Aleks Kan

RUKOPIS VAS OTKRIVA

Zato mlada majka poinje odjednom da ljubi svoje dete u
trenutku kada im prilazi kolski drug njenog mua?
Zato neko uporno gleda u pod dok nam pria o sasvim
obinim stvarima?
ta znae oni esti i gotovo nesvesni pokreti pribliavanja
ili dodirivanja rukama od strane osobe koja nam neto
objanjava?
Kako razlikovati la od istine?
Odgovori na ova i slina pitanja bili su predmet
razmiljanja miliona ljudi od postanka oveka pa do trenutka u
kome vi itate ove redove!
Ako na osnovu gestova ponaanja zakljuujemo o
namerama, sklonostima i osobinama oveka koga posmatramo,
zato bismo zanemarili jedan od tako upeatljivih i tako
konstantnih oblika ispoljavanja svakog pojedinca - p o k r e t
ruke k o j o m u p r a v l j a m o z a k za vreme pisanja?
Nije li nain pisanja, kao i nain hoda, kao i nain govora,
jedna od onih karakteristika oveka koja ostaje nepromenjena
do kraja ivota?
Nije li potpis svakog pojedinca isto kao i njegova
fotografija i kao otisak kaiprsta - dokaz njegovog identiteta u
svim zemljama dananjeg sveta?
Nain pisanja odraslog oveka jeste automatizovana radnja
u kojoj svesni deo linosti odreuje sadraj onoga to piemo, a
nesvesni g r a f i k u e k s p r e s i j u (oblik slova, tj. sam
rukopis).
Na tvrdnjama da se kroz grafiku ekspresiju (kao i kod
crtanja) ispoljavaju unutranji konflikti, sklonosti i karakterne
osobine pojedinca, poivaju sve teorije savremene grafologije.

Uputstvo za brzu analizu rukopisa

Analiza rukopisa predstavlja jednu od niza tehnika ili

metoda koje se danas u svetu upotrebljavaju u cilju otkrivanja
osobina ovekove linosti. Ona se naalost u Jugoslaviji veoma
malo primenjuje jer nije zvanino ula ni u jednu
standardizovanu psiholoku bateriju. Razlog tome je svakako i
nedostatak empirijskih istraivanja kojima bi se proverila njena
vrednost (validnost) u naim uslovima i na naoj populaciji.
Sistem analize rukopisa koji u ovde izloiti jeste rezultat
istraivanja zapadno-evropskih grafologa a moe se primeniti i
u naim uslovima uz predpostavku da se po spoljanjem
ponaanju ne razlikujemo bitno od pripadnika zapadno
evropske civilizacije.
Cilj ove broure jeste da svim zainteresovanim osobama
omogui brzi i neposredni kontakt sa tajnama grafologije,
bez opirnih i uobiajenih teorijskih razmatranja ove
problematike.
Svaka osoba koja pokae bar malo strpljenja moi e na
osnovu 54 detaljno objanjena znaka za analizu i sama
a n a l i z i r a t i rukopise drugih ljudi!
Znakovi koji su ovde obraeni birani su po posebnim
kriterijima, jasni su i lako uoljivi za poetnike*.
Rukopis koji elite analizirati mora biti spontano napisan
od strane osobe koja u vreme pisanja nije bila ni pod kakvim
unutranjim ili spoljanjim pritiskom. Ovde se misli na
odsustvo urbe, straha, gneva ili nekih drugih
* U drugom izdanju ove broure koja e izai iz stampe
februara 1985. godine, bie objanjeno jo oko 50 novih
znakova i njihovih kombinacija. Na osnovu njih e biti
mogue dati jo potpuniju sliku osobe iji rukopis analiziramo. Posto je za njihovo prepoznavanje potrebno izvesno
iskustvo u analiziranju rukopisa odluio sam da ih objavim
kasnije.

jakih emocija. Takoe je poeljno da osoba u momentu pisanja ne zna da e taj rukopis kasnije biti analiziran.
Sistem ZNAKOVA ili elemenata na koje obraate panju
prilikom posmatranja rukopisa koji elite analizirati, izloen je
ovde po logikom redosledu. Va zadatak je da paljivo
posmatrate rukopis koji analizirate. Pokuajte da u njemu
prepoznate to vise ZNAKOVA za analizu ije je znaenje
detaljno objanjeno na desnim polovinama stranica ove
broure.
Idite dakle redom od rednog broja 1-54 i svaki prepoznati
znak napiite na posebnom papiru.
Obratite panju na prvih nekoliko znakova jer njih moete
koristiti samo ukoliko ste u prilici da posmatrate osobu koja
pie!
ZNACI ZA ANALIZU

1. PISANJE BRZIM POKRETIMA

2. PRETERANO
BRZI
POKRETI PRI PISANJU

3. SPORI POKRETI PRI

PISANJU

TUMAENJA
vitalnost, pokretljivost, posedovanje energije, elja za
aktivnou,
dinaminost,
polet, ar, odlunost
brzopletost, smuenost, neurotina
napetost,
nerazmiljanje o posledicama
svojih
postupaka,
neuravnoteenost,
emocionalna nestabilnost
usporeni misaoni proces,
neelastinost,
krutost
u
miljenju,
neproduktivnost, neplodnost,
odsustvo ideja, nematovitost,
lenjost, op-reznost, ustezanje

4. USTEZANJE PRI ZAPOINJANJU

PISANJA (nakanjivanje, pokreti uzastopnog podizanja olovke sa papira,
pokreti u vazduhu iznad
papira)

5. ESTA ZASTAJKIVANJA U TOKU PISANJA

6. DOTERIVANJE,
POPRAVLJANJE, PODEBLJAVANJE, SENENJE U TOKU PISANJA

7.

JAK PRITISAK NA
HARTIJU ZA VREME
PISANJA

odbijanje ili odlaganje suoavanja sa sopstvenim problemima, sklonost ka zavaravanju okoline, strahovanja
da se ne otkrije neto iz
intimnog ivota, nastojanje da
se neko navede na pogrean
put ili dovede u zabludu
oklevanje, neodlunost, nepreduzimljivost,
gubljenje
samopouzdanja pri nailasku na
prepreke, potreba za oslanjanjem na druge, potreba za
podrkom
anksioznost, neodreeni strah
na nepoznatim mestima ili
pred autoritativnim osobama,
pomanjkanje sigurnosti u sebe,
nelagodnost, potreba da drugi
preuzmu njegove obaveze i
odgovornost
temperament, agresija, tekoe u savlaivanju nagonskog dela linosti potreba
za dominacijom

8. SLAB PRITISAK

9. NEUJEDNAENOST U
ODNOSU NA PRITISAK (as vei as manji
pritisak u toku pisanja)
10. VELIKA NEUJEDNAENOST U ODNOSU
NA PRITISAK (slovo ili
re pie veoma jakim
pritiskivanjem pa onda
slovo - dva ili re pie
slabo, mlohavo, bez pritiska)
11. RAVNOMERAN, UJEDNAEN
PRITISAK

12. DOBAR RAZMETAJ

TEKSTA NA STRANICI (podjednaka uvuenost teksta sa leve i desne strane, ravnomeran
razmak izmeu redova,
na isti nain uvueni novi
redovi, priblino jednaka gornja i donja margina
(neispunjeni deo stranice)

bezvoljnost, apatinost, tuna

raspoloenja, depresija, slaba
motivacija,
sklonost
ka
odustajanju pri nailasku na
prepreke, nedostatak ambicija
emotivnost, oseajnost, uivljavanje u oseanja drugih
ljudi, razumevanje drugih,
laki neurotini poremeaj
ozbiljan neurotini poremeaj, emocionalna neuravnoteenost, sklonost ka burnom i
nekontrolisanom reagovanju,
tekoe u samosavlaivanju,
burne reakcije

emocionalna stabilnost, dobra samokontrola, zadovoljavajui stepen tolerancije,

racionalno postupanje
dobre organizacione sposobnosti, smisao za voenje i
koordiniranje
aktivnosti
drugih ljudi

13. JASNOST I VELIKA

ITLJIVOST TEKSTA,
UREDNOST, PRAVILNA
INTERPUKCIJA,
RAVNOMERNA ISPUNJENOST STRANICE
14. LO RAZMESTAJ TEKSTA NA STRANICI,
RAZBACANOST (loe
iskorien prostor, utisak
nesimetrinosti)

smisao za red i disciplinu,

sistematinost i metodi-nost,
strpljivost,
sklonost
ka
konformizmu
(robovanje
ustaljenim oblicima ponaanja uz otpor novom i neobinom)
loe organizacione sposobnosti, nesamostalnost, povodljivost

15. ZAMRLJANOST TEKSTA (esto brisana ili

precrtavana slova)

aljkavost, lenjost, izbegavanje obaveza, biranje linije

manjeg otpora, kolebljivost,
esto menjanje odluka ili
miljenja

16. ZAOBLJENI RUKOPIS

ZAOBLJENA SLOVA

blagost u postupcima, razumevanje za druge, emocionalna toplina, oseajnost

17.

UGLAST RUKOPIS,
PREOVLADAVA
IZLOMLJENA LINIJA
PISAN BRZIM, ODLUCNIM
POTEZIMA
(suprotan od zaobljenog)

odlunost,
beskompromisnost, egoizam i suvopar-nost
(bezoseajnost)

9
8

18. UGLAST
RUKOPIS
POPUT NITI (tanka,
povezana izlomljena linija, sitni pokreti)

ncpristupanost, zatvorenost u
sebe, emocionalna hladnoa,
slabo manifestovanje svojih
oseanja, zaaurenost

19. IZVETAEN, OPTEREEN RAZNIM DODACIMA, UKRASIMA

paradiranje,
kaiperstvo,
samoisticanje,
nedostatak
spontanosti,
komplikovana
priroda

20. IZVETAEN I UGLAST (optereen dodacima i ukrasima sa

upadljivo
izlomljenom
linijom)

emocionalna hladnoa i odbojnost prema drugima zbog

straha da e se vezivanjem za
nekoga odati, otkriti neku
tajnu, zadravanje distance
prema svima, nepoverenje

21. ZBIJENA SLOVA (jedna uz druga)

suzdrljivost, oseanje teskobe, suvinosti, nelagodnosti, skuenost u soc. kontaktima

22. RASTEGNUTA SLOVA

(razmaknuta ali povezana, iroka slova)

neusiljenost, spontanost, ivahnost, oseanje radosti i

optimizma

23. VEOMA VELIKA SLOVA

preterana dareljivost,
potreba da se pomogne
drugima, razvijen motiv
za spaavanjem,
neumerenost u postupcima

10

24. SITNA I ZBIJENA

slova (velika ispunjenost
stranice, malo ili nimalo
praznog prostora)

sklonost ka sitniarenju, pojaana

tedljivost,
dobra
sposobnost
koncentracije
panje, strpljivost, smanjena
vitalnost)

25. POVEZANOST
SLOVA

drueljubivost, spontanost u
postupcima,
planiranje
buduih postupaka, loginost
u miljenju

26. NABACANA, ODVOJENA SLOVA (kao

tampana, nepovezana)

tekoe u ostvarivanju socijalnih kontakata, tenja ka

povlaenju u sebe, strah od
bliskih kontakata sa drugima

27. VELIKA NEUJEDNAENOST U VELIINI SLOVA (krupna slova

se smenjuju sitnim i
obrnuto)

neurotini poremeaj, unutranji konflikti, preosetljivost na uvrede i provokacije

28. NEPODUDARANJE
OBLIKA SLOVA (na
razliite naine pie ista
slova)

neiskrenost,
prevrtljivost,
sklonost ka simulaciji i pseudologiziranju
(izmiljanju
dogaaja iz sopstvenog ivota)

29. MANJA NEUJEDNAENOST U VELIINI

SLOVA
(neujednaenost
nije
mnogo izraena)

podlonost uticajima osoba sa

kojima postoji emocionalna
veza, oseajnost, manje
smetnje u kontrolisanju
emocija

11

30. SUAVANJE SLOVA

SREDNJE ZONE (suavanje slova u sredini
rei, sredini reenice ili
teksta)

nelagodnost na efektivnom
planu, preokupiranost nekim
unutranjim
problemima,
oseanje teskobe, skuenosti,
neizvesnosti,
postojanje
nerazreenog konflikta koji
stalno optereuje

31. NAG NUT A

izraena potreba za nenou, za oslanjanjem na druge

za ljubavlju i prihvaenou,
potreba da se ima neko u koga
se moe imati poverenje

SLOVA

NAPRED (s leva na
desno)

32. NAGNUTA

SLOVA

UNAZAD (s desna na
levo)

33. NEUJEDNACENI NAGIB (NAGNUTA SLOVA NAPRED SA IZNENADNIM ISPRAVLJANJEM)

34. SILAZNA LINIJA REI
I REENICA

12

uguena spontanost u kontaktima, opreznost, elja za

intimnou uz strah od potpunog predavanja (ili podavanja), osoba koja nikad
ne ide do kraja, koja zadrava svoj intimni kutak ili deo
samo za sebe
potreba za ljubavlju, popustljivost prema onima koji nas
vole (koje volimo) uz
povremeno
manifestovanje
ponosa, gordosti, tvrdoglavosti, zaslepljenost uz povremeno otrenjenje
pesimizam, razoarenje u
ivot, gubljenje motivacije,
odsustvo ivotnog elana, popustljivost

35. SILAZNA LINIJA SA

POVREMENIM UZDIZANJEM

pesimistika raspoloenja i
malodunost uz mogunost
aktiviranja volje dodatnim
potkrepljenjima, stimulisima

36. UZLAZNA LINIJA

REI I REENICA

postojanje elana u irem

smislu, optimistiki stavovi
motiv za postignuem, oseanja zadovoljstva, povieno
raspoloenje (hipomanino),
dranje
do
svoga
ja,
postojanje ponosa i sujete

37. VIJUGAVA
RUKOPISA

nesamostalnost,
podlonost
uticajima,
sugestibilnost,
prihvatanje dominacije autoritativnih ili voljenih osoba

LINIJA
(stalno

smenjivanje uzlazne i
silazne linije)
38. MALA
NEUJEDNAENOST BEZ OBZIRA
NA VRSTU (krupna i
sitna slova ili tanka i
debela ili poletna i prikoena ili nagnuta napred i nazad)

oseajnost, emocionalna toplina, empatija (razumevanje

oseanja
drugih),
preosetljivost, zabrinutost za svoje
blinje

39. VELIKA NEUJEDNAENOST (objanjene isto

kao pod takom 38)

ozbiljan neurotini poremeaj, emocionalna nestabilnost, neuravnoteenost ili

nezrelost, neadekvatno reagovanje na spoljanje utica- je,
podlonost uticajima, tekoe
u obuzdavanju na-gona

13

45. SLOVO

40. RAZVIJENE
DONJE
CRTE (naglaene, produene donje linije, donji
delovi slova, primer:
slova j, g latinice i
slova u, d irilica)

41. RAZVIJENE GORNJE

CRTE (naglaene linije
iznad tela slova. npr. d,
t, b latinice i slova
v, irilice
42. SLOVO t SA JAKO
NAGLAENOM POPRENOM CRTOM

43. SLOVO t BEZ POPRENE CRTE

44. SLOVO t SA TANKOM I SLABOM (ovla

povuenom)
POPRENOM CRTOM

14

pojaan nagonski deo linosti, vrenje pritiska na druge

ljude, vezanost za materijalna dobra, odsustvo mate,
hedonistiki
stavovi
(princip zadovoljstva) tenja ka zadovoljenju osnovnih potreba
sklonost ka matanju, beanje od stvarnosti u svet
mate i sanjarenja, oseajnost, idealistiki pristup ivotu, platonska ljubav
odlunost, spremnost da se
uloi napor pri nailasku na
prepreke, jaka volja kad
zatreba, potreba za dokazivanjem
nedostatak volje, biranje linije
manjeg
otpora,
slabe
ambicije, nedostatak upornosti
nesigurnost u sebe, plaljivost, malodunost, nenametljivost, oseanje suvinosti u
drutvu

narcisoidnost, potreba za isticanjem, dranje do sebe,

sujeta, egoizam

skromnost, povuenost, preputanje inicijative drugima,

46. SLOVO zadovoljavanje
sa
malim,
skromnim
zahtevima
anksioznost
47. SLOVO podlonost
uticajima, ivot po stalnim
49. ZATVORENA SLOVA
(uglavnom
odvojena,
nepovezana)
50. SLEVA
OTVORENA SLOVA
(uglavnom odvojena,
nepovezana)

48. OTVORENA
SLOVA
optereenjima i pritiscima
drueljubivost,
otvorenost,
spontanost u
kontaktima
ograivanje i
opreznost u
kontaktima sa okolinom,
zatvorenost u sebe

vezanost za prolost i uspomene, pridavanje znaaja

prolim
dogaajima
pri
planiranju buduih postupaka

15

51. POJEDNOSTAVLJENJE PISANJA ZBOG

BRZINE UZ OUVANU ITLJIVOST TEKSTA (skraenice, originalna reenja, isticanje
bitnih delova teksta na
interesantan nain, povezanost)

poveana sposobnost za snalaenje u novim situacijama,

loginost
u
miljenju,
inteligencija

52. POKRETI PREKRIVANJA I DODAVANJA

(iroki lukovi ili potezi
nad slovima ili preko
slova,
dvosmislenost
slova)

sklonost ka obmanjivanju
okoline, iskrivljavanju injenica, zavaravanju, neiskrenost

53. SKLONOST KA BIRANJU PAPIRA MANJEG

FORMATA

nedostatak
samopouzdanja,
nepoverenje u sopstvene
sposobnosti, slaba inicijativa i
energija

54. BIRANJE PAPIRA VECEG FORMATA

razvijen motiv za postignuem, velike ambicije, postojanje inicijative i energije

kroz vise otkrivenih znakova, posebno istaknite stavljajui ih

na poetak nalaza i idite tako redom prema onima koje se
sve manje iskazuju preko konstatovanih znakova.
Tekoe koje oseate pri pisanju svog prvog grafolokog
nalaza skoro e potpuno ieznuti posle dvadesetak
analiziranih rukopisa. Vetina koju ete stei sa malo truda
donee vam znatan ugled i popularnost u sredini u kojoj se
kreete, naroito meu mladima i zaljubljenima.
Da bih vam olakao napredovanje u sticanju vetine
analiziranja rukopisa i pisanja grafolokih nalaza koje ste
inae esto viali po razliitim asopisima, navodim vam
primer jednog rukopisa koji sam analizirao i nalaz koji
proizilazi iz otkrivenih znakova.

Ako ste zavrili sa analiziranjem vaeg rukopisa po ovde

navedenim kriterijumima ZNAKOVIMA (brojevi od 1-54)
pogledajte papir na kome ste zapisali sve prepoznate
znakove sa odgovarajuim tumaenjima (objanjenjima).
Pokuajte sada da eliminiete one znakove koji imaju
suprotna znaenja (naravno ako takvih ima). Razmislite o osobi
iji rukopis analizirate (ovo vam kaem zato to vi kao
poetnik morate poeti sa analiziranjem rukopisa onih koje
poznajete, a tek kasnije kada steknete dovoljno iskustva moete
prei i na rukopise onih koje ne poznajete) i ponite sa
pisanjem nalaza. One osobine koje su najupeatljivije za
datu osobu, tj. one koje se manifestuju
16

17

Ovde moemo lako uoiti sledee ZNAKOVE koji su

navedeni pod rednim brojevima: 14.15.26.29.32.33.38.39. 45. i
50.

vae organizacione sposobnosti slabije razvijene i da vi vie

volite da budete voeni nego da vodite (14).

Posmatranjem otkrivenih znakova dolazimo do zakljuka da su znakovi br. 15. i br. 42. suprotni po znaenjima i
zato ih ne interpretiramo (ne uzimamo u obzir). Znakovi:
29.33.38. imaju slino znaenje to nas navodi na zakljuak da
je osobina na koju oni ukazuju dominantna u linosti osobe iji
rukopis analiziramo!

Nadam se da vam je nakon ovog primera itav postupak

analiziranja rukopisa koji je iznesen u ovoj brouri postao
jasniji i razumljiviji. Smatram da su sada vaa znanja iz ove
oblasti iako skromna, sasvim dovoljna za dalje samostalno
usavravanje. Sa teorijskim koncepcijama grafologije i
iskustvima poznatih evropskih grafologa, moete se upoznati
preko literature koju u sada navesti:

Evo nalaza koji je dat u formi direktnog obraanja osobi

iji smo rukopis analizirali:

1. LA GRAFOLOGIE par Herbert Here, Presses universi-taire

de France, Paris 1965.

Veoma ste oseajne i osetljive prirode. Razumete druge

ljude, njihove postupke i njihova oseanja. esto saoseate sa
njima preivljavajui njihove radosti ili njihove patnje. Vaa
preosetljivost i zabrinutost se naroito odnosi na vae najblie
(38). Ponekad vaa zabrinutost poprima patoloke
karakteristike. Vi postajete napeti, nervozni, teko kontroliete
svoje impulse. U stanjima iekivanja neeg stranog moete
neadekvatno reagovati na spoljanje uticaje (39). esto ste slabi
i popustljivi prema onima koji vas vole. Znate katkada
manifestovati inat i gordost do tvrdoglavosti (29,33). Tada
moe doi do izraaja i vaa latentna (skrivena) crta
narcisoidnosti i elja da pokaete drugima svoju vrednost. (45)

2. LA GRAFOLOGIE par Raymond

Edition AUBANEL Paris 1982.

de Saint Laurent,

3. O RUKOPISU, Klages L. Naprijed Zagreb 1968.

1. KARAKTER I GRAFOLOGIJA, J. Krsti,
1980 g.

Beograd

U kontaktima sa osobama koje ne poznajete niste prirodni

i spontani. Oprezni ste i nepoverljivi. Nastojite zadrati svoju
individualnost, zadrati distancu. Jednom reju vi nikada ne
otvarate karte do kraja (32). Veoma ste vezani za prolost i
moglo bi se rei da ste vi jedna od onih osoba koja ivi od
uspomena (50). To zapravo znai da su mnogi vai budui
postupci planirani ili determinirani dogaajima iz prolosti.
Moglo bi se rei da su

18

19