pronaeno je telo vojvode od Gandije. Odneli su ga u zamak Sant Anelo, gde e biti
oprano za sahranu."
Nismo mogli da obuzdamo Aleksandra, nije hteo da se urazumi: zahtevao je da ode da vidi Huanovo telo,
iako jo nije bilo pripremljeno za to, jer u suprotnom nee poverovati da mu je sin mrtav.
ofre i ja smo ga pratili. Bili smo uz njega kad je uao u sobu u kojoj su se okupljale ene u nameri da
operu les. Poklonile su se, zapanjene to vide Njegovu svetost i brzo nas ostavile same.
Huanovo telo je bilo prekriveno platnom. ofre ga je povukao sa puno potovanja.
Odmah smo osetili nepodnoljiv smrad. Les je bio u reci itavu no i ceo dan, usred leta.
Huan je, iako izoblien, bio prepoznatljiv. Njegovo telo se nadulo i postalo dvostruko vee. Odea je bila
pocepana, trbuh mu se izboio ispod tunike. Prsti su bili debeli kao kobasice. Bilo je teko gledati ga

ovakvog: otekao jezik virio mu je kroz zube, oi su bile otvorene, prekrivene beliastom opnom, kosa i
blato su se stvrdli na njegovom licu. Bio je izboden nekoliko puta, sva krv mu je istekla, a koa mu je bila
boje mermera. to je najgore od svega, grlo mu je prerezano od uha do uha i rana koja je zjapila bila je
ispunjena blatom, liem i komadiima drveta.
Aleksandar je vrisnuo i sruio se. ofre i ja, ujedinjenim naporima, nismo uspeli da ga podignemo na noge.
Zbog vruine, Huan je sahranjen im je opran i obuen. Koveg su nosili lanovi vojvodinog domainstva i
najblii prijatelji, a za njima su ili svetenici. ofre i ja smo posmatrali iz papinih odaja kako se pr" cesija
na ijem elu je bila upaljena baklja kretala ka katedrali Santa Marija del Popolo, gde je Huan sahranjen,
tik pored grobnice njegovog odavno pokojnog brata, Pedra Luisa.
ao sahrani, ali je plakao tako glasno da ofre j ja , ostale oaloene. Ostali smo s njim te noi ne h^imo da
jede, pije ili spava. Nikada nismo nita rekli,
uspevSi ^^fjupadfjivom Szareovom izostanku.
nj tada ni /
D207
Jesen 149.
XXII
Huanova smrt je podstakla istragu koju su vodili Aleksandrovi najistaknutiji kardinali u koje je spadao i
ezare koji je napravio itavu predstavu verbalno napadajui osumnjiene. Prvi ispitanik je bio Asanio
Sforca, kardinal iji gost je uvredio Huana i bio obeen zbog zloina. ezare je oklevetao Sforcu, ali je
kardinal bio mudar: nije se razljutio na optube, ve je u potpunosti saraivao, insistirajui na tomejia nema
ta da krije, to je bila injenica koja je uskoro i potvrena. ezare se preko volje izvirao.
Drugi neprijatelji, a Huan ih je imao mnogo, ispitivani su, ali bez obzira na utroeno vreme i upornost, nita
nije otkriveno.
Ili su moda otkrili previe? Nije prolo ni tri nedelje nakon zloina, a papa je obustavio potragu za
ubicom. Verujem da je duboko u svom srcu znao ko je zloinac i da je konano odustao od pokuaja da
ubedi sebe u suprotno.
Mudro, ezare je do tada napustio Rim zbog zvaninog posla, jer je kao kardinalski izaslanik vodio
krunisanje mog strica Federika kao novog kralja Napulja. Pod drugaijim okolnostima, iskoristila bih
priliku da posetim Alfonsa i madona Truziju, ali papa Aleksandar nije jedini utonuo u alost. ofre je bio
duboko oaloen zbog Huanovog ubistva upr-kos ljubomori koju je oseao prema oevom ljubimcu.
Oseala sam obavezu da ostanem sa njim.
ofre nije razmiljao samo o svojoj tugi. Zamolio me je da posetim Uikreciju. Molim te", preklinjao me
je. Sasvim je sama u San Sistu, a ja sam suvie oaloen da bih je teio. Potrebna joj je saoseajnost
druge ene."
JNisam verovala Lukreciji. Njen ljubazan stav prema meni nije pre-muo njenu vezu sa ezareom, iako je
znala da ga volim. Znala je tako-i e l za nJegovu ambiciju da postane vrhovni zapovednik i moda je odoravala Huanovu smrt, ili ak imala udela u njoj.
pak sam otila do samostana iz potovanja prema eljama mog mule' n61" Sam vrat'ma Lukrecijinih
odaja pozdravila mladu Pantsi-J Upet su crte lica lepe slukinje maslinaste puti bile napregnute od M"'3/
oduzimanje kanterele nije pomoglo, madona", proaputala je. i'v ' l ^6 tak iznenaeni jer znam da ste je
uzeli. Lukrecija je bila na ]A ^a<^a uPrkos mahnitom traenju nije uspela da je nae. Sada lzg dnjuje.
Nije uzimala hranu nedelju dana, a vodu dva dana."
se
208
ena jednog Bor dg,
----------^ve
Pantsileja me je odvela u unutranju sobu u kojoj je, odevena sam u koulju iako je ve bilo podne, sedela
Lukrecija poduprta na kreveti nogu i stomaka prekrivenih finom tkaninom. Bila je blea nego to sani je
ikada videla, upalih oiju i obraza, potpuno ravnodunog izraza ljca Pogledala me je nezainteresovano, a
onda okrenula lice ka zidu.
Dola sam do nje i sela. Lukrecija! Pantsileja kae da nee da uzima ni hranu ni vodu - ali mora! Znam
da si tuna zbog gubitka brata ali on ne bi eleo da povredi sebe ili svoje dete."
Do avola sa mnom", Lukrecija je promrmljala. I do avola sa de-tetom. Ve je prokleto." Upravila je
otar pogled ka Pantsileji. Odlazi i ne sakrivaj se iza vrata da prislukuje. Ve zna previe: udi me da si
ovoliko poivela."

Pantsileja je sluala, sa rukom na ustima, ne zbog zaprepaenja usled reci svoje gospodarice, ve zbog
tuge pred Lukrecijinim beznaem. Okrenula se, ramena povijenih pod teinom brige i izala zatvarajui
tiho vrata za sobom.
Kada je izala, Lukrecija se okrenula ka meni i progovorila iskreno kao da je na samrti. Kae da zna ko
je detetov otac. Uveravam te, Sana, da ne zna. Ne zna kako si surovo prevarena..."
Nisam oklevala. Ako je elela da bude do kraja iskrena, onda u biti i ja. ezareovo je."
Gledala me je dugo i za to vreme oi su joj se rairile a zatim dobile uznemiren izraz. Lice joj se u isto
vreme zguvalo u masku bola, besa i straha. Zgrabila je moje ruke sa iznenadnom surovou ene na poroaju, zatim ispustila oajnike grlene zvuke koje nisam odmah prepoznala kao jecaje.
Moj ivot je... sav u laima", jedva je izgovorila kada je uspela da doe do daha. Prvo sam ivela u strahu
od Rodriga" nije rekla, mog oca - A sada svi ivimo u strahu od ezarea." Klimnula je glavom ka
neroenom detetu. Nemoj da misli da sam to uradila iz ljubavi."
Primorao te je?", upitala sam. Njena nesrea je bila suvie vredna prezira a da bi bila lana.
Lukrecija je gledala u zid daleko iza mene. Moj otac je imao erku pre mene", rekla je odsutno. Umrla je
pre mnogo godina, jer nije uljudno prihvatala njegova udvaranja." Naglo i gorko se nasmejala. Toliko
dugo sam se pretvarala, vie ne znam ta stvarno oseam. Bila sam ljubomorna na tebe kao suparnicu kada
si dola u Rim."
Ali ja sam odbila tvog oca i jo sam iva", izletela sam se, pa zastala shvatajui da moje priznanje
poveava njen bol.
Lukrecijin izraz lica se smirivao, oi su joj zahladnele kad je ovo ula-iva si, jer da je Aleksandar
pokuao da te zavede ponovo ili te pO" vredi, Cezare bi ga ubio. Ako ne odmah, onda u nekom trenutku,
kada bi to ezareu odgovaralo. iva si jer te moj brat voli." Lice joj se za a
logridis
209
l
o i>knviio. Ali eleo je Huanovo mesto... a Huan te je povredio, PorK uuan mrtav. ak se ni otac nikada
ne bi usudio da optui ezarea iako zna istinu."
'A Ja sam bezbedna jer uvek mogu sklopiti politiki koristan brak. M mam razloga da ivim." Izraz lica joj
je postao alostan; sklopila je Pusti me da umrem, Sana. To bi bila velika ljubaznost. Pusti me da umrem i
bei u Skvilae sa ofreom, ako moe."
Prouavala sam je za trenutak. Nikada nisam zaboravila njenu niim izazvanu primedbu ezareu da bude
ljubazan prema meni.
Moji najvei strahovi vezani za ezarea su upravo bili potvreni. Moj ivot je bio u opasnosti. Jedan
pogrean korak i oveku koji me je voleo mogu isto tako lako da prestanem da se sviam i da me ubije.
Moj ivot zavisi od ezareovog kaprica, a neu moi da ga zauvek drim na pristojnom odstojanju.
Ali ja nisam bila jedina koju je trebalo aliti. Lukrecijin teret je bio mnogo vei od mog. Njome su od
detinjstva manipulisala dva neopisivo nemoralna oveka, a ona nije imala kuda da pobegne. Bila je zaista
najnesrenija ena na svetu i veoma joj je bio potreban prijatelj.
vrsto sam je zagrlila. Koliko god da su razliite bile beznadene situacije u kojima smo se nale, zaklela
sam se Niti u da dopustim da umre, niti u te ostaviti. U stvari, neu otii iz ove sobe dok ne bude uzela
neto da jede i pije."
Polako, uz moje redovne posete i ohrabrenja, Lukreciji se vratio apetit i poboljali su joj se izgled i
zdravlje. Iznova sam obeavala da je neu ostaviti, a ona mi se zauzvrat zaklela da e mi zauvek biti
prijatelj.
Tokom mojih putovanja u San Sisto, Aleksandar je primio pismo od Savonarole koji nije imao dlake na
jeziku i koji je jo uvek propovedao uprkos papinoj poslanici. Pismo je prenosilo tugu usled gubitka sina
Njegove svetosti, usput kritikujui papu zbog grenosti njegovog ivota. Ako bi se Aleksandar pokajao,
svetenik je uporno molio, apokalipsa bi se mogla izbei. U suprotnom, Bog e poslati jo tuge njemu i
njegovoj Porodici.
ro prvi put, Njegova svetost je Savonaroline reci primio k srcu. Uda-Jio je svoje ene i svoju decu. Cezare i
Lukrecija su ve bili otili, tako ,a Je ofre primio carski dekret da on i ja treba da odemo u Skvilae, k_
Aleksandru ne bude po volji da se vratimo.
^ofre je bio skrhan jer je to smatrao kaznom. Meni je bilo ao to
v av4am Lukreciju u za nju tako loem trenutku, ali sam osetila olaknje po primanju vesti i grizla me je savest zbog toga. Spakovali smo
1 zaputili na jug ka obali gde smo proveli dva meseca, avgust i sep-

mbar, oslobodivi se teke rimske ege i skandala. Skvilae je bio isto

. ^ko stenovit, neplodan i provincijalan kakvog sam ga pamtila. Sada
a sam videla sjaj Rima, naa palata je izgledala kao jadna seoska
________________^-----"S .fLgf#//c
straara, a hrana i vino su se inili groznim. Ipak, uivala sam u ods stvu sjaja. Goli, u belo okreeni zidovi
bili su osveavajui, odsustvo \r~ vie umirujue. etala sam se zaraslim batama pod jakim suncem
plaei se da bi napada mogao da bude sakriven u bunju. Tumarala sam hodnicima bez brige da u
prisustvovati uasnoj sceni. Gledala sam plavo more, a da mi nije smetalo to mi je pogled sa balkona
delirnino zaklonjen. Vidik mi je bio dobar, iako je more bilo manje lepo od onog u Napuljskom zalivu.
Jela sam ribu jednostavno spremljenu, sa maslinama uzgajanim u okolini zamka i limunom, i bila mi je
jednako ukusna kao i bilo koja gozba u papinoj palati.
Sto je najbolje od svega, Alfonso je doao u posetu. Kako si se promenila!" Nasmejala sam se, grlei ga
prvo vrsto, zatim uzmiui i drei ga za ruke, ne bih li mu se nadivila. Izrastao je u visokog, zgodnog
mukarca od osamnaest godina, sa uredno podianom plavom bradom koja je svetlucala na suncu. Kako
je mogue da se nisi oenio? Mora da izluuje sve ene u Napulju!"
Najbolje to umem", rekao je smeei se. .Ali vidi tebe, Sana. Tako si se promenila! Tako otmeno
izgleda! Prava dama sa bogatstvom i ugledom!"
Pogledala sam se. Zaboravila sam na junjaki obiaj jednostavnog oblaenja. Evo mene, sa dijamantima i
rubinima obeenim oko vrata i u kosi, obuena u haljinu od srebrnog baruna sa porubima boje vina, u
Skvilaeu, od svih mesta. Ovaj neprirodni glamur je izgledao kao odraz stepena do kog su me Bordije
iskvarili. udela sam za Alfonsovim prisustvom da me proisti, da probudi dobrotu koja se skrila. Na silu
sam se nasmeila. U Rimu ne nosimo mnogo crno."
Zbog vruine, sigurno", uzvratio je nestano i ja sam shvatila koliko strano mi je nedostajao. Bilo je
boanstveno biti ponovo u prisustvu divne i srdane due i ja sam uivala u njegovom drutvu svakog dana,
dokle god je mogao da ostane. Znala sam da nam nee biti doputeno da ostanemo u Skvilaeu zauvek.
Ovo je bio privremeni predah. Zivela sam kao da su mi to bili poslednji dani, jer moj konani susret sa Cezareom nee moi zauvek da bude odlagan.
Ipak, uz Alfonsovu dobrotu, moje srce, izranjavljeno Huanovom su-rovou i ezareovom dvolinou,
poelo je da zaceljuje. esto sam mislila na Lukreciju i pisala joj mnoga pisma ohrabrenja.
Naalost, Aleksandru je dosadila nova ljubav prema pobonosti, pa nas je uskoro pozvao da mu se
pridruimo u Rimu.
Vratili smo se u Rim u kasnu jesen, malo pre dolaska zime. Cezare se ve bio vratio kui. Jo uvek je bio
kardinal, iako je ubedio Aleksandra da zapone da prepravlja crkvene zakone, to je bilo neophodno o bi ga
oslobodio Ijubiastocrvene odore. Sreom, bio je zauzet pravnini poslovima i izostajao je sa porodinih
veera. Slabo sam ga viala ti nedelja.
Kalogridis
211
=ciia je u meuvremenu ostala u San Sistu do pred Boi, kada are ; nali, koji je trebalo da joj odobre
razvod, naredili da se poaV
sam Lukreciju u njenim odajama dok je Pantsileja pokuo
1 da je obue. Bila je trudna ve nekoliko meseci i ak ni najiri ifouti oivien hermelinom koji je nosila
preko haljine nije mogao to A sakrije. Zagrlile smo se i ja sam je poljubila. Nasmeila se, ali su joj usne
blago zadrhtale
Uradie ta god im tvoj otac naredi , podsetila sam je, ali joj je glas ipak podrhtavao.
Znam." Zvuala je nesigurno.
"Bie bolje", nastavila sam. Uskoro e tvoj pritvor biti gotov i moi emo da izaemo zajedno. Bila si vrlo
hrabra, Lukrecija. Tvoja odvanost e biti nagraena."
Umirila se i poloila ruku na moj obraz. Bila sam u pravu to sam ti verovala, Sana. Bila si dobar
prijatelj."
Reeno mi je da se zadivljujue vladala pred skuptinom kardinala i da nije ni trepnula kada je objavljeno
da su babice utvrdile da je virgo intacta. Nijedan od kardinala se nije usudio da pomene injenicu da se, po
drugi put u istoriji, Bog potrudio da ostavi devicu u drugom stanju.
Od tog trenutka, Lukrecija se osamila kod kue, u palati Santa Marija. Bilo je nedolino da bremenita sedi
pored oevog trona dok je vrio audijencije, te je ostajala u svojim odajama.
U erkinom odsustvu, Aleksandar je traio da ja ponekad sedim, ne na Lukrecijinom barunastom

jastucetxi, ve na onom koje je odredio za mene. Nisam mogla da odbijem ono to je u osnovi bila naredba.
Jednog februarskog jutra sedela sam posluno sluajui molbu koju je jedan plemi izneo pred Njegovu
svetost, a koja se ticala ponitenja braka koje je eleo za svoju najstariju erku. Bilo mi je prilino dosadno,
3^ L l Aleksandru koji je vie puta zevnuo i stalno popravljao ogrta od hermelina oko ramena koji ga je
grejao na zimskoj hladnoi. Stari ardinali su stajali u prostoriji drhtei uprkos vatri koja je gorela na
ognjitu.
F
J
P
Odjednom su se zauli povici iz nekoliko soba dalje. j, Kopile! Kurvin sine! Kako se usuuje da je dira!"
^.vuk sirovog, neobuzdanog besa. ezareov glas. ernic koji je jednolino govorio je zastao. Svi u prestonoj
dvorani netremice gledali, irom otvorenih oiju, u pravcu gungule. i2i koraci su se pribliavali. Cezare je
jurio nekoga ko se uputio Pravo ka nama.
Ute/ kurvin sine' ta ti misli ko si da je dira?"
Ml rT
Je utrao velikom brzinom u prestonu dvoranu. PrePozn l
.
ie T t3 Sam ^erota; slugu koji me je pratio do San Sista i odande, kada tamo bila pritvorena.
ie
212
ena jednog B o r d i / e
ezare je stigao, crven u licu i besno maui maem, to uopte nije liilo na njega.
ezare...?", papa je upitao, toliko zateen da mu je glas bio jedva glasniji od apata. Proistio je grlo i sa
veim autoritetom zahtevao odgovor: O emu se radi?"
Pomozite mi, Vaa svetosti!", povikao je uzrujani Peroto. Poludeo je, bunca, pria kojeta i nee se
smiriti dok me ne ubije!" Popeo se stepenicama do prestola, bacio pred Aleksandrove noge i zgrabio rub
njegove bele vunene odede. Bila sam toliko zapanjena da sam ustala bez dozvole i spotiui se sila niz
stepenice, sklanjajui se s puta.
ezare je pojurio ka njemu sa isukanim maem.
Stani!", papa je naredio. ezare, objasni svoje ponaanje!"
Takvo objanjenje je bilo potrebno, kao i prestanak neprijateljstava, jer je hvatanje za rub papine odede
bio sveti in koji je pruao veu zatitu nego nalaenje utoita unutar crkve.
Kao odgovor, ezare se bacio napred, prevrnuo zgrbljenog Perota koji je jecao i maem mu prerezao vrat.
Ustuknula sam i instinktivno podigla ruku da se zatitim. Aleksandar je zinuo od zaprepaenja kada je krv
poprskala njegovu belu odedu i hermelinski ogrta, stigavi sve do lica.
Peroto je grgotao i silovito se grio, to je dugo trajalo i bilo zastraujue, a zatim je ostao da lei mirno,
ispruen du stepenica koje su vodile do prestola.
ezare ga je posmatrao zgrene vilice, sa izrazom mranog zadovoljstva. Kada se Peroto konano umirio,
ezare je napokon rekao: Lu-krecija. On je otac. Kao njen brat, nisam mogao da dozvolim da ivi. Imao
sam moralnu obavezu da se osvetim."
Aleksandra je izgleda manje zanimalo objanjenje nego krv koja mu je kapala sa obraza. Odmah donesite
krpu", naredio je, nikome posebno, a onda je sa gaenjem pogledao Perotov les. I raistite ovaj nered."
Narednog jutra, Perotovo telo je pronaeno u Tibru, vezanih ruku i nogu. Obiaj je nalagao simbolino
izlaganje tela koje je trebalo da pokae ta e biti sa onima koji povrede papinu erku.
Pored njega je plutalo Pantsilejino telo. Njeni udovi nisu bili vezani. Bila je zadavljena. Usta su bila
zaepljena, to je bio jasan znak drugim slugama Bordija ta e se desiti onima koji znaju i govore previe.
Rano proleee 1498.
214
ena ied
noe Rn
XXIII
Lukrecija se porodila u rano prolee. Pre poroaja odvedena je iz Santa Marije, da njeni jecaji tokom
poroaja ne bi otkrili Rimu tajnu" koju su ve svi znali. Podstaknuti glasinama, Savonarolini napadi na
papu su postali ei: pozivao je da se sazove meunarodni savet koji bi sme-nio Aleksandra.
Dete je bilo muko i dobilo je ime ovani, na Lukrecijino insistiranje. Nisam mogla a da se ne zapitam ta
je ovani Sforca, sada osramoeni, razvedeni ovek koga su Bordije osudile na smrt zbog nepotovanja,
mislio o tome to je novoroenetu dato ime po njemu, kao da je ono njegova zasluga.
Dete su vratili u palatu i dali ga na uvanje dojilji. Drali su ga u udaljenom krilu, da njegov pla ne bi
uznemiravao odrasle stanare. Lukrecija je poseivala dete koliko kod su joj to dozvoljavali, to esto nije

bilo dovoljno da bi je zadovoljilo. Kada smo bile same, esto mi se poveravala kako joj se srce slama to
joj nije dozvoljeno da se ponaa kao detetova majka. Ponekad bi neuteno zaplakala.
Otkada se porodila, prosci su stali u red za njenu ruku ili ne verujuci optubama koje je iznosio Sforca ili
sasvim nezainteresovani za njih. Politika prednost je ipak bila ogromna.
Papa i ezare su se nadugako i nairoko savetovali oko ovih mukaraca. Neka imena su rekli Lukreciji, a
ona ih je dalje podelila sa rnnom. Tu je bio Franesko Orsini, vojvoda od Gravine i grof Otaviano Riario.
Najvie im se sviao Antonelo Sanseverino, Napolitanac, ali Anujac, pristalica Francuske. Takav brak bi
mene stavio u teak politiki poloaj unutar porodice.
Muila me je takoe i moja uloga Lukrecijine prijateljice i povere-nice. Videla sam sudbinu nevinog Perota
i Pantsileje i znala sam da Bordije nee dozvoliti da im godine lojalnosti poremete planove. Ako)e trebalo
nekoga uutkati, bez obzira na to koliko su ga voleli ili ^ verovali, onda bi on bio uutkan.
.
Imala sarn none more zbog Pantsilejine smrti. Nikada nisam videja les, samo sam ula detaljan opis od
Esmeralde, koja je do tada okupi impresivnu mreu dounika i pijuna. esto sam se budila ostajui be
daha pred slikom Pantsilejinog tela koje se izdie poput plute iz dubi11 mranog Tibra, dok joj se mrtve oi
polako otvaraju da bi me pog1
i Vena naduvena ruka se die da bi uprla prstom na krivca: ti. Ti si Qait-- ' j
zrok moje smrti...
U 'l r ia sam uzela kanterelu, otrov skriven u Lukrecijinoj odei. Nisam
1a da ne pomislim da je sirota slukinja bila ubijena jer je otrov nePretpostavila sam da je ezare Lukreciji silom nametnuo otrov, sa
tstvima kako Ja ga koristi. I kada ga je ezare zatraio, Lukrecija je
bila primorana da objasni da je nestao.
Pantsileja je, naravno, bila prva okrivljena.
U trenucima kada sam se oseala manje krivom, ubeivala sam sebe da je mlada dvorska dama umrla iz
razloga iji je simbol bilo to to su joj bila zapuena usta: znala je previe i morala je da bude uutkana. Zar
me nije, na kraju krajeva, gurnula u orman kako bi podelila ono to nije mogla da izgovori: istinu o odnosu
izmeu Lukrecije i ezarea?
Tog prolea i leta Lukrecija nije bila jedina koje je razmiljala o braku.
Jednog dana pozvana sam u Vatikan, u ezareovu kancelariju. Oba-vetenje je bilo potpisano sa ezare
Bordija, kardinal od Valensije."
Sela sam na krevet sa pergamentom u ruci. Trenutak koga sam se najvie plaila je doao. ezare e traiti
da zna dokle idu moja ljubav i odanost; nee prihvatati dalje izgovore.
Uzalud se nadajui da u spreiti da se lino suoim s njim, povela sam Esmeraldu i dve mlae dvorske
dame sa mnom. Otile smo peke preko trga do Vatikana. Tamo su nas dva straara odvela do kardinalove
kancelarije. Na ulazu je jedan vojnik odmahnuo mojim damama. Njegova svetost zahteva da se nasamo
sastane sa princezom od Skvilaea."
tsmeralda se namrtila na ovu neumesnost, ali su moje dame odve-ene u ekaonicu, a ja sam ula bez
pratnje u kardinalovu kancelariju.
ezare je sedeo za ogromnim stolom od abonosa sa intarzijom i po-a om. lomovi kanonskog zakona u
konom povezu ispunjavali su poe iza njega. Uljana lampa je treperila na stolu. Kada me je vojnik uveo, v zare Je ustao i pokazao mi da
sednem na stolicu presvuenu bar-sunom preko puta njega.
e a sam. Vojnik je otputen i ezare je odmah napustio svoje meI;UL-V sto^orn i spustio se na koleno preda mnom. Nosio je zvaninu
a stocrvenu kardinalsku kapicu i odedu. Svileni rub odee zau memiernom Pduipak ]
^a"' rkao je. Proli su meseci od kada me je imao, ali je ba
^ zvaninoj situaciji,
govorio sa poznatom naklonou Iju' "^tac mi je zvanino dao re da e me uskoro osloboditi monakog ivota."
___________:_______L-_rJli_2i//e
Nisam bila toliko luda da mu pokaem strah. Umesto toga zari ala sam srdaan ton. Srena sam zbog
vas. To mora da je olakanje."
Kalogridis
217
I vie od toga", rekao je. To je sjajna mogunost... za nas." Nen me je uzeo za ruku i drao je u svojoj.

Pre nego to sam mogla da reagu jem, hitro je stavio mali zlatni prsten na moj mali prst.
Prsten koji je pripadao mojoj majci. Prsten koji mi je Huan ukrao onog dana kada me je silovao. Uspela
sam, uz maksimalnu samokon-trolu, da se ne trgnem. Gde ste ga nali?", proaputala sam.
Zar je vano?", upitao je smeei se. Dona Sana, znate da jeste i da ste uvek bili jedina velika ljubav u
mom ivotu. Uinite moju sreu potpunom. Recite da ete se udati za mene kada budem slobodan."
Pogledala sam u stranu, preplavljena gaenjem, ali primorana da pokaem sasvim drugaije oseanje.
Gutala sam neko vreme, paljivo traei prigodne reci, ali nisu postojale one koje bi mi mogle spasiti ivot.
Ja sama nisam slobodna", rekla sam napokon. Vezala sam se za vaeg brata ofrea."
Slegnuo je ramenima, kao da je to bilo neto to lako moe da se resi. Moemo ofreu da ponudimo
kardinalsku stolicu. Ne sumnjam da bi je prihvatio. Prilino je lako ponititi brak."
Ne ba", odgovorila sam neutralnim tonom. Sam kardinal Bordija od Monreala je prisustvovao naem
prvom branom inu. Nema sumnje da je brak konzumiran."
Prvi tragovi razdraenosti su mu se uvukli u glas dok je shvatao da je izgubio, a da nije zaista znao zato,
to ga je jo vie uznemiravalo. Kardinal Bordija je u naim rukama. Rei e to god mi elimo. Zar me
ne voli? Zar ne eli da bude moja ena?"
Nije to", rekla sam iskreno. Ne elim da osramotim ofrea. Takav in bi ga sigurno skrhao."
Gledao me je netremice kao da sam luda. ofre e se oporaviti-Ponovo je tu kardinalska stolica, pozicija
koja e mu doneti mo'i bogatstvo da mu dareljivo ublae bol. Poslali bismo ga u Valensiju a situaciju
uinimo manje neprijatnom. Vas dvoje ne biste vie nikada morali da se vidite." Zastao je. Madona, vi
niste glupi. Sasvim upi"0' tno: izuzetno ste inteligentni. Shvatate da u ja postati vrhovni zapO" vednik
vojske moga oca."
Shvatam", odgovorila sam tiho.
Ja nisam neuspeni tikvan kakav je bio Huan. Vidim kakve mogu nosti takvo mesto prua. Nameravam
da proirim teritoriju Paps drave."
Oduvek sam znala da ste ovek velikih ambicija", rekla sam, istl nekritinim tonom.
iv- -leravam", rekao je vrstim glasom, napregnutog izraza dok se
" iao Hie ka meni, "da ujedinim Italiju. Nameravam da budem n3^ vladar. I pitam vas da budete moja
kraljica." nJ n-]a sam prinuena da odglumim iznenaenje, da se pretvaram da
arn ve ula sline reci dok sam se krila u Lukrecijinom ormaru. Zar me ne volite?", upitao je
razoarano, dozvoljavajui silini svojih mocija da izae na videlo. Sana, mislio sam da... Sigurno se
nisam evario gto se tie dubine oseanja koje smo imali jedno za drugo."
Njegove reci su probile moju odbranu. Sagnula sam glavu. Nikoga nisam vie volela", priznala sam sa
aljenjem. Znala sam sopstveno srce: mene je lako pokvariti i bila bih zla kraljica kralju Cezareu.
To mu je ulilo nadu. Pomilovao me je prstom po obrazu. Onda je to sreeno. Venaemo se. Previe si
meka srca prema ofreu. Veruj mi, on je mukarac. Oporavie se."
Izmakla sam lice od njegove ispruene ruke i vrsto rekla: Niste me uli, kardinale. Moj odgovor je ne.
Poastvovana sam i dirnuta. Ali ja nisam ena koju traite za takvu ulogu."
Crven u licu, spustio je ruku i ustao, pokreta napregnutih od suzbijenog besa. Oigledno niste, madona.
Moete ii."
Nije vie troio vreme pokuavajui da me ubedi. Njegovo ranjeno dostojanstvo to nije dozvoljavalo. Ipak,
mogla sam da primetim dok sam ustajala i naputala ga da bih se pridruila svojim damama, da je bio potpuno zbunjen, ak povreen, mojim odbijanjem. Nije mogao da veruje da je razlog koji sam dala, briga za
ofrea, istinit.
Laknulo mi je to je izgledalo da ne moe da pogodi pravi razlog -taj to sam znala da je ubica.
Oekivala sam osvetu zbog odbijanja. uvala sam bode ispod jastuka, pri ruci. Uprkos tome, trzala sam se
u snu te noi. Svaki poveta-rac koji je zautao kod prozora, svaka kripa na hodniku i napolju izgledala mi
je kao zvuk ubice koji se pribliava. Odbila sam ezarea, i nuslila da je moj ivot izgubljen. Nisam
oekivala da u iveti vie od Par dana nakon toga; smatrala sam da mi je svako jutro u kom bih se
Probudila, poslednje.
Kekla sam Lukreciji da sam odbila ruku njenog brata. Nije mi bilo
svirn prijatno to joj se poveravam, s obzirom na njen oigledan dar za
t' i-CtiMSt' ^aPravo; posavetovala sam se sa dona Esmeraldom u vezi s
Sem , ko Je pouzdana, ali ak ni Esmeraldina govorkanja nisu mogla da
usklade oko Lukrecijinog karaktera. Ipak, morala sam da pokuam zarn stepen odmazde koji bih mogla da
oekujem od ezarea. v n ^ sas^u^a^a mje vesti. Bila je iskrena, nije rekla da nikada rel
osvete, ali
me je uverila u jednu stvar. Mora da razume",

prj Je' "^a sam od tada razgovarala sa bratom. On se nada da e se Src atl Pameti. Ne verujem da je
sposoban da ti fiziki naudi. Njegovo ]e l da'Je beznadeno tvoje."
218
___________________. -------f, ^o_rd?,To je bila neka uteha, ali sam opet bila zabrinuta dok sam razrnil' l kakva e osveta biti kada ezare uvidi
da nikada neu popustiti.
a
Lukrecija i ja smo nastavile nae prijateljstvo i sastajale smo se sko svakodnevno. Jednog jutra, u rano
prolee, dola je u moje odaje sa m 1 bom da poem sa njom u etnju vrtom i ja sam joj rado izala u
susret Kada nae dame, koje su hodale nekoliko koraka iza nas razgova rajui o neemu, nisu mogle da nas
uju, Lukrecija je stidljivo rekla ' tako. Priala si o svom bratu Alfonsu i tvrdi da je jedan od najzgodnijih mukaraca u Italiji."
To nije tvrdnja", odgovorila sam bezbrino i veselo. To je Boja istina. On je zlatni bog, madona. Videla
sam ga prolog leta u Skvilaeu i samo je postao jo zgodniji."
I dobar je?"
Ljubazniji ovek nije roen." Zastala sam u pola etnje i pogledala je netremice, obuzeta iznenadnim
divnim ubeenjem. Ti sve ovo zna. Govorila sam o njemu puno puta. Lukrecija, reci mi, da li dolazi u
Rim da nas poseti?"
Da!", rekla je i zapljeskala rukama poput radosnog deteta. Zgrabila sam te ruke, radosno se smeei. Ali
Sana, ima neto jo bolje od toga!"
ta moe biti bolje od AJfonsove posete?", upitala sam. Kakva sam budala bila; kakva neznalica!
On i ja emo se venati." Smeei se ekala je na moju veselu reakciju.
Ostala sam bez daha. Osetila sam kao da me je neko povukao na dole u strani mrani vrtlog, Haribdu koja
me gui i iz koje nisam mogla da se izvuem.
Ipak sam se izvukla, nehotinom milou. Nisam se nasmeila, nisam to mogla, ali uspela sam da se
izvuem privukavi je sveano k sebi| u vrst zagrljaj.
Sana", rekla je, glasa priguenog mojim ramenom, Sana, tako si draga. Nikad te nisam videla tako
ganutu."
Kada sam se pribrala, odmakla sam se sa usiljenim osrnehom. Da " si dugo uvala ovu tajnu od mene?"
Cutke sam proklinjala Alfonsa. Nita mi nije rekao o branoj ponudi. Da jeste, imala bih priliku da ga
upozorim, da mu objasnim neobian krug pakla u koji e ui. Ali slanje pisama nije dolazilo u obzir/ poto
bi moja pisma bila izdvojena i pregledali bi ih Aleksandar ili ezare, s obzirom na politiki znaaj tog
braka. Bila sam prinuena da ekam dok ne stigne u Rim. I to kao mladoenja.
, Ali,
zar nije uo optube ovanija Sforce? Zar je bio tolika buda da ne poveruje u njih? A i ela Italija je znala
da je Lukrecija upravo r dila dete. Alfonso je bez sumnje prihvatio la da je Peroto bio otac i je voljan da
pree preko Lukrecijine mladalake nepromiljenosti.
Ka!ogrii s
219
- ,"bila je moja greka, govorila sam sebi, jer sam tedela Alei mu o stranoj istini o ivotu u Rimu. sam Ja ga zatitim. I kao dobra lanica porodice Bordija, uila
sam da drim jezik za zubima.
Ne tako dugo", Lukrecija je odgovorila na moje pitanje. Otac i Ce-" su mi rekli tek jutros. Tako sam
srena! Napokon u imati mua 23 iih eodina, koji je lep i dobar. Ja sam najsrenija ena u Rimu! A tvoj h
at ie pristao da se nastani u Rimu. Svi emo iveti zajedno u Santa Mariji." Stegnula mi je ruku. Bila sam
tako oajna pre samo nekoliko meseci da sam htela sebi da oduzmem ivot, ali ti si me spasila i za to u ti
uvek biti zahvalna. Sada ponovo imam nadu."
ezare nije mogao da izabere savreniji nain da me natera da drim jezik za zubima, da pazim na svoje
dranje i da se ponaam kako on eli. Znao je za moju ljubav prema Alfonsu jer sam esto govorila o njemu
na porodinim veerama i tokom naih ljubavnih sastanaka. ezare je znao da u uraditi sve da bih zatitila
mlaeg brata. Drago mi je zbog tebe", uspela sam da izgovorim. Znam kako ti je strano nedostajao.
Moda su otac i ezare mislili i o tome kada su ga izabrali." Naivnost njene izjave me je zapanjila.
Ne sumnjam da jesu", rekla sam znajui da Lukrecija nikada nee uti ironiju u tome.
Kada sam te noi dola u spavau sobu, zatekla sam dona Esmeraldu kako gorko plae kleei pred svojim
oltarom svetlog enara.
Kraj sveta napokon stie", jecala je steui malo zlatno raspee oko vrata. Ubili su ga. Ubili su ga i mi
emo svi platiti."
Podigla sam je na noge i naterala da sedne na ivicu postelje. Koga, Esmeralda? Na koga misli?"

Savonarolu", rekla je. Aleksandrovi poslanici. Nije hteo da prestane sa propovedima, pa su ga obesili, a
zatim spalili telo." Zavrtela je glavom apui, Bog e svrgnuti Aleksandra, madona. Zapamtite moje
ak ni papa ne moe da nastavi da ivi tako porono."
U
i 3 Sam ^ ruke na ramena- Ne bojte se za sebe, dona Esme-i i a- 5^ Je istina da Bog vidi sva srca,
onda vidi i vae i zna da ste obra ena. Nikada ne bi imao razloga da vas kazni." jedva da bih to mogla da
kaem za sebe.
ada je Esmeralda napokon zaspala, razmiljala sam satima o polo-Pa ' m. ata- Setila sam se reci moga
dede Ferantea: Ako ga voli, hrai*la n)e&a- Zna, mi jaki moramo da pazimo na slabije. Oni nemaju
T j os*1 "a urade ono to je neophodno za preivljavanje. znao p
sve ^a sPasim bratu ivot i ezare
je to isuvie dobro
deo ' , retPstavila sam da je njegov izbor Lukrecijinog mladoenje bio
P ana koji bi me primorao da se udam za njega.
Zbo ^6? a sam se d saznanja koje bi me nekada ispunilo ushienjem. g zatite Alfonsa napustiu ofrea i
udati se za ubicu.
-.
Kalogridis
221
Leto 1498.
XXIV
Alfonso je ujahao u Rim sredinom leta, a ja sam, oajniki elei da razgovaram sa njim nasamo, izigravala
previe nestrpljivu sestru i izja-hala sama da doekam njegovu pratnju ak i pre nego to je prela Ponte
Sant Anelo, most koji vodi do Vatikanskog brega.
Jahao je na elu ete, u pratnji nekoliko konjanika, dok su za njima ila kola nagomilana njegovim stvarima
i poklonima za nevestu. Lako sam primetila zlatnoplavu kosu na arkom suncu. Podbola sam konja, a kada
me je on prepoznao, povikao je i jurnuo napred da me sretne.
Sili smo sa konja i zagrlili se. Uprkos brige zbog predstojeeg braka, nisam mogla da se ne nasmeim od
sree kada sam ga videla. Izgledao je sjajno kao i uvek, obuen u svetloplavi saten. Alfonso, dragi moj."
Ovde sam, Sanal Napokon ovde! Nikada vie neu morati da te napustim."
Njegovi pratioci su dokaskali da nam se pridrue. Mogu li na trenutak da budem sama sa bratom?", upitala
sam umilno. Pristali su i odjahali nazad da se pridrue sporim kolima. Priljubila sam obraz uz njegov.
Alfonso", proaputala sam mu, koliko god da sam srena to te vidim, ne sme ui u ovaj brak."
Nasmeio se sa nevericom. Sana", rekao je glasno, teko da je sada i vreme i mesto."
^ oada je jedino vreme i mesto. Jednom kada stignemo u Vatikan, vise nee biti bezbedno da slobodno
razgovaramo."
on mi je bio tako estok, tako hitan, da se smraio. Ve sam se ez.a- Raskinuti ugovor sada bi bilo
nesavesno, kukaviki..."
aahnula sam vazduh. Imala sam malo vremena da dokazujem svopncu, a moj brat je bio osoba puna poverenja. Kako ukratko da mu
ris!neyemv izdajstva kojima sam prisustvovala? Etika ovde nije od kociie"
3^ st^ove koje su napisali aragonski pesnici, a tiu se Lukretila l ^ Sam' Osetila sam krivicu zamiljajui kako bi se ona osea bi znala ta govorim njenom buduem mladoenji. P. "r" te- Pocrveneo je. Tano je znao na ta
mislim. re rpi
sam Sanacara. Hie jacet in tumulo Lucretia nomine, sed
Lukre S'
andri filia, sponsa, nurus." Bio je to epitaf predloen za
r ^U- "^v"e> u svom grobu, lei Lukrecija, ali u stvari Thais: Alek-a cerka, supruga, snaja." Pantsileja ili
neko druga osoba mora da
-----------------=---------2_1^
je nekima ispriala za ezareov incestuozni odnos sa Lukrecijom j ak pesnici iz Napulja i panije poeli
da o njoj piu otre kim poredei je sa staroegipatskom grenicom i sveticom, Thais, koja pokajala za svoje
incestuozno ponaanje.
Nisam morala da kaem da su glasine tane. Alfonso je bio dovolm pametan da shvati zato sam
odrecitovala taj stih.
Sana", rekao je tihim i napregnutim glasom, brzo. ak iako s sve optube protiv nje istinite, ja nisam
slobodan. Zavetovao sam se da u ovo da uradim zbog Napulja. Drugi ljudi, vezani za Francusku, su je
zaprosili, a mi ne moemo da dozvolimo ikakav francuski uticaj na Njegovu svetost. Bez pune podrke
pape, kua Aragona je propala. Francuski kralj je sebe ve proglasio vladarem nae teritorije. Papa mora da

bude na naoj strani u sluaju ponovnog napada."

Borila sam se da sakrijem bol na licu. Alfonsova pratnja nije smela na mom licu da vidi nita osim sree.
Ne razume, morae da pazi na svaki pokret. Oni su ubice", proaputala sam, izraza lica prijatnog kao da
smo razgovarali o predivnom vremenu.
Kao to je veina vladara, meu kojima su i nai roaci", uzvratio je, Zar nisam armantan, Sana?
Najarmantniji ovek koga sam ikada upoznao - zamalo." Ponovo je pokuao da mi izmami osmeh, ali bila
sam previe oajna.
Sarmirau ak i Bordije. Zadobiu njihovo poverenje. Nisam budala. Neu im dati razloga da me se
otarase. A brak je doneo naoj porodici veliku korist: Vojvodstvo od Biilje." Zastao je. Glas mu je postao
nestaan dok je pokuavao da moj uas ponovo okrene u veselost. Da li je Lukrecija sasvim okrutna? Da li
e se loe ponaati prerna meni. Da li je prava rugoba?"
Ne, ne i ne." Ispustila sam uzdah istog oaja shvatajui da sam poraena. Nita nee zaustaviti brak.
Rekla si u svojim pismima da ste prijateljice. Ti si, izgleda mi, do sada preivela."
Na izvestan nain da", zastala sam. Lukrecija je ak bila vrlo dobra prema meni."
Onda nije udovite bez srca, a ja nisam tu da joj sudim. Biu dobar prema njoj i biu joj valjan mu,
Sana. Ne vidim boljeg naina oa pridobijem naklonost pape i ezarea."
Poloila sam ruku na njegov bradom zarasli obraz. Ne bi ni moga da bude drugaiji mu, mali brate.
Molim Boga da se pazi."
,
Ujahala sam sa njim u grad. ezare je saekao da ga primi isp^e Vatikana. Ponaanje kardinala od
Valensije bilo je istovremeno srdacn i hladno. Odmeravao je ovoga oveka koji je mogao da izvri nepov
ljan uticaj na njegovu sestru i verujern da je bio opravdano zabm1 Dala sam sve od sebe da ne otkrijem
buru unutar sebe.
'alogridis
223
-on smo sjahali i ja sam ila kao pratnja dok su mog brata vovatr anskih stepenica u samu zgradu i prestonu dvoranu u ko Aleksandar sedeo i ekao, sav okien belim satenom sa tekim Sitom od zlata i dijamanata na grudima.
T krecija je sedela na barunstom jastuetu pored njega. Kao i njen budui mladoenja, obukla se u
najsvetlije plavo - u njenom sluaju, u 'lenu haljinu sa srebrnom ivicom i gornjim delom zasutim perlama, i
sa odgovarajuom kapom. Obrazi su joj bili rumeni i izgledala je skoro iena sa zlatnim uvojcima koji su se
rasuli po ramenima. Kada se pojavio Alfonso, istog trenutka lice joj se ozarilo. Bila je nesumnjivo opijena
njime od prvog trenutka.
I sam Aleksandar je izgledao oaran. iroko se nasmeio i rekao: Mladoenja i novi vojvoda od Biilje!
Dobro doao, Alfonso! Dobro doao, dragi sine, u nau porodicu! Tako, Lukrecija, glasine su tane. Tvoj
budui mu je izuzetno zgodan ovek!"
Alfonso je predano kleknuo da poljubi papinu papuu. Kada je ta formalnost obavljena, Aleksandar je ustao
i siao da zagrli svog budueg zeta. Doi. Doi. Pripremili smo lepu veeru, iako mislim da ne bi trebalo
da jedemo mnogo, jer je sutra svadbena gozba!"
Nasmejao se. I Alfonso se nasmejao. U meuvremenu, Lukrecija je ustala sa svog jastueta i sila niz
stepenice. Kada ju je Alfonso susreo, naklonio se i poljubio joj ruku.
Madona Lukrecija", rekao je, i samo je moj brat mogao da govori sa iskrenou koja je sledee reci uinila
ubedljivim, Vi sijate kao zvezda nou. u poreenju sa vaom lepotom, sve oko Vas je tama."
^Zakikotala se kao dete. Aleksandar se ozario odobravajui tako lepe rejci; Ponovo je zagrlio Alfonsa i njih
dvojica su se uputila ka papinim odajama i banketu koji je ekao, dok ih je Lukrecija pratila sa sanja-a(~,
^zrazom na licu- ezare je iao sledei, lica nametenog u zadovoljni izraz, ali zlog prodornog pogleda. Ja
sam bila poslednja, sa zaleenim osmehom.
Ve vencanJe je odrano u Dvorani Svetih, u kojoj se odigralo zlosreno sk Cafje vamJa Sforce. Gosti su
bili novi, veinom lanovi vatikanS domainstva i neki kardinali.
prg . i reciJa Je divno izgledala u haljini od crnog satena sa zlatnim na-sliti ci m,fre^rivenim dijamantima.
Za nju i Alfonsa se moglo pomi-bi Se SU * * sestra, sa zlatnim kovrdama i svetlim oima, kao to Cezar
1^' *, moglo pomisliti da sam sestra tamnokosog Prern ' 1 }l -C Za tu Primku bio obuen u crni
barun. Iz potovanja ""adi, ja sam se obukla u tamnu napolitansku odeu.
224
rTokom venanja sam stajala pored ofrea, dok je ezare bio iiatno blizu, sa druge strane mog mua. Kada

je kardinal ovani . zamolio mladu i mladoenju da izgovore svoje zavete, privren vrhovni zapovednik
papske vojske, Huan de Serviljon, izvukao je iz k'" rica lep ma ukraen dragim kamenjem i drao ga iznad
glava nov'K vojvode i vojvotkinje od Biilje. To je bio simbol da to dvoje ni zbo ega ne treba da se
rastanu. Dok sam netremice posmatrala sjajno se ivo pomislila sam na vetiinu kartu; srce probodeno sa
dva maa Izbrisala sam vei deo tog dogaaja iz svog seanja, ali se sada veliki deo vratio pred prizorom
de Serviljonovog oruja i poeo da me proganja
Nikada neu pribei zlu! Pobunila sam se. Oigledno, u tom trenutku nisam mogla da se setim veeg zla
nego da moram da se udam za ezarea.
Onda osuuje na smrt one koje najvie voli, kazala je vetica. Posmatrala sam protokolarnu ceremoniju
oseajui jedino strah od svih emocija.
Ali Alfonso i Lukrecija su se samo osmehivali. Nisu mogli izgledati srenije. Oajniki sam se drala te
injenice, nadajui se da e to moga brata potedeti bola koji sam ja osetila u rukama Bordija.
Alfonso je odgovorio sigurnim, jakim glasom. Lukrecijin glas je bio nean i stidljiv dok je netremice
gledala u njega sa iskrenom odanou. Jedan pogled na njene i Alfonsove oi i znala sam; pogodila ih je
ista munja koja je mene ranila onoga dana kada sam srela kardinala od Va-lensije.
Uskoro ih je predsedavajui izaslanik proglasio muem i enom. Blistajui, Alfonso i Lukrecija su krenuli
na elu procesije iz dvorane, u pratnji kapetana de Serviljona i kardinala Bordije.
Naalost, dok smo mi ostali poeli da naputamo privatnu kapeluj idui ka delu za prijem, poela je
rasprava. Princeza od Skvilaea je| mladoenjina sestra i njena pratnja e krenuti sledea", dona Esmeralda je zahtevala otrim glasom. Uskoro je gurala u stranu jednog od ezareovih dvorana. Njegove sluge su
traile prvenstvo nad mojim. Je~ ko je potpuno sakriti svoja lina oseanja od slugu, i ezareovi i moji
ljudi su, u trenu, bili jedni drugima za vratom. Jedan od ofreovin dvorana je istupio i zatraio: Dozvolite
princu i princezi od Skvilaea da prou!"
...
Kao odgovor, dobio je hitar udarac u vilicu i pao u naruje svoji drugova. Dona Esmeralda i moje dame su
poele da vrite. Nije porn' glo ni to je pratnja Njegove svetosti takoe bila uhvaena usred guzv Jo
udaraca je palo i maevi su bili isukani. Papine sluge su se t liko prestravile da su potrale uz stepenice iza
oltara i pobegle kapele, ostavljajui Aleksandra nezatienog usred kavge. Dosta- / povikao je
mlatarajui rukama. Zamalo mu nisu proboli mantiju i ma
Jogri
fdis
225
ie J
ii,!o da mu zlatni ogrta sklizne sa ramena. Dosta! Ovo je
! e molbe su bile zaguene povicima. Zofreov dvoranin se
l'no oporavio da obori svog napadaa na pod. Od njih dvojice nije So ni da se ue ni da se izae iz kapele.
Stanite!", ofre je uzviknuo, a njegov glas samo je doprineo jo , oi kakofoniji. Prekinite odmah ovu
idiotariju!"
Zadatak je pao na ezarea. Bez reci, izvukao je bode i u jednom brzom pokretu nagnuo se nad dvojicom
mukaraca koja su se tukla. Vrh seiva bio je blizu grla obojice. Svirepost njegovog pogleda je ube-dila
rvae da nee oklevati da prospe krv, ak i ovde, ak i sada, na dan venanja svoje sestre.
U sobi je nastao tajac. Razdvojte se", rekao je ezare, samrtniki tihim glasom, koji su pak svi uli.
Dvorani su se otkotrljali na stranu i ustali, razrogaenih oiju i zadovoljni samim sobom.
Gde je pratnja Njegove svetosti?", pitao je ezare, istim mirnim, dubokim, ali u isto vreme zastraujuim
tonom.
Njegov dvoranin je pokazao ka oltaru i uz stepenice koje su vodile nazad ka privatnim papskim odajama.
Kriju se, Vaa svetosti."
Dovedi ih. On e krenuti sledei i mora da ima pratnju."
Dvoranin je pourio ka oltaru i uz stepenice. ezare, sa bodeom jo uvek izvuenim ali sputenim,
pogledao je ofreovog dvoranina, drugog uesnika u prepirci. Bez sumnje e mu trebati pomo," rekao je
kardinal.
o a preteranom revnou, Zofreov dvoranin je krenuo za njim. Prolo Je par minuta pre nego to se itava
pratnja pojavila, ali je napokon papa mogao da napusti kapelu. Ljubazno, ili bar sa izgledom ljubaznosti,
^ezare je zahtevao da moja pratnja krene sledea.
V 15.eremon4e je dola duga veera, zatim ples. Alfonso je, kao i
uvek bio tako armantan i dobro raspoloen da su se ak i Bordije
razile. Po prvi put otkada sam dola u Rim, papa je plesao. Prvo sa

ist ref J01,11' zat sa mnom. Uprkos tome to je bio ogroman, imao je
u atletsku gracioznost kao i njegov sin ezare.
^. i o mi je naroito drago da vidim kako nije bilo kurtizana, te ak ubed^ATP Jukavnica ulija nije bila tu.
Izgledalo je da pokuava da 1 Ajtonsa da su glasine oko skandala sa Sforcom i roenja Lukre-nije ^ ta
neistinite. Bez obzira1 na to, laknulo mi je to se slavlje vina nov^atilo u uobiajni razvrat Bordija. Papa je
pio mnogo manje !> sto Je to inae bio njegov obiaj i bar jednom je imao obzira ] Lukrecijinoj srei.
ak je i ezare bio fin.
nso i ja srno izveli napolitanski ples za Njegovu svetost, a oi a su bile sjajne, osmeh iskren. Znala sam da
dobar deo nje226
Zen a
gove radosti dolazi od saznanja da emo nas dvoje biti ponovo za' H ali sam takoe videla da je njegovo
oduevljenje Lu-ukrecijom bilo i l'"' no. Bili su, kako je to Aleksandar aljivo rekao za a vreme veere ~
klonjeni jedno drugom. Pogledajte ono dvojel da mi ostali ne" *~ stojimo. Da li da se svi u tiini
povuemo da ih ne fcbismo ometali?"
Nisam mogla da razumem zato se moj mlai brtrat, koji je mogao H bira meu lepim i asnijim enama,
zaljubio u Lu^kreciju. Nadala sa se samo njegovoj srei.
Posle puno plesa, pozorini komadi su izvedeni na maloj sceni koia je podignuta u prostoriji za prijem. U
jednoj preodstavi lepo obuena devojka privolela je jednoroga da poloi glavu na nnjeno krilo. Devojku je
igrao niko drugi do ulija, papina ljubavnica, ali i to nije bila najvea ironija, jer sam na kraju prepoznala,
po telu i pokr ~retima, mukarca ispod teke maske jednoroga, maske glave sa pozlae^enim rogom, i rupama za oi i usta.
Bio je to ezare Bordija, oslikavajui simbol edJdnosti i vernosti.
Kako se zora pribliavala, Lukrecija i Alfonso su se zajedno povukli, sa nasmeenim ovanijem Bordijom
koji ih je pra^tio. Moj siroti brat e biti podvrgnut istoj uvredi kao i ja. Pohlepnomn pogledu kardinala koji
prisustvuje prvom seksualnom spajanju sa supzorugom. Barem, pomislila sam, Alfonso nee imati dodatnu
sramotu - da njegov otac po-smatra in. Pitala sam se da li e kardinal i ovog put ata smeti da govori o
ruama.
Nekoliko nedelja nakon venanja, ezareu je odoobreno ono o emu je sanjao godinama: prilika da izloi
svoj sluaj prec-d konzistorijumom kardinala, traei da ga oslobode poziva za koji nikad Ha nije bio
pogodan. Zauzvrat, zakleo se da e se staviti na raspolaganje o crkvi i odmah otii u Francusku, gde e
uiniti sve to je potrebno da e spase Italiju od jo jedne invazije jo jednog francuskog kralja.
Nije bilo vie sumnje u to da e ezareu biti odo obrena molba, nego to je bilo da e Lukreciju proglasiti
virgo intacta.
ezareu se elja ispunila. im mu je to odobrenoo, poeo je da trai pogodnu suprugu. Pripremala sam se
za najgore, o:ekujui da prim"11 jo jedan poziv u njegovu kancelariju: na moje zaprepqpascenje,
Lukrecija mi je otkrila da je odabrao Karlotu od Aragona - rrmoju roaku, zakonitu erku ujaka Federika,
napuljskog kralja.
Bila sam ushiena; mislila sam da sam potcenila O ezarea. LukreciJ3 je rekla da mu je zaista bilo stalo do
mene i moda zato nije eleo d3 me primorava, niti da mi uini zlo. Jo bolje, njego^ov izbor neveste J
uinio da Alfonsov poloaj, kao napuljskog princa, buude sigurniji u kuc Bordija.
Karlota je u to vreme bila u Francuskoj, gde se ob orazovala na dvor pobonih katolika, pristalica Bordija,
kraljice Ane od I Bretanje, udovic
227
Sarla VIII, koji je unr*riro tog prolea. ezare- je obukao svoje |" d0deK- i zajahavi svog bfbelog konja
okienog srebrom, uputio se ru Bio je siguran da e ^ dobiti Karlotinu ruku, jer je novi kralj, SCV
strano eleo da se ra^zvede od svoje obogalj<sne, jalove ene,
Zane, da bi mogao da se^ e oeni Anom, koju je voleo. A ezare je ba bio osoba k^oja bi, kao papin
sin, mogla da isporui [ log za razvod direktno u Luje^ve ruke, kao nagradu.
113 Sa uzdahom olakanja, gledbdala sam kako odlazi, verujui da sue ; nevolje moje zemlje napokon
zs~avrile.
Jesen - zima 1498.
/=*
Kalogridis
229
XXV

Vrelo, surovo leto je konano zamenila jesen, a zatim i blaga zima. Moj ivot u Rimu nikada nije bio
prijatniji. Huan je bio mrtav, ezare zauzet politikom i udvaranjem u Francuskoj, ostavljajui me u drutvu
mog mua, brata, Lukrecije i Aleksandra.
Daleko od ezareovih i Huanovih poniavajuih aoka, ofre je bio oputeniji i ljubazniji. Alfonso je po
svojoj prirodi bio dobro raspoloen, a zbog njegove ljubavi prema Lukreciji bio je jo veseliji i armantniji.
Budio je u Lukreciji ljupkost koju sam ranije viala samo letimino, ali koja se sada ustalila u njenoj
prirodi. A poto je njegova porodica bila srena i Aleksandar je bio srean. Njegova erka se dobro udala i
sada bila vojvotkinja umesto obine grofice. Njegov najstariji sin e se oeniti jo bolje i sada je bilo
izgleda za zakonite unuke.
Zbog nae zajednike ljubavi prema Alfonsu, Lukrecija i ja smo postale bliskije nego ikada ranije. Govorila
sam o Alfonsovim nesta-lucima, a Lukrecija je volela da slua prie iz njegovog detinjstva; kako je
jednom pokuao da zapali rep kraljiinog psia ljubimca da bi video da li e goreti kao sveca, kako ga je
zamalo, kao dete od etiri godine, odnelo more i skoro se udavio. A ona mi je objanjavala kako on hre,
duboko udahne - ah, ah, ah - a zatim duboko izdahne isputajui zvonak glas.
Zaboravila sam na kanterelu koju sam sakrila sa draguljima u svojoj spavaoj sobi. Zaboravila sam odakle
sam je uzela. ak sam zaboravila prizor Lukrecije u pohotnom zagrljaju svoga oca i strastan poljubac sa
roenim bratom. (Lukrecija je prijavila sa velikim olakanjem da ju je papa ostavio na miru jo od njene
trudnoe, bilo zato to su njene godine ugasile vatru u njemu, bilo zato to vie nije eleo da raspaljuje
glasine koje je izazvalo roenje nezakonitog deteta iji je, navodno, on 10 tac). Takoe je priznala da ona i
Alfonso provode svaku no u nje-nJ spavaoj sobi i da se on uvek budi tamo, retko provodei vreme u
svojim odajama u mukom krilu palate. Nikada se nisam usudila da se adarn , poverila mi se, prilino
enjivo, da bi moj mu mogao biti i mj vatreni ljubavnik."
v Jednog zimskog jutra, kada je jako sunce odnelo jezu iz vazduha, mi Snl dluile da idemo na
piknik u vinograd kardinala Lopeza. Bilo
Previe lepo da bismo ostali unutra, a Lukrecija je izgledala nemirno
230
ena jednog B o r d i i e
iekujui neto to nisam razumela, dok se nije smestila pored mene u koiji i priznala: Imam jednu
tajnu. Nisam rekla nikome, ak ni Alfon-su, ali moram tebi da kaem."
Lenjo sam uivala u suncu koje mi je grejalo lice. Tajnu?" Po Lukre-cijinom samozadovoljnom osmehu
zakljuila sam da se radi o srenoj vesti. Sumnjala sam na zabavu ili poklon koji je nabavila za svog novog
mua.
Trudna sam. Ve dva meseca bez mesenih izliva."
Lukrecija!" Iskreno obradovana, zgrabila sam je za ramena. Sigurna si? Da nije zbog neeg drugog?"
Nasmejala se, oduevljena mojim odgovorom. Sigurna sam. Grudi su mi tako osetljive da jedva podnosim
da ih Alfonso dodiruje. I moram da jedem sve vrerne ili mi je tako muka da jedva podnosim miris hrane.
Mora da se pravi luda i nikome nemoj da kae. Nameravam da ga iznenadim veeras za veerom."
Bie tako uzbuen. I tvoj otac takoe." Nasmeila sam se na pomisao da budem tetka detetu svoga brata.
Kada smo stigle u vinograd, pronale smo savren pastoralan ambijent: cestar visokih borova koji je stajao
strmo naspram istine obrasle travom i divljim cveem, zatim redovi venjaka, a onda vornovate stabljike
loze bez lia ili ploda. Padina se postepeno sputala, dajui prijatan pogled. Doneli su nam sto, a slukinje
su bile zaposlene vadei hranu i vino. Lukrecija je pogledala prizor odozgo i odozdo, spustila hermelinski
ogrta nehajno na travu i rekla: Dan je savren za trku."
Nasmejala sam se. Bio je to sasvim devojaki predlog. Ipak, kada sam uhvatila Lukrecijin nestani pogled,
uvidela sam da je ozbiljna. Vae stanje, madona", rekla sam apatom.
Nemoj da si smena!", usprotivila se. Ne mogu biti zdravija! I tako sam uzbuena to u rei Alfonsu.
Ako ne uradim neto, poludeu od snage."
Prouavala sam je smekajui se: malo se ugojila od kada se udala za moga brata i pucala je od energije.
Navikla je na puno etnje i jahanja. Malo tranja je nee uopte opteretiti, bila trudna ili ne. Onda se
trkamo, vojvotkinjo", rekla sam. Pogledala sam savreno prave redove vinove loze i kazala: Ambijent je
idealan."
Hajmo onda da trimo." Lukrecija je pokazala na prvo odmorite u senici. To nam je cilj. Koja prva
stigne, pobeuje."
Svukla sam ogrta i kaputi. Krajevi su bili predugaki i saplela bih se. Lukrecija je skidala svoj kaputi
kada sam je upitala : A u ta se kladimo?"
Namrtila se razmiljajui, onda joj se jedan kraj usana izvio navie. Dijamant. Ili ti uzima jedan od mene

ili ja jedan od tebe." Ali ko bira?" Bila sam uporna.

Kalogridis
231
Onaj ko izgubi", rekla je, odjednom se postidevi.
Sklopila sam ruke, zavrtela glavom i ona se nasmejala.
U redu,u redu, pobednik bira. Pretpostavljam da u onda morati da pobedim."
Podigle smo suknje visoko, pozvale dona Esmeraldu da da znak, i krenule.
Teko da je nadmetanje bilo poteno. Bila sam via i duih udova i lako sam pobedila, diui puno praine.
Pa", naslaivala sam se, mora-u da izaberem jedan od tvojih najlepih dijamanata." Lukrecija je prevrnula oima i odlino odglumila zabrinutost, poto smo obe znale da nisam imala nameru da traim svoju
nagradu.
Lukrecija je traila revan. Kada sam odbila (jer nisam elela da se izmori), ona je zahtevala da se trka sa
mlaim dvorskim damama. U jednom trenutku, etiri dame su zauzele trkaki stav, ekajui dona
Esmeraldu da da znak - po dve u svakom irokom prolazu.
Malo sam se zabrinula, jer je Lukrecijino lice bilo prilino crveno, a poela je da se znoji, uprkos sveini
dana. Odluila sam da zahtevam da se poslui ruak ne bi li se okonalo svako naprezanje, kada je dona
Esmeralda uzviknula trkaicama da krenu.
Trka je napokon poela. Krenula sam od senice ka dona Esmeraldi i stolu, na kome su sada bile postavljene
primamljive vrste hrane. Lukrecija e nesumnjivo biti gladna posle svih ovih aktivnosti.
Gledala sam u daljinu kada sam ula jedva ujan zabrinjavajui zvuk mesa i kostiju koji se sudaraju sa
zemljom. Usledio je vrisak. Okrenula sam se i videla dona Esmeraldu kako tri najbre to joj njena
gojazna figura dozvoljava, prema dve ene na stazi. U istom trenutku, primetila sam drugu enu kako pada,
sa zelenom brokatnom suknjom koja se kao balon digla u vazduh iznad nje. Ja sam takoe, kao Esmeralda,
potrala i stala pored Lukrecije i mlade dvorske dame koja je pala preko nje i sada se polako pridizala sa
svoje gospodarice.
Lukrecija!", vrisnula sam, kleknuvi pored nje. Bila je bez svesti i uasno bleda. Pogledala sam
optuujue sirotu dvorsku damu, koja je stajala drhtei, priljubivi zglobove prstiju uz usne. ta se
dogodilo?"
Ne znam, madona", rekla je planim glasom. Trala je i mislim/ da se saplela o papuu. Pala je i ja nisam
mogla da se zaustavim na vreme..." Gledala nas je netremice, njeno mlado lice prestraeno ukorom ili
kaznom, ali nas ona nije zanimala, jer nije bila povreena. Lukrecija je ublaila njen pad.
Pomilovala sam Lukreciju po obrazima. Bili su hladni. I dalje je bila u nesvesti. Pogledala sam zaas dona
Esmeraldu, vrlo poslovno.
Vojvotkinja od Biilje je trudna", rekla sam. Moramo odmah da je vratimo u palatu i pozovemo doktora i
babicu."
232
ena /e dn ,
'/e
Dona Esmeralda je zinula od uda na ove reci, a zatim otrala da dovede mlade koijae koji su otili u lov.
U roku od pola sata, bili srno u koijama. Esmeralda i ja smo poloile Lukreciju preko naih krila a ja sam
drala ruku na njenom elu, brinui se zbog mogue groznice i optuujui sebe to sam uopte dozvolila da
doe do bilo kakve trke.
Dok smo stigli u palatu, Lukrecija je dola k sebi, mada se malo potresla i morali smo da je podsetimo na
pad.
Ta prokleta papua]", proklinjala je, pokuavajui da odbije koijaa koji je hteo da je odnese u palatu, ali
je na kraju popustila. Kada ju je on, iz skromnosti, ostavio pred vratima spavae sobe, mi smo se okupile
oko nje, podupirui je dok se teturala do kreveta.
Svaki korak ju je boleo. To su samo lea", rekla je nemarno, i glavobolja. Biu bolje do sutra."
Babica ju je oekivala i Lukrecija se pokorno podvrgla pregledu. Kada je starica napokon izala iz spavae
sobe, dona Esmeralda i ja smo skoile sa sedita da ujemo vesti.
Vojvotkinja je primila jake udarce u glavu i lea", starica je izve-stila. Nema groznice, krvarenja ili
drugih znakova pobaaja, ali prerano je da bismo znali."
Dona Esmeralda i ja smo se posavetovale sa Lukrecijinom glavnom dvorskom damom i ja sam odluila da
ka :emo lekaru da ne dolazi. Njegov dolazak bi primetili drugi, jer je njegova pojava oznaavala ozbiljnu
bolest, dok je babica esto konsultovana i za manje enske bolesti. Nije bilo svrhe uznemiravati papu ili
Alfonsa. Zadraemo babicu i nadgledati Lukreciju nekoliko narednih sati da vidimo kako joj je.

Do tada je bilo ve po podne. Na sreu, za to vee nije planirana porodina veera, jer se oekivalo da e se
ene kasno vratiti sa izleta.
Na Lukrecijin zahtev, ula sam i sela kraj nje. Bilo joj je muka i odbijala je ponude da jede i pije. Glava ju
je jako bolela i jedva da je mogla da otvori oi. Ipak, ostala je vesela i zahtevala je da razgovara sa mnom,
ela prekrivenog hladnom vlanom krpom.
Sva ova muka zbog glupe papue", rekla mi je. Leva je bila previe labava; htela sam da je skinem i
trim bosa. Trebalo je. Mogli smo da izbegnemo ovu glupost."
Dona Esmeralda to nikada ne bi dopustila po hladnom vremenu , odgovorila sam lako, u istom dobrom
raspoloenju, iako su me muile krivica i briga. Brinula bi da ne zaradi grip. Tako da bi, bez obzira na
sve, morala da obuje tu prokletu papuu."
Alfonso e se jako zabrinuti", proaputala je. Da li si mu rekla? Ne jo."
Dobro." Sklopila je oi. Iznenaenje e morati da saeka dok mi ne bude bolje." Uzdahnula je.
ue uskoro za moj pad. Doi e ovamo kada padne no."
Kalogridis
233
QO je jak mladi", rekla sam. Oporavie se od oka."
Kasnu? sila se slabano, a zatim zautala. Posle nekog vremena, pala . lagan san. Osetila sam olakanje,
mislei da se teskoba stiala i da ^' ioj biti bolje. Ali babica je insistirala da ostane u blizini.
Lukrecija se probudila nekoliko sati posle zalaska sunca, uz jaki, zastraujui jauk. Nagla sam se iznad nje i
uhvatila je za ruku. Zubi su joj cvokotali. Toliko ju je bolelo da nije mogla ni da govori.
Onda je babica digla pokrivae i pregledala je, a zatim sa mranim pogledom koji mi je slomio srce,
odmahnula glavom.
Krvari", izjavila je. Moemo da oekujemo najgore." Okrenula se ka dona Esmeraldi i naruila nekoliko
pekira, arav i lavor sa vodom, onda me ponovo pogledala, sa smrknutim izrazom lica od dugih godina
tunog iskustva. Najbolje bi bilo, dona Sana, ako biste otili."
Ne!" Lukrecija je zaplakala usred stenjanja. Koa joj je bila bleda, oroena znojem. Sana, ne ostavljaj
me!"
Stegla sam joj ruku jo jae. Neu otii", rekla sam, mirnim glasom, punim snage koju nisam oseala.
Ostau ovde sa tobom dok mi ti ne kae da odem."
Opustila se samo na trenutak. Jo jedan talas bola ju je ubrzo obuzeo i stegla mi je ruku kao da e je
zdrobiti.
Esmeralda se vratila u sobu, davi nareenja slugama da donesu traene stvari. Pozovite Njegovu svetost i
vojvodu od Biilje u predsoblje", rekla sam joj. Vreme je da ih obavestimo."
Sana!" Lukrecija je jedva izgovorila. Tako e se zabrinuti... Hoe li im ti rei?"
Ja u im rei", umirila sam je i podigla krpu koja joj je stajala na elu. Strana koja joj je poivala na koi
se ugrejala, pa sam je okrenula na hladnu stranu, i neno joj pogladila elo njom. Biu nena i pobri-nuu
se da se ne zabrinu suvie."
Da. Da. Obojica se toliko brinu..." Lukrecija je proaputala i stisnula zube kad ju je obuzeo jo jedan gr.
Kako je Alfonso stanovao u palati, prvi je stigao. Poslala sam dona ^smeraldu napolje u predsoblje da mu
kae da je Lukrecija pala u vino-^u U *
^u Ja 'za^ sa v^e Ves1:> im se pojavi Njegova svetost. Esmeralda se vesto pretvarala i izvrsno odigrala svoju ulogu. Mogla sam samo a razaznam njen miran, ravan ton
dok je razgovarala sa Alfonsom. Vra-1 a se u sobu uvereno klimnuvi glavom. Moj brat je bez sumnje
mislio
Jf njegova ena samo izvrnula lanak.
Ali su Lukrecijini krici postali toliko glasni da ih je Alfonso, sedei predsoblju, sigurno uo. Mora da su ga
pogodili do dna due, tako da m se odvojila od Lukrecije da bih mu objasnila situaciju. Sreom, papa
SV^H ^Pravo kada sam rlila svoa brataidevi nae uzrujane izraze lica, Aleksandar je, kao i uvek, reagovao
osetijivo. Oi su mu se smesta napunile suzama.
234
ena jednog B o r d
'je
Dragi Boe! Zvui kao da umire! Nisam mogao ni da zamislim da je tako ozbiljno... Sana, ta se desilo sa
mojom erkom?"
Odvojila sam se od Alfonsa. Lukrecija je mlada i jaka. Bez sumnje e ovo preiveti. Izgleda da je bila
nosea, ali da je sada dete nesumnjivo izgubljeno. Trkala se sa damama u vinogradu..."

Trkala se u vinogradu! Ko je to dozvolio?", Aleksandar je zahtevao odgovor sa besom roenim iz bola.

Da li je znala da je trudna?"
Mislim da jeste. Bio je to prosto nesrean sluaj, Vaa svetosti. Ve-ba nije trebalo da joj nakodi. Papua
joj je bila labavo privezana i sap-lela se o nju, a druga devojka je pala preko nje."
Ko?" Aleksandrov ton je postajao osvetoljubiv.
Alfonso u meuvremenu nije obraao panju na buncanje svoga tasta. Sasluao je ta sam imala da im
kaem, a zatim zario lice u ruke i proaptao : Trudna..." U istom trenutku Aleksandar je zatraio ime
krivca, Alfonso je pridigao glavu i upitao : Sigurna si da e Lukrecija biti dobro?" Pogledao je u pravcu
spavae sobe njegove ene iz koje su dolazili jauci.
Stavila sam ruku bratu na rame. Teko je sada; ali babica kae da je mlada, preivee ovo, po Boijoj
volji." Aleksandra sam slagala. ak se ni ne seam koja je devojka pala, Vaa svetosti. Bilo je to Boje
delo, a ne devojina krivica to je Lukrecijina papua bila olabavljena."
Papa je pokrio lice i zajeao sa oajanjem koje se nadmetalo sa onim njegove erke. Ah, jadna moja
erka! Jadna moja Lukrecija]"
Budite jaki", rekla sam im obojici. Lukrecija me je zamolila da ostanem sa njom. Ali doi u i rei vam
novosti im budem mogla."
Ostavila sam ih da tee jedan drugoga i vratila se do Lukrecijinog uzglavlja.
Lukrecijine muke su se nastavile jo dva sata, posle ega je porodila malo, krvavo dete. Videla sam jadno,
ogoljeno stvorenje kada ga je babica uvila u pekir i pregledala ga. Bilo je prerano rei da li je izgubljen sin
ili erka.
Kao blagoslov, Lukrecijini jecaji su odmah prestali, ali je gorko plakala kada je shvatila da vie ne nosi
dete. Krvarenje koje je usledilo je bilo slabo, dobar znak, i konano je pala u san za koji je babica izjavila
da je isceliteljski.
Meni je zapala dunost da saoptim ocu i muu dobre i loe vesti: da je Lukrecija imala pobaaj, da nema
trajne tete i da se oekuje da e brzo da se oporavi.
Odrala sam obeanje dato Lukreciji: vratila sam se u njenu sobu, gde sam odremala na velikom
barunastom jastuku dok je ona spavala te noi. Nisam otila do narednog jutra, dok se nisam uverila da je
sve dobro.
proleee 1499. - rima 1499.
236
ena jednog Bo
Kalogridis
237
XXVI
Sreom, babiina predvianja su bila tana: Lukrecija se potpuno oporavila i vremenom je poela da joj
smeta prevelika panja i tetoenje kojima smo je njen otac Alfonso i ja obasipali. Iako je bilo malo ljubomore izmeu dona Esmeralde i Lukrecijine nove glavne dvorske dame, dona Marije, sada su se ujedinile u
cilju da obezbede vojvotkinji od Biilje toplotu, da joj ugaaju i da jede vie nego to je potrebno.
Za samo nekoliko meseci, naa panja je bila nagraena. Lukrecija je jedne aprilske veeri, posle veere,
dok smo se etali od zadnjeg dela Vatikana do palate, odetala sa mnom tamo gde nije mogla da nas uje
pratnja i proaputala : Ponovo sam trudna, ali ne srnemo rei nikome neko vreme, dok ne budem sigurna
da je dete dobro."
Bez trkanja", pocedila sam kroz zube, a ona je imala dovoljno smisla za humor da mi se suvo nasmei.
Bez trkanja", sloila se.
Nasmeile smo se i uhvatile ruku pod ruku, oduevljene zajednikom tajnom. Rim mi je te noi izgledao
kao bezbedan raj, sa fenjerima na amcima koji sijaju ispod nas na Tibru i zlatnim sjajem koji izbija iz
gracioznih lunih prozora palate kojoj smo se pribliavali.
U meuvremenu, dogaaji u Francuskoj se nisu odvijali tano po planu ezarea Bordije. Cezare je nalog
za ponitenje braka trebalo da urui i podnese kralju samo u zamenu za ruku Karlote od Aragona.
Ovako naoruan, Cezare je otiao za Francusku. Tu stvar sam izbacila iz glave, sigurna da je moj i
Alfonsov politiki status sada bio siguran u kui Bordija.
Po ezareovom dolasku u Francusku, Karlota i njen otac, kralj Fe-deriko, uputili su ga da zamoli Luja za
dozvolu da se oeni njom. Kralj je, meutim, iako je uljudno primio ezarea, odbio da razgovara o tome-U
meuvremenu, Luj je zahtevao da mu se nalog o razvodu preda, i to toliko estoko, da je Cezare poeo da
sumnja u svoju bezbednost. Odugovlaio je koliko je mogao, ali je na kraju popustio pred Lujevim zantevima i predao mu nalog.

im je Luj imao ta je eleo, Cezare je izgubio svu prednost i francuski kralj vie nije hteo da uje o
Karloti.
Osujeenih planova, Cezare se okrenuo ponovo Karlotinom ocu, re~ deriku od Napulja, koji je, poto je
dugo izvrdavao, konano glatKO odbio ezareovu ponudu. Tipino otvoren, stric Federiko je sa odtncS'-'U prokomentarisao da nee da da svoju erku oveku koji ima
utaciju pustolova". Drugim recima, uvao je svoju erku za zakoni- nrosca, ne za papino kopile koje se
tako lako odreklo svetenikih veta i sigurno ne za oveka o kome se prialo da je sklon ubistvima.
Luj nije obraao panju na ezareovo obraanje. Do tog trenutka su osli meseci. Cezare je pretio da e se
vratiti u Italiju, a papa je galamio da e mu nai italijansku enu. Ali, vojvodi od Valensije nije bilo
dozvoljeno da napusti Francusku ili ak kraljev dvor.
Umesto toga, ponuena mu je ruka jedne francuske princeze, zatim druge; vremenom mu je ponuena ela
povorka francuskih lepotica i on mora da je konano shvatio istinu. Iako su se lepo ponaali prema njemu,
bio je kraljev zatvorenik dok nije popustio pred Lujevim planom: francuska supruga za sina pape
Aleksandra.
U kasno prolee don Garsija, ezareov lini glasnik, stigao je u Rim iz Francuske. Vesti su bile od takvog
znaaja da je Njegova svetost pozvao Garsiju da se za stolom pridrui porodinoj veeri, mada je Garsija
stajao dok je deklamovao ta je imao.
Cezare je bio veren i kralj Francuske je dao svoj blagoslov. Mlada je bila arlota d'Albre, erka kralja od
Navare, Lujeva roaka.
Alfonso je pored mene paljivo sluao, njegov izraz lica nije otkrivao unutranju nelagodnost. Sa moje
druge strane, ofre je uskliknuo zbog svog brata. Nije mu palo na pamet da su njegova nevesta i zet bili
sada u ozbiljnoj politikoj opasnosti.
Posle Huanove smrti, Lukrecija je bila omiljeno Aleksandrovo dete, ali sin uvck ima prednost nad erkom,
tako da su papina odanost i strah bili vezani za ezarea. A Cezare je odluio da stupi u savez sa Francuskom, iz inata i elje da se osveti meni i moda celoj kui Aragona, nakon isuvie javne aoke Karlotinog
odbijanja.
Sto se tie Njegove svetosti, pokazao je preterano sentimentalno zadovoljstvo. Napokon, sva moja deca e
biti venana", uzdahnuo je, I moda u uskoro biti deda."
Lukrecija mi je uputila sauesniki osmejak, koji sam jedva mogla a uzvratim, jer sam bila utuena.
"osle veere, majstorski sam izvojevala trenutak nasamo sa AlfonOrn u njegovim odajama, pre nego to je otiao da kod Lukrecije proAife n^' ^liko sam bila uznemirena i puna sumnji da sam traila da
onso otpusti sve sluge, ak i ljude kojima je najvie verovao i koji su o godinama sluili u Napulju.
Zahtevala sam da se povuemo u njegospavau sobu poto smo zakljuali vrata prema spoljnim odajama, r Sam se brinula da bi neko mogao da
prisloni uho i slua razgovor ko-J1 se vodi u predsoblju.
rva sam progovorila, pre nego to je Alfonso imao priliku da bilo bi:a kae.
238
ena /ednog Bi
Li/e
Kalogridis
239
Ako ezare ovo sprovede, francuska invazija je neizbena, a nv smo osueni na propast. Zna kako se
lako Lukrecija oslobodila prv0 mua." Sela sam na otoman ukraen resama i zadrhtala, vrsto Se umotavi
u krzneni ogrta.
Alfonso je stajao leima okrenut meni, ispred balkona. Otvorio je kapke i udahnuo topao proleni vazduh
dok je zurio u no. Tama je uramljivala njegovu zlatnu glavu i skladna miiava ramena, obuena u
najsvetliji zeleni brokat. Izgledao je jako i odluno, nepobedivo, ali ja sam prouavala njegovo dranje i
proitala brigu u njegovom stavu, kao to sam videla napetost koja tu nije bila pre veere.
Alfonso je krajnje obazrivo zatvorio kapke i okrenuo se od balkona pokretima koji su otkrivali bes koji je
retko rastao u njemu. Na licu mu se video napor. Znala sam da ga je moja primedba izazvala, ali sam takoe znala da nisam jedini izvor ljutnje.
To nije bilo njeno delo. Opirala se razvodu najbolje to je umela i jo uvek se duboko stidi toga. Otac ju je
primorao." Bez obzira, ona radi onako kako joj se kae."
Njegovo dranje je postalo neuobiajeno hladno. Nemoj da bude tako sigurna. Mi se volimo, Sana.
Lukreciju je otac predugo zloupotrebljavao i njena odanost njemu je nategnuta. Ali ona zna da je ja nikada

ne bih povredio niti izdao."

Mogu samo da se nadam da si u pravu. Ali tu su drugi ije sudbine ne smem ni da spominjem", mislila
sam na Perota, Pantsileju... i pre svega na Huana koga ni krvno srodstvo nije moglo da spase.
Alfonso je planuo. Neu da sluam takve stvari. Lukrecija je moja ena i ona nije sposobna ni za najmanju
okrutnost."
Postala sam pomirljiva. Ja volim Lukreciju kao sestru i prijateljicu. Ne optuujem je ni za ta. Ali
ezare...", odmah sam utiala glas. Ako on odlui da ujedini papsku vojsku sa Francuskom..."
Alfonsov bes je nestao i zamenila ga je turobnost. Znam. Od sada moramo jako da vodimo rauna. Bie
pijuna. Ne smemo da rizikujemo da govorimo slobodno, ak ni pred naim slugama i moramo da pazimo
na sve to napiemo." Zastao je. Nasamo u se sresti sa panskirn i napuljskim ambasadorima. Ima
kardinala sa jakim vezama sa Spanijorn i Napuljem kojima se moe verovati i kojima je papa naklonjen."
Na silu se ohrabrujue nasmeio. Ne mrti se, Sana. Jo nije sve gotovo. Uradiu sve to je u mojoj moi
da zaustavim taj brak. I videu takpe da Lukrecija razgovara sa svojim ocem. Ona ima vie uticaja na
njega nego bilo ko drugi."
Lukrecija!", uzviknula sam. Alfonso, nemoj da si se usudio da njoj spomene bilo ta od ovoga."
Pogledao me je, sa bolom koji je ublailo ogorenje. Ja sa Lukre-cijom o svemu razgovaram", jednostavno
je izjavio. Ona je moj ivot, moja dua. Nita ne bih mogao od nje da sakrijem."
f ai >e spustio na mene kao no koja je trenutno pala. Mora da
me mali brate. Lukrecija e uvek pre svega biti odana svojoj poroj- i " im je otvorio usta da se pobuni, podigla sam ruku da bih ga
'utkala. To ne pokazuje slabost njenog karaktera, ve pre snagu.
Priznaj, Alfonso, kome si odaniji? Kui Bordija ili kui Aragona?"
Uzdahnuo je. Ima pravo, sestro. Biu diskretan u onome o emu razgovaram sa enom. U meuvremenu,
imaj poverenja: uticau svim svojim vetinama protiv ovog francuskog braka."
Pokuala sam da imam poverenja. Alfonso je izveo ta je obeao, a predstavnici oba kralja, panskog i
napuljskog, upozorili su papu na kobne posledice ako se dopusti Cezareov brak sa Lujevom roakom.
Aleksandar je izgledao kao da je uo.
Ali jednog jutra sredinom maja, dok smo Lukrecija i ja sedele na naim barunastim jastuiima pored
pape, a on sluao molioce, objavljen je dolazak jednog posetioca. Cezareov glasnik, don Garsija, upravo je
sjahao nakon napornog etverodnevnog jahanja iz Bloa u Francuskoj.
Nosio je vesti za Njegovu svetost, dobre vesti, izvestio je pa, ali je molio za Aleksandrovo strpljenje:
jedva da je spavao i nije mogao da stoji. eleo je da preda izvetaj nakon nekoliko sati odmora.
Aleksandar, u svom uzbuenju, nije hteo ni da uje za to. Otpustio je molioca, pozvao ofrea, Alfonsa i
iscrpljenog jahaa do svog prestola. Porodica je stigla, za njima don Garsija, teko se naslanjajui na slugu,
jer nije mogao da hoda bez pomoi.
Vaa svetosti, oprostite mi", Garsija je molio. Rei u vam ovo: da je va sir, ezare Bordija, vojvoda
od Valentinoa, sada ve etiri dana sreno oenjen arlotom d'Albre, princezom od Navare, a brak je konzumiran pred samim kraljem Lujem."
Sluala sam skamenjena. Aleksandar je pljesnuo rukama, sav ushi-c^n- Kasnije sam saznala da je
mesecima pre toga pomagao da se brak sklopi, obeavajui arlotinom bratu kardinalski eir, ak i kada se
pretvarao da slua pance i Napolitance.
To je znai sreeno!" Prouavao je izmorenog glasnika koji se Iju-4_ao i naredio: Neka neko donese
stolicu! Doputam vam, don Gar-S1ja,^da sedite u mom prisustvu ako date celokupan, potpun izvetaj sa
vencanja. Nemojte izostaviti ni jedan detalj."
Stolica je doneta. Nevoljno, Garsija je klonuo na nju i, podstican P Pinirn pitanjima, jednolino govorio
punih sedam sati. Hrana i pie su v i116?1. nakon par sati za govornika i njegovu publiku. Sedela sam i slu\ bivajui sve uasnutija kako je Aleksandar bivao sve oduevljeniji.
.1., sam kako su ezare i njegova nevesta, prema recima Garsije
"P ! icncMepa, blede, nene koe i plave kose", izmenjali prstenje tosveane cerernonije. ezare je, muki se razmeui, est puta konirao brak pred Lujem, koji mu je aplaudirao i nazvao ga boljim
240
ena redn
ovekom od mene." Toliko uvaenih gostiju, ukljuujui kralja i n; govu pratnju, prisustvovalo je prijemu
posle venanja da nije bilo mesr za sve njih, te su bili primorani da odre slavlje napolju na livadi.
Difl.

Ka logri d i s
241
<>
Papa je uivao u ezareovom braku. Svaki posetilac u Vatikanu je bio poastvovan priom o ezareovom
venanju i hrpom nakita koji je papa iznosio i koji je nameravao da poalje svojoj novoj snaji, drei svaki
dragulj prema svetlu da bi se posetilac divio.
Alfonso i ja smo mogli samo da pokuamo da smanjimo tetu. Jedan kardinal iju je pomo Alfonso traio,
Askanio Sforca, neno je ispitao situaciju usred razgovora sa papom koji se ticao poslova crkve. Ne verujem", kardinal Sforca je rekao, Njegovoj svetosti, da Luj stvarno na-merava da izvri invaziju na Napulj,
kada su kraljica Ana i njeni ljudi protiv toga. Pored toga, mislim da su Francuzi ve nauili lekciju, kada je
kralj ari bio primoran da se ponien povue."
Papa se podrugljivo nasmejao Sforci u lice. Kralj Federiko bi trebalo da pazi, Aleksandar je primetio,
osmehujui se, da se ne nae u istoj poziciji kao moj otac, koji je sve vreme verovao da Francuzi nee doi,
a zatim pobegao kada se arlova vojska pribliila kapijama Napulja.
Kada sarn ovo ula, izgubila sam svaku nadu, bez obzira to je Alfonso nastavio sa tajnim politikim
lobiranjem. Zlobno sam uivala u jednoj stvari: vestima da su studenti sa univerziteta u Parizu izvodili komine parodije ezareovog venanja. Rimski oseaj veliine je po francuskim standardima smatran
vulgarnim i preteranim. Zbog svojih srebrom ukraenih konja, ezare je postao predmet poruge.
ofre je konano shvatio da nisam vie u milosti Njegove svetosti i odluio da je najbolje to moe da uradi
da dokae da je pravi Bordija, kao njegova braa. U pratnji panskih vojnika, tumarao je nou ulicama
pijan, drei ma bledo podraavajui Huana, ali ofre je bio nene pn-rode i nije bio sposoban za borbu.
Nastavio je sa ovakvim ponaanjem iako sam ga molila da prestane. Mislim da se zbog moje brige oseao
muevnije. Ne mogu da ga krivim-eleo je da pomogne; i moda bi, da je imao poloaj kao njegova braca,
mogao imati oevu naklonost. Ali nije. I nije postojalo nita to je mogao da uradi da utie na Njegovu
svetost da budem u njegovoj milosti.
Ali je mogao bar da pone da se ponaa kao Bordija. Bez sumnje je pretpostavljao da to radi one noi kada
me je probudila vika ispreo moje spavae sobe.
Dona Sana! Dona Sanal"
Uspravila sam se u krevetu, stavila ruku na srce koje je tuklo, posto me je muki glas u mom predsoblju
probudio posle vie sati dubokog
sa
Don
pored mene, dona Esmeralda se odmah probudila. Ostale moje su se uskomeale uz iznenaene povike.
Ko je to?", upitala sam, svojim najstroim glasom. Izborila sam se r'aravima dok je jedna od dama
uurbano upalila lampu.
Federiko, vodnik u panskoj gardi, jedan od vojnika vaeg mua. ^n ofre je ozbiljno ranjen. Odneli smo
ga u krevet i pozvali lekara. Mislili smo da treba da vas obavestimo."
Ozbiljno? Koliko ozbiljno?", upitala sam, glasom koji je od panike postajao sve glasniji. Tada sam ve
ogrnula barunasti ogrta i istrala u predsoblje, gde je Federiko stajao drei fenjer. Obuen kao civil, moda mu je bilo osamnaest, taman poput Mavra, kose slepljene na elu od znoja. Donja polovina njegove
tunike je visila nisko, pravilno iseena snanim udarcem seiva koje nije uspelo da prodre do koe. Rupa
koja je zjapila otkrivala je deo golog stomaka i gornji deo pantalona. Tamne oi sumu sijale od previe
vina.
Ali njegov glas i stav su bili mirni. Od straha se otreznio. Strela ga je pogodila u butinu, madona."
Takva rana je lako mogla da bude fatalna. Ne pozivajui pratioce, istrala sam bosonoga ti hodnik. Ne
seam se kako sam prola kroz zgradu ili sila niz stepenice do ofreovih odaja. Seam se samo ljudi koji
su se klanjali, vrata koja su se otvarala, dok se nisam nala pored svog mua.
Leao je bled i znojei se na krevetu, smeih oiju irom otvorenih od bola. Sluge su mu rasekle dugake
arape i pantalone, otkrivajui ranu i strelu, poluslomljenu, sa vrhom vrsto smetenim u butini moga
mua. Meso oko strele je bilo purpurnocrveno i oteklo, obilno krvarei. Potoii su se slivali niz obe strane
noge. arav je nekoliko puta presavijen i smeten ispod rane i bio je sasvim natopljen.
ofre je bio svestan i ja sam ga uhvatila za ruku. Stisnuo me je labavo, ali sa zahvalnou i pokuao da mi
se nasmei, ali nije mogao da pokae nita sem grimase bola. Dragi moj", rekla sam. Izgleda da su to bile
jedine reci koje sam mogla da izgovorim.
Nemoj da se ljuti, Sana", proaputao je. Miris alkohola se oseao u njegovom dahu i odei. Shvatila sam
da su njegovi ljudi verovatno sipali vino na ranu da je oiste. ak i da je bilo tako, on i njegova pratnja sil

bili prilino pijani, to je bez sumnje olakalo trenutnu krizu.

Nikada", rekla sam mu. Nikada." ofre nije bio prepreden. Ako je uinio neto to nije bilo u redu, bilo je
to samo jer se nadao da e mi najzad pomoi. Ko ti je ovo uinio?"
Zofre je bio suvie slab da bi odgovorio. Umesto njega, ula sam Federikov glas iza sebe. Mladi vojnik je
drao korak sa mnom i pratio me do sot>e svoga gospodara, ali sam bila suvie uzrujana da bih primetila.
Jedal1 od vojnika visokog slubenika, madona Sana. Prelazili smo preii
242
ena jednog B o r d i; ----------------------_rj/e
ko mosta pored zamka Sant Andelo kada je visoki izvrni slubeni Krune zatraio da stanemo i da nas
ispita. Don ofre se predstavio k princ od Skvilaea, ali je slubenik odluio da mu ne poveruje, madon
i...", zastao je, redigujui priu zarad mene. Razmenjene su teke re' Izgleda da je jedan od vojnika osetio
da je princ uvredio slubenika, jgr je odapeo strelu i moete videti rezultat."
Bila sam zaprepaena. Da li je slubenik uhapen? I vojnik koji je gaao strelom?"
Ne, madona. Suvie smo bili zabrinuti za princa. Odmah smo oa doneli ovde."
Neto mora biti uinjeno. Ljudi odgovorni za ovo moraju biti kanjeni."
Da, madona. Naalost, mi nemamo ovlaenje."
Ko ima?"
Federiko je razmislio. Njegova svetost, sasvim sigurno."
Papin lekar se pojavio, stariji zdepasti ovek odeven lepo poput bilo kog Bordije, oigledno ljut to ga
diu pre zore. Kada me je ugledao, uputio je vrlo mrk pogled, a guste crne obrve su mu se spojile.
Bez ena. Moram ukloniti strelu i ne elim da mi se ovde one-sveuju."
Ja sam mu uputila jo ei pogled. Nee se prema meni ophoditi sa neuvaavanjem, ali to je jo vanije,
nisam htela da dopustim da me oteraju od ofrea.
Ja nisam osetljiva devojka", bila sam uporna. Radite svoj posao, a mene ostavite da ga teim."
Ovog puta ofreu je uspelo da se bledo nasmeje.
Drala sam ga za ruku i brisala mu znoj sa lepljivog ela dok je doktor nastavio da pregleda, bocka, zatim
see oko rane. Doneto je vino pojaano alkoholom i ja sam prinosila srebrni pehar ofreovim uzdrh-talim
usnama i terala ga da pije.
Kada je uzeo koliinu dovoljnu da zadovolji lekara, poeo je najgori deo hirurkog zahvata. Doktor je
zgrabio strelu sa obe ruke i povukao. ofre je stisnuo zube i zajeao, ali je konano samo glasno jadikovao
i smirio se poput ene na poroaju.
Posle nekoliko pokuaja, strela je izala i ofre se skljokao, mlitav, iako jo uvek u bolovima. Mnogo krvi
je izalo sa njom. Lekar je izjavio da je to dobro, jer e pomoi da se oisti opasna ra i smanji opasnos od
upale. Rana je oprana jo jednom vinom pomeanim sa alkoholom/ a zatim povezana.
Ostala sam sa ofreom te noi, ne usuujui se da spavam ak > kada je on konano zadremao, uprkos
svom bolu.
Proleee - leto 1499.
244
ena jednog
245
XVII
Ujutru sam ostavila svog usnulog mua, obukla pristojnu haljinu i otila u odaje Njegove svetosti prilino
rano, pre nego to je poeo sa zvaninim dnevnim aktivnostima.
Primio me je u svojoj kancelariji sedei iza velikog, pozlaenog stola. Naklonila sam se, zatim uurbano
rekla: Vaa svetosti, Va sin ofre je sino ranjen u prepirci sa visokim slubenikom Krune." Ranjen?"
Ustao je, odmah se zabrinuvi. Da li je ozbiljno?" Bilo je to sino, svetosti. ofreova butina je probijena
zaralom strelom. Preiveo je no Bojom milou. Jo nema groznice. Lekar se nada da e se oporaviti, ali
stanje je jo uvek ozbiljno."
Gledala sam kako se malo opustio. Kako se to dogodilo?" ofre je izaao sino sa nekim svojim
vojnicima, prilino kasno. Prelazili su most kod Sant Anela kada ih je visoki slubenik zaustavio i hteo da
zna kuda su krenuli."
Tako i treba", rekao je Aleksandar. Razgovarao sam sa ofreom o njegovim nonim ludorijama. Tumara
okolo sa svojim pancima, traei kavgu. I izgleda da je konano uspeo da jednu i pronae."
Po njegovom tonu shvatila sam da je razgovor bio zavren. Netremice sam ga posmatrala i naglas
zaprepaeno uzdahnula. Vaa svetosti, ljudi odgovorni za ofreovo ranjavanje moraju biti dovedeni na

optueniku klupu!"
Aleksandar je seo, stvar ga oigledno vie nije zanimala. Pogledao me je svojim velikim smeim oima oima koje su izgledale dobroudno, a krile sasvim drugaiju duu. Izgleda da su vrili svoju dunost. Ne
mogu da ih kaznim" zbog toga, kao to traite. ofre je dobio ta je zasluio." Pogledao je papir na stolu
ne obraajui vie panju na mene.
On je va sin!", uzviknula sam, ne pokuavajui vie da skrivam bes.
Hladno me je pogledao.
O tome ste pogreno obaveteni, madona."
Moja plahovita narav doepala se mog jezika pre moje pameti. ,,Jve' tu ste drugaije rekli", uzvratila sam
otro, to vas ini i laovorn rogonjom."
Na to je ustao ponovo, brzo, besan koliko i ja, ali pre nego to j^ mogao da odgovori, okrenula sam mu lea
i izjurila iz sobe/zarup1 vrata za sobom.
-n toga, bila sam ubeena da sam u mnogome pogorala moj i .,*
, p,>loaj. Do popodneva, postala
sam toliko uzrujana zbog svog
H la da sam otila da potraim svoga brata i bila primorana da ekam nekoliko sati do njegovog povratka iz
lova.
Sastali smo se na na uobiajeni tajni nain, u Alfonsovoj radnoj
hi sa zakljuanim vratima ka spoljnoj dvorani. Dok je moj brat sluao/odmarajui se u stolici posle napornog dana jahanja, previe iznuren' da bi ak i ogrta skinuo pre nego to je seo, koraala sam ispred
njega i priznala svoj idiotizam i oseaj krivice.
Odmahivao je glavom popustljivo i uzdahnuo. Sana, mora ve jednom da shvati: tvoj nagli
temperament moe vrlo da nervira Aleksandra, ali na kraju krajeva, on razume da si branila svog mua.
Nikakvo zlo nee proistei iz vaeg susreta." Nije bilo svrhe da pokuavam da ga ubedim u suprotno.
Isuvie se navikao da vidi dobro u ljudima. Koliko god dugo ostajao u Rimu, nikada nee razumeti
sposobnost Bordija za izdaju.
Uzdahnula sam, ali je onda Alfonso dodao: Nisi pogorala nau situaciju. U stvari, na poloaj jedva da
moe da bude gori."
I rekao mi je, napokon, injenicu koju je skrivao od mene nekoliko dana: da su predstavnici panskog kralja
Ferdinanda sve vie uvreeni papinim postupcima. U stvari, ujutru otplovljavaju za paniju da bi se lino
sastali sa Ferdinandom. Zamisao je da njihov odlazak bude na-merno prkoenje papi, a pre nego to su
otputovali, preneli su Njegovoj svetosti svoje miljenje da papska vojska prima municiju iz Francuske
prokrijumarenu u buradima za vino.
Nis,am mogla da suzdrim oduevljeni uzdah na pomisao da je de yega postavio Aleksandra na svoje
mesto. U isto vreme, znala sam da e takva otvorenost samo povui za sobom osvetu. ta je papa rekao?"
j -^6 krzo * nesuvislo odgovorio", rekao je Alfonso. Rekao je da ga if tn ^6 ^ea osramotio optuujui
ga za sauesnitvo sa Francuskom.
ekao je da njegova odanost paniji ostaje nepromenjena." I iTUta^a Sam" Paljivo sam prouavala svog
brata. Plaila sam se da je ukrecija jo uvek jako uticala na njega da bi moda pokuao da priati ambasadorovo povlaenje kao preteranu reakciju, ali nije. Izraz liCa M\Je sta ozbilJan, zabrinut.
j7 v alcon krae stanke, Alfonso je ponovo progovorio, tonom koji je Co zavao iskreni poraz. Redovno
sam razgovarao sa Askaniom Sfor-sj v '. rekao je. On istie da, iako me Lukrecija moda voli, papa nee
en ^3S U OVOJ stvari- Ona se pobunila protiv razvoda od o-vyce' a^ na kraju, to nije imalo znaaja."
t0 j rzala sam jezik za zubima. Dovoljno ljubazna da ne ukazujem na Urn Sam 'StU stvar rekla pre vie
nedelja, a da nije hteo da me uje. , kazala sam: Aleksandar slua samo jednu osobu, a to je e" ^n
Je najvea opasnost sa kojom se suoavamo."
.3l
246
- . _____ __ ___ - >
Alfonso je ozbiljno razmislio o tome, a zatim nastavio: Sforca zmilja da napusti Rim. Nije siguran koliko
dugo e biti bezbedno ? pristalice kue Aragona da ostanu ovde."
Sledila sam se. Znala sam da ezareovi politiki manevri sa Fran cuzima stavljaju mog brata i mene u
teku situaciju. Ali stvarna fizik opasnost, injenica da Bordije mogu pokuati da ubiju Alfonsa, mi ni
kada nije izgledala potpuno stvarna do tog trenutka, kada sam pogledala svog nenog brata i shvatila ta je
ezare uradio: kua Aragona je bila u smrtnoj opasnosti. Zbog saveza sa Francuzima papa se ak drznuo da

se meni u lice odrekne oinstva nad ofreom.

Da li je ezareova tvrdnja da eli da se oeni Karlotom od Aragona bila samo prevara? Da li je oduvek
nameravao da se oeni nevestom koju bi Luj izabrao i povee se sa najgorim neprijateljem moje zemlje?
Ako je eleo da mi se osveti, nije mogao da uradi nita bolje nego da pre-ti Alfonsu. Vie mi je bilo stalo
do ivota moga brata nego do mog.
Sa francuskom vojskom koja je bila papi na raspolaganju, ezare bi mogao da mi oduzme ak i vie od
Alfonsa: mogao je da mi oduzme Napulj.
Istog trena sam se prebacila u daleku prolost. Sela sam u vetiinu mranu peinu blizu planine Vezuv,
videla njene lepe obrise smekane iza vela od crne gaze, ula njen melodian glas kako izjavljuje:
Vodi rauna ili e tvoje srce unititi sve to voli.
ezare, pomislila sam, oseajui neobuzdani strah i instiktivno poloila ruku na bode uvek skriven u
gornjem delu haljine. ezare, moje srce... moje crno, zlo srce. Ne mogu da ti dozvolim da uniti mogu
brata.
ofre se potpuno oporavio i odustao od ludih nonih prepada. Alfonso i ja smo ostali u Rimu ak i u julu,
poto je Askanio Sforca otiao za Milano da podri svoga brata, vojvodu Ludovika Sforcu. Francuska
vojska je ve prela Alpe i snage su bile koncentrisane za napad na taj severni grad.
Moja jedina briga je bio Alfonso: bio je mukarac i smatralo se da moe da ima politiki uticaj. Ja sam bila
samo ena, to me je inilo nep" godnom suprugom, ali ne i direktnom pretnjom. Oboje smo pokuavali da
se uverimo da smo bezbedni, naroito poto je Lukrecija bila u etvrtom mesecu trudnoe, a Aleksandar
uzbueno ekao roenje svog prvog zakonitog unueta, naslednika kua Aragon i Bordija.
Papa je stalno ponavljao tvrdnju da kralj Luj nikada ne bi napao " pulj. Francuskog kralja je zanimala
jedino oblast Milana, tvrdio je/ nita vie. Kada Luj bude imao Milano vrsto pod svojom vlau, on
njegova vojska e otii.
V//7
247
"
i,
niiki smo eleli da poverujemo Aleksandrovim priama.
' jj. AJTonso nije mogao da veruje u njih. Skrivao je tajnu od me-LO ega jo uvek ne mogu da mu
oprostim, iako znam da ju je "uvao samo da bi me zatitio.
Krali Luj je lako preuzeo kontrolu nad Milanom. Graani su, zabriti za svoje glave, nagrnuli na ulice da ga doekaju. to se tie vojvode Ludovika i njegovog roaka,
kardinala Sforce, oni nisu bili u stanju da okupe dovoljno podrke da odbiju napad. Shvativi to, pobegli su
pre nego to je grad otvorio svoje kapije francuskoj vojsci.
Sa kraljem je jahao ezare Bordija.
Prola su samo dva dana avgusta i jutra su jo uvek bila prijatno sveza kada me je Lukrecija pozvala da joj
se pridruim za rukom na balkonu palate. Prepustile smo se veselom enskom razgovoru kada jedna od
ena treba uskoro da se porodi i tada nas je prekinula pojava papinih slugu, a zatim i Njegove svetosti.
Koraao je preko terase nekarakteristinom brzinom i silinom, irokih ramena povijenih unapred. Podsetio
me je na porodini grb Bordija, jer Aleksandar ni na ta nije toliko podseao kao na razjarenog, Ijutitog
bika.
Pribliio se. Belina njegove satenske odede naglaavala je rumenilo njegovog okruglog lica i tamu oiju
koje su kiljile. Njegov pogled je probadao poput seiva i naizmenino prelazio sa mene na Lukreciju.
Oigledno smo obe uradile neto da izazovemo njegov bes i prezir.
Ustale smo, Lukrecija se muila zbog tereta koji je nosila, ali Alek-sania?r nam je odmah dao znak da
ponovo sednemo.
Ne!", povikao je. Sedite. I moraete." Ton mu je bio otar, izraz lica gromovit. Stigao je do naeg stola i
bacio pismo pored Lukrecijinog tanjira. Sedela sam, okamenjena, jedva se usuujui da udahnem.
Lukrecija je prebledela, moda je sumnjala na ono zbog ega sam A suyie uplaena i ta sam slutila,
uzela pismo i poela da ga ita.
^*! Je' a zatim se udno, nervozno nasmejala u neverici.
O emu se radi?", upitala sam tiho, da ne bih dalje izazivala bes Njegove svetosti. . . |ledala me je
oamueno. Pomislila sam da e se moda onesvei- Ali ona se pribrala i progovorila. ula sam po njenom glasu kako
J naviru suze. Alfonso. Kae kako vie nije bezbedan u Rimu. Otiao Je u Napulj."
v ]'i Preklinje te da mu se pridrui!" Aleksandar je zaurlao, krenuvi Rao Hm
ka pismu.
Lukrecija se zgrila, kao da se plai da bi mo-mv 3 -le udari. Najbolje bi ti bilo da se zakune pred

Bogom da nita nisi znala o ovome." Ju

rec'la Je' uurbano treperei, proaputala: Nita nisam znala.
Aleksandar je nastavio da besni. Kakav je to izdajnik koji optui svoju porodicu, optuuje mene, da sam
nelojalan, a zatim ostavlja svo^ sirotu, trudnu nevestu? Jo gore, kakav to nitkov stavlja svoju enu takav
poloaj, traei od nje da napusti sopstvenu krv, znajui za njen porodine i politike obaveze?"
Lino sam htela da ga tada udarim. Bila sam besna na njega jer mi je uvredio brata, oveka pristojnijeg
nego to bi Aleksandar uopte mogao da zamisli, a bila sam isto tako besna na Alfonsa to je pobegao iz
Rjma ne rekavi mi.
U isto vreme, razumela sam zato je utao. Takva tajna je stavljala moju glavu u torbu. Ostavljajui me za
sobom, oigledno neupuenu u njegove planove, Alfonso se osigurao da e me Bordije smatrati bezopasnom.
Ti naravno nee odgovoriti", Aleksandar je otro naredio erki, a oigledno ga nisu takle suze koje su joj
se slivale niz obraze na pergament koji je leao pored njenog polupojedenog ruka. Tvoja kretanja u ovoj
kui e biti paljivo posmatrana od ovoga trenutka pa nadalje i nikuda nee ii bez moje dozvole,
uveravam te!"
Okrenuo se ka meni. to se tie vas, dona Sana, moete ovoga trenutka poeti da se pakujete. Kralj
Federiko oigledno ne eli da ostavi ni jednu svoju linu stvar ovde, tako da ete pratiti vaeg brata u
Napulj."
Obrazi su mi se zacrveneli. Ustala sam, glas mi je bio hladan, ali je podrhtavao od besa. Uradiu ono to
mi moj mu kae da uradim."
Va mu," Aleksandar mi se pretei pribliio, se ne pita u ovoj kui, kao to dobro znate. Oekujem da
napustite palatu najkasnije sutra i da ponesete vau aragonsku narav i osionost sa sobom." Okrenuo se i
oholo koraajui otiao sa snagom mnogo mlaeg oveka, njegovi paevi su se spoticali pokuavajui da
ga stignu.
Lukrecija je ostala da sedi, oamuena, gledajui pismo koje je napisao mukarac koji joj je bio najblii, a
koji je do sada sigurno stigao daleko. Otila sam do nje, kleknula i zagrlila je. Zamurila sam, jer nisam
mogla da podnesem da joj gledam lice, na kojem se moglo vioeti kako joj se samo srce epa.
Sana", rekla je udahnuvi. Zato ne mogu jednostavno da ivim srean ivot sa svojim muem? Zar sam
toliko vredna prezira, tako gr' zna ena, tako uasna supruga da mukarci bee od mene?"
Ne, draga moja", rekla sam joj iskreno. To je stvar politike koj ima veze sa tvojim ocem i ezareom, a ne
sa tobom. Znam koliko te Alfonso voli. Toliko puta mi je rekao."
x. ,
Ovo ju je samo jo vie rastuilo. O, moja Sana, nemoj mi reci me i ti ostavlja."
Draga Lukrecija", promrmljala sam u njeno rame. Ponekad rnr mo da uradimo ono to najmanje
elimo."
a log ri i's
249
j| M l
7 fir i>e raspravljao sa ocem, ali smo shvatili da to nee pomoi. Za
rku od Allonsa, ja nisam zamolila mog supruga da pode za mnom:
2 m verovala da je ofre imao dovoljno samopouzdanja da ostavi za
"'t m jedinu privilegiju koju je ikada imao; da bude Bordija, makar
samo po imenu.
Toe jutra, naredila sam svim slugama da ponu sa pakovanjem.
Uvee, ofre je doao u moje odaje i rekao Esmeraldi i slugama da izau. Sana", rekao je, glas mu je
podrhtavao od oseanja. Otac ti je uradio groznu stvar. Nikada neu moi da mu oprostim i nikada neu
biti srean bez tebe. Bio sam jadan mu. Nisam ambiciozan ni zgodan niti imam jaku volju kao ezare, ali
te volim svom svojom duom."
Pocrvenela sam na pomen ezarea i pitala se da li je ofre znao za nau vezu. Bilo bi nemogue iveti u
Rimu, a ne uti glasine, ali ja sam se nadala da moj mu, koji je uvek eleo da veruje u najbolje u ljudima,
nije obraao panju na njih.
O, ofre", odgovorila sam. Kako to da si ti ostao tako prostoduan usred takvih prevara?" Zagrlila sam ga
i te noi je legao sa mnom, to je mogao lako da bude poslednji put.
ofre je otiao pre zore. Do podneva sledeeg dana moje sluge su spakovale u sanduke sve to sam elela.
Veinu svog nakita i sveanih haljina sam ostavila.
Kada sam naputala svoje odaje na putu ka koiji koja me je ekala, Lukrecija se pojavila na hodniku,
crveno oivienih oiju.
Sestro!", pozvala me je dok se pribliavala. Ve je sporo hodala, jer je bila etiri meseca trudna. Nemoj

da ode, a da ti ne poelim srean put!"

Kada se pribliila i zagrlila me, proaputala sam : Ne sme to da radi. Sluge e videti i prijaviti papi. Bie
besan."
Prokleti otac", rekla je vatreno, dok smo se grlile.
Hrabra si i ljubazna to si dola", rekla sam. "Slama mi srce to moram da ti kaem zbogom."
Ne zbogom, samo zdravo", uzvratila je. Kunem ti se, sreemo se Ponovo. Zaklinjem se ivotom,
potrudiu se da ti i Alfonso ponovo bu-ete u milosti u ovoj porodici. Neu pustiti ni jednog od vas."
vrsto sam je drala. Draga moja Lukrecija", promrmljala sam, "lmas mJe doivotno prijateljstvo i
odanost."
^ moje", izjavila je sveano.
s .azdvojile smo se da pogledamo jedna drugu, a ona se na silu na-red a Dobro de. Dosta tuge. Sreemo
se ponovo, a ti e biti po-koi ^6?6 ^3^3 se roc^ Prvo ^ete tv8a brata. Misli na to sreno vreme
i ^ olazi i ja u initi isto to svaki put kada tuga pripreti. Hajde da to
e^amo Jedna drugoj."
spela sam da se nasmeim. Obeavam."
250
ena jednog B o r d i J e
Dobro", rekla je. Ostaviu te sada, sa saznanjem da e na rastanak biti kratak." Okrenula se, sa takvom
hrabrou i voljom da sam se i ja uspravila.
Bila je to godina 1499. Obian svet je govorio, a sa propovedao-nica je strasno objavljivano da je Bog
smatrao za shodno da okona svet u narednoj jubilarnoj 1500. godini. Dok sam se pripremala da napustim
palatu Santa Marija pod senkom sramote, i meni se inilo da se moj svet ve okonava... ali uistinu, glasine
su bile tane. Kraj mog sveta je dolazio, ali ne pre sledee godine.
Kasno leto 1499.
jednog Bord* -,
253
XXVEl
Dok sam odlazila koijom iz Rima, glavu sam drala uspravno. C3d-bacila sam sav oseaj sramote to me
je Aleksandar tako nepristo ejno prognao sa mesta koje mi je postalo dom. Sva sramota nije pripadHa]a ni
meni ni mom bratu, koji smo bili nevini za bilo koje nedelo, we ezareu i njegovom nestalnom ocu. ak i
tako, srce me je bolelo na pomisao to ostavljam Lukreciju i ofrea za sobom. Smatrala sam da je veoma
ironino to to sam ja, koja je bila tako nesrena pri pomisli na dolazak u Rim, sada tako nesrena to ga
naputam zarad mesta kooje sam najvie volela.
Drugog dana putovanja, ugledali smo obalu i more. To me je, kao o i uvek, okrepilo. Do trenutka kada smo
stigli u Napulj, moja tuga se dHo-nekle smanjila i bilo mi je drago to sam kod kue. Ali moja srea je bila
priguena Alfonsovom iskrenom tugom. Videla sam bolan izraz i na Lukrecijinom licu onog dana kada joj
je otac rekao da je Alfonso otiaeo. Ipak, koliko god da je volela moga brata, Alfonso je nju oboavao j os
vie i svakoga dana u Napulju sam bila primorana da gledam lice joo nesrenije, jo vie skrhano od
Lukrecijinog.
Odravali su redovnu prepisku, koju su itali i Njegova svetost i pijuni kralja Federika, u kojoj su govorili
o svojoj stalnoj privrenosti jedno drugom i u kojoj je moj brat stalno preklinjao Lukreciju da m4 se
pridrui. Na to nikada nije odgovarala.
Uskoro smo saznali da je Lukrecija poastvovana" naimenovanjer^1 za guvernera Spoleta, gradia daleko
na severu od Rima i ujedno mncr go severnije od Napulja. Bilo je neuveno i apsurdno da eni bude dar
deljeno da bude guverner. To mora da je izazvalo komeanje rneBJ papinim konzistorijumom kardinala.
Ipak, takva je bila Aleksandrov;^ vera u intelekt i sud njegove erke i njegov potpuni nedostatak vere i^1
Zofreov, jer nikada nije ni razmiljao o tome da mom muu dodeli gu-' vernersku upravu. Ili je to moda
bilo zbog injenice da papa nije mo--' gao da podnese da zanemari jedno od svoje dece da bi uinio uslugu^
detetu koje nije zaista njegovo.
Ipak, ova ast" nije uopte bila nagrada, ve utiv nain na koji je? Aleksandar drao oba svoja deteta u
zatoenitvu, da ne bi pobegli u* naruje svojih suprunika koji su bili daleko. ofre mi je napisao pom-'
pezno pismo objanjavajui da ga prati est paeva koji su se zakleli da
biti u^ mene i tititi me danju i nou i da me nikada nee napustiti." rrima, nije mogao da pobegne i da mi
se pridrui ak i da je - Nisam sumnjala da Lukrecija ima slinu pratnju. isar^j bila iznenaena kada sam
ula za Aleksandrove mere opreza. mj je ispriao kako je bio primoran da na konju bei od papine policije
Brloga jutra kada je pobegao iz Rima. Jurili su ga do sumraka, kada je ijspeo da stigne u Genacano, imanje

prijatelja kralja Federika. Tele tad^ su papine snage odustale od gonjenja i, kazao je Alfonso: Da su rne
uhvatili, nisam siguran da bih sada mogao da govorim o ovome." 'To saznanje me je prestravilo i poela
sam da oseam nelagodnost pri porfiisli na mog brata i Lukreciju kako se ponovo sastaju u Rimu. To me je
r^zdir^lo. Daleko od Lukrecije, poela sam da se priseam ezareove pokvarenosti. Ona e moda i dati
sve od sebe da zatiti svoga mua, ali ta e spreiti ezarea da mu naudi?
A Cezare je prezirao elu kuu Aragona zbog linih, a sada i politikih razloga.
Samo dve nedelje nakon naeg dolaska u Napulj, uivala sam jednog jutra u jahanju u prirodi sa mojim
dvorskim damama. Vazduh je bio sve i vlaan od morskog povetarca, ali je sunce prualo savrenu
toplotu. Nisam mogla da ne pomislim na nesretnu vruinu od koje pate oni u Rimu.
Stigla sam u nau palatu da bih otkrila da je Alfonso primio uvaenog gosta: panskog kapetana Huana de
Serviljona, koji je bio na Lu-krecijinoj i Alfonsovoj svabdenoj gozbi. Iako je poloaj Huana de Serviljona
zahtevao da ivi u Rimu, njegovi ena i deca su iveli na malom porodinom imanju u Napulju.
Pretpostavila sam da je doao na jug zarad privatnih poslova i da je svratio da nas poseti iz utivosti.
Naila sam kada su se on i Alfonso pozdravljali na ulazu u Veliku dvoranu. Zastala sam, na putu ka svojim
odajama da se presvuem, i poelela dobrodolicu kapetanu.
Bio je u etvrtoj deceniji, tamnoput, lepo doteran, zgodan vojnik. Izgledao je sjajno u svojoj uniformi,
ukraenoj mnogim medaljama za herojsku slubu tokom mnogo godina Njegovoj svetosti, kao i drugim
papama i kraljevima. Kada sam stigla, naklonio se duboko, ma u koricama na bedru mu se zaljuljao
unazad kad je to uradio, i poljubio mi je ruku. Vae visoanstvo. Uvek je ast i zadovoljstvo videti vas
ponovo. Izgledate dobro."
Napulj mi odgovara", rekla sam otvoreno. I vas je uvek lepo videti, kapetane. Kakve srene okolnosti su
vas podstakle da doete?"
otajao je okrenut od Alfonsa, te mu je promakao upozoravajui pogled moga brata. Bila sam zabrinuta i
zainteresovana. Znai tako, nije
254
---------------------------^_Vj
trebalo da znam za posetu de Serviljona. Zbog ovog saznanja sam b'l jo odlunija da ostanem i
prisustvujem bilo kakvom razgovoru izrne" mog brata i kapetana.
Ovde sam na zvanian zahtev kralja Federika", de Serviljon je iskre no odgovorio. Njegovo velianstvo
je u vezi sa Njegovom svetou papom Aleksandrom, koji je nestrpljiv da pregovara o povratku vojvode od
Biilje u Rim. Naravno", dodao je da se ne bih uvredila, to bi p0_ drazumevalo i va povratak."
Razumem." Na silu sam oterala uznemirenost sa svog lica. Okrenula sam se i pokazala rukom damama iz
moje pratnje da me ostave i nastave ka mojim odajama, a onda se okrenula nazad ka mom bratu koji je
negodovao, i ka kapetanu de Serviljonu. Onda bih svakako trebalo i ja da budem ukljuena u razgovor.
Molim vas, gospodo." Pokazala sam bratu i kapetanu da uu u odaju za prijem. Ne dozvolite da vas ja
zadravam."
Alfonso me je prostrelio pogledom koji je u isti mah bio ljutit i popustljiv. Ljutit, jer sam prekoraila
granice nameui se, jer ovo je trebao biti privatan razgovor izmeu dva mukarca, a popustljiv, jer je znao
da bi pokuaj da me iskljui bio bezuspean. Uzdahnuo je, pozvao slugu da donese pie i hranu za kapetana
de Serviljona a zatim nam oboma dao znak da uemo u odaju za prijem.
Brinula sam se da papa smekava prema Napulju i ma kako udno zvualo, nisam elela da pozove brata i
mene nazad u Rim. Koliko god je Alfonso bio tuan, znala sam da je bezbedan kod kue. Aleksandrov
skoranji preobraaj je doao kao odgovor na Ijutito pismo kralja Federika, koji se razjario kada je uo da
su Sforce pobegle, a Luj osvojio Milano. Na kralj je Aleksandru poslao poruku: Ako neete da branite
Napulj, nai u saveznike u Otomanskom carstvu.
Ovo je bila iznenadna i teka pretnja, jer su Turci bili neprijatelji kojih se Rim najvie plaio. Federikov
izazov je ostavio eljeni utisak: Aleksandar ga je hitro uverio da je Rim bio i da e zauvek ostati naj-verniji
zatitnik Napulja. Alfonso i ja smo sedeli, kao to je na poloaj zahtevao, dok je de Serviljon stajao sa
vojniki ukoenom formal-nou da bi podneo ono, za ta se ispostavilo da je bio raport.
Vaa visoanstva, kralj Federiko je konano uspeo da pregovorima doe do sporazuma sa Njegovom
svetou za koji osea da je zadovoljavajui."
Bilo je jasno iz Alfonsovog izraza lica da je uo za te pregovore i da je obavetavan o njihovom sadraju,
ali ja nisam bila.
Kakvog sporazuma?", upitala sam. Bilo je to nepodesno da se ja, ena, ubacujem u razgovor, ali i moj brat
i de Serviljon su prilino navikli na moj karakter i nisu tome pridavali znaaja.
Njegova svetost garantuje bezbednost vojvodi od Biilje, i vama, naravno, Vae visoanstvo, ako se

vratite u Rim svojoj eni vojvotkinji."

f('a l'og r i'd'is
255
js,.;-,ka f116 potedi toga!" Nisam mogla da sakrijem sarkazam. Svi
ino da Je Njegova svetost pozvao kralja Luja u crkvu svetog Petra
ZI1Roinii misu. Zar se od nas oekuje da joj prisustvujemo zajedno sa
Sana"/ Alfonso je otro uzvratio. Zna da je Njegova svetost od Ha prornenio stav, naroito posle
odgovora kralja Federika. Izvinio se
OJH-***
1 vi
T
l
>
i obeao podrku Napulju.
Ipak, zahtevam da ovde razgovaramo otvoreno", rekla sam. Ko je pod'streka pregovora? Kralj Federiko,
Njegova svetost... ili ezare Bordija?"
De Serviljon me je tupo pogledao.
Lukrecija", Alfonso je odgovorio, sa skrivenim ogorenjem. Ona stalno lobira kod oca od kada je stigla u
Spoleto. Takoe je bila u kontaktu sa kraljem Federikom preko napuljskog ambasadora. Nada je nikada nije
napustila."
Razumem." Spustila sam glavu. Nisam elela da ispadnem nezahvalna za Lukrecijinu pomo. I sama sam
udela da vidim nju i ofrea ponovo. Ipak, iz straha od ezarea, nisam mogla ni na trenutak da po-verujem
da moj brat i ja moemo bezbedno da se vratimo u Rim.
Alfonso je bio iznenaujue nepoverljiv. Razmotriu papinu ponudu samo ako je stavi na papir."
De Serviljon se maio za kratak kaput i pokazao svitak zapeaen voskom. Evo ga nalog, vojvodo."
Alfonso je slomio peat i razvio pergament. Izraz iznenaenja mu se pojavio na licu kad je proitao
dokument do kraja. Ovo je potpis Njegove svetosti."
Zaista jeste", potvrdio je de Serviljon.
Insistirala sam da lino prouim nalog, uprkos tome to sam znala da su bilo kakva obeanja sadrana
unutra bila bezvredna. Ono je garantovalo moju i Alfonsovu bezbednost ukoliko bi izabrali da se ponovo
pridruimo naim suprunicima u Rimu. Povrh toga, Alfonsu bi bila dodeljena nadoknada" za neugodnost
u vidu pet hiljada dukata, a dodatna zemlja koja je nekad pripadala crkvi bi bila pridodata njegovom i
Lukrecijinom imanju u Biilji.
Meni, koja sam bila samo ofreova ena, nije bilo ponueno nita.
Vratila sam dokument Alfonsu sa oseanjem uasa. Znala sam, po zaljubljenoj nadi u njegovim oima, da
je ve odluio da se vrati. Bilo je samo pitanje vremena.
Moj brat je smotao pergament. Cenim to ste nas obavestili o ovome, kapetane. Molim vas da zahvalite
kralju na svim njegovim naporima u nae ime, ali u ovom trenutku, potrebno mi je neko vreme da
razmotrim ponudu Njegove svetosti."
Naravno." De Serviljon je ustro udario petom o petu i ponovo se naklonio. Kada se uspravio, kazao je:
elim da iskaem Vaim viso256
__________________------~6 ^_ord.
anstvima dubinu odanosti i potovanja koje oseam prema vama M lim vas da primite k znanju da bih
rado dao ivot da vas zatitim ~ bih vam doneo ovakvu ponudu da lino nisam potpuno uveren u nje ?
istinitost." Bilo je potenja i skromne dobrote u njegovim oima i ton U koji su me ubedili da je mislio od
sveg srca svaku re koju je izgovn' rio. Bio je isuvie dobar, pomislila sam, isuvie dobro ljudsko bie da K'
morao da slui onakvima poput Bordija. Hvala, kapetane", odgovorila sam.
Vi ste neuobiajeno dobar ovek", Alfonso mu je rekao, i mi srno vas oduvek izrazito cenili i uvek emo
to initi." Ustao je nagove-tavajui da je sastanak zavren. Obavestiu kralja Federika i Njegovu svetost o
svojoj odluci za nekoliko dana. l obojici u skrenuti panju, kapetane, na vae izvanredno dranje, stav i
slubu."
Hvala." De Serviljon se ponovo naklonio. Neka je Bog sa vama." I sa vama", ponovili smo kao eho.
* ^
Alfonso nije mogao da podnese da saeka ak ni nekoliko dana koje je pomenuo de Serviljonu. Te noi je
sastavio tri pisma; prvo kralju Fe-deriku, drugo Njegovoj svetosti i tree svojoj eni, saoptavajui da e se
pridruiti Lukreciji im mu papa da doputenje.
Otila sam na jahanje sledeeg jutra, ovoga puta sama, namerno po-begavi dona Esmeraldi i svojim
slugama i uvarima. Htela sam neto da uradim i nisam bila raspoloena za drutvo.
Jahala sam ka unutranjosti, daleko od luke i mirisa mora, gde je zemlja bila istakana liem i vonjacima.

Jahala sam ka Vezuvu, sada mirnom vulkanu, tamnom i ogromnom naspram plavog neba.
Dva puta sam pogreno skrenula. Krajolik se tokom godina prome-nio. Ali me je instinkt na kraju doveo
nazad do oronule kolibe sagraene na padini brda. Sada nije bilo magarca koji je njakao, ve sam mazga
koja je utala i jo vie kokoaka koje su slobodno etale kroz otvoreni ulaz.
Stala sam na prag i pozvala: Strega! Strega!"
Nije bilo odgovora. Zakoraila sam unutra sagnuvi glavu zbog nisKe tavanice. Sunce je u snopovima
ulazilo kroz prozore sa otvorenirn kap cima. Pokuala sam da ne primeujem paukove mree u svakom
osK i kokoke koje su naskakale na grubi trpezarijski sto. Njihov izmet J prekrivao sve, ukljuujui
slamnati duek u uglu.
Strega!" Ponovo sam pozvala, ali je sve bilo tiho. Razoarana, kljuila sam da je verovatno umrla pre
mnogo godina.

Okrenula sam se da idem, ali pre nego to sam krenula, instinkt je naloio da pokuam jo jedan, poslednji
put. Strega, molim^ Jednoj plemkinji su sudbonosno vane vae usluge. Biu dareljiva2S57
M ko '!- pomerio u zadnjoj sobi izgraenoj u peini. Zadrala saitm j h i saekala dok se vetica nije
pojavila.
4taiala je u mranim vratima koja su vodila u peinu, jo uv^sk
Vna potpuno u crno i pokrivena velom. Na snopu sunevih zraHka
L - je dopirao iz spoljanje sobe, mogla sam videti da je postala mrs.a Osedela je i jedno oko bilo je boje ilibara, a drugo je bilo neprooz!mo, mleno belo.
,..,.,
M
,
ena me je posmatrala svojim zdravim okom. Ne trebam vas novaic, madona." Drala je uljanu lampu u
ruci. Ne rekavi nita vie, okrenu_ila se i povukla nazad u prostoriju isklesanu u steni. Pratila sam je.
Ponovio smo prole pored leaja sa duekom od perja, jo uvek istog i sjajimo opremljenog, i kapelice
posveene Devici Mariji sa oltarom ukraenirtm ruama s trnjem.
Pokazala je rukom i ja sam sela za sto prekriven crnom sviloren. Vetica je postavila lampu pored nas.
Madona Sana", rekla je. davno vam je reena vaa sudbina. Da li ste je proiveli?"
Ne znam", odgovorila sam. Bila sam zapanjena injenicom da me j je prepoznala, ali zakljuila sam da
verovatno nikada nije imala kraljevskome goste do dana kada sam ja dola kod nje. Sigurno bi se setila
posetrte princeze lako kao to sam se i ja seala nje.
I... zabrinuti ste."
Da", odgovorila sam. Bila sam prestraena od povratka u Rim, pree-plaena sudbinom koja je tamo moda
ekala mene i mog brata.
Neu vam itati iz dlana", rekla je. Saznala sam sve to sam mog^jla odatle kada sam vam uzela ruku
poslednji put."
Umesto toga, tiho je izvadila svoje karte i podelila ih okrenutfte na dole u obliku lepeze preko crne svile.
Nije rekla ni re, samo me j je netremice posmatrala zdravim okom iza vela od gaze. Drugo, zams.a-gljeno,
gledalo je u taku daleko iza mene, u budunost.
izaberi, Sana. Izaberi svoju sudbinu.
. , ^arte su postale jo tronije i prljavije. Udahnula sam, zadrala daah upnula kartu najdalju od mene, kao
da sam birajui je, mogla nekak>co
se udaljim od onoga ta e doi. trega me je vrsto prikovala pogledom i okrenula kartu ne gledaju.i
J.f to srce> probodeno jednim maem.
" Sam Se re<^ trinorri i smrtonosnom duinom otrice.
Sk
.
Ost \ Se nasmeua- Tako. Ve si ispunila polovinu svoje sudbine.e.
0 ti je samo jedno oruje kojim treba da rukuje."
uj? e ' Praputala sam, pogoena. ivo seanje se vratilo: ose;:aj
dina S ? Bodeu, dok para vrat oveka koji je umalo ubio Ferannetila sam se podrhtavanja drke dok se usko seivo zabijalo u ko=st
258
e
na
i hrskavicu, toplote krvi koja se sliva po mom elu i obrazima. M, to delo prvi deo moje sudbine, kakav

drugi strani in se zahteva '' mene?

0<
Ljubazno je uzela moje ruke u svoje. Stisak joj je bio jak i ton Nemoj da se boji", rekla je. Ti poseduje
sve to ti treba da izVr-v svoj zadatak. Ali te neto kida. Mora traiti jasnou uma i srca."
Odmakla sam se od nje. Ustala sam i bacila na sto zlatan dukat koji je netremice gledala kao da je bio neka
udna retka stvar. Nije na pravila nikakav pokret da ga dotakne. U meuvremenu, ja sam iz kolibe bez
ijedne reci i odjahala kui besno galopirajui.
Tog dana sam se ponaala kao luda ili mi je um jednostavno bio preplavljen strahom, ali sam ostala
razjarena vetiinim nagovetajem da uopte nisam bila bespomona u rukama Bordija. Povukla sam se u
postelju rano te noi, ali sam provela sate gledajui u tamu, obuzeta panikom koja nije htela da se smanji.
Zamurila sam i videla sliku sopstvenog crvenog srca kako tue, na-taknutog na jedan ma. Videla sam
sebe kako iskoraujem i diem ma iznad glave, sa naletom iste mrnje: mrzela sam ezarea Bordiju.
Ne...", proaputala sam, suvie tiho da bi Esmeralda i ostale dame ule. Ne mogu, ne smem da poinim
ubistvo ili u postati kao Fe-rante, kao moj otac... poludeu. Mora da postoji drugi nain."
Imala sam jo jedan razlog zbog koga nisam elela da poinim takav zloin. Ono to nisam elela da
priznam sebi, ak i tada, bilo je da je moje srce jo uvek pripadalo ezareu. Gnuala sam ga se estoko... a
ipak je jednom delu mene jo uvek bilo stalo do njega i nisam mogla da mu naudim. Kao i moja majka, bila
sam prokleta: nisam mogla sasvim da prestanem da volim najsurovijeg od svih ljudi.
Uljuljkala sam se u san laui sebe: da Cezare nema razloga da povredi mene ili moga brata i da e se papa
povinovati sporazumu.
Jesen - zima
1499.
260
ena /e d n o o
Ka!ogr' d i s
261
XXIX
Sredinom septembra, vratila sam se u Rim, a Alfonso je odjahao na sever, u Spoleto, u kome ga je ekala
njegova Lukrecija koja je sada bila pri kraju trudnoe. Tamo su proveli ceo mesec i ne mogu da ih krivimuivali su u slobodi i sigurnosti, to nisu mogli u Rimu.
im sam se osveila nakon dugog putovanja, ofre je stigao, nasme-janog lica, u moje odaje. Sana]
Svaki put kad te ugledam, shvatim da sam zaboravio koliko si lepa!"
Nasmeila sam mu se, zahvalna za toplu dobrodolicu punu ljubavi pod tako neprijatnim okolnostima i
zagrlila ga. Nedostajao si mi, muu moj."
I ti meni, strano. Ima toliko novosti da se ispria, ali sauvaemo ih za veeru. Hajde, da te odvedem do
oca i ezarea. Znam da jedva ekaju da te vide."
Nasmeila sam se ljubazno i nisam podelila sa njim svoje sumnje. Poveo me je ponosno pod ruku,
zaboravljajui na zategnutu politiku situaciju koja je visila u vazduhu. Dok sam ila sa njim od palate
Santa Marija, preko Trga svetog Petra, shvatila sam da su mi nedostajali veliina i velianstvenost Rima.
Bio je sumrak i sunce na zalasku je obojilo beli mermer papine palate i crkve svetog Petra u vatreno ruiastu boju. Divni vrtovi, u kojima je sve jo uvek bilo u cvatu, opkoljavali su velike graevine. ak i iroki
zavoji vijugavog Tibra, sijajuci poput ive, imali su izvestan arm.
Drala sam vrsto ofreovu ruku dok smo ulazili u papinu palatu i njeno obilje pozlate i zaslepljujuih
slika. Ovoga puta, kada sam ula u prestonu dvoranu pape Aleksandra i sagnula se da mu poljubim stopa'0
u satenskoj papui u znak pozdrava, bila sam primljena sa mnogo manje oduevljenja nego kada sam prvi
put stigla u Rim. ezare, koji je staja pored svoga oca, obuen u uniformu vrhovnog zapovednika,
posrnatra je moju kretnju prodorno poput sokola.
Dobro dola, draga moja", Aleksandar je rekao, nasmeivi sevn silu. Verujem da ti je put proao bez
velikih neprijatnosti. Oprosti s ne moemo da veeramo sa tobom. ezare i ja moramo da razg ramo o
mnogobrojnim strategijama. ofre moe sa tobom da poden s porodine stvari."
Otpustio me je odmahnuvi prstima. Dok sam se okretala od nje ' ezare je iskoraio, uzeo me za ruke i
sveano me poljubio u ot>r
t, to -adio, apnuo mi je: Objasnie vam da ste pogreili to ste ^!' ponudu, madona. Vreme e
potvrditi vau ludost."
M'sam reagovala, samo sam mu se letimino nasmeila i on mi je
uzV7a vreme veere, koju sam jela sa ofreom u njegovim odajama,
mu je bio prepun vesti i priao je tako uzbueno i opirno da je Sva dotakao hranu. ,,...

Otac i ezare prave planove , objavio je ponosno. l o je sve tajna, naravno. ezare e voditi nau vojsku u
Romanju. To je dobar potez ne samo za papstvo, ve i za kuu Bordija..." Nagnuo se preko stola i zavereniki proaptao: ela Romanja e postati ezareovo vojvodstvo. Otac je izdao bulu onim vladarima
koji nisu redovno plaali desetak, a to su skoro svi. Ili e predati svoje zemlje crkvi... ili e se suoiti sa
njenom vojskom."
Spustila sam pehar, odjednom ne mogavi vie da jedem i pijem. Se-anje me je vratilo unazad, u trenutak
kada sam leala gola na eza-reovom krevetu i posmatrala ga kako prelazi rukama preko zamiljene mape
na tavanici, preko velikog podruja koje je lealo severo-istono od Rima. Imola", rekla sam iznenada.
Faenca, Forli, Cezena."
ofre je bacio radoznali pogled na mene. Da", potvrdio je. I Peza-ro, posebno od kada je njen gospodar,
ovani Sforca, tako podlo optuio Lukreciju i oca tokom razvoda."
Svi e oni lako pasti u ruke ezareu i njegovoj vojsci, nema sumnje", rekla sam. Lukavo sam zakiljila.
Naroito sada kada mu je kralj Luj dao vojsku."
Moj mu je isuvie naglo uzeo gutljaj vina, to je izazvalo napad kalja. Gledala sam u tiini. Poela sam da
se oslanjam na dona Esme-raldu i njenu mreu slugu-pijuna koji su me obavetavali. Od nje sam nedavno
saznala jednu krajnje neprijatnu istinu: ezare je planirao, na-r?n svg braka sa arlotom d'Albre, da trampi
svoje vojnike usluge u Milanu za francusku pomo u ostvarivanju dugo sanjanog osvajanja Ita-. Rekao
je, one noi kada je pravio mapu na tavanici, da je sve to u treba da ostvari svoj cilj bila vojska dovoljno
jaka da porazi Fran-usku. Moda je shvatio da se takva vojska nikada nee okupiti, pa se renuo samom
neprijatelju za pomo.
* o je samo trampa", rekao je ofre, briui oi rukavom. ezare im st ^111?^30 u Milanu, sada oni
njemu pomau u Romanji. Ali su jasno j Vl l 4 znanja da vie nemaju nikakvih planova za Napulj. ak i
da
XT' Cezare to nikada ne bi dozvolio."
veri'' aravno"< odgovorila sam, ak ni ne pokuavajui da zvuim kao da
ve ^6 Pl)ulJal ofreovo oduevljenje. Nastavili smo utke da rarn- a zatim smo vodili rauna da
ne razgovaramo o politici.
{alogridis
263
... _- -^v^.ou i i_,uKreuja vratili u Rim sredinom OKtobra K i je ve bila objavljena, a Cezare je krenuo u
Romanju sa svojorri v ^ skom, koi.i M" sastojala od skoro est hiljada ljudi koje mu je dao lc i Luj XII.
^
ai|
Svi mi u porodici, Lukrecija i Alfonso, ofre i ja, morali smo da sva ke noi za veerom sluamo o
ezareovim poslednjim podvizima 2a razliku od svog prethodnika Huana, Cezare je bio dobar strateg i
odlian komandant, a Aleksandar je neprestano davao sebi oduka hvalei svog najstarijeg sina. Jedva da je
mogao da suzdri radost onih dana kada su vesti sa fronta bile dobre, a nije mogao da suzdri razdraenost i
gnev u danima kada su bile loe.
U poetku su izvetaji bili dobri. Prvi vladar koji je pao je bila Ka-terina Sforca, francuskinja, regentkinja
Imole i Forlija, i neaka pobe-enog Ludo vika. Grad Imola se odmah predao bez borbe, poraen veliinom
ezareove vojske. Forli, u kome se Katerina udobno smestila u tvravi, drao se tri nedelje. Na kraju su
ezareovi vojnici grunuli preko zidina. Katerinin pokuaj samoubistva nije uspeo i zarobljena je.
Njegova svetost je izostavio deo prie o Katerininom zarobljavanju, deo koji sam ula iz usta dona
Esmeralde.
Ona je hrabra ena, grofica od Forlija, iako je francuske krvi", izjavila je Esmeralda kasnije te veeri, kada
smo bile same u mojoj spavaoj sobi. Mnogo hrabrija od kopileta koje ju je zarobilo." Usne su joj se na
kratko stegle pri pomisli na ezarea, zatim se vratila prii. Najhrabrija u celoj Romanji. Kada su joj mua
ubili pobunjenici, sama je na konju vodila vojnike do ubica i gledala ubijanje svakog lana grupe."
A i lepa je, sa zlatnom kosom i rukama za koje kau da su mekane poput hermelina. Tako je bila hrabra da
je, kada su doli Cezare i Francuzi, stala na zidine grada Forli, nezaplaena dimom i plamenovima, i sama
komandovala odbranom. Pokuala je da sebi oduzme ivot pr nego to bude zarobljena, ali su ezareovi
ljudi bili prebrzi za nju. Za-htevala je da bude predata kralju Luju... a francuski vojnici su joj se toliko
divili, da su hteli da je oslobode. Ali, don Cezare...", napravila Je grimasu gaenja i strogo pogledala u
mene. Zar nisam pokuala da va upozorim, madona, da e on doneti samo zlo? Tog oveka je obuze
avo."
Jeste, govorili ste", tiho sam odgovorila. Bili ste u pravu, Esrn ralda. Ne proe ni dan da ne poelim da
sam vodila rauna o vas) recima."

Umirena, nastavila je svoju priu. Svinja ju je elela za sebe. v putuje svuda sa njim, madona. Tokom
dana, dre je kao zarobljeni ^ a onda mu je nou dovode u ator. Tretira je kao obinu kurvu, P
__ . ,e na najizopaenije radnje, silujui je kad god mu se proh-j^orf dJ^ ' 'ze;,a plemike krvi... pria se da
je ak i kralj Luj uznemi-te ? lino izgrdio ezarea zbog takvog ponaanja prema enskim fen' . "
Z3fr)krenula sam ijce oc[ njg) pokuavajui da sakrijem od Esmeralde
ues i bol. Cezare je dokazao da je brutalan koliko i brat kojeg je
iV.? Zamurila sam i prisetila se stranog trenutka bespomonog besa
l- Ha se Huan zario u mene i poelela sam da istog trena zaridam zbog
K terine. Prema ezareu sam osetila neopisiv prezir, a prema samoj
beS; jer sarn takoe osetila aoke ljubomore.
Pezaro je sledei", nastavila je Esmeralda. A nema nade za njegove stanovnike, poto ih je ona kukavica
ovani Sforca odavno napustio. Cezare e lako zauzeti grad." Odmahnula je glavom. Nema ta da ga
zaustavi, dona. On i Francuzi e marirati kroz elu Italiju, dok nita vie ne bude preostalo za osvajanje.
Plaim se za ast svake ene koja ivi u Romanji."
Postojao je ipak jedan razlog za sreu u naoj napetoj kui: Lukrecija je trebalo da se porodi svakog
trenutka, a i ona i dete, koje ju je snano utiralo u stomaku, bili su snani i zdravi. Alfonso i ja smo se
drali ovog jedinog izvora radosti i nade, jer bi unue koje u sebi nosi krv i Bordija i Aragona, nagnalo
papu da bude srdaniji prema Napulju.
To se dogodilo poslednje noi oktobra. Spremala sam se za spavanje. Moje dame su ve sklonile haljinu i
kapicu i eljale mi kosu kada se zauo uzvik na vratima predsoblja. Odmah sam prepoznala glas dona
Marije, Lukrecijine glavne dvorske dame.
Dona Sana! Moja gospodarica se poraa i traila vas je!" tsmeralda mi je odmah donela kratki kaput.
Nespretno sam ga navukla i pourila sa dona Marijom.
U spavaoj sobi vojvotkinje od Biilje, prazna kolevka je ve bila Punjena jastuiima, ekajui dolazak
nove plemike bebe.
( ugao sobe doneta je stara, kitnjasto izrezbarena stolica za Luk ^6 koristil3 i majka samog
Rodriga Bordije. Tamo je sedela telareaja' crvenih obraza i ela koje se blistalo od znoja. Vatra je plam-i
ko'na-^k-i^tU' a^ Je ona 'P3^ nos^a * teku haljinu da odbije hladnou, Porod ^rl k- P^gnuta do kukova,
iznad otvora na seditu stolice za Se nal&J kv nJena zenskost bila izloena pregledu babice. Krzneni al
udoKnaZ1 , u njenih golih nogu, da bi mogla da se pokrije ili zarad
Pored1 StidlJivosti-ranije t i/'6 Je kleala ista babica koja se pobrinula za nju godinu dana
sam n
m Pobaaja. Starica se smeila. Videvi taj prizor, osetila
. toSem"0lakan/e'skuse s6
i ^ukrecije, u oima joj se videlo malo panike i straha koje
e mlade majke na poroaju, ali bilo je i radosti u njima, jer je a znala da e se njene muke sreno zavriti.
264
ena jednog
0r^.
,
"-^n poroaj, nedolazak sv bi!
)a
'
za to. Rodili ste
<'
"ekako d8Vom
nosna i ispuna -o -m Savio
od '
UiStinu- >' sm Ma
bomor
no
a
___^./6 uidgug urara. Zbog njega bih, sa ~
stvom, uinila bilo ta.
. Hobi]6
Alfonso, mislila sam neno, mali Alfonso. Bio je obiaj da s*jn ^;\ ime po ocu i paljivo sam stavila
dete u Lukrecijine ruke i ekali^3 koja e mi doneti takav ponos i oduevljenje.
, j\jije
Lukrecija je gledala u svog sina sa blaenom ljubavlju i rados^c Dobilo sumnje da e biti najnenija majka
na svetu. Sa beskraini-ir" voljstvom je pogledala u nas koji smo stajali oko vila: Zvae se Rodrigo, po >'

Kalogridis
265
e
j!Tr;h it" upravila svu svoju panju natrag na dete. U mi ie drago to jeste, da ne bi mogla da vidi moj
ogoren izraz eala sam se kao da me je oamarila. Tako sam saznala da je ro-majka mog bratanca smatrala
da on vie pripada kui Bordija nego Aragona.
.....
Moi brat je bio presrecan i primio je vesti o detetovom imenu sa
ogo vie samopouzdanja nego ja. Sana", rekao mi je kada smo Stali sami, nije svakom detetu deda
papa."
Izgledalo je da je roenje deteta potpuno povratilo Altonsov i moj nekadanji poloaj: dolazak bebe
Rodriga je slavljen u maniru koji prilii princu. Aleksandar se potpuno zaljubio u dete i opisivao ga posetiocima sa istim oduevljenjem i ponosom koji su ranije bili rezervisani za ezareove podvige. Cesto je
poseivao dete, milovao ga i nosio u rukama kao iskusan otac. Nije bilo sumnje da je njegova ljubav potpuno iskrena, te smo on, Alfonso i ja odjednom poeli da uivamo u dugim razgovorima'o udesima malog
Rodriga. Ponovo sam poela da se oseam bezbedno u Rimu.
Samo deset dana nakon bebinog roenja odrano je krtenje uz veliku pompu i sveanost: Lukrecija se
udobno smestila u palati Santa Marija, u krevetu sa posteljinom od crvenog satena i obrubljenom zlatom, te
doekivala mnotvo uglednih gostiju koji su jedan po jedan prolazili pored njenog kreveta da je pozdrave.
Nakon toga, malog Rodriga, umotanog u zlatni brokat oivien her-melinom, odneo je jakim, portvovanim
rukama kapetan Huan de Ser-viljon u Sikstinsku kapelu. Shvatila sam koliko duboko je moj brat patio u
Napulju: bez sumnje se plaio da nikada nee moi da vidi sop-stveno dete.
Sada, zahvaljujui de Serviljonu, oboje smo mogli da prisustvujemo krtenju, divnoj i sveanoj
ceremoniji. Iza kapetana, u procesiji, Al tU uverner Rima, carski guverner i ambasadori panije i Napulja,
eksandar nije mogao da priredi veu predstavu kojom bi pokazao da podrava kuu Aragona.
lali Rodrigo se savreno ponaao, jer je tokom itave ceremonije rernao. Svi znaci su bili dobri: Alfonso i ja
smo bili veseli, ponovo PUBSt,eni' osetiyi duboko olakanje.
van -''6 ^akanje dok ezare Bordija nije napustio svoju vojsku iz-So zldlna Pezara i izabrao da se u
tajnosti vrati u Rim, sa don Morade-prat; Jen'm slugom mukih lanova porodice Bordija, kao jedinim
am videla ni njega ni njegovog oca tokom prva dva dana nakon >acx Bili su udobno smeteni u privatnim
odajama u Vatikanu, wr-i o ratnoj strategiji i politici. Nikome nisu verovali. ak su su godinama bile uz
papu, poslali iz prostorije, da ne bi
to je razgc i sluge/
uli
ni rec razgovora.
266
ena jedno g
'Je
---------------------__L_iff
Lukrecija nita nije rekla, ali znam da ju je, to to je ezare ak ni formalno posetio u njenim odajama ili
priznao roenje det^ bolelo onoliko koliko je i oseala olakanje. Uprkos njihovom suro zlostavljanju,
izgleda da je jo uvek volela svoga brata i oca i udel ^ im udovolji. Mislim da sam to razumela. Na kraju
krajeva, koliko A da sam prezirala svog oca, uvek sam potajno elela njegovu ljubav
Od roenja malog Rodriga, Aleksandar je svakodnevno viao det i pozivao nas na porodine veere na
kojima je dete bilo glavna tem rasprave. Sada su nas izbegavali.
ezare se pojavio tek kasno treeg dana svoje posete. Lukrecija je bila majka zaljubljena u svoje dete.
Radije nego da preda dete u deju sobu, na brigu dojilje, kao to to radi veina majki plemikog porekla,
ona je zahtevala da zadri deji krevetac u svojoj spavaoj sobi u kojoj je i dojkinja spavala. Moda se
bojala da e se neto dogoditi detetu ako bi predugo ostalo van njenog vidika, ali je to barem delimino bilo
iz iste ljubavi. Dete je za nju bilo kao Alfonso: bie koje nita drugo nije htelo nego samo da je voli, za
razliku od drugih mukaraca u njenom ivotu.
Provodila sam dane, a ponekad i noi, u Lukrecijinoj sobi drei malog Rodriga i pomaui u brizi oko
njega, iako je to bio posao slugu. Tog popodneva kada se pojavio ezare, mi ene smo, to je obino sluaj
kada dou deca, bile iscrpljene i odmarale smo se. Lukrecija je spavala sedei u krevetu, poduprta
jastucima. Ja sam sedela blizu, u stolici obloenoj jastuiima, sa bradom sputenom na grudi, dremajui.
Dojilja je leala na podu hrui, a Rodrigo je bio miran u svojoj kolevci. Probudio me je vrlo tihi zvuk
stopala koja paljivo koraaju, ali ak i polubudna prepoznala sam iji su to koraci bili: ezare. Nisam

digla glavu niti promenila ritam disanja, ve sam umesto toga virila kroz veo od mojih trepavica da bih ga
prouila.
Jo uvek je nosio crno, ne vie sveteniku mantiju, ve skrojeno odelo od baruna koje je pokazivalo
njegovu miiavu figuru. Tokorn vremena provedenog u ratnom pohodu je smrao i preplanuo. Brao3 mu
je bila gua, crna kosa dua i padala mu je na ramena.
Mislei da ga niko ne gleda, uunjao se poput make u sobu i nije s pretvarao, ve mu je izraz lica bio
iskren, prirodan. Bila sam zapanje tvrdoom, hladnoom u njegovim oima.
Neujno je krenuo ka kolevci u kojoj je beba spavala. Sada, Po^i,, lila sam, njegovo e lice smekati. ak i
vojnik, ak i ubica, ne moie pogleda to dete, a da ne bude dirnut.
Iskrivio je glavu na jednu stranu i prouavao bebu.
/u
Pomislila sam, kada sam prvi put srela Lukreciju, da nikada n videti pogled koji je vie ispunjen
ljubomorom i mrnjom. Pogre sam.
267
/areovom pogledu nije bilo niega sem iste elje za ubistvom. rlrei ruke na kolenima nad malom
kolevkom; jedna usna
, se surovo izvila.
Obuzeo me je strah. Nisam sumnjala da e u sledeem trenutku
, -tj dete ili vrsto pritisnuti ruku preko malog nosa i usta. Naglo 23 poskoila drei ruku na skrivenom
bodeu, spremna da ga Izvuem i povikala:
ezare!"
ivci su mu bili toliko elini, ponaanje tako mirno da se nije pomakao, nije ustuknuo. Naprotiv, izraz lica
mu se istog trena promenio u izraz ljubavi i dobrote. Nasmeio se detetu kao da je sve vreme to radio a
onda mirno i polako okrenuo glavu ka meni i uspravio se.
Sana! Kako mi je drago to te vidim! Ba sam se divio svom novom sestriu, a tvom bratancu.
Neverovatno koliko lii na Lukreciju kada je bila beba."
ezare?" Lukrecija se pospano promekoljila. Videvi brata, ivnula je. ezare!", uzviknula je radosno
uzbuena. Nije bilo suzdranosti u njenom tonu ili izrazu lica, nije bilo znaka bola zbog toga to ezare
nije obraao panju na nju.
ezare je priao sestri, pokazujui joj da ostane u krevetu. Odmaraj se, odmaraj", rekao je. Zasluila si."
Zagrlili su se, oboje nasmejani, a onda se ezare odmaknuo malo od nje i okrenuo se da mi poljubi ruku.
Dodir njegovih usana me je i uzbudio i nagnao da se najeim. Spolja je izgledao sasvim kao nean brat:
nije bilo traga udovitu koje se naginjalo nad bebinim krevecem.
nua divnog sina, Lukrecija", rekao joj je ezare, zbog ega je zasi-jala od ponosa. Ba sam sad rekao
Sanci, kao da gledam tebe kada si bila beba, to nije bilo tako davno."
Bio si tako zatitniki nastrojen, ak i tada", rekla je Lukrecija sre-no- Reci mi, hoe li neko vreme
ostati sa nama?"
Naalost, ne", odgovorio je ezare. Imam vremena samo da oba-!m neke vane poslove sa ocem. Moram
odmah da se vratim na bojno Polje-Pezaro eka."
,. orurnenela je blago na spomen grada njenog biveg mua, a zatim u , a' "Oh, ali mora da ostane! Mora
da provede neko vreme sa
ezare je uzdahnuo, zadivljujue je odglumio da mu je jako teko, vo '^K m' srce"' kazao je, ali doao sam
da kaem u isto vreme i zdra-dod m- Ovog asa kreem na put ka svojim vojnicima. Naravno", Rod3
JePa^Jivo> nisam mogao da odem, a da ne vidim tebe i malog a v a- Pogledao me je brzo i dodao
misao koja se javila naknadno, I
^ takoe."
pre" v 'tuzno je rekla Lukrecija. Onda me poljubi, i bebu takoe, go sto ode." Zastala je. Moliu se
za tvoju sigurnost i uspeh."
,68
ena jednog
ra
Drago mi je zbog tvojih molitvi", rekao je ezare. Bie mi tr^ebne. Neka Bog bude sa tobom, mala
sestro." Ponovo ju je zagrl svveano poljubio u oba obraza. Ona je isto poljubila njega i tako su '
slaliSe
ezare se okrenuo ka meni, nesiguran ta da uradi. Nisam mu nn
a ruku i umesto toga, klimnula sam glavom. I ja u se moliti", rekl m, iako nisarn kazala ta e te molitve
tano sadravati.

Hvala ti", rekao je ezare, a onda je krenuo ka kolevci.

Pourila sam da prva stignem tamo, i vrsto uzela u naruje malo? a dok se njegov ujak saginjao da poljubi
dete.
Rasna zima 1499.
Na kraju su moje, a ne Lukrecijine, molitve usliene. ezare je odjahao na sever i bezbedno se vratio u
logor. Ali, pre nego je stigao do gradskih kapija Pezara, kralj Luj je opozvao svoju fran-^ vojsku. Vojvoda
Ludoviko je skupio dovoljno snaga da u impre-sjv^iom pokuaju ponovo zauzme Milano (injenica zbog
koje je, bez sur/nnje, njegova lepa zatvorenica Katerina Sforca likovala).
Poto su mu oduzeli vojnike, nemo proklinjui Francuze, ezare je prinuen da odustane od pokuaja da
zauzme Pezaro. a veerom, Njegova svetost je crveneo od besa dok je priao o tom aaju i psovao
nestalnost francuskog kralja.
ila mi je potrebna sva samokontrola da potisnem zadovoljni osmeh a sam ula te vesti.
271
XXX
Sa bojnog polja je stigla vest da je ezare nevoljno pregovarao o pr-mirju sa ovanijem Sforcom u Pezaru,
i da se vraao kui u pratnji pan ske vojske i ljupke zatvorenice, Katerine Sforca, koja e biti zatvorena
meu vrste kamene zidove zamka Sant Andelo. Uasavala sam se njegovog dolaska.
Dona Esmeralda je stalno donosila nova, uznemirujua govorkanja. U okolini Rima je novi izraz bio u
modi: Strahovlada Bordija". Ovo se koristilo da se opie mentalno stanje onih koji su bili te nesree da
slue Bordijama i da budu upueni u njihove tajne, jer je cena toga bila sve oiglednija.
Svi su smatrali, iako porodica uopte nije obraala panju na to, daje ezare ubio svog brata Huana iz
neodoljive elje da elu Italiju zgrabi za sebe. Bila je sudbina, a ne sluajnost, to je dobio ime po carevima
starog Rima.
Nikoga nije iznenadilo kada je zapovednik panske garde, ovek kome je ezare nekada verovao i
potovao ga, ali koji je izgubio milost svoga gospodara, pronaen kako pluta Tibrom. Ruke su mu bile
vrsto vezane iza lea, a telo gurnuto u vreu od jute.
Nikada nisam o takvim stvarima priala sa Lukrecijom ili ofreom, niti ih je Njegova svetost pominjao
tokom audijencija ili na naim, sada povremenim, zajednikim veerama, ak ni da bi osudio gnusne
optube protiv svog omiljenog sina. Bilo je kao da se sluaj sa sirotim zapoved-nikom nikada nije desio,
kao da ovek nikada nije postojao.
Bilo je jo smrti o kojima je Esmeralda govorila: dve su se dogodu pod udnim okolnostima u ezareovom
vojnom logoru.
,
Prva je misteriozna smrt biskupa Ferdinanda d'Almaide. D Almai / za koga se prialo da je bio nemoralan
i ambiciozan kao bilo koji,^ ^ dija, je nemilosrdno uhodio ezarea od trenutka kada se oenio Sar tom
d'Alber sve do bojnog polja u Romanji. Mnogi su sumnjali da J bio pijun kralja Luja.
,
Jednoga dana je ezare objavio svojim ljudima da je d'Almaida bio smrtni udarac tokom bitke", ali
nikome nije bilo dozvoljeno da les i usledila je brza sahrana. Sluge koje su oprale telo prijavile s biskup
nikada nije zadobio nijednu ranu. Uzrok smrti je, umesto bila groznica Bordija" , stanje izazvano
elinoplavim prahom-!a- drugi, novi izraz je uao u modu i apatom su ga izgoi* Ijuu' ir^rn Rima. varan j kasnlje> druga rtva je pala, kardinal ovani Bordija, poznat
1 Ivtanii"- Ovaj kardinal je bio mladi roak Bordija, iz druge grane H'ce Poticao je od kardinala ovanija
Bordije od Monreala, zva-P Vei" koji je prisustvovao mom venanju.
Ne mogu da kaem ta je ovaj nesreni mladi ovani znao i to ga dovelo u opasnost. Znam samo
ovoliko: bio je u velikim dugovima i lil'zak svom monijem roaku. Krenuo je iz Rima da se nasamo
sastane
ezareom u Romanji, toboe da mu estita na skoranjim osvajanjima Imole i Forlija.
Ali pre nego to je stigao do ezareovog logora, zahvatila ga je iznenadna groznica, groznica Borija",
bez sumnje. Visoka temperatura i krvarenje su postali poznati kao simptomi trovanja kanterelom. Kardinal
je ubrzo nakon toga umro.
Telo mu je poslato nazad u Rim gde je brzo sahranjeno u katedrali Santa Marija del Popolo. Grob je bio
neobeleen.
Jedne noi za veerom, ofre je primetio da je teta to je kardinal preminuo.
Njegova svetost je tresnuo viljukom o sto takvom silinom da smo se svi trgli. Digla sam pogled sa svog
tanjira i videla ga crvenog u licu kako mrko gleda.

Ne pominji mi nikada vie to ime", Aleksandar je izgrdio sina takvom estinom da smo svi neko vreme
posle toga utali.
Da h sam pomenula ta ie beba Rodrigo uradio danas za vreme
vi
-4j.
*J
O
ruka. , upitala je Lukrecija veselo, prekidajui nelagodnu tiinu.
Uvo je umirilo Njegovu svetost; okrenuo se ka svojoj erki i nasme-jao se iekujui priu. ,.v" k- je jak.
Stalno udara rukama i utira nogama. Znam da je isue mah, ali danas me je tako jako povukao za ruku, da sam pomislila da e esti sam." k
eksandar je
odmah postao popustljiviji. Ti si bila jaka beba", re,.Je sa oinskim ponosom. I ti i ezare. Oboje ste rano poeli da dv * Dodate. Stavljao sam te sa mnom na
sedlo, a jedva da si imala
racr^Ui ^ mu je uzvratila osmeh sa olakanjem poto ga je loe
Kad Jeprl-da o 3 S- v-e^era zavrila, Lukrecija je prila ocu i tiho rekla: Mora
lirna "
Zofreu. Znam da nije hteo da te optereuje tunim miSrnrti 111Zraz a Je ponovo postao pretei. Zakiljio je. Razgovor o okom jela", rekao je kratko, lo je
za probavu."
Ka log
273
:no
Nedugo nakon krtenja malog Rodriga, Alfonso i ja smo primili nini zahtev od kapetana Huana de
Serviljona za audijenciju. Bilo m'a' vrlo drago da ga primim, jer je bio tako dobar prema nama i puno n ^
pomogao.
Primili smo ga u Alfonsovom predsoblju jednog svetlog, sunan zimskog jutra, a ja nisam mogla da ne
mislim na susret prolog leta Napulju. Nadala sam se da su vesti koje narn donosi dobre, jer dok srno
Alfonso i ja imali de Serviljona zq prijatelja, znala sam da e nepresta raditi za nas da odri najbolje
mogue veze izmeu Napulja i pape.
Pojavio se pred nama, ponovo elegantno obuen, sa sabljom za pojasom. Tamna kosa bila mu je proarana
srebrnim vlasima i pokjonio se kada smo seli ispred njega.
Nasmeila sam se i ponudila ruku da je poljubi. Kapetane, veseli ste ovog jutra. Nadam se da donosite lepe
vesti."
I lepe i loe", rekao je, ali sa radou koju nije mogao potpuno da sakrije, uprkos formalnom vojnikom
dranju.
Govorite, dragi prijatelju", rekao je Alfonso, radoznao.
Vaa visoanstva, elim da se zvanino oprostim od vas pre nego to krenem za Napulj."
Ah!" Odgovorio je Alfonso. Idete da posetite svoju porodicu za Boi?"
Nije to poseta", rekao je de Serviljon. Njegova svetost mi je dozvolio da se zauvek vratim u svoj rodni
grad."
Osetila sam dve odvojene stvari: iskrenu tugu to dobri kapetan odlazi i sebini strah. Kada de Serviljon
ode, ko e se boriti za nau stvar. Na licu mog brata videla se samo tuga zbog odlaska prijatelja. Dragi
kapetane", rekao je. ao mi je zbog nas samih, jer ete nam nedostajati, ali sam srean zbog vas. Proveli
ste previe godina daleko od ene ^ dece u slubi Njegove svetosti."
De Serviljon je potvrdno klimnuo glavom. Podneo sam molbu kralju Federiku da mu sluim."
Onda Napulj ima srenog kralja", rekla sam.naposletku. A papa J izgubio jednog od svojih najboljih
ljudi." Uprkos velikom trudu, nia uspela u potpunosti da sakrijem svoje razoaranje. De Serviljon je to deo
i rekao:
Ah, Vae visoanstvo, ao mi je to sam vas rastuio." I tuna sam i srena", rekla sam mu, trudei se da
se slabano smeim. Nedostajaete mi, ali nije dobro ni za jednog oveka da o odvojen od svoje porodice.
Sem toga, sigurna sam da emo se pn videti. Posetiete Rim, a ja u jednog dana posetiti Napulj." To je
istina", de Servilpn je potvrdio.
,-. '-.rat je ustao. Ponavljajui reci sa naeg poslednjeg sastanka u
' ;.'. "rekao je: Neka je Bog sa vama, kapetane." 3' a Vi:ma", de Serviljon je odgovorio. Ponovo se
naklonio, a zatim
" Neko vreme smo gledali za njim u tiini.
tlS Vie ga nikada neemo videti", Alfonso je konano rekao, iskazujui nagias moje misli.
- ,
v
, Reci moga brata su bile proroanske, ali ne na nain na koji sam ja

dvidela. vo prie koju mi je ispriala Esmeralda:

Te iste veeri, pre zakazanog polaska sledeeg jutra, kapetan je prisustvovao proslavi koju je priredio
njegov bratanac. Kada se vraao kui ulicama, ugrejan vinom i mislima o kui, neko mu je priao.
Ako je bilo svedoka, niko se nije prijavio: njegovo krvavo telo, pro-bodeno nekoliko puta seivom, naeno
je kako lei na ulici. Napad se odigrao brzo. Ubeena sam da je de Serviljon poznavao onoga koji ga je
napao, ak ga smatrao za prijatelja, jer kapetanova sablja nije bila ni izvuena iz korica.
Kao i sa ostalim rtavama Bordija, crkveni zvaninici su preuzeli les. Ponovo nije bilo izloeno telo
preminulog. U stvari, de Serviljon je sahranjen samo sat vremena nakon to su ga pronali.
Ceo jedan dan sam alila za njim i nisam htela da jedem i pijem. U stvari, alila sam za svima nama.
275
Zima - rano leto 1500.
XXXI
Te veeri, godine 1500. velika gozba prireena je u Sala dei Santi, Dvorani svetih. lanovi porodice, kao i
mnogi moni kardinali i plemii su bili pozvani. Jedan veliki sto bio je unet u salu da bi se tu smes-tili gosti
i mnogobrojne akonije. Toeno je toliko ukusnog vina da se njime mogla napuniti reka Tibar. Ve sam se
bila navikla na neumere-nu rasko papske palate, ali ove veeri, ona se ponovo inila monom, ak
arobnom. Okvir kamina i sto bili su okieni zimzelenim vencima i ukraeni potpurijem od pomorande,
to je sve zajedno irilo sladak miris. Zidovi i gornje grede bili su obavljeni zlatnim brokatom. U velikom
kaminu gorela je vatra, kao i vie stotina sveca, ispunjavajui na taj nain prostor toplim sjajem toliko da su
nai zlatni pehari, pozlaene tavanice i uglaam mermerni podovi treperili kao da pleu. ak je blistala i
plava kosa svete Katarine.
Njegova svetost bio je veoma veselog raspoloenja, uprkos svojoj slabosti. Primetno je ostario u poslednje
vreme: oi su mu poutele od utice, kosa mu se od elinosive pretvorila u sedu. Podbradak ispod slabe
brade jo vie je visio, a obrazi i nos rumeneli su se od ispucalih ka-pilara. I pored svega toga, blistao je u
mantiji od zlatno-belog brokata optoenog dijamantima, a kapica istkana od zlatnog konca bila je napravljena posebno za tu priliku.
j. Je podizao pehar ruka mu je neznatno zadrhtala. Za 1500. godmu. Uzviknuo je prema velikom
skupu okupljenom oko njega za
. Za godinu jubileja!"
onosni poglavar crkve se nasmeio dok smo mi ponavljali njegove p 7
je seo i dao znak da i mi isto
uinimo, tr KS^ ^ V Ve<~ ^na tak znaajna prilika, Aleksandar je osetio po-e u da odri kratak govor.
Hrianski jubilej", objavio je, kao da mi o ve bili upoznati sa tim pojmom, zapoeo je pre dve stotine
go-Pro l^a?a ^ VIII. Zasniva se na drevnom obiaju Izraeliana da r . JaJu jednu svetu godinu
na svakih pedeset, godinu kada su svi Vr Prosteni- Izraz ne potie", dodao je alei se i cepidlaei u
isto niaka ' "
Jonske reci jubilo, vikati", kao to veina latinskih ue-kJi s ^etPostavlJa/ ve potie iz
jevrejskog jobel, to je ovnujski rog pede oristio za obeleavanje proslave". Rairio je ruke. Bonifacije
je doearf6- ^i a Produio na sto... i eto nas sada, tek nekoliko sati od 8 aja kJi mnogi ne doekaju da
dozive".
Ze
na Jedn
g B
___________; - -^__/^
Glas mu se ispunio ponosom. Sav teak rad koji smo obavili n dine, proirenje puteva, popravljanje kapija
i mostova n--' s'
PetrOVOI bavili^' U:- :~ 277
Sfestt^^'1^^^'^^^; ** .- "=pat1"'tiho sam od80TOnla'ali pati od Cezareovih dela'a
od kojih SUJmori hi.i I!*" tru:V> K zastao dok X.eX
, od M'h
._...,,_______
c_______,,:., ^,. : ,..,. ..
.._ .,~j* oiiiu ooaviJi p
0___.^, Fiuajuenje puteva, popravljanje kapija i mostova, opravke "'
na Petrovoj bazilici, bio je vredan truda." Tu je zastao dok su kardi ^ od kojih su mnogi bili zadueni za
nadgledanje radova, zapljeskali R ' je spreman, kao i svi mi, za vreme velike radosti i opratanja. Izdao" ^
bulu kojom proglaavam da e hodoasnicima koji budu posetili RjJ11 crkvu svetog Petra tokom Svete
Godine svi gresi biti oproteni. Or ' kujemo da vie od dve hiljade dua poe na to putovanje."
Sluala sam, sa osmehom, dok sam sedela pored svog brata i Lukre ije, jer bilo je teko ne biti ponet

oseanjima uzbuenja i strepnje koji su ispunjavali okupljene. Ali moju radost je ublaavala briga, moju
elju da oprostim kvario je bol. Nisam znala ta godina moe doneti, jer se ba u tom trenutku Cezare
Bordija borio pored Francuza u Milanu. Bacila sam pogled prema Alfonsu koji je sedeo pored mene, uzeo
me je za ruku stisnuvi je u znak razumevanja i uveravanja.
to se tie Lukrecije, ona nije primetila Alfonsovu i moju zabrinutost. Sluala je svog oca sa izrazom
ushienog oduevljenja. Sada kada je imala obojicu, i mua i sina, sva se prepustila srei. Mislim da sebi
nije ni dozvolila da razmotri mogunost da bi njen brat mogao da se ume-a. Toliko dugo joj je bio
uskraen normalan ivot da nisam mogla da je krivim zbog njene elje da ne razmilja o tome. Njeno
zadovoljstvo se te veeri ogledalo u njenoj pojavi: nikada je ranije nisam videla toliko lepu kao to je bila
tokom tih dana sa Alfonsom.
Sreom, papin govor je bio kratak i uskoro smo se prepustili veeri. Nakon to smo zavrili s jelom i kad su
tanjiri bili sklonjeni sa stola, nisam se due zadravala na sveanosti. Ostala sam samo onoliko koliko je
pristojnost zahtevala.
Vratila sam se u svoju spavau sobu gde sam zatekla dona Esme-raldu uurenu ispred slike svetog
enara.
Esmeralda, ta se dogodilo?"
Pogledala me je, niz njeno maslinastozeleno lice, uokvireno sedorn kosom ispod crnog vela, tekle su suze.
Molim Gospoda da ne dovede do kraja sveta."
Dugo sam izdahnula i umirila se, blago uznemirena zbog njenog suje-vernog ponaanja. Mnogi seoski
svetenici stekli su utisak da je 15V godina, a godine su inae izmislili ljudi, bila od tolike vanosti Bogu^
ju je on izabrao za apokalipsu. ula sam i druge sluge kako u strahu sa pucu jedni drugima o tome. Zato
bi Bog uradio neto tako?", upita sam je. U glasu mi nije bilo saoseanja. Oseala sam da Esmeraldi ne
uiniti uslugu budem li je ohrabrivala u njenom neopravdanom strarru-^ To je poseban datum. Oseam to
u kostima, dona Sana. Bog ^
se nee odlagati svoju kaznu. Pre skoro dve godine, papa je pogubio
vonarolu... a sada je dolo vreme da Aleksandar bude kanjen i ita
Italija e patiti zajedno sa njim".
n tavila sam Esmeraldu na miru. Sama sam skinula odeu i legla u
i. oclakle sam do kasno u no sluala njene molitve pune bola. p osa dana nove godina probudila sam se i
saznala kako svet nije en sumporom, kao to su svetenici predviali. Umesto toga, bio je zimski dan, a
mrzovoljna dona Esmeralda obukla me je u naj-h lie ruho i stavila mi najlepi nakit, jer je trebalo da se
pojavim u jav-osti Alfonso, ofre, Njegova svetost i ja prelazili smo u jednoj koiji, a pristojnoj udaljenosti
iza Lukrecije, preko mosta Sant Anelo prema gradu. Ona je jahala na konju prema katedrali svetog Jovana
Lateran-skog dok se ispred nje kretala pratnja od pedesetak konjanika koji su joj krili put.
Kada se nala na stepenicama katedrale, prelepo odevena u beli saten optoen biserima i dugaak
hermelinski ogrta, dok su joj se zlatne kovrde sputale niz lea, Lukrecija je pustila jato belih golubova
prema nebu. Bilo je divno gledati je, njene ruke u irokom pokretu pokorne molitve, njeno lice
zarumenjeno od hladnoe podignuto prema oblanom nebu.
Kratko se pomolila, traei od Boga da prui posebnu milost onima koji su doli na hodoae u Rim.
U narednih nekoliko nedelja, hodoasnici koji su peke krenuli, poeli su da pristiu. Most zamka Sant
Anela bio je ispunjen neprekinutom kolonom ljudi koji su odlazili u crkvu svetog Petra ili se vraali iz nje.
Oni koji nisu mogli da sebi priute udobnost krme ili koji nisu mogli da pronau sobu zbog gomile ljudi
koja je bivala sve vea, poneli su svoju ebad i spavali na stepenicama bazilike svetog Petra. Svaki put ka-a
bismo preli preko trga ili ili na misu, naili bismo na njih i poto smo se uskoro navikli na taj prizor vie
ih nismo ni primeivali.
. vo Je bio poslednji pokuaj pape da udovolji svojoj erki, to je, verujem, bio njegov nain da skrene Lukrecijinu panju kako bi ona i dalje
erovala da je sve u redu sa njenom malom porodicom. Aleksandar je
jCao Lukreciji mnogo novih imanja, ukljuujui i posed koji je priao Porodici Kaetani iz Napulja, istoj onoj porodici kojoj je pripadala
Stara l
Onorato-sa ..j Je imala ikakve strahove u vezi sa Alfonsom, skrenula je misli
JQ -''^^tajui se u platonsku ljubavnu vezu sa pesnikom Bernar-. jecj4em d Areca, koji je sebe
osiono oslovljavao sa Unico"
ijj oj , sluaju, bilo je malo ega jedinstvenog u Akoltijevoj po- ^- c^ave gomile stihova Lukreciji,

pesme u kojima je opisivao ir, eurr"ruu strast za njom, dajui joj ulogu Laure, dok je sebi na-ulgu
napaenog Petrarke.
_________,_____0-----^^
Lukrecija mi je sama pokazala pisma, prilino stidljivo. Kada je vide-la da ja ne mogu u potpunosti da
prikrijem svoj prezir prema njima smejala im se zajedno sa mnom, ali sam videla da je bila polaskana. Taj
dogaaj podstakao je i nju da se lati pisanja poezije, koju mi je pokazivala snebivajui se.
Rekla sam joj, a to sam i mislila, da je bolji pesnik od Akoltija. Bar se manje predavala slabostima, suzama
i uzdasima u stihu.
Dok se Lukrecija bavila time da skrene svoje misli, zapoela je druga bitka za Milano. Vojvoda Ludoviko
pokrenuo je bitku protiv francuskih snaga, zarobljen je i osuen na robiju do kraja ivota. Ni njegov brat,
kardinal Askanio Sforca, nije uspeo da pobegne.
Kada su porazili kuu Sforca, Francuzi su krenuli na jug prema Napulju, tom blistavom morskom dragulju
za kojim su toliko dugo udeli. Suprotna uveravanja Njegove svetosti, zagluili su glasovi svakog drugog
Italijana, koji su neprestano odzvanjali u mojim uima, taj tihi uzvik: Francuzi e zauzeti Napulj". Bilo je
samo pitanje vremena. Nisam uopte sumnjala da e ezare Bordija jahati sa njima. Sledeeg meseca
ezare se vratio kui, u velikom stilu, uz paradu koju je gledao itav Rim. Mudro je odluio da ne
podgreva glasine o svojoj oholosti i slavoljubivosti, pa je poveo rauna da izbegne pompe-zni, pobedniki
ulazak u grad.
Posmatrala sam sa balkona nae palate dok je povorka prolazila ulicama. Zapoela je sa ne manje od
stotinu koija koje su prolazile kotrljajui se. I konji i kola bili su crne boje. Uskoro je postalo jasno da je u
pitanju pogrebna povorka, koja ukazuje na alost unutar kue Bordija za lanom koga su nedavno izgubili,
kardinalom ovanijem Manjim, koji je umro veoma brzo i tajanstveno odlazei da estita" ezareu.
Nijedan glasnik nije objavio povratak vrhovnog zapovednika: trube su ostale neme. Nije bilo boja ni
raskone sveanosti. Bubnjevi nisu udarali, frule nisu svirale. Vojnici, njih na stotine i takoe u crnom, su
marirali u tiini koju je naruavalo samo tandrkanje tokova i topot kopita. Sledei je u povorci dolazio
ofre, na konju, a iza njega Alfonso, prisiljen da uestvuje u ovoj sveanoj parodiji.
Poslednji je iao ezare, ponovo odeven jednostavno ali veoma elegantno u dobro skrojenom odelu od
crnog baruna.
Zatim je sledio prazan prostor u povorci, a potom manje vani lanovi domainstva i plemstvo.
Parada se zavrila kod zamka Sant Anela, gde je zatvorenica Kate-rina Sforca ve bila smetena. Tu je
tiina parade iznenada prekinuta kada su rakete ispaljene sa vrha zamka.
Zaslepljujui prizor se odraavao na oblinjoj reci Tibar. Vatromet je bio tako podeen da su eksplozije,
ako bi ovek malo upotrebio matu, inile oblik glave, trupa i udova oveka. (ezare je eleo da vatromet
predstavlja ratnika, kako mi je ofre rekao kasnije te veeri.)
log r i'di's
279
Va-romet se nastavio jo neko vreme, svako novo ispaljivanje bilo je oznije od prethodnog i izazivalo
je sve vee uzvike divljenja u rnasi.
Iz svojih odaja u zamku Sant Anelo Katerina je sigurno posmatrala ovo.
Zatim je usledio coup de grace. Dvadesetak raketa bilo je ispaljeno istovremeno. Prasak je bio toliko glasan
da sam zapuila ui zbog nelagode. Otvoreni kapci na prozorima zveali su toliko strano da sam se plaila
da e pasti na zemlju.
ezare Bordija vratio se kui i nameravao je da itav Rim to zna.
Zabava je prireena te noi u ast vrhovnog zapovednika u Dvorani humanistikih nauka. Porodina
obaveza naterala me je da budem prisutna. Na sreu, bilo je veoma mnogo gostiju i uspeno sam izbegavala
ezarea vei deo veeri. Iz oite ljubomore prema svom bratu, ofre je uspeo ranije da se napije, pa je
svoju panju posvetio jednoj od ena unajmljenih da zabave mukarce tokom lumpovanja. To me je povredilo. Nadala sam se da u se vremenom navii na ofreova ljubakanja, ali sam smatrala da je neprikladno
da jedna plemkinja pokazuje ljubomoru u tim prilikama, tako da sam ih obojicu paljivo izbegavala.
UrAesto toga, odala sam poast Njegovoj svetosti i veini kardinala iz korvzistorijuma, kao i svim ostalim
plemiima. Vanoca Katanei takoe je bila prisutna, na moje iznenaenje, jer je nikada ranije nisam sretala
n# bilo kakvim sveanostima u papskoj palati. Pozdravile smo jedna drugu srdano, kao da smo stare
prijateljice.
Kada je bio pogodan trenutak, sklonila sam se od Aleksandra i pourila pfema vratima, srena to sam
uspela da umaknem a da se nisam suoilA sa poasnim gostom. Dala sam znak dona Esmeraldi i ostalim
mojinl damama da pou za mnom i pozvala straare da nas otprate do kue^reko trga na kojem je bila

guva.
Ali im sam zakoraila u hodnik, neko me je epao za zglob ruke, blago ^"' nepopustljivo. Podigla sam
pogled i ugledala ezarea kako Es-rneralAi i ostalima pokazuje da nas na trenutak ostave same.
Srue Je poelo bre da mi kuca. Vie nisam oseala uzbuenje zbog dodira nJegovog tela na mom. Sada
sam oseala samo gnuanje i zabrinutost da bi oseanja koja su me preplavila mogla da dovedu do toga da
otro panem, to bi jo vie ugrozilo Alfonsa i Napulj.
e/are me je poveo dalje niz hodnik, daleko od buke i gostiju. Kada je bio Sluran da nas ne mogu uti,
obratio mi se veoma hladno, to je liilo r*a njega: Moda sad shvata kakav si ivot odbacila". Paljivo
me je posi0311"3. Jo nije kasno da se to promeni."
Glasno sam uzdahnula. Taj se zvuk na kraju pretvorio u kratak smeh neveri':e
li
vi to mene prosite?"
280
se.
___________:_______2__1^1^
Istog trenutka njegov izraz i glas postali su jo vie na oprezu A
ako je tako...?"
" 5Ca
Oslobodila sarn ruku njegovog stiska. Usne su mi bile toliko st
nute da nisam mogla da mu odgovorim. Nekada davno, pre nego to
ubio Huana, bila bih presrena da znam da ga jo uvek privlaim. Sad
sam oseala samo gaenje.
Primetio je moju reakciju. Kada je ponovo progovorio, rugao rni Ali si ti, naravno, jo uvek verna ofreu.
Vidim, kao dobra ena, pre lazi preko toga to je on ve otiao u drutvu neke kurtizane."
Hladno sam se osmehnula, odbijajui da odgovorim na njegovu pa-kosnu opasku. ujem da sve vie liite
na svog brata Huana. Nijedna ena u Romanji vie nije bezbedna zbog Vae neeljene naklonosti a
najmanje od svih Katerina Sforca."
Nakratko se okrutno nacerio. Da nisi ljubomorna, madona?" Deo mene je zaista i bio, ali vei deo mene je
znao samo za odvratnost. Nisam mogla da se suzdrim. Ljubomorna, vrhovni zapovednie? Na sifilis koji
pokuavate da sakrijete ispod brade? Na suvenir koji su Vam darovale francuske kurve? Sigurna sam da e
Vaa nova ena biti oduevljena kada shvati da ste joj doneli poklon sa svojih putovanja".
Bila sam dovoljno blizu da primetim oiljke i svee crvene rane na njegovim obrazima. Mi Napolitanci
zvali smo ih francusko prokletstvo". Francuzi su, naravno, pokuali za to da okrive prostitutke koje su
sretali u Napulju. Nala sam malo utehe u injenici da e mu bolest skratiti ivot. U godinama koje dolaze
mogla bi da ga otera i u ludilo.
Bes mu je sevnuo iz oiju. Uspela sam da mu zadam dobar udarac. Zadovoljno sam se okrenula i uputila
prema svojim damama.
Iza lea sam zaula tihe, ali nikako nene reci: Morao sam da pokuam jo jednom, poslednji put, madona.
Sada znam na emu sam-Sada znam ta treba da uradim." Nisam se trudila da mu odgovorim.
Zaudo, preli smo sigurno iz prolea u leto bez nemilih dogaaja-Kralj Luj nije kretao prema Napulju, a
ivot unutar kue Bordija bio je jednolian.
Sluei se hitnim interesima vojske i politikim aferama kao izgo vorom, ezare je izbegao sve nae veere
sa papom. Nisam ponovo f3 zgovarala sa njim posle te prve veeri njegovog povratka, jedva da sam ga i
susretala, tek u prolazu. Pogledi koje smo razmenjivali bili su W3 dni. Dona Esmeralda mi je prenosila da,
kada nije bio sa svojim oe ili predstavnicima Francuske i kovao zavere, ezare je noi provodio
kurtizanama i namuenom Katerinom Sforcom, koju je kriom av dio iz njene elije u zamku Sant Anelo
u svoje odaje. Njeni straan govorili da je lepa, Esmeralda je aputala, sa kosom svetlijom od slani
281
- . .. Ldko mlenobelom da je nou sijala kao opal. Bila je malo punija kZtneeo sto 'e zatena/ ali Je
ezarevo maltretiranje uinilo da sada hucle ispijena i mrava.
Nikada je nisam videla, ali su postojali trenuci kada sam mislila da
am njenu alost, sramotu prisutnu u istim onim hodnicima kojima
m nekada ja hodala kreui se prema ezarevim privatnim odajama.
B'ia sam pomalo i ljubomorna na nju, istina je, ali sam najvie oseala
sapatnitvo. Znala sam ta znai biti prisiljen, bespomoan, ogoren.
ezare se nije trudio, ni u javnosti ni lino, da pokae potovanje prema Alfonsu ili bebi. Ipak, zbog
prezira koji je ezare gajio prema kui Aragona, Njegova svetost nastavio je da nam lino pokazuje svu

svoju toplinu, ak se i potrudio da da Alfonsu znaajno mesto prilikom svih ceremonija. Verovala sam da je
Aleksandar, u svom srcu, istinski podravao Napulj i paniju, da se gnuao Francuza, uprkos vidljivoj radosti zbog braka svog najstarijeg sina sa arlotom d'Albre. Ali sam se takoe seala kako je Lukrecija, dok
je nosila dete svog brata, jecala u strahu dok je priznavala koliko se, ak i papa, plai ezarea. Pitanje je
bilo da li Njegova svetost ima snagu volje da nastavi da igra ulogu nekoga ko podrava Napulj.
Poetkom leta, Aleksandar je doiveo blagu kap koja ga je oslabila i smestila u postelju na nekoliko dana.
Prvi put sam razmatrala sudbine nas koji bismo ostali posle smrti Rodriga Bordije. Sve je zavisilo od toga
da li e ezare imati priliku da se prvi ustolii kao svetovni vladar Italije. Ako bi mu to uspelo, Alfonso i ja
bili bismo, u najmanju ruku, proterani, ako ne i ubijeni u najgorem sluaju. Ako ne, onda je sve zavisilo od
toga ko bi se izdvojio iz konzistorijuma kardinala kao novi papa. Ako bi bio naklonjen Napulju i Spaniji, a
sve je upuivalo na to da bi bio, onda bi Alfonso mogao da se povue sa Lukrecijom bez straha u Rim, dok
bismo ofre i ja mogli
vsej vratimo u kneevinu Skvilae. Ovakav rasplet dogaaja inio se Poeljnijim od naeg trenutnog
poloaja.
A ezare bi postao persona non grata u Italiji. Morao bi da se osloni na ""lost kralja Luja da mu dozvoli da
se vrati svojoj strpljivoj mladi.
Priznajem, hvatala sam sebe kako se tokom papine bolesti prvi put
racam Bogu posle toliko godina. Moje molitve te nedelje bile su sumorne i mrane.
Molim te, ako e to spasiti Alfonsa i dete, uzmi sada Njegovu sve{^ieksandar se, naravno, veoma lako oporavio.
n.v. me je jo jednom razoarao, ali se onda uskoro, na neoekivan nacm, estoko oglasio.
] i retPslednjeg dana juna, na Dan svetog Petra koji slavi prvog papu, liu ' ar nas Je sve Pozvao da ga
posetimo u njegovim o'dajama, uk-UJUC1 i svog imenjaka Rodriga.
282
Zen,
jednog
-------------^
Bio je neobino topao dan, a nebo se brzo ispunilo tamnim o cima koji su promicali lako briui svaki trag
plavetnila. Krenuli su nal^ ti vetra. Dok smo mi, Lukrecija, Alfonso, ofre i ja, ili sa pratnjom e" palate
prema Vatikanu, od iznenadne hladnoe najeila mi se koa * rukama i vratu'. Taj oseaj propratio je
glasan prasak groma.
Mali Rodrigo, tada je imao osam meseci, dobrog rasta i snage, jea je u strahu zbog tog zvuka i tako se
snano otimao u dadiljinim rukama da ga je Alfonso uzeo u naruje. Ubrzali smo korak, ali nismo uspeli da
izbegnemo pljusak. Hladna, otra kia, s gradom koji nas je bockao poela je da nas pogaa dok smo urili
prema stepenicama Vatikana' Alfonso je nagnuo i uukao bebinu glavu ispod svoje ruke kako bi m zatitio
najbolje to je mogao.
Mokri i razbarueni proli smo pored straara i velikih vrata prema sklonitu na samom ulazu u hodnik.
Dok je Alfonso drao svoje uplakano dete, Lukrecija i ja smo rukavima i rubovima naih haljina pokuavale da ga obriemo.
Stajali smo u blizini ulaza kada je glasna tutnjava zatresla teka vrata i tlo ispod naih nogu. Svi smo se
trgli a dete je oajno vrisnulo.
Alfonso i ja smo se uznemireno pogledali, seajui se strahova koje smo pretrpeli u Napulju i oboje smo u
isto vreme proaptali: Top."
Za trenutak zabavila me je mahnita pomisao da Francuzi napadaju grad, ali to je bilo suludo. Bili bismo
upozoreni. Stigla bi obavetenja o napredovanju njihove vojske.
Onda, iz dubina unutar zgrade, uli smo pomamne uzvike mukaraca. Nisam mogla da razumem povike, ali
je njihova uznemirenost bila veoma jasna.
Lukrecija se okrenula u pravcu zvuka. Oi su joj se iznenada rairile. Otac!", vrisnula je, podigla skute
svoje haljine i potrala.
Pratila sam je, kao i ofre i Alfonso, koji je dete prethodno predao dadilji. Potrali smo uz stepenice
najbre to smo mogli. Mukarci su nas brzo prestigli jer nisu bili optereeni dugakim haljinama.
U hodniku koji je vodio prema odajama Bordija, doekala nas je tamna izmaglica koja je parala oi i
plua. Dok sam prilazila iza Alronsa i ofrea, i ja sam zastala prestraena i zaprepaena kod zasvoenog
hodnika koji je vodio u Dvoranu vere, gde je Njegova svetost navodn sedeo na svom prestolu oekujui
nas.
Prostor na kojem se nalazio tron sada je bio ogromna praino prekrivena gomila drvenih greda, razbijenog

kamenja i ostataka zio tavanica iznad se sruila nosei sa sobom tepihe i nametaj koji su nalazili na
spratu iznad.
Tepihe i nametaj sam prepoznala jer sam ih mnogo puta videla n u u Cezareovoj odaji. Osetila sam muku
zbog uasne nade: ako su OD jica, i ezare i papa poginuli, moji strahovi za porodicu i Napulj mog bi da
poivaju u miru zajedno sa njima.
i a
Kalogridis
283
oe!" Vaa svetosti!" Dvojica papinih pomonika, komornik
are i biskup od Kadue, oajniki su ga dozivali dok su'se saginjali
H ruevinama pokuavajui da ispod njih otkriju neke znake ivota.
J*-3 H srno samo njihove glasove, a sada su im se Lukrecija i ofre priOe! Oe, odgovori nam! Jesi li povreen?"
Nikakav zvuk nije dopirao iz zastraujue gomile. Alfonso je krenuo da potrai pomo i uskoro se vratio sa
desetinom radnika koji su nosili lopate. Ja sam drala Lukreciju dok je ona gledala zaprepaeno u gomilu
uverena da joj je otac mrtav. I ja sam, takode, bila uverena u to, dok su se u meni borili krivica i ushienje.
Uskoro je postalo jasno da ezare nije bio u svojim odajama jer nije bilo ni glasa od njega. Ali ne manje od
tri sprata sruila su se na papu. Koliina ruevina bila je strana. Stajali smo u prostoru ceo sat dok su ljudi
energino radili pod Alfonsovom komandom.
Na kraju ofre, ija je zabrinutost sve vreme rasla, vie nije mogao da se uzdri. Mrtav je!", uzviknuo je.
Nema nade! Otac je mrtav!"
Komornik Gaspare, takode oseajan ovek, prihvatio je te reci krei ruke u oaju. Sveti Otac je mrtav!
Papa je mrtav!"
Tiho!" Naredio je Alfonso sa strogou u glasu koju nikada ranije nisam primeivala kod njega. Budite
tihi, obojica, inae ete uvaliti ceo Rim u haos!"
I zaista, ispod nas smo mogli da ujemo bat koraka dok su papski straari urili da okrue ulaz u Vatikan.
Takode smo uli i glasove slugu i kardinala koji su plano odjekivali.
Papa je mrtav!" Njegova svetost je mrtav!"
Hajde", nagovarala sarn ofrea odvlaei ga od ruevina. ofre, Lukrecija, sada morate biti jaki.
Nemojte sada jedno drugom da zada-jetebol."
Nas troje smo se uhvatili za ruke prisilivi se da mirno ekamo ^nod, uprkos frenetinim zvukovima na
spratu ispod nas.
S vremena na vreme ljudi bi obustavili kopanje pozivajui papu: niko se nije odazivao. Sigurno je
izdahnuo, uveravala sam sebe. U svo-Jim mislima ve sam se vratila u Skvilae.
i iTf Jednog sata uspeli su da se probiju kroz ruevine, dovoljno uboko da otkriju ivicu Aleksandrove
zlatne mantije.
..Sveti oe! Vaa svetosti!"
Jo uvek bez odgovora.
Ali Bog se samo alio sa svima nama. Naposletku, poto su sklonili ^6 i pozlaene tapiserije, otkrili su
Aleksandra, pokrivenog prai-su ' Zanemelg od straha, kako ukoeno sedi na svom prestolu, dok
Jegove krupne ake grevito stiskale izrezbarene naslone za ruke.
. osekotine i modrice po telu su bile toliko sitne da ih tada nismo ni Pnrnetili.
284
ena jednog Bor^ .
------______J Q
Gaspare ga je odveo do njegovog kreveta dok je Lukrecija zvala l kara. Aleksandar je krvario i patio od
blae groznice. Nije eleo da V'H" nikoga osim svoje keri i ezarea.
'
Usledila je istraga. Prvo se mislilo da su pobunjeni plemii ispalT topovsko ule, ali je zapravo udar groma,
zajedno sa estokom olujom' doveo do ruenja krova. To to je ezare napustio svoje odaje sam' nekoliko
trenutaka pre toga bio je puki sluaj.
Bilo je to boansko upozorenje, mnogi su aputali, da bi Bordije trebalo da se pokaju zbog svojih grehova,
kako Bog ne bi doveo do njihovog pada. Savonarola je progovorio iz groba.
Ali za ezarea je to bilo upozorenje da treba da pone da grei jo vie, kako bi sebi obezbedio mesto u
istoriji dok mu je otac jo uvek bio iv.
Leto 1500.
286

ena Jednog
B
Kalogridis
287
Zahvaljujui svojoj snanoj grai, Aleksandar se veoma brzo oporavio. Grom kojeg je poslao Bog, uinio
je da Njegova svetost shvati da je smrtan i da pone da ceni ivot. Provodio je manje vremena pravei
strategije za osvajanje sa ezareom, a vie sa svojom porodicom, koja se sastojala od bebe Rodriga koji je
brzo napredovao, Lukrecije, Alfonsa, ofrea i mene. Ponovo smo veerali za papinim stolom, gde je on raspravljao o porodinim pitanjima umesto o politici. Ponor je rastao izmeu ezarea i Aleksandra po pitanju
vernosti. Ja sam se samo nadala da je papa bio dovoljno jak da izae kao pobednik.
Moja lina apokalipsa poela je petnaestog dana jula, tek dve nede-Ije od zloslutnog ruenja tavanice iznad
papskog prestola. Veerali smo sa Njegovom svetou te veeri i Lukrecija i ja vodile smo prijatan razgovor sa njenim ocem koji smo nerado prekinule kada je Alfonso ustao i objavio:
Sa vaim doputenjem, Vaa svetosti, umoran sam veeras i eleo bih ranije da se povuem."
Naravno, naravno." Prekinut u razgovoru Aleksandar ga je povrno ali uljudno otpustio jednim pokretom
ruke. Neka ti Bog podari mirnu no."
Hvala", Alfonso se naklonio, poljubio Lukrecijinu i moju ruku a zatim otiao. Ne seam se o emu smo
razgovarali, ali se seam da sam ga pogledala i da sam bila dirnuta umorom na njegovom licu. Rim i nje'
gove ozloglaene spletke uinile su da izgleda starije. Taj prizor probudio je jedno davno seanje: bila sam
nestana jedanaestogodinjakinja u Feranteovoj palati, plaila sam svog mlaeg brata muzejom mrtvih koji
je posedovao na deda.
Kako moe da izdri, Alfonso? Zar ne eli da zna da li je to istina?
Ne. Zato to je moda istina.
Bilo je mnogo stvari za koje bi bilo bolje da ih nikada nisam ^rl. Mnogo stvari zbog kojih sam elela da
zatitim svog brata u Rimu, d zvoljavajui mu da ivi u neukom blaenstvu. Ali to je bilo nemogue. ^
Osetila sam udnu elju da prekinem razgovor sa Lukrecijom za tr nutak i da otpratim Alfonsa kui, ali to
bi bilo nepristojno. Kad P&,... dam unazad, ne mogu da se ne zapitam kako bi nam ivoti bili druga J
-.-L pola sa njim. Umesto toga, osmehnula sam mu se dok mi je h'o ruku. Kada je otiao otklonila sam sve
prethodne misli kao besVrebnu brigu.
P c t ili dva kasnije, Lukrecija, papa i ja nastavili smo razgovor u Dvo- svetih. Glasovi su nam odzvanjali
o zidove ogromne, skoro prazne , orane. ye(f sam bila umorna i razmiljala sam da se povuem kada smo
auli gromoglasni bat koraka i uznemirene glasove ljudi koji su se kretali prema nama. Pre nego to sam
uspela da shvatim ta se deava, vojnici su stupili u prostoriju. Brzo sam se okrenula.
Jedan uniformisani papski straar, u pratnji jo petorice iz njegovog bataljona, priao je Aleksandru. Bio je
mlad, nije imao vie od osamnaest godina, bio je oamuen, a lice mu je dobilo pepeljastu boju od straha.
Pravila su nalagala da se pokloni i da zatrai dozvolu da se obrati Njegovoj svetosti. Momak je otvorio
usta, ali nije mogao da govori.
U naruju mu je, mlitav i bled kao smrt, leao moj brat. Odmah sam se setila slike Device Marije koja
pridrava razapetog, umrlog Hrista.
Krv je tekla sa Alfonsovog ela, bojei njegove zlatne kovrde koje su prekrivale polovinu njegovog lica,
tamnocrvenom bojom, Nestao je ogrta koji je nosio ranije te noi, bio je strgnut, a koulja mu je bila
iseena na onim delovima gde nije bila prilepljena za njegovo telo krvlju. Jedna nogavica takoe je bila
natopljena tamnocrvenom bojom.
Oi su mu bile sklopljene. Glava mu je oputeno leala na voj-nikovim rukama. Pomislila sam da je mrtav.
Nisam mogla da govorim, nisam mogla da diem. Moj najvei strah konano se ostvario. Moj brat je umro
pre mene. Vie nemam razloga da ivim, vie nisam imala razlog da se povinujern moralu pristojnih ljudi.
U isto vreme, u trenutku sam videla dubinu svoje ludosti: oduvek sam znala, negde duboko u srcu, da e
ezare pokuati da ubije mog rata, zar ne? To je bila najvea mogua osveta koju je mogao da izvede
zato^sto sam ga odbila, i vea, svakako, od toga da meni oduzme ivot, mi nije zapretio prilikom naeg
poslednjeg susreta? znam na emu sam. Sada znam ta treba da uradim. ecija je skoila, a zatim se
onesvestila bez glasa, vila sam je na podu i pourila prema bratu. Prislonila sam uho na razjapljena usta i
umalo se nisam sruila od oseaja zahvalnosti zaula kako die. Gospode, tiho sam se zaklela, uiniu sve
to Js tra.io od mene. Vie neu beati od svoje sudbine.
10 Je iv - iv, ali teko ranjen, ako ne i smrtno.
v0 a mene, Aleksandar je siao sa svog prestola pokuavajui da os-Vesti svoju ker.

tog ^ruJern da je odlunost i to to je shvatila da je potrebna dovela do a se Lukrecija smesta pribere.

Dobro mi je", uzviknula je, ljuta
288

ena ie
rt,
Ve
na samu sebe zbog toga to je pokazala slabost u takvom trenutku Pusti me da vidim svog mua! Pusti
me!"
Istrgla se iz oevog zagrljaja i stala pored mene dok smo obe proce njivale ozbiljnost Alfonsovih rana.
Poelela sam da vrisnem, da se one svestim kao to je to Lukrecija uinila. Najvie od svega elela sam da
udavim Njegovu svetost dok je stajao tamo, izigravajui nevinost, jer nisam nijednog trenutka sumnjala da
je on u potpunosti bio upoznat sa planom napada.
Zurila sam u Alfonsovo prelepo, mlitavo telo. Kao i njegova ena, uspela sam da nateram sebe da se vratim
u neobino stanje smirenosti. U mislima sam ula glas svoga dede. Mi jaki moramo da pazimo na slabije.
Ne smemo da ga pomeramo", kazala je Lukrecija. Klimnula sam glavom. Potrebna nam je soba ovde,
meu ovim odajama."
Lukrecija je pogledala u svog oca, ne sa onim uobiajenim oboavanjem i panjom, ve sa
nekarakteristinom snagom. U njenim zelenim oima videla se jasna pretnja ako njena naredba ne bude
izvrena. Aleksandar je smesta pristao.
Ovuda", rekao je, pokazujui vojnicima koji su nosili Alfonsa da ga prate.
Poveo nas je do oblinje Dvorane proroica gde je straar neno spustio Alfonsa na klupu obloenu
brokatom. Lukrecija i ja pratile smo ga toliko blizu da smo bile priljubljene uz vojnika sa obe strane.
Pozvau svog lekara", rekao je Aleksandar, ali niko nije obratio panju na njegove reci jer se Alfonso
iznenada zakaljao.
Oi moga brata zatreperile su, a onda su se otvorile. Gledajui u Lu-kreciju i mene, proaputao je: Video
sam svoje napadae. Video sam ko ih je vodio."
Ko?", Lukrecija je elela da uje. Ubiu to kopile svojim rukama!'
Znala sam ta e moj brat sledee rei i pre nego to je progovorio.
ezare", rekao je i ponovo se onesvestio.
Opsovala sam.
Lukrecija se trgla i uhvatila se za stomak, savijajui se unapred kao da je i sama osetila ubod seiva.
Uhvatila sam je za lakat da je pridrim mislei da bi mogla da padne.
Ali nije. Umesto toga, pribrala se i ne pokazujui iznenaenje zbog ovog zastraujueg otkria, obratila se
svom ocu jednolinim, ak slubenim tonom, kao da je on bio sluga.
Moe da pozove svog lekara, ali u ja u meuvremenu pozvati i lekara napuljskog kralja. panski i
napuljski ambasadori moraju smesta biti pozvani."
Donesite i vode", dodala sam i zavoje. Moramo da uradimo sve to se moe pre nego to lekari stignu."
Dok je rnoj brat jo krvario,
Kogrid is
289
ra
a sam svoje rukave na ramenima i skinula ih, a zatim sam pri-lonila teak barun na otvorenu ranu na
njegovom elu. Prisetila sam se hladnoe mog oca, njegovog nedostatka oseanja i po prvi put bila sam
zahvalna to mogu da ih pronaem u sebi.
Lukrecija je sledila moj primer. I ona je skinula jedan od svojih rukava prislanjajui ga na ranu na butini.
Pozovite Alfonsove sluge i moje dame!" Naredila sam. Iznenada, nisam elela nita vie nego da budem
okruena utenim prisustvom dona Esmeralde i naih najpoverljivijih ljudi iz Napulja.
Onako oajne, Lukrecija i ja propustile smo da uvidimo da je papa zapamtio veinu naih zahteva i da je
otrao da ih prenese slugama. Jedan ili dva papska straara pokuali su da odu i izvre nae naredbe, ali
sam ih ja otro pogledala. Ostanite ovde! Ne smemo biti bez vae zatite. U pitanju je ivot ovog oveka, a
neprijatelji su mu unutar njegovog sopstvenog doma."
Lukrecija mi nije protivureila. Kada se njen otac kao bez due vratio, rekla je: Moram da dobijem
najmanje esnaest naoruanih ljudi koji e neprestano biti na ulazu u ove odaje."

Svakako ne veruje da...", njen otac je zapoeo.

Hladno ga je pogledala, njen izraz je pokazivao da i te kako veruje. I dobiu ih!"
U redu," rekao je Aleksandar neobino tihim glasom, moda zbog krivice, dok je gledao alost koju je
dopustio da ezare nanese Lukre-ciji. Po prvi put papa je javno pokazao kolika je kukavica bio: njegova
nedositrdnost nije toliko bila posledica politikih intriga koliko su ga neodlunim inili njegovi savetnici i
njegova deca vukui svako na svoju stranu.
Uskoro smo u svom sklonitu bili okrueni napuljskim i panskim ambasadorom, papinim lekarom i
hirurgom, Alfonsovim i mojim slugama, kao i grupom naoruanih straara. Zahtevala sam da mi donesu
duek, neu naputati Alfonsa ni za trenutak, a nee ni Lukrecija. Takoe sam traila da mi donesu pe iz
kuhinje da bismo se ugrejali. Svesna da Postoji mogunost trovanja kanterelom, nameravala sam da
pripremam svaki obrok bratu sopstvenim rukama.
Nekoliko asova kasnije, Alfonso je doao sebi dovoljno dugo da bi nam otkrio imena ljudi koji su ga
pratili kada se dogodio napad: njegov stitonoa, Migelito i komornik, Tomazo Albaneze.
Lukrecija je smesta pozvala obojicu.
i,. u Albanezeu se jo uvek brinuo hirurg i nije smeo da se pomera, ali Mlgelito, stitonoa, doao je gotovo
istog trenutka.
^L
_______-".^L^^/
Alfonsov omiljeni titonoa bio je jo uvek mlad, ali visok i sna? grade. Rame mu je bilo uvijeno, dok mu
je desna ruka visila u pove? ? Izvinio se to ranije nije doao da vidi kako mu je gospodar, ali su na njegovo
bledilb i slabost stavili do znanja da su i njegove rane bile o biljne. Zapravo bio je toliko slab da smo
zahtevali da sedne i on se spu stio na stolicu uz uzdah zahvalnosti prislanjajui glavu na zid.
Lukrecija mu je donela au vina. Uzeo bi gutljaj s vremena na vre-me dok nam je govorio ono to smo ona
i ja zahtevale da ujemo.
Nas trojica, vojvoda, don Tomazo i ja, krenuli smo iz Vatikana prema Trgu svete Marije. Morali smo da
proemo pored crkve svetog Petra, gde je mnogo hodoasnika ve spavalo na stepenitu."
Uopte nismo razmiljali o njima, madona. Moda je trebalo da budem oprezniji zbog vojvodine
sigurnosti..." Izraz krivice preao je preko njegovih jednostavnih, snanih crta lica. Ali nastavili smo dalje
pored grupe ljudi koji su izgledali kao obini prosjaci . Njih estorica, ini mi se, svi u ritama. Mislio sam
da su se zavetovali na siromatvo."
Kao to rekoh, nismo na njih obraali panju: vojvoda i don Tomazo zadubili su se u razgovor i,
priznajem, ja nisam bio dovoljno na oprezu."
Iznenada su prosjaci na oblinjim stepenicama skoili i zamahali maevima. ekali su vojvodu u zasedi,
uo sam jednog od njih kako doziva druge ba dok smo prolazili."
Smesta su nas opkolili. Bilo je jasno da je re o obuenim vojnicima. Na sreu, kao to dobro znate, dona
Sana, i mi smo obueni, u napuljskom maevalakom stilu. Va brat, a va suprug, dona Lukrecija, bio je
najvetiji i najhrabriji od svih nas. Uprkos tome to ih je bilo vie, don Alfonso se borio toliko dobro da je
neprijatelje uspevao da odbije za neko vreme."
Don Tomazo se, takoe, borio snano i dobro i pokazao je zadivljujuu hrabrost titei vojvodu. to se
mene tie, dao sam sve od sebe, ali mi slama srce to to vidim plemenitog vojvodu kako tamo lei bled i
nepokretan."
Uprkos naim najboljim pokuajima da ga zatitimo, ranili su vojvodu. Ipak, on je nastavio da se bori, ak
i poto su mu rane na nozi i ramenu teko krvarile. Tek kada je primio konani udarac u glavu sruio se na
zemlju."
U tom trenutku napadai su ga okruili. Ostali ljudi, obueni u crno, ija lica nisam prepoznao, doveli su
konje, a napadai su pokuavali da odvuku don Alfonsa prema njima."
Don Tomazo i ja ponovo smo uloili sav napor jer smo shvatili da e nam odvesti gospodara to e
sigurno biti njegov kraj."
Poeli smo da zovemo u pomo, upuujui vapaje prvo prern palati Santa Marija i strai koja je bila tamo
rasporeena. Uzeo sam
/7/7/7 Kalogridis
291
..(jata u naruje i krenuo da ga nosim prerna palati, dok se don - n-iq7.o junaki borio maem protiv
napadaa, kojih je u tom trenutku ostalo jo trojica."
Tada sam video drugu dvojicu koji su ekali ispred palate, kako nas oreavaju da proemo do straara na
kapiji. Jedan od napadaa bio
'e na nogama, ma mu je bio isukan i spreman, a drugi je sedeo u

J ,.
u
sedlu...
Ovde se glas mladog Migelita pretvorio u apat posle kojeg je za-utao. U prvom trenutku pomislila sam da
su iscrpljenost i gubitak krvi podstakli tu njegovu iznenadnu slabost, posebno zbog napora koji je uinio
govorei. Dala sam mu da popije jo malo vina.
Onda sam \ 'metila njegov pogled. To nije bila iznemoglost, strah je bio ono to ga je nateralo da uuti.
Pogledala sam Lukreciju a zatim se ponovo okrenula prema tito-noi. Taj konj", govorila sam polako.
Da li je bio beo i potkovan srebrom?"
Podigao je glavu i pogledao me, prenuo se, a zatim pogledao u pravcu Lukrecije.
Tvoj gospodar je ve imenovao ezarea kao svog napadaa", rekla je sa smirenou na kojoj sam joj se
divila. Ovde si meu prijateljima Napulja i ja ti dugujem mnogo to si spasio ivot mog supruga. Kunem se
da ti nikakva opasnost nee pretiti zbog toga to govori istinu."
Mladi titonoa nerado je klimnuo glavom, a zatim je priznao promuklim glasom: Da. Bio je to don
ezare, vojvoda od Valensije, u sedlu. Plaio sam se za svog gospodara, pa sam poao u suprotnom pravcu,
prrma Vatikanu, dok je don Tomazo zadravao potencijalne ubice. Obojica smo vikali sve dok papski
straari nisu otvorili kapije i pustili nas unutra. U tom trenutku nai napadai su nestali.
Hvala ti", rekla mu je Lukrecija, tupim, ravnim tonom koji nikada ranije nisam ula. Bese to prava boja
njenoga glasa, neizvetaena i bez straha. Hvala ti, Migelito, to si rekao istinu."
Narednih nekoliko dana, prostorija u odajama Bordija, neprekidno Pod nadzorom straara i Alfonsovih
najpoverljivijih ljudi, pretvorila se u neobian pakao. Postavili smo platna, delei Dvoranu proroica prediyno ukraenu freskama na spoljanju i unutranju odaju, da bismo imali vise privatnosti. Unet je nametaj i
sa naom poslugom, ukljuujui dona srneraldu, napravili smo jednostavan logor unutar luksuznog okruenja, kao da smo bili u ratu.
oat poto je bio pozvan, papin lekar se pojavio. Pregledao je Alfonsa l na Lukrecijino i moje olakanje
izjavio da e, zahvaljujui mladosti i
i vvrstj gradi, moj brat ostati u ivotu", samo da mu rane budu savesno lecene.
.., j/ d^a e biti savesno leene nije bilo sporno, jer nije bilo savesni- bolniarki na elom svetu nego to
smo to bile Lukrecija i ja. Oprale
292
ena jednog
-----------------^LV
smo i oistile rane svojim rukama. Uz Esmeraldine savete sprem l sam Alfonsu njegova omiljena jela iz
detinjstva dok mu je Lukrer"3 drala solju u blizini usana i hranila ga kaikom. Bile smo toliko ujed njene u
svojoj posveenosti da smo poele da shvatamo ta je ono' drugoj potrebno i pre nego to to izgovori.
Alfonso je poeo brzo da se oporavlja iako su mu rane bile toliko ozbiljne da bi ubile slabijeg oveka.
Probudio se u sumrak tog prvog stravinog dana raspitujui se za zdravlje svog titonoe Migelita i Tomaza
Albanezea. Zahvalno je uzdahnuo kada je uo da su obojica preivela.
Lukrecija", rekao je iznenaujue brzo (mada je bio previe slab ak i da bi sedeo), Sana, vas dve ne
smete da ostanete ovde kraj mene. Nije bezbedno. Sa mnom je svreno."
Lukrecijini obrazi su se lako zarumeneli. Njena vatrenost nas je zatekla kad je rekla: Kunem se pred
Bogom, ezare ti ovde ne moe nauditi. Zadaviu brata golim rukama ako bude bilo potrebno, ali mu neu
dozvoliti da te povredi." I borila se zbog Alfonsa da zadri bujicu suza.
Grlila sam je. I dok sam to radila njiui je i tapui je po leima kao to se tei dete, objasnila sam Alfonsu
sve mere bezbednosti koje je preduzela njegova supruga: kako su panski i napolitanski ambasador, ba u
tom trenutku, u prednjim odajama, i kako vrata uva vie od dvadeset vojnika.
U znak odgovora, uzeo je Lukrecijinu ruku, slab kao to je bio, i poljubio je, a zatim se nasmeio sa
mukom. Ona se u trenutku oslobodila mog zagrljaja i bledo se osmehnula. Bilo je bolno gledati ih kako
pokuavaju da budu hrabri jedno zbog drugog.
Oboje su bili prestravljeni. Oboje su znali da je improvizovana spavaa soba u Dvorani proroica samo
jedna svetla taka u mranom i ozloglaenom Rimu odakle je ezare Bordija vrebao priliku za novi
napad.
Drugog dana Alfonsu je bilo dovoljno dobro da malo jede, treeg je bio dovoljno snaan da sedne i govori
bez prekida. etvrtog dana, stigli su lekari iz Napulja: don Klemente Gaktula, kraljev lekar, i don Gak-ano
da Ana, kraljev hirurg. Obojicu sam toplo doekala jer sam ih poznavala jo dok sam bila devojica,
negovali su mog dedu Ferantea. Lukrecija je elela da joj kau koliko e vremena jo proi dok Alfonso
ponovo ne pone da hoda, a zatim i da sedi na konju, a zatim i da jae. nije sve to izgovorila ali smo je svi

razumeli. to pre Alfonso bude m" gao da putuje i napusti Rim da bi stigao pod okrilje Napulja, to bolje.
po Lukrecijinom stavu prema njenom ocu i bratu, znala sam bez surn-nje da ovog puta nee dozvoliti da
njen mu ode bez nje.
Alfonso je nastavio da se oporavlja i nije dobio groznicu. Lukrecija ili ja bile smo stalno u prostoriji, a vei
deo vremena obe smo bu
293
5 navale smo na podu samo nekoliko centimetara daleko od Alfonsovog kreveta, zajedno smo jeli sve
obroke.
Svakog trenutka sam bila oprezna, oekujui novi napad na ivot
mog brata.
Jednog popodneva nagnula sam se nad pe i kao kuhinjska pomonica prelivala tri peena fazana mau,
kada sam zaula otre povike vojnika u predsoblju.
Lukrecija je bila kraj kreveta, itala je poeziju svom suprugu. Sve troje smo se prenuli zbog gungule, kada
smo videli ezarea Bordiju, okruenog sa svake strane po jednim od straara u koje smo imali po-verenja,
kako ulazi u sobu.
Lukrecija je bacila svoju malu, koom obloenu, knjigu na pod i skoila, lice joj se iskrivilo od besa. Kako
si mogao!", viknula je. Isprva, mislila sam da se obraa bratu, dok nije nastavila: Kako si mogao da mu
dozvoli da ue, njemu, od svih ljudi!"
Zahtevao je, madona", krotko je odgovorio jedan od straara.
Proverili smo da li je naoruan. Ne nosi nita."
To je nevano!" Lukrecijin glas je drhtao od besa. Nikada vie ne smete ponovo da ga pustite da ue!"
ezare je potpuno smireno sluao kako njegova sestra bunca. ak ga ni izraz mrnje na Alfonsovom licu
nije uznemirio. Ustala sam i postavila se izmeu ezarea i brata.
Lukrecija", rekao je ezare smireno, razumem tvoju ljutnju. Veruj mi kad ti kaem da se i ja tako oseam
i da sam se veoma uzrujao, don Alfonso, kad sam uo da su pokuali da vas ubiju. Ali ja sam zlobno i
pogreno oklevetan od strane vaeg titonoe - Migelito Her-era, zar nije to deakovo ime? Uveravam vas,
potpuno sam nevin u ovom sluaju. Veoma prezirem glasine da bih ja nakodio nekom svom roaku. elim
da sprovedem istragu kako bih oprao ljagu sa svog imena i povratio vae poverenje."
Kada je ezare zavrio svoj zgodni mali govor, nastupila je muna tiina.
Budalo", proaputao je Alfonso.
Okrenula sam se. Oi mog brata sevale su mrnjom.
Budalo", ponovio je Alfonso, glas mu je postajao glasniji svakom sJedeom reju. Mislio si da te, zbog
toga to sam pao, neu tamo pre-Poznati, na tvom lepom belom pastuvu i njegovim srebrnim kopitama".
ezarevo lice se opasno smrailo.
Video sam te", Alfonso je tvrdio sa mrnjom, Video te je i don ornazo takoe, a on je na sigurnom mestu
okruen straarima. Tako
a nee imati smisla ako ubiie Migelita. Svi smo te videli i svi ovde znaju."
294
ena j e d n o g
ll^i/e
Pokuao sam da sklopim mir", rekao je tiho ezare i okrenuo da izae. Straa ga ja pratila dok je
Lukrecija viknula za njim glas Se punim zlobe.
Oni
Da, odlazi, ubicol"
Ali Alfonso nije zavrio obraanje zetu, uprkos injenici da je Cezar ve krenuo prema prednjoj odaji.
Tako da sad mora da pobije i nas"" Alfonso je urlao za njim. I Ambasadore, i doktore, sluge, strau.
Sve
Ka logridis
295
nas!
Pratila sam ezarea sve do izlaznih vrata, mrnja koju sam oseala vukla me je kao magnet.
Ba pre nego su se straari sklonili da ga propuste da proe, oslovila sam ga po imenu.
Okrenuo se da me pogleda, sa iekivanjem, sa nesigurnou.
Za trenutak sam pomislila da zgrabim svoj bode i da ga na mestu ubijem, ali znala sam da neu moi.
Zaustavili bi me ili on ili neko od straara pre nego to bih uspela da mu naudim. A uvek bi mogao da tvrdi
da sam postupala po nalogu svog brata. Uiniti to sada ne bi do-nelo nita dobro ni Alfonsu ni Napulju.

Umesto toga, pljunula sam ga pravo u lice. Pljuvaka je pogodila ivice njegove brade i kapnula na finu crnu
svilu njegove lepo skrojene tunike.
Ispreio se ispred mene tako silno da su naa dva straara isukala maeve. U njegovim tamnim oima
ogledalo se isto ubistvo. Da smo bili sami, ubio bi me i uivao bi u tom inu.
Ovako, samo se pomerio korak unapred i stavljajui nemirni uvojak moje kose iza uveta, proaputao:
Ono to nije stiglo za ruak bie gotovo za veeru."
Pomerio se i osmehnuo neno i zlobno videvi ta su njegove reci izazvale na mom licu.
Zatim se naglo okrenuo i otiao, kreui se samouvereno izmeu postrojenih straara.
XXXIII
Poto je ezare otiao, stajala sam u predsoblju, previe zapanjena i besna njegovim smrtonosnim
obeanjem da bi mogla da se pomerim. Iako mi je telo ostalo mirno, mozak mi je radio brzo kao nikada pre.
Znala sam da e, van svake sumnje, ako ozbiljne mere ne budu bile pre-duzete, ezare ubiti mog brata.
Vie nisam mogla da zatvaram oi pred istinom i da se slepo nadam srenom ishodu.
Njegove reci odrazile su se uznemirujue i na moja oseanja: videla sam svoje okruenje izuzetno jasno i
po prvi put razumela sam njegov znaaj.
Ovo je bila Dvorana proroica. Na zidovima ispred mene, obueni u ive boje, tamnocrvenu, lapis lazuli i
zlatnu, bili su starozavetni proroci, veina sa sedim bradama, lica podignutih prema nebu i rukama koje
pokazuju na Strani sud koji je namenjen oveanstvu.
Ispod njih su bile naslikane proroice svirepog pogleda kako zure u istu zlu kob.
Setila sam se Savonarole kako grdi sa svoje propovedaonice, nazivajui papu Aleksandra antihristom.
Setila sam se dona Esmeralde na ko-lenima ispred svetog enara, kako jeca zbog toga to e ova godina
biti godina apokalipse.
Lice jedne proroice, one sa divnom zlatnom kosom a ne sa tamnom i prekrivenom velom, privuklo mi je
panju. U tom trenutku, svaka re vetiinog proroanstva vratila se kao da je iznova izgovorena sa usana
proroice:
Jer u vaem srcu lei sudbina ljudi i naroda. Morate da rukujete tim orujem koje nosite u sebi - dobrom i
zlom - mudro i u pravo vreme, jer e ono promeniti tok dogaaja.
I ja sam plakala, nikada neu pribei zlu1. Pokuavala sam da ubedim sebe da je najgore zlo sa kojim
moram da se suoim, ono koje sam ve odbacila - brak sa ezareom Bordijom.
Vetica je mirno odgovorila: Onda si osudila na smrt one koje najvie voli.
Ponovo mi je tako jasno ukazala moju budunost, po drugi put kada sam otila da je vidim. Ve sam
upotrebila jedno oruje, kazala mi je. Irnarn samo jo jedno da upotrebim. Razumela sam ta to znai.
Samo to sebi jednostavno nisam elela da priznam.
296
ena jednog B_oj~&f .
Kalogri dis
297
Stojei u Dvorani proroica, shvatila sam da sam imala izbor. Ivi0 i sam da se oslonim na pregovaranje, na
papinu dobru volju, na sref 3 na neuverljivu nadu da je ezareova pretnja bila prazna pria, da ner' ponovo
napasti.
A Alfonso e umreti.
Ili sam mogla da prihvatim injenicu da je sudbina u moje vene srne stila hladnu, proraunatu krv mog oca
i starog Ferantea. Mogla sam da prihvatim da sam snana i sposobna da uinim stvari koje oni sa ne-nijim
srcima ne bi mogli.
Tada sam donela odluku: zbog ljubavi prema bratu, odluila sam da ubijem ezarea Bordiju.
Ostatak dana provela sam u stanju hladne ravnodunosti, obavljajui svoje lekarske dunosti, osmehujui se
i razgovarajui sa bratom i Lu-krecijom dok sam potajno razmiljala kako je najbolje da napadnem
vrhovnog zapovednika.
Svaki pokuaj iji bi trag mogao da vodi do nas, Napolitanaca, oito nije dolazio u obzir, kao ni bilo koji
drugi koji bi bio uinjen u skorije vreme tako brzo posle napada na Alfonsa. Papa bi brzo okrivio moga
brata, iskoristio bi to kao izgovor da ga pogubi. Ako bi moj pokuaj propao, ezare bi to sam rado uinio.
Bez obzira na to koliko sam sama elela da poinim ubistvo svojim bodeom, bez obzira na to koliko sam
udela da osveta bude brza, lukavstvo je bilo vanije. Morala sam da ekam. Najbolje e biti da udar usledi
kada Alfonso bude dovoljno jak da moe da se skloni na sigurno.
Odluila sam da reenje bude plaeni ubica, neko do koga bi se dolo preko niza razliitih ljudi, to bi
otealo da se otkrije pravi naruilac.

Nisam ni razmiljala o mogunosti da zatraim pomo od ofrea. Bez obzira na to koliko je bio ljubomoran
na svog starijeg brata, nije imao ni hrabrosti ni sposobnosti da uti. Niti sam pitala Lukreciju, iako je ona
sigurno poznavala takve ljude. Jedno je bilo da titi svog mua, ali sasvim drugo traiti od nje da ubije svog
brata. Nisam elela da previe ispitujem njenu odanost.
Postojala je jedna osoba koja je poznavala vie ljudi od svih nas i koja je bila bliska sa mreom ljudi u
okviru koje je mogla da sazna vrlo line stvari o bilo kojem dogaaju ili osobi. Ona je bila jedina osoba u
iju estitost sam verovala koliko i u Alfonsovu. Ona e, odluila sam, biti prya veza u mom lancu.
Te noi, dok su Alfonso i Lukrecija spavali jedno pored drugog, tiho sam se okrenula na svoju stranu i
ustala, a zatim prela nekoliko koraka do malog dueka gde je na leima leala i dremala dona Esmeralda.
Klekla sam pored nje i proaputala njeno ime. Oi su joj se otvoru kada se probudila uz uzdah i trgla.
Stavila sam ruku preko njenih usana da bih je stiala.
To je smrtni greh."
Krivica je samo moj e biti kriva." Zastala
Moiamo da izaemo-'D da razgovaramo", neno sam rekla pokazujui otvorena vrata prema ma J loj terasi.
Bez obzira to je bila "!pospana i zbunjena, posluala je i izala na teu gde je ekala dok ja r^iza nas
zatvorim francuska vrata. ta se desilo, madon^i?", aputala je.
Prila sam joj toliko b-^lizu da sam joj usnama dodirnula uho dok sam joj aputala, a glas mi je ttbio toliko
tih da sam jedva ula sopstvene reci. Bila si u pravu da je e^^are zao, i sada je dolo vreme da bude
zaustavljen. Danas mi je otvoreno rekao kako namerava da zavri svoj zloin, da ubij e Alfonsa."
Trgla se isputajui ne^an zvuk bola. Stavila sam prst preko usana da
bih je utiala.
Moramo biti veoma mirne po ovom pitanju. Sigurna sam da poznaje neke od slugu koji \)t\ mogli da
pronau nekoga... oveka ije usluge moemo da platimo."
Razrogaila je oi i pr*' ekrstila se. Ne mogu da uestvujem u ubistvu.
a. Nareujem ti da to uini. Bog zna da ti nee oru Miva. ^ ^ ^. Zar ne shvata, Esmeralda?
Naposletku, mi obavljamo Savonarolr-in posao. Zaustavljamo zlo. Mi smo boja osvetnika ruka protiv
Bord^ija."
Bila je veoma mirna c^iok je razmiljala o ovome.
Pustila sam je da kra^tko razmisli, a zatim sam ponovo poela. Kunem se pred Bogom. Pr^eklinjem ga. Ta
krv je samo na mojim rukama, ni na ijim drugim. Misali na grehe koje je poinio ezare. Kako je ubio
svog roenog brata, kallco je silovao Katerinu Sforca i bezbroj drugih ena, kako je zaveo stiAah u Italiji i
izdao Napulj... Ovde nismo mi zloinci. Mi smo orue pravde."
Opet je utala, a oncAla joj je lice konano poprimilo tvri izraz. Odluila je.
Koliko skoro to trerAa da se dogodi, madona?"
Osmehnula sam se *\i tami. Kad Alfonso bude dovoljno jak da po-begne. Recimo mesec od danas,
ne kasnije". Znala sam da ezarea ograniavaju iste stvari kao i mene. Ako ponovo napadne mog brata
Prebrzo, ak i potajno, : Svi e znati da je on krivac. A Napulj i panija bi toliko protest ovali, da
/Hleksandar to ne bi mogao da zanemari.
Onda, jedan mesec^", rekla je. Neka nas Bog sve sauva do tada."
Prole su dve nedeljiJe. Juli je preao u avgust. U tom periodu, dona t-srneralda je obavila p*otrebne
pripreme, iako sa mnom nije delila pojedinosti, zbog moje si.igurnosti. Poverljiva sluavka pribavila je
dragulj lz mojih odaja. Time je e plaen na nepoznati ubica.
Uprkos rimskoj vruAirti, Alfonso nije zapatio nikakvu infekciju ni groznicu, to je bilo po^sledica
Lukrecijine i moje paljive nege. Vreme,. v -~ i i "u "a inoe i4uwxw ua nuua. mnogo vremena je provodio setajuci do balkona i n
trag odakle je posmatrao bujne vatikanske vrtove. Na kraju smo na baf kon izneli tapacirane stolice sa
duecima, kako bi mogao da podupr svoju ranjenu nogu. esto je tamo sedeo preputajui se suncu.
Jednog popodneva zajedno smo sedeli na terasi, razgovarajui. Lu_ krecija je popustila zbog nerviranja i
iscrpljenosti i brzo je zaspala na malom dueku u spavaoj odaji. Sunce je bilo na zalasku, tonulo je iza niza
oblaka koji su blistali tamnom koralnocrvenom bojom. Ja sam budala to sam se vratio u Rim", Alfonso je
priznao ogoreno. Njegova uroena radost bila je stvar prolosti. Tih dana, kad god je govorio oseala se
tegoba u njegovom tonu, doza poraza. Bila si u pravu, Sana. Trebalo je da ostanem u Napulju i da
zahtevam da mi se Lukrecija tamo pridrui. Sada smo zbog mene svi u opasnosti."
Lukrecija nije", uzvratila sam iznureno, a ni mali Rodrigo. Papa nikada ne bi dozvolio da se bilo kakvo
zlo dogodi nekome ko je njegova krv".
Alfonso me je pogledao, oi su mu bile ispunjene praznom izve-snou. Papa vie ne dri ezarea pod

kontrolom. Zaboravlja da ga nije mogao spreiti da ubije Huana."

Uutala sam. Nisam sa njim podelila injenicu da sam zapoela pravljenje zavere protiv ezarea. On to
nikada ne bi odobrio. Samo smo Esmeralda i ja znale za tajnu.
Jedan od straara, tiho, svestan injenice da Lukrecija spava, stupio je na balkon i naklonio nam se. Dona
Sana", rekao je. Va suprug, princ od Skvilaea, traio je dozvolu da vas poseti. eka vas ispred ulaznih
vrata."
Nesigurno sam oklevala, brzo sam pogledala u pravcu Alfonsa.
Tokom proteklog vremena moj suprug uopte nije razgovarao sa mnom. Znala sam da nije podravao
ezareove postupke i kajao se zbog njih, bez sumnje. Ali sam takoe znala da mu nije u prirodi da ljuti
svog starijeg brata.
Pretresite ga," naredio je Alfonso.
Ve smo sebi dali tu slobodu, vojvodo," odvratio je vojnik. Nije naoruan. Kae da bi samo eleo da ga
pustimo kako bi porazgovarao sa svojom suprugom."
Ustala sam, traei od svog brata da se ne pomera. Razgovarau sa njim."
Ostavila sam Alfonsa na terasi i beumno prola kroz spavau odaju u predsoblje. Tamo nije bila guva kao
ranije, prvih dana posle napada na Alfonsa. panski i napuljski ambasador su otili ostavljajui svoje
predstavnike. Ali je tu ostao napolitanski lekar, uvek na raspolaganju.
Dok sam prilazila sada otvorenim vratima, straari koji su nas titi'1 su se razdvojili tako da sam mogla da
vidim ofrea.
D>
Ka I ogri d i s
299
Sna, molim te", rekao je, izraz lica mu je bio utuen. Mogu li sani'o na trenutak da te vidim?"
Treba li da izaem?" Upitala sam. Alfonso je bio meta. Za sebe se nisam plaila.
Moje pitanje je vidno uznemirilo ofrea. Ne", rekao je. Prijatnije e nam biti tamo". Pokazao je prema
predsoblju.
Razmislila sam o tome to je rekao. Za trenutak me je zabavila injenica da je ezare poslao svog mlaeg
brata da preuzme ulogu ubice jer na njega niko na svetu ne bi posumnjao. Zatim sam smesta odbacila tu
misao. Poznavala sam ofreovo srce. Moda je esto bilo plaljivo, ali nije bilo zlobno.
Pustite ga da proe", rekla sam straarima.
ofre je uao i smesta me zagrlio. Njegov zagrljaj sadrao je istinsku strast i tugu dok mi je aputao u uvo:
Oprosti mi. Oprosti to nisam ranije doao. ezare je pretio da e me ubiti ako doem, ak mi je i otac
zabranio da doem. Pokuao sam ranije, bez uspeha, ali sam bio reen da te vidim."
Odmakla sam se od njega prouavajui ga. U njegovom glasu, na njegovom licu, svaki njegov pokret, bio
je suta iskrenost i ja sam mu verovala.
Verovala sam mu, ali to ne znai da sam imala poverenja u njega. Mislio je dobro, ali nije bio dovoljno jak
da bih mu poveravala tajne. Odluila sam da mu ne kaem nita o naem planu da prokrijumarimo
Alfonsa u Napulj to je pre mogue ili za nau tajnu prepisku sa kraljem Federikom. Svakako mu nikada ne
bih otkrila moju stravinu za-veru protiv ezarea. Ali zabrinutost u njegovim oima uinila je da ga
odvedem dublje u odaje, dalje od oiju i uiju straara i ambasadorovih izaslanika, pored uspavane
Lukrecije, do terase na kojoj je sedeo Alfonso.
Don Alfonso", rekao je ofre kada ga je video. Dragi brate, oprosti mi grehe mog roaka. Dovoljno dugo
se ve uka da ja nisam pravi Bordija. Ne, nemoj se buniti, Sana, uo sam sve te glasine. Nijedan od
moje brae nikada nije bio poznat po svojoj ljubaznosti. Vreali su me nemilosrdno zbog toga. A moda je
i stvarno tako, jer u svojim venama ne elim krv koja bi bila sposobna da poini takav zloin."
Alronso je zurio u njega sa nepoverenjem i pre nego to je poeo svoj govor, ali kada je moj brat uo
ofreove reci, izraz lica mu se smekao i pruio mu je ruku. ofre je prihvatio i stisnuo je vrsto a zatim
se^okrenuo prema meni.
oanca, toliko si mi nedostajala. Ne volim da sam odvojen od tebe.
, e mgu da podnesem da ste ti i tvoj brat zatvorenici u sopstvenom domu."
rpi
v
luzno sam odmahnula glavom. ta se tu moe?"
30_
______=_____z_^//e
ezare ne slua niiji savet, naravno. I dalje me samo prezire. POJ, ao sam da govorim sa ocem, ali
nikakve koristi. Zapravo..." Stiao '' glas. Doao sam da vas upozorim."
Alfonso se sarkastino smejuljio. Sasvim smo svesni opasnosti ko' nam preti."

Prestani da se smeje", rekla sam. ujmo ta je moj suprug doao da nam kae."
Ne elim da znam koji su vai planovi, neu ni da ih ujem," rekao nam je ofre. Samo sam doao da
kaem mojoj Sanci da je volim i da u sve uiniti za nju. A, tebi sam Alfonso, doao da kaem ta sam uo
da je moj otac rekao Mletakom ambasadoru".
Alfonso se smesta namrtio. ta si uo?"
Venecija je bila prijatelj Napulja i neprijatelj Francuske. Tokom prijema kod Njegove svetosti, ambasador
je spomenuo da je uo glasine kako je ezare odgovoran za napad na tebe", ofre je poeo da prepriava.
Zaista", rekao je otac. Pa, mi smo Bordije. Ljudi uvek izmiljaju razne glasine o nama."
Na ta je venecijanski ambasador odgovorio: To je tano, svetosti. Ali sam ja radoznao da ujem da li vi
verujete da je to samo glasina... ili injenica."
Otac je veoma pocrveneo u tom trenutku, i upitao je: Da li vi optuujete mog sina da je napao Alfonsa?"
Ne", rekao je Venecijanac. Ja vas pitam da li ga je vrhovni zapovednik napao ili ne."
Naposletku", govorio je ofre, otac je razdraeno viknuo: Ako je ezare napao Alfonsa, onda je
Alfonso to sigurno i zasluio]"
Dugo smo razmiljali o onome to smo uli.
Na kraju je moj brat mirno rekao: Tako. Sada bar znamo kako razmilja Njegova svetost."
Uplaila sam se. Ako je papa tajno podravao ezarea i ako se samo pretvarao da pomae Lukreciji sa
namerom da manipulie njome, onda moda nismo sebi smeli da dopustimo da ekamo sa ubistvom
ezarea. A ipak, ako bi sad bio ubijen, papa bi za to mogao da okrivi moga brata... Situacija se inila
nereivom. eleo sam da to zna", rekao je ofre.
Uprkos svom strahu, bila sam zadivljena ofreovom vernou. Za to to si uinio bila je potrebna velika
hrabrost", rekla sam mu. Tamo, na terasi, poljubila sam ga iz zahvalnosti.
Nije mogao da ostane. Shvatila sam da mu ivot moe biti u opasnosti. Drala sam ga za ruku pratei ga
prema vratima gde smo se rastali uz apat.
Samo elim da ponovo budem sa tobom", rekao je ofre. Nisam ga povredila rekavi mu istinu: da udim,
ne za njim, ve za Napuljem, oa
; Kalogridis
301
(: miati mira sve dok ezare ne bude mrtav, a ja i Alfonso sigurni u naem domu, pravom domu, pored
mora.
Alfonso je nerado preneo svojoj eni ta nam je ofre kazao o . orn ocu. Isprva su je te vesti veoma
uznemirile, ali je onda priznala kako nije iznenaena Aleksandrovom prevrtljivou.
Uskoro je na tajni dogovor sa kraljem Federikom iz Napulja bio potvren: u asovima pre svitanja,
Alfonso i Lukrecija e biti ispraeni pod nadzorom naih vojnika do retko korienog ulaza koji vodi prema
drvoredu. Papski straari na tom ulazu koji bi mogli da upozore neprijatelja, ve su bili u naim odajama
gde im je Lukrecija pokazivala ne-verovatne dragulje iz svoje kolekcije, dragulje koje e oni dobiti samo
ako budu utali i saraivali. Dojilja koja se brinula o malom Rodrigu koji je noi provodio u deijoj odaji,
dalje od svojih roditelja, takoe je mogla da izabere neto od Lukrecijinog nakita i ona je izabrala najvredniji rubin. Zauzvrat, ona e doneti dete roditeljima dogovorene noi.
Kada Alfonso, Lukrecija i dete budu van Vatikana, grupa od nekoliko naoruanih Napolitanaca ekae ih
sa konjima i koijom i otpratie ih iz Rima pre nego to ezare i papa otkriju njihov nestanak.
Ja sam ve odluila da krenem sa njima i da povedem dona Esmeral-du sa mnom, iako nita od toga nisam
rekla ofreu.
Bekstvo je planirano da se dogodi za nedelju dana, pod pretpostavkom da Alfonso nastavi da se oporavlja.
Bez obzira na to koliko sam se beznadeno oseala, ograniena na samo jednu pratilju u Vatikanu,
okruena straarima i u stalnom strahu za ivot mog brata, injenica da e se nae zarobljenitvo uskoro
okonati popravila mi je raspoloenje. I Lukrecijino raspoloenje se takoe popravilo kako se trenutak
bekstva bliio, posebno to je Alfonso napredovao dovoljno dobro da bi mogao da krene na put.
esto sam gledala slike Sibila, posebno onu sa zlatnom, blistavom kosom. Razjareno se mrtila, njen
pretei pogled zurio je u daljinu, u zastraujuu budunost.
U meuvremenu, posetio nas je Venecijanski ambasador lino, koji je potvrdio priu koju nam je poverio
ofre. Ljubazno je ponudio svoju pomo. Zahvalili smo mu i rekli da emo se pozvati na njega kada se
ukae potreba.
Nema sumnje da je njegovo prisustvo u naim odajama pojaalo brigu Njegove svetosti jer je Lukrecija
uskoro bila pozvana kod svog oca.
Vratila se uplaena, ali odluna. Alfonso je, samo je letimino pogledavi, pitao ta je bilo.

Otac mi je sam ispriao o svom razgovoru sa ambasadorom", rekla

'e 7, recija. Tvrdio je da se izleteo, da je planuo zbog napadakog, osrascenog tona kojim mu je postavljeno pitanje." Ovo me uopte nije
302
ena jednog Bordi
303
iznenadilo jer je papa bio svestan Venecijaneve posete. ali zbog tog to je rekao da Alfonso zasluuje
napad koji mu je ezare priredio. Zapravo, traio je od mene da ti prenesem njegovo izvinjenje."
Ako Njegova svetost eli da mi se izvini", hladno je uzvratio Alfonso, zato to sam ne uradi?"
Lukrecija je pogledala supruga, i ja sam primetila blesak muke u njenim oima. Uprkos besu zbog pokuaja
ubistva njenog supruga jedan deo nje, deo koji je udeo za normalnom roditeljskom ljubavlju, oajniki je
eleo da veruje svom ocu. Osetila sam taj bol. Moda se stidi zbog ezarea", kazala je. Moda nije doao
zbog toga to ga je sramota."
Lukrecija...", poeo je Alfonso, ali ga je ona urno prekinula.
Takoe je istakao i da nas uvaju njegovi vojnici i da nam se nita za to vreme ne moe dogoditi. Boli ga
to to mislimo da je on podrao napad na tebe. Ponudio nam je svaku pomo koja nam je potrebna."
Ne moe da mu veruje, Lukrecija", neno je rekao Alfonso.
Klimnula je, ali je njen izraz otkrivao unutranje previranje.
Sledeeg dana, kao da je uo Alfonsove reci, papa se pojavio. Vojnici su se razdvojili bez ispitivanja naeg
posetioca, bez najave. Na kraju krajeva, bili su u njegovoj slubi.
Aleksandar je na nae iznenaenje doao bez ijednog sluge i kada smo Alfonso, Lukrecija i ja pogledali
prema njemu sa mesta gde smo se-deli u predsoblju, u drutvu napolitanskih lekara Galeana i Klementea,
velikom, vornovatom rukom pokazao nam je da ne ustajemo. Doktori su ustali iz potovanja, naklonili se i
napustili prostoriju.
Nisam doao kao papa", rekao je Aleksandar kada su otili, ve kao otac." I sa izvesnim stenjanjem i
dubokim uzdahom, jer su godine ve poele da uzimaju svoj danak, seo je preko puta nas troje nagnuvi se
napred i naslonivi dlanove na beli saten koji mu je prekrivao kolena.
Alfonso, sine moj", rekao je. Zamolio sam Lukreciju da ti prenese moje izvinjenje i da ti objasni moje
ishitrene reci upuene venecijanskom ambasadoru. Sada shvatam koliko su one mogle biti pogreno
protumaene. Hou da ti bude jasno da smo ezare i ja; iako je on moj sin, i vrhovni zapovednik moje
vojske, esto potpuni stranci jedan drugom. Teko sam ga ukorio zbog njegove umeanosti u napad na tebe,
iako on uporno porie da je uestvovao. ezare je vojnik i to hladnoKr-van, uopte nije kao ja." Svojim
ukastim oima uporno je gledao u mog brata i rekao: Mora da razume da nikada ne bih podigao ruku
protiv svoje krvi. Ja nisam takav niti bih to ikada podrao. Srce mi je bilo slomljeno, jo jednom, kada sam
uo da je ezare radio protiv tebe.
Tom poslednjom reenicom, posredno je priznao ezareovu krivicu za Huanovu smrt. Znala sam da je
starac bio iskreno pogoen Huano-vim ubistvom, i po prvi put, prolo mi je kroz glavu da bi Aleksanda
istinu Moda zaisai .1??"kraju krajeva, v
. Da je zaista P^rnrbbi dovoljnoa da pozove svog lekara .h da
Q
Lukrecijm zahtev da vrata
odaja stalno uvaju vojnici. M*
^
da
okakUfonsokrvandosmrt,
SL, rekla sam samoj sebi, ^\m .....^ ^
*^1&%&*.
Zastao je. Niko od nas nije govorr^.
me zapravo zanele vata da gubi svoju
i iznenaeni nje-govim iskrenim govorom.
Svake noi se molim gospodfc cU^ ^^. mQm ^ ^ ^ ..^ tuno je nastavio Aleksandar. ^ Jfj.m da ge
gospod sazaij na mene to sam blesavi starac koji nije pronas oc na^n da spre^j uzasne stvari. Nadam se,
Alfonso, da ces jednoga dar^ mQi ^ ^. ^ mQ. nemaf U meuvremenu, znaj da ima ^^ ^.^ bilo
kakyu pomQ koju zatrai pod mojim krovom. ^4stao je/ ponovo uzdiui. Alfonso je takoe ustao, ali
mu je Njegova sve^ost pokretom ruke pokazao da ponovo sedne. Ne", Aleksandar je ^^ Sedi Qdmaraj
Ali Alfonso je odluno ostao na , poseti i na vaim recima. Neka vas
8-bio utiv, ali ja sam poznavala
svog l \ 6 ju je papa izgovorio.
I tebe", Aleksandar nas je sve
otiao.
Posle posete njenog oca, Lukrec:;| ^ ^^ rastuena Moda je konano shvatila da e se zauvek^ ^. ^ ^.^

porodlcom ako napusti Rim i ode u Napulj, a oca , syakako nge ponovo videti dok je iv Bilo mi je ao, ali
u isto vreme m ^ ^ potiskujem rastuu radost na pomisao da emo uskor*^ slobodni iz ropstya Bordija.
Zaista, radovala sam se trenutKu ^
Q ezareoyoj smrti
da krenemo dvadeset^------^o
na
je neizostavno . Nije verovao ni jednu re koblagoslovio znakom krsta, a zatim
rpan ip * rene
,
irebalo je aa u
{ avgusta, neto pre zore.
Dva dana pre toga, osamnaesti,
^
^^
moje zadovoljstvo. U mislima sam . ^ ^^ .^ ^ ^. k stekla u Rimu. Nisam se usuivah, ^ ^
^^ ofreu da
mj
donese bilo ta to bih mogla_da p*
m
Povredllo bi ga to
sto ga naputam, ali ako me je zai^ ^^ . ^ fe. deo da m at mogao je da pronae nacm.
U meuvremenu, bila sam rese
haljme koje sam ponela sa sobom.
^ MQ
R. ao .
ne vidim svoj nakit.
I tako sam ja tog jutra bila rao^
^^ nem[
& Lukredja tmurna, jer mislim da su joj ve ledostajali
porodica { Ponaali
N
^ tujem samo sa dve
_____________________________m_LZ
smo se najprirodnije mogue kako nijedan posetilac ne bi mogao da pretpostavi da se na boravak u
Dvorani proroica blii kraju. Lukrecija je traila da malog Rodriga donesu u nae odaje i sa njim smo se
igrali itavog jutra: on nam je skrenuo misli, jer sada je ve mogao da puzi, pa smo morali da ga jurimo po
sobama kako ne bi napravio neku tetu. Na kraju je deai zaspao u oevom naruju a Lukrecija ih je sat
ili dva posmatrala sa tako dubokom ljubavlju da sam bila dirnuta.
Ipak, u vreme ruka, poslala je malog Rodriga u deju sobu da tamo bude nahranjen, a mi smo ostali sami
sa svojim mislima.
Popodne, umorna posle neprospavane noi ispunjene mislima o Napulju, otila sam sa Lukrecijom u
spavae odaje, gde smo se obe sruile na dueke. Smesta sam zaspala, iako sumnjam da je isto bilo i sa
Lukrecijom. Seam se, pre nego to sam utonula u san, da se ona nemirno prevrtala po krevetu.
Probudio rne je zvuk koraka, marirajuih, i glas mukarca koji izdaje nareenje, zatim jo koraka vojnika
koji odlaze. Taj zvuk je izazvao toliki nemir u meni, ak i pre nego to sam bila sasvim svesna, da mi je
srce estoko zakucalo. Brzo sam ustala iz kreveta i pojurila prema predsoblju.
Papski straari koji su nas titili otili su. Na njihovom mestu bio je odred nepoznatih vojnika i tamnokosi
komandant sa crvenom kapom u dostojanstvenoj vojnoj odori koja me je podsetila na pokojnog Huana de
Serviljona.
Veina vojnika imala je isukane maeve. Dok sam ja gledala, nekoliko njih prilo je don Klementeu i don
Galeanu, lancima im vezujui ruke iza lea.
Madona Sana", ljubazno je rekao komandant naklonivi se. Mogu li znati gde se nalazi va brat,
vojvoda?"
Ovde sam", rekao je Alfonso.
Okrenula sam se. Moj brat je stajao na pragu, jednom rukom naslonjen na zid. U drugoj je drao svoj
bode, u oima mu je bio pogled oveka koji je spreman da se bori do smrti.
Lukrecija je istrala iz predsoblja da bi stala ispred svog supruga. Don Mikeleto," rekla je sa neskrivenim
prezirom. Niste imali pravo da otpustite nae straare. Oni su postavljeni po papinom nareenju. Smesta ih
pozovite nazad, a vae ljude vodite sa sobom."
Prepoznala sam ime, mada ne i lice. Mikeleto Korela bio je ezareov zamenik.
Dona Lukrecija", rekao je sa istom blagom Ijubazr.ou, kao da su njegovi ljudi nosili voe i cvee umesto
maeva, bojim se da ne mogu da Vas posluam. Imam nareenja od svog gospodara, vrhovnog zapovednika, i ja sam obavezan da ih posluam. Treba da uhapsim sve mukarce odavde, ukljuujui i
vojvodu, jer su optueni za zaveru protiv kue Bordija."
Ka log r i d i s
305
Din___
Odvratno uzbuenje, hladno i plamtee, obuzelo mi je itavo bie. Zavera protiv Cezarea je oito bila

otkrivena i pripisana mom bratu.

To je la", rekao je Alfonso, i vi ste toga vrlo dobro svesni, don Mikeleto."
Mikeleto se nije branio. Ja samo izvravam svoju dunost, don Alfonso. Reeno mi je da Vi, zajedno sa
drugim zaverenicima, planirate da ubijete i don Cezarea i Njegovu svetost. Ja treba da vas odvedem do
zatvora u zamku Sant Anelo."
Moj otac ovo nikada nee odobriti!", suprotstavila se Lukrecija. On je obeao don Alfonsu svoju zatitu.
ak je i sam izjavio svoje protivljenje ezareu po ovom pitanju i bie besan kada bude uo da ste ovde i da
pokuavate da uhapsite mog rnua. Ako ga samo budete dotakli, to e vas kotati ivota! Sama u se
postarati za to!"
Mikeleto je ovo sasvim ozbiljno razmotrio. Nesigurnost se uvukla u njegov izraz. Ja nemam elju da se
protivim Njegovoj svetosti, jer on je moj vrhovni voa. Biu srean da saekam dok se vi ne budete posavetovali sa njim." Ovo nije zvualo nerazumno jer je Aleksandar u tom trenutku bio samo nekoliko vrata
dalje od nas. Ako nas Njegova svetost otpusti, ja sam spreman da odem bez svojih zatvorenika."
Lukrecija je krenula prema sada nezatienim otvorenim vratima. Dok je prolazila pored mene uhvatila me
je za zglob ruke. Hajde", naredila je. Nas dve emo ubediti oca. Sigurna sam da e doi \ lino
razgovarati sa don Mikeletom."
Oslobodila sam se njenog stiska iznenaena njenom naivnou. Da li je ona, pametna Lukrecija, zaista
verovala da je bezbedno ostaviti Al-fonsa nezatienog, samo sa bodeom i nekoliko nenaoruanih slugu da
se brani protiv voda ezareovih ljudi?
Ja u ostati", zahtevala sam.
Ne, poi", rekla je. Nas dve ga moemo ubediti."
Ponovo je pokuala da me uhvati za ruku.
Ona je luda, pomislila sam. Luda ili mnogo gluplja nego to sam i mogla da pretpostavim.
Odmakla sam se od nje i rekla: Lukrecija, ako jedna od nas ne ostane sa mojim bratom, on je izgubljen."
Hajde", ponovila je, a ovog puta glas joj je odzvanjao prazninom. Pokuala je ponovo da me povede, ali
ovog puta, razumevajui igru uz oseanje neizrecivog izdajstva i besa, posegnula sam za bodeom.
Uhvatila me je panika: zatita koju je meni podario Alfonso odavno je nestala. Neko mi ga je, dok sam
spavala ili bila zaokupljena na drugi nain, ukrao, neko ko je znao da Korela dolazi i da e uslediti ovakav
splet dogaaja.
Ali samo tri osobe su znale da bode postoji: Alfonso, koji mi ga je poklonio, Esmeralda, koja me je
oblaila... i Cezare, koji me Je spasio one noi kada sam se njime branila od njegovog pijanog oca.
306.
_____________,__^
Pogledala sam Lukreciju sa neizrecivim besom zbog njene izda' Nije mi uzvratila pogled.
Postavila sam se izmeu Mikeleta i svog brata. Nisam mogla vis nego da pokuam zatititi Alfonsa
sopstvenim telom.
Odjednom, nekoliko vojnika nalo se oko mene. Zajedno su me od gurnuli napred, pored don Mikeleta i
njegovih ljudi, u hodnik. Zate-turala sam se i sruila na hladan mermer.
Zapetljana u svoje haljine, borila sam se da ustanem. Uspela sam tek poto je Lukrecija izala iz naih
odaja.
Vrata iza nje su se zatvorila sa treskom koji je odjekivao niz dugaak vatikanski hodnik.
Posle toga, skliznula je polako na kolena, uz zvuk brave koja se zakljuava sa druge strane tekih drvenih
vrata.
Zurila sam u nju, nesposobna da razumem udovinost njenog postupka, ali je ona sklanjala pogled od
mene. Njene oi, usredsreene ka nekoj udaljenoj taki, bile su umrtvljene, bez ikakvog odsjaja nade.
Vrisnula sam na nju, takvom snagom, takvom silinom i besom da su mi plua gorela, glas mi je besneo od
gneva.
Zato?"
ZATO?"
Doteturala sam se i spustila do nje. Da sam jo uvek imala svoj bode, ubila bih je. Umesto toga, udarala
sam je pesnicama, slabo, jer je bol iscrpeo svu moju snagu, ostavljajui moje udove tekim i ukoenim.
Bila je mlitava, kao les, ne pokuavajui da se odbrani.
Zato?", ponovo sam zavritala.
Dola je sebi kao da se vratila sa dalekog puta i drhtei proaputala: Rodrigo".
Izgovorivi tu jednu re, poela je tiho da jeca, bez ikakvog izraza na licu, kao led koji se topi.
U prvom trenutku, pomislila sam da misli na papu, i trgnula sam se sa gaenjem: zar je ovo bila neka
zavera koju su skovali ona i njen otac i ljubavnik?

A zatim, uvidevi istotu njenog bola, shvatila sam sa iznenadnim uasom da je mislila na svoje dete.
Beba. ezare joj je sigurno pretio jedinom stvari zbog koje bi mogla da izda svog supruga, jer postojala je
samo jedna osoba na itavom svetu koju je Lukrecija volela vie od Alfonsa.
U trenutku kada sam je najvie mrzila, najbolje sam je razumela.
Vritei ime svog brata, podigla sam ruke uzaludno udarajui p tekim vratima sve dok mi obe nisu bile u
bolnim modricama. Lukrecija je tiho jecala.
Ka log r i d i s
307
XXXIV
Dugaka, muna tiina bila je iza zatvorenih vrata odaje, prekidana samo mojim dozivanjem Alfonsa i
Lukrecijinim tihim jecajima. Konano, vrata su se otvorila i pojavio se don Mikeleto. Ustala sam i pokuala
da proem pored njega, da svojim oima vidim neizbenu posledicu povratka mog brata u Rim, ali su me
vojnici spreili i da pogledam i da uem.
Dona Lukrecija", rekao je Mikeleto, ton mu je bio blag i bolan, dogodila se sluajna nesrea. Va suprug
je pao i otvorio jednu od svojih rana. ao mi je to moram da Vam saoptim takve vesti, ali vojvoda od
Biilje je umro od iznenadnog krvarenja."
Iza njega, sa Pinturikijevih freski, proroice su nemo posmatrale najuasniji od svih zloina.
Laljive!" Vrisnula sam, van svake kontrole. Ubico! Vi ste zli kao i va gospodar!"
Mikeleto je takoe bio hladnokrvan, kao i ezare. Nije obraao panju na moje reci kao da ih nikad i nisam
izgovorila. Umesto toga, posvetio je panju Lukreciji.
Ona nije odgovorila, nije ni reagovala na guvu koja je okruivala. Ostala je zgranuta, sedei na podu
okrenuta leima Mikeletu, suze su joj jo uvek klizile niz lice i nije progovorila ni re.
Zaista strano!", promrmljao je kapetan. Ona je u oku." Pokuao Je da je uhvati za ruku da bi joj
pomogao da ustane. Nagla sam se na-Pred i oamarila ga.
Ustuknuo je, iznenaen, ali je bio previe hladnokrvan da bi pocrve-no. Smesta se pribrao.
Ne dodirujte je!", vrisnula sam. Nemate prava, vi odvratni ovee, sa tim rukama umrljanim krvlju
njenog mua."
On je samo slegnuo ramenima, gledao je mirno dok sam pomagala Lukreciji da ustane. I ustala je, kao
lutka, bez svoje volje. Na kraju kra-Jeva, volju su joj oduzeli brat i otac.
U meuvremenu, vojnici su odveli uhapene lekare, Klementea i Ga-Jeana, kao i Alfonsove sluge.
Predstavnici ambasadora su smesta otputeni, a kad je Napolitanac isprva odbio da ode, drali su mu
otricu noza na grlu sve dok nije popustio.
308
ena iedn
Zatim se pojavila velika grupa papskih straara, onih koji su pokuavali da sklone od naeg pogleda teret
koji su njihovi drugov' sredini nosili: telo moga brata.
Lukrecija je okrenula glavu, ali sam ja pola napred, pokuavajui d vidim Alfonsa poslednji put. Uhvatila
sam samo odsjaj zlatnih kovrda proaranih krvlju, i jednu ruku koja je beivotno visila. Dok su ljud;
prolazili, pokuala sam da ih pratim, ali je nekoliko vojnika istupilo branei mi da nastavim. Naterali su me
da odstupim, produavajui dalje, gurajui mene i Lukreciju. Oito im je bilo nareeno da nas uvaju
Kralj Napulja e uti za ovo", besnela sam. Traie obeteenje." Jedva sam znala ta govorim. Znala
sam samo da ne postoji dovoljno jaka re koja e osvetiti zloin koji se tu dogodio. Don Mikeleto se nije
ak ni trudio da izigrava zabrinutost. Jedan od vojnika se glasno nasme-jao.
Dona Esmeralda i dona Marija su nam se pridruile. Straari su ekali sve dok Alfonsovo telo nije bilo
odneto dovoljno daleko od nas, zatim su nas gurnuli da poemo.
U tim prvim trenucima, moj um je odbijao da prihvati ono to se dogodilo pre samo nekoliko minuta.
Umrtvljena, nisam pustila ni suzu dok su nas odvodili. Kada smo napustili odaje Bordija, u hodniku koji je
vodio van Vatikana, uoila sam na podu srceparajui prizor: tamno-plava somotska cipela koju je Alfonso
nosio tokom svog oporavka u Vatikanu. Spala je sa njegovog tela dok su ga vojnici odnosili. Sagla sam se i
podigla je, zatim prigrlila na grudi kao da drim svetinju i zaista, za mene je to i bila, jer moj brat je imao
srce sveca. Straari su bili dovoljno mudri da mi je ne uzmu. Steui Alfonsovu cipelu, doteturala sam se
do predela koji mi se zbog bola inio stranim i nije imao nikakvog smisla. Glasovi hodoasnika koji su se
tiskali na Trgu svetog Petra zvuali su mi kao neprijatno, nerazumljivo brbljanje, a njihova tela u pokretu
stvarala su vrtoglavu izmaglicu. Bate, bujne i zelene po vlanoj letnjoj vruini, kao da su se podsmevale,
isto kao i predivan mermerni ulaz u palatu Santa Marija. Bila sam uvreena: kako se svet usuuje da se
hvali svojom le-potom, kada se upravo dogodio najgori mogui zloin?

Spotakla sam se, nekoliko puta samo to nisam pala: mislim da me je dona Esmeralda pridrala. Bila sam
samo svesna nekog oblog tela obuenog u crno pored sebe i jednog para poznatih, nenih ruku.
Vojnici su govorili: ja ih nisam razumela. Samo sam znala da sam se u nekom trenutku nala kako sedim ne
u svojim odajama, ve u mnogo raskonijim Lukrecijinim. Ona je bila tu, plakala je, zajedno sa dona Marijom. Dona Esmeralda je sela pored mene, i s vremena na vreme, p" stavljala pitanja na koja ja nisam
davala odgovor.
.,
Da sam u tim prvim uasnim asovima imala svoj bode, sama bin sebi prerezala grlo. Nije mi bilo vano
to to bih popustila kukaviluku/
Ka log r i' dis
309
t rnOg oca: nita mi nije bilo vano. Tama me je s\_^u obuzela, mno-P ILj-anija od tame u odaji moga oca
u Mesini.
U mislima sam bila razdraljiva jedanaestogodinjatdnja koja prekoa oca to me kanjava odvajajui me od Alfonsa. To- nije bilo fer, rekla sam mu, jer e to, takoe, povrediti
i mog brata.
Otac se okrutno osrnehnuo, okrutno kao ezare Er>ordija, rugajui mi se. Kako se osea, Sana? Kako
se osea sada Jkada zna da si odgovorna za to to je povreen onaj koga najvie volil-*
Da li su moji pokuaji da spasim Alfonsa ubijajui C^ezarea direktno doveli do smrti moga brata.
Ja sam ga ubila, gorko sam rekla sebi. ezare i JCL . Da sebi nikada nisam dozvolila da se zaljubim u
ezarea, da nikada r>isam odbila njegovu branu ponudu, da li bi moj brat jo uvek bio iv?
Lagala si", rekla sam vetici, tiho ili glasno, ne zixam. Lagala si... Rekla si da e on biti siguran ako
budem iskoristila cdrugi ma. Samo sam pokuavala da ispunim svoju sudbinu..."
U mojoj mati, vetica se pojavila ispred mene, visolka, ponosno ode-vena i sa velom. Kao i proroice u
velianstvenim odajama Bordija, u-tala je to me je teralo u ludilo. Zato?" Proaputala. sam onim istim
divljakim besom koji sam pokazala Lukreciji. Zato ? Samo sam pokuala da sauvam najbolju,
najplemenitiju duu..."
Konano je prvi potres zbog dogaaja nestao i suroga stvarnost bra-tovljeve smrti svu me je obuzela.
ezare i moj otac, UM. mojim mislima, spojili su se u okrutnog, tamnokosog oveka koji je odx/eo mog
Alfonsa. Okrutnog oveka kojeg sam beznadeno volela i istovremeno bila prisiljena da mrzim.
Kao dete sam plakala kada me je otac odvojio od ~brata. Posle toga sam se zaklela da me vie nikada
nijedan mukarac nee dovesti do suza. Nisam plakala kada se moj otac obesio, kada me je Huan povredio, kada me je ezare odbio. Bol koji je izvirao iz mene zbog saznanja da smo Alfonso i ja sada zauvek
rastavljeni bio je ogro , previe dubok, previe jak da bih ga poricala. Potresali su me nettotini jecaji,
parali su moje telo. Pritisla sam lice na kolena i plakala tolikom snagom da me je to fiziki bolelo. U tih
nekoliko sati prolila sam suze koje sam uvala vei deo svog ivota, sve dok mi haljine nisu bi Je sasvim
mokre. *~ak i tada, nastavila sam da plaem, dok me je Esmer-alda neno podizala da bi mi obrisala lice
hladnom oblogom i da bi zatim stavila pekir Preko mojih kolena ne bi li on upio suze.
Alfonso, samo dragi moj Alfonso, imae moje suze.
Vremenom sam postala iscrpljena i prazna. Tek tada sam postala svesna Lukrecijinog glasnog naricanja.
Pogledala sam je sa meavinom saaljenja i otrovne mrnje. Ona je, kao i Zofre, bila slaba. Svakako slabija
nego to sam procenila. Da sam bila na njenom mestu, ja bih se orila da pronaem nain da spasim oboje, i
mua i de~te...
Ali moda ona to nikada zaista nije ni elela. Moda je bespomona ljubav koju je gajila prema ezareu
bila vea ak i od moje.
Uprkos istini, sve ono to je davalo smisao mom ivotu bilo mi je oduzeto. Vie nisam imala srca ili snage
da brinem o Lukrecijinim mukama. I kada mi je prila, sa najbolnijim suzama i pokuala da me zagrli
preklinjui me za oprotaj, odluno sam je, ali ne i grubo, odgurnula. Zavrila sam sa kuom Bordija i
njihovom dvolinou.
Bio je sumrak kada sam konano primetila da je dona Esmeralda otila do vrata predsoblja gde je molila
straare. Molim vas", rekla je. Dona Sana je upravo izgubila brata, a dona Lukrecija supruga. Nemojte
im uskratiti mogunost da vide telo i da prisustvuju sahrani."
Straari su bili mladi, zakleli su se na vernost svojim gospodarima, ali nisu bili zadovoljni nepravdom koja
nam je bila uinjena. Jedan od njih je posebno i vidno bio pogoen naim bolom.
Oprostite", odgovorio je. To ne dolazi u obzir. Imamo jasna nareenja da nikome ne dozvolimo da
napusti ove odaje. Nikome iz kue nije dozvoljeno da vidi telo ili da prisustvuje sahrani." A onda je blago
pocrveneo, shvatajui da je moda otkrio vie nego to je njegov zapo-vednik eleo, i zautao.

Molim vas," preklinjala je dona Esmeralda. Nastavila je sve dok straar nije popustio.
Neka onda dou do terase, brzo. Ako izau na terasu moi e da vide povorku kako prolazi."
Na te vesti, Lukrecija je ustala. I ja sam isto uinila pratei vojnike i izlazei na topao noni vazduh.
Senke, to je sve ega se seam. Moda nekih dvadeset treperavih baklji okruivalo je koveg koji su na
ramenima nosili neki ljudi i obrisi dva svetenika. Znala sam da se sa telom moga brata postupalo kao sa
telima ostalih rtava Bordija: brzo je oprano i ugurano u drveni koveg.
Alfonso je zasluio velianstvenu sahranu, sa stotinama onih koji bi ga oplakivali: njegova dobrota
zavredila je najlepe molitve i pohvale za njega, sa kolonama svetenika i careva i kardinala, a njega su
sahranili ljudi koje nije poznavao, u urbi, po mraku.
Tada sam odluila da je Bog, ako postoji, najokrutniji od svih, vei izdajnik od mog oca, od pape
Aleksandra, od ezarea, jer on je mogao da stvori oveka sazdanog samo od ljubavi i dobrote, a zatim ga je
sa-sekao i odrekao ga se na najbezduniji, najbesmisleniji nain. U ivotu je jedna stvar bila istina: nema
pravde za pokvarene ili dobre.
Lukrecija i ja gledale smo malu povorku koja nije ila prema Svetom Petru, to bi po pravu pripadalo mom
bratu, ve prema nekoj maloj, neuglednoj kapeli u blizini, Santa Mariji dela Febri. Tamo je, kasnije sam
saznala, Alfonso bez poasti poloen u zemlju, sa malim kamenom tek da bi se oznailo mesto.
f} in Kalogridis
311
Dona Esmeralda je donela hartiju i pero, neno me je ohrabrivala da napiem pismo svom ujaku Federiku o
Alfonsovom ubistvu. Nisam obratila panju na to ta se sa njim kasnije dogodilo, jer sam dozvolila sebi da
jo jednom utonem u tamu. Nisam spavala, jela ili pila. Samo sam jecala, sedela previe ophrvana tugom da
bih radila bilo ta drugo osim da sa balkona zurim u vrtove.
I Lukrecija je bila bespomona isto tako. Zbog ljubavi moga brata ona je procvetala. Kada je bio ranjen, u
sebi je pronala volju i snagu za koju niko od nas nije znao da ona poseduje. Sada, sve je to umrlo u njoj, i
ona nije imala srca za osvetu. Danju i nou je samo jecala. Nije mogla da brine ni o malom Rodrigu. Jutro
je svanulo i dadilja se pojavila na vratima drei bucmastu ruku malog deaka koji se gegao.
Plakao je, madona, Vas je traio", rekla je Lukreciji, ali je majka leala u postelji, licem okrenuta prema
zidu, kao da ne priznaje dete kao svoje. Nije video ni vas ni oca danas, zabrinut je."
Njegov neni pla probudio me je iz stanja dubljeg i mranijeg od dremea. Trepnula sam i ustala... zatim
klekla, rairila ruke, po prvi put putajui Alfonsovu cipelu. Rodrigo, dragi... Majka ti je umorna od jutros,
mora jo malo da se odmori. Ali tetka Sana je tu, i tako je srena to te vidi." Neka neoekivana milost
dozvolila mi je da se osmehnem. Razdragan, deak mi je pritrao, i ja sam ga primila u naruje. Dok sam
zarivala lice u njegovu kosu, malo sam bolje razumela Lukreciju. U tom trenutku, bila sam spremna sve da
rtvujem za to dete.
Ali je morao postojati nain da se izbegne rtvovanje nekoga ko je bio jednako vredan: Alfonsa.
Pretio je talas novih suza: toliko je liio na mog brata, sa kovrdama i plavim oima! Ali zbog Rodriga,
smirila sam se i zadrala osmeh na licu. Da izaemo napolje? Da se igramo?" Voleo je da se juri kao njegove majka i tetka, a naroito je voleo da jurim za njim jer sam ga uvek putala da pobedi.
Straari su bili ljubazni. Dozvolili su nam da izaemo, a jedan nas je pratio izdaleka. Odvela sam deaka
napolje, u vrtove, gde smo se igrali murke u ivoj ogradi. U blaenom prisustvu moga neaka pronala
sam trenutni predah. Ali kada je dolo vreme da deaka odvedu u deju sobu, vratila sam se u palatu u
nemilosrdnom bolu. Nala sam bratovljevu cipelu tamo gde sam je ostavila i ponovo sam je privila na
grudi.
Dva dana sam provela sa Lukrecijom u njenim odajama, obe smo bile pod stalnim nadzorom. Za to vreme,
Njegova svetost nije doao da je utei, niti se trudio da iskae svoje sauee. Od ofrea nisam ula ni re.
Drugog dana posle Alfonsove smrti, Lukrecija je bila pozvana da se susretne sa svojim bratom ezareom u
Vatikanu.
Ovo nije bio obian poziv, niti neki obian porodini skup: u Velikoj dvorani je ezare seo za sto sa
svojom sestrom i njih dvoje su
bili okrueni sa vie od stotinu dobro naoruanih vojnika vrhovnog zapovednika.
To je sve to mi je Lukrecija ispriala o susretu, a i to je otkrila samo delimino, tokom nekoliko sati. Posle
toga se vratila, veoma vidno uznemirena da se nije usuivala ni da plae. Ali odmah po povratku, traila je
da se mali Rodrigo iz deje sobe prebaci u njene odaje, za stalno. Nisam sumnjala da je ezare ponovio
svoje pretnje ivotu deteta ako Lukrecija bude govorila o ubistvu ili ako bude uinila bilo ta to e njenog
oca, Aleksandra, pribliiti Napolitancima umesto onoga to je ezare eleo, Francuzima.
Dan posle munog susreta sa ezareom, Lukrecijine suze su se vratile. Odbila je oev poziv na veeru,

zatim i na prijem, gde je on eleo da ona sedi na svom jastuetu na stepeniku ispod njegovog prestola, kao
to je to ranije inila.
Lukrecija nije elela nita od toga. Ona je saraivala da bi spasila svoje dete, ali njen bol je bio preveliki,
njen bes previe dubok da bi se pretvarala kako se Alfonsovo ubistvo nije dogodilo. Ostala je u krevetu
odbijajui sve oeve pozive.
Aleksandar je vremenom postao ljut, do te mere da je Lukreciji poslao pismo u kojem je tvrdio da je vie ne
voli.
Lukrecija nije ni trepnula. Neodobravanja njenog oca vie nisu budila u njoj oajniku elju da mu
udovolji. Kao odgovor, objavila je da e 'se povui, zajedno sa svojim detetom, na seosko imanje koje je
imala u Nepiju, u neposrednoj blizini Rima.
Govorila je kao da planira zauvek tamo da ostane. Niko se nije usuivao da joj kae ono to je itav Rim
znao: da su papa i ezare ve planirali njeno sledee venanje, traei saveznitvo koje e doneti najbolju
politiku prednost za kuu Bordija. Za to vreme, dona Marija je bila zaokupljena pakovanjem veine
Lukrecijinih stvari, sa izuzetkom prelepo pozlaenih i draguljima ukraenih haljina koje je nosila u srenijim vremenima. U Nepiju nee biti ni sveanosti, ni proslava, nosie samo crninu.
Lukrecija je elela da joj ja sve vreme budem u blizini. Pitala sam se zbog ega, poto joj ja vie nisam
pokazivala neobuzdanu toplinu kao pre njenog sauesnitva u ubistvu moga brata. A nisam mogla ni da joj
pruim utehu: bila sam izgubljena u svom bolu, nisam mogla da se izvuem iz toga ni zbog koga drugog
osim zbog svog bratanca. Moda joj je moje prisustvo bilo potrebno zbog udnje da bude blizu bilo ega
to e je podseati na Alfonsa. Moda je to radila i zbog grize savesti.
Bez obzira na njene razloge, pozvala me je da joj se pridruim u Nepiju. Prihvatila sam samo zbog toga to
je i mali Rodrigo iao. Dona Esmeralda je na sebe preuzela prikupljanje stvari koje e mi biti potrebne
tokom mog dugog odsustva iz Rima.
Din Kalogridis
313
Dok su naoruani vojnici stajali ispred otvorenih vrata mog predsoblja (od Alfonsove smrti, sve vreme su
me paljivo uvali, a Lukreciju jo vie), sedela sam u spavaoj odaji i nadgledala Esmeraldu kako obavlja
svoj zadatak. Prolo je vie od mesec dana otkako nisam ula u prostorije koje su toliko dugo bile moj dom.
U mom odsustvu su mnoge stvari bile odnete. Lepe draperije, srebrni svenjaci, krzneni tepisi i pozlaeni
brokatni prekriva sa mog kreveta.
Jo jednom, elela sam toliko malo od Rima: nisam elela skupocene haljine, samo obine crne koje sam sa
sobom donela kao nevesta, koje su bile prikladnije za alost. elela sam svoj primerak Petrarke s magareim uima, cipelu koja je spala sa noge mog mrtvog brata i nita vie.
Dok se Esmeralda brinula oko moje odee, otila sam do svoje krinje sa draguljima, paljivo sakrivene u
tajnom odeljku mog velikog or-mana, razmiljajui o tome da bih moda trebalo da ponesem najvrednije
od njih, ne zbog toga to sam elela ponovo da se ulepavam, ve zbog toga to sam ve razmiljala o
moguem bekstvu iz Napija, ako bih uspela da ubedim Lukreciju da povede deaka sa nama u Napulj. Bie
mi potrebno neto ime u moi da podmitim straare i novac da upravljam domainstvom.
Sa tim na umu, kradom sam prebirala po kutiji sa nakitom i sakrila sam najvee i najvrednije od njih u
svoja nedra.
I tada sam uoila naizgled bezopasnu duguljastu staklenu boicu, malu i zelenu meu blistavim draguljima.
Kanterela.
Srce mi je poskoilo. Jo uvek sam ivela pod senkom najmranijeg bola, znala sam da sam trenutno ostala
sa Lukrecijom samo zbog toga stoje Njegova svetost imao razumevanja prema eljama svoje erke. Kada
ezare jednom uspe da ubedi Aleksandra, biu ili zatvorena ili ubijena. Nisam imala elju da ivim kao
zatvorenik Bordija, a ezareu ne bih pruila zadovoljstvo da bude taj koji e mi oduzeti ivot. Radije bih
samoubistvom odabrala venost u paklu.
Ugurala sam zelenu boicu ispod mog steznika, u poseban dep gde je ranije stajao bode koji su mi
oduzeli. Stala je ba kako treba.
Sam Bog je ovo udesio: trenutak poto sam sakrila boicu ula sam mariranje u hodniku ispred mojih
vrata.
Ustala sam, bila sam staloena i mirna kada sam se suoila sa Ceza-reovim vojnicima koje je predvodio
niko drugi do onaj apologeta, don Mikeleto.
Pa...", rekla sam, konano ste doli i po mene."
Kasno leto 1500. proleee 1501.
Din Kalogridis

315
XXXV
Otpratili su me do zamka Sant Anelo. Don Mikeleto je iao pored mene, a vojnici su ili ispred i iza nas na
pristojnoj udaljenosti, kao da su prisutni samo zarad moje bezbednosti.
itav dogaaj bio je donekle nestvaran, kao da je u pitanju bio san. Sve se inilo lano, pritvorno, sve osim
jedne injenice: Alfonso je bio mrtav.
Uprkos tome, podsetila sam sebe da potiem iz kraljevske kue Ara-gona i hodala sam uspravno i ponosno
okruena onima koji su me zarobili. Straari su napravili prolaz medu zainteresovanim hodoasnicima i
odgurivali one radoznalije dok smo prolazili preko Trga svetog Petra, a zatim prema mostu koji je vodio u
zastraujuu kamenu tamnicu Sant Anelo.
Nisam se okretala da pogledam prema palati Santa Marija. ivot koji sam vodila tamo, zajedno sa
razumom, iskliznuo mi je kao ruka izvuena iz rukavice. Bila sam naga, ogoljena. Alfonsa vie nije bilo, ni
malog Rodriga, poverenje koje sam ukazala Lukreciji takoe je nestalo. ak me je i moj suprug, ijoj sam
se prividnoj odanosti ranije divila, napustio.
Prelazili smo preko mosta koji je bio iznad vijugavog Tibra olovne boje, prepunog neotkrivenih rtava
Bordija. Molila sam se da uskoro postanem jedna od njih.
Pored mene, govorio je Mikeleto, glas mu je bio uzvien i pun potovanja. Njegova svetost je smatrala da
bi promena prostora mogla da ublai va bol, Vae visoanstvo. Pripremili smo nove odaje za Vas, nadamo
se da e vam odgovarati."
Lice mi se trgnulo od mrnje. Recite mi, gospodine, kakva je to krvava mrlja na vaoj ruci?"
Nesvesno, on je zapravo podigao ruke i rairio prste, ispitujui ih. Tek kada je video tmuran izraz mog lica,
spustio ih je pokuavajui da sakrije svoju posramljenost to je moje pitanje shvatio bukvalno.
Tako sam i mislila", kazala sam. Da li vam je ezare traio da lino ubijete mog brata kako bi bio
siguran da je delo izvreno kako valja?"
Osmeh mu je nestao sa lica. Vie nije pokuavao da razgovara sve dok nismo stigli do naeg odredita.
Nikada pre nisam posetila zamak Sant Anelo, znala sam samo da je ozloglaen kao tamnica. Oekivala
sam da u biti smetena u prljavu
316
___________________j ~ v g a or dg;
malu eliju sa krevetom od slame i lancima na ogoljenim zidovima zaralim reetkama umesto vrata.
a
Don Mikeleto i ja proli smo pored lepo odravanih vrtova, preni bonom ulazu. Tamo je dao znak da
ostali straari zastanu izuzev dvn jice koji su poli za nama. Sproveli su me hodnicima koji su podseal' na
palatu gde sam ranije toliko dugo boravila.
Konano, moj vodi otvorio je lepo izrezbarena drvena vrata moje elije". Unutra su bile moje nove odaje.
U predsoblju sam prepoznala stolicu koja je bila odneta iz mojih odaja u palati Santa Marija. Podovi su bili
prekriveni mojim krznenim tepisima. U unutranjoj odaji na krevetu se nalazio moj pokriva od brokata,
moje draperije i srebrni kan-delabr koji se nalazio na zidu. Iza se nalazila mala terasa sa koje se pruao
pogled prema vrtovima.
Utueno sam posmatrala, ne rekavi ni re. Vie bih volela da je okruenje bilo surovije kako bi bilo u
skladu sa mojim bolom. Nisam pronala utehu u ovoj toliko poznatoj raskoi. Okrenula sam se, Mikeleto se
smeio.
Dona Esmeralda e Vam se pridruiti, naravno", rekao je. Trenutno sakuplja jo neke od Vaih stvari.
Molim Vas, traite sve to vam bude bilo potrebno. S obzirom na uasne dogaaje od nedavno, od Vas
zahtevamo samo da traite pratnju ako elite da etate batom ili pose-tite svog supruga u palati Santa
Marija." Ko je ovo uredio?", upitala sam.
Ugao Mikeletovih usana izvio se u osmeh. Meu nama reeno, Vae visoanstvo: don ezare. On ali
zbog dogaaja koje politika igra za-hteva i zbog svake tuge koju su Vam oni naneli. On nema elju da Vas
ini jo vie nesrenom."
Budi dobar prema Sanci. Tako je Lukrecija rekla. Tvrdila je da me ezare jo uvek voli.
Ali ja nisam elela njegovu ljubaznost. elela sam samo osvetu, i posle toga, zaborav, ako bih u sebi
pronala dovoljno hrabrosti da ga zatraim.
Dona Esmeralda i nekoliko slugu pristigli su nosei jo mojih stvari, kao to je bilo obeano. Gutala sam
dok je oko mene bila gungula. LI meuvremenu, odluila sam da jo te iste veeri okonam svoj ivot
otrovom, da se na taj nain usprotivim ubistvu brata, iako sam znala da e me to zauvek odvojiti od njega,
ako je pria o zagrobnom ivotu bila istinita. On je sigurno bio u najviim krugovima raja, dok bih ja, kao
samoubica, bila osuena na pakao.

Nisam znala koja koliina otrova bi bila dovoljna i koliko ljudi je sadraj moje boice mogao da usmrti.
Zbog toga, odluila sam da iskoristim sve. Moda u na taj nain otii brzo, bez mnogo uvene patnj za
koju se govorilo da je praak stvarao. Morau da saekam dok dona
317
i-ja
ne bude zauzeta neim drugim, sakriu svoje namere i od
i od pogleda straara tako to u izai na terasu.
^ Ostatak dana provela sam sedei u stolici u predsoblju, milujui ne-v i plavi somot bratovljeve cipele dok
su mi sluge pripremale sobu. U rak, bOgata veera mi je doneta na vrata. Nisam mogla da jedem, usprkos
Esmeraldinom nagovaranju. Uzela je ta je htela i od moje i od njene porcije, a zatim su sluge odnele
tanjire.
Ali sam traila vino i drala sam bocu i pehar pored sebe. Kao to je to inila svake noi od Alfonsove
smrti, Esmeralda me je preklinjala da doem u krevet. Kao i obino, odbila sam, govorei da u doi onda
kada budem bila umorna. Na sreu, bila je premorena posle tolikog posla i rano je zaspala. Kada sam ula
njeno umereno disanje, znala sam da je kucnuo as.
Napunila sam pehar i smireno ustala, svesna prisustva vie straara ispred mojih vrata, zatim sam prola
kroz spavau sobu u kojoj je leala Esmeralda. Ostavila je jednu svecu upaljenu zbog mene. Iznela sam je
na terasu i namestila je na ogradu kako bih mogla da izvrim svoj konani zadatak.
Spustila sam takoe i svoj pehar, a zatim drhtavim prstima uzela boicu kanterele sakrivenu u haljini.
Podigla sam je u vazduh i okrenula prema svetlu.
Staklo je sijalo, blistavo zeleno kao smaragd. Za trenutak sam ukoeno zurila, savladana vanou onoga
to sam nameravala da uinim.
I dok sam zurila, prizor se stvorio na staklu, siuan ali do detalja precizan.
Bio je to les moga oca koji visi obeen o omu koju je napravio od svog pojasa ukraenog ordenjem.
Vrisnula sam. Odbacila sam boicu od sebe. Otkotrljala se na zemlju ne slomivi se. Sve oko mene se
uskomealo: mahnula sam rukama, sruila se na pod obarajui svecu preko ograde i iznenada sam se nala
u potpunom mraku.
\ u toj tmini, pomaljao se les moga oca vei nego za ivota. Nagnuo se iznad mene, tu na terasi. Njegove
hladne, ukoene noge dodirivale su moja ramena, moje lice, puzala sam na kolenima, jecajui.
Saterana u ugao, zgrila sam se pokuavajui da se zatitim rukama. "Mora da mi obea, Alfonso!"
vrisnula sam. Moramo sveano da se zakunemo da nikada vie neemo biti razdvojeni... jer u ja bez tebe
Poludeti!"
^Ispred mene je stajao moj brat, onakav kakav je bio tog dana kada je
sao u Rim da se oeni Lukrecijom, mlad i zgodan, nasmejan, obuen u
vetioplavi saten. Ali, Sana, ti si sasvim razumna." Glas mu je zvuao
varno. Sa mnom ili bez mene, nikada ne bi trebalo da se plai ludila.
nostavno si pokuala da ubije pogrenog oveka."
Zen.

_______________^ ~__"j &z.

Ponovo sam vrisnula i teturajui se potrala u zamraenu spavau s bu. Neija krupna figura me je
zadrala. Borila sam se da se oslobodi sve dok nisam shvatila da je to bila dona Esmeralda koja je vikala:
Sana! Sana!"
Naslonila sam se na nju i zajecala. Snano me je zagrlila. Pokua! sam da budem ubica", dahtala sam u
njeno krupno rame, i urnesto toga ubila sam sopstvenog brata." __
Pst", naredila je Esmeralda. utite. Niste poinili nikakav zloin." Bog me kanjava..."
To su gluposti", nastavila je ona. Nisam mogla da joj vidim lice u tami, ali je moja brada bila naslonjena
na njenu kljunu kost i oseala sam podrhtavanje njenih grudi iz kojih je dopirao odluan glas, pun vrstog
ubedenja. Bog je voleo Alfonsa. On zna da je nepravda to to je Va brat morao da umre dok ezare ivi.
Sudnji dan dolazi za Bordije, ma-dona. Ne plaite." Umirila sam se posle njenih reci. Zastala je, a zatim
opet nastavila da govori. Savonarola je bio u pravu... ovaj papa jeste antihrist. Aleksandar je uvek
nameravao da dopusti ezareu da ubije Alfonsa. Znao je to ak i kada je bio u Dvorani proroica i kleo
vam se da ne zna. Kriv je koliko i njegov sin. Moda i vie, jer je mogao da sprei sve to zlo u bilo kom
trenutku."
Odvukla me je do kreveta, uukala me, potpuno obuenu, a zatim legla pored mene. Eto. Neu vas
naputati. AJko osetite strah, samo me pozovite. Biu tu. Bog je sa nama, dona. Nije nas zaboravio."
Poto je zaspala, uspravila sam se u krevetu, prestravljena, ubeena da sam ona devojica iz Napulja a da je

tama oko mene puna mumija iz muzeja mog dede. Drhtala sam ispod pokrivaa dok se ispred mene stvarala
slika Roberta koji mae, utavljene koe lica, cerei se, dok mu se cakle oi iscrtane na mermeru, a tanka,
kestenjasta kosa visi sa sme- urane lobanje.
Dobrodoli, Vae visoanstvo...
Plakala sam. Nisam elela dobrodolicu. Nisam elela da uem u Fe-ranteovo uasno kraljevstvo ludih i
umrlih.
Dok je nebo postajalo svetlije pre zore, kriom sam otila na terasu da pronaem boicu kanterele, a zatim
je sakrila medu svoje dragulje/ pre nego to se Esmeralda probudila. Uskoro, rekla sam sebi. Uskoro u biti
jaka da je upotrebim.
Ostala sam u stanju neprekidnog sutona. Tokom dana, praena uvarima koji su se drali na pristojnoj
udaljenosti, lutala sam kroz vrtove sve dok ne bih bila sasvim iscrpljena. Nou, sedela bih na terasi u svojoj
stolici vrsto zurei u tamu, povremeno ophrvana strahom to ne mogu da vidim Vezuv. Esmeraldi bih
rekla da sam odremala u stolici/ ali uopte nisam spavala dok mi je mozak radio brzinom i bistrino!1
jednog luaka.
319
Jed toga dana sam pomamno koraala batama kada sam zaula zvoavu iz bazilike svetog Petra... i odjednom, reci dona Esmeralde obuele su moju svest i nikako nisu htele da je puste. U tom trenutku, oset'la sam uzvieno otkrovenje, spoznaju kako mogu da dovedem Bordije
rio sudnjeg dana. Ali trebalo je da se posluim lukavstvom. Zastala sam
usred koraka i saekala zadihane uvare da me sustignu.
,Sada u poi na balkon", ljupko sam rekla. Volela bih da posma-tramgrad."
Hitro sam se vratila u zgradu, uz stepenice, sve dok nisam dola do velike terase koja je gledala prema
mostu Sant Anelo. iroka ulica bila je prepuna hodoasnika i trgovaca i svi su bili dovoljno blizu da uju
ono to sam imala da im kaem.
Graani Rima!", vrisnula sam naslanjajui se preko ivice terase. Hodoasnici Svetog grada! ujte me! Ja
sam Sana od Aragona, mog brata Alfonsa ubio je Njegova svetost, Aleksandar VI, rukama vrhovnog
zapovednika ezarea Bordije! Ovaj papa je antihrist, kao to je Savonarola govorio: on je viestruki
preljubnik i ubica! Roenog brata je ubio da bi dobio krunu, dozvolio je ubistvo svog sina Huana, a sada je
ubio Alfonsa, vojvodu od Biilje, Lukrecijinog supruga..."
Straar me je uhvatio za zglob pokuavajui da me odvue. Smejala sam se i sa luakom snagom uspela
da mu se otrgnem.
Hodoasnici! Rimljani! Gospod trai od vas da sruite Aleksandra! Krenite sad! Koliko mrtvih jo treba
da bude? Koliko njih jo treba da bude ubijeno pre nego to on bude kanjen za svoje zloine?"
Mukarci i ene dole su se okupili gledajui zapanjeno u mene. Jedna stara kaluerica, u letnjoj beloj odori,
prekrstila se govorei molitvu. Mladi svetenik u crnom pokazivao je svom saputniku u mom pravcu.
Narod se zaustavljao, neki su se mrtili, drugi su se smejali.
Zato nita nisu preduzimali? Pitala sam se. Zato smesta nisu pojurili prema papskoj palati i izvukli
Aleksandra na ulicu? Moja poruka je bila tako jasna, tako neosporna...
Buncala sam jo neko vreme, a zatim su dva vojnika uspela da me zaustave. Pogledala sam ih u oi,
povreena, zbunjena. Zar niste uli sta sam govorila? Zar ne vidite zlo? Imate oruje. Upotrebite ga!"
Ali oni nisu potegli oruje protiv pape. Umesto toga, odvukli su me u nioje odaje, dok sam se otimala i
psovala. Posle toga, nejasno se seam zabrinutih lica dona Esmeralde i lekara koji su me naterali da
popijem apitak koji me je omamio. Najzad sam zaspala.
K-ada sam se probudila, pojavio se ofre. Od toga dana, poseivao e je svake veeri, ee nego ikada pre,
kada je moje prisustvo u Va-anu bilo dobrodolo. Donosio mi je male poklone, dragulje, za uspo-- Jedne
noi kriom mi je doneo mali portret Alfonsa koji je ne-pripadao Lukreciji, a koji nije smela da ponese sa
sobom u Nepi.
320
ena jednog B o r d
_____________~______- _V
Dona Esmeralda je sve vreme bila pored mene. Vie mi nije bilo dozvoljeno da nou izlazim na terasu, bila
sam primorana da leim pokraj nje poto bih popila gorki napitak za spavanje. Takoe sam bila primorana
da svaki put kada bi doneli posluenje, pojedem bar rnalo hrane i tako sam delimino povratila snagu.
Vremenom sam nauila da se ophodim prijatno sa dona Esmeraldom i ofreom kada je to bilo potrebno,
kao i da se tokom vremena provedenog sa njima ponaam prisebno, ^ak i ako to nisam u potpunosti bila.

I tako sam dokono provodila svoje dane, lutajui vrtovima praena ^traom. Samo u tim trenucima, daleko
od mog supruga i Esmeralde, poputala sam ludilu da ovlada mnome: mrmljala sam poluglasno, koraala i
vodila duge razgovore sa Alfonsom, sa mojim ocem, i sa pod-/nuklorn veticom najvie od svih.
Srce probijeno jednim maem: to je ono to sam sada imala, ali moji pokuaji da ga upravim protiv ezarea
nisu uspeli. Oseala sam ma u ^ebi kao ubod trna: brideo je u meni i gnojio se. Zato mi nije bilo do-,
voljeno da ga ubijem?", pitala sam veticu, i jedini odgovor koji sam J obijala, iznova i iznova bio je: Kad
doe vreme zato...
Nou, uprkos napitku koji sam dobila od lekara, imala sam komare: ^njala sam Alfonsovo bledo,
iskasapljeno telo koje nasmejani vojnici /Inose od mene.
Meseci su prolazili. Oajno leto pretvorilo se iz jeseni u zimu. ofre 0 poslao po neke od mojih najlepih
haljina, izabrala sam neke od njih provela sa njim Boinu misu kao da nisam bila zarobljenik porodice
n^rdija. Prola sam pored obojice, i pored pape i pored ezarea, iako 0edan od njih nije hteo da se suoi sa
mojim izazivakim pogledom ili a neki drugi nain potvrdi moje prisustvo. Posle mise nisam bila po--0na
na porodinu veeru kojoj je ofre morao da prisustvuje, ve sam Dognana natrag u svoje odaje u zamku
Sant Anelo.
Kao da nisam bila ni iva ni mrtva, ve u nekoj vrsti istilita: kao pria^nicu loze Aragona, smatrali su me previe opasnom da ivim meu
n^fdijama, da budem upuena u njihove tajne. U isto vreme, kao ofj-^ovu suprugu, koji je znao tek neto od njihovih tajni, nisu me smat Ji dovoljno opasnom da bi me ubili.
Polo je prolee. ivela sam umrtvljeno, bez smisla, a dosadu mojih j j^a prekidali su samo razgovori sa
mrtvima i posete moga supruga. Zo-fg je dao sve od sebe da oivi moj duh, ali su trenuci kada on nije bio
j^utan bili zaista mrani.
JNTastavila sam da satima etam kroz vrtove, pokuavajui da sebe t ijj<o iscrpim, samo da bih lake
zaspala i utonula u zaborav. Jednog
podneva, etajui ljunkovitom stazom oivienom ogradom od rua u DUJirn cvatu, uoila sam jednu
drugu plemkinju kako ide prema meni,
^ena straarom koji je koraao iza nje na pristojnoj udaljenosti.
:n
Kalogridis
321
poelela sam da se okrenem i otrim. Nisam bila raspoloena za drutvo ili bezbrine razgovore, ali pre
nego to sam uspela da pobegnem, ena mi je prila i pozdravila me naklonom i dozivajuim osmehom.
Okrenula se prema svom straaru rekavi: Zajedno emo malo proetati."
Njen mladi vojnik je klimnuo a mog kao da nije bilo briga. Njih dvojica su se oito poznavali i bili su
sreni da tiho razgovaraju hodajui iza nas dve.
ena se naklonila. Imala je negde oko dvadeset pet godina, dugu i sjajnu crnu kosu i klasino, privlano
lice drevne rimske statue. Ja sam grofica Dorotea de la Krema."
Ja sam ludaa Sana od Aragona", kazala sam.
Uopte nije bila iznenaena. Osmeh joj se ispunio ironijom. Sve smo mi ovde ezareove luae. I ja sam
takoe jedna od njegovih zarobljenica." Glas joj je smekala tuga. Kada je umarirao sa svojom vojskom
izmeu ervije i Ravene, ubio je mog supruga i oduzeo nam imanje." Probadala me je pogledom. Pria se
da ste bili njegova ljubavnica."
Posle toliko godina ivota u domu Bordija, cenila sam njenu direkt-nost. Bila sam svojevremeno",
odgovorila sam, ali nisam mogla da volim oveka za kojeg se ispostavilo da je ubica. Sada ga prezirem
svom duom."
Klimnula je glavom odobravajui. Onda imamo neto zajedniko. Poto mi je ubio mua mene je uzeo
kao zatoenicu. Kao i Katerinu Sforcu, koja je takoe ovde, obasipao me je panjom, ali me je svake veeri
silovao. ini mi se da, ako mu se ne bih opirala, ne bi mu to predstavljalo toliko zadovoljstvo." Okrenula je
glavu prema mutnom Tibru. Sad kad sam ovde, dosadila sam mu i ostavio me je na miru, na emu sam mu
zahvalna. Ali dok on ne bude poraen ili dok papa ne bude bio mrtav, zarobljena sam ovde."
I sa mnom je ista stvar", blago sam rekla. ao mi je zbog vaeg supruga".
I meni zbog vaeg brata", rekla je. Dorotea je oito bila upoznata sa svim novostima koje su se ticale
mene.
Dugo smo etale tog prvog dana. Tokom nedelja koje su prolazile, poele smo jo vie da se poveravamo
jedna drugoj. Isto kao i ja, dona Dorotea bila je iskrena, dovedena na ivicu razuma zloinima koji su

poinjeni protiv nje i vie je nije zanimala njena sudbina. Otvoreno smo govorile o zloinima Bordija i o
naim ivotima. Bilo je olakanje rasteretiti se stravinih tajni i zabavno otkriti da je Dorotea ve znala
gotovo sve to sam joj poverila.
U njoj sam pronala predah od svog usamljenikog ludila tokom tih dana. Ali bez njenog drutva, posebno
nou, utvare su se vraale: mumificirani Robert, Alfonso, moj otac, tajanstvena vetica. Svakoga dana
ena jednog Bo_rdi;.
--------------=-----_LJ^7e
borila sam se da iznadem snage i suoim se sa kanterelom. Ali no nisam uspevala.
U to vreme primila sam Lukrecijino pismo iz Napija. Peat od vosk je bio polomljen. Dugo sam sedela u
svom predsoblju sa pismom u kri lu pokuavajui da odluim treba li da ga prepustim plamenu oblinje
svece.
Na kraju sam ga otvorila i proitala:
Najdraa Sana,
Prvo moram da te zamolim da mi oprosti to sam uasan korespon-dent i to ti nisam ranije pisala.
Priznajem, prvih mranih dana koje sam provela ovde, nisam imala srca da uzmem pero. Ali je vreme
imalo iz-vestan isceljujui uinak, i elela sam da ti kaem, to pre, koliko mi mnogo nedostaje tvoje
drutvo. Bez tvog odanog prijateljstva i dobrog srca, dani su dugi i usamljeni.
Nedostaje i malom Rodrigu. Stalno pita za svoju tetka Sanu. Ne bi ga prepoznala: toliko je porastao!
Svakoga dana sve vie lii na svoga oca.
Nemam mnogo novosti: dani su isti i tmurni. Ali ti moram rei da su, nedugo posle mog dolaska, ezare i
njegova vojska doli i logorovali ovde jedne noi. Bila sam obavezna da razonodim i njega i videnije
lanove njegovog drutva.
Sada putuje sa umetnikom i pronalazaem, Leonardom da Vinijem. Don Leonardo je doao na veeru tom
prilikom. On je prijatan starac, pomalo ekscentrinog izgleda, sa krivim nosem, velikim, ivahnim oima i
dugom nenegovanom sedom kosom i bradom. Uprkos svojim godinama, izuzetno je otrouman. ezare
kae da je on pronalazaki genije i da je od velike koristi po pitanju upotrebe eksploziva pri ruenju
mostova. Ja samo znam da je bio veoma prijatan i da poseduje izuzetan smisao za humor. Dok smo
veerali, traio je pergament, izvadio je pero i mastilo koje uvek nosi sa sobom. Dok je ezare nairoko
govorio o vojnim planovima, don Leonardo je poeo da crta. Pojavio se Rodrigo i pokazao je izrazito
zanimanje: taman sam bila spremna da ga poaljem natrag w deju sobu i spreim ga da dosauje gostima,
ali don Leonardo je bio veoma sladak i dopustio je Rodrigu da mu sedi u krilu i posmatra g& dok crta.
Jo neto o ezareu i njegovim planovima. Moram ovde da sporne' nem jo jednog lana njegove druine,
izvesnog Nikola Makijaveli]a< neprijatnog oveka tankih usana, jedva da je taknuo svoju veeru posto je
strasno beleio u svoj dnevnik sve to je ezare govorio, kao da su reci moga brata biseri.
Brat mi je rekao da je lako osvojio imanja oko Bolonje i Firence-Veliki gradovi predali su svoja utvrenja i
posede zbog straha od nje~
323
ve vojake koju je ojaao sa deset hiljada ljudi koje mu je podario kralj l ni ezare sada kae da je
nepobediv i da moe da proe itavom Italijom uzimajui koju god zemlju poeli.
Kada je moj brat konano prestao da govori, pred kraj veere, don Leonardo mi je pokazao zavren crte.
Bila sam veoma polaskana jer je to bila slika mene onako kako sam izgledala te veeri za stolom. Ipak bila
sam iznenaena kada sam primetila koliko tuno izgleda moje lice jer sam se trudila da izgledam veselo i
ivahno zbog svojih gostiju.
Ispod mog portreta, don Leonardo je napisao jedan stih pesnika Sanazara:
Per pianto la mia carne si distilla.
Moje se meso topi sa mojim suzama.
Veoma je mudar, don Leonardo. On prodire kroz spoljanji izgled do same due ljudi i ima aroban dar da
prenese ono to je u srcu koristei samo hartiju i mastilo. Ima mnogo drugih stvari koje bih ti mogla rei,
ali pismo nije najbolji nain da ti saoptim sve to imam da kaem. Mo-rau da saekam dok te jednom ne
budem ponovo srela uivo.
Molim se svake noi za tebe, sestro, i mislim na tebe sa velikom neno-u. Nikada nisam imala boljeg ili
poverljivijeg prijatelja. Neka ti Bog da dobro.
Voli te,
Lukrecija
Ponovo sam smotala pismo i stavila ga u Petrarkinu knjiicu. Shvatila sam da Lukrecija nije u potpunosti
mogla da podeli svoje misli sa mnom. Shvatila sam aluzije na njenu veliku tugu, naznake da je ophr-vana

krivicom, njena izjava da je bila obavezna" da zabavi svog brata, znaila je da je tako postupila potpuno
nevoljno. Ukazivala je na njenu elju za oprotajem.
Nisam mogla, nisam elela da odgovorim. Kakve vesti sam mogla da podelim sa njom? Da sam poludela
od alosti delimino zahvaljujui njenoj izdaji? Da je jedina stvar koja mi je donosila radost bila pomisao
da se osvetim ezareu?
Kasnije, kada smo bile nasamo, pokazala sam pismo Doroteji de la Krema. Stisnula je usne dok je itala.
Na kraju je klimnula. ezare osvaja sve zemlje koje poeli," potvrdila je. I svaku enu, takoe. ula sam
najnovije vesti. Kad osvoji neki novi grad, zarobljava sve plemkinje za syoj putujui harem. I svake noi,
bira neku novu enu koju e poniziti."
Takve vesti podgrejale su moju mrnju, uinile su da nou sanjam Kako vadim ma koji mi je probijao
srce, kako ga koristim za napad, uz bljesak elika i odrubljujem ezareovu glavu jednim osvetnikim udarcem. Kako se smejem dok posmatram glavu koja otpada i kotrlja se sa
324
ena jednog B o r dj j e
lesa koji se rui, kako najzlobnija krv koja je ikada tekla neijim venama
slobodno tee kao Tibar.
udno, u snu sam ula bratovljev glas kako radosno ponavlja: Jednostavno si pokuala da ubije pogrenog
oveka.
**>
Leto 1501. -rana rima 1503.
Jaje je puklo, rekao je Alfonso. Bio je obuen, kao i obino, u svetlo-plavi saten. Lice mu je bilo neobino
strogo, upozoravajue. / ovoga puta ne moe biti zalepljeno...
Vlanog avgustovskog jutra probudila sam se uz uzdah i uz zvuk Es-meraldinog plaa koji je dopirao iz
predsoblja. Istrala sam da bih je zatekla kako posre drei se za srce, kao da ju je neto snano bolelo.
Esmeralda!" Pourila sam do nje pridravajui njene debele miice. Sada je ve bila stara i prilino
punaka. Odmah sam pomislila na Feran-teov kapljini napad i pomogla sam joj da sedne. Sedi, mila..."
Ustala sam, pronala vino, napunila pehar i ivicu prinela njenim usnama. Evo, popij. Straar e pozvati
lekara."
Otpila je gutljaj, nakaljala se, odmahnula rukom i prosiktala:, Ne lekara!" Pogledala me je, oi su joj bile
pune bola. Ojaeno je rekla: Oh, dona Sanal Da se barem radi o neemu gde bi lekar rnogao da bude od
pomoi." Zadihano je uzdahnula, a zatim dodala: Nemojte zvati stra-ara. Upravo sam razgovarala sa
njim. Doneo je vesti..." ta se dogodilo?", zahtevala sam da ujem.
Na Napulj", odgovorila je, briui oi jednim krajem viseih rukava. Oh, madona, srce me boli... Va
ujak, Federiko, zbaen je sa pre-stola i proteran. Kralj Ferdinand V Katoliki i kralj Luj su udruili svoje
vojske: sada oni zajedno vladaju Napuljem. Danas se francuska i pan-ska zastava zajedno vijore iznad
zamka Nuovo. Ferdinand je sada gradski regent."
Ispustila sam dubok uzdah i klekla pored nje. Iako mi je Alfonsova smrt oduzela razum i radost, uvek je
postojala slaba ali daleka nada da u se jednoga dana moda vratiti kui, u kraljevsku palatu, Federiku i
brai, porodici koju sam poznavala. Sada mi je i to bilo oduzeto.
Kraljevska kua Aragona vie nije postojala.
Bila sam previe zapanjena da govorim. Dona Esmeralda i ja smo u-tale, patei u tiini neko vreme sve
dok ja znaajno nisam rekla, dok rru se ugao usana izvijao u trzaju mrnje: A ezare Bordija... ujahao je
sa vojskom kralja Luja u grad."
Pogledala me je zaprepaeno. Pa, da, madona... Kako ste znali?" Nisam joj odgovorila.
Ponovo sam upala u samrtno oajanje do kojeg ni Esmeralda ni le~ karski napici nisu mogli da dopru.
Jedini kratki trenuci odmora bile su
Kaog r i d i s
327
tnie ;j dona Doroteom, koja je od tada uvek sama govorila, dok bih Se ja sluala, bez reci,
nezainteresovano.
) Jednoga dana donela je vesti o Lukreciji koja se vratila u Rim te je-i kao odgovor na nepopustljiv zahtev
svog oca. Dorotea je prenela susret izmeu pape i njegove keri. U prostoriji gde se nalazio papski tron, u
prisustvu Lukrecijinih dvorkinja, papinih slugu i visokog dvorskog slubenika, Njegova svetost saoptio je
Lukreciji da su on i ezare razmotrili prosce koji su traili njenu ruku. Odabrali su jednog: Franeska
Orsinija, vojvodu od Gravine. Orsini je i pre par godina prosio Lukreciju, ali je bio odbijen zbog moga
brata.

Sada e ona, kako je Aleksandar obavestio svoju ker, postati vojvotkinja od Gravine. Posmatrano sa
stanovita dravnih poslova, to je bio najpovoljniji potez.
Ne, Lukrecija je rekla svom ocu. Ona nee imati nita sa tim o-vekom.
Zateen, Aleksandar je pitao zbog ega.
Zbog toga to svi moji muevi nisu imali mnogo sree!", objavila je ljutite Lukrecija izletevi iz odaje bez
prethodne molbe Njegovoj svetosti da se povue.
Vest o ovome brzo se proirila Rimom. Kada je vojvoda od Gravine uo da je odbijen, veoma se uvredio
(ili je moda razmotrio istinitost Lukrecijinih reci), i smesta povukao svoju ponudu.
Jedne veeri, ubrzo posle toga, uhvatio me je nemir i lutala sam hodnicima. Bliila se zima, ogrta sam
vrsto obmotala oko sebe dok sam se kretala prema balkonu da bih udahnula sve noni vazduh.
ak i pre nego to sam stupila nogom sa odmorita na stepenitu na balkon, ula sam zvona crkve svetog
Petra kako se oglaavaju pogrebnom pesmom.
Posmatrajui preko ivice terase, bleda kao krzno u koje je bila umotana, stajala je jedna siuna, vitka ena
ogrnuta belim hermelinom u drutvu straara koji su bili na pristojnoj udaljenosti. Bila sam toliko pometena zvonima da sam skoro naletela na nju pre nego to sam je Primetila.
Bila je jedno od najlepih bia koje sam ikada videla, lepa ak i od Papine bive ljubavnice, nene ulije.
Ova ena je imala kou belu kao aiabaster, zlatnu kosu i plave oi sjajnije od bilo kog dragulja. U njenoj
Pojavi bilo je neobinog dostojanstva i blagosti, a pogled joj je bio ispunjen dubokom tugom. Smesta mi je
bilo jasno zbog ega je ezare morao da je ima.
Katerina Sforca", uzdahnula sam.
Okrenula je svoje izvanredno lepe crte prema meni i pozdravila me. j^ije bilo odbojnosti u njenom pogledu,
ni ljubaznosti, samo bol na ivici ludila.
328
Zen,
jednog Bordjje
Pomalo se pomerila u stranu, pravei mi mesta na terasi. Bio je to jasan poziv i ja sam ga prihvatila izlazei
i stajui pored nje.
Neko vreme je bila tiha, dok je ponovo posmatrala trg ispred velike kamene crkve svetog Petra, gde se
pogrebna povorka osvetljena bakljama kretala iz bazilike prema ulici. Sudei po broju oaloenih stekla
sam utisak da je pokojnik bio neka vana osoba.
Na kraju je dona Katerina uzdahnula. Jo jedan kardinal, nema sumnje", rekla je snanim glasom,
zvunijim nego to sam to oekivala, je pao da bi se isplatili ezareovi ratovi." Zautala je nakratko.
Svaki put kada ujem zvona, molim se da su za Svetog oca."
Ja se molim da su za ezarea", uzvratila sam. On je daleko vredniji kandidat za umiranje."
Pogledala me je, nagla je svoju lepu glavu otvoreno me procenjujui. Vidite, bolje je da Aleksandar umre
prvi", objasnila je, jer ako ga sin bude preduhitrio, on e jednostavno pronai novog ezarea da mu predvodi vojsku i nastavie se strahovlada Bordija. To je igra koju zajedno vode: papa se samo pretvara kako
nije sposoban da zauzda ezareovu okrutnost, ali verujte mi, jedna ruka tano zna ta ona druga sve vreme
radi. Naravno, ako bi Aleksandar umro..." Nagnula se prema meni sti-avajui glas zavereniki. Sigurno
sam vam ve priala ta mi je o e-zareu pre mnogo vremena priao venecijanski ambasador."
Uljudno sam se osmehnula. Mi nikada nismo razgovarale, madona." Nisam je mogla kriviti zbog
zbunjenosti. Ni sama nisam povremeno vladala sobom.
inilo se kao da nije ula moje reci. Bilo je to pre nekog vremena, pre nego to je ubio Lukrecijinog
poslednjeg mua. ezare je ekao da vidi koji e se savez pokazati kao povoljniji, sa panijom protiv Francuske ili sa Francuskom protiv panije." Blago se nasmejala. Bio je tako neodluan... Zapravo je u jednom
trenutku otiao do venecijanskog ambasadora i sklopio savez sa Venecijom. Rekao je da ne veruje ni paniji ni Francuskoj da e mu pruiti zatitu ako se neto bude dogodilo Svetom ocu. A ambasador mu je
najiskrenije rekao: Svakako e vam biti potrebna pomo, to je istina. Jer ako se bilo ta bude dogodilo
Svetom ocu, vai poslovi nee potrajati ni tri dana." Opet se nasmejala i ponovo posvetila panju bakljama
koje su se tiho kretale kroz mrane ulice Rima.
Pratila sam njen pogled zamiljena nad siunim putujuim plamenovima i malim crnim tunim obrisima
koji su nestajali u noi koja ih je okruivala. Bez obzira na to da li je bio posledica ludila ili ne, duh moga
brata je bio u pravu: pokuala sam da ubijem pogrenog oveka.
Po prvi put otkad sam dola u zamak Sant Anelo, videla sam kante-relu ne kao sredstvo kojim u unititi
sebe, ve kao reenje problema sa kojim se suoavala itava Italija. Vratila sam se u svoje odaje i satima
Kalogridis

329
zamiljena sedela. Imala sam oruje, ali nisam imala dovoljno znanja Jcako da ga upotrebim niti sam imala
naina da ga uperim prema svojoj meti. Bila sam pod stalnim nadzorom: teko da bih mogla da uetam u
Vatikan i ponudim Njegovoj svetosti pehar vina. Esmeralda je takoe bila paljivo nadgledana. Vie nije
imala slobodu da pronae plaenog
ubicu.
Spremna sam", proaputala sam vetici u mraku, ali ako treba da ispunim svoju sudbinu, mora da mi
poalje pomo. Ovo ne mogu sama da okonam."
U sumrak sledeeg dana, dok sam sa dona Esmeraldom sedela u predsoblju ekajui veeru koju je trebalo
da nam donesu, vrata su se otvorila bez uobiajenog kucanja. Okrenule smo se. Dva straara ispred ulaza
duboko su se naklonila, ula je prvo dona Marija, a odmah za njom i Lukrecija.
Dona Esmeralda je ustala, namrgoeno je posmatrala obe ene prekrstivi ruke preko grudi, utke
neodobravajui prisustvo naih poseti-laca.
Ja sam utala, ali sam ustala i posmatrala Lukreciju. Bila je odevena u plavozelenu haljinu od svile, sa
odgovarajuim barunastim prslukom i rukavima. Oko vrata su joj blistali smaragdi, a kosa joj je bila prekrivena zlatnom mreicom na kojoj su svetlucali dijamanti. Bila je velianstveno odevena, u rimskom stilu.
Ja sam nosila neukraenu napoli-tansku crninu.
Ali sav njen nakit nije mogao da sakrije njeno bledilo ili da udene iskru ivota u njene iscrpljene, prazne
oi. Tuga ju je istroila. Sva le-pota koju je ranije posedovala, nestala je.
Kada me je ugledala, pokuala je da se osmehne, rairila je ruke.
Nisam joj poelela dobrodolicu. Mirno sam je posmatrala sa rukama uz bokove gledajui kako joj osmeh
postepeno nestaje i pretvara se u izraz skrivene boli i krivice.
Zato si dola?", upitala sam. Nije bilo gorine u mom glasu, samo nabusitosti.
Dala je znak da dona Esmeralda i dona Marija napuste prostoriju i izau u hodnik. Poto su to uinile,
naredila je straarima da zatvore vrata kako bismo mogle nasamo da razgovaramo.
Kada je bila uverena da smo sasvim same, odgovorila je: Bila sam u Rimu." Glas joj je bio nean i pun
stida. Ali neu dugo ostati ovde. Morala sam lino da se uverim kako si. Zabrinula sam se. ula sam da ti
nije bilo dobro."
Sve je istina to su ti rekli", mirno sam odvratila. Sasvim sam izgubila razum, ali se vraa s vremena na
vreme."
A istina je i sve ono to su govorili o meni", odgovorila je ona sa trunkom ironije. Obavezna sam da se
ponovo udam."
330
ena /ednoe Bn
di
e
Nisam imala odgovor na takvu tvrdnju. Ne, bar dok je Alfonsov lebdeo izmeu nas, poput tihog prekora.
Lukrecija nije gledala samo u mene, ve joj je pogled lutao gore dole, prema udaljenoj taki iz prolosti,
kao da je njeno objanjenje bilo izvinjenje mom bratu a ne meni. Lice joj je postajalo napetije zbog
odvratnosti i gaenja koje je oseala prema samoj sebi. Isprva sam odbila, ali sam ja previe vaan dravni
posed da bi bilo onako kako ja elim. Moj otac i ezare... Ne moram da ti govorim kakav pritisak su vrili
da me nateraju." Crvenilo joj je oblilo obraze, kao to je neizgovoreno seanje budilo njen bes. Pribrala se i
konano me pogledala pravo u oi.
Ali sam ih ubedila da sama napravim izbor, a da njihova re bude konana. Sloili su se. Tako sam i
uinila, a oni su se sloili." Uzdahnula je. Izabrala sam d'Estea od Ferare."
A, d'Este," proaputala sam. Moj roak iz Romanje. ezare se nikada nije odvaio da ih napadne; njihova
armija je bila prejaka. Odavno mi je govorio kako bi eleo da mu oni budu saveznici.
ezareu se dopada taj sporazum zato to misli da e dobiti jo vie vojnika", poverila se Lukrecija.
Zahtevali su da ih posetim, kako bi se stari vojvoda, moj budui svekar, uverio da sam Madona dobre
due", kako je sam rekao." Usne su joj se iskrivile u osmeh koji je ubrzo nestao sa lica. Prola sam test
starog Erkolea, ali ono to nisam rekla ocu ili ezareu jeste to da d'Este nikada nee pristati da se bori za
papstvo. Oni su dobri katolici, ali su mudri: ne veruju papi Aleksandru ili njegovom vrhovnom
zapovedniku."
Vojvoda Erkole zahteva da odem u Feraru i udam se za njegovog sina i da nastavim da ivim tamo posle
toga, sa ime sam se ja odmah sloila. Nikada se vie neu vratiti u Rim. Ostau sa svojim novim suprugom, okruena snanom porodicom i snanom vojskom koja se nee saginjati pred voljom Bordija."

Glas joj se ispunio oseanjima. Ime mu je Alfonso."

Bio mi je potreban trenutak da shvatim kako izgovara ime svog budueg mladoenje: Alfonso d'Este, roak
moga brata.
I eto vidi", nastavila je, ovo je na poslednji susret, Sana." Pogledala me je sa tunom naklonou. Da
samo postoji neto to bih mogla da uinim za tebe..."
Postoji", smesta sam odgovorila. Mogla bi da mi uini jednu rni-lost za kraj."
ta god poeli". Iekivala je, eljno.
Moe mi rei koliko je kanterele potrebno da ubijem samo jednog oveka."
Prvo je bila zateena, zatim se sabrala i sasvim primirila. Kroz njen pogled koji je zurio u daljinu, kroz
izraz njenog lica, posmatrala sam
Kalogridis
331
, ko se vraa u samostan San Sisto, gde je boravila dok je nosila e-eovo dete, u vreme kada je bila toliko
ispunjena oajem da je elela
sebi da oduzme ivot.
Gledala sam kako se prisea boice kanterele koja je nestala. Paljivo me je prouavala u tom trenutku.
Pogledi su nam se sreli i oba su bila postojana. U toj razmeni utanja, zajedno smo skovale za-veru,
pouzdanu i jasnu u svom cilju, kao sve one koje su kovali njeni otac i brat. Da ubijem jednog oveka, rekla
sam. Ona je znala, po odlunosti mojih ramena, po mojoj uzdignutoj bradi, da sadraj boice nisam
nameravala da upotrebim za sebe.
Nikada pre nisam bila toliko sigurna u njenu odanost, a ni u zahvalnost.
Samo nekoliko zrnaca", konano je odgovorila. Izuzetno je jaka. Pomalo je gorka, treba je staviti u
hranu, u neto slatko, u med ili u dem ili pravo u vino. Na taj nain rtva ne moe da je oseti."
Blago sam klimnula glavom. Hvala ti."
U sledeem trenutku, inilo se kao da nikada i nismo vodile ovaj razgovor. Izraz lica joj se naglo promenio.
udnja joj je ispunila pogled molbom. Brzo sam odgovorila pre nego to je stigla i da postavi pitanje:
Ne trai mi oprotaj, Lukrecija, ne mogu ti ga dati."
Poslednji treptaj nade umro je u njenim oima, ugasio se kao plamen. Onda u moliti Gospoda za
oprotaj", rekla je dostojanstveno. I samo u eleti da me pamti."
Popustila sam. Prila sam joj i vrsto je zagrlila. Toliko mogu."
Obgrlila me je rukama. Zbogom, Sana."
Ne, ovo je samo do vienja." tuno sam odgovorila ne odvajajui svoj obraz od njenog.
Pre Lukrecijinog odlaska za Feraru bilo je mnogobrojnih proslava u gradu. Dorotea i ja posrnatrale smo ih
sa balkona kada su veeri bile vedre. Razni raskono obueni plemii i velikodostojnici prolazili su ulicama
i trgovima prema Vatikanu, kako bi odali potu buduoj nevesti. Bilo je vatrometa i topovske pucnjave.
Dorotea je uivala u zabavi dok Je to u meni samo podgrevalo mrnju.
Jednoga jutra, dok sam sedela i itala u svom predsoblju, vrata prostorije su se otvorila. Podigla sam pogled
uznemirena nenajavljenim upadom.
ezare Bordija stajao je na pragu.
Ratovi su uinili da ostari, kao i sifilis. ak mu i brada, na kojoj su se Primeivali tragovi preranog sedenja,
nije bila dovoljna da sakrije cilj ive oiljke po obrazima. Sedih vlasi bilo je i po njegovoj kosi koja je
Poela da se proreuje, a senke su mu uokvirile izmuene oi.
Lepa si kao onoga dana kada sam te prvi put ugledao, Sana", re-30 je zamiljenim glasom, mekanim
poput baruna. Troio je reci bez
-^LLJdjLoI_B^Id..
-----------=----~^li/e
potrebe. Usne su mi se iskrivile kada sam ga ugledala. Mora da je A nosio loe vesti.
Zatim sam primetila dostojanstvenog deaka koji ga je drao ruku i ispustila uzvik koji je ujedno bio i
smeh i jecaj: Rodrigo!" Baci] sam knjigu i smesta potrala prema detetu.
Bratanca nisam videla vie od godinu dlana, ali sam ga smesta prepoznala. Zlatne kovrde i plave oi bile
s;u bez greke iste kao kod mog brata. Na sebi je nosio malu prinevssku tuniku od tamnoplavog somota.
Klekla sam ispred njega rairivi ruke. Rodrigo, dragi moj!" Ja sam tvoja Tio. Sana, sea li me se? Zna
li kolik;o te volim?"
Deak, sad ve dvogodinjak, prvobitnco se okrenuo posramljeno prekrivi oi pesnicama.
Idi kod nje", ohrabrujue je mrmljao ezare gurnuvi ga prema meni. To ti je tetka, sestra tvog oca...
Oma i tvoja majka su veoma volele jedna drugu. Bila je tu onoga dana kad^a si se rodio."

Najzad me je Rodrigo zagrlio svom snagom. Uzela sam ga u naruje, ne shvatajui zbog ega ezare
dozvoljava ovui dragocenu posetu i za trenutak me nije bilo ni briga. Bilo je to isto blaenstvo. Prislonila
sam obraz na deakovu mekanu kosu dok je Ceaare govorio za njega neobinim tonom.
Lukrecija ne moe da povede dete sa sobom u Feraru". Nije bio obiaj da se dozvoli detetu iz prethodnog
braka da bude odgajano u domainstvu drugog mukarca. Zahtevala je da ga ti odgaji kao da je tvoj.
Nisam video nita loe u tome, pa sam ga doveo."
Uprkos mojoj radosti, nisam uspela da se suzdrim. Dete ne treba da odrasta u zatvoru!"
ezare je odgovorio sa iznenaujuom neruou. Za njega i nee biti zatvor, nego dom. Bie mu pruene
sve privilegije. Bie slobodan da dolazi i odlazi kad hoe, da poseuje dedu i ujake kad god to bude poeleo. Sve to bude poeleo bie mu istog trema omogueno, bez pogovora. Ve sam uredio da ima najbolje
uitelje kada za to doe vreme. Zastao je, a onda se hladan, oholi ton koji saim tako dobro poznavala,
vratio. Na kraju krajeva, on je ipak Bordija."
On je princ iz loze Aragona", estoko sam odgovorila ne isputajui ni za trenutak deaka iz ruku.
Na to mi je ezare uzvratio kratkim osmehiom u kome je bilo samo dobrog raspoloenja, ne i zlobe. Sluge
e uskoro pristii sa njegovim stvarima", dodao je, a zatim me je ostavio da razmiljam kako je jedno takvo
udovite povremeno moglo da bude veoima oveno.
Pozvala sam dona Esmeraldu da joj pokaeim svoj najnoviji, najdra~ goceniji dragulj. Obe smo zasule
poljupcima zbuunjenog deaka.
Lukrecija me je izdala i Alfonso je bio mrtaiv, ali su mi ostavili najvei od svih darova: njihovog sina.
Ka log r i d i s
333
Od tog trenutka, svi tragovi moga ludila nestali su. Mali Rodrigo po-ratio je moju na.du u ivot. Shvatila
sam da nisam unitila sve to sam olela i poela sam uzbueno da razmiljam o ideji da zajedno sa dete-tom
pobegnem u Napulj, kojim je sada vladao kralj Ferdinand panski. Mikada ne bih mogla da se vratim u
Katel Nuovo, ali nisam elela ni da budem nepoeljna u gradu koji sam toliko volela. Moja majka, moje
tetke, ak i kraljica Huana jo uvek su ivele tamo. Tamo bih bar bila porodicom. ene koje su poznavale
moga brata sada bi mogle da
sa
upoznaju njegovog srna.
Imala sam oruje kojim sam mogla da postignem svoj cilj. Zahvaljujui Lukreciji, znala sam i kako da ga
upotrebim. Ostala je jo samo jedna stvar: nain na koji da ga upotrebim. Sada kada mi se razum povratio,
postala sam strpljiva, spremna da ekam podesnu priliku, da paljivo razmislim kako da ispunim sudbinu
koju je vetica prorekla.
Dane sam provodila brinui se o Rodrigu. Trebalo mu je vremena da prihvati da nee ponovo videti majku.
Najvie mu je nedostajala njegova dadilja, koja je otila sa Lukrecijom u Feraru kao deo njene pratnje.
Mnoge noi smo dona Esmeralda i ja provele budne zbog njegovog plakanja, ali istinu govorei, ja sam
spavala bolje nego ikada pre otkada je dete dolo. Sreom, ofre je takoe uivao u drutvu svog sestria.
Voleo je da se igra sa detetom i tih veeri kada bi mi suprug doao na veeru, on je odnosio Rodriga u
krevet.
Pouna godina je prola. Leto je proletelo, a zima je ponovo stigla prerano. Deak je sve vie rastao. ezare
je, sreom, sve vreme provodio sa vojskom. Trudila sam se da budem strpljiva.
Proao je Boi, zatim i Nova godina. Jedne noi, poetkom januara, ofre se pojavio na veeri. Tom
prilikom zadrao se na ulaznom pragu, bled i uzdrhtao, bez osmeha. ak i kada mu je Rodrigo pritrao da
ga pozdravi nije se sagnuo da ga podigne, to je inae inio, samo je odsutno poloio ruku na glavu
razoaranog deaka.
Muu moj", pitala sam zabrinuto, jesi li dobro?"
Dobro sam", rekao je, ne ba ubedljivo. Moram veeras da razgovaram sa tobom nasamo."
Klimnula sam glavom i ubrzo sam uredila da dona Esmeralda odnese dete ranije u krevet, a da nam ostale
sluge, koje su nas inae posluivale za stolom i sklanjale posude, postave hranu i vino na sto, a da zatim
odu.
su svi otili, ofre je otvorio prednja vrata i otpustio straare, zatim je neko vreme stajao gledajui za njima
niz prazan hodnik. Vratio
e i proverio terasu kako bi se uverio da smo zaista sami. Tek tada je pnsao stolu i seo na stolicu. Svece su
obasjavale njegovu kratko oianu
a rno-zlatnu bradu, koja nije uspela da nadomesti njegovu uvuenu aonju vilicu.
334
_______________-- ~ -e, " 4fgV/i

Pruio je pehar traei vino. Sipala sam mu crvenu tenost. Rui, mu je toliko drhtala da je vino prsnulo
preko ivice. Kada je pehar bio pun, ispio je dugaak gutljaj, zatim je spustio pie i zajeao.
Moj brat je avo lino." Nagnuo se napred laktova naslonjenih na sto ij>rekrio je elo drhtavim prstima.
ta je sada uradio?"
On i otac vie nisu zadovoljni samo Romanjom. Cezare je poao prema provinciji Marke i zauzeo
Senigaliju." Nikada nisam bila u Seni-galiji, ali sam ula za nju. Jedan predivan grad juno od Pezara, na
istonoj obali, sa tako lepim, sitnim peskom i plaama za koje se prialo da su kao od baruna.
Zato te to udi?", zajedljivo sam ga prekinula. Svakako si odu-vek znao da je slavoljublje tvog brata
bezgranino. On nikada ne bi bio zadovoljan samo Romanjom."
ofre je utueno gledao u svoj tanjir ne dodirujui zlatasto-smee batake prene piletine sa kestenom.
Onda oito nisi ula kako je osvojio grad."
Odmahnula sam glavom.
Sazvao je sve voe gradova iz Romanje da pou sa njim." To su bile glaveine plemikih kua koje su bile
poraene. Bili su prisiljeni da slue kao zapovednici Cezareove vojske i vode svoje ljude u izvravanju
ezareovih naredbi. Svi su se zakleli na vernost pod pretnjom maem. I tako su marirali prema
Senigaliji", nastavio je ofre. Papska vojska je bila toliko mona, grad je otvorio kapije i predao se bez
borbe. Ali tu pria postaje jeziva..." Stresao se. Ne mogu da verujem da je tog o-veka i mene rodila ista
majka. On je opasniji od Turaka, krvoedniji od onog balkanskog grofa kojeg su zvali Nabija na kolac."
Cezare nije eleo samo grad kao nagradu. Pozvao je sve voe unutar gradskih zidina, govorei kako eli
da oni pregledaju zamak, a zatim veeraju sa njim kako bi proslavili veliku pobedu."
Zapovednici su ga posluali; nisu imali razloga da oekuju bilo ta drugo izuzev nagrade za svoju odanost.
Ali moj brat... naredio je da ih njegovi ljudi opkole. Kapije grada su zatim zatvorene, odvajajui zapovednike od njihovih ljudi."
Do jutra, Cezare je pobio sve do jednog. Neke je udavio, ostale izbo ili uguio..." Poloio je ruku na sto
naslonivi elo preko nje.
Skamenjeno sam sedela preko puta njega, pokuavajui da shvatim uas koji sam upravo ula. Ponosne,
plemenite porodice koje su veko-vima vladale iznenada su ostale bespomone, slomljene. Bordije su zaista konano vladale Romanjom.
Mrmljao je u lakat svoje ruke: Otac i Cezare su ve ranije odabran nove vladare. Oni su jednostavno
ekali naredbu da zauzmu svoje poloaje u svakom gradu." Podigao je glavu i oajno dodao: kardinali
umii"u
Ka logri d i s
335
svaki dan u Rimu. Njihovo bogatstvo predaje se crkvenoj blagajni, sve se to koristi da bi se platili ratovi.
Otac ni o emu drugom ne govori- Ponosan fe na ezarea, ponosan na pobede... Ne mogu to da podnesem." Drhtao je toliko jako da je tanjir pored njega poeo da poskakuje. Sada su obojica toliko puni
oholosti da ih nita nee zaustaviti. Lukrecija je otila u Feraru, bar njome vie nee manipulisati... i zato su
se sada okomili na mene. Otac mi je jue uputio primedbu kako im je potrebno neto od naeg bogatstva...
za ratove. Govorio je o Skvilaeu i ostalim posedima koje imam u Napulju, o mojim draguljima i zlatu i
kako bi mogli da budu od koristi Cezareu i crkvi. Ton mu je bio vrlo pretei. Poeo sam da se plaim za
sopstvenu bezbed-nost... Kada ostanem bez novca, neu im biti ni od kakve koristi. ta e ih spreiti da im
ja ne budem sledea rtva?"
Ovakav kukaviluk nisam mogla da preutim. Zato sad drhti, ofre? Zato si toliko iznenaen? Svakako
nisi bio ba tolika budala sve ove godine, a ipak si odluio da se pravi lep i gluv za sve ono to se deavalo oko tebe! Zna veoma dobro, kao i ja, da su Peroto i Pantsileja bili nevini, preklani zbog toga to su
previe znali. Bio si nemi svedok veanja don Antonija, gosta kardinala Sforce, video si svojim oima.
Zna da su u Tibar godinama bacane rtve tvoga oca i brata dok se nije prelio. Najgore od svega, dopustio
si Cezareu da ubije vaeg brata Hu-ana i moga brata Alfonsa, nisi nita uinio da ih zatiti! Nemoj meni da
se ali, svojoj supruzi. Ja ivim unutar zidina zatvora, sa enama koje je silovao Cezare!"
Ispustio je muni jecaj. ao mi je, toliko mi je ao to se sve to dogodilo... ali ta ja mogu da uradim?
Da si mukarac, ti bi me oslobodio", rekla sam neno ali strogo. Da si mukarac, odavno bi stavio vrh
seiva pod grlo svoje ozloglaene porodice."
elo mu se izbrazdalo brigom, ali mu je pogled bio surov. Glas mu je bio veoma tih kada je priznao: Onda
sada elim da budem mukarac, Sana. elim da budem slobodan da bih poao u Skvilae, da tamo
provedem ostatak svog ivota u miru."
Toliko je jasna bila njegova namera, toliko vatrene njegove reci da sam zautala. Ovo je bilo sredstvo na

koje sam ekala, ali sam morala da se uverim u ofreovu odlunost. Izabrala bih izvrioca sa daleko snaznijorn voljom. Ipak, to sam vie posmatrala njegove odlune oi, sve vise sam bila uverena da je ovo
moja prilika.
jMajzad sam tiho rekla: Mogu da ti pomognem, muu moj. Ja znam nain da zaustavimo strahovladu. Ali
se mora odrei Bordija i zakleti se meni i samo meni na odanost, do smrti."
Ustao je sa stolice i hitro mi priao, kleknuo i poljubio moju papuu. ^o smrti", rekao je.
Lete 1503.
Din Kalogridis
337
l
XXXVII
ofre i ja smo se sloili da e on morati da se oelii dok se Cezare vrati iz ratnih pohoda. Kada bi Cezare
uo za smrt svoga oca, ujahao bi u Rim i proglasio svog novog papu, onog koji bi mu se vie poti-njavao
nego njegov otac. Nismo smeli da napadnemo samo Aleksandra.
Nae ekanje inilo se beskrajnim, dok je Cezare postepeno nastavljao svoje pohode u provinciji Marke.
Ipak, jedno jutro nam je donelo nadu. Probudila me je udaljena grmljavina, ali kada sam ustala i otvorila
prozorske kapke nebo je bilo sunano i bez oblaka.
Grmljavina se ponovo oglasila. Shvatila sam da to nije oluja koja se pribliava, ve odzvanjanje udaljenih
topova. Pustila sam dona Esme-raldu da spava, jer je vremenom poela pomalo da gubi sluh, i obukla sam
se. Zatim sam podigla Rodriga iz kreveca i obukla ga.
Drei ga za ruku, nas dvoje smo proli prema predsoblju gde sam otvorila vrata. Tada me je ve uvao
samo jedan straar, novi, akomo, vojnik od tek sedamnaest leta, koji je voleo razgovore i ogovaranja
skoro isto kao dona Dorotea i koji je znao da mi moe verovati.
akomo nije stajao ispred ulaznih vrata, ve na kraju hodnika, gledajui u daljinu sa terase. Bio je mrav i
visok, a napetost u njegovim dugakim udovima, dok mi je stajao okrenut leima, ukazivala je na blagu
uznemirenost.
akomo!", pozvala sam ga. ujem topove!"
Uzvrpoljio se, odjednom posramljen to je uhvaen van svog mesta. Smesta se vratio. Oprostite mi,
madona. To je ulio Orsini i njegova vojska. Sveti otac je zatvorio Orsinijeve roake i sada don ulio
iskazuje svoju ljutnju. Ali nema razloga za strah. Papa je pozvao vrhovnog zapovednika i njegovu vojsku",
i tu je utiao glas pre nego to je lukavo dodao, ako bude mogao da ih ubedi da dou."
Mesecima, ezarea nije bilo mogue ubediti da napusti svoje pohode. Papa je bio prisiljen da se snae sa
malim brojem vojnika koji nisu poli sa vrhovnim zapovednikom. Aleksandar vie nije mogao da se osloni
na pomo rimskog plemstva, koji su sada bili nepoverljivi i ogoreni zahvaljujui ezareovom postupanju
prema zapovednicima u Senigaliji. Zato bi se borili za papu koji bi posle toga mogao da ih pobije?
338
Snaga i podrka ulija Orsinija brzo su rasle. Jedne veeri, of me je znaajno pogledao preko stola, dok
nam je dona Esmeralda toi] vino.
Nervozno se nakaljao, a zatim progovorio sa lanom oputenou-Njegovoj svetosti oajniki treba
pomo oko Orsinijevih. U stvari, danas sam uo od Monrealskog kardinala da je Aleksandar zapretio ezareu da e ga ekskomunicirati ako bude odbio papski poziv da se vrati u Rim. Prema kardinalovim recima,
ezare je bio besan, ali je nerado obavestio oca da se on i njegovi ljudi vraaju."
Ustala sam od stola, prila svom suprugu i zgrabila ga za ruku. Njegov stisak je bio zauujue odluan i
snaan. ak i ako je Esmeralda primetila neki sauesniki pogled koji smo delili moj suprug i ja, nije rekla
ni re.
Usred leta, mesecima nakon to ga je papa prvi put pozvao, ezare je uveo svoju vojsku u Rim. Dve
nedelje bio je nedostupan logorujui sa svojim vojnicima izvan Rima. Ali Orsinijeva mala vojska nije
mogla da se meri sa ogromnom papskom hordom. Pobunjeni rimski plemii bili su brzo pobijeni.
Zadovoljan time, Aleksandar je naredio da se oglase zvona sa katedrale.
Posle pobede, moj suprug je doao na veeru. Rodrigo je pritrao vratima im je zauo korake svog ujaka.
Kada je ofre uao, podigao je deaka visoko u vazduh, zbog ega je malian ciao od zadovoljstva, a
zatim je iznenada poljubio Rodriga i spustio ga dole. Uprkos stalnim molbama, deak nije uspeo da
namami ofrea na igru te veeri i ja sam zamolila Esmeraldu da Rodriga odnese ranije na spavanje.
Postavljen je mali sto na terasi kako bismo mogli da uivamo u let-njoj veeri tokom obroka. Dok je
nekoliko sluavki postavljalo tanjire, ofre je zatraio pehar vina. Jedan od slugu ga je posluio i on je u
jednom gutljaju ispio dobar deo tenosti.

Ustala sam sa svoje stolice u predsoblju i prila do mesta gde ')& stajao. Rastrojeno je lutao pogledom.
Skraivao je bradu tog dana, ali ne ba paljivo jer je na obrazu imao malu posekotinu na kojoj je bila svee
sasuena krv.
Donosi vesti, muu moj", primetila sam glasom dovoljno tihim da nas ene na terasi ne bi ule.
I dalje smo obraali panju na sluge, ali sam ja briljivo sluala dok mi je ofre odgovarao: ezare eli da
napusti Rim to je pre mogue i da se vrati u provinciju Marke, ali otac ga je ubedio da ostane na pobednikoj proslavi. Veera e se odrati sutra, napolju, u vinogradu, u ezareovu ast, a domain e biti
kardinal Adriano Kateli."
Ka Jogri di s
339
Uredi da sedi izmeu pape i ezarea", neno sam rekla. Onda samo treba da zatrai od vinonoe da ti
dopusti da im poslui pune pehare, kao znak' poasti i potovanja. Odri nekoliko zdravica." Zastala sam.
Kada slukinje budu otile, doneu ono to ti je potrebno."
Sluge su se zadrale postavljajui sto, ali su na kraju konano otili. Otila sam do spavae sobe gde je
dona Esmeralda vezla dok je mladi
Rodrigo spavao.
Moram da uzmem neto iz svog ormana", proaputala sam. Klim-nula je glavom i nastavila da mirka nad
svojim vezom kad sam ga otvorila.
Otvorena vrata spreila su Esmeraldin pogled, tako da sam slobodno mogla da otvorim tajni odeljak na
podu ormana i izvuem kutiju. Unutra su leali dragulji iz mojih odaja u palati Santa Marija, kao i boica
kanterele. Prethodno sam ispraznila malu boicu od providnog stakla u kojoj je bilo tursko ruino ulje,
poklon koji mi je pre mnogo godina dao
ofre.
Uzela sam jedan rubin i dve boice, zatim vratila kutiju na tajno mesto, tiho zatvorila vrata ormana i
povukla se. Dona Esmeralda me nije ni pogledala.
ofre je koraao po predsoblju. Ve je sebi nasuo dosta vina i dobar
deo je ve popio.
Morae da se suzdri", grdila sam ga, ako misli da uspemo." Hou, hou", obeao je a zatim zabacio
glavu i iskapio ostatak
pehara.
Pogledala sam nesigurno u njega, ali nita nisam rekla. Umesto toga sam mu predala rubin. U sluaju da
bude potreban mito."
Zatim sam prila uljanoj lampi prinosei plamenu i rubin i boice od zelenog i providnog stakla.
Kad bude vreme za to, rekla je vetica. Nikada nisam bila sigurnija
da je ovo konano taj trenutak.
Plamen je blistao kroz zeleno staklo. Pomislila sam na zrake sunca koji pleu po vodi u Napuljskom zalivu.
Pomislila sam na slobodu.
Unutar boice, praak je bio mrk, plaviasto-siv. Prelepa, prelepa kanterelo, tiho sam joj se obratila.
Kanterelo, spasi me...
Setila sam se za trenutak da sam ubila mladog vojnika koji je ugrozio Ferandinov ivot. Tada nisam oseala
krivicu. Nisam je oseala ni sada. Samo hladnu, snanu radost.
Drei mirno ruke, prvo sam otepila praznu boicu... zatim, izuzetno paljivo, onu koja je sadrala otrov.
ofre je virio preko mog ramena, disao je kratkim, nervoznim uzdasima naginjui se napred.
Udalji se", upozorila sam ga. Ako je sluajno prospem, ne znam da li moe da ubije ako se udahne."
Posluao je, tiho posmatrajui kako presipam otrov iz vee u manju posudu. Samo nekoliko zrnaca, rekla je
Lukrecija. Nikada je nisam
t
Ka l'ogri di s
341
_^
pitala otkud to zna. Dala sam ofreu stotine, hiljade trunki, treinu boice, dovoljno da desetkuje papsku
vojsku.
Zatim sam obe boice zatvorila i predala mu manju, polupraznu sa pola plaviasto-sive boje. Sakrio ju je na
tajno mesto unutar svoje tunike.
Zato mi nisi sve dala?" U glasu mu se oseao trag mrzovolje.
Ako budemo otkriveni", glatko sam odgovorila, moramo da imamo malo i za sebe."

Prebledeo je, ali se pribrao i klimnuo glavom.

Sakrila sam smaragdnu boicu u skriveno mesto ispod svog steznika. U meuvremenu, uvau ovo kod
sebe, sve vreme, u sluaju da budemo uhvaeni..."
Opet je klimnuo glavom, ovog puta nedvosmisleno kako bi potvrdio da ne moram da zavrim misao.
Oboje smo se okrenuli prema terasi gde nas je ekala veera.
Mislim da nisam gladan", rekao je ofre.
Nisam ni ja. Narediu slugama da sklone hranu."
Okrenuo se da pode. Uhvatila sam ga za ruku i rekla: Imam malo vere u Boga, ali u se moliti za tebe."
Bojaljivo se osmehnuo na to, a zatim me je iznenada zagrlio i poljubio. To nije bio nuan, uobiajen
poljubac supruga koji je dugo u braku sa svojom enom, ve poljubac mladia upuen eni koju strastveno
voli.
Ustuknula sam, potresena, jo uvek u njegovom naruju. U njegovim oima, na njegovom licu, videla sam
stidljivog, pomirljivog mladia kao nae prve brane noi.
ao mi je to sam te razoarao, Sana", proaputao je. To se vie nee ponoviti."
I tako smo se rastali. Odrala sam obeanje. Molila sam se za njega te besane noi rukom pritiskajui srce.
Naredni dan, dan ezareovog sveanog ruka, prolazio je muno sporo. Te veeri mi se ofre nije javio.
Nisam ni oekivala jer je kan-tereli bilo potrebno vreme da obavi svoj zadatak.
Ali druge veeri, kada se ofre nije pojavio da bi mi rekao ta je uradio, poela sam da se brinem. Tree
veeri sam ve drhtala. Da li me )e izdao? Da li je bio otkriven i zarobljen?
itavu no sam presedela u predsoblju, razmiljajui da li da iskoristim zelenu boicu koju sam stezala u
aci.
U asovima pre zore konano me je preplavila iscrpljenost. Ote-turala sam se do kreveta i nemirno
zadremala.
Probudila sam se u krevetu da bih ugledala neverovatan prizor. U poetku sam mislila da sanjam. Pored
mene je leala nepomina dona Esmeralda. Rodrigo je mirno spavao u svom krevecu.
i se preko mene, stajale su Dorotea de la Krema i Katerina Sforca, obe u spavaicama.
Trepnula sam, ali nijedna prikaza nije nestala. Papa je otrovan", aputala je Dorotea. ezare takoe."
Ustala sam osmehujui se, oivljena talasom radosti. Jesu li mrtvi?" Ne", rekla je Katerina. Njeno bledo
lice blistalo je od radosti. Srce mi je umalo stalo kada je izgovorila tu re. Nastavila je: Ali su veoma
ozbiljno bolesni i plae se daljih napada. Nai straari su otili."
akomo je otiao?", umirila sam se. Kruile su glasine da su kante-reli ponekad potrebni dani da bi
delovala. Ako su straari otili, to je bio odlian znak da ne oekuju da Njegova svetost preivi.
Otiao", naslaivala se Dorotea.
Pourila sam do svog ormana i ogrnula kratki kaput.
Bili su na zabavi", rekla je Dorotea veselo. Sledee veeri, Aleksandra je uhvatila groznica. Niko nita
nije sumnjao. Na kraju krajeva ovo je najtopliji deo leta, svi pate od slinih bolesti. Ali onda, jue ujutru,
pokazao je sve znake kanterele. A i ezare je bolestan takoe. Straar koji me uva kae da je dem bio
otrovan. Ali niko drugi sa proslave se jo uvek nije razboleo. Mogue da uopte i nisu otrovani tamo."
Doi da vidi", pourivala je Katerina, radosna kao dete, hvatajui me za ruku. Povela me je niz stepenice
prema terasi i pogledale smo prema trgu i niz ulicu prema Vatikanu. Zgrada je bila pusta, nigde na vidiku
nije bilo uvara.
Kapije su bile zatvorene, uvao ih je red naoruanih vojnika.
Katerina se toliko nagla preko ivice terase da sam se plaila da bi mogla da padne, pa sam je uhvatila za
ruku. Nestrpljivo me je odgur-nuk Pusti me."
ta to radi?", pitala sam, a ona je, uz najslai, najistiji osmeh koji sam ikada videla odgovorila:
Oekujem zvona."
Sledeeg podneva, dok je dona Esmeralda uvala Rodriga, a ja pako-vala svoje stvari u spavaoj sobi,
pokuavajui da se umirim tim inom punim nade, ofre se pojavio na vratima. Ramena su mu bila
povijena Pod nevidljivim teretom, lice mu je bilo ispijeno. Nije nosio dobre vesti. Stegla sam presavijeni
ogrta koji sam drala u rukama spremajui se da ga sloim u svoj prtljag.
Dona Esmeralda", rekao je. Moram da razgovaram sa svojom su-Prugorn nasamo." Reci su mu zvuale
nejasno kao da je pijan, ali nije Vlno bilo ono to je inilo njegove reci nerazgovetnim, ve strah. Usne su
mu bile toliko suve, jezik zaglavljen izmeu nepca i zuba.
Ona je klimnula glavom i uzela malog Rodriga za ruku. Dok je prolaa Pored nas, nakratko je pogledala u mom pravcu. Moja stara dadilja
4e bila glupa: na njenom okruglom, izboranom licu ogledao se izraz

342
iedn,
'/e
potpunog razumevanja. Nema sumnje da je primetila ofreov strah i moj nemir i povezala ih sa vestima o
trovanju u Vatikanu.
Njen lukavi pogled nije bio prekoran, ve odobravajui.
im je izala sa detetom, prila sam ofreu i prela rukama preko njegovih ramena i ruku. Ogrta mu je bio
vlaan. Drhtao je bojaljivo. Njegove smee oi bile su zakrvavljene od nespavanja, a pogled pomalo
luaki. Iznad brkova blistale su mu kapi znoja.
Govori, muu."
Rastrojeno je proao prstima kroz kovrdavu kosu. Nisu mrtvi. Plaim se da se oporavljaju."
ta se dogodilo?"
ivci", odgovorio je, toliko posramljen da nije smeo da me pogleda. Ja... ja sam prosuo prah. Skoro sve.
Uzeo sam ae sa vinom i sklonio se iza drveta, ali nisam mogao da drim i njih i boicu... Samo mala
koliina je ostala."
Koliko im je sada loe?" Pitanja su mi bila brza i kratka. Nije bilo vremena da ga teim.
Ocu je gore. Ponekad ne zna gde se nalazi ili ko je sa njim. Ali povraanje i krvarenje su prestali, jutros je
mogao da jede malo supe. Tokom proslave uredno je pio vino, vrlo jako Trebija vino, ali ezare je prosuo
malo svog kada sam mu ga doneo i pomeao ga sa vodom. Ni njemu nije dobro, preslab je da bi ustajao iz
postelje, ali ne toliko kao otac. Preklinjao me je da sedim sa njim. Oporavie se, znam da hoe... Konano
sam uspeo da ga se oslobodim pod izgovorom da mi je potreban odmor." Pruio je ruku i iznenada se
pridrao za moje rame jer su mu kolena zaklecala. Ispustila sam somotski ogrta iz ruku i pomogla mu da
ode do kreveta gde je seo.
Prekrio je lice rukama. Izneverio sarn te, Sana. Sada emo morati da se otrujemo..."
Njegova slabost je uvek mogla da me razljuti, ali sam ja umesto toga ostala neprirodno mirna. Obuzelo me
je ubedenje nerazumno i tajanstveno kao vera. Znala sam bez svake sumnje da mi je ofre pomogao da
preduzmem prve korake ka ispunjenju moje sudbine. Menije ostalo da ih dovrim.
Ne", uverljivo sam izgovorila. Nita nama nee biti. Treba mi jo samo malo tvoje pomoi. Reci mi ta
im se deava. Da li ih uvaju?"
ofre je odmahnuo glavom. Jedina straa koja je ostala krui Vatikanom. Ostali su otili, kao i veina
slugu... Ali ako budu uli da je ocu ili Cezareu bolje, mogli bi da se vrate."
Onda moramo biti brzi", rekla sam. Ko je sada sa njima?"
Don Mikeleto Korela je sedeo sa Cezareom..." ofre se namrtio zbog mrnje. Ne zato to je odan. eka
kao soko, spreman da napadne im Aleksandar umre ili im se ezareovo stanje pogora... a onda e
Di
'i/n
343
da pokrade to moe vie blaga i moi. Otac je sam, izuzev to je tu kotd0rnik Gaspare koji zaista ali."
1 trenutak sam bila zbunjena. Sudbina je zahtevala da konani udarac bude zadat mojom rukom, ali teko
da je ofre mogao da me provede pored straara kao posetioca do odaja Bordija, a da to ne bude
sumnjivo.
Gledala sam kroz otvoren prozor kako se mala, udaljena tela kreu prema Trgu svetog Petra, dok se tamni
talasi vruine izdiu sa kaldrme. Bilo je leto, vreme karnevala i odjednom sam se setila sebe u jednom
drugom vinogradu, na drugoj proslavi, gde sam sedela izmeu Huana i ezarea zainteresovana pojavom
maskiranog gosta.
Prila sam crnom somotskom plastu koji sam ispustila na pod i podigla ga sa mermera. Imao je kapuljau
koja e mi sakriti kosu. Okrenula sam se prema suprugu.
Treba mi maska", rekla sam. Ona koja e mi potpuno pokriti lice i odea kurtizane. to upadljivija, to
bolja."
ofre je zurio u mene ne shvatajui.
Postala sam nestrpljiva. Poznaje takve ene. Moe da pronae takve stvari. Pouri, imamo vremena do
zalaska sunca."
Maska koju je doneo ofre bila je prelepa: napravljena od koe i oblikovana tako da podsea na krila
leptira, po ivicama optoena bronzom, tamnoruiaste i plavozelene boje. Pokrila je vei deo mog lica,
otkrivajui mi usne i bradu, pa mi je moj snalaljivi suprug pronaao i jednu lepezu od paunovog perja koja
je odgovarala maski. Satenska haljina je bila svetla, zaslepljujue Ijubiastocrvena, otvorena nepristojno

duboko - nikada to ne bih nosila. Zamolila sam Esmeraldu da uzme malo tkanine sa poruba i napravi jedan
mali dep - kao kad si mi pravila za bode". Posluala je bez pogovora. Nije izgovorila ni re dok mi je
pomagala da obuem kurtizansku haljinu, zatim me je posmatrala kako nametam masku i pokrivam se
crnim plastom. Kada sam kapuljaom prekrila kosu i rairila lepezu od paunovog perja da bih sakrila usne i
bradu, moje preruavanje je bilo zavreno. Ostala je jo samo jedna stvar: ubacila sam boicu sa ostatkom
kanterele u haljinu.
ofre je zurio u mene sa otvorenom poudom. Bila sam podjednako polaskana i ljubomorna, jer me je
njegovo ponaanje podsetilo na sve kurve sa kojima je bio tokom naeg braka. Stiala sam svoju ljutnju i
ponudila mu svoju ruku.
Poimo zajedno, don ofre", izvetaeno sam rekla. Raspoloena satu da osetim noni vazduh na Trgu
svetog Petra."
pokuao je da se osmehne, ali se previe plaio. Primetila sam da je no$io svoj bode te veeri, okaen o
boku, u sluaju da na pokuaj po-noV Propadne. vrsto sam ga drala za ruku, teei ga na taj nain,
izlazili iz tihog, nezatienog zamka Sant Anelo.
344
ena jednog B o r d
i/e
S obzirom na ozbiljnost onoga to sam nameravala da uinim, u) su mi dobila naroitu otrinu koju sam
okusila tokom ludila: svaki kn rak koji bi napravili ofre i ja odzvanjao je munom estinom. Bilo je
nekoliko prolaznika na mostu, bez sumnje zbog toga to je veina drugih bila kod kue u strahu od zloina i
nemira podstaknutog papinom smru. Posmatrala sam slabu svetlost iz palata i sa amaca koji su plovili
mranim vodama Tibra. Nikada ranije nisam osetila taj odvratni movarni miris kao sada. Smrad ljudskih
tela koja trunu itavu deceniju.
Kada smo preli most, stigli smo na Trg svetog Petra. One godine kada sam dola u Sant Andelo, godine
Jublija, bio je prepun hodoasnika. Sada je bio prazan, osim nekoliko prosjaka.
Srce je poelo bre da mi kuca dok smo se pribliavali kapijama Vatikana, gde su me umorni, na izgled
mrzovoljni mladi vojnici nera-spoloeno odmerili pogledom. Sada ih je bilo manje nego jutros. Stegla sam
jae lepezu i prinela je jo blie licu. Ali kada su prepoznali ofrea, straari su se smesta poklonili i otvorili
kapije bez pogovora.
Poslednji put sam se penjala uz stepenice papske palate.
Bolelo me je da prolazim kroz te poznate hodnike. U vazduhu sam oseala snaan miris izdajstva i bola.
Kada sam ula u odaje Bordija, raskone pozlate i ukrasi vie nisu izgledali velianstveno, ve su se inili
zlokobnim.
Proli smo kroz Dvoranu proroica, opranu od krvi i vraenu u prvobitnu rasko u odnosu na poslednji put
kad sam je videla. Odvratila sam pogled i prizvala svu hladnokrvnost u srce.
Tamo", rekao je ofre i poveo me u Dvoranu svetaca, mesto na kojem su se odigravale mnoge proslave.
Sada je bila pretvorena u neku vrstu bolnice. Bio je unet veliki krevet sa baldahinom. Na stolovima su bili
lavori sa oblogama kao i boce vode i vina, pehar i lekovi. ofreove reci su bile istinite, Aleksandar je bio
sam izuzev Gaspara koji je spavao u stolici pored papinog uzglavlja.
Na sredini kreveta, ispod prelepo ukraene freske Lukrecije u vidu premudre svete Katerine, leao je papa.
Nije imao kapicu, pa se videla okrugla ela i oko nje venac razbaruene, sede kose glatke i mekane kao da
je deja. Na sebi je imao samo lanenu nonu koulju. Prekrivai su bili navueni i pokrivali su njegove
mrave noge i pola izbeenog stomaka. Dremao je, iako su mi oi bile poluotvorene. Kapci su mu bili
nadu-veni i tamni, lice sivo, a obrazi upali. Izgledao je kao kostur.
Pustila sam ofreovu ruku. Priao je Gasparu, poloio mu ruku na rame da bi ga probudio, zatim je
proaputao neto na uho uplaenog komornika. Ne zriam ta mu je rekao, samo sam bila zahvalna to je laz
moga supruga upalila, jer je Gaspare ustao i napustio sobu.
Okrenula sam se prema ofreu. Muu", rekla sam. Moda bi bilo najbolje da i ti izae."
IS
345
Pin Kji_Jog
Ne', odluno je odgovorio. Postarau se da izae odavde bezbedno."
Prila sam stoki i spustila lepezu, zatim sipala malo vina u pehar.
pok je ofre motrio na ulaz, izvadila sam zelenu boicu i sipala polovinu sadraja u tenost, a zatim
promeala. To je bila jaka doza, dovoljna za pedeset ljudi i mada sam bila dovoljno hladnokrvna da po-

inim ubistvo, nisam bila okrutna. Odluila sam da Aleksandar brzo

umre, a ne da se mui.
Kada sam bila zadovoljna onim to sam pripremila, dala sam znak
svom suprugu.
Pomerio se od vrata, seo na ivicu oevog kreveta i neno poloio
ruku na starevo rame. Oe", rekao je.
Aleksandar je zatreptao oima; pogledao je zbunjeno u sina koga je
priznao. Huane?"
Ne, oe. To sam ja, ofre." Suze su se pojavile u oima moga supruga. Lice mu se iskrivilo zbog
iznenadne alosti. Drei pehar pojavila sam se iza njega.
Aleksandar je trepnuo i smesta me prepoznao uprkos maski koja je prekrivala gornji deo moga lica.
Sana?" Glas mu je bio slab, piskav, ali je sadrao tragove dobrog raspoloenja. inilo se da je zadovoljan
to me vidi. Sana, dola si u posetu... Zar je ve vreme za karneval?" Kao da je zaboravio na ubistvo
moga brata ili na moje zarobljenitvo. Obraao mi se kao to je govorio sa Lukrecijom, traei ensku
utehu.
Sana, gde je Huan?"
Stala sam ispred svog supruga. Spava, Vaa svetosti. A i vi bi trebalo da spavate. Evo, ovo e pomoi."
Prinela sam pehar njegovim usnama. Otpio je, kaljui u poetku, ali se onda pribrao i uspeo da popije
nekoliko gutljaja. Dok sam sklanjala pehar, iskrivio je lice. Gorko je."
Najdelotvorniji lekovi su uvek gorki.", odgovorila sam. A sada se
odmorite,^Vaa svetosti."
Reci ofreu da prestane sa tim plakanjem", rekao je mrzovoljno,
zatim uzdahnuo i zaklopio zatamnjene kapke.
Dlanom sam pomilovala njegovu staru bradu. Koa je bila mekana,
tanka kao papir.
I ja sam uzdahnula, a sa uzdahom je doao i prodoran bol u mojim rudima, kao da je neko izvukao ma.
Tada sam znala da nemam nita yise da postignem: kanterela i ja smo ispunile svoj cilj.
^Uinjeno je," proaputala sam ofreu. Bez njega ezare nema mo. Moemo da poemo."
Ali ofre je uzeo ruku uspavanog pape i rekao: Ostau sa njim."
Umesto odgovora poljubila sam ga u glavu i ostavila ga tamo. Na-meravala sam da se smesta vratim u
zamak Sant Andelo... ali zaudo,
346
ena jednog B o r d i /,
moja stopala pratila su poznatu stazu, uz stepenice, put kojim sam tajno ila, nou, pre toliko mnogo
godina; prema ezareovim odajama. Vrata obeju odaja, i unutranje i spoljanje, bila su otvorena. Drala
sam lepezu blizu lica. Oekivala sam da se tamo susretnem sa don Mikeletom Korelom i pripremila sam
izgovor da sam kurtizana, Ceza-reova prijateljica, toliko zaljubljena u njega da sam morala lino da doem
i uverim se da e mu biti bolje.
Ali odaja je bila prazna, izuzev oveka u postelji. Korela je, kako se i oekivalo, napustio svog gospodara.
ezare je bio nag i stenjao je. Njegove dugake noge i gornji deo tela trzali su se zbog bolesti. Stopala su
mu bila tamnoruiasta i potpuno oteena, dva puta vea nego inae. Samo jedna sveca gorela je na
oblinjem stolu, ali ak mu je i ta slaba svetlost smetala. mirkao je i okretao glavu u mukama.
Tiho sam ula i stala pored kreveta, ne znajui zbog ega sam dola. Nikada nisam videla toliko
bespomonog oveka ili toliko naputenog. Neki sluga ili Korela, oito je iskoristio njegovo stanje i priliku,
jer su nedostajale tapiserije, krzneni tepisi i zlatni svenjaci. U stvari, sve to je bilo vredno, odneto je.
Ostale su samo pozlaene tavanice i freske. Ipak nisam oseala saaljenje... samo zapanjenost to sam ikada
volela toliko ozloglaenog oveka, zauenost to sam bila toliko obmanuta.
Napokon je na mene pao pogled njegovih izmuenih, crnim osen-enih oiju na jezivo bledom licu,
uokvirenom tamnom kosom koja je visila vlana i zamrena. Pokuavao je da se pokrije, da povrati neto
dostojanstva uprkos svojoj slabosti. Trudio se da podigne glavu i nije uspeo. Razumela sam zbog ega ne
treba da ga ubijem: vea muka za njega bi bilo da preivi, ostavljen bez moi. Bez podrke papske vlasti,
niko mu nee biti odan. Zbog svoje okrutnosti, zbog izdajstva sopstve-nih ljudi, presudio je sam sebi, skoro
isto kao Kralj Alfonso II koji se njihao sa ogromnog gvozdenog lustera na Siciliji.
Ko si ti?", upitao je hrapavim glasom.
Odgovorila sam ne pomerajui lepezu, dok mi je glas bio priguen. Svreno je sa tobom," rekla sam mu.
Tvoj otac je mrtav."

Zastenjao je, ne od alosti ve od iste neugodnosti.

Ko je to?", ponovo je zahtevao da zna. Ko govori?"
Spustila sam lepezu i kapuljau i podigla masku kako bi potpuno otkrila svoje lice. Pokazala sam mu
kraljevsku oholost istovetnu oholosti mog oca tokom njegovog krunisanja. Bez onih koji su ga podravali,
bio je obina kukavica koja cvili.
Zovi me Pravda", rekla sam.
n-.
Ka l o g r i d i s
347
XXXVIII
Hitro sam trcala niz stepenice i vratila se do ofrea. On je se-deo, ramena oputenih zbog alosti i krivice,
pored nepominog papinog tela. Pogledala sam Aleksandra: oi su mu sada bilo poluotvorene, ukoene i
bez pogleda, uperene prema nekoj udaljenoj taki izvan zidova. Usne mu je silom otvorio oteeni
crnoljubiasti jezik. Njegove veoma iroke grudi konano su se umirile, vie se nisu pomerale.
Osim nas, u prostoriji je bilo jo nekoliko slugu, mukaraca i ena koji su brzo trpali u vree predivne
tapiserije od zlatnog konca. Ostali e im se, znala sam to, uskoro pridruiti; i Aleksandrove odaje e biti
ogoljene kao i ezareove. Ipak, ni moj suprug ni ja nismo nita uinili
da bismo ih zaustavili.
Uzela sam ofrea za ruku. Bila je mlitava. Nije mi uzvratio stisak i pustila sam da mu prsti iskliznu iz
mojih. Govorio je glasom lienim oseanja, pogled mu je bio uperen u telo oveka koji ga je toliko mnogo
godina posedovao kao sina. Gaspare je otiao da javi kardinalima i da obavi sve pripreme. Neko e doi
da ga opere, a onda e ga odneti da
ga sahrane."
Neko vreme sam tiho stajala, a zatim sam neno rekla: Odlazim
kui."
Preutno je prihvatio moje reci i okrenuo lice. Iz njegovog pokreta shvatila sam da je odluio da se vrati u
Skvilae. Od tog trenutka pa nadalje, iveemo odvojeno. Nije bio dovoljno snaan da bude sa onom koja
je sipala dovoljnu koliinu otrova na usne njegovog oca, nedovoljno jak da ivi sa krivicom koju smo delili.
Sagla sam se, spustila nean poljubac na njegovu glavu i napustila
ga zauvek.
Kad sam stigla po drugi put do kapija Vatikana, veina straara je otila. Onih nekoliko koji su ostali,
pustili su me da proem ne dovikujui mi podrugljivo. udno su zautali kada su me ugledali, kao da su
oseali moju mo.
Prola sam kroz kapije prema kaldrmisanom Trgu svetog Petra, bez straha od tame, iako sam bila
nenaoruana ena. Dua mi je bila laka, kao Rim, Romanja, Marke, konano osloboeni od prokletstva
Bor-dija. Duh moga brata je bio osveen, mogao je najzad da poiva u miru. Da ironija bude jo vea,
ezare mi je konano pruio one stvari koje je obeao u ljubavnom zanosu: moj rodni grad i dete.
348
Zen,
d
nog
iJe
U daljini, na drugoj strani Tibra, stajao je zamak Sant Anelo, sa arhanelom Mihailom koji je irio krila
iznad kamene tamnice. Nekoliko siunih prozora koji su pripadali Cezareovim ludim enama, bili su uto
obasjani. Nasmeila sam se, znajui da me tamo ekaju Rodrigo i dona Esmeralda.
Iza mene, iz bazilike svetog Petra zaula se alosna zvonjava.
Zakoraila sam na most i prela tamnu reku. Ovoga puta oseala sam samo miris mora. Srce mi je ve bilo
u Napulju, gde sunce ija iznad iste plave vode zaliva.
Kalogridi s
349
4
POGOVOR
Pojedinosti o izloenom telu i sahrani pape Aleksandra VI naroito su jezivi. Posle njegove smrti, telo mu
je bilo oprano, obueno i prema obiaju izloeno u crkvi svetog Petra kako bi vernici mogli da ga obiu.
Ali dok je leao tamo, papino telo je udovino pocrnelo i oteklo, postavi toliko strano da su morali da ga
prekriju. Ljudi su poeli da govore kako je Aleksandar bio obuzet avolom ili da je u najmanju ruku prodao
duu zarad privremene moi. Praeno manjom grupom ljudi, telo je bilo brzo odneto i sahranjeno u kapeli

Santa Marija dela Febri, gde je pre samo nekoliko godina bio odnet Alfonso od Aragona.
Pokop je, u stvarnosti, bio uasan. Aleksandrov les je bio toliko oteen da nije mogao da stane u koveg i
bukvalno su ga lopatama ugurali unutra. Jedan veliki kamen bio je postavljen iznad groba kako bi poklopac
ostao na mestu.
^ <*>
Iako se vremenom oporavio, ezarea su potpuno napustili svi oni koji su ga ranije podravali. Izdajica, don
Mikeleto Korela, napao je vatikanskog blagajnika noem i pobegao je sa veinom papskog novca. Kralj Luj
je smesta napustio ezarea. Bez prijatelja, sa bezbrojnim neprijateljima u Italiji i bez podrke Francuske,
ezarea je uhapsio pan-ski kralj Ferdinand. panskog monarha je godinama na to nagovarala Huanova
ena, koja je javno optuila ezarea za ubistvo njenog mua. Meutim, ezare je na kraju uspeo da
pobegne i vreme je provodio borei se u sitnim arkama.
Sto se tie Sane, uspela je da se vrati u Napulj sa svojim bratancem
Kodrigpm, dok je ofre otiao da vlada u Skvilae. Zanimljivo je bilo to
3 'u ^6231^ doveo rimskog infanta ovanija, njegovog i Lukrecijinog
yanbracnog sina, kod Sane 1503. godine traei da ona odgaja deaka.
ogto bi se samo zakljuiti da je jo gajio oseanja prema njoj i da ju je
i s va- Ona je usliila njegovu molbu i brinula je o dvojici deaka,
ruzena preivelim enskim lanovima njene porodice. Naalost, ubrzo
*j_ e toga je umrla od nepoznate bolesti. Istoriari se ne slau oko go-neki belee da je to bilo 1 504, drugi
Zanimljivo, i ezare je umro nedugo zatim: 1507, u Vijaniju, u Italiji, dok je sluio kao plaeni vojnik,
kada je nerazumno odjahao daleko ispred svojih vojnika i kada su ga odmah okruili neprijatelji i ubili.
Mnogi smatraju da je njegova smrt bila samoubistvo.
Lukrecija je ostala u Ferari i Alfonsu d'Esteu rodila je etvoro dece. Pred kraj ivota postala je veoma
religiozna i poela je da nosi koulje od kostreti ispod svojih raskonih haljina. Godine 1518. pridruila se
Treem redu svetog Franje Asikog. Umrla je 1519. nakon to je rodila devojicu koja nije dugo ostala u
ivotu.
ofre se vratio u Skvilae. Posle Sanine smrti, oenio je Mariju de Milu i imao mnogo naslednika. iveo
je na svom imanju do smrti 1517. godine.
Istoriari su se vekovima dvoumili oko toga ko je zapravo otrovao Aleksandra VI i njegovog najstarijeg
sina. Tajna nikada nije razreena.
Sana od Aragona i Bordije su pravi biser istorije. Evo nekoliko za-beleenih injenica koje su iskoriene
u ovom romanu: ludilo kralja Ferantea I i Alfonsa II Napuljskog; Feranteov muzej" mumificiranih
neprijatelja (da, razgovarao je sa njima); Alfonso II prisustvovao je prvoj branoj noi svoje keri sa
ofreom Bordijom; Alfonso II je pobegao iz Napulja sa kraljevskim blagom; Savonoralino proroanstvo
da je papa Aleksandar VI bio antihrist; papino razvratno ponaanje prema enama, ukljuujui i to to je
voleo da ubacuje okoladu u enske steznike, kao i njegova zaljubljenost u maloletnu ljubavnicu uliju;
Lukrecijina vanbrana trudnoa i njen incestuozni odnos sa ocem i bratom; Bordije su ubile na desetine
kardinala i plemia; reka Tibar bukvalno je bila ispunjena stotinama tela tokom perioda strahovlade
Bordija"; veanje gosta kardinala Askanija Sforce; ezareovo ubistvo Huana, njegovog roenog brata,
vojvode od Gandija; Cezareova silovanja i nasilniko ponaanje tokom ratova; ubistvo Alfonsa od Aragona
od strane don Mikeleta Korele u Dvorani proroica; Sanino hapenje i kasnija luaka pro-poved sa tornja
zamka Sant Anelo. Namerno sam propustila da spomenem mnogobrojna druga ubistva koja bi bila suvina
itaocu.