VISOKA TEHNIKA KOLA KRAGUJEVAC

PRIMENA RAUNARA
Predavanja

NEKE DEFINICIJE:
Raunar je ureaj opte namene, koji slui za izraunavanje i uvanje rezultata tih
izraunavanja (uska definicija).
Raunari su maine koje izvravaju zadatke ili izraunavanja na osnovu skupa
uputstava ili programa.
Raunar je maina koja transformie informacije iz jednog oblika u drugi.
Informacione tehnologije pojam koji obuhvata grupu savremenih tehnologija za:
prikupljanje, obradu i upotrebu podataka; razvoj i upotrebu hardvera, softvera i
procedura za obradu podataka; kao i sredstava komunikacije.
Ono to ini raunar je:
Hardver - zajedniki naziv za sve fizike komponente raunara, sve ono to fiziki
postoji, opipljivo i vidljivo je.
Hardver predstavljaju delovi raunara koje moemo da vidite i dodirnute,
ukljuujui kuite i sve unutar njega.
Hardver - Fizike (elektronske ili mehanike) komponente od kojih se sastoji
raunar ili raunarski sistem.
Softver - zajedniki naziv za sve programe i podatke koji upravljaju hardverom,
nevidljivi nizovi instrukcija koje omoguavaju raunaru da izvri odreene
zadatke.
Softver predstavljaju uputstva ili programi koji govore hardveru ta treba da radi.
Softver - Program koji upravlja radom raunara
John W. Tukey, 1957. godine,
.

2
1. RAZVOJ I GENERACIJE RAUNARA
Uvod p r v u raunsku mainu napravio je 1642. godine francuski matematiar i fiziar
Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). Imao je 19 godina, a pomenuti poduhvat je izveo
da bi pomogao ocu porezniku. Maina je bila mehanika i koristila je zupanike, pokretala se
okretanjem ruice. Mogla je da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja.
Lajbnic(Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716), nemaki matematiar,
trideset godina kasnije, napravio je raunsku mainu koja je, o s i m s a b i r a n j a i
o d u z i m a n j a , i z v r a v a l a i o p e r a c i j e m n o e n j a i d e l j e n j a . Naravno, i ova maina
je bila mehanika i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja
ekvivalent jednostavnog depnog kalkulatora 300 godina pre pojave depnih kalkulatora
kakve danas koristimo.
Na ovom polju se nita nije deavalo narednih 150 godina, sve do
p o j a v e arlsa Bebida (Charles Babbage,1791-1871), p r o f e s o r a m a t e m a t i k e n a
U n i v e r z i t e t u Kembrid, koga moemo nazvati "ocem kompjutera". Izmislio je diferencnu
(Difference engine, 1832. god.) i analitiku mainu za raunanje (to je trenutak zamisli
principa rada kompjutera).
.

Na ideju o stvaranju maine za raunanje doao je prilikom dugog i napornog rada,

izraunavanja logaritamskih tablica. Ideju je izneo pred Kraljevsko astronomsko drutvo, pa je
na osnovu demonstracije dobio "zlatnu medalju". ema ureaja je bila zastraujue sloena,
sastojala se od mnogo zupanika. Autor je zamislio da se i odtampaju matematike tablice.
Projekat je propao, ali on nije mirovao, krenuo je u razvoj "analitike maine". Misli ovog
naunika su bile sto godina ispred vremena.
Diferenclna maina je izvodila operacije operacije sabiranja i oduzimanja, k o r i s t i l a s e
z a i z r a u n a v a n j e t a b l i c a u p o m o r s k o j navigaciji. Maina je projektovana tako
da je izvravala uvek isti algoritam, metod konanih razlika korienjem polinoma.
Najinteresantnija karakteristika diferencne maine je njeno reenje izlaza. Rezultati
su upisivani na bakrenu plou pomou elinih kalupa. Na izvestan nain, upotrebljeni
metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao to su buene kartice ili prvi
optiki diskovi.
Diferencijalna maina je zamiljena za raunanje etiri aritmetike operacije: sabiranje,
oduzimanje, mnoenje i deljenje. Analitika maina je pretea dananjeg raunara, zamiljena za
nalaenje reenja bilo kog matematikog izraza, za koji se zna redosled operacija pomou kojih
taj izraz moe biti reen (danas skup operacija odredjenog redosleda nazivamo algoritam).

3
Analitika maina se moe smatrati prvim mehanikim
p r o g r a m a b i l n i m raunarom. Imala je etiri dela: memoriju, jedinicu za
izraunavanje i ulazno/izlaznu jedinicu zasnovane na principu buenih kartica. M e m o r i j a
j e b i l a k a p a c i t e t a 1 0 0 0 r e i o d p o 5 0 decimalnih cifara i sluila je za
s m e t a n j e p r o m e n l j i v i h i r e z u l t a t a . J e d i n i c a z a izraunavanje je mogla da
prihvati operande iz memorije, da ih sabira, oduzima, mnoi ili deli, i da vrati
rezultat u memoriju. Kao i diferencna, i analitika maina je bila u potpunosti
mehanika. V e l i k i n a p r e d a k u o d n o s u n a d i f e r e n c n u m a i n u b i o j e t o j e
analitika maina bila raunar opte namene. Instrukcije su se itale sa buenih
kartica i izvravale. Neke instrukcije su nalagale prenos dva broja iz
memorije u jedinicu za izraunavanje, izvravanje odreene operacije nad
n j i m a i v r a a n j e rezultata u memoriju. Druga grupa instrukcija je mogla da izvri
testiranje broja i u s l o v n o g r a n a n j e u o d n o s u n a t o d a l i j e b r o j n e g a t i v a n i l i
p o z i t i v a n . U p i s i v a n j e razliitih programa na buene kartice je omoguavalo da analitika
maina izvrava razliita izraunavanja, dok to nije bio sluaj sa diferencnom mainom.
Kako je analitika maina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim t i m i
p r o g r a m e r . B e b i d j e z a t a j p o s a o n a j m i o e n u p o i m e n u Ada
Avgusta Lovelas, erka lorda Bajrona. Gospoa Ada je tako prvi programer na svetu i n j o j u
a s t j e p r o g r a m s k i j e z i k A d a d o b i o i m e ( svi programi koje je napisala bili su
korektni).
etrdesetih godina XX veka nemaki student tehnike Konrad Zuse, kao pionir na ovom
polju, napravio je niz automatskih raunskih maina zasnovanih na tehnologiji elektromagnetnih
releja. Maine su tokom rata unitene.
Prvi ovek koji je pokuao da napravi elektronski raunar bio je Don Atanasov (John
Atanasoff), profesor fizike i matematike sa Ajova Stejt Koleda. Uradio je to sa Clifford
Barijem i Dordom Stibicom (George Stibbitz) iz Belovih Laboratorija; maina nije bila
programirana, pa su to bili kalkulatori. Atanasova maina je koristila binarnu aritmetiku i imala
kondenzatore kao memorijske elemente, koji su se povremeno osveavali radi spreavanja
curenja naelektrisanja. Savremeni dinamiki RAM ipovi rade na ovom principu. Iako napredan
izum, maina nije proradila. Stibicov raunar je bio primitivniji, ali je proradio i javno je
demonstriran 1940. na konferenciji u Darmut Koledu. Demonstraciju je pratio Don Mokli
(John Mauckley), profesor fizike na Pensilvanijskom Univerzitetu.
Prva generacija (1945-1955)- Brzi razvoj elektronskih raunara zahtevao je II svetski rat.
Osnovu ine vakuumske cevi (do 20000 cevi po raunaru), ogromnih dimenzija, veoma skupi,
uglavnom za vojne potrebe, dosta spori mala brzina centralnog procesora, programiralo se na
mainskom jeziku, simboliki jezici i operativni sistemi su bili nepoznati, ljudi koji su radili na
raunarima obavljali su sve poslove od programiranja do odravanja raunara (ovek je imao
punu kontrolu nad raunarskim sistemom), iskorienje centralnog procesora i centralne
memorije je bilo slabo, najvei deo vremena se troio na poslove operatera i ulazno-izlazne
operacije.

Elektronska cev

4
Nemake podmornice su pravile pustro medju britanskim brodovima. Britanci su
prislukivali ifrirane podatke slate iz Berlina putem radio veza, ali je problem bio to su poruke
ifrirane pomou urejaja koji se zvao ENIGMA (pretea maine je bio uredjaj koji je
konstruisao amater pronalaza Tomas Deferson bivi predesdnik SAD). Radi brzog
deifrovanja poruka britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski
raunar nazvan Collossus, koga je konstruisao engleski matematiar Allen Tjuring (Alan
Turing) 1943. godine. Maina je odigrala ulogu pri deifrovanju nemakih ifara u II svetskom
ratu. Dugo se nije znalo za postojanje Collossus-a, pa je Turing tek posle dueg perioda dobio
priznanje za pravljenje prvog elektronskog kompjutera.

Collossus
Posle II svetskog rata u SAD je krenuo brzi razvoj raunara. Mokli (John V.Mauchly) i
Ekert (J.Presper Eckert) su na univerzitetu u Pensilvaniji konstruisali prvi pravi programirani
kompjuter - ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer - elektronski
numeriki integrator I kompjuter),. Radovi su poeli 1943. I bio je predvien za kompjutersku
balistiku u II svetskom ratu. Radovi su zavreni 1945., pa je Eniac korien pri dizajniranju prve
atomske bombe. Kasnije je korien pri izradi generatora, vremenskim prognozama itd. Eniac je
imao 18000 elektronskih cevi, 1500 releja, 70000 otpornika, 10000 kondenzatora I teio je 30
tona, troio je oko 174 KWh. Kontrolisan je pomou spoljanjih prekidaa, pa je menjanje
programa zahtevalo fiziko nametanje ovih prekidaa, to je usporavalo rad raunara.

Eniac
to se arhitekture tie, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadri
desetocifreni decimalni broj, i to tako to je svaka cifra predstavljena sa po deset
vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaa , a
veze izmeu komponenata su bile iane.
Posle ovog istorijskog trenutka mnogi drugi istrai vai se se d ali na
p o s a o proizvodnje elektronskih raunara. Prvi naredni raunar koji je proradio 1949. godine
bio je EDSAC, izgraen na Univerzitetu Kembrid u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je

5
Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raunar je bio prvi raunar sa zapamenim
programom. Sledili su JOHNIAC napravljen u firmi RandCorporation, ILLIAC
napravljen na Univerzitetu u Ilinoisu, MANIAC iz Los AlamosLaboratory i WEIZAC
sa Vajcmanovog instituta u Izraelu.
Grupa naunika, koja je izradila Eniac, poela je rad na novom kompjuteru. Pridruio im
se Jon von Neuman (John von Neumann), koji je 1945. godine predloio strukturu raunarskog
sistema. On je stvorio EDVAC, koji je nazvao IAS maina, sa dovoljno velikom memorijom da
uva i programe i podatke. Koristei podatke uskladitene u memoriji, Edvac je radio bre od
Eniaca. Programi su pisani u obliku mainskih kodova, a programeri su direktno upisivali
brojeve koji su odgovarali odreenim instrukcijama. Tokom 50-tih godina programeri poinju
koristiti simbole, koji su kasnije prevoeni u mainske kodove. To su omoguili programi zvani
asembleri (assemblers).

Fon Nojmanova maina

Fon Nojmanova maina je imala pet osnovnih delova: memoriju,
aritmetikol o g i k u j e d i n i c u , j e d i n i c u z a u p r a v l j a n j e p r o g r a m o m i u l a z n u i
i z l a z n u o p r e m u . Memorija se sastojala od 4096 rei od kojih je svaka imala 40
bitova. Svaka re je sadrala ili dve 20-bitne instrukcije ili dva 39-bitna oznaena cela broja.
Osam bitova instrukcije je definisalo operaciju, a prostalih 12 je specificiralo re u memoriji.
Unutar aritmetiko logike jedinice, pretea savremene CPU (Central Processing Unit) je bio
specijalni interni 40-bitni registar nazvan akumulator.
U to vreme IBM je bio mala kompanija koja je proizvodila buene kartice, firma ne
mnogo zainteresovana za proizvodnju raunara sve dok nisu 1953. proizveli raunar 701. To je
bila prva u seriji maina koje e za desetak godina postati dominantne na tritu. Godine 1958.
IBM je proizveo poslednji raunar sa vakuumskim cevima (709).
Druga generacija (1955-1965)Elektronski prekidai u ovoj eri bazirani su bili na
diodama i tranzistorima, raunari su manjih dimenzija, pouzdaniji i jeftiniji, poveava se brzina
rada centralnog procesora, poveava se kapacitet centralne memorije i eksternih memorija,
javljaju se bre ulazno-izlazne jedinice, sem vojske koriste ih velike korporacije I univerziteti.
Programi se piu na simbolikom mainskom jeziku, asembleru ili na viem programskom jeziku
Fortranu. Operater vie ne moe efikasno da opsluuje raunarski system. Reenje je bilo
prebacivanje niza kontrolnih funkcija sa operatera na sam raunarski sitem, tj. Posebne kontrolne
programe. Javljaju se kontrolni i korisniki programi. Raunari su bili smeteni odvojeno u
posebnim sobama ulazna soba, centralni raunar, izlazna soba. Programeri su pisali programe
na papiru, uglavnom u Fortranu, zatim ih unosili na buene kartice, koje su ostavljali u sobi sa
ulaznim raunarom (input room). Operater sistema je uzimao kartice i ubacivao ih u raunar, i to
prvo kartice sa prevodiocem Fortrana, a zatim kartice sa programom koji treba izvriti. Glavni
raunar je obavljao posao. Rezultat se dobijao takoe na buenim karticama, koje su sa

6
rezultatom donoene u output rooms. Mnogo vremena se troilo na etanje izmeu raznih
prostorija. Operativni sistema kao zaseban pojam jo uvek ne postoji.

Tranzistor
Godina 1948. d o n o s i r e v o l u c i o n a r n i p o m a k . T e g o d i n e
su
t r o j i c a s t r u n j a k a , k o j i s u r a d i l i z a BellL a b o r a t o r i e s ,
Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i okli (William
S h o c k l e y) izumeli tranzistor za ta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku.
Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u
raunarsko jindustriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi
p o t p u n o i z b a e n e i z upotrebe, bar to se proizvodnje raunara tie. Znaajno su
smanjene dimenzije r a u n a r a k a o i p o t r o n j a , d o k s u b r z i n a i p o u z d a n o s t
r a d a z n a t n o p o v e a n e . S a pojavom diskretnih poluprovodnikih komponenti, javljaju se i
prva tampana kola. Prvi tranzistorizovan raunar napravljen je u Linkolnovoj
laboratoriji na MIT-u. To je b i l a
16-bitna
maina
poput
W h i r l w i n d I . N a z v a n j e TX-0 (TransistorizedeXperimental computer 0),a
namjenjen je bio samo kao ureaj za testiranje jae maine TX-2. To se dogaalo
etiri godine prepojave PDP-1 raunara. PDP-1 se konano pojavio 1961. godine i
imao je 4k 18-bitnih rei i ciklus instrukcije od 5s. Ove performanse su bile upola
slabije od IBM7090, tranzistorizovanog naslednika maine IBM 709 i najbreg raunara
na svetu toga doba. Meutim, PDP-1 je kotao 120,000$, dok je IBM 7090 kotao
milionedolara. Nekoliko godina kasnije na trite izlazi PDP-8 koji je bio 12-bitna maina ali
je kotala svega 16,000$. Glavna novina kod ovog raunara bila je
j e d i n s t v e n a magistrala nazvana omnibus. Ovaj princip je prihvaen kod svih miniraunara i
DEC je, prodavi 50 hiljada komada, postao vodea kompanija u proizvodnji miniraunara.Na
slici 1.7. vidimo princip povezivanja delova raunara na omnibus. Godine 1964. je
novoosnovana kompanija CDC proizvela model 6600. O v a maina je skoro za red
veliine bila bra od tada monog IBM 7094. Tajna njegove brzine leala je u tome da je
njegov CPU bio visoko paralelizovan, a unutar raunara se nalazilo i nekoliko malih
raunara koji su upravljali poslovima i ula zno/izlaznim operacijama. jJ jedan raunar iz
ove generacije je Burroughs B5000. Dok su se svi ostali proizvoai bavili samo hardverom,
ovaj raunar izraen je tako da olaka posao prevodioca za jezik ALGOL 60.
Kao poboljanje uvodi se paketna, tzv. Grupna obrada (batch processing), bazirana na
upotrebi magnetne trake. U ulaznoj sobi se sakuplja vie slinih programa, koji se pomou
jeftinog raunara (npr. IBM 1401) s buenim karticama prenose na magnetnu traku. Zatim se
traka prenosi u sobu sa glavnim raunarom, predvienim za izvrenje samog programa (npr.
IBM 7094). U glavni raunar se uitava poseban program koji treba da sa trake redom uitava
programe I izvrava ih. Taj se program moe smatrati pretkom operativnih sistema.

IBM 1401
Prva maina iz ovog perioda bila je TRADIC, proizvedena u Bell Laboratories 1954.
Memorija je bazirana na magnetnim jezgrima, kojima se moglo prii po eljenom redosledu. U
ovoj generaciji se javljaju prvi sistemski programi: Fortran (1956), Algol (1958) I Cobol
(1959). Tada su proizvedene vane komercijalne maine, kao: IBM 704, 709 I 7094. Na kraju
50-tih godina pojavljuju se dva Superkompjutera Larc i IBM 7030 (aka Streatch), koji su
imali memoriju, ali I procesore.
Trea generacija (1965-1980) Sredinom 60-tih godina. Razvoj integrisanih elektronskih
kola 1964. (u poetku su to bila kola malog stepena integrisanosti, SSI-Small Scale of
Integration, koja su omoguavala da nekoliko tranzistora bude na jednom ipu; 1968. se
pojavljuje MSI-Medium Scale of Integration gde je na ipu smeteno vie desetina tranzistora;
1971 se pojavljuju integrisana kola velikog stepena integrisanosti LSI- Large Scale of
Integration), poluprovodnike memorije, OS sa multiprogramskim radom, interaktivni rad sa
korisnikom. IBM daje klasu raunara IBM System/360, seriju kompatibilnih raunara razliitih
snaga, pogodnih za naune I poslovne primene. Sistem je radio pod operativnim sistemom
OS/360, koji je bio glomazan I pun bagova. ovek gubi mogunost kontrole. Programer se
oslobaa sloenih rutinskih poslova. Razdvaja se sistemski i korisniki softver.

Integrisano kolo

IBM 360
1964. Seymor Cray je razvio CDC 6600, prvi kompjuter koji je koristio paralelne
sisteme, sastojao se od 32 nezavisne memorije i postizao brzinu od 1 MFlops/sec. Pet godina
kasnije Cray je razvio CDC 7600 koji je imao vektorske procesore I postozao brzinu od 10

8
MFlopy/sec. U isto vreme IBM stvara kompjutere duplo bre od CDC, zahvaljujui brzoj cachememoriji. Solomon computers koje je napravila Westinghous Corporatio i IIIial IV bili su prvi
pravi paralelni kompjuteri. CDC u saradnji sa institutom u Teksasu nametnuo je standarde za
vektorske procesore. U ovoj eri se javljaju programi: CPL, BCPL, B, UNIX itd.
Sa razvojem softverskog inenjerstva (software engineering) uvode se nove funkcije:
- multiprogramiranje (multiprogramming)
- viestruke ulazno-izlazne (U/I) operacije (spool)
- podela raunarskog vremena (time-sharing)
Multiprogramiranje je tehnika kojom se postie bolje iskorienje procesora: memorija
se deli na particije u koje se uitavaju razliiti programi, tj. Poslovi (job); dok neki program eka
na ulazno-izlaznu operaciju, processor izvrava drugi program.
Spuling je tehnika koja omoguava da se nedovoljna brzina ulazno-izlaznih ureaja
kompenzuje upotrebom brzih ureaja trake, diskovi, ime se dobija istovremeno izvravanje
vie ulazno-izlaznih operacija.
Podela vremena je tehnika koja omoguava da svaki korisnik radi sa raunarom
interaktivno I to preko posebnog terminala koji je istovremeno i ulazni i izlazni ureaj za
korisnika. To je poseban oblik multiprogramiranja, gde svakom termilalu pripada dodeljeno
procesorsko vreme, posle ijeg isteka se vreme dodeljuje drugom terminalu.
Pojava dva operativna sistema:
-MULTICS
- UNIX (Unix (UNI=jedan, X=CS=Computing Service).)
Multics je neuspela ideja kompanija MIT, Bell Labs i General Electric da se napravi
moan raunar i operativni system za rad velikog broja terminala. Ideja je da postoji moan
centralni raunar, a da graani kod kue imaju terminale kojima preko modema pristupaju
glavnom raunaru. Ovaj model se moe smatrati preteom mrea i Interneta.
Raunari tree generacije zvali su se mini raunari. Prvi raunar je bio DEC-ov PDP1
(Digital Equipment Corporation), do tada najmanji i najjeftiniji raunar.
U treoj generaciji sve vie kontrolno-upravlakih funkcija se sa oveka prenosi na
raunar, tj. pojedine sistemske programe. Skup svih tih programa naziva se OS. Istovremeno se
razvija veliki broj uslunih programa, koji olakavaju i pojednostavljuju upotrebu raunara.
Treba naglasiti da se u ovom razdoblju pojavio i prvi mikroprocesor (1971.),
to e imati velikog znaaja za kasniji razvoj r a u n a r s k e t e h n i k e . T a k o e s e
j a v l j a j u i p r v i v e k t o r s k i i p r o t o n i r a u n a r i . P r v i superraunar Cray-1 iz 1974.
etvrta generacija (1980-1990)
Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je
dostvarnja VLSI ipova ( V e r y L a r g e S c a l e o f I n t e g r a t i o n ) k o j i s u m o g l i d a
s a d r e nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ak i nekoliko miliona
tranzistora na jednom ipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i brim raunarima.
Cena raunara je pala do te mere da se otvorila mogunost da svaki pojedinac imasopstveni
raunar. Tada je i zapoela era personalnih raunara. U prve OS za personalne raunare
spadaju MS-DOS i Unix.
Paralelno sa razvojem korisnikog softvera razvija se korisniko okruenje, tj. korisniki
interfejs programa.
Pojavljuju se kompjuteri sa vrzim vektorskim procesorima, kao to su Cray 1, Cray 2 (sa
velikom glavnom memorijom),Cray x-mp, Cyber 205. Mikroprocesori su nali veliku primenu
u razvoju kompjuterske tehnologije. Razvoj jezika: Fortran, Pascal, C, nova verzija UNIX koji

9
je postao standard. 1971. pojava mikroprocesora Intel 4004, 1972. Intel 8008 8 bitni
mikroprocesor, 1974. General Instruments 16 bitni, 1981. 32 bitni processor.

Mikroprocesor
Pojava personalnih raunara, razvojem LSI ipova (large scale integration), raunari su
jeftini. Spectrum, Commodore, Atari, IBM PC, Apple Macintosh itd. Prvi operativni sistemi za
PC su MS-DOS i UNIX.
Razvoj korisnikog okruenja.
Pojava novih operativnih sistema:
- mreni operativni sistemi
- distribuirani operativni sistemi
Mrene OS karakteriu raunari povezani u mrei. Svaki raunar ima svoj OS, podatke
razmenjuju meusobno pomou odgovarajuih protokola (zajedniki jezik za komuniciranje).
Korisnik jednog raunara se moe prijaviti na drugi, uzeti neke datoteke itd. Korisnik zna da nije
sam u mrei, tj. Svestan je ostalih raunara u mrei sa kojima komunicira.
Distribuirani OS su ozbiljnija varijanta u mrenom okruenju, jer osim deljenja I razmene
datoteka I tampaa omoguavaju i deljenje procesa, tj. Programa. Korisnici ovaj system vide
kao jednoprocesorski. Postoji vie raunara u mrei, ali je samo jedan OS koji upravlja svim
resursima u mrei. Korisnik ne zna gde su smetene njegove datoteke i gde se izvrava njegov
program. Sistem se vidi i ponaa kao celina.
Peta generacija Kompjuteri koji sadre hiljade procesora, koji rade na razliitim
delovima istog programa. Pojava kompjuterskih mrea. Prvi kompjuter u ovoj generaciji bio je
Sequent Balance 8000, koji je imao 20 procesora koji su delili jednu memoriju, ali je svaki
processor imao svoj cache. Intel je imao drugaiji pristup. Napravili su PSC-1, koji je imao 128
procesora, pri emu je svaki processor imao svoju memoriju, a koristili su mreu da poveu
procesore. Na kraju ovog perioda javlja se SIMD, kompjuter koji je imao jednostavne procesore,
koji su radili po direktivi glavne jedinice.
esta generacija generacija dananjice, velika dostignua u polju hardvera, koriste se
paralelni sistemi sa vektorskim procesorima. Velike korporacije su zacrtale cilj da nadmae
brzinu od 1 teraflops/sec, to se moe ostvariti samo sa sistemima koji sadre 1000 procesora.
Najvea promena se desila u domenu Interneta, koji se munjevito iri. Intel i njihovi Pentium
procesori.

10
2. VRSTE RAUNARSKIH SISTEMA:
I - personalni raunari , eng. personal computers - PC (zovu ih i mikroraunari), za
individualnu upotrebu,
Mogu stati na radni sto
Mikro raunari su personalni raunari raunari za jednog korisnika
Koriste se u poslovanju (u preduzeima, ustanovama) za obradu poslovnih podataka, kao
i za linu (kunu) upotrebu
Najpoznatiji mikro raunari su PC (Personal Computer) i Apple (popularan u Americi)
1. Desktop stoni (najei oblik; sastoji se od centralne jedinice, monitora, tastature i
mia, kao odvojenih komponenti)

Sistem stonog raunara

2.Prenosni: Prenosni (portabl) raunari su najnovija generacija personalnih, beinih
raunara. Malih su dimenzija, lagani su, lako se prenose, rade na baterije. Dele se u dve grupe:
LAPTOP (Netbook, Ultrabook, Notebook. Zajednika osobina svih ovih ureaja je dizajn ekran se nalazi na poklopcu, a tastatura i sama maina na postolju) i POCKET PC (Pocket
PC raunari su moni PDA depni raunari malih dimenzija i teine, koji su se pojavili 2000
godine. PocketPC rade na operativnom sistemu Windows Mobile. Ovaj operativni sistem lii
standardnom Windows za PC raunare (Start Meni, taskbar, Control Panel itd.). Navigacija se
obavlja direktno preko ekrana pomou posebne "olovke" (stylus), ili prstom).
. Lap-top (lap-kolena, krilo) (najstariji uredjaj iz grupe tzv. prenosnih raunara; to su
personalni raunari koji omoguavaju korisniku da ih koristi na bilo kom mestu i u bilo kom
trenutku; imaju ravan ekran od tenog kristala, koji u sklopljenom stanju prekriva tastaturu i
centralnu jedinicu; uglavnom imaju napajanje pomou baterije ili spoljanjeg AC/DC adaptera
koji istovremeno puni bateriju). LapTop lii na manji kofer ili putnu torbu. Najmanja veliina je
14 ina, a teina do 3 kg. Uz tastaturu imaju taped (touchpad). Drugi naziv za ovaj raunar je
Notebook, to na engleskom znai sveska (jer se otvara kao sveska ija je jedna stranica monitor,
a druga tastatura). Jedna od prednosti laptop raunara je moan hardver. Veliina ekrana kod
laptop raunara je pogodna za gledanje filmova, slika kao i za pregledno surfovanje internetom.
Laptop raunari su vri i imaju jae kuite, ekran se titi sklapanjem laptopa.

11
- Netbook raunari manji prenosni raunari nastali 2007. godine. Slini su laptop
raunarima, ali sa drugom namenom i karakteristikama. Zamiljen je 1996. godine kao raunar
bez diskova, a sve potrebno za rad bi se nalalo na Internetu. Obino imaju dijagonalu ekrana od
9 do 10 ina i rezolucijom 1024x600 piksela. Rade pod Win ili Linuxom. Baterija im traje due
nego kod Laptop (radi 6 sati bez punjenja). Radi utede energije koriste SDD (SolidStateDrivers)
diskove manjeg kapaciteta, RAM memorija je slabija, nemaju CD I DVD, nije podesan za igrice
ili zahtevniju grafiku obradu, imaju ugradjen Wi-Fi, teki su do 1,5 kg i manji od Laptop. Iako
su pomalo nepraktini za svakodnevno upotrebu zbog malog ekrana i tastature, na njima se mogu
instalirati sve standardne aplikacije, jer koriste klasian operativni sistem, za razliku od pametnih
telefona koji koriste prilagoenje verzije operativnih sistema. Pogodni su za lake programe i
surfovanje Internetom, nisu namenjeni pokretanju zahtevnijih aplikacija (Photoshop ili igare).
Godina 2012. je oznaila kraj Neetbok raunara.

-Ultrabook raunari su najmlai u ovoj kategoriji i njihovo ime potie od izraza ultraportable notebook. Obino tee manje od 1,5 kg i veoma su tanki. Ime je smiljeno od strane
proizvoaa PC raunara i direktan je odgovor na Apple Macbook Air, Uprkos tankom profilu
ultrabook raunara (manje od 2cm), veliina ekrana je u rangu standardnih notebook raunara od
11 do 15 ina. Veina je opremljena sa SSD ureajima za skladitenje podataka koji su bri, tii i
laki od klasinih hard diskova i omoguavaju bre podizanje sistema. Iako su bri, SSD diskovi
su mogo skuplji od hard diskova tako da kapacitet skaditenja ultrabook raunara obino ne
prelazi 128 gb. Pogodni su za veinu aplikacija, ali imaju problema prilikom pokretanja
zahtevnih igara.

. Pocket PC znai depni personalni raunar. Ovi minijaturni raunari za uvanje

podataka ne koriste diskove, ve memoriju u formi ipa. Pocket PC raunari imaju dobre
karakteristike u pogledu procesorske snage, memorijskog prostora, komunikacije i transfera
podataka. Dele se na:
Hand held raunare slini su laptopu ali manji mogu se drati u ruci. Imaju
mali displej (ekran) i tastaturu. Podravaju Word, Exceli Power Point, kao i Windows Media

12
Player 10 (Fujitsu Siemens Pocket LOOX T serija). Imaju mogunost ugradnje wireless kartica,
ukoliko osnovna verzija nema integrisani wireless.

Handheld ureaj
Tablet PC su najnoviji koncept prenosnih raunara, manji od netbook, vei od
smartphon, nemaju tastaturu, podaci se unose specijalnom elektronskom olovkom (zvanom
stajlus) kojom se pie po displeju, teki oko 500 g, uglavnom imaju Android OS, sve je
prilagodjeno touch skreen-u.

Ovi lako prenosivi ureaji imaju ekran na dodir, sa mnogo funkcija i aplikacija, komande
se izdaju prstom ili olovkom. U poreenju sa laptop raunarom, manji su i laki. Veliine ekrana
su od 7-10". Na njima se mogu se uvati i reprodukovati muzika, filmovi, slike. Tablet raunari
imaju i video chat, jednu ili dve kamere, slinih funkcija kao smartphone ureaji. Mana je ekran
osetljiv na dodir, stalno izloen spoljanjim uticajima lako se moe otetiti (postoje zatitne
maske). Postoje tri modela, tj. stila tableta:
- vrsti stil ima ekran za pisanje digitalnom olovkom, pa rukopis moe da se
kasnije prekuca ili da ostane kao rukopis. Olovka slui za odabir, povlaenje,
otvaranje, pretraivanje Interneta, crtanje dijagrama itd.
- Cabrio style (hibridni) ili tablet s pokretnim ekranom (moe se zaokrenuti za 180
stepeni radi lakeg itanja ili pisanja). Moe se koristiti kao tablet (ekran se
zakree i polae preko tastature) ili kao laptop (koristi se integrisana tastatura i
mi ili digitalna olovka).
- Slate stil je veoma lak i tanak uredjaj (kao ploa), ima integrisanu elektroniku u
ekranu osetljivom na dodir, nema tastaturu kao hardver, mada neki modeli imaju
stalak za umetanje, pa se moe koristiti mi i tastatura.
3. Priruni (handheld computers):
. Palmtop (palm-dlan) (savremeni mali raunari koji staju na dlan; imaju svoj operativni
sistem, obino: kalendar, imenik, podsetnik, ali slue i za veliki broj servisa obrada teksta,
tabelarna izraunavanja, Internet komunikaciju itd.). Veina palmtop koristi okrnjenu verziju

13
Windows-a sa oznakom CE. Meutim, noviji modeli mogu pokrenuti i punu verziju Windows
XP operativnog sistema. Sa usponom pametnih telefona palmtop su postali suvini. Ovakvi
ureaji imaju dijagonalu ekrana od oko 6 do 7 ina.
. PDA (Personal Digital Assistant), personal digital assistant, to u prevodu znai lini
digitalni asistent, je minijaturni kompjuter, koji staje najee na dlan, ije su osnovne namene
skladitenje svakodnevnih podataka, razmena e-maila, prenos fajlova, reprodukcija multimedije i
dr. Koristi se za linu upotrebu: kao mobilni telefon, pretraiva Interneta, renik stranih jezika,
adresar, potsetnik. Prvi ureaj napravila je mala engleska firma Psion 1984. godine, a ureaj je
nazvan Psion 1. Dananji PDA ureaji imaju brze procesore, LCD TFT ekrane u boji, RAM
memoriju od 8 do 32 MB i masu od oko 200 grama. Ureaji koriste vie razliitih operativnih
sistema, a najpoznatiji su Palm OS i Microsoft Windows CE, ali i Symbian, VT-OS,
Linux to se tie softvera, na raspolaganju je veliki broj kvalitetnih aplikacija, a neke od njih
su osiromaene verzije poznatih PC aplikacija, kao to su: Internet Explorer, Word, Excel,
Money itd.

, iPad je uredjaj firme Apple, neto izmedju iPhone i nekog prenosnog raunara.
. iPhone je prvi mobilni telefon firme Apple ili pametni uredjaj (smart phone), napravljen
za multimedijske sadraje i pristup Internetu. Dizajnirao ga je Jonathan Ive, puten u prodaju
2007. Ima Multi-touch ekran dozvoljava pokrete vie prstiju po ekranu, ime je omogueno
zumiranje, listanje strana kao da su stvarneTelefonom se upravlja pomou virtuelne tastature
prikazane na poklopcu. Moe da funkcionie kao video kamera, obina kamera, prenosni medija
plejer, ima Wi-Fi vezu. Sa iPhone-om je predstavljena i nova mobilna platforma nazvana
iPhone OS, kasnije iOS, bazirana na Mac OS X operativnom sistemu, prilagoenom za mobilne
ureaje.

iPhone uredjaj predstavljen u San Francisku

II - radne stanice (Radne stanice imaju procesore i graki displej visokih performansi,
operatvne sisteme za vie zadataka (multitasking operativ system). Radne stanice se jo uvek
koriste za dizajniranje pomou raunara (computer-aided design), intenzivne naune i inenjerske
proraune, procesiranje slika, modelovanje arhitekture, raunarsku graku, za animacije i lmske
vizuelne efekte.)
III - mini (se naveliko koriste u aplikacijama u realnom vremenu, na primer za kontrolu
vazdunog saobraaja ili automatizaciju fabrika. Teko je rei ta ini jedan

14
miniraunar, jer mnoge kompanije proizvode ove raunare sa 16-bitnim ili 32-bitnim
mikroprocesorima uz isvesnu koliinu memorije i ulazno/izlaznih ipova, gde j e s v e t o
smeteno na jednoj tampanoj ploi. Funkcionalno je takva
p l o a ekvivalentna tradicionalnom miniraunaru kao to je PDP-11) i supermini raunarski
sistemi (to je u sutini veoma veliki raunar, gotovo uvek zasnovan na32-bitnom procesoru sa
nekoliko desetina megabajtova memorije. Takve maine se koriste kao tajm ering maine na
itavim odelenjima razliitih institucija, kao mreniserveri i na mnoge druge naine. Takve
maine su daleko monije od raunara IBM360 Model 75, najmonijeg velikog raunara na svetu
u vreme njegovog pojavljivanja1964. godine)
Mini raunari imaju snagu velikih (mainframe) raunara, a po dimenzijama su neznatno
vei od mikro raunara.
Odlikuju se izuzetno brzim pristupom podacima.
Zato se koriste se kao Web serveri (centralni raunari za pristup Internetu), ali takoe u
nauci i inenjerstvu

HP-300
IV - makro (veliki-mainframe) raunarski sistemi (naslednici maina kao to su IBM360
i CDC 6600. Stvarna razlika izmeu supermini raunara i velikog raunara je
uulazno/izlaznim mogunostima i aplikacijama za koje se koriste. Tipini supermini
moe da ima jedan ili dva diska reda veliine 1GB, dok veliki moe da
i m a i s t o takvih. Supermini se koriste za ineteraktivne aplikacije, dok se veina velikih
raunara koristi za velike pakete poslova ili obradu transakcija kao to su one u bankarstvu ili za
rezervaciju avionskih karata, gde su potrebne ogromne baze podataka.)
Ovaj raaunar istovremeno opsluuje vie korisnika (tzv. multiuser raunar)
Mainframe je povezan sa veim brojem terminala (terminal ine monitor i tastatura)
Koriste se u bankama (za obradu velikog broja finansijskih transakcija), na
univerzitetima, u veim firmama
Stariji mainframe raunari imali su veliinu manje sobe

15

Mainframe
V - super raunari (za simulacije i modelovanje kompleksnih fenomena, kao hemijske reakcije,
nuklearne eksplozije, vremenska prognoza, kosmika istraivanja, vojne potrebe itd.; Ove
maine su specijalno projektovane tako da se maksimizirabroj FLOPS-ova (FLoating point
Operations Per Second). Sve to je ispod 1gigaflopss e n e m o e s m a t r a t i
s u p e r r a u n a r o m . S u p e r r a u n a r i i m a j u j e d i n s t v e n u , v i s o k o paralelnu arhitekturu
radi postizanja tih brzina, a efikasni su samo kada se primenjujuna mali opseg poslova. Za ovu
generaciju raunara karaktersitian je i intenz ivni razvoj raunarskih mrea razliitih
opsega (LAN, WAN i dr.). Naroitu ekspanziju je doivela globalna mrea Internet. Istorija
Internet-a poinje 1969. godine kada je na UCLA prvi raunar povezan sa ARPANET-om.
Ova mrea je dobila naziv po svom sponzoru DARPA -D e f e n s e A d v a n c e d
R e s e a r c h P r o j e c t A g e n c y ( V o j n a a g e n c i j a z a n a p r e d n e istraivake
projekte), a sam njen poetak bio je skroman, jer su povezane samo e t i r i
univerzitetske lokacije: UCLA, Stanfordov istraivaki institut, UC
S a n t a Barbara i Univerzitet u Juti) (Earth Simulator postie brzinu od 40,96 TFLOPS i ima 10
TB operativne memorije: 5,120 MEC-ovih procesora Vector SX6 500 MHz, Procesor 8
GFLOPS 2 GB RAM, 640 vorova, Magistrala 16GB/s, 320 ormana, Diskovi 700 TB)
Ovo su izuzetno moni i brzi raunari
zauzimaju ogroman prostor (veliine sportske hale) i veoma su skupi
poseduju ih samo razvijene, bogate zemlje i to njihove dravne institucije i vlade
koriste se za istraivanje svemira, predvianje zemljotresa i uragana, vremenske
prognoze, u vojne svrhe (testiranje oruja), u naune svrhe (deifrovanje gena), za
prouavanje pojava koje se ne mogu posmatrati u realnom radu (npr. nuklearne
eksplozije).
sadre nekoliko hiljada procesora koji rade istovremeno
Trenutno najmoniji super raunari su:
1. Earth Simulator (Japan, kompanija NEC),
2. Blue Gene (SAD,IBM) i
3. X1 (SAD, kompanija Cray)

16

Super raunar NEC - Earth Simulator

Earth Simulator - ima zadatak da kreira virtuelnu planetu
Zemlju.
treba da predvidi klimatske promene na Zemlji uzmajui u obzir: globalno zagrevanje,
atmosfersko i pomorsko zagaenje, kine bujice, otapanje gleera, itd.
zadatak mu je i predvianje zemljotresa i drugih prirodnih katastrofa, kako bi se
blagovremeno preduzele kontramere
za prikupljanje ulaznih podataka potrebna je dodatna oprema: radari, sateliti, vodene
sonde, meteoroloke stanice...
ovo je jedan od najjaih sistema na svetu sa svojih 5104 procesora i snagom od 35
teraflopsa (35 x 1012 FLOPS, operacija sa pokretnim zarezom u sekundi)
Ceo sistem ima 10 terabajta radne memorije i prostor za podatke od 700 terabajta
Konstrukcija ovog superraunara se sastoji od 320 ormana koji su smeteni u vidu
koncentrinih prstenova. Spoljanji prsten plavih ormana sadri procesore, dok unutranji
krug zelenih ormana sadri sisteme za meusobno povezivanje. Trei prsten belih ormana
sadri sisteme za uvanje podataka.
Sve ovo je smeteno u zgradi dimenzija 65 x 50 metara. Na etvrtom nivou graevine se
nalazi raunarska soba sa pomenutim ormanima, trei nivo je popunjen ogromnom
koliinom kablova koji povezuju ceo sistem. Ispod toga su sistemi za hlaenje raunara i
snabdevanje el.energijom

Vizuelizacija podataka o vlanosti vazduha, brzini i pravcu

vetra i oblanosti

17

Prikaz brzine vetra nad odgovarajuim podrujima Zemlje

prikaz podruja s jakim vetrovima

Simulacija tornada

Super raunar

18

Super raunar Cray-X1

VI - industrijski raunari (PA, PLC, CNC, Simensov SIMATIC S5)
VII - ugradivi i namenski (Neki raunari su strogo namenski, iizvravaju specine zadatke od kontrole
temperature do upravljanja velikim graevinskim mainama, ili kontrolu rada srca.)
(SBC2596 Pentium EBX Computer with Data Acquisition, GPS, CAN; lp Pentiu, 166 or
266MHz; 32 channels of 16-bit analog input; 14-bit, 4-channel DAC, 10/100BASE-T Ethernet;
CAN option; GPS for location identification/synchronized data acquisition; Extended
temperature range available)

19
3. RAUNARSKI SISTEM ine:
- tehniki system (HARDWARE)
- programski sistem (SOFRWARE)
Prema jednom gleditu - Programski sistem ine:
I - sistemski programi
. operativni sistem (upravlja zadacima, upravlja operativnom memorijom, upravlja
podacima, upravlja ulazom i izlazom); OS, DOS, WINDOWS
(95/98/MILENIUM/XP/NT),UNIX (LINUX), REAL TIME OS
. pomoni programi (jeziki procesori, programi za dijagnostiku i servisiranje
raunarskih sistema, programi za komunikaciju i mrene servise, programi za arhiviranje i
kompresiju datoteka, prave sigurnosne kopije, kriptovanje, ienje registara... Neki od
pomonih programa: WinZip (program za kompresiju i dekompresiju podataka), Adobe
Acrobat Reader (program za razmenu, pregledanje i tampanje dokumenata,a pri emu dobro
uva njihovu originalnost (izgled fontova, grafiku,boje i sl.), ACDSee (za pregled slike,
fotografije, jer omoguava da ih pregledamo bez obzira u kome programu i kako su
napravljene), Win Rar je takoe program za kompresiju dokumenata.)
II - aplikativni programi (to su programi koji korisniku omoguavaju da njihovom primenom
na raunaru reava razliite probleme. Drugim reima, to je veina programa koje upotrebljavaju
korisnici raunara, a nazivaju se i korisniki softver. Ove programe osim proizvoaa raunara i
specijalizovanih softverskih kua piu i korisnici. U aplikativne programe spadaju programi za:
obradu teksta,rad sa tabelama, crtanje, rad sa bazama podataka, o bradu slika i animacija,
komponovanje i obradu zvunih zapisa, pretraivanje Intern-eta, slanje e-pote i drugih poruka
Internetom, reprodukciju multimedijalnih sadraja, kompjuterske igre i za programiranje, proraune u
nauci i tehnici i statistiku, igre i dr. Tipini primeri aplikativnih programa su tekst procesori
(word processors), pregledne tabele (spreadsheets), medija plejeri i dr. Vie aplikativnih
programa esto se vezuju u jednu celinu i nazivaju se aplikativni paketi (application suite).
Tipini primeri su Microsoft Oce i OpenOce, koji povezuje tekst procesor, spreadsheet i nekoliko
drugih posebnih aplikacija.)
Prema drugom gleditu - Programski sistem ine:
I - sistemski programi
- operativni sistem
- tzv. sistemski softver (programi koje svi ili veina korisnika koristi) i koji obuhvata:
- programe prevodioce (za prve raunare programi su pisani u tzv. mainskom
jeziku; naredbe su se sastojale od nizova nula i jedinica; pisanje programa je bilo
podlono grekama. Zato je izmiljen simboliki jezik koji su prevodjeni u
mainski. Postupak je automatizovan pravljenjem programa za prevodjenje
asemblera. Da bi se programi lake pisali i prenosili na druge raunare razvijeni
su programski jezici na kojima su pisani tzv. izvorni programi. Njih su na
mainski jezik, da bi raunar mogao da izvri naredbu, prevodili posebni programi
komplajleri (compiler). Svaka arhitektura raunara ima odgovarajui program
prevodilac),

20
- veznike ili drajvere (to su programi potrebni za prepoznavanje i korienje
perifernih jedinica i drugih uredjaja, koji imaju drajvere koji komande iz nekog
programa prevode u komande koje uredjaj razume),
- razne uslune programe (olakavaju korisnicima poslove koje esto rade: rezanje
diskkova, kompresija podataka, dupliranje CD... Ovi se programi mogu dobiti kao
dodatak OS ili ih mogu sami korisnici pisati i distribuirati).
II - aplikativni programi
3.1. OPERATIVNI SISTEMI
Razvoj operativnog sistema je vezan za razvoj hardvera.Operativni sistem je veza (interface)
izmeu samog hardvera raunarskog sistema i korisnika kojima omoguava da lake: Kreiraju
programe, Testiraju programe, Izvode i odravaju programe, Kontroliu meusobno deljenje
resursa raunarskog sistema u cilju efikasnog rada itd.

Neke definicije:
I Operativni sistem (OS) je skup programa koji upravljaju resursima raunara (resource
management) i obezbeuju interfejs ka korisniku (resurs je sve to je potrebno programu da radi
hardver i softver).
II - OS je kompleksan programski sistem koji kontrolie i upravlja ureajima i
raunarskim komponentama i kontrolie obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni
sistem objedinjuje u jedinstvenu funkcionalnu celinu hardver (delove raunara) i softver (
programe na raunaru).
III - OS je skup sistemskih programa koji posreduju izmeu korisnika i hardvera, sa
ciljem da se izvravaju korisniki programi, da se korienje raunarskog sistema uini podesnim
za korisnika i da se omogui efikasno iskorienje hardvera.
Funkcije OS:
I - OS ima funkciju da:
- upravlja programima, podacima i delovima od kojih se raunar sastoji, u cilju sinhronizovanog
funkcionisanja
- obezbeuje dobro radno okruenje za krajnjeg korisnika.

21
II OS ima funkciju da kontrolie procese, upravlja memorijom i upravlja perifernim
jedinicama.
III - OS ima funkciju da:
- upravlja perifernim jedinicama,
- upravlja memorijom,
- upravlja procesorom,
- upravlja podacima i programima,
- prati korienje raunarskih resursa,
- omoguava viestruki pristup,
- ima kontrolnu funkcije (titi resurse od raznih greaka i zlonamernih akcija, ukljuujui i
otkrivanje i otklanjanje greaka).
IV - OS ima funkciju da:
- upravlja zadacima,
- upravlja resursima,
- upravlja podacima.
Komponente OS:
I - OS se sastoji od vie relativno nezavisnih celina-modula, bitnih za realizaciju funkcija
OS, od kojih su najvaniji: supervizor, koji povezuje i koordinira rad svih drugih modula
(upravlja harderom, planira redosled izvoenja poslova, tj. programa) i BIOS (Basic Input/Output
System), koji kontrolie i upravlja radom U/I ureaja i obino se nalazi na posebnom ipu-BIOS
chip i fabriki je ugraen).
II komponente OS su:
- mikrokod (microcode), tj. skup programa specifinih za odredjeni hardver i naziva
se BIOS,
- jezgro (kernel), tj. skup programa koji kontrolie pristup raunaru, organizaciju
memorije, datoteka itd.
- Ljuska (shell), tj. komandni interfejs koji aktivira sistemske programe.
III - komponente OS su:
- Korisniki interfejs (grafikog ili komandnog tipa) koji se naziva koljka (shell),
- Sistemske rutine niskog nivoa,
- Jezgro (kernel) (srce operativnog sistema, upravlja procesima, upravlja
memorijom, upravlja ulazom/izlazom, upravlja prekidima i upravlja datotekama)

Komandni jezik i grafiki interfejs je jezik OS, kojim programeri ili korisnici definiu
svoje zahteve, tj. zadaju komande. Savremeni raunari umesto pisanja komandi koriste grafiki
interfejs.

22
Poto svaki proizvoa raunara ima svoje operativn esisteme, teko je dati optu
strukturu OS. Zbog odnosa veliine OS i radne memorije, veina OS ne moe da stane u radnu
memoriju. Zato se u memoriji uvek nalaze tzv. rezidentni delovi koji aktiviraju i izvravaju
korisnike programe, dodeljuju memoriju, datoteke i obavljaju I/U operacije. Rezidentni deo OS
podrava mehanizam prekida kao osnovu vieprogramskog rada. Deo OSa koji se uvek nalazi u
memoriji naziva se jezgro ili kernel. U njemu se nalaze funkcije koje koriste svi nivoi, dok se
ostali delovi ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju kad nisu potrebni. U memoriji se
nalaze samo najvaniji delovi operativnog sistema, rezidentni deo koji: Aktivira i zavrava
korisnike programe, Vri dodelu memorije i datoteka, Obavlja operaciju ulaza i izlaza,
Podrava mehanizam prekida.
Podele OS:
Prema broju korisnika:
- jednokorisniki (singleuser)
- viekorisniki (multiuser)
Prema broju procesa koji se mogu izvoditi paralelno ili kvaziparalelno:
- jednoprocesni (singletasking, singleprocess)
- vieprocesni (multitasking, multiprocess)
Kombinujui kriterijume, mogu se izdvojiti sledee vrste OS:
- jednokorisniki jednoprocesni (single-user, singletasking) MS-DOS
- jednokorisniki vieprocesni (single-user, multitasking) OS/2, MS Windows 3,1
- viekorisniki vieprocesni (multi-user, multitasking) UNIX, MS Windows
2000/XP/2003 (uslovno-ako obezbeuje terminalske usluge), Novell Net Ware,
Windows NT ( Now Technology), Linux
Prema nainu rada:
- Batch OS (II generacija ra.)omoguavaju izvoenje programa u unapred
definisanom redosledu; svi resursi se dodeljuju izvoenju jednog programa dok se
ne zavri, pa sledeem i tako redom; prevazieni zbog niza ogranienja u pogledu
korienja svih komponenti OS
- OS za multiprogramski rad, gde raunar izvrava vie korisnikih programa
istovremeno, delei hardv.resurse; velika brzina CPU daje utisak da se svi procesi
izvravaju istovremeno; vie programa je istovremeno u memoriji i svakom od
njih je dodeljen fiksni deo memorije
- OS za multiprocesorski rad-mogunost rada sa vie procesora, ime se poveava
snaga raunara
- OS za rad u realnom vremenu podrazumeva mogunost multiprogramiranja i
multiprocesiranja; zasniva se na principu vetakog poveanja primarne memorije
(podela primarne i backup memorije); privremeni smetaj programa u backup
memoriju; delimino uzimanje programa u primarnu memoriju, pa vraanje u
backup memoriju.
Jednokorisniki OS se naziva i desktop operativni sistem budui da je namenjen za rad
jednog korisnika (na jednom PC-u) i optimizaciju rada korisnikih aplikacija u takvom
jednokorisnikom okruenju. Primer monoprogramskog operativnog sistema je MS DOS.
Namenjen 16-bitnim raunarima (kraj 80-tih godina i poetak 90-tih); nije podravao

23
multitasking; dosta je bio komplikovan; kasnije su se pojavili programi da olakaju rad: PC
Tools i Norton Commander (i danas se koristi verzija za Windows, kao File manager).
Viekorisniki OS - mreni operativni sistemi se esto nazivaju i serverski OS, budui da se
instaliraju na server mainama u klijent server arhitekturi, omoguavajui korisnicima i
njihovim aplikacijama pristup svim resursima povezanim u mreu.
Prema nainu zadavanja komandi:
- OS komandnog tipa (Dos, Unix , MS/ DOS, Linux)
- OS sa grafikim okruenjem (Windows, Apple ima svoj grafiki Os, Leopard,
Tiger)
Kod operativnih sistema komandnog tipa kada se ukljui raunar na ekranu se dobija
znak koji se zove prompt, kojim OS obavetava korisnika da je spreman da primi komandu.
Komande se zadaju ukucavanjem naredbi u vidu teksta, pritiskom na Enter naredba se
prihvata I poinje njeno izvravanje. Dok se izvrava, prompt se ne vidi na ekranu, a kada se
izvri, na ekranu se vidi dobijeni rezultat, pa zatim prompt.
Kod grafikih operativnih sistema komande se najee zadaju pokazivanjem na nju.
Komande su u obliku sliica ili teksta.

Prema prenosivosti na razliite arhitekture raunara:

- prenosive OS (portable sa malim izmenama, mogu se koristiti na razliitim
arhitekturama raunara, Win2000, WinXP, Win NT)
- neprenosive OS ili vlasnike (proprietary projektovani da rade samo na
odredjenoj arhitekturi raunara)

24
Jedna od podela:
Real-Time (RTOS)
Single-User, Single-Task
Single-User, Multitask
Multi-user
Real-Time Operativni sistemi - Sistemi sa specifinim namenama i pouzdanim rezultatima.
Primena: Industrijske maine, Robotika, Automobili, Videoigre, Upravljanje sistemima.
Single-User Operativni Sistemi
Single-task sistemi - Izvrava jedan posao u jednom trenutku
PDAs:
Pocket PC
Palm OS
MS-DOS
Multitask sistemi - Izvrava vie poslova simultano
Windows
MAC OS
Linux
Multi-user Operativni Sistemi - Poznati su kao mreni operativni sistemi. Omoguavaju da
vie od jednog korisnika istovremeno pristupi raunarskom sistemu. Upravlja zahtevima
korisnika
UNIX
Novell Netware
Windows Server 2003
Desktop Operativni Sistemi
Operativni sistem kombinovan sa odreenim procesorom naziva se platforma
Microsoft Windows / Intel
Apple Macintosh / Motorola
Najpoznatiji Desktop operativni sistemi:
Microsoft Windows
MAC OS
UNIX
Linux
MAC OS - Prvi operativni sistem sa izaberi-i-klikni tehnologijom (Graphical User Interface)
Odlian je za:
Grafike displeje
Procesiranje
Pouzdanost sistema
Oporavak dokumenata
UNIX
Multi-user, multitask operativni sistem
Koristi se preteno na velikim raunarima (mainframes)
Linux
Open-source operativni sistem. Baziran na UNIX-u. Stabilan sistem. Besplatan.
Moe da se skine sa Internet-a
Korisniki Interfejs
Omoguava komunikaciju korisnika i raunara

25
Tipovi interfejsa:
Komandne linije
Meni
Grafiki
Uobiajeni savremeni desktop OS su Linux, Mac OS X, Microsoft Windows i Solaris.
Mac, Linux i Windows imaju serverske i personalne varijante. Sa izuzetkom Microsoft
Windows, dizajn ovih OS inspirisan je ili direktno nasleen izUnix OS razvijenog u Bell
laboratorijama poetkom kasnih 1960-tih i inicirao razvoj brojnih OS, kao to su Palm OS,
Windows Mobile, Familiar Linux, The ngstrmDistribution i iPhone OS koji se nalaze u
mobilnim ureajima.
Microsoft Windows je ime za nekoliko familija operativnih sistema; najpopularniji i najvie korieni
OS za personalne raunare; potpuno goristi grafiki interfejs. Microsoft je prviput uveo OS pod
imenom Windows u novembru 1985. kao dodatak MS-DOS i odgovor na porast interesovanja za
GUI interfejs (graphical user interfaces). Zatim su sledili OS: Win 3.0 i Win 3.1, 1990/92, 16/32bitni OS;Win 3.11, Win 95, Win98, Win Me, 32-bitni OS;Win NT, 64-bitni OS i WINXP,
Windows Server. Poslednja kli- jentska verzija Windows je Windows Vista, 64-bitni OS, a serverska
verzija je WindowsServer 2008.
Mac OS X je linija grakih OS koju je razvio, reklamira i prodaje kompanija Apple, naslednik
originalnog Mac OS iz 1984. Serverska verzija, Mac OS X Server, po arhitekturi je vrlo slina
desktop varijanti, ali obino radi na Macintosh serveru. Ukljuuje upravljanje radnom grupom,
administravne sofverske alate, agente za transfer pote, Samba server, LDAP server, DNS (Domain
Name Server) i druge.
Unix mreni OS, za rad sa serverima i radnim stanicama; podrava server-klijent princip rada;
kontrolni program se zove jezgro (kernel); prva verzija 1969. Kenneth Thompson i Dennis
Ritchi u telefonskoj kompaniji AT&; najkvalitetniji OS
Linux OS, slian Unixu, je najpoznatiji primer besplatnih OS sa otvorenim izvornim kdom, koji
se slobodno moe modikovati, koristiti i redistribuirati.Nastao je zbog nedostatka Unix-a da se koristi
van raunarskih centara velikih firmi, a i skup je. Ime dolazi od Li-nux kernel, kojeg je razvio
Linus Torvalds (1991) sa Helsinkog univerziteta u Finskoj. Sistemski usluni programi (utilities) i
biblioteke obino dolaze iz GNU operativnog sistema, objavljenog 1983. (Richard Stallman).
Zato se Linux esto naziva GNU/Linux OS. Linux OS je pre svega poznat po upotrebi u serverima.
Podravaju ga kompanije kao to su Dell, Hewlet-Packard, IBM, Novell, Oracle Corporation, Red Hat
i Sun Microsystems.
Solaris specijalno napravljen za aplikacije elektronske trgovine (e-commerce); podrava
standarde sigurnosti za Web transakcije; razvila ga je firma SUN Micro System

26

DOS osamdesetih standard za sve PC, komandnog

tipa, jednokorisniki i jednoprogramski, teak za
rad, ali osnova za pojavu mnogih drugih OS.
WINDOWS od 1990.god. Grafiko okruenje,
vieprogramski rad.
UNIX za raunare velike i srednje snage, sloeniji
od Windowsa, omoguava vieprogramski i
viekorisniki rad
LINUX varijanta UNIX-a, podrava i komandni i
grafiki nain rada, viekorisniki i vieprogramski
reim rada.

27
4. HARDVERSKE KOMPONENTE
4.1 POJAM I KARAKTERISTIKE RAUNARA
Ljudska delatnost se grubo moe podeliti na rutinsku i kreativnu. esto je rutinski rad
sloen i zahteva veliki utroak vremena. Elektronski raunari pomau oveku u obavljanju tog
dugotrajnog rutinskog rada, jer ga obavljaju daleko bre od oveka.
Elektronski raunar je izvanredno brza automatska maina koja raspolae samokontrolom i
koja prihvata informacije, obrauje ih i daje rezultate obrade podataka. Mnoge poslove koje
danas obavljaju raunari ranije su radili (a ponegde i sad rade) ljudi. U odnosu na oveka
raunar ima sledee prednosti: viestruko je bri, ne zamara se i nepogreiv je, osim u sluaju
kada je pogreno programiran. Osnovna mana elektronskog raunara u odnosu na oveka, tj.
oveiji mozak, je to on, bar za sada, nije sposoban sam sebe da programira. Takvu osobinu
ima samo mozak koji se smatra ekvivalentom sloenoj raunarskoj maini.
Jedno od obeleja savremenog sveta jeste mnogobrojna i raznovrsna primena raunara.
Mnoge slube savremenog sveta zasnivaju se na primenama raunara. Raunari se primenjuju u
svim javnim slubama, bankama, potama, na mnogim radnim mestima u preduzeima,
institutima, fabrikama, trgovinama, pri pravljenju filmova, a ima ih sve vie i u naim
domovima. Mo raunara u mnogobrojnim i raznovrsnim primenama ogleda se u sledeim
karakteristikama:
brza obrada podataka,
uvanje mnogo podataka,
mogunost upravljanja pomou raunara i
mogunost komunikacije pomou raunara.
Svaki raunar se sastoji od dva podskupa ili dela sistema: tehnikog (mehaniki,
elektronski i drugi delovi), tj. materijalnog dela i nematerijalnog dela sistema koji predstavljaju
komande za rad ureaja. Tehniki ili materijalni deo nekog ureaja ili sistema se oznaava
terminom hardver (hardware), a nematerijalni deo, tj. skup svih programa za upravljanje se
naziva softver (software). Ova dva termina su iz engleskog jezika prela u mnoge druge jezike
pa i u na jezik, tj. ne prevode se, tim pre to njihovi doslovni prevodi ne daju stvarno znaenje
ovih termina u ovoj oblasti nauke i tehnike.
Vidljivi delovi uobiajene konfiguracije raunara su: tastatura, mi, monitor, kuite sa
disk jedinicom (jednom ili vie) i tampa. U samom kuitu se nalaze najvaniji delovi
raunara koji se ne vide dok se ne skine poklopac kuita: izvor za napajanje sistema
(transformator koji transformie struju sa 220 V na male napone oko 5 V), hard disk (deo
spoljanje memorije velikog kapaciteta) i centralna procesorska jedinica (ploa sa centralnim
procesorom i unutranjom memorijom) sa moguim dodatkom zvune i/ili grafike kartice.
Vidljivi delovi na kuitu su: disk jedinica (napraviti razliku izmeu diskete i disk jedinice disketa se stavlja u disk jedinicu), prekida za ukljuivanje raunara (na njemu su cifre 0 i 1 - 0
je iskljueno, a 1 je ukljueno), dugme Reset (za toplo resetovanje raunara, tj. za ponovno
startovanje raunara bez iskljuivanja iz izvora napajanja) i dugme Turbo (za bri rad raunara;
u principu ono je uvek ukljueno to se vidi po tome to je odgovarajua LED-dioda, tj.
lampica, pored njega upaljena).

28
4.2 HARDVER
Hardver raunara ine sledee komponente: centralna procesorska jedinica (CPU), koja se
sastoji od centralnog procesora (aritmetiko-logike, upravljake jedinice i radnih registara) i
unutranje memorije, i periferni ureaji, tj. ulazni i izlazni ureaji i spoljne memorije.
ulazno-izlazni ureaji:
modem
zvuna kartica
ulazni ureaji:
tastatura
mi
skener
web kamera
gamepad
dojstik
mikrofon
digitalni foto
aparat
digitalna
video kamera
Light Pen
touchscreen

centralna procesorska jedinica (CPU)

centralni procesor:
ALU (aritmetiko-logika jedinica)
upravljaka jedinica
opti (radni) registri
unutranja memorija:
glavna (radna) RAM-memorija
memorijski registri
dopunska memorija:
ROM-memorija samo za itanje
skrivena (Cash) memorija
magacinska (Stack) memorija

izlazni ureaji:
monitor
tampa
ploter
projektor
zvunici

spoljne memorije:
disketa
disk
. ziphard
ureaj
kompakt
disk
.usb
flach stick
magnetna traka
zip ureaj
usb flach stick
Struktura hardvera
4.2.1 Centralna procesorska jedinica (CPU)
Centralni procesor sa unutranjom memorijom smeten na matinoj ploi (kao i kola koja
omoguavaju komunikaciju izmeu centralnog procesora i unutranje memorije s jedne, i
perifernih ureaja ili jedinica s druge strane) ini centralnu procesorsku jedinicu. Pri tome
centralni procesor prima informacije iz unutranje (operativne) memorije, vri automatsku
obradu i sreivanje podataka koji se obrauju. Centralni procesor omoguava sukcesivno
izvravanje svih instrukcija programa jer se u njemu na osnovu instrukcija generiu

29
odgovarajui upravljaki signali. Centralni procesor sadri veliki broj delova koji se mogu
grupisati u sledee funkcionalne celine: aritmetiko-logiku jedinicu (ALU), upravljaku
jedinicu i opte (radne) registre.

4.2.1.1 Centralni procesor

Aritmetiko-logika jedinica predstavlja mozak jednog kompjutera. Njen zadatak je da
izvodi veoma vane aritmetike i logike operacije nad numerikim podacima prema
instrukcijama programa. Podaci za obradu stiu iz glavne memorije, gde se, nakon obrade,
smeta i rezultat obrade.
ALU obavlja samo osnovne aritmetike operacije u koje spadaju: sabiranje, oduzimanje,
mnoenje i deljenje, dok u logike operacije spadaju nearitmetike operacije nad podacima. To
su sledee operacije: uporeivanje veliine dva broja, testiranje nekog bita, pakovanje i
antipakovanje, editovanje (priprema za tampanje), ispitivanje predznaka nekog broja (tj. da li je
neki broj jednak nuli, vei ili manji od nule). Logike operacije se obavljaju na osnovu pravila
Bulove algebre.
Sa druge strane, upravljaka jedinica je najsloenija jedinica svakog raunara i upravlja
radom svih preostalih delova elektronskog raunara i koordinira njihov rad. Najvanije funkcije
upravljake jedinice su:
upravljanje itanjem i upisom u operativnu memoriju,
upravljanje razmenom informacija izmeu operativne memorije i aritmetiko-logike
jedinice,
upravljanje radom ALU,
sinhronizacija rada pojedinih delova raunara, i dr.
Sve ove funkcije upravljaka jedinica obavlja tako to sukcesivno prihvata pojedine
instrukcije programa iz glavne memorije, dekodira te instrukcije i generie impulsne
upravljake signale kojima se postie izvravanje tih instrukcija. Svaka instrukcija se izvrava u
dve faze: to su faza pripreme i faza izvrenja. Ove dve faze za razne instrukcije traju razliito
vreme koje zavisi od brzine samog procesora.

30
Karakteristike procesora su odreene:
Brzinom procesora koja se izraava u milionima operacija koje on obavlja u jednoj
sekundi MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Milion Floating
Point Operations Per Second);
Duinom procesorske rei je broj bitova koji se istovremeno prenose i obrauju unutar
procesora.
Radnim taktom je uestalost impulsa koji generie sat (clock)- specijalno elektronsko
kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj
magistrali dobijaju takt signal (pravougaone impulse odreene uestanosti). Uestanost
tog takt signala je u stvari uestanost sistemskog takta matine ploe. Samo jezgro
savremenih mikroprocesora radi na znatno veoj uestanosti internog takta. Ta uestanost
je odreena takozvanim mnoiocem, to jest brojem kojim treba pomnoiti uestanost
sistemske magistrale da bi se dobila interna uestanost na kojoj radi jezgro
mikroprocesoora. Radni takt se meri u GHz.
Brzina procesora zavisi od:
duine procesorske rei - moe biti 16, 32 ili 64 bita,
uestanosti asovnika - asovnik je elektronsko kolo koje generie impulse visoke
uestanosti i predstavlja srce raunara; uestanost se kree od 33 do 150 MHz,
internog kea - lokalne memorije procesora,
matematikog koprocesora - poveava brzinu izvoenja matematikih operacija i
irine magistrale - kanali kojima se prenose informacije; postoje tri vrste: magistrala
podataka (data bus), adresna magistrala (address bus) i kontrolna magistrala (control bus).
Za privremeni smetaj informacija koje se prenose izmeu glavne memorije i drugih
delova centralne jedinice slui brza registarska memorija koja se sastoji od vie registara opte
namene ili optih registara. Ovi registri omoguavaju izvravanje aritmetikih instrukcija bez
korienja memorijskih lokacija za meurezultate.

Procesor
4.2.1.2 Unutranja memorija
Da bi raunar mogao da reava neki zadatak moramo mu saoptiti odgovarajue programe i
podatke. Ureaj u kome se uvaju programi i podaci zove se memorija. Da bi se naglasila uloga
ove memorije, esto se kae da je to unutranja memorija raunara. Unutranja ili interna
memorija se sastoji od glavne (operativne) memorije, memorijskih registara, i dopunske
memorije. Dopunsku memoriju ine: memorija samo za itanje, skrivena memorija i
magacinska memorija.

31
Glavna (operativna ili radna) memorija, RAM (Random Access Memory-memorija
sa sluajnim pristupom) slui da prihvati i uva ulazne podatke, meurezultate i krajnje
rezultate obrade podataka, a takoe slui i za smetanje korisnikovog programa. Osim toga
jedan veliki deo glavne memorije slui za smetaj rezidentnog dela operativnog sistema; taj deo
ne stoji na raspolaganju korisniku kao ni mali deo glavne memorije koji koristi samo hardver
raunara. Glavna memorija je podeljena na veliki broj adresibilnih lokacija ili pozicija koje
najee imaju duinu od 9 bitova. Upisivanjem ili smetanjem novih podataka u memorijske
lokacije brie se njihov prethodni sadraj, tj. u nju se podaci mogu i upisivati i itati. Obino se
u glavnu memoriju smetaju podaci koji se obrauju i instrukcije korisnikovog programa koji se
izvrava. Ostali programi i podaci koji se trenutno ne obrauju nalaze se memorisani na nekoj
spoljnoj memoriji. Sadraj RAM-memorije se gubi po iskljuivanju raunara.

Bitna osobina je da se razliitim memorijskim mestima gotovo uvek pristupa istom

brzinom.
Prvi sistemi, zasnovani na vakuumskim cevima, ponaali su se kao moderni RAM, iako
je bilo mnogo greaka u radu. Naime, memorijska jezgra sainjena od ica omotanih oko malih
fromagnetskih jezgara imala su gotovo isto vreme pristupa. Ta osnovna zamisao se primenjuje
kod savremenih RAM izgraenih od inegralnih kola.
Mnoge vrste RAM su nestabilne, tj. Gube podatke kad se raunar iskljui. Razvijaju se
stabilne RAM koje mogu zadrati podatke i kad se prekine napajanje (karbonske/ugljenine
nano cevi i efekat magnetnog tunela).
Uobiajene vrste RAM: SRAM, NV-RAM, DRAM (najee koriena. u poreenju sa
brzinom dananjih procesora vreme pristupa kod Dram je dosta sporo. Tako vreme pristupa kod
memorije tvrdog diska postaje ograniavajui faktor za ubrzanje rada raunara. Vrste: fast Page
Mode Dram, Edo Ram, Sdram: Ddr Sdram, Rdram ili Rambus Dram), Dual-ported RAM,
Video RAM, WRAM, MRAM, FeRAM.
Memorija samo za itanje (ROM-Read Only Memory) se za vreme rada raunara moe
samo da ita, dok je upisivanje u nju nemogue. Njen sadraj je upisan prilikom fabrikacije; on
se stalno nalazi u ROM-memoriji, tj. ne gubi se ni prilikom gubitka napona napajanja. Zbog
osobine da njihov sadraj ostaje stalno memorisan, tj. trajno je zatien, ROM-memorije se
koriste za smetaj vanih informacija, podataka i instrukcija koji su neophodni pri radu
raunara. Tu spadaju razne konstante, tabele, delovi operativnog sistema, i sl. ROM-memorija
je obino malog kapaciteta. Vrlo slini ROM-memoriji su PROM i EPROM-memorija. PROM
(Programable Read Only Memory) je programirajua ROM-memorija i u nju moe i korisnik da
upie informacije u binarno-kodiranom obliku pomou specijalnog ureaja, tzv. PROMprogramatora. EPROM-memorija ima osobinu da se njen sadraj moe brisati pomou
ultraljubiaste svetlosti, a zatim se uz pomo PROM-programatora moe upisati novi sadraj.

32

Skrivena ili ke (Cache) memorija je vrsta ultra-brze memorije manjeg kapaciteta i

postoji kod raunara sa glavnom memorijom velikog kapaciteta. Ona predstavlja lokalnu
memoriju procesora (nalazi se u samom procesoru interni ke).

Organizacija memorije za keiranje podataka

na AMD FX-seriji procesora
Smisao ke memorije je da se premosti veliki jaz izmeu brzine procesora i operativne
memorije. U njoj se dre podaci koji se esto koriste ili koji su se upravo pojavili kao prethodni
rezultat. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glave memorije (RAM) u ke
memoriju. Kada su sledei put potrebni isti ti podaci, procesor ih prvo potrai u ovoj memoriji i
ako su tu, pristupa im mnogo bre tj. manje eka. Ako podaci nisu u ke memoriji, moraju se
potraiti u glavnoj memoriji. Poto se procesor u toku rada u veini sluajeva obraa ovoj
memoriji, postie se vea brzina rada centralne jedinice, jer se vreme pristupa glavnoj memoriji
efektivno smanjuje oko pet puta. Njen kapacitet obino iznosi oko 5% kapaciteta glavne
memorije.
Magacinska ili stek (Stack) memorija se sastoji od memorijskih lokacija u, za to
odreenom, delu glavne memorije ili u posebnim registrima. To je bezadresna registarska
memorija sa sekvencijalnim pristupom. Registri formiraju jednodimenzionalni niz tako da se
upis i itanje vre na principu LIFO (Last In, First Out-zadnji upisan, prvi proitan) memorije,
tj. podaci se iz nje uzimaju obrnutim redosledom od redosleda unoenja. Upis u nju se vri na
jednom mestu, tj. U gornju eliju nazvanu vrh steka. Zato nema potrebe za zadavanjem adresa,
jer se podaci moraju upisati i itati odredjenim redom preko vrha steka. Pri upisu podataka u

33
stek, sadraji svih registara steka se se pomeraju u susedne elije jedno mesto "nanie", a pri
itanju se pomeraju jedno mesto "navie". Operacija upisa u stek se naziva PUSH (gurnuti,
ubaciti), a itanja iz steak POP (izgurati, izbaciti).
Za korisnike raunara naroito su znaajne dve karakteristike memorije, a to su:
kapacitet memorije i
vreme prilaza memoriji.
Kapacitet memorije zavisi od koliine informacija izraene u bajtovima. Podatke napisane
u naoj, eksternoj azbuci raunar prevodi na njegov binarni, interni jezik koji je sastavljen od
niza jedinica i nula. Svako slovo binarne azbuke (0 ili 1) naziva se bit (binary digit) i predstavlja
nepostojanje ili postojanje elektrinog signala od 5V. Pridruivanje rei binarne azbuke znacima
eksterne azbuke ini se uz pomo standarda poznatog kao ASCII (aski) kod. Na primer nekim
slovima esterne azbuke se mogu pridruiti sledee binarne rei:
A=01000001
B=01000010
C=01000011
Prema tome, ako na tastaturi raunara otkucamo ra ACA, u memoriji raunara e se nai
niz od 24 bita:
01000001 01000011 01000001
Na taj nain e svaki tekst koji saoptimo raunaru u eksternoj azbuci biti 8 puta dui u
internoj azbuci. Ovakav niz od 8 bita predstavlja 1 bajt (byte). Vee jedinice od bajta su:
1 Kb = 1024 b
1 Mb = 1024 Kb = 1048576 b
1 Gb = 1024 Mb = 1048576 Kb = 1073741824 b
Najei kapaciteti RAM-memorije su 8, 16 ili 32 Mb.
Vreme prilaza podrazumeva vreme koje protekne od trenutka obraanja memoriji, radi
dobijanja podatka, do trenutka dobijanja podatka iz memorije. Oigledno to je vreme prilaza
krae, memorija je bra, i obratno. Dananje memorije imaju vreme prilaza oko 100 ns. To
znai da bi knjiga od 500 stranica bila proitana iz ovakve memorije za peti deo sekunde!
4.2.2 Periferni ureaji
Da bi se omoguile razne primene raunara, raunar se povezuje sa drugim ureajima koje
nazivamo perifernim. Njihov broj moe biti razliit, a izbor zavisi od namene raunara. U
periferne ureaje raunara spadaju: ulazni ureaji, izlazni ureaji, ulazno-izlazni ureaji i
spoljne memorije. Ulazni ureaji slue za unoenje programa i podataka u raunar (na primer
tastatura). Izlazni ureaji slue za izdavanje rezultata obrade u obliku pogodnom za korienje
od strane korisnika raunara (na primer tampa ili monitor). Da bi se omoguilo uvanje
velikih koliina podataka i programa uvodi se posebna memorija koju zovemo spoljna
memorija. U nju spadaju disk, disketa, CD-rom i magnetna traka.
4.2.2.1 Ulazni ureaji
Ulazni ureaji slue za unoenje podataka u raunar. Ulazni ureaji koji se najee koriste
su tastatura i mi. Pored njih koristi se i skener koji se ree nalazi u standardnim
konfiguracijama raunara. To je ureaj koji sa papira ita tekst ili crtee i unosi ih u memoriju
raunara. Ovako uneti podaci mogu se, posebnim programima, dalje obraivati.

34
Tastatura (keyboard) je slina onima koje se koriste na pisaim mainama. Dakle, vei
broj tastera slui za unoenje slova, cifara i interpunkcijskih znakova. Postoje tri vrste tastatura:
PC, XT/AT i Enhanced 101/102 (proirena tastatura sa preko 100 tipki) koja je postala standard
i potisnula prva dva tipa. Razlikujemo 4 vrste tastera:
funkcijske: F1-F12 koji slue kao preice, tj. za bre pokretanje nekih akcija na raunaru
(na primer Help-a) i taster Esc za prekid izvravanja ili izlazak iz programa,
alfanumerike: Tab za pomeranje kursora za vie mesta odjednom, Caps Lock za velika
slova (pri aktiviranju ovog tastera se pali lampica u desnom gornjem delu tastature), Shift za
korienje velikih slova ili gornjih simbola na pojedinim tasterima, Ctrl i Alt za korienje
preica preko tastature (na primer Alt+F otvara padajui prozor iz linije menija, Ctrl+Alt+Del
toplo resetuje raunar, itd.), Enter slui za prelazak u novi red i za poetak odvijanja procesa pri
radu u DOS-u, strelica na levo u gornjem desnom uglu alfanumerikog dela tastature za brisanje
ulevo.
numerike (koriste se po aktiviranju funkcije NUM LOCK) i
tastere za kretanje koji se nalaze izmeu alfanumerikih i numerikih tastera: Insert za
umetanje znaka, Delete za brisanje u desno, Ctrl+Home za odlazak na poetak dokumenta,
Ctrl+End za odlazak na kraj dokumenta, Page Up za listanje dokumenta ka prvoj stranici, Page
Down za listanje dokumenta ka poslednjoj stranici, Num Lock za korienje numerikog dela
tastature (pri aktiviranju se pali lampica).
Mi (mouse) je ureaj ijim se kretanjem po ravnoj, gumenoj povrini bira pozicija na
ekranu, a pritiskom na jedan od tastera aktivira odreena funkcija. Izmislio ga je Douglas
Engelbart 1963. godine na institutu Stanford Research. Ovaj mi je koristio dva tokia koji su
bili postavljeni jedan pored drugog pod uglom od 90 stepeni. Jedan je pratio kretanje naprednazad, dok je drugi pratio kretanje levo-desno.

Mi moe imati dva ili tri tastera za izbor funkcija (levi, desni i srednji koji je najmanje u
upotrebi).
U aplikativnim programima ovim tasterima se mogu pobuivati razne aktivnosti na
raunaru. Ovim se ubrzava proces rada na raunaru. Razlikujemo etiri pojma koja se uvode pri
radu sa miem:
pokazivanje - mi se pokree sve dok se ne postavi pokaziva mia na eljeni objekat.
Pokaziva mia je strelica bele boje koja nam pokazuje gde se nalazimo trenutno na ekranu.
pritiskanje (click) - biranje, isticanje, selektiranje. Posle pokazivanja na eljeno mesto
potrebno je pritisnuti i otpustiti levi ili desni taster mia.
otvaranje (double click) - pokretanje. Pritisnuti i otpustiti levi taster mia brzo dva puta
zaredom.
povlaenje (drag) - pomeranje mia pri emu se dri pritisnut levi ili desni taster.

35
Firma Epl je 1984. predstavila mia u sklopu svog raunara. Imao je 1 taster i bio vezan
preko posebno napravljenog serijskog porta. Mehanizam koji je omoguavao rad bio je
elektromehaniki; mehanizam kao takav se nije menjao do 2000. godine, ka se javlja nov tip
mehanizma baziranog na optici optiki mi.
Broj tastera je porastao o 1 do 5, pa i vie, zavisno od zahteva i mogunosti operativnog
sistema koji je korien: u MS DOS se mogao koristiti 1 taster; sa pojavom WIN95 i drugi
taster, WIN98 i nadalje koristi se trei (ili toki koji ga zamenjuje); 4 i vie tastera je
napravljeno prvenstveno zbog komfornosti u igrama.
Vrste mieva: mi sa kuglom (zastareo), optiki, beini, laserski, biometriki
Interfejs za povezivanje mia na raunar: u poetki je bio serijski, ali od 1997. zamenjen
specijalnim portom sa oznakom PS/2, lako je prepoznatljiv, obino zelene boje. Danas se prave
mievi koji se prikljuuju u USB port (obino optiki mi), jer je univerzalan.
Postoje mievi koji se ne povezuju kablom sa raunarom. Oni imaju tzv. Bazu (naziv za
ureaj koji prima signale od mia) koji je preko portova povezan sa raunarom, a sam mi
komunicira sa bazom preko infracrvenih ili radio talasa. Znai, baza je kablom povezana na
raunar, a mi koristi baterije da bi mogao slati signale ka bazi.
Skener je ulazni ureaj koji analizira neku fiziku sliku (fotografiju, tekst, rukopis) ili
neki predmet pa ga pretvara u digitalnu sliku.
Prncip rada je slian kopir aparatu, ali umesto da odtampa kopiju na papiru, formira
elektronsku kopiju-sliku.Povrina koja se skenira je podijeljena na konaan broj taaka. Glava
skenera emituje belu svetlost i CCD senzori oitavaju odbijenu svetlost (dobijenu boju) i kao
numeriku vrednost alje raunaru. Softver u raunaru od numerikih podataka za take formira
sliku (bitmapu), a njene take su pikseli. Fizika veliina piksela izraava se preko rezolucije.
Vrsta skenera: runi, stoni (desktop), rotacioni.
Poznati su skeneri firme Canon.

Gamepad je vrsta upravljaa koji se dri sa obe ruke, pa se oba palca koriste za
upravljanje komandama na upravljau. Ima dugme za gore, dole, levo, desno i akcijska dugmad
za odreenu funkciju u nekoj igri.

Dojstik je ureaj koji ima neku vrstu drke pomou koje se upravlja. Veina dojstika je
dvodimenzionalna, ali ih ima i trodimenz. Napravljen je tako da simulira kretanje po X osi ako
se drka kree levo ili desno, a po Y osi ako se kree gore ili dole. Koristi se u igrama, ali i u

36
kontrolnim mainama (lift, kran, bager...). Prvi put je upotrebljen elektrini dojstik 1944.
godine u nacistikoj Nemakoj, gde je operator upravljao raketom HS293 pomou prvog
dojstika sa dve ose.

WEB Kamera je kamera koja prenosi sliku u stvarnom vremenu koristei se World Wide
Web-om ili nekim drugim video calling programom. To je vrsta video kamere koja se direktno
spaja sa raunarom u svrhu prenoenja video signala preko Interneta. Uglavnom se koristi za
prenos video konferencija i za uspostavljanje vizuelnog kontakta kod razgovora preko Interneta,
tj. Preko neke vrste instant messaging programa.

Digitalni foto aparat ne koristi film, ve sliku vidi preko elektronskog senzora kao
skup brojanih podataka. To omoguava ureivanje slika na raunaru. Osim snimanja
fotografija, oni esto omoguavaju i snimanje VIDEA i ZVUKA. Danas je digitalni foto-aparat
sastavni deo mobilnih telefona.

Light Pen ili svetlee pero (pokaziva) se koristi tako to pokaziva preko senzora
detektuje svoju poziciju na ekranu, pri emu se svaka taka na ekranu osvetljava u odreenom
trenutku.

37

Kako radi - Svetlee pero sadri diodu sa brzim odzivom, koja generie impuls u trenutku kada
elektronski niz analizira taku na koju svetlee pero pokazuje. CRT kontroler (specijalno
elektronsko kolo koje generie impulse za analizu slike na ekranu) sadri skup brojaa koji
ukazuju na tekuu poziciju ulaza na ekranu. U trenutku kada se javi impuls koji generie svetlee
pero, pamti se stanje brojaa (koordinate X i Y) i na taj nain odreuje pozicija svetleeg pera na
ekranu. Sistem zatim generie kursor na odgovarajuoj poziciji, ime se stvara utisak da svetlee
pero upisuje taku (krsti) na ekranu.
Mikrofon (mikros-graka re, koja znai mali i phone, to znai zvuk) elektrini
uredjaj k akustine talase koji do njega dopiru pretvara u elektrine analogne ili digitalne
signale, koji se mogu sprovesti do drugih uredjaja koji ih pamte, obradjuju ili reprodukuju.

Digitalne video kamere sliku "hvataju" na specijalni mikroip tipa CMOS ili 3CCD (tri
CCD ipa od kojih svaki obrauje jednu od tri osnovne boje). Mikroip digitalizuje na njega
projektovanu sliku, tj. odredjuje horizontalnu i vertikalnu poziciju svakog piksela, tj. take slike,
nijansu boje i intenzitet osvetljenosti, pa te podatke za celu sliku uva na medij koji koristi
videokamera (magnetnu traku, DVD minidisk i dr.). Za jednu sekundu video snimka, prema
video standardima treba snimiti 25 slika (engleski "Frame"), da bi se u snimku dobili kolikotoliko prirodni pokreti bez "poskakivanja". Elektronika unutar kamere, obezbedjuje niz
naprednih funkcija koje su kod klasinih filmskih videokamera bile nezamislive (npr.
automatsko pretapanje iz jedne sekvence u drugu izabranim nainom pretapanja, i dr.)

38
Touchscreen ili ekrani koji reaguju na dodir, uli su u skoro sva podruja ljudskih
delatnosti. Za to su zaslune mnoge prednosti pred ekranima neosetljivim na dodir ujedinjavanje ulazne i izlazne jedinice, jednostavnost korienja, intuitivnost, u novije vreme i
sve vea dostupnost, mogunost da funkcioniu u raznim "nepovoljnim" uslovima (vlaga, voda,
praina, .. .), i jo mnoge prednosti. Naravno, jo uvek nisu savreni, imaju mana, ali se one
mogu zaobii, npr. korienjem neke druge tehnologije ekrana koji reaguju na dodir.

Do danas su koriene sledee tehnologije ekrana na dodir:

Otpornika tehnologija sa 4 ice
Otpornika tehnologija sa 5 ica
Kapacitivna tehnologija
Tehnologija povrinskih talasa
Tehnologija infracrveniih zraka
4.2.2.2 Izlazni ureaji
Izlazni ureaji slue za prikazivanje rezultata obrade na raunaru u obliku pogodnom za
korienje. Najee upotrebljavani izlazni ureaji su monitor i tampa, dok je ree u upotrebi
ploter, ureaj za crtanje sloenih tehnikih crtea uz pomo rapidografa razliite debljine.
Monitor je ureaj za prikazivanje brojanih podataka, teksta, grafike i slika (koje mogu
biti pokretne i statine). To su ekrani slini ekranima televizora i obino imaju po dva
potenciometra za podeavanje osvetljenja pozadine teksta. Informacije se mogu nalaziti na
ekranu samo za vreme rada raunara, dok se njegovim iskljuivanjem informacije gube. Sam
ekran moe biti crno-beli (monohromatski sa rezolucijom 720x350 taaka-Hercules) ili kolor.
Zadnja velika promena kod monitora je prelazak sa CRT tehnologije na LCD tehnologiju.
Tehnologija OLED (Organic Light Emitting Diode) je nova tehnologija u razvoju monitora.
OLED (Organic Light Emitting Diode) je organski materijal napravljen od ugljeninih vlakana
koja emituju svetlo kada se kroz njih propusti struja. Ono to ga razlikuje od LCD tehnologije
jeste da OLED-u nisu potrebni pozadinsko osvetljenje i filteri. Na taj nain ova vrsta
tehnologije je energetski efikasnija, jednostavnija i omoguava proizvodnju znatno tanjih
ekrana (svega 4 mm) u odnosu na modele koji koriste LCD tehnologiju. OLED tehnologija
prua izuzetan kvalitet slike - omoguava postojane i jarke boje, duboke crne tonove, brzo
osveenje slike, kao i iroki ugao gledanja.
Dimenzije ekrana monitora variraju, najei su ekrani sa dijagonalom od 14 inches, pri
emu je 1 inch = 2,54 cm. Svaki ekran ima mogunost prikazivanja brojeva i teksta. Meutim,
za prikazivanje grafike i slika mora postojati odgovarajua elektronika koja to omoguava. Ova
elektronika je smetena na posebnoj ploi koja se zove grafika kartica.

39

LCD monitor (levo); CRT monitor (desno)

Grafika kartica je poseban elektronski sklop koji ima funkciju stvaranja i
obnavljanja slike. Ona se montira u kuite raunara ukljuivanjem u slot na magistrali. Vana
karakteristika ekrana jeste rezolucija ekrana. Pod rezolucijom se podrazumeva razmak izmeu
dve susedne take na ekranu. to je ovaj razmak manji, rezolucija je vea, a to znai i bolji
kvalitet slike na ekranu.
Glavni delovi grafike kartice su:

PCB (Printed Circuit Board) je tampana ploa na kojej se nalaze svi ostali delovi

GPU (Grapich Processing Unit) grafiki procesor ujedno i glavni deo koji prevodi
binarni kod u sliku)

RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), slui za uvanje osnovnih podataka za
GPU, najee teksture

Konektori
PCI
AGP
PCI Express

Izlazi
VGA (Video Graphics Array)
DVI (Digital Visual Interface)
Video in / Video out (VIVO)
DisplayPort
HDMI (High-Definition Multimedia Interface)

Grafika kartica moe biti integrisana na matinoj ploi ili dolazi kao zaseban deo.
Povezana je sa raunarom putem sabirnice. Veina novih grafikih kartica ima 3 izlaza:

DVI za LCD

40
VGA za obian CRT ekran
TV izlaz
Postoji velikii broj grafikih kartica. One se meusobno razlikuju po rezoluciji i po tome
da li podravaju rad ekrana u boji. Neke od njih su:
CGA
EGA - rezolucije 640x348 taaka na ekranu u 16 boja i
VGA - razliite rezolucije, najee 1024x768 taaka u 256 boja.
XGA
SVGA
tampa je ureaj pomou koga se binarno-kodirana informacija iz raunara prenosi na
papir. Na tritu se nalazi veliki broj razliitih tampaa. Oni se razlikuju i po principu rada i po
karakteristikama. Vane karakteristike su: kvalitet otiska i brzina tampanja.
Vrste tampaa koje se danas upotrebljavaju su: matrini, laserski, ink-jet, Impact, Dotmatrix, linijski, Barcod, ploteri i piezo.
Prvi printer je bio mehaniki; u 19. veku ga je izumio arls Bebid
tampa se spaja na matrinu plou preko LPT i USB, a na raunarsku mreu preko
Ethenet i WiFi.
Matrini tampa su mehaniki, glava za tampanje udara iglicama (pin) preko trake
(ribbon) koja ostavlja otisak na papiru. tipografski znak formira od taaka na papiru koje se
dobijaju udarcima iglica iz pokretne glave tampaa. Najee ima 9 ili 24 iglice (na engleskom
pin), pa odatle potie i naziv devetopinac ili dvadesetetvoropinac. Razlika izmeu ove dve vrste
tampaa je u kvalitetu otiska. Naravno bolji su 24-pinci iji je otisak slian otisku pri radu sa
pisaim mainama. Brzina tampe se izraava u broju odtampanih znakova u sekundi (cps characters per second). Kvalitet tampe se izraava u DPI (dots per inch - broj taaka po inu) i
najee je 75 dpi. Oticak je crno beli. Dobra strana ovih tampaa je niska cena tampe i
potronog materijala, a loa - mala brzina tampe, bunost, lo kvalitet otiska.
Ovi tampai se mogu koristiti i za grafika prikazivanja, to znai da je mogue imati i
razliite stilove slova na tampau. Brzina tampanja kree se od 100 do 400 znakova u
sekundi. Poznatiji tampai ove vrste su tampai marke Epson (na primer FX-1170, pokazati
ga). Ovi tampai, za razliku od ostalih, na zahtevaju bolji kvalitet papira (Nopa top, Fabriano.).

Laserski tampa poseduje znatno bolji kvalitet tampe i veu brzinu tampanja. To su
tampai kod kojih se laserskim putem, menjanjen intenziteta laserskog zraka u zavisnosti od
dobijenog signala, nanosi boja na papir i imaju otisak od 300*300 ili 600*600 dpi (dots per
inch-taaka po kvadratnom inu). Laserski zrak osvetljava foto osetljivi valjak koji je pokriven

41
jednakim nabojem. Kad je valjak izloen laserskom zraku, naboj na valjku se menja, to deluje
na toner ( prah koji se koristi za tampanje) koji se prenosi na papir i tako nastaje slika. Otisak
je u koloru. Ovakav kvalitet tampe je prihvatljiv u oblasti izdavatva, a to je vrlo znaajno
lako se mogu tampati slova razliitih azbuka i stilova, ukljuujui i crtee. Brzina tampanja se
kree od 4 do 10 stranica u minutu. Poznat je Hewlett-Packard Laser Jet 5L. Ovi tampai su
skupi, kao I cena potronog materijala.
Laserksi tampa je izmislio Gary Starkweather 1969. godine. Prva komercijalna primena
laserskog tapaa se desila kada je IBM objavio IBM model 3800 1976. godine. Ovaj tampa je
bio ogromnih dimenzija.

Ink-jet tampa (tampa sa mlaznicom ili trcaljkom) imaju glavu za tampanje u kojoj se
nalaze ketridi (posude sa mastilom) koji pod pritoskom izbacuju zagrejano mastilo i prskaju ga
po papiru. Prilikom dodira sa papirom mastilo se hladi i stvrdnjava. Dobra osobina im je niski
nivo buke (Cannon Bubble Jet 20), a loa visoka cena potronog materijala.

Ink jet tampa (levo); laserski tampa (desno)

Ploter je uredjaj koji iscrtava sliku ili dijagram pokretanjem pera preko povrine papira pod
kontrolom raunara. Koriste se za crtanje planova, nacrta, mapa, grafikona itd. U poslovima
tehnikog crtanja (CAD). Rade sa velikim papirima i pod velikom rezolucijom. Postoji ploter
sa ravnom ploom, gde se papir privrsti na plou elektrostatikim naponom, vakuumom ili na
drugi nain. Pero se postavi na poetak crtea i sputa na papir, pa se kree do krajnje take i
onda podigne. Kod rotacionih plotera papir se rotira pomou bubnja, pero se kree uzdu bubnja
u oba smera.

42

Piezo tampa slue za tampu na irokom spektru podloga ,upotrebljavajui vodena i/ili
UV mastila. Glave za tampu ovih tampaa sadre niz komora koje su ispunjene mastilom.
Dovoenje elektro napona, na zidove ovih komora, izaziva distorziju i uvijanje zidova prema
spolja. Ova distorzija izaziva opadanje pritiska mastila, povlaei vie mastila u komoru.
Prekidom napajanja zidovi se vraaju na poetne pozicije, kapljice mastila se izbacuju kroz
izabranu diznu za tampu. Ove kapljice kreiraju tekst visoke rezolucije, bar kodove, grafiku i
varijabilne podatke na irokom spektru obloenih i neobloenih medija, plastinim karticama i
etiketama.

Zvunici se koriste za reprodukciju zvuka. Mogu biti ugraeni u sistemsku jedinicu ili
povezani pomou kablova. Zvunici omoguavaju sluanje muzike i zvunih efekata sa raunara.

Zvunici za raunar
4.2.2.3 Ulazno-izlazni ureaji
Neki od ureaja mogu izvravati i ulazne i izlazne operacije. Takve ureaje zovemo
ulazno-izlazni ureaji. U njih spadaju modem i zvuna kartica.
Modem (MODulate/DEModulate) je ureaj koji omoguava povezivanje raunara, na
veim udaljenostima, najee potanskim linijama, ali moe i na beini nosa signala. Modem
je uredjaj koji alje i prima raunarske informacije putem telefonske linije ili brzog kabla. Moe
se rei i da je to ureaj koji modulira analogni nosa signala (kao zvuk) i demodulira digitalni
signal sa analognog nosaa. Brzina prenosa moe biti 2400, 4800, 9600 ili 14400 bps (bits per
secund-bita po sekundi). Moe biti izraen kao eksterni (poseban ureaj koji se povezuje sa
raunarom) ili interni (ugrauje se u kuite raunara kao posebna kartica-ovi modemi su bri).
Na ovakvoj kartici se pored modema moe nalaziti i faks, koji omoguava prenos grafike i slika
telefonskom linijom. Tako se preko raunara moe ostvariti bogat izbor komunikacionih

43
mogunosti. Pored modema i kartice moraju se nabaviti i odgovarajui programi koji na
jednostavan nain omoguavaju irom krugu korisnika raunara upotrebu raunara u
komunikacione svrhe.

Kablovski modem

ADSL modem

Modemi: interni i eksterni.

Postoje ini i beini modem. ini mogu biti uskopojasni (dial up) i irokopojasni (adsl
modemi, kablovski modemi).
Danas se koriste ISP-ovi (Internet Service Provider) za povezivanje kompjutera. Umesto
slanja pojedinanih slova, modem prenosi TCP/IP pakete izmeu kompjutera i njegovog ISP-a,
a za slanje ovih paketa, modemi se koriste metodom poznatom i kao PPP (Point-to Point
Protocol) kompjuter pravi TCP/IP datagrame i daje ih modemu radi prenosa, a ISP prima
svaki datagram i alje ih na eljeno mesto na Internetu.
Modem uglavnom slui za spajanje na Internet.
Zvuna kartica (Audio card, Sound card) omoguuje upotrebu muzike i govora na
raunaru, tj. multimedijalne mogunosti raunara. Ona pretvara zvuk u digitalni signal, pa
digitalni signal u zvuk preko zvunika ili slualice. Glavni joj je zadatak da daje dobar zvuk za
sluanje muzike, gledanje filmova, igranje igrica itd. Uz ovu karticu ide i odgovarajui softver.
Za dobru reprodukciju zvuka mora se izlaz iz kartice povezati sa kvalitetnim zvunicima.
Zvune kartice poseduju A/D i D/A konvertore. Prvi se koriste na ulazu u raunar i pretvaruju
analogni signal instrumenta ili govora u digitalni signal koji se dalje uva ili obrauje u
raunaru, a drugi vri obrnut proces i alje analogne signale na zvunike ili audio opremu.
Kvalitet zvuka zavisi od preciznosti konverzije analognih signala, tj. od vrste konverzije (bolja
je na 16 bita) i od uestanosti odabiranja uzoraka za konverziju (od 4 do 44 kHz, via
uestanost- bolji kvalitet)
Zvuna kartica se pojavila 1980., do tada je raunar stvarao samo beep zvuk, koji je
stvarao zvunik u samom kuitu. Postoji niz API (application program interfaces) koji
omoguavaju bolju softversku komunikaciju sa zvunom karticom, jer bez drivera ova kartica
ne bi mogla da radi. Zvuna kartica moe biti ugradjena u matinu plou (onboard audio), ali se
moe i utaknuti n na matinu plou. Sve novije matine ploe imaju onboard audio, ali se za
kvalitetniji zvuk moe staviti posebna zvuna kartica.
Najpoznatiji API su: Microsoft Direct Sound, Creative EAXstandard.
Najpoznatiji prozvoai zv.kartica su: Creative, pa Terratec, C-Media, nVidia, Realtek..

44

4.2.2.4 Spoljne memorije

Da bi program i podatke koristio procesor moraju se nalaziti u operativnoj memoriji.
Meutim, program i podaci se mogu nalaziti u operativnoj memoriji samo kada je raunar
ukljuen u elektrino napajanje. Za due uvanje programa i podataka koristi se spoljna
memorija iz koje se, po potrebi, oni donose u operativnu memoriju. Ovo donoenje treba da je
to bre, ali i kapacitet spoljne memorije treba da je to vei. Postoje razliite spoljne memorije,
ali se na personalnim raunarima (Personal Computer - PC) najee koriste disketa, hard disk,
kompakt disk (CD) i magnetna traka.
Disketa je kruna ploa ija je povrina premazana feromagnetnim slojem. Ploa je
savitljiva, pa se disketa zove i savitljiv disk (engl. floppy disk). Informacija se upisuje po
krunim stazama na ploi. Staze istog prenika na jednoj i drugoj strani diskete ine cilindar.
Broj staza na jednoj strani moe biti razliit i poznat je kao gustina. Po ovoj osobini diskete
mogu biti dvostruke gustine (engl. Double Density - DD) i visoke gustine (engl. High Density HD). Na dananjim disketama se koriste obe strane diskete za registrovanje informacija, pa se
ovakve diskete zovu dvostrane diskete (engl. Two Sided - 2S ili Double Sided - DS). Tako,
prema ovim osobinama diskete nose oznake 2S/DD ili 2S/HD.
disketa
veliina

5.25 inches

3.5 inches

kapacitet

360 Kb

1.2 Mb

720 Kb

1.44 Mb

oznaka

2S/DD

2S/HD

2S/DD

2S/HD

Slika 2. Vrste disketa

Diskete se izrauju u dve veliine, koje se razlikuju i po zatitnom omotu u kome se nalazi
kruna ploa diskete. To su diskete prenika 5,25 i 3.5 inches. Prva se nalazi u omotu od tankog
kartona, a druga u omotu od plastinog materijala. Na disketnim jedinicama veeg kapaciteta
mogu se koristiti i diskete manjeg kapaciteta, dok obrnuto ne vai (podsetiti se razlike izmeu
diskete i disk jedinice!). Kako diskete manjeg kapaciteta sve vie izlaze iz upotrebe, to bi
trebalo nabavljati samo disketne jedinice za diskete veeg kapaciteta od 3.5 inches.
Diskete se mogu zatititi od upisa podataka na njih. Ovo se postie na disketi 5.25
prekrivanjem izreza na levoj bonoj ivici omota, posmatrano kada se disketa postavlja u
disketnu jedinicu. Na disketama 3.5 zatita od upisa se ostvaruje pomeranjem male plastine
ploice na otvoru omota diskete. Kada je otvor prekriven ploicom, tada je upis omoguen, a u
suprotnom upis je onemoguen.

45

Floppy disketa 3.5

Floppy disketa 5.25

Prednje maske disketnih jedinica

Disketama treba paljivo rukovati, uvati ih dalje od praine, jakih magneta i visoke
temperature.
Delovi diskete: zatita za pisanje, glava, plastino kuite, zatvara, papirna zatita,
magnetni disk, sektor diska
Hard disk ini vei broj krunih ploa premazanih feromagnetnim materijalom. To su
tvrde nesavitljive ploe, pa se esto kae da je to tvrdi disk (engl. hard disk). Disk nije izmenjiv
od strane korisnika, pa se u tom svojstvu zove i fiksni disk (engl. fixed disk). Disk ima znatno
bolje karakteristike od disketa. Vreme prilaza iznosi od 9 do 30 ms, dok kapacitet diska moe
biti preko 1 Gb. U konfiguraciji sistema moe se nalaziti vei broj diskova. U svakom sluaju
korisnici treba da imaju u vidu da je kapacitet diska vana karakteristika sistema. Mali kapacitet
moe brzo uiniti sistem teko upotrebljivim. Da bi se uskladila brzina rada diska i raunara,
izmeu ovih ureaja moe se nalaziti ke memorija. Smisao ove memorije je isti kao i izmeu
procesora i operativne memorije. Postojanje ove memorije poveava performanse celog sistema.

Kod diska se razlikuje elektronski i mehaniki deo, poto je disk zatvoren, vidi se samo
deo elektronike. Podaci su zapisani na povrini magnetne ploe u sektorima i stazama (tracks).
Sektor sadi odreeni broj bajtova i u obliku je zaobljenih polukrugova, dok su staze u obliku
koncentrinih krugova.
Postoje dve vrste formatiranja:
Low-level (za utvrivanje sektora i staza)
High-level (obezbeuje da se na disk zapiu podaci)
Najpoznatiji proizvoai: Seagate, Maxtor, Hitachi, Western Digital, IBM, Samsung,
Fujitsu
Delovi tvrdog diska: magnetna ploa, glava za itanje/pisanje, osovina, pobuiva,
kazaljka
USB je spoljna memorija koja u sebi ima flash memoriju. Koristi interfejs za komunikaciju
sa raunarom. Praktian je, ne zahteva dodatne drajvere za rad (za WinXP i novije). Sastoji se

46
od male tampane ploe na kojoj se nalazi flash memorija, zatvorene u plastino ili metalno
kuite. USB je aktivan samo kad je ukljuen u USB port, koji obezbeuje napajanje strujom.

Kompakt disk (CD-ROM i DVD) je medijum na koji se jedanput upisuju podaci koji se,
nakon toga, mogu itati neogranien broj puta. Zbog toga i nosi naziv CD-ROM. Vane
karakteristike su mu:
kapacitet - obino oko 650 Mb i vie za disk veliine 5.25 to ga ubraja u perspektivne
memorijske medijume (velika koliina podataka na vrlo malom prostoru),
vreme prilaza - prilino veliko (u najboljem sluaju oko 100 ms),
kontinualnost itanja - odlika da se jednim obraanjem ita velika koliina podataka, a
ne samo jedan sektor,
mogunost reprodukcije zvuka - raunar razlikuje audio CD i automatski ga aurira,
nain ugradnje - interna CD-jedinica (montira se u kuite raunara) ili eksterna (van
kuita).
Na tritu se nalazi veliki broj CD-ova sa razliitim sadrajima (enciklopedije, igre,
softverska dokumentacija, itd.)

CD je optiki zapis razvijen poetkom 80-ih godina. Prvo je bio samo medij za muziku,
danas je standardni deo raunara. CD su razvili Philips i Sony zajedno.
DVD je javio 1996.
Vrste medija: CD-DA, CD-ROM, CD-ROM/XA, CD-I, CD-R (itanje i pisanje
jednokratno, CD-RW (itanje i pisanje viekratno)
Prvi CD-ROM je projektovan da nosi 74 minuta digitalnog zvuka visokog kvaliteta.
Trite za CD-ROM sada obuhvata interne, eksterne i prenosive ureaje.
Magnetna traka je masovni medij koji je jako dugo na raunarskoj sceni. Moe se slobodno
tvrditi najdue ako se uzme u obzir da nalaze primenu ak i u dananje vreme.

47

Od svojih poetaka do dananjih oblika trake su prevalile dug razvojni put. Na slici (s krajnje
leve i krajnje desne strane) moemo videti jedan od prvih ureaja sa magnetnom trakom kao i
prvi hard disk (godina 1957, firma IBM). Ovi specijalizovani ureaji veliine ormara bili su tada,
pored buenih kartica, standardne masovne memorije. Razvoj hard diskova polako je istiskivao
trake iz upotrebe ali su one nalazile druge primene. Poele su da se primenjuju kao jeftino
sredstvo za smetanje zvuka (magnetofonske trake i audio kasete) i slike (Umatic, VHS, Beta i
dr.). Koriste se za snimanje govornih i muzikih signala. Kotur trake se nalazi u kaseti, to je ini
pogodnom za rukovanje. Traka je manje pogodna za rad nego disk, pa se zato uglavnom koristi
za bezbednosno uvanje podataka (backup).

MREE
1. Nastanak
2. Raunarske mree
3. Uloga paketa u mrenoj komunikaciji
4. Protokoli
1. Nastanak
Tano pre etrdeset godina, 29. oktobra 1969. godine, u 22.30, student arli Klejn je, uz
superviziju profesora Klainroka, sa raunara na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anelesu poslao
kratku poruku koju su preko svog terminala primile kolege u Stanfordovom istraivakom centru.
Samo nekoliko nedelja kasnije, sa ovim ustanovama su se spojili Kalifornijski institut u Santa
Barbari i Univerzitet u Juti. Tim povezivanjem je 5. decembra nastala prva funkcionalna raunarska
mrea, koja je nazvana ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network). Tada je ve bio
formiran tzv. ARPANET tim, grupa koja je okupljala mlade istraivae i strunjake koji su se
bavili razvojem i arhitekturom ove mree. Na elu tima je bio dr Lorens Roberts.
ARPANET je mrea u potpunosti bazirana na komutaciji paketa. Nju su u tom trenutku
inila etiri mala IMP (Interface Message Processor) raunara. Oni su skladitili i preusmeravali
pakete, a meusobno su komunicirali pomou modema brzine 50 kbita u sekundi, bit-serijskom
vezom.
ARPANET, prvenstveno tretiran kao vojni projekat, zahvaljujui snalaljivim entuzijastima
sa razliitih univerziteta, poetkom sedamdesetih godina, lagano otvara vrata civilnoj upotrebi. Pod
izgovorom da to olakava razmenu i pristup za nauku i istraivanja vanim podacima koji su
arhivirani u udaljenim raunarima, ime se na neki nain ostvaruje i znaajna novana uteda uz
poboljanje kvaliteta nastave, mnoge visokokolske ustanove u Americi poinju da se povezuju
pomou ARPANET-a. Godine 1973. ARPANET prelazi Atlantik i stie u Evropu, tanije u Veliku
Britaniju i Norveku.
Mreni protokoli
Tokom sedamdesetih godina prolog veka, usavravaju se razliiti mreni protokoli
(standardi koji omoguavaju komunikaciju raunara putem mree). Dobri protokoli poboljavaju
parametre i kvalitet veze, sigurnost i koliinu uspeno prenesenih podataka i iskorienost mree.
Najvaniji trenutak po ovom pitanju se dogodio 1983. godine, kada se sa do tada uobiajenog NCP
protokola (Network Control Protocol), prelo na TCP/IP protokol (Transmission Control Protocol/
Internet Protocol). To se dogaalo u vreme kada se ARPANET iz vojnog u znaajnoj meri ve
transformisao u javni istraivaki projekat i kada je njime ve bilo umreeno nekoliko stotina
raunara irom sveta.
TCP/IP protokol je bio znatno napredniji od NCP-a. Njegovi tvorci su bili Vinton Cerf i
Robert Kan. Na njemu su radili skoro deset godina. Kada se zapoelo sa postepenim prelaskom na
novi standard, Cerf i Kan su izjavili da su stvorili protokol namenjen velikim mreama sa
ogromnim brojem raunara, protokol koji e nositi Internet budunosti. Ve u to vreme je bilo jasno
da e Internet biti mrea koja e biti sastavljena od velikog broja manjih mrea. TCP/IP protokol je
stvoren da bude fleksibilan, kako bi omoguio da razliite mree budu funkcionalne u zajednikom
okruenju.
TCP/IP nije meutim lako prihvaen jer su postojale struje koje su predlagale neke druge
protokole. Da je njegovo usvajanje ipak bio mudar potez, govori i to da ga koristi i Internet 21.
veka. Prelazak na TCP/IP je trajao skoro pet godina, skoro do 1989. godine. Ta godina je iz jo
jednog razloga veoma znaajna za istoriju Interneta jer se tada prvi put pojavljuje pojam WWW
(World Wide Web) adrese. Vana je i 1993. godina kada se pojavio prvi prilagoen Internet
pretraiva (browser). Zvao se Mosaic a razvijen je na Univerzitetu u Ilinoisu. Mosaic je podravao
grafiko prikazivanje, jednostavan izborni meni i pristup prenesenom sadraju pomou mia.
Njegovom pojavom je ispunjen softverski uslov da se Internet uini pristupanim najirem krugu
korisnika, koji se nikada nisu struno bavili raunarima i nisu poznavali esto sloene i udne
naredbe do tada neophodne da bi se poslala ili primila jednostavna elektronska pota.
1

ARPANET je osamdesetih godina prolog veka lagano evoluirao iz vojnog u ekonomski

veoma isplativ, najire rasprostranjeni globalni projekat, doivevi transformaciju u pravom smislu
rei globalnu mreu. Iako je umesto planirane vojne doiveo iroku civilnu i komercijalnu primenu,
cilj njegovih projektanata je ostvaren: mrea svih mrea, Internet je po svemu sudei praktino
neunitiv.
2. Raunarske mree
Mrea raunara je skup hardvera i softvera koji povezuje grupu raunara da bi se
korisnicima omoguila meusobna komunikacija i zajedniko korienje resursa. Zajedniki resursi
podrazumevaju softver (dokumente sa podacima i programima) i hardver ({tampae i servere
datoteka). Svaki raunar povezan u mreu zove se vor. Ova vrsta mree je peer-to-peer (jednak do
jednakog), tj. mrea korisnika istog prioriteta. Rad u njoj omoguava da se koriste resursi svakog
raunara sa podjednakim prioritetima.
Raunarske mree se mogu klasifikovati prema razliitim karakteristikama:
topologiji, veliini, funkcionalnim odnosima ili hijerarhiji koja postoji izmedju lanova mree,
komunikacionom protokolu koji se koristi u mrei, vremenskoj postojanosti
Po prostoru na kome se prostiru raunarske mree mogu biti:
1. Personal Area Network (PAN)
2. Local Area Network (LAN)
3. Metropolitan Area Network (MAN)
4. Wide Area Network (WAN)
5. Global Network (Internet- mrea svih mrea)
Lan mrea- LAN mrea (INTRANET) ili lokalna mrea (Local Area Network) su namenjene povezivanju
raunara u kui, u okviru jednog preduzea ili jedne lokacije (zgrade) i to obino do desetak raunara. U komunikaciji
izmeu LAN-ova obino se koristi jedna od sledeih tehnologija prenosa: analogni, digitalni i paketni prenos.
WAN mrea- WAN mrea ili mrea irokog podruja (Wide Area Network) je mrea koja se sastoji od vie
lokalnih mrea koje su povezane po principu zajednike delatnosti.
Globalna mrea- Globalna mrea ili mrea ekstra irokog podruja je mrea koja ukljuuje veliki broj WAN I
LAN mrea (primer za to je mrea svih mrea INTERNET).

LAN mrea se moe organizovati na dva naina:

- kao peer-to-peer mrea ili
- kao mrea sa serverom.
Peer-to-peer je mrea ravnopravnih raunara, server ne postoji, svaki raunar u mrei ima
ulogu i klijenta i servera, a korisnik odluuje koliki dio informacija e biti dostupan ostalima. Ovaj
sistem organizacije se primenjuje u posebno malim mreama (manje od 10 raunara), a nikako u
veim preduzeima, upravo zbog prevelike izloenosti podataka i niskom nivou sigurnosti vanih
informacija.
Umreama sa serverom, postoji najmanje jedan raunar u mrei koji vri ulogu servera. To
znai da jedini podaci koje klijenti mree dele i kojima imaju pristup su podaci koji se nalaze na
serveru. Centralni server funkcionie, u tom sluaju, kao baza podataka dostupna svima u mrei.
Ovakav sistem primenjuju najee velika preduzea i korporacije (vie od 10 raunara). Server
moe biti aplikacioni (izvava neki zadatak za klijenta koristei aplikaciju koja se nalazi na njemu),
fajl i print server (baza podataka, upravljanje tampaem koji koriste svi uesnici u mrei), mail
server (obezbjeuje razmjenu e-mail poruka), sigurnosni server (osigurava mreu, ovde spadaju
firewall i proxy serveri) i komnikacioni server (obezbjeuje eksternu komunikaciju mree i
spoljanjeg korisnika. Udaljeni korisnici se modemom prikljuuju na mreu i koriste je kao LAN).
WAN mree -Veina WAN mrea su, u stvari, povezane lokalne mree. Kod ovih mrea se
razmena podataka ostvaruje analognim, digitalnim i paketnim prenosom. Prva dva rade po
sistemu point-to-point, tj. povezuju dva raunara u WAN mrei, dok se paketnim prenosom
povezuje vie hostova.Kod analognog prenosa se korisnici sa neke druge lokacije na mreu
prikljuuju pomou telefonske linije. Tada se koristi modem koji digitalne signale raunara pretvara
2

u analogne koji mogu da putuju telefonskom linijom. Na drugom kraju oni se opet pomou modema
pretvaraju u digitalne. Digitalne veze ne trebaju modeme, jer podaci putuju u digitalnom obliku.
Koristi se ureaj CSU/DSU koji prevodi pristigle podatke u digitalni oblik koji se u raunaru
obrauje. Tako je razmena podataka bra i mogunost pogreke manja. Najei tipovi digitalnih
veza su T1, T2, Switched 56 i ISDN.
Paketna mrea omoguava prenos podataka preko vie konekcija. Kada se podaci poalju na
mreu, nije poznata putanja kojom e stii do odredita. Podatak koji se alje rastavlja se na vie
paketa koji sadre, izmeu ostalog redne brojeve i adrese poiljaoca i odredita. Podaci se zatim
alju kroz najpovoljnije putanje koje se dobijaju uzimanjem u obzir kvalitet veze na tim delovima
mree, cene itd. Paketi stiu do odredinog raunara, gdje se sastavljaju prema rednim brojevima.
Ako neki paket nedostaje, alje se zahtev poiljaocu za tim delom. On ga alje ponovo, ovaj put
drugom putanjom. Paketna mrea obezbeuje mnogo vei stepen sigurnosti i brzine.
Prema topologiji raunarske mree mogu biti
Pojam topologija podrazumeva fiziki raspored raunara, kablova i drugih komponenti
mree. Postoje tri osnovne topologije:
Bus(magistrala)
Star(zvezda)
Ring(prsten)
kombinacije
U praksi se ove osnovne topologije esto kombinuju, pa imamo razliite kombinovane
topologije.Od izabrane topologije zavise:
vrsta opreme potrebna za mreu
tehnike mogunosti opreme
rast mree
nain upravljanja mreom.
Topologija magistrale
U topologiji magistrale postoji kabl koji se zove stablo, kima ili segment (engl. trunk,
backbone ili segment) i koji u jednoj liniji povezuje sve raunar u mrei.
Kako funkcionie slanje signala (podataka) u mrei sa topologijom magistrale?
U jednom trenutku samo jedan raunar moe da alje podatke. Zato svaki raunar, kada
je spreman da poalje podatke, prvo proveri da to ne radi nijedan drugi raunar, pa tek onda poalje
svoj paket informacija. Podaci putuju kroz celu mreu stablom, od raunara do raunara. Samo
raunar kojem su podaci poslati, podatke i prihvata. Ostali raunari ih ne preuzimaju. U magistrali
postoji problem odbijanja signala. Zbog toga to se signal alje kroz celu mreu, on putuje do oba
kraja kabla. Ako ne bi bio spreen, taj signal bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja
kabla, praktino beskonano, i tako bi spreio druge raunare u mrei da alju podatke. Da bi se ovo
odbijanje signala spreilo, na oba kraja kabla stavlja se terminator, koji apsorbuje lutajue signale i
tako oslobaa kabl za novi signal

sl. 1 topologija
magistrale

Mree sa topologijom magistrale su jednostavne, lako se povezuju i proiruju. U ovim

mreama esti su problemi sa prekidom kablova ili labavim konektorima. Ako se kabl fiziki
presee, ili se jedan njegov kraj iskljui, dolazimo u situaciju da imamo slobodne krajeve, bez
terminatora i dolazi do pojave odbijanja signala, i "pada" mree. Ovo je i najee uzrok kvara u
mreama sa topologijom magistrala. Lociranje problema ovde nije lak posao, jer podrazumeva
proveru svakog kabla i konekcije. Takoe, dodavanje novog raunara u mreu dovodi do
privremenog prestanka rada mree. Moe se rei da se danas ove mree vie i ne instaliraju, ali se
jo ponegde mogu sresti.
Prednosti:
Lako se realizuje i proiruje
Jeftine
Mane:
Teko se odravaju.
Ako se javi problem na magistrali cela mrea pada.
Performanse mree opadaju dodavanjem novih raunara. Novi raunar optereuje magistralu
preko koje se odvija komunikacija.
Niska sigurnost ( svi raunari na magistrali vide sve podatke koji se prenose)
Ako jedan raunar u mrei otkae to se reflektuje na celu mreu, cla mrea pada.
Ako je mnogo raunara zakaeno na istu magistralu performanse mree padaju.
Topologija zvezde
U topologiji zvezde svi raunari se delovima kabla povezuju na centralni ureaj za
povezivanje, koji se zove razvodnik (engl. hub).
Slanje podataka i ovde funkcionie kao i u mreama sa magistralom. Signal se prenosi od
raunara koji ga je poslao kroz razvodnik, do svih raunara u mrei, a prihvata ga samo raunar
kojem je namenjen. Kod topologije zvezde dobro je to lako moemo dodati novi raunar na mreu
(ako ima slobodno mesto na razvodniku), a da ne prekidano rad mree. Dalje, ako jedan raunar
otkae, ostali raunari mogu da komuniciraju meu sobom. Takoe je i lake locirati kvar, nego u
topologiji magistrale. Loe je to trai veu koliinu kablova, jer se svaki raunar povezuje na
razvodnik. Opet s druge strane, kablovi sa upredenim paricama, koji se koriste u topologiji zvezde,
su najjevtiniji. Takoe, loa strana je to ako otkae razvodnik, mrea "pada".

sl. 2 topologija zvezde

Topologija prstena
U topologiji prstena raunari kao da su povezani u krug.

sl. 3 topologija prstena

Signal kroz mreu putuje od raunara do raunara, u smeru kazaljke na satu. Raunar
koji alje paket (paket je opti izraz za podatke koji se prenose du mree), alje ga do sledeeg
raunara prstenu u smeru kazaljke na satu. Ovaj raunar prima paket, i zatim ga alje sledeem
raunaru u prstenu u istom smeru, ovaj sledeem itd. Ova topologija se smatra aktivnom (za razliku
od topologija magistrale i zvezde), jer raunari u mrei reemituju pakete, tj. primaju pakete, a zatim
ih alju sledeem raunaru u prstenu. Jedan od naina prenoenja podataka kroz prsten je korienje
tokena. Token je neto kao dozvola za slanje paketa. To je posebna serija bitova koja putuje kroz
mreu, od raunara do raunara. Ako raunar treba da poalje podatke, mora da saeka da do njega
doe token. Kada raunar dobije token, on menja token, pridruuje podacima koje alje elektronsku
adresu raunara primaoca i svoju adresu, tj. adresu raunara poiljaoca i emituje token dalje kroz
mreu. Podaci idu od raunara do raunara u prstenu, na ve opisan nain. Kada podatke preuzme
raunar koji treba da ih primi, on alje raunaru koji je poslao podatke poruku da su podaci
primljeni. Kada raunar poiljalac primi ovu poruku, pravi novi token i puta ga u mreu. Vano je
napomenuti da prosleivanje tokena ne traje dugo. Token se kroz mreu kree otprilike brzinom
svetlosti i moe da napravi oko 477 376 krugova kroz mreu prenika 200 m.
Dobra strana ovih mrea je to su performanse iste bez obzira na broj raunara. Problem u
topologiji prstena moe da predstavlja kvar na jednom raunaru, jer to u principu pogaa itavu
mreu. Sline probleme izaziva dodavanje raunara na mreu i uklanjanje sa nje. Token ring mree
zahtevaju skup hardver i koriste se samo u mreama velikih preduzea, neemo ih nai u mreama
kunih raunara ili u malim kancelarijama.
Topologija viestrukih puteva
U topologiji viestrukih puteva svaki raunar je povezan sa svim ostalim raunarom u
mrei odvojenim kablom.

sl. 4 topologija viestrukih puteva

Ova mrea obezbeuje visoku pouzdanost, jer ako je jedan kabl u kvaru, podaci mogu
putovati drugim kablovima. S druge strane, neophodna je velika koliina kablova. Korienje
reetkaste topologije u lokalnoj mrei je, blago reeno, nepraktino i ne radi se, jer raunar mora
imati zasebnu mrenu karticu za svaki od ostalih raunar u mrei. Tako na primer, u mrei sa sedam
raunara, svaki raunar bi morao imati est mrenih kartica. Zato se ove topologije obino koriste
za povezivanje vie mrea, jer se tako mree povezuju pomou vie putanja.
Kombinacija zvezde i magistrale
U ovom sluaju je nekoliko topologije zvezde povezano u magistralu.

sl. 5 kombinacija zvezde i magistrale

Ukoliko se pokvari jedan raunar, to ne utie na ostatak mree i preostali aunari mogu
da razmenjuju podatke. Ali, ako se pokvari razvodnik, svi raunari koji su povezani na taj
razvodnik, prestaju da komuniciraju. Takoe, prekidaju se i veze tog haba sa ostalim habovima.
Kombinacija zvezde i prstena
Ovde su habovi zvezdasto povezani sa glavnim habom.

sl. 6 kombinacija zvezde i prstena

Razvodnici (habovi)
Glavna prednost korienja habova prilikom projektovanja mree je da kvar na jednom
kablu (raunaru) utie samo na jedna deo mree, a ne na celu mreu.
Postoje pasivni i aktivni habovi. Pasivni habovi su kao spojevi, niti pojaavaju niti
regeneriu signal, signal jednostavno prolazi kroz njih. Za njihov rad nije potrebna struja. Aktivni
habovi regeneriu i pojaavaju signal, odnosno rade kao repetitori. Zato to imaju vie prikljuaka,
zovu se i viestruki repetitori. Rade na struju.
Hibridni habovi su habovi koji mogu da prime vie razliitih vrsta kablova.
Prema funkcionalnim odnosima ili po hijerarhiji (ili po arhitekturi) raunarske mree
mogu biti
- klijent server
- mrea ravnopravnih raunara (pear-to-pear)
Klijent server Sistem se sastoji od vie klijenata i jednog ili vie servvera. Server
moe biti raunar ili program. Osnovni zadaci su opsluivanje klijenata i nadgledanje mree. Dele
se na Serveri datoteka i serveri za tampanje, Server baze podataka, Serveri aplikacija, Serveri
elektronske pote, Faks serveri i komunikacioni serveri, Audio i video serveri, Serveri za askanje,
FTP serveri, Serveri za diskusione grupe, Serveri mrenih prolaza, Web serveri.
Pear-to-pear svaki raunar moe samostalno da obavlja poslove, ali moe dozvoliti ostalim
raunarima da koriste njegove resurse
3. Uloga paketa u mrenoj komunikaciji
Paket je osnovna jedinica mrene komunikacije. Kada se podaci podele u pakete, prenos se
ubrzava. Obino su podaci u velikim datotekama, pa kada se u jednom navratu alju modu dovesti
do zastoja u radu mree. Dva su razloga zbog kojih slanje velikih koliina podataka usporava
mreu. Prvo, velike koliine podataka koje se alju kao celina vezuju mreu i onemoguavaju
pravovremenu komunikaciju, jer jedan raunar preplavi kabl podacima. Drugo, postoje greke
prilikom prenosa. Zato se podaci rastavljaju u pakete, pa greka utie na manje delove podataka, pa
se samo taj deo podataka ponovo alje.
Kada se paketi poalju mreom, oni su zasebne celine i nemaju veze sve dok ne dou do
odredinog raunara. Tu se oni skupljaju i sastavljaju odreenim redosledom formirajui originalni
podatak.
Kada mreni operativni sistem rastavi podatke na pakete, u svaki paket dodaje kontrolne
informacije koje omoguavaju:
- da se rastavljeni delovi alju kao manje celine
- da se ti podaci ponovo sastave odreenim redosledom kada dou do odredita
- da se izvri provera greke u podacima kada se ponovo sastave
7

Svi paketi imaju neke zajednike komponente:

adresa odredita (pokazuje koji raunar je primalac)
adresa izvora (pokazuje koji je raunar poiljalac)
upute koje mrenim komponentama govore kako da predaju pakete
informacije koje raunaru primaocu govore kako da povee pakete (da bi dobio originalni
paket podataka)
podaci koji se alju
podaci o proveri greaka da bi se obezbedilo da podaci stignu nepromenjeni (CRC)
Komponente su grupisane u 3 dela:
zaglavlje (sastoji se od signala upozorenja koji pokazuju da se paket prenosi, adrese
odredita, adrese izvora, podataka koji sinhronizuju prenos)
podaci (to je glavni deo paketa koji se alje i njegova veliina zavisi od mree; na veini
mrea varira od 512 bajtova do 4K)
kontrolni podaci (trailers) (njihov sardaj zavisi od protokola; obino sadre komponentu za
proveru greke-zove se ciklina provera redundantnosti cyclicar redundancy check, CRC;
to je broj koji se matematiki rauna u paketu na raunaru poiljaoca; kada paket stigne
opet se rauna; ako je rezultat isti, podaci su posle prenosa ostali isti; ako nije raun isti
dolo je do greke tokom prenosa; tada CRC signalizira raunaru poiljaocu da ponovo
poalje podatke)

Adresiranje paketa da bi paket stigao mora da ima adresu raunara primaoca. Deo
raunara koji uzima podatke i dodaje im zaglavlje je mrena kartica. Zaglavlje sadri adresu
primaoca, adresu poiljaoca i podatke za korekciju greke. Kod primanja podataka je obrnuto.
Kartica analizira pakete koji su doli, ako prepozna svoju adresu proverava korektnost, pa
korienjem interapta signalizira procesoru da su stigli podaci. Da bi prijem i slanje podataka bili
pouzdaniji mrena kartica ima tzv. bafersku memoriju. Svaka mrena kartica vidi sve pakete, ali se
aktivira samo ako paket nosi adresu njoj pripadajueg raunara. Meutim, postoji mogunost da se
koristi univerzalna adresa (broadcast type address). Paketi koji se alju sa ovom adresom namenjeni
su svim raunarima iz te mree.
Stvaranje paketa
Postoji veliki broj proizvoaa mrenog hardvera i komunikacionog mrenog softvera, ali su
neki standardi za funkcionisanje mree usaglaeni. Meunarodna organizacija za standardizaciju
(ISO) je napravila osnovni standard za komunikaciju izmeu raunara (OSI). Standard se sastoji od
7 nivoa sloenih postupaka koji idu od fizikog do aplikativnog nivoa. Proces stvaranja paketa
poinje na aplikativnom nivou modela u kome se generiu podaci, a informacija koja e se slati
prolazi kroz 7 nivoa:
- nivo aplikacije (to je softver koji omoguava pristup aplikacija mrenim servisima; tipovi
programa koji koriste aplikacioni nivo su elektronska pota, elektronska razmena podataka,
konferencijske aplikacije, World Wide Web)
- nivo prezentacije (ovaj nivo je odgovoran za sve vrste prenoenja podataka, jer iz formata
koji alje aplikacijski nivo prevodi podatke u prepoznatljiv format i obratno; odgovoran je i
za konverziju protokola, ifriranje podataka, njhovu kompresiju itd.)
- nivo sesije (omoguava komunikaciju izmeu aplikacija koje se izvravaju izmeu raunara
u mrei, to se naziva sesija, i obezbeuje da prenos bude siguran i bezbedan; on izvrava
sigurnosne funkcije da bi utvrdio da li je raunarima dozvoljeno da uspostave vezu)
- transportni nivo (ovaj nivo deli i spaja podatke; kada se podaci alju, dele se na manje
segmente koji se numeriu i alju odreditu; kada ih ovaj primi, alje povratnu informaciju o
uspenoj razmeni; ako neki deo ne stigne do odredita, alje se zahtev za ponovno slanje)

mreni nivo (odreuje najbolji nain za prenos podataka od jednog do drugog raunara;
upravlja adresiranjem poruke i translacijom logikih IP adresa u fizike, kao to je MAC
adresa; takoe odreuje putanju podataka izmeu raunara; ako paket po veliini ne
odgovara topologiji mree , ovaj nivo deli podatke na pakete koji se na odreditu ponovo
spajaju)
nivo veze podataka (ovaj nivo alje pakete podataka od mrenog nivoa do fizikog nivoa i
obratno kada prima bitove od fizikog nivoa radi prevoenja u pakete; ovaj nivo ima 2
podnivoa- kontolu logike veze i kontrolu pristupa mediju)
fiziki nivo (ovaj nivo definie fizike signale koji postoje u transportu izmeu mrenog
adaptera NIC i mrenog medijuma, kao i nain prikljuenja kabla na karticu, broj pinova na
konektoru i njhovu funkciju)
4. Protokoli Da bi raunari mogli da komuniciraju neophodno je da:
budu meusobno povezani linijom veze
da postoji odgovarajui protokol (skup pravila koji upravlja prenosom podataka)

U raunarskom svetu protokol oznaava skup pravila koja odreuju kako dva programa
mogu da komuniciraju. Raunari komuniciraju tako to razmenjuju odreeni set poruka, a protokol
odreuje formate tih poruka. Protokoli omoguuju i razmenu podataka izmeu razliitih vrsta
raunara, bez obzira na njihove razliitosti.
Kada se misli na internet protokole postoji nekoliko protokola koji se koriste:
1) Modemski protokoli, tj standardi koji odreuju nain i brzinu povezivanja modema.
2) Protokoli za serijsku kominikaciju izmeu vaeg raunara i internet posrednika (SLIP-serial line
internet protocol, PPP-point to point protocol). Danas se naee koristi PPP protokol.
3) TCP/IP protokol koji vam omoguava komunikaciju izmeu dva ili vie raunara.
4) Protokoli za svaku od internet usluga i to :
HTTP
- (eng.
Hyper-Text
Transfer
Protocol) za Worl
Wide Web
FTP
(eng.
File
Transfer
Protocol)
za
prenos
datoteka
SMTP - (eng. Small Mail Transfer Protocol) za prenos email poruka
NNTP - (eng. Network News Transfer Protocol) za prenos news poruka
Telnet - za rad na udaljenim serverima / raunarima
Osim navedenih, koriste se i sledei protokoli: NetBEUI (brz i efikasan na transportnom
nivou; zastupljen kod svih proizvoda za mree Microsofta; protokol je mali, podatke prenosi
mreom srednje brzo, ali ne podrava rutiranje (usmeravanje), pa nije koristan za velike mree),
IPX/SPX (protokol za meumrenu razmenu/sekvencijalnu razmenu paketa; standardni je protokol
za Novellove mree; relativno je mali i brz U lan, podrava rutiranje i moe se koristiti za velike
mree), X.25 (razvijen od strane Komisije za meunarodnu telefoniju i telegrafiju, a sa ciljem da se
udaljeni terminali poveu sa mainframe raunarima), AppleTalk (originalni protokol za Apple
Macintosh raunare sa ciljem da obezbedi deobu datoteka, podataka i tampaa u mrenom
okruenju).
TCP / IP protokol Protokol koji potie sa UNIX mrea i na kome se zasniva internet
Svetska mrea Internet koristi TCP/IP kao standard za prenos podataka. Svakom voru na Internetu
dodeljena je jedinstvena mrena adresa koja se naziva IP adresa.Internet Protocol zahtijeva da
svaki ureaj na mrei ima dodijeljenu adresu. IP adresama se jasno definie poloaj i
identifikacija korisnika. IP adrese korisnika koji surfuju po WorldWideWeb-u se koriste da
omogue komunikaciju sa serverom nekog web sajta. Takoe, one se nalaze u zaglavljima
elektronske pote.U stvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP
adresa odredita su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.IP protokol je
9

standard na najveoj raunarskoj mrei - Internetu. Najrairanija verzija protokola koja je de facto
standard Interneta je IP verzija 4 (IPv4), dok je najvjerovatnija budua verzija IP verzija 6 (IPv6) ili
- ee - IPng, gdje je ng skraenica od next generation (sljedea generacija). Najvanija
karakteristika IPv4 protokola je da koristi 32-bitnu IP adresu, tj. propisana duina svake IP
adrese u ovoj verziji protokola je 32 bita.Ukupna veliina jednog datagrama nije odreena, ali se
preporuuje da bude najmanje 576 bajtova, iako bi teoretski mogla biti i do 65536 bajtova. Najee
se koristi vrijednost 576, koja je preporuena mnogim standardima, te bi svi raunari na Internetu
trebali biti spremni da prihvate paket te veliine.
Familija TCP/IP protokola razvija se od 1973 godine. 1978 godine prestavljena je verzija
IPv4. Ova verzija koristi se i danas i standard je skoro svugde u svetu. Od 1982 godine tadanji
ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) prebacio se na IP protokol. Danas je
IP protokol standardni protokol za Internet. Veina firmi je svoje mree prebacila takoe na
TCP/IP, da bi mogli da koriste sve servise kao i da bi lakse ostvarivali komunikaciju sa Internetom.
Prednosti TCP/IP su:
TCP/IP se ne oslanja niti na jednu firmu niti je od bilo koje zavistan
TCP/IP omoguava komunikaciju raunara u heterogenoj sredini (razvila ga amerika
armija da bi se povezale razne vrste raunara)
TCP/IP mogue je na jednostavan naini implmentirati kako na obine tako i na super
raunare
TCP/IP je koristi i u LAN (Local Area Network) i u WAN (Wide Area Network) mreama
TCP/IP oslobaa aplikacije od zavisnosti sistema za transport
TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol) jedan je od najkorienijih
protokola koje koriste skoro sve raunarske mree koje su na internetu. Koristi se i u lokalnim
mreama za prenos podataka izmeu raunara ili servera. Takoe ovaj protokol omoguava
konekciju razliitih operativnih sistema ili razliitih vrsta raunara, servera ili ostalih perifernih
ureaja kao to su tampai. Ovo je protokol na kojem se zasniva internet. Kada se konektujete na
internet va raunar dobija unikatnu IP adresu koja vam omoguava da lagodno komunicirate sa
ostalim raunarima na internetu.
TCP / IP protokol se sastoji od dva dela, prvog TCP dela koji vae podatke deli na
manje pakete radi lakeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takoe na odreditu spaja ponovo u
originalnu datoteku, i dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredinom i izvorinom adresom. Svi
paketi moraju da prou korz odreenu putanju koju odreuje ureaj ruter.
TCP / IP protokol omoguava da protokoli poput HTTP, FTP, SMTP... koji se nadograuju na
njega budu jednostavniji jer o njima ne ovisi sama datoteka koja se alje nad tim protokolima.
TCP/IP model ima 4 sloja:
-sloj pristupa mrei (data link)
-sloj interneta (mrea, network)
-sloj transporta (transport)
-sloj aplikacije (aplication layer)

10

Sloj aplikacije Aplikativni sloj kao poslednji sloj TCP/IP modela je napunjen razliitim
protokolima, slobodno moemo rei da ih ima preko 1000. To je praktino najzastupljeniji sloj, to je
sloj koji je najblii korisnicima. Ako bismo govorili o podeli u Windows-u, drugi i trei sloj TCP/IP
modela pripada Kernel modu, mada podela nije striktna, odnosno to su komponente koje imaju
direktan pristup hardveru raunara. etvrti sloj TCP/IP modela, aplikativni sloj, pripada User modu
Windows-a odnosno to su komponente koji direktno pokree korisnik. U User modu aplikacije
moraju traiti odobrenje od operativnog sistema da bi radile. Ako zamislimo klijent-server model,
Windows je samom sebi i klijent i server, odnosno Kernel mod komponente moemo smatrati
serverskim a User mod komponente klijentskim. U sluaju greki u Kernel modu dolazi do pada
operativnog sistema ili kako je popularno rei do plavih ekrana smrti. Poto aplikacija trai dozvolu
od Kernel moda da neto izvri moe se desiti na primer da pri pokuaju da pokrenete Word
aplikaciju doe do pada operativnog sistema jer je dolo do greke u Kernelu. Bitno je upamtiti da
nije Word aplikacija oborila sistem ve greka u samom Kernelu operativnog sistema.
Na aplikativnom sloju stoje aplikacije, odnosno aplikativni protokoli. Korisnici imaju
svakodnevne kontakte sa njima a napoznatiji meu njima su: HTTP, FTP, smtp, pop3, imap4, dhcp,
dns, smb (Server Message Box), telnet, itd. Vano je napomenuti da postoje protokoli koji imaju
isto ime i za servise (serverska strana, klijentska strana) i sam protokol kao to je na primer FTP.
FTP klijent komunicira sa FTP serverom koristei FTP protokol. Meutim isto tako postoje i servisi
i protokoli koji ne nose isto ime za sve tri opcije. Najbolji primer je recimo HTTP protokol.
Koristimo pretraiva kao klijentsku stranu da bi komunicirali sa veb serverskom stranom koristei
HTTP protokol.
Najvea mana ovog protokol modela je u tome to je vie stvari upakovano u jedan sloj, na
primer: na link sloju se ne mogu razlikovati na primer kablovi od mrenih adaptera ili protokola.
Takoe, na aplikativnom sloju se ne razlikuju prave aplikacije od onih koje rade transformaciju
kodnih strana (kriptovanje, dekriptovanje), itd.
Postoji mnogo TCP/IP aplikacija, kao:
- HTTP (Hypertext Transfer Protokol) koji omoguava pristup dokumentima preko Web-a
- FTP (File Transfer Protocol) koji omoguava prenos datoteka
- SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) koji omoguava slanje elektronske pote
- POP3 (Post Office Protocol v3) koji omoguava pruzimanje elektronske pote sa interneta
- DNS (Domain Name System) koji omoguava prevoenje simbolikih imena u IP adrese
- Telnet (Telecommunication network) koji omoguava pristup udaljenim raunarima i
izvravanje komandi nad njima
Sloj transporta Transportni sloj TCP/IP modela ima vie funkcija od kojih je osnovna
funkcija da se obezbedi garantovanje isporuke paketa. Odnosno mora postojati mehanizam provere
da li je neto stiglo na destinaciju i da li je stiglo u korektnom obliku pa ako neto nije da se to neto
to nije stiglo u korektnom obliku poalje ponovo, naravno ovo se podrazumeva za one vrste
komunikacije gde su ove provere neophodne. Sledea funkcija ovog sloja je da usmeri
komunikaciju odgovarajuem programu jer se na osnovu IP adrese mogu razlikovati raunari
odnosno njihovi mreni adapteri ali i dalje nije poznato kom programu treba proslediti tu
komunikaciju. Takoe namena mu je da neku komunikaciju od programa prosledi dalje do mrenog
adaptera. Definisana su dva transportna protokola TCP i UDP.
TCP (Transmision Control Protocol) je pouzdan (reliable) konekcioni protokol koji
omoguava de se niz bajtova bez greke sa jednog raunara prenese bilo kom raunaru na Internetu.
Bavi se podelom poruke iz sloja aplikacije na delove ija veliina odgovara sloju ispod sloju
interneta. TCP upravlja protokom kako prijemnik ne bi bio zaguen.
UDP (User Datagram Protocol) je nepouzdan (unreliable) protokol. On alje pakete koji se
nazivaju datagrami od izvorita do odredita bez garancije da e tu i stii. Koriste se kada je brza
isporuka vanija od tane isporuke (prenos govora i video slike).

11

Sloj Interneta drugi po redu sloj modela je iskljuivo zaduen za logiko adresiranje
podataka. Takoe na ovom sloju se moe raditi testiranje funkcionalnosti komunikacije, da li je neki
host dostupan ili ne. Naziva se i sloj mree, a bavi se kretanjem paketa po Internetu. Glavni posao je
rutiranje paketa kako bi se izbeglo zaguenje. Na ovom sloju se vri odreivanje najbolje putanje,
zatim TTL parametra i takoe sadri kontrolne protokole kao to su ICMP protokol, IGMP (Internet
Group Message Protocol) protokol - inae zaduen za Multicast komunikaciju. Na ovom sloju se
jo nalazi i ARP protokol, RARP protokol, BOOTP protokol (slui za isporuku IP adresa
terminalima u Unix okruenju), itd.
Sloj pristupa mrei Naziva se sloj interfejsa ili sloj linka. Link sloj kao prvi sloj
modela sadri mrene protokole one koji opisuju nain transportovanja podataka kroz fiziku
mreu. Ovi protokoli su najee nezavisni od protokola koji stoje iznad njih. Predstavnici ovog
sloja su: Ethernet protokol, Token Ring protokol, PPP protokol i drugi fiziki protokoli, odnosno
protokoli fizike mree. To su protokoli kojima ustvari upravlja mreni adapter. Ovaj sloj obuhvata
drajver ureaja i mrenu interfejs karticu. Drajver ureaja i mreana interfejs kartica se bave svim
hardverskim detaljima fizikog povezivanja. Postoje i dva specijalizovana protokola: ARP (Address
Resolution Protocol) i RARP (Reverse Address Resolution Protocol) koji se koriste samo u nekim
tipovima mrenog interfejsa (eternet i pristup sa etonom) za meusobno konvertovanje IP adresa iz
sloja interneta i adresa koje koristi sloj pristupa mrei.

12

RAUNARSKI VIRUSI
Najee korienh termini:
APC (parazitski kodovi sa autoprostiranjem) je struan naziv za raunarske viruse.
Virusi koji inficiraju program. Ovo su bili virusi koji su inficirali izvrne fajlove koji su imali
ekstenziju
.exe,
.com
ili
.sys.
Stelt
virusi.
Ovi
virusi
su
razvijeni
da
izbegnu
antivirus
programe.
Tunel virusi. Ovi virusi su se razvili da izbegavaju antivirus programe, rezidentne u memoriji koji
blokiraju
ponaanje.
Retro virusi. Retro virus je virus koji uzvraa. On namerno pokuava da zaobie operacije
specifine
za
antivirus
program.
Virusi rezidentni u memoriji. Veina programa se pokrene, zavri svoj posao, i zatim se ugasi.
Kada se ugase, memorija koja se koristi se vrati u zajedniki deo za ostale programe. Virusi
rezidentni u memoriji su oni koji kada se jednom pokrenu u memoriji, oni se ne gase.
Nerezidentni infektori. Rade dok rade i njihovi programi-domaini, slino kao i njihovi rezidentni
srodnici, ali kada jednom inficiraju jedan ili vie fajlova, oni se gase.
Prethodnici, dodaci, prepisivai i infektori sredine fajlova. Prethodnici inficiraju fajlove
postavljajui njihov virusni kod na poetak rtvinog fajla, dok dodaci inficiraju postavljajui se na
kraj rtvinog fajla. Prepisivai, kao to im ime govori, jednostavno prepiu sav ili samo deo
rtvinog fajla. Infektori sredine fajlova pokuavaju da pomere neki kod iz sredine programa i da
upiu
sebe
na
njegovo
mesto.
Viedelovni virus.Ovaj pojam se odnosi na viruse koji inficiraju vie od jedne kategorije meta tj.
imaju
vie
naina
inficiranja.
But virusi. But virusi inficiraju sistem kada korisnik pokua da butuje sa inficiranog flopija.
CRVI. Opte prihvaena definicija crva je da je to program koji se umnoava bez inficiranja
ostalih programa kroz kopiju samog sebe. crvi se ire ili kao prilog e-mail-a ili postojanjem u mrei
i korienjem odreenih mrenih poziva da bi stigli sa jednog mesta na drugo. Na primer, crvi mogu
da se ire korienjem mrenih poziva da bi pronali na mrei zajednike drajvove u koje se moe
pisati, da bi se iskopirali u njih. Kod definisanja samog pojma crva postoje izvesni problemi. Naime
ako prihvatimo navedenu definiciju crva onda to znai da crvi nisu virusi zbog toga to oni ne
inficiraju fajlove ostalih programa na raunaru. Meutim ako pogledamo deo rada sa klasifikacijom
virusa moemo videti da je u drugoj klasifikaciji jedna od oguih varijanti virus koji inficira
program to znai da je po ovoj klasifikaciji mogue da neki virusi ne inficiraju ostale programe.
Pored ovog u veini literatura moemo videti da se ne pravi razlika izmeu virusa i crva tj. crvi se
smatraju virusima, pa emo i mi prihvatiti u daljem tekstu pojam crva kao vrste virusa.
TROJANCI. Cilj ovih programa je da zauzmu kontrolu nad raunarom korisnika. Trojanac menja
svoje ime, iskopira se duboko u Windows direktorijume i pridoda sebe stazi za startovanje. Nakon
narednog startovanja, program e uvek raditi u pozadini. Od tada, svaki put kada se rtva povee sa
Internetom, trojanac se javlja kui. On kontaktira nametljivca, obino pridruujui se datom IRC
kanalu
i
eka
na
komandu.
PREVARE (HOAX). su u stvari lazne informacije o virusu koji uopste ne postoji.
GENERATORI KODA. Oni su olakali relativno netreniranom i nestrunom personalu da napiu
virus zajednikog jezika, ovaj pojam bie detaljnije objanjen kasnije u radu.
Industrija virusa je oduvek bilo nadmetanje izmeu ljudi koji piu viruse, odnosno vXer-a, koji su
pronalazili naine da izbegnu detektovanje i antivirus ljudi, odnosno Aver-a, koji su modifikovali
svoje
programe
da
bi
ih
detektovali.
Akronim AV se nalazi u irokoj primeni da bi se njime objasnila industrija, programa koji su
razvijeni
da
bi
pobedili
kompjuterske
viruse.
Virusi na slobodi su aktivni, i istraivai virusa ih prate, nalik Joe Wells-u, koji je oformio
WildList

13

Virusi, crviitrojanskikonjisuzlonamerniprogramikojimogudaizazovu
tetunaraunaruipodacimakojenanjemu. Oni takoe mogu da uspore Internet vezu, pa ak i da
koriste va raunar za dalje irenje na raunare vaih prijatelja, porodice, kolega, kao i na ostatak
Weba.
Prvi virusi bili su poprilino smeni, kao naprimer Virus pod nazivom Vienna B, koji se
prepoznavao po padanju slova po ekranu, zatim tu je i legendarni Jenki Dudl, nazvan po tekstu koji
upisuje u startni sektor diska, pa onda ide Pink Pong koje je etao "lopticu" po ekranu kao i
Kamenko, koji je ispisivao poruku "Va disk se skamenio", a ponekad i "legalizujte marihuanu".
Inae, prvim virusom smatra se, Elk Cloner koji se pojavio u julu 1982. godine. Radilo se o
virusu koji je napadao raunare Apple II, a irio se tako to se "kaio" za igricu koja je bila napisana
za te raunare i uz pomo disketa prelazio sa raunara na raunar. Autor ovog prvog virusa bio je
jedan srednjokolac iz amerikog grada Pitsburga, a igra je bila podeena tako da moe igrati 49
puta, nakon ega bi se pokrenuo virus, koji bi na monitoru ispisivao stihove iz pesme iji autor je
bio pomenuti srednjokolac.
Godine 1983. Len Adleman je prvi put u istoriji upotrebio re virus opisujui
samokopirajui kod. Prelomna je i 1986. godina kada se pojavljuje raunarski virus Brain (mozak).
Ovaj virus je bio sposoban inficirati BOOT sektore 360 KB disketa IBM PC raunara i brzo je
osvojio svet. Na svu sreu, virus nije bio destruktivan, nego je u sebi samo nosio podatke o
autorima.
Nakon toga stvari kreu bre. Pojavljuje se raunarski virus Jerusalem (1988.) koji je brisao
sve pokrenute programe, te prvi pravi destruktivac Virus Datacrime (1989.) koji je bio sposoban
izvriti low-level format nulte staze na hard disku.
1989. aktivirana je fabrika virusa u Bugarskoj. Izvesna osoba (ili grupa osoba) koja je sebe
nazivala Dark Avenger (Crni osvetnik) do danas je napisala desetine virusa ukljuujui neke od
najpoznatijih kao to su New Zeland i Michelangelo.
Jedan od virusa koji je pokrenuo epidemiju globalnh razmera (i zbog kojeg je kasnije uveden
danas poznati termin "zlonamerni softver"), bio je virus Melissa koji se pojavio 1999. godine a irio
se kao datoteka priloena uz poruku e-pote, i samo u Severnoj Americi zarazio je vie od milion
raunara.
Virusi se ire prenoenjem zaraenih programa sa raunara na raunar putem CD-ova, preko
inteneta, otvaranjem dokumenata, otvaranjem sumnjivih E mailova itd.teta koju mogu da izazovu
ide od toga da poneki program postane privremeno neupotrebljiv, dok se ne nae rezervna zdrava
verzija, pa do unitenja logike strukture diska i gubitka svih podataka i programa sa njega. U
potonjem sluaju jedini lek je formitiranje diska, to jest fiziko brisanje svega to je na njemu bilo i
upisivanje nove, ispravne i prazne strukture, ponovno instaliranje operativnog sistema i svih
aplikacija, i vraanje podataka iz poslednje arhive.
tajevirus?
Virus je program ili kod koji se prikai na program ili datoteku tako da moe da se prenosi sa
raunara na raunar, irei pri tom zarazu. Virusi mogu da otete va softver, hardver i datoteke.
Virus je kd napisan sa jasnom namenom da sam sebe umnoava. Virus pokuava da se iri
od raunara do raunara tako to se kai na neki program. Meu raunarskim virusima postoje oni
koji su samo mala smetnja pri radu do onih koji su potpuno destruktivni. Danas se za opisivanje
destruktivnog softvera ee koristi izraz zlonameran softver (malware).Dobra vest je to to se pravi
virus ne iri bez ljudskih postupaka koji bi ga pokretali, kao to su deljenje datoteke ili slanje eporuke.
Virus se obino sastoji od dva dela. Prvi deo je samokopirajui kod, koji omoguava
razmnoavanje virusa, a drugi je deo korisni teret (payload) koji moe biti bezopasan (benigan) ili
opasan (destruktivan, maligan). Neki se virusi sastoje iskljuivo od samokopirajueg koda i nemaju
nikakav korisni teret.

boot Master Boot
14

 .
(multipartite) boot
(companion) .com
.exe
,

,
Ova podela prvenstveno vodi rauna o nainu na koji virus moe zaraziti razliite
delove raunarskog sistema. Bez obzira kojoj grupi pripada, svaki virusni kod mora biti izvren da
bi proradio i razmnoavao se. Osnovna razlika izmeu razliitih virusa je u nainu na koji to
pokuavaju
osigurati.
Boot sektor virusi
Boot sektor virusi napadaju Master BOOT sektor (partitition table), DOS BOOT sektor
(oba na hard diskovima) ili BOOT sektor floppy disketa, odnosno program koji se u njima nalazi.
BOOT sektor je idealan objekt za infekciju, budui da sadri prvi program koji se izvrava na
raunaru, iji se sadraj moe menjati. Kada jednom raunar bude ukljuen, program u ROM-u
(BIOS) e bez pitanja uitati sadraj Master BOOT sektor u memoriju i izvriti ga. Ako se u njemu
nalazi virus, on e postati aktivan. Kako je virus dospeo u Master BOOT sektor? Najee
pokuajem startovanja sistema sa inficirane floppy diskete. Ali, boot sektor virusi se mogu iriti i
pomou posebnih programa, trojanskih konja, nazvanih dropper (baca) kojima je glavna namena
da neprimetno ubace virus u BOOT sektor. Boot sektor virusi su veoma uspeni u razmnoavanju
od sedam najeih raunarskih virusa ak est ih je sposobno zaraziti BOOT sektor.
Parazitski virusi
Najea vrsta virusa su upravo parazitski virusi. Ovi su virusi sposobni zaraziti izvrne
datoteke na raunarskom sistemu dodavanjem svog sadraja u samu strukturu programa, menjajui
tok inficiranog programa tako da se virusni kod izvri prvi. Poznati raunarski virusi sposobni su
zaraziti.COM,.EXE,.SYS, i druge datoteke.
Svestrani virusi
Dobre osobine boot sektor i parazitskih virusa ujedinjene su kod svestranih virusa
(multipartite virusa). Ovi virusi sposobni su zaraziti i BOOT sektore i izvrne programe,
poveavajui mogunost irenja. Poput boot sektor virusa i ovi su virusi veoma efikasni u irenju.
Virusi pratioci
Najjednostavniji oblik raunarskih virusa su upravo virusi pratioci. Oni koriste
prioritet kojim se izvravaju programi s istim imenom pod DOS-om. COM datoteke se uvek
izvravaju pre .EXE datoteka, program iz direktorija koji su na poetku PATH niza izvravaju se
pre onih sa kraja. Virus pratilac obino stvori .COM datoteku koristei ime ve postojeeg .EXE
programa i ugradi u nju svoj kod. Princip je jednostavan kada program bude pozvan, umesto
originala sa .EXE ekstenzijom, prvo e se izvriti podmetnuti .COM program sa virusnim kodom.
Kada izvravanje virusnog koda bude zavreno, virus e kontrolu vratiti kontrolu programu sa .EXE
ekstenzijom. Da bi prikrio prisustvo, virus pratilac e postaviti skriveni atribut za .COM program u
koji je stavio svoj sadraj. Ova vrsta ne menja napadnuti program, a zbog nespretnog naina
irenja ne predstavlja veu opasnost.
Link virusi
Najinfektivnija vrsta virusa su link virusi koji jednom pokrenuti, u trenutku
inficiraju napadnuti raunarski sistem. Poput virusa pratioca ovi virusi ne menjaju napadnute
programe ve menjaju pokazivae u strukturi direktorija na takav nain da ih preusmere na cluster
na disku gde je prethodno sakriven virusni kod. Na svu sreu, ova izrazito infektivna i neugodna
vrsta virusa, koja zbog samog naina razmnoavanja moe izazvati pravi haos na disku, ima
trenutno samo dva predstavnika i ukupno etiri varijante.

Makro ili skriptni virusi

15

Najei virusi u posljednje vreme koriste mogunost izvravanja skripti u programima

koji su u irokoj upotrebi, npr. Internet Explorer, Outlook i Outlook Express, zatim Word, Excel.
Mnogi od tih programa imaju puno sigurnosnih rupa za koje se zakrpe ne izdaju esto, a korisnici ih
jo manje primenjuju. Ukoliko je sigurnost prioritet pri radu na raunaru predlae se iskljuivanje
skriptnih jezika (Java, VBscript itd.)
tajecrv?
Klasini virusi danas su zapravo retki. Dananji korisnici uglavnom se sreu sa crvima.
Crv je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog raunara na drugi, samo to on to radi
automatski, preuzimanjem kontrole nad funkcijama raunara koje omoguuju prenos datoteka i
podataka. Kada crv ue u va sistem, on dalje moe da putuje sam. Velika opasnost kod crva jeste
njihova sposobnost da se umnoavaju u ogromnim koliinama. Na primer, crv bi mogao da poalje
kopije sebe samog svima iz vaeg adresara e-pote, a zatim bi njihovi raunari uradili to isto, ime
se izaziva domino efekat zaguenja u mrenom saobraaju to usporava poslovne mree i Internet u
celini. Kada se oslobode, novi crvi se ire veoma brzo, zaguujui mree, to moe da znai da ete
vi (i svi ostali) morati da ekate duplo due da se otvore Web stranice na Internetu.
Crv je potklasa virusa. Crv se obino iri bez pomoi korisnika i sam distribuira sopstvene
potpune kopije (moda izmenjene) irom mrea. Crv moe da zauzme memoriju ili propusni opseg
mree toliko da raunar prestane da reaguje. Poto crvima nije potreban program-domain ili
datoteka da bi putovali, oni takoe mogu da se kriom uvuku u va sistem i omogue nekome
drugome da daljinski kontrolie va raunar. Svei primeri crva jesu crvi Sasser i Blaster.
Crvi su maliciozni programi koji se ire raunarskim mreama i raunarima, a da pritom ne
inficiraju druge programe. Ovde vidimo osnovnu razliku izmeu virusa i crva, a to je da crvi
nemaju prvu i obaveznu komponentu virusa, mogunost infekcije programa. Crvi obino
upotrebljavaju raunarsku mreu ne bi li se irili i danas najee na adresu primaoca stiu u vidu
attacha poruke elektronske pote. Neki drugi crvi za svoje irenje koriste razliite sigurnosne
probleme, ali svima im je karakteristika da ne inficiraju druge programe.
ta je trojanski konj?
Ttrojanski konji su raunarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo
ugroavaju vau bezbednost i izazivaju puno tete. Jedan skoranji trojanski konj pojavio se u
obliku e-poruke koja je imala priloge za koje se u poruci tvrdilo da su Microsoftove bezbednosne
ispravke, a ispostavilo se da su to bili virusi kojima je zadatak da onemogue antivirusni softver i
zatitni zid.
Trojanski konj je raunarski program koji deluje korisno, a zapravo je tetan.
Trojanski konji se ire tako to navode ljude da otvaraju programe mislei da oni potiu iz
legitimnih izvora. Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji preuzimate. Nikad
nemojte preuzimati softver iz nepouzdanog izvora.
Kako se crvi i drugi virusi ire?
Gotovo svi virusi i mnogi crvi ne mogu se iriti ukoliko ne otvorite ili ne pokrenete
zaraeni program. Mnogi najopasniji virusi su se proirili pre svega preko priloga e-pote datoteka
koje su poslate uz e-poruku. Da vaa e-poruka ima prilog vidi se obino po ikoni sa spajalicom koja
predstavlja prilog i prikazuje njegovo ime. Fotografije, pisma napisana u programu Microsoft
Word, ak i Excelove tabele, sve su to samo neke od datoteka koje svakodnevno moete dobijati
putem e-pote. Virus se pokree kada otvorite datoteku iz priloga (obino dvostrukim klikom na
ikonu priloga).
Kako znati da li imamo crva ili neki virus?
Kada otvorite i pokrenete zaraeni program, moda neete znati da ste se zarazili
virusom. Rraunar moe da uspori, da prestane da reaguje ili sistem moe poeti da pada i da se
ponovo pokree svakih nekoliko minuta. Ponekad virus napada datoteke koje su potrebne za
16

konfigurisanje raunara. U tom sluaju moe da se desi da pritisnete dugme za ukljuivanje

raunara i ugledate samo prazan ekran. Svi ovi simptomi su uobiajeni znaci da raunar ima virus,
mada bi mogli biti izazvani i hardverskim ili softverskim problemima koji nemaju nikakve veze sa
virusima.
Obratite panju na poruke sa upozorenjem da ste poslali e-poruku koja je sadrala virus. To bi
moglo da znai da je virus naveo vau e-adresu kao poiljaoca zaraenih e-poruka. To ne znai
obavezno da vi imate virus. Neki virusi imaju mogunost falsifikovanja adresa e-pote.
Antivirusi

1.
2.
3.
4.

Da bise zatitili raunar od virusa, treba:

Na raunaru ukljuite zatitni zid.
Redovno aurirati operativni sistem raunara.
Koristite aurni antivirusni softver na raunaru.
Koristite aurni antispajver softver na raunaru.

Za borbu protiv virusa koriste se programi popularno nazvani Antivirusi. To su

programi koji e spreiti viruse i ostale tetoine da se usele u raunar.Takoe e i unititi viruse
ako do infekcije ipak doe. Ovaj program treba da bude nezaobilazni deo softvera na raunaru i
treba da je podeen da se aktivira sa ukljuenjem raunara, tako da non stop motri na sistem.Na taj
nain e svaki novi fajl koji pokuate uneti u raunar biti odmah automatski skeniran od ovog
programa. Nemojte nikada da instalirate dva antivirusna programa koji e biti automatski aktivirani
jer moe doi do gloenja izmeu njih i do usporavanja i ak blokade raunara.Ono to je bitno je
da se antivirus redovno osveava (update) novim definicijama virusa.Najbolje je da u parametrima
podesite automatski update tako da e program automatski da preuzme nove definicije im se
nakaimo na internet.
Antivirusni programi koji trenutno pruaju najveu sigurnost korisnicima raunara:
Kasperski Anti Virus je jedan od lidera na polju zatite raunara.Otkriva
prilino veliki broj tetoina, a kompanija moe da se pohvali da najbre
osveava nove definicije virusa (oko 2 sata od trenutka pojavljivanja
virusa).Ima odlino radno okruenje koje e svima omoguiti da se lako
snau.Nova verzija ima ugraenu i zatitu od "pecanja" koja e blokirati
sumnjive E mailove.
Norton AntiVirus je slavni veteran meu antivirusnim
programima.I dalje je jedan od najboljih, sa velikim procentom otkrivenih
pretnji.Ranije verzije su imale manu jer su primetno usporavale sistem, ali to je
prolost. Za korisnike Viste koji instaliraju Nortona vai da e Norton bez
upozorenja iskljuiti Vistin program Windows Defender (antipijunski
program). Iz Symanteca kau da to nije sbog gloenja programa, nego zbog toga
to misle da Windows Defender nema takve mogunosti kao njihov program.
Nod 32 je program iji se tvorci ponose malim zauzeem memorije
i neprimetnim uticajem na brzinu raunara. Ovo je program koji ima najbolju
proaktivnu zatitu, instalira se brzo i bez problema, a standardna podeavanja su mu
prilagoena prosenom korisniku, meutim podrazumevani pregled celog raunara
nije obuhvaen automatski tako da ga sami moramo izvriti. Program je prilino

17

brz, jer u jednom pregledu trai sve tetoine, i viruse i pijune, za razliku od drugih koji to rade u
dva prolaza..

Dananje antivirusne programe moemo podeliti na dve grupe programe za

prepoznavanje specifinih virusa i programe za nespecifino prepoznavanje virusa.
Skeneri
Skeneri su programi za specifino prepoznavanje virusa, mada bi neki od njih, koji koriste
heuristike metode traenja virusa, mogli biti svrstani u grupu programa za nespecifino
prepoznavanje virusa, budui da su, bar teoretski, sposobni prepoznati i nepoznate viruse. Skener
tradicionalno prepoznaje virus na temelju (u njega) ugraenih podataka, koji su prethodno
pribavljeni analizom virusa koji se pojavio meu korisnicima. Ti podaci mogu se odnositi na niz
heksadecimalnih znakova (search string) koji katkad mogu sadravati i wildcard (doker)
znakove.
Glavna prednost skeniranja je mogunost trenutnog otkrivanja poznatih virusa jednostavnim
pregledom sumnjivog sadraja. Ako skener prepozna virus, on e javiti tano o kojem se virusu
radi, a to je vrlo korisno jer se prema tom podatku mogu proceniti i mogue posljedice napada
virusa. Pravilno koriten skener pomoi e nam da otkrijemo virus na pristiglim disketama pre nego
zarazi tiene raunare.
Nedostaci skenera odnose se na potrebu za stalnim dograivanjem radi prepoznavanja
novonastalih virusa, no nemogunost prepoznavanja virusa o kojima nemaju potrebne podatke. Iako
postoje heuristiki skeneri, sposobni za otkrivanje novonastalih, nepoznatih virusa, koji su bazirani
na tehnologiji znanja (knowledge based), kao i svaki takav sistem ima i puno mana. Skeneri su
danas najrasprostranjeniji antivirusni softver.
Provera checksumm-om
Tehnika provere checksumm-om temelji se na mogunosti prepoznavanja svake
promene na tienom sadraju. Checksumm-om se zaledi stanje sistema za koji prethodno
utvrdimo da je neinficiran. Nakon toga se u odreenim vremenskim razmacima proverava da li je na
sistemu dolo do nekih promena.
Checksummiranje je jedina poznata metoda kojom e se sigurno otkloniti svi virusi, bez
obzira na to jesu li poznati ili ne. Ova injenica ini checksummere jednim dugoronim osloncem
svake mudre antivirusne strategije.
Nedostatak checksummera lei u injenici da se njima otkriva infekcija virusom tek
nakon to se ve dogodila, meutim, njihovom redovitom primenom sigurno se moe otkriti virus
pre nego to doe do znaajne tete.
Programi za nadgledanje
Programi za nadgledanje prate odvijanje pojedinih funkcija sistema preko odgovarajuih
interrupta. Tako npr. kad god sistem dobije nalog za uitavanjem neke izvrne datoteke, moe se i
izvriti provera. Neki monitori ne trae specifine viruse nego pokuavaju otkriti sumnjive
aktivnosti kao to su primerice pisanje po Master BOOT sektoru ili izvrnim programima,
pokretanje formatiranja diska, pokuaj programa da se uini rezidentnim u memoriji i sl. Jedina
prednost
monitora
je
da
mogu
otkriti
virus
u
realnom
vremenu.
Nedostaci monitora su brojni. Najvei nedostatak je nemogunost delotvorne primene
programa koji bi u sebi sadravao podatke za prepoznavanje svih poznatih virusa. Monitori koji
otkrivaju sumnjive aktivnosti esto izazivaju brojne lane uzbune, jer oznaavaju sumnjivim i
redovne aktivnosti kao to su formatiranje disketa ili instaliranje raznih programa u memoriju.

18

6. INTERNET I KOMUNIKACIJE
INTERNET (INTERnational NETwork ili samo - The NET) je ime za ogromni, svetski
sistem koji se sastoji od ljudi, informacija, raunara i telekomunikacionih veza. Internet je toliko
ogroman i sloen da je prosto izvan poimanja jednog ljudskog bia. Internet je za sada najvee i
najvanije dostignue u razvoju civilizacije.
Internet je globalna mrea kompjutera svih tipova i veliina pa se zbog toga esto naziva
"mreom svih mrea" jer u sebi integrie hiljade razliitih raunarskih mrea irom sveta. Ove
mree koriste iste tehnike standarade (protokol TCP/IP) da bi meusobno mogle komunicirati.
Ako se uz pomo svog kunog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera
prikljuite na tu mreu i vi postajete deo Interneta. Ono to je zanimljivo je da Internet ine posebni
kompjuteri koji korisnika posluuju podacima. Otuda i naziv za takve kompjutere: posluitelji (eng.
server). Trenutno postoji 200 miliona servera spojenih na Internet. Ovi serveri korisnicima Interneta
pruaju pristup ogromnom broju informacija, razbacanih po itavom svetu. Podaci se na Internetu
nalaze u raznim oblicima: re, slika, zvuk, video zapis itd. Teko je uopte predoiti koliinu
podataka koja se nalazi na Internetu.
Niko ne poseduje Internet, pa tako i ne postoji centralna vlast koja upravlja Internetom. On je
rezultat tehnikih, socijalnih i komercijalnih inovacija i timskog rada. Uee u radu Interneta
zasnovano je na slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz obavezu jedino potovanja tehnikih standarda
kako bi se uspostavilo prisustvo na mrei. Internet drutvo (eng."Internet Society") u Fairfax-u,
Virginia, USA, igra vanu ulogu i postavlja tehnike standarde, ali ovo drutvo nije vlasnik
Interneta. Ova organizacija ostvaruje vezu izmeu sa jedne strane vlada (oficijalnih ustanova u
pojedinim zemljama) a sa druge strane sa nevladinim institucijama kao to su univerziteti i
kompanije.
U ovom trenutku Internet je najvee trite na svetu u svakom smislu, a pre svega u smislu
dostupnosti informacija. Zbog toga, svet e se u bliskoj budunosti suoiti sa dva fenomena stvaranjem nove internacionalne elite i slabljenjem uloge drave, obzirom da globalna mrea
uglavnom ne poznaje dravne granice.
6.1 NASTANAK I RAST INTERNETA
Sama ideja o Internetu stara je gotovo etrdeset godina. Koreni Interneta su povezani sa Amerikom
i NATO paktom. Istorijski posmatrano, razvoj Interneta moemo sagledati kroz etiri razdoblja:
1 1
1'60-te godine Nastanak
ezdesetih godina ovog veka u eri hladnog rata, zapoet je rad na tajnom projektu pod nazivom
ARPANET koji je finansiralo Ministarstvo odbrane SAD (United States Department of Defense
- Advanced Research Project Agency -ARPA). Ministarstvo odbrane SAD je bilo zainteresovano
za igradnju mree raunara (NETWORK skraeno NET - mrea raunara odnosno dva ili vie
raunara koji su zajedno povezani) koja bi funkcionisala i u uslovima nuklearnog rata, a
prenosila bi vojne i vladine podatke. Mrea je nastala za potrebe amerike vojske kao pokuaj da
se premoste tekoe oko komunikacije nuklearnih baza pod (sovjetskim) atomskim napadom.
ARPA je zapoela razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje razliitih kompjuterskih mrea
koje bi mogle razmjenjivati podatke preko ice, a ne kao to se to do tada radilo, prenoenjem
magnetnih traka s jednog mesta na drugo. Bila je potrebna takva mrea raunara koja bi bila
decentralizovana, tj. ukoliko bi deo mree bio uniten preostali delovi bi nastavili da funcioniu
nesmetano. Ovo unitenje je tada bila realna moguost zbog sovjetske pretnje nuklearnim ratom,
a projekat je trebao da omogui komunikaciju vojnih i vladiih organizacija koje bi bile fiziki
veoma udaljene. Projekat je bio zapoet tokom 1968. godine i rad na njemu razvio je tehnike
neophodne za mreu globalnog - planetarnog nivoa. Rad na implementaciji ARPANET-a je
stvorio nove tehnike pouzdanog i jeftinog povezivanja raunara u globalnu mreu, tako da se
danas ARPANET moe smatrati okosnicom (backbone) raunarske mree poznate pod nazivom
Internet.
19

Koliko je star Internet?! Za roendan Interneta obino se navodi 25. i 26. oktobar 1968. godine
kada se prvi put sastala radna grupa ARPANET-a u Istraivakom institutu Stanford.
2
Tako je 1969. godine nastala mrea ARPANet, koja je povezivala amerike naune i
akademske istraivae, a sastojala se od 4 vora (Kalifornijski univerzitet u Los Angelesu,
Istraivaki institut Stanford, Kalifornijski univerzitet u Santa Barbari i Univerzitet Utah). Ta
mrea je bila prethodnica dananjeg Interneta, a projekat je nastavljen jer se uvidelo da takvo
povezivanje omoguuje laganu razmenu informacija.
3
5
2 '70-e godine Razvoj
4
Poetkom sedamdesetih godina na mreu je spojeno ve 15 vorova sa 23 kompjutera.
Povezani su mnogi ameriki univerziteti i naune institucije, kao i neke komercijalne
organizacije. Na ARPANet je 1973. godine spojen prvi vor izvan SAD-a, i to University
College of London u Velikoj Britaniji. U to vreme razvijen je i uveden novi mreni protokol
nazvan NCP (Network Control Protocol), koji je omoguio lake umreavanje i pisanje
programa za mrene usluge. Kompanija BBN je 1975. godine osnovala telnet, prvu javnu
komercijalnu informacionu uslugu. Do sredine sedamdesetih godina, postalo je jasno da niti
jedna samostalna mrea nije u stanju da zadovolji potrebe svih zainteresovanih korisnika.
Naunici su uvideli da bi bilo daleko korisnije da se razviju tehnologije povezivanja vie manjih
razliitih tipova raunarskih mrea u jedinstveni veliki sistem. Tih godina razvijaju se i e-mail,
mailing liste i news grupe. Mrea je poela da se koristi za razmenu e-mail poruka, rad news
grupa, pristup udaljenim bazama podataka i prenos datoteka. Krajem sedamdesetih, zbog
uoenih nedostataka NCP-a, razvija se protokol na kojem se danas bazira Internet - TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Internet Protocol).
5
7
3 '80-te godine Rast
ARPANet se 1983. razdvaja na vojnu mreu MILNet (Vojna mrea eng. MILitary Network -) i
ARPANet. Iste godine cela mrea poinje umesto dotadanjeg NCP-a da koristiti TCP/IP
protokol, a preostali deo ARPANet-a postaje okosnica mree. U raznim dravama razvijaju se
akademske i komercijalne mree koje se polako prikljuuju na tu okosnicu - i tako nastaje
Internet. Amerika organizacija za nauku NSF (National Science Fundation) 1986. godine
osniva 5 superkompjuterskih centara i povezuje ih vlastitom mreom NSFNet, to dovodi do
ubrzanog umreavanja vladinih i obrazovnih ustanova. Razvija se NNTP (Network News
Transfer Protocol), koji omoguuje rad news grupa. Sredinom osamdesetih uvodi se sistem
oznaavanja kompjutera pomou imena i domena (simbolikih adresa), koji olakava pamenje
adresa kompjutera, a prvi registrovan domen bio je symbolics.com. Zbog uvoenja domena i
simbolikih adresa, postalo je neophodno uvoenje sistema zvanog DNS (Domain Name System)
koji pretvara simbolike adrese u numerike IP adrese. Krajem osamdesetih godina na Internet je
bilo prikljueno preko 100.000 kompjutera iz oko 20 drava, meu kojima su SAD, Kanada,
veina zapadnoevropskih drava, Japan, Meksiko itd.
6
4 '90-te godine - Eksplozija rasta
7
Poetkom devedesetih godina ARPANet se gasi. Uvode se nove usluge i protokoli:
WAIS (Wide Area Information Servers), Gopher, i World Wide Web (WWW). Upravo
nastankom WWW-a, koji e kasnije postati najpoznatija i najvie koriena usluga na Internetu,
poinje prava eksplozija prikljuivanja na Internet. Poslovni svet i mediji poinju da primeuju
veliinu i mogunosti Interneta, tako da poinje njegova komercijalizacija. Na Internet se spajaju
razne vladine i obrazovne institucije iz svih delova sveta. Sve vie firmi postavlja na Internet
svoje web stranice i 1994. se pojavljuju prve on-line "prodavnice" u kojima je mogue kupovati
preko Interneta. NSFNet se 1995. vraa svojoj prvobitnoj ulozi istraivake i naune mree, a
okosnica Interneta postaju komercijalni davaoci usluga (eng. Internet Service Provider). World
Wide Web postaje najpopularnija i najkorienija usluga i prva po broju preneenih podataka.
Krajem devedesetih razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao to su pretraivai Interneta (eng.
search engines), Internet telefonija, elektronska trgovina (eng. e-commerce), portali, on-line
bankarstvo, prenos slike i zvuka uivo itd. Krajem 90-ih godina dvadesetog veka na Internet je

20

prikljueno preko 56 miliona kompjutera sa oko 1,5 miliona domena iz skoro svih drava sveta,
a koristi ga oko 300 miliona korisnika.
Vano je napomenuti da Internet nema vlasnika, tj. ni jedna dravna ili privatna
institucija nema vlast nad njegovom celinom. Na centralizovani nain se (za sada) reava jedino
pitanje adresa, poto svaki raunar u Mrei mora da ima jedinstveni identifikacioni broj. Time se
bavi telo koje se zove Internet Society (ISOC), a posebno njegova radna grupa koja nosi ime
Internet Architecture Board (IAB).
Faktori koji utiu na tako eksponencijalni rast korisnika Interneta su:

Prijateljski raspoloen softver za korienje Interneta Razvoj tehnologije zamenio je

komande znane samo kompjuterskim ekspertima sa prijateljski raspoloenim, na ikonama
zasnovanim komandama. Ove komande su razumljive i pojedincima koji nemaju posebna znanja iz
oblasti tehnologije.

Univerzalni pristup Veliki broj kompanija irom sveta nude online pristup Internetu sa bilo
koje lokacije gde postoji telefonska linija.

Niski trokovi korienja Interneta za pojedince Stalno smanjivanje trokova pristupa

Internetu omoguuje korienje Interneta od strane sve vee populacije pojedinaca.

Poveanje koristi Sve je vei broj informacija dostupnih putem Interneta koje su korisne ili
su zabavne.

Mali trokovi pristustva na Internetu za firme Korienje Interneta od strane kompanija za

obavljanje poslovnih transakcija sve je ee zbog brzine i malih trokova.

Publika Neprestano poveanje broja korisnika Interneta, broja provajdera, kao i kompanija
koje posluju putem Interneta je izuzetan izazov za veliki broj firmi. Postavljanjem svoje Web
prezentacije i firma koja broji samo jednog zaposlenog ima anse da bude predstavljena celom svetu

Presti Veliki broj kompanija i pojedinaca se prikljuuje na Internet i postavlja svoje Web
prezentacije jer ne dozvoljavaju da tehnoloki zaostaju u odnosu na svoju konkurenciju.
6.1.1 Osnovna infrastruktura
Raunari su samo jedna od komponenti Internet mree - nju ine i komunikacioni kanali
kojima se veze ostvaruju. U idealnom svetu ti kanali bi bili specijalno realizovani i prilago|eni
digitalnoj komunikaciji: do svakog korisnika dolazio bi kabl koji bi obezbe|ivao prenos podataka
velikim brzinama, dok bi gradovi, drave i kontinenti bili povezani viestrukim optikim
kablovima, koji bi u svakom sekundu mogli da prenesu nekoliko terabita (x1012) informacija.
Koliko je realizacija ove ideje skupa govori injenica da ak i u Sjedinjenim Dravama ona
predstavlja projekat za sledei vek.
Zato se Internet u itavom svetu oslanja na infrastrukturu koja ve postoji, a to
telefonski sistem, dok se optikim kablovima povezuju samo veliki Internet provajderi. Korienje
telefonske infrastrukture jeste ekonomino, ali ima i svoju tamniju stranu - loe veze, koje se
povremeno prekidaju i usporavaju prenos podataka. Kod nas je ta situacija posebno teka zbog
velike starosti telefonskih centrala. Nou je neto bolje, ali to poslovnim ljudima nije od koristi.
Unapre|enje telefonske infrastrukture i uvo|enje novih tehnologija digitalnog prenosa podataka
(ISDN) predstavljaju veoma vaan uslov za ukljuenje na Internet.
6.2 ALATI ZA INTERNET
Ulaznica za Mreu su raunar, modem, telefonska linija, neto softvera i znanja.
[to se tie raunara dovoljan je PC486 sa 16 MB RAM-a i hard diskom od 1 GB, ali se
preporuuje Pentium sa 32 MB RAM-a i diskom od 2,5 GB.
Modem treba da obezbedi komunikaciju brzinom od 28800 ili 33600 bita u sekundi (bps
- bits per second), dok se brzina do 14400 bps-a smatra prevazi|enom. U poslednje vreme dosta se
govori i o modemima od oko 56000 bps-a, ali treba rei da su oni primenjivi samo u nekim, u
domaoj praksi prilino retkim, uslovima.
21

[to se softvera tie, osnova svega je uvek operativni sistem. Svi moderniji operativni
sistemi sadre podrku za Internet komunikaciju: Windows 95, Windows NT, OS/2, Unix, itd. Osim
toga potrebni su i odgovarajui programi opte namene: Internet Explorer 4.0 (Netscape
Communicator 4.0), Outlook Express mail, FTP Explorer, i dr.
6.3 PRISTUP INTERNETU
Postoje dva naina da se pristupi Internetu: konzolni pristup, koji se vezuje za tekstualna
okruenja, i PPP (Point-to-Point Protocol) pristup koji podrazumeva povezivanje iz operativnog
sistema kao to je Windows, posle ega va raunar postaje deo globalne Internet mree i direktno
komunicira sa njom. Kod ovog pristupa uglavnom radite iz grafikog okruenja, a posebno je
zgodno to u vie prozora moete da radite razne stvari.
PPP veza je po svojoj prirodi dvosmerna, to pod odre|enim okolnostima moe da bude
i opasno, jer kao to vi pristupate drugim Internet sistemima, tako se i sa bilo kog Internet sistema u
svetu moe pristupiti vaem raunaru. I pored ovih problema PPP pristup je postao sinonim za
Internet, pa veina provajdera podrava ovakvu komunikaciju.
Kako pristupiti Internetu
Prikljuenje na Internet je izuzetno jednostavno i jeftino, a prua neograniene
mogunosti. Sve sto je potrebno da bi pojedinac ili firma bili na Internetu je raunar, modem,
telefonska linija i otvoren raun (sa odreenom koliinom sati) kod dobavljaa Internet usluga
(Internet Service Provider ISP).
Dobavljai Internet usluga, popularno nazvani Provajderi, su firme koje su
satelitskim linkom ili optikim kablom uspostavile vezu sa nekim Internet vorom u inostranstvu i
na taj nain su obezbedile vezu velikog kapaciteta ka ostalom delu Interneta. Taj veliki kapacitet
omoguuje im da njegove delove iznajmljuju podprovajderima ili krajnjim korisnicima firmama
ili pojedincima. Krajnji korisnici putem modema (komunikacionog ureaja smetenog unutar
raunara) kroz telefonsku liniju pozivaju Internet provajdera preko koga izlaze na Internet.
ta sve moemo na Internetu
Na Internet je danas spojeno gotovo sve - od obrazovnih, istraivakih i naunih institucija do
raznih komercijalnih organizacija i sve one nude neke informacije ili usluge. Upravo ta ogromna
koliina informacija ini Internet zanimljivim - razni tekstovi, slike, zvukovi, video-zapisi dostupni 24 sata na dan, 365 dana u godini.Na Internetu se moe nai sve - veliki broj biblioteka,
novina, asopisa, arhiva, meunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta,
instituta, itd. Pomalo neverovatno zvui, ali gotovo celekupno planetarno znanje slilo se u jednu
kompjutersku mreu Internet.
Pojedinac koji se ukljui na Internet moe:

Razmenjivati elektronsku potu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj
lokaciji na planeti;

Uestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske

pote sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za slina pitanja putem "Mailing List-a" (lista
pisama) i "News Group-a" (grupe novosti);

Uestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa veom grupom pojedinaca

koji koriste "Internet Relay Chat" funkciju;

Ui u udaljeni kompjuter koristeci "Telnet" funkciju;

Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili raunara i ostavljati
fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili raunara uz pomo FTP (Transfer Fajlova,
eng. File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafiki, zvuni ili video;

itati kompleksne dokumente koristei "Hypertext" (kliknuvi na osvijetljeni deo teksta ili
sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen, drugu Web prezentaciju. Nelinearno
itanje dokumenata korienjem hijerarhijske strukture omoguuje korisniku brz dolazak do
eljenih informacija, odnosno dokumenata; i

22


itati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u ("World Wide Web-u") koji
sadrze tekst, grafiku, zvuk i video zapis, korienjem inteligentnih itaca WEB prezentacija,
programa kao to su Netscape ili Internet Explorer.
6.3.1 Osnovni pojmovi
Internetu pristupate posredstvom takozvanog Internet provajdera, dakle firme koja nudi
pristup Mrei na osnovu svoje infrastrukture. Tu infrastrukturu ine, pre svega, ulazne telefonske
linije koje zovete da biste se povezali, kao i brza veza sa ostatkom Interneta, preko koje paketi
informacija sa vaeg raunara putuju u svet. Pri tome plaate telefonske raune koji pokrivaju cenu
komunikacije od vas do provajdera i trokove provajdinga. Iako ostvarujete vezu sa odreditima u
drugim dravama i na drugim kontinentima, plaate samo cenu lokalnog (ili, ako je provajder u
drugom mestu, me|ugradskog) telefonskog razgovora.
Da bi obezbedio vau privatnost, provajder e vam dodeliti korisniko ime i lozinku.
Korisniko ime se uglavnom izvodi iz vaeg imena i prezimena i predstavlja javni podatak koji
figurie u vaoj e-mail adresi. Lozinka je podatak koji samo vi znate i koji titi pristup vaem
korisnikom nalogu.
6.4 STRUKTURA INTERNETA
I pored nezamislive sloenosti veza koje ine dananji Internet, za njegovo korienje
treba poznavati tek nekoliko osnovnih stvari: treba da upoznate njegove osnovne servise i da znate
kako da adresirate neku lokaciju na Internetu.
6.4.1 Internet adrese
Svaki raunar ukljuen u Internet mreu moe da se adresira na dva naina: navo|enjem
broja ili simbolikim imenom. Brojevi su primereniji raunaru, a simbolika imena oveku.
Numerika adresa (zovu je IP Address) je 32-bitni broj, tj. skup etiri osmobitna broja
razdvojena takama i predstavljena u dekadnom sistemu (na primer 194.106.173.17). Smatralo se
da su 32 bita sasvim dovoljna za adresiranje svih Internet raunara u svetu, ali je pre par godina
ponestalo adresa, pa je uvedena prilino precizna kontrola, tj. svaki korisnik dobija onoliko adresa
koliko e raunara realno prikljuiti na mreu.
Simbolika imena se u praksi ee koriste (engl. Fully Qualified Domain Name FQDN). I komponente simbolikog imena se razdvajaju takama (na primer: waitress.sezampro.yu
oznaava raunar koji nosi ime waitress, a deo je sistema SezamPro u Jugoslaviji). Postoje dve vrste
skraenica kojima se raunari oznaavaju: internacionalne i nacionalne.
Internacionalne skraenice vam omoguavaju da odmah vidite o kojoj se vrsti sistema
okvirno radi:
edu - kolske i naune institucije (mit.edu, stanford.edu, i sl.)
gov - odeljci amerike vlade (nasa.gov)
mil - vojni raunari
com - komercijalne organizacije (compuserve.com)
net - razni administrativni vorovi mree
org - organizacije koje se ne mogu svrstati ni u jednu od pomenutih kategorija (neprofitne i
dobrotvorne organizacije)
Nacionalne skraenice uglavnom podseaju na skraena imena drava: ca je Kanada, au
Australija, uk Velika Britanija, i sl. Adrese raunara u Jugoslaviji zavravaju se sa .yu, a u okviru
tog domena definisani su poddomeni:
ac.yu - akademska mrea, tj. fakulteti, instituti i sl.
co.yu - komercijalne organizacije
gov.yu - dravne ustanove
org.yu - ostale organizacije
Na primer etf.bg.ac.yu oznaava neki od raunara Elektrotehnikog fakulteta u
Beogradu, dok sezampro.yu oznaava sistem SezamPro.
23

6.5 SERVISI INTERNETA

Internet servisi, ili usluge, esto se u literaturi nazivaju protokolima, to doprinosi
zabuni kod poetnika. TCP/IP, na kome se zasniva svaka Internet mrea, jeste protokol niskog
nivoa koji prenosi podatke sa raunara na raunar. Da bi se preneti niz bajtova interpretirao kao
poruka za nekog korisnika definisani su protokoli vieg nivoa. Ovi protokoli se oslanjaju na
TCP/IP, pa emo ih nazvati servisima.
Postoji pet osnovnih servisa Interneta:
a) a) World Wide Web
b) b) E-mail
c) c) Diskusione grupe (news groups)
d) d) prenos fajlova (ftp)
e) e) chat
6.5.1 Elektronska pota (e-mail)
Elektronska pota je i dalje najvaniji i najire rasprostranjeni servis Interneta. Koristei
je, korisniku koji se nalazi bilo gde u svetu aljete poruku koja stie praktino trenutno i na koju e
on odgovoriti kada sledei put uspostavi vezu sa svojim provajderom.
Da bi poruka pronala vaeg korespondenta, potrebno je da znate njegovu e-mail adresu,
i to sasvim precizno: jedno pogreno slovo uinie da poruka ne stigne. E-mail adrese se gotovo
uvek zadaju u obliku korisnik@sistem, gde korisnik predstavlja identitet primaoca, a sistem daje
punu Internet adresu raunara. Znak @ se oficijelno zove at (et), mada ga u argoni mnogi zovu
majmunsko a. Primer jedne adrese bi bio: bjelovic@eunet.yu.
Ako poaljete poruku nepostojeem korisniku ili ak na nepostojei sistem, ona e vam
biti vraena - odmah ili neto kasnije. Najtei sluaj nastupa ako sistem kome biste poslali poruku
postoji, ali u datom trenutku nije dostupan, zato to je iskljuen ili zato to postoji problem u
komunikaciji sa njim. U tom sluaju moe proi i do sedam dana dok se poruka ne vrati.
6.5.2 Telnet
Telnet servis omoguava uspostavljanje veze sa udaljenim raunarom i rad na njemu u
konzolnom modu koji podsea na DOS: kucaete komande i na ekranu itati odgovore. Uz svu
popularnost multimedije, ovakav pristup ima i dalje dosta smisla u uslovima sporije veze.
Servis Interneta koji omoguuje da korisnik ue na udaljeni raunar i koristi programe
instalirane na tom udaljenom raunaru. Ovaj servis je takoe interesantan u biznisu jer omoguuje
trenutni uvid u poslovanje udaljenih filijala firme. Firma matica u svakom trenutku moe imati uvid
u stanje zaliha kod svojih predstavnika, kao i u celokupno finansijsko i materijalno knjigovodstvo.
6.5.3 FTP - prenos fajlova
Mada se fajlovi mogu prenositi raznim protokolima, FTP (File Transfer Protocol)
predstavlja najstandardniji i veoma efikasan metod. Zasniva se na klijentu kao to je FTP Explorer.
Na osnovu adrese koju navedete (na primer: ftp.sezampro.yu), klijent se povezuje sa serverom posle
ega sledi faza autorizacije. Ako je server javni moete se prijaviti koristei korisniko ime
Anonymous i svoju e-mail adresu umesto lozinke.
Poto je veza uspostavljena u levom delu okna FTP Explorera se pojavljuje lista
omotnica na serveru, a u desnom spisak fajlova u izabranoj omotnici. Kada prona|ete fajl
jednostavno ga prevucite u neku od omotnica svog hard diska. Osim preuzimanja neki neki FTP
serveri omoguavaju i da poaljete fajl koji na taj nain inite pristupanim i drugim korisnicima.
6.5.4 World Wide Web (WWW)
Zbog veoma razliitih raunara povezanih na Internet, razmena slika u raznim
formatima predstavljala je gotovo nereiv problem, dok se nije pojavio standard za komunikaciju
koji je dobio ime World Wide Web (u slobodnom prevodu mrea koja se iri itavim svetom).
Njegovom pojavom Internet doivljava pravu revoluciju.
World Wide Web, ili jednostavno WWW je najmlai informacioni servis na Internetu. On
se pojavio tek 1993. godine da bi danas sa vie desetina miliona WWW stranica predstavljao
sinonim za Internet. Prve dve rei "World Wide" oznaavaju svetsku mreu kompjutera, odnosno
govore da Internet obuhvata itavu planetu, to jest da je globalni sistem, a poslednja re "Web"
24

oznaava mreu (u orginalnom prevodu paukovu mreu), odnosno elektronsku prezentaciju.

Slobodnim prevodom mogo bi se rei da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija
dostupnih na Internetu. Definicija poznatog engleskog Internet asopisa ".net" po kome je World
Wide Web sistem koji omoguava da stranice koje sadre tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis
budu objavljene i proitane od strane raunara povezanog na Internet.
6.5.4.1 Osnove Web-a
Web se zasniva na posebnom jeziku koji se zove HTML (Hyper Text Markup
Language). U njemu se priprema tekst prezentacija, u koji se na odgovarajui nain ugra|uju
reference na slike, zvuni zapisi i dr. Da bi korisnik mogao da ita ovakve prezentacije potreban mu
je odgovarajui program koji se naziva browser. Dva najznaajnija browsera dananjice su
Microsoft Internet Explorer 4.0 i Netscape Comunicator 4.0. Svaki od njih ujedinjuje razliite
servise tako da se browseri nazivaju i univerzalni klijenti.
Poto smo uspostavili vezu sa Internetom na ekranu se dobija osnovna strana (Home
page) sistema za koji smo se vezali. Neke slike ili tekstovi na njoj su veze sa drugim prezentacijama
- klik miem na neku od tih slika dovodi vas do druge prezentacije, sa nje moete otii na treu, itd.
Zbog ovakvog naina rada se etnja po Internetu i naziva surfovanjem. U odgovarajue polje
browsera potrebno je uneti adrsu (na primer: http://www.microsoft.com) i nai e te se na
Microsoftovoj strani svetske mree. Http je oznaka protokola (Hyper Text Transfer Protocol), a
www je oznaka da se povezujete sa Web komponentom servera.
Prethodni pasus sadri gotovo sve to treba da znate da biste koristili Web. Upravo je
ova jednostavnost pri korienju razlog velikog uspeha, jer je sva komplikovana komunikacija
sakrivena od korisnika.
Web - elektronska prezentacija bazirana je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst
omoguuje da dokument linkovima bude povezan sa neogranienim brojem drugih dokumenata koji
mogu sadrati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo ta drugo na bilo kom drugom kompjuteru irom
Interneta. Ova tehnologija praktino omoguuje da kliknuvi miem na link u jednom dokumentu
doemo do nekog drugog dokumenta koji se nalazi na raunaru smetenom na drugom kraju planete i
tako redom, bez obzira na kom se, od vie miliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku
mreu, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvu Web prezentaciju vi ste se nali u cyberspace-u meu vie
desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadraja, bez obzira na kom se mestu na
zemaljskoj kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas najmoniji i najfleksibilniji Internet navigacioni
sistem koji postoji
6.5.5. Diskusione grupe (Newsgroups)
Ovaj servis je zapravo izveden iz elektronske pote, a omoguuje javnu diskusiju o najrazliitijim
pitanjima. U okviru ovog servisa moete se prikljuiti praenju diskusije o nekom pitanju od
muzike, filmova, do kompjutera, politike, ekonomije i slino, ili ak moete pokrenuti sopstvenu
novu diskusionu grupu. Slino kao i kod elektronske pote vi aljete elektronsku poruku diskusionoj
grupi, a svi prijavljeni na tu diskusionu grupu itaju vae miljenje i po elji odgovaraju na njega.
6.5.6. Prenos fajlova (File Transfer Protokol)
Pre World Wide Web-a FTP je bio jedini metod prenosa velikih fajlova kao to su programi sa
Interneta. File Transfer Protokol omoguuje da pristupite nekom kompjuteru na Internetu, da
pregledate direktorijume na njegovom hard disku, da pronaete program koji vam je potreban i da
ga kopirate na va hard disk. Ovaj servis Interneta nije tako jednostavan kao upotreba World Wide
Web-a, ali je vrlo koristan. Funkciju prenosa fajlova sve vie preuzima WWW, tako da se danas
naje fajlovi prenose tako to se klikne na odreeno mesto u okviru WWW prezentacije.
6.5.7."et" (Internet Relay Chat)
Ovaj servis Interneta omoguuje da jedan ili vie korisnika Interneta vode pisanu ili govornu
komunikaciju u realnom vremenu. Ovaj sistem je mnogo bri od elektronske pote. Sve to korisnik
kuca na svom kompjuteru je istog trenutka vidljivo na monitoru njegovog sagovornika. Ovaj servis
Interneta je posebno znaajan za komunikaciju firmi koje imaju udaljene filijale, jer drastino
smanjuje trokove. Tako e firma koja ima svoja udaljena predstavnitva u dve ili vie razliitih
zemalja, pozivanjem lokalnog dobavljaa Internet usluga (Provajdera) biti u mogunosti da direktno
25

komunicira sa svojim osobljem po ceni lokalnog poziva, umesto da to ini telefonom i plaa
trokove meunarodnih poziva.
6.5.8.Gopher
Gopher je servis koji je bio pretea WWW-a a sluio je za lake pronalaenje informacija i fajlova
uz pomoc hierarhijski podeljenih menija. Danas je sve manji broj servisa ovog tipa jer je veina
gopher servisa prela na World Wide Web.
6.6 POTRAGA ZA INFORMACIJAMA
6.6.1 Altavista
U moru podataka koje nudi Internet teko je nai ono to vam je potrebno. Adresa ovog
veoma monog servera firme DEC je http://altavista. digital.com. Na ekranu se dobija prozor za
zadavanje upita gde je mogue opredeliti se za opciju Advanced Queries. Da biste nali ono to vas
zanima dovoljno je ukucati ime u polje predvi|eno za to (na primer: serbia) i kliknuti na dugme
Search. Ako Altavista prona|e mnogo referenci sortirae ih po znaaju ili hronoloki. Sloeniji
uslovi mogu da se kombinuju uz korienje logikih operatora And, Or i Not (na primer serbia or
srbija and not bosnia or bosna).
Uobiajeno je da se kompletni upiti unose malim slovima. Altavista u odre|enoj meri
podrava i doker znak *, s tim da on menja samo najvie pet malih slova, a ispred mora da se
nalaze bar tri slova.
Zanimljivo je pomenuti i operator Near kojim se pronalazi string koji je najvie 10 rei
udaljen od drugog stringa, to je naroito korisno kod zadavanja vlastitih imena: Tanja NEAR
Petrovie pronai dokumente u kojima se pominje Tanja Petrovi, ali i Petrovi Tanja, Tanja V.
Petrovi i sl.
6.6.2 Yahoo
Nalazi se na adresi: http://www.yahoo.com. Napravili su ga dva studenta sa Stenforda
koji su kasnije osnovali firmu Netscape. Ovaj server uva linkove do bezbroj tema (nauka,
obrazovanje, sport, vremenska prognoza, ...).

26

MS WORD
Word je program za obradu teksta koji se dobija u sklopu programskog paketa za kancelarijsko
poslovanje Microsoft Office-a. Omoguava potpunu poslovnu korespondenciju, kao i izradu i prelom
jednostavnijih pisanih formi.
Osnovni elementi radne povrine su:

Osnovni pojmovi:
Strana (Page) kreira se u radnom delu ekrana unosom karaktera (slova, brojeva, znakova) sa
tastature (ulazne jedinice). Format strane moe biti standardnog oblika kao to je B5, A4, A3... ili
nestandardnog oblika koji definie sam korisnk (Custom Size). Strana moe biti orjentisana uspravno
(Portrait) ili horizontalno (Landscape).
Margina (Margin) predstavlja prostor izmeu ruba teksta i ivice papira (belina na stranici).
Postoje etiti margine: gornja (Top), donja (Bottom), leva (Left) i desna (Right). U prostor margina se ne
unosi tekst, ali se mogu unositi neke oznake (napomene, brojeve strana, ime autora i sl.) Osnovni deo
teksta je pasus-paragraf (Paragraph) koji moemo poravnati po mariginama ili centrirati.
Tipografija odnosno font (Font) je skup znakova sa istim vizuelnim karakteristikama. To
mogu biti slova, brojevi, znaci interpunkcije i specijalni znaci. Postoji vie razliitih tipova fonta (Font
Style): obina (Regular), iskoena (Italic), podebljana (Bold), podvuena (Uderline) kao i njihove
kombinacije. Pored navedenog, fontovima moemo dodeljivati efekte (Fonts Effects) kao to su slova sa
senkom. Veliina fonta (Font Size), izraava se u takama (Points). Jedna taka iznosi 1/72 dela ina (1
in=2.54 cm). Oznaavanje (selektovanje, markiranje) teksta u dokumentu koristimo kada elimo bilo
kakvu promenu u dokumentu (npr. promenu veliine slova, proreda i sl.). Prvo moramo oznaiti deo
dokumenta koji elimo menjati. Oznaavanje vrimo miem ili tastaturom.

MS EXCEL
Najpoznatiji program za tabelarna izraunavanja, koja mogu biti prikazana i u obliku dijagrama, tj.
grafikona.

Excel-ove datoteke se zovu radne sveske (Workbooks), koje su sastavljene od radnih listova
(Worksheet). Osnovni element svakog radnog lista (Sheet) je elija (Cell). Ona ima adresu definisanu
presekom reda i kolone.
Prikaz radnog lista:
- Tiled svaka radna sveska je otvorena na posebnoj povrini
- Horizontal radne sveske se prikazuju u horizontalnim trakama
- Vertical - radne sveske se prikazuju u vertikalnim trakama
- Cascade umanjene radne sveske se prikazuju kaskadno od levog gornjeg do desnog donjeg
egla ekrana

Zatita u Excell moe biti:

Na dani list (Protect Sheet)- zatita od editovanja zakljuanih elija ili promene formata
Na radni document (Protect Workbook)-zatita od premetanja, brisanja I dodavanja novih radnih
listova
Na odreeni opseg elija (Allow Users to Edit Ranges)-zatita odreenog opsega od editovanja
Na itav Excel document (Eccrypt with password)-zatita dokumenta od neovlaenog otvaranja

Razlika izmeu formula i funkcija formule pie korisnik, a funkcije su sloene formule ve ugraene u
Excel. Slino je to i formule i funkcije poinju znakom = u liniji sa formulama.
Formule se sastoje iz 3 dela:
- Znak =
- Brojevna vrednost (1,2...) ili referenca na eliju koja se ukljuuje u tabelarni proraun (A1,B2...)
- Raunski operatori (+,-...)
Funkcija se sastoji iz 3 dela:
- Znak =
- Naziv funkcije (SUM, AVERAGE)
- Argumente (B2:B5)
Dijagrami su grafiki oblici prikazivanja tabelarnih prorauna. Koriste se kako bi se podaci
potpunije prikazali. Elementi dijagrama su:
- Serije podataka (elementi koji predstavljaju jedan red u tabelarnom proraunu)
- X osa (osa koja predstavlja kolone tabelarnog prorauna)
- Y osa (osa na koju su postavljene vrednosti)
- Legenda )opisuje na ta se proraun odnosi)

MS POWER POINT
Program za izradu i prikaz multimedijalnih prezentacija, koje slue usmenim izlaganjima.
Prezentacija se sastoji od slajdova, svaki slajd objedinjuje vie multimedijalnih sadraja (tekst, slika
zvune simulacije, prirodni glas, video filmovi...). Power Point slajd treba da sadri kratke, koncizne,
opisne reenice koje slue kao podsetnik za ono to se prezentuje i da izazovu panju slualaca. Najea
greka je ubacivanje previe informacija u jedan slajd.

Alatke za prikaz nalazi se u donjem levom uglu ekrana i omoguavaju brzo kretanje kroz razliite prikaze
prezentacije (5 prikaza).
- Normal View glavni ili radni prikaz, slui za usnos ili korekciju podataka
- Slide Sorter View- minijaturni prikaz svih slajdova u prezentaciji, koristi se za premetanje,
brisanje ili kopiranje slajdova
- Slide Show- prikazuje slajdove na celom ekranu, slui za demonstraciju prezentacije
ablonski dizajn (Design Template) je izbor unapred formatiranog slajda , koji se koristi kao ema (vrsta
pozadine) za pravljenje sopstvene prezentacije. Prazna prezentacija otvara novu prezentaciju bez ablona.
arobnjak (AutoContent Wizard) je niz dijalog prozora sa serijom pitanja da od korisnika dobije
informacije o vrsti prezentacije koju pravi, vodei ga kroz postupak pravljenja prezentacije.

6. INTERNET I KOMUNIKACIJE
INTERNET (INTERnational NETwork ili samo - The NET) je ime za ogromni, svetski sistem
koji se sastoji od ljudi, informacija, raunara i telekomunikacionih veza. Internet je globalna mrea
kompjutera svih tipova i veliina pa se zbog toga esto naziva "mreom svih mrea" jer u sebi
integrie hiljade razliitih raunarskih mrea irom sveta.
Ove mree koriste iste tehnike standarade (protokol TCP/IP) da bi meusobno mogle
komunicirati. Ako se uz pomo svog kunog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet
provajdera prikljuite na tu mreu i vi postajete deo Interneta. Ono to je zanimljivo je da Internet
ine posebni kompjuteri koji korisnika posluuju podacima. Otuda i naziv za takve kompjutere:
posluitelji (eng. server). Ovi serveri korisnicima Interneta pruaju pristup ogromnom broju
informacija, razbacanih po itavom svetu. Podaci se na Internetu nalaze u raznim oblicima: re,
slika, zvuk, video zapis itd. Teko je uopte predoiti koliinu podataka koja se nalazi na Internetu.
Niko ne poseduje Internet, pa tako i ne postoji centralna vlast koja upravlja Internetom. On je
rezultat tehnikih, socijalnih i komercijalnih inovacija i timskog rada. Uee u radu Interneta
zasnovano je na slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz obavezu jedino potovanja tehnikih standarda
kako bi se uspostavilo prisustvo na mrei. Internet drutvo (eng."Internet Society") u Fairfax-u,
Virginia, USA, igra vanu ulogu i postavlja tehnike standarde, ali ovo drutvo nije vlasnik
Interneta. Ova organizacija ostvaruje vezu izmeu sa jedne strane vlada (oficijalnih ustanova u
pojedinim zemljama) a sa druge strane sa nevladinim institucijama kao to su univerziteti i
kompanije. Na centralizovani nain se (za sada) reava jedino pitanje adresa, poto svaki raunar u
Mrei mora da ima jedinstveni identifikacioni broj. Time se bavi telo koje se zove Internet Society
(ISOC), a posebno njegova radna grupa koja nosi ime Internet Architecture Board (IAB).
U ovom trenutku Internet je najvee trite na svetu u svakom smislu, a pre svega u smislu
dostupnosti informacija. Zbog toga, svet e se u bliskoj budunosti suoiti sa dva fenomena stvaranjem nove internacionalne elite i slabljenjem uloge drave, obzirom da globalna mrea
uglavnom ne poznaje dravne granice.
6.1 NASTANAK I RAST INTERNETA
Sama ideja o Internetu stara je gotovo etrdeset godina. Koreni Interneta su povezani sa Amerikom
i NATO paktom. Istorijski posmatrano, razvoj Interneta moemo sagledati kroz etiri razdoblja:
1 1
1 '60-te godine Nastanak
ezdesetih godina ovog veka u eri hladnog rata, zapoet je rad na tajnom projektu pod nazivom
ARPANET koji je finansiralo Ministarstvo odbrane SAD (United States Department of Defense
- Advanced Research Project Agency -ARPA). Ministarstvo odbrane SAD je bilo zainteresovano
za igradnju mree raunara (NETWORK skraeno NET - mrea raunara odnosno dva ili vie
raunara koji su zajedno povezani) koja bi funkcionisala i u uslovima nuklearnog rata, a
prenosila bi vojne i vladine podatke. Mrea je nastala za potrebe amerike vojske kao pokuaj da
se premoste tekoe oko komunikacije nuklearnih baza pod (sovjetskim) atomskim napadom.
ARPA je zapoela razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje razliitih kompjuterskih mrea
koje bi mogle razmjenjivati podatke preko ice, a ne kao to se to do tada radilo, prenoenjem
magnetnih traka s jednog mesta na drugo. Bila je potrebna takva mrea raunara koja bi bila
decentralizovana, tj. ukoliko bi deo mree bio uniten preostali delovi bi nastavili da funcioniu
nesmetano. Ovo unitenje je tada bila realna moguost zbog sovjetske pretnje nuklearnim ratom,
a projekat je trebao da omogui komunikaciju vojnih i vladiih organizacija koje bi bile fiziki
veoma udaljene. Projekat je bio zapoet tokom 1968. godine i rad na njemu razvio je tehnike
neophodne za mreu globalnog - planetarnog nivoa. Rad na implementaciji ARPANET-a je
stvorio nove tehnike pouzdanog i jeftinog povezivanja raunara u globalnu mreu, tako da se
danas ARPANET moe smatrati okosnicom (backbone) raunarske mree poznate pod nazivom
Internet.
Koliko je star Internet?! Za roendan Interneta obino se navodi 25. i 26. oktobar 1968. godine
kada se prvi put sastala radna grupa ARPANET-a u Istraivakom institutu Stanford.
1

2
Tako je 1969. godine nastala mrea ARPANet, koja je povezivala amerike naune i
akademske istraivae, a sastojala se od 4 vora (Kalifornijski univerzitet u Los Angelesu,
Istraivaki institut Stanford, Kalifornijski univerzitet u Santa Barbari i Univerzitet Utah). Ta
mrea je bila prethodnica dananjeg Interneta, a projekat je nastavljen jer se uvidelo da takvo
povezivanje omoguuje laganu razmenu informacija.
3
5
2 '70-e godine Razvoj
4
Poetkom sedamdesetih godina na mreu je spojeno ve 15 vorova sa 23 kompjutera.
Povezani su mnogi ameriki univerziteti i naune institucije, kao i neke komercijalne
organizacije. Na ARPANet je 1973. godine spojen prvi vor izvan SAD-a, i to University
College of London u Velikoj Britaniji. U to vreme razvijen je i uveden novi mreni protokol
nazvan NCP (Network Control Protocol), koji je omoguio lake umreavanje i pisanje
programa za mrene usluge. Kompanija BBN je 1975. godine osnovala telnet, prvu javnu
komercijalnu informacionu uslugu. Do sredine sedamdesetih godina, postalo je jasno da niti
jedna samostalna mrea nije u stanju da zadovolji potrebe svih zainteresovanih korisnika.
Naunici su uvideli da bi bilo daleko korisnije da se razviju tehnologije povezivanja vie manjih
razliitih tipova raunarskih mrea u jedinstveni veliki sistem. Tih godina razvijaju se i e-mail,
mailing liste i news grupe. Mrea je poela da se koristi za razmenu e-mail poruka, rad news
grupa, pristup udaljenim bazama podataka i prenos datoteka. Krajem sedamdesetih, zbog
uoenih nedostataka NCP-a, razvija se protokol na kojem se danas bazira Internet - TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Internet Protocol).
5
7
3 '80-te godine Rast
ARPANet se 1983. razdvaja na vojnu mreu MILNet (Vojna mrea eng. MILitary Network -) i
ARPANet. Iste godine cela mrea poinje umesto dotadanjeg NCP-a da koristiti TCP/IP
protokol, a preostali deo ARPANet-a postaje okosnica mree. U raznim dravama razvijaju se
akademske i komercijalne mree koje se polako prikljuuju na tu okosnicu - i tako nastaje
Internet. Amerika organizacija za nauku NSF (National Science Fundation) 1986. godine
osniva 5 superkompjuterskih centara i povezuje ih vlastitom mreom NSFNet, to dovodi do
ubrzanog umreavanja vladinih i obrazovnih ustanova. Razvija se NNTP (Network News
Transfer Protocol), koji omoguuje rad news grupa. Sredinom osamdesetih uvodi se sistem
oznaavanja kompjutera pomou imena i domena (simbolikih adresa), koji olakava pamenje
adresa kompjutera, a prvi registrovan domen bio je symbolics.com. Zbog uvoenja domena i
simbolikih adresa, postalo je neophodno uvoenje sistema zvanog DNS (Domain Name System)
koji pretvara simbolike adrese u numerike IP adrese. Krajem osamdesetih godina na Internet je
bilo prikljueno preko 100.000 kompjutera iz oko 20 drava, meu kojima su SAD, Kanada,
veina zapadnoevropskih drava, Japan, Meksiko itd.
6
4 '90-te godine - Eksplozija rasta
7
Poetkom devedesetih godina ARPANet se gasi. Uvode se nove usluge i protokoli:
WAIS (Wide Area Information Servers), Gopher, i World Wide Web (WWW). Upravo
nastankom WWW-a, koji e kasnije postati najpoznatija i najvie koriena usluga na Internetu,
poinje prava eksplozija prikljuivanja na Internet. Poslovni svet i mediji poinju da primeuju
veliinu i mogunosti Interneta, tako da poinje njegova komercijalizacija. Na Internet se spajaju
razne vladine i obrazovne institucije iz svih delova sveta. Sve vie firmi postavlja na Internet
svoje web stranice i 1994. se pojavljuju prve on-line "prodavnice" u kojima je mogue kupovati
preko Interneta. NSFNet se 1995. vraa svojoj prvobitnoj ulozi istraivake i naune mree, a
okosnica Interneta postaju komercijalni davaoci usluga (eng. Internet Service Provider). World
Wide Web postaje najpopularnija i najkorienija usluga i prva po broju preneenih podataka.
Krajem devedesetih razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao to su pretraivai Interneta (eng.
search engines), Internet telefonija, elektronska trgovina (eng. e-commerce), portali, on-line
bankarstvo, prenos slike i zvuka uivo itd. Krajem 90-ih godina dvadesetog veka na Internet je
prikljueno preko 56 miliona kompjutera sa oko 1,5 miliona domena iz skoro svih drava sveta,
a koristi ga oko 300 miliona korisnika.

Faktori koji utiu na tako eksponencijalni rast korisnika Interneta su:

Interoperabilnost karakteristika Interneta da se na isti nain pristupa razliitim
raunarskim platformama. Zato se Internet naziva meuplatformskom mreom (cross-platform
network). Platforma je naziv za razliite vrste raunara, koji imaju razliite tipove procesora i
operativnog sistema.

Softver za korienje Interneta Razvoj tehnologije zamenio je komande znane samo

kompjuterskim ekspertima sa na ikonama zasnovanim komandama. Ove komande su razumljive i
pojedincima koji nemaju posebna znanja iz oblasti tehnologije.

Univerzalni pristup Veliki broj kompanija irom sveta nude online pristup Internetu sa bilo
koje lokacije gde postoji telefonska linija.

Niski trokovi korienja Interneta za pojedince Stalno smanjivanje trokova pristupa

Internetu omoguuje korienje Interneta od strane sve vee populacije pojedinaca.

Poveanje koristi Sve je vei broj informacija dostupnih putem Interneta koje su korisne ili
su zabavne.

Mali trokovi pristustva na Internetu za firme Korienje Interneta od strane kompanija za

obavljanje poslovnih transakcija sve je ee zbog brzine i malih trokova.

Publika Neprestano poveanje broja korisnika Interneta, broja provajdera, kao i kompanija
koje posluju putem Interneta je izuzetan izazov za veliki broj firmi. Postavljanjem svoje Web
prezentacije i firma koja broji samo jednog zaposlenog ima anse da bude predstavljena celom svetu

Presti Veliki broj kompanija i pojedinaca se prikljuuje na Internet i postavlja svoje Web
prezentacije jer ne dozvoljavaju da tehnoloki zaostaju u odnosu na svoju konkurenciju.
ta sve moemo na Internetu
Na Internet je danas spojeno gotovo sve - od obrazovnih, istraivakih i naunih institucija
do raznih komercijalnih organizacija i sve one nude neke informacije ili usluge. Upravo ta ogromna
koliina informacija ini Internet zanimljivim - razni tekstovi, slike, zvukovi, video-zapisi dostupni 24 sata na dan, 365 dana u godini. Na Internetu se moe nai sve - veliki broj biblioteka,
novina, asopisa, arhiva, meunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta,
instituta, itd. Pomalo neverovatno zvui, ali gotovo celekupno planetarno znanje slilo se u jednu
kompjutersku mreu Internet.
Pojedinac koji se ukljui na Internet moe:

Razmenjivati elektronsku potu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj
lokaciji na planeti;

Uestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske

pote sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za slina pitanja putem "Mailing List-a" (lista
pisama) i "News Group-a" (grupe novosti);

Uestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa veom grupom pojedinaca

koji koriste "Internet Relay Chat" funkciju;

Ui u udaljeni kompjuter koristeci "Telnet" funkciju;

Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili raunara i ostavljati
fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili raunara uz pomo FTP (Transfer Fajlova,
eng. File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafiki, zvuni ili video;

itati kompleksne dokumente koristei "Hypertext" (kliknuvi na osvijetljeni deo teksta ili
sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen, drugu Web prezentaciju. Nelinearno
itanje dokumenata korienjem hijerarhijske strukture omoguuje korisniku brz dolazak do
eljenih informacija, odnosno dokumenata; i

itati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u ("World Wide Web-u") koji
sadrze tekst, grafiku, zvuk i video zapis, korienjem inteligentnih itaca WEB prezentacija,
programa kao to su Netscape ili Internet Explorer.
6.2 PRISTUP INTERNETU
Da bi se korisnik prikljuio na Internet, neophodni su raunar, modem, telefonska linija.
to se tie softvera, moderni operativni sistemi podravaju pristup Internetu: Windows 95,
3

Windows NT, OS/2, Unix, itd. Osim toga potrebni su i odgovarajui programi opte namene:
Internet Explorer 4.0 (Netscape Communicator 4.0), Outlook Express mail, FTP Explorer, i dr.
Zatim, potrebni su davaoci Internet usluga, Internet provajderi (Internet service provider-ISP).
(PTT, Eunet, InfoSky). To su firme koje su satelitskim linkom ili optikim kablom uspostavile
vezu sa nekim Internet vorom u inostranstvu i na taj nain su obezbedile vezu velikog kapaciteta
ka ostalom delu Interneta. Taj veliki kapacitet omoguuje im da njegove delove iznajmljuju
podprovajderima ili krajnjim korisnicima firmama ili pojedincima. Krajnji korisnici putem
modema kroz telefonsku liniju pozivaju Internet provajdera preko koga izlaze na Internet.
Komunikacija povezanih raunara se odvija:
- Preko lokalnih raunarskih mrea stalno ili povremeno povezanih na Internet,
- Telefonskim linijama,
- Putem kablovske televizije,
- Satelitskim vezama,
- Radiorelejskim vezama itd.
Postoje dva naina da se pristupi Internetu: konzolni pristup, koji se vezuje za tekstualna
okruenja, i PPP (Point-to-Point Protocol) pristup koji podrazumeva povezivanje iz operativnog
sistema kao to je Windows, posle ega va raunar postaje deo globalne Internet mree i direktno
komunicira sa njom. Kod ovog pristupa uglavnom radite iz grafikog okruenja, a posebno je
zgodno to u vie prozora moete da radite razne stvari.
PPP veza je po svojoj prirodi dvosmerna, to pod odre|enim okolnostima moe da bude
i opasno, jer kao to vi pristupate drugim Internet sistemima, tako se i sa bilo kog Internet sistema u
svetu moe pristupiti vaem raunaru. I pored ovih problema PPP pristup je postao sinonim za
Internet, pa veina provajdera podrava ovakvu komunikaciju.
6.3 INTERNET ADRESA
Svaki raunar ukljuen u Internet mora imati jedinstvenu adresu, IP adresu, radi
identifikacije. Ona ima dva dela: prvi deo identifikuje mreu, drugi identifikuje raunar (vor) u
mrei.
Format IP adrese:
Numerika adresa (IP Address) je 32-bitni broj, tj. skup etiri osmobitna broja (nazivaju
se okteti) razdvojena takama i predstavljena u dekadnom sistemu (na primer 194.106.173.17).
Smatralo se da su 32 bita sasvim dovoljna za adresiranje svih Internet raunara u svetu, ali je pre
par godina ponestalo adresa, pa je uvedena prilino precizna kontrola, tj. svaki korisnik dobija
onoliko adresa koliko e raunara realno prikljuiti na mreu.
Simbolika adresa (domain name-ime domena) (Fully Qualified Domain Name FQDN). Korisniku se dodeljije jedna ili vie simbolikih adresa. Formiranje imena domena podlee
pravilima i mora biti jedinstveno. U okviru punog imena domena, razlikuje se domen najvieg nivoa
i poddomen. Postoji ogranien broj oznaka za domen najvieg nivoa i to:
oznaka drave
edu obrazovne institucije
org neprofitabilne organizacije
mil - vojni raunari
com - komercijalne organizacije
net mrene organizacije
gov vladine ustanove

a)
b)
c)
d)

6.4 SERVISI INTERNETA

Internet korisnicima prua brojne usluge nazvane servisi:
World Wide Web
E-mail
Newsgroups (diskusione grupe ili konferencije)
FTP
4

e)
f)

chat
servisi za pretraivanje

Svaki raunar na Internetu ima svoju adresu, pa i Internet servisi imaju svoje adrese URL
(Uniform Resource Locator).
Elektronska pota (e-mail)
Elektronska pota je i dalje najvaniji i najire rasprostranjeni servis Interneta.
Obezbeuje slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Da bi poruka stigla, treba znati email adresu, i to sasvim precizno: jedno pogreno slovo uinie da poruka ne stigne. E-mail adrese
se gotovo uvek zadaju u obliku korisnik@sistem, gde korisnik predstavlja identitet primaoca, a
sistem daje punu Internet adresu raunara. Znak @ se oficijelno zove at (et), mada ga u argoni
mnogi zovu majmunsko a.
FTP - prenos fajlova
Omoguava prenos datoteka meu raunarima u mrei. Mada se fajlovi mogu prenositi
raznim protokolima, FTP (File Transfer Protocol) predstavlja najstandardniji i veoma efikasan
metod. Da bi se pristupilo datotekama na udaljenim raunarima, treba znati korisniko ime i
lozinku..
World Wide Web (WWW)
Zbog veoma razliitih raunara povezanih na Internet, razmena slika u raznim
formatima predstavljala je gotovo nereiv problem, dok se nije pojavio standard za komunikaciju
koji je dobio ime World Wide Web. Njegovom pojavom Internet doivljava pravu revoluciju.
Obezbeuje da se dokumenti poveu u obliku hiper-veza, pri emu je osnova dokumenta tekst u
kome se nalaze multimedijalni sadraji.
WWW je najmlai informacioni servis na Internetu. On se pojavio tek 1993. godine. Prve
dve rei "World Wide" oznaavaju svetsku mreu kompjutera, odnosno govore da Internet
obuhvata itavu planetu, to jest da je globalni sistem, a poslednja re "Web" oznaava mreu (u
orginalnom prevodu paukovu mreu), odnosno elektronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom
mogo bi se rei da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na Internetu.
Definicija poznatog engleskog Internet asopisa ".net" po kome je World Wide Web sistem koji
omoguava da stranice koje sadre tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljene i
proitane od strane raunara povezanog na Internet.
Web se zasniva na posebnom jeziku koji se zove HTML (Hyper Text Markup
Language).
Diskusione grupe (Newsgroups)
Ovaj servis je zapravo izveden iz elektronske pote, a omoguava javnu diskusiju o
najrazliitijim pitanjima. Poruka poslata grupi, dostupna je svim zainteresovanim korisnicima
mree. Poruka se automatski alje do svih servera u mrei.
"et" (Internet Relay Chat)
Ovaj servis Interneta omoguuje da jedan ili vie korisnika Interneta vode pisanu ili govornu
komunikaciju u realnom vremenu. Ovaj sistem je mnogo bri od elektronske pote. Sve to korisnik
kuca na svom kompjuteru je istog trenutka vidljivo na monitoru njegovog sagovornika. Ovaj servis
Interneta je posebno znaajan za komunikaciju firmi koje imaju udaljene filijale, jer drastino
smanjuje trokove.
Gopher
Gopher je servis koji je bio pretea WWW-a a sluio je za lake pronalaenje informacija i
fajlova uz pomo hierarhijski podeljenih menija. Danas je sve manji broj servisa ovog tipa, jer je
veina gopher servisa prela na World Wide Web.
Telnet
Telnet servis omoguava uspostavljanje veze sa udaljenim raunarom i rad na njemu u
konzolnom modu koji podsea na DOS: kucaete komande i na ekranu itati odgovore. Uz svu
popularnost multimedije, ovakav pristup ima i dalje dosta smisla u uslovima sporije veze.

6.5. KORISNIKO IME (User Name) i LOZINKA ( Password)

Svaki korisnik raunara u mrei ima jedinstveno korisniko ime, radi identifikacije prilikom
pristupa. Svaki korisnik na Internetu ima i korisniku adresu, koja se sastoji iz:
- Korisnikog imena
- Znaka @
- Adrese raunara
Da bi se spreilo da na osnovu korisnikog imena neko koristi tui nalog kod provajdera
koristi se pasvordifra-propusnica. Prilikom davanja korisnikog imena, daje se i lozinka, koja
predstavlja niz slova i brojeva.
6.6. ZATITA NA INTERNETU
Zatita podrazumeva:
- Zatitu tajnosti informacija (spreiti otkrivanje njihovog sadraja)
- Integritet informacija (spreiti neovlaene izmene informacija)
- Autentinost informacija (provera identiteta poiljaoca)
Kriptografija je nauka koja se bavi nalaenjem metoda koje obezbeuju sigurnost podataka.
Osnovni elementi kriptografije su:
- ifrovanje (postupak pretvaranja itljivog teksta u neitljiv kodirani oblik)
- Deifrovanje (postupak vraanja ifrovanog teksta u prvobitni oblik)
- Klju (poetna vrednost algoritma kojim se vri ifrovanje)
Dva sistema ifrovanja:
- ifrovanje tajnim kljuem (simetrino ifrovanje- kod ovog sistema ifrovanja je
klju za ifrovanje identian kljuu za deifrovanje; problem je tajnost kljua)
- ifrovanje javnim kljuem (asimetrino ifrovanje-svaki uesnik u komunikaciji
koristi dva kljua. Javni klju se slobodan, a tajni je dostupan samo vlasniku; to
znai da se bilo kome moe poslati ifrovana poruka, ali je samo primalac svojim
tajnim kljuem moe deifrovati)
Za proveru autentinosti, odnosno provere da li je poruku poslao poiljalac koji je naveden,
koristi se digitalni sertifikat (digital certificate) kojim se potvruje:
- autentinost sadraja (poruka nije menjana)
- Identitet poiljaoca poruke

SADRAJ
1. Nastanak
2. Raunarske mree
3. Uloga paketa u mrenoj komunikaciji
4.

Protokoli

1. Nastanak
Tano pre etrdeset godina, 29. oktobra 1969. godine, u 22.30, student arli Klejn je,
uz superviziju profesora Klainroka, sa raunara na Kalifornijskom univerzitetu u Los
Anelesu poslao kratku poruku koju su preko svog terminala primile kolege u
Stanfordovom istraivakom centru. Samo nekoliko nedelja kasnije, sa ovim ustanovama su
se spojili Kalifornijski institut u Santa Barbari i Univerzitet u Juti. Tim povezivanjem je 5.
decembra nastala prva funkcionalna raunarska mrea, koja je nazvana ARPANET
(Advanced Research Projects Agency Network). Tada je ve bio formiran tzv. ARPANET
tim, grupa koja je okupljala mlade istraivae i strunjake koji su se bavili razvojem i
arhitekturom ove mree. Na elu tima je bio dr Lorens Roberts.
ARPANET je mrea u potpunosti bazirana na komutaciji paketa. Nju su u tom
trenutku inila etiri mala IMP (Interface Message Processor) raunara. Oni su skladitili i
preusmeravali pakete, a meusobno su komunicirali pomou modema brzine 50 kbita u
sekundi, bit-serijskom vezom.
ARPANET, prvenstveno tretiran kao vojni projekat, zahvaljujui snalaljivim
entuzijastima sa razliitih univerziteta, poetkom sedamdesetih godina, lagano otvara vrata
civilnoj upotrebi. Pod izgovorom da to olakava razmenu i pristup za nauku i istraivanja
vanim podacima koji su arhivirani u udaljenim raunarima, ime se na neki nain ostvaruje i
znaajna novana uteda uz poboljanje kvaliteta nastave, mnoge visokokolske ustanove u
Americi poinju da se povezuju pomou ARPANET-a. Godine 1973. ARPANET prelazi
Atlantik i stie u Evropu, tanije u Veliku Britaniju i Norveku.
Mreni protokoli
Tokom sedamdesetih godina prolog veka, usavravaju se razliiti mreni protokoli
(standardi koji omoguavaju komunikaciju raunara putem mree). Dobri protokoli
poboljavaju parametre i kvalitet veze, sigurnost i koliinu uspeno prenesenih podataka i
iskorienost mree. Najvaniji trenutak po ovom pitanju se dogodio 1983. godine, kada se sa
do tada uobiajenog NCP protokola (Network Control Protocol), prelo na TCP/IP protokol
(Transmission Control Protocol/ Internet Protocol). To se dogaalo u vreme kada se
ARPANET iz vojnog u znaajnoj meri ve transformisao u javni istraivaki projekat i kada
je njime ve bilo umreeno nekoliko stotina raunara irom sveta.
TCP/IP protokol je bio znatno napredniji od NCP-a. Njegovi tvorci su bili Vinton Cerf
i Robert Kan. Na njemu su radili skoro deset godina. Kada se zapoelo sa postepenim
prelaskom na novi standard, Cerf i Kan su izjavili da su stvorili protokol namenjen velikim
mreama sa ogromnim brojem raunara, protokol koji e nositi Internet budunosti. Ve u to
vreme je bilo jasno da e Internet biti mrea koja e biti sastavljena od velikog broja manjih
mrea. TCP/IP protokol je stvoren da bude fleksibilan, kako bi omoguio da razliite mree
budu funkcionalne u zajednikom okruenju.
TCP/IP nije meutim lako prihvaen jer su postojale struje koje su predlagale neke
druge protokole. Da je njegovo usvajanje ipak bio mudar potez, govori i to da ga koristi i
Internet 21. veka. Prelazak na TCP/IP je trajao skoro pet godina, skoro do 1989. godine. Ta
godina je iz jo jednog razloga veoma znaajna za istoriju Interneta jer se tada prvi put
pojavljuje pojam WWW (World Wide Web) adrese. Vana je i 1993. godina kada se pojavio
prvi prilagoen Internet pretraiva (browser). Zvao se Mosaic a razvijen je na Univerzitetu u
Ilinoisu. Mosaic je podravao grafiko prikazivanje, jednostavan izborni meni i pristup
1

prenesenom sadraju pomou mia. Njegovom pojavom je ispunjen softverski uslov da se

Internet uini pristupanim najirem krugu korisnika, koji se nikada nisu struno bavili
raunarima i nisu poznavali esto sloene i udne naredbe do tada neophodne da bi se poslala
ili primila jednostavna elektronska pota.
ARPANET je osamdesetih godina prolog veka lagano evoluirao iz vojnog u
ekonomski veoma isplativ, najire rasprostranjeni globalni projekat, doivevi transformaciju
u pravom smislu rei globalnu mreu. Iako je umesto planirane vojne doiveo iroku civilnu i
komercijalnu primenu, cilj njegovih projektanata je ostvaren: mrea svih mrea, Internet je
po svemu sudei praktino neunitiv.
____________________________________________________
2. Raunarske mree
Mrea raunara je skup hardvera i softvera koji povezuje grupu raunara da bi se
korisnicima omoguila meusobna komunikacija i zajedniko korienje resursa. Zajedniki
resursi podrazumevaju softver (dokumente sa podacima i programima) i hardver ({tampae i
servere datoteka). Svaki raunar povezan u mreu zove se vor. Ova vrsta mree je peer-topeer (jednak do jednakog), tj. mrea korisnika istog prioriteta. Rad u njoj omoguava da se
koriste resursi svakog raunara sa podjednakim prioritetima.
Raunarske mree se mogu klasifikovati prema razliitim karakteristikama: topologiji,
veliini, funkcionalnim odnosima ili hijerarhiji koja postoji izmedju lanova mree,
komunikacionom protokolu koji se koristi u mrei, vremenskoj postojanosti
Po prostoru na kome se prostiru raunarske mree mogu biti:
1. Personal Area Network (PAN)
2. Local Area Network (LAN)
3. Metropolitan Area Network (MAN)
4. Wide Area Network (WAN)
5. Global Network (Internet- mrea svih mrea)
Lan mrea- LAN mrea (INTRANET) ili lokalna mrea (Local Area Network) su
namenjene povezivanju raunara u kui, u okviru jednog preduzea ili jedne lokacije (zgrade)
i to obino do desetak raunara. U komunikaciji izmeu LAN-ova obino se koristi jedna od
sledeih tehnologija prenosa: analogni, digitalni i paketni prenos.
WAN mrea- WAN mrea ili mrea irokog podruja (Wide Area Network) je mrea
koja se sastoji od vie lokalnih mrea koje su povezane po principu zajednike delatnosti.
Globalna mrea- Globalna mrea ili mrea ekstra irokog podruja je mrea koja
ukljuuje veliki broj WAN I LAN mrea (primer za to je mrea svih mrea INTERNET).
LAN mrea se moe organizovati na dva naina:
- kao peer-to-peer mrea ili
- kao mrea sa serverom.
Peer-to-peer je mrea ravnopravnih raunara, server ne postoji, svaki raunar u mrei
ima ulogu i klijenta i servera, a korisnik odluuje koliki dio informacija e biti dostupan
ostalima. Ovaj sistem organizacije se primenjuje u posebno malim mreama (manje od 10
raunara), a nikako u veim preduzeima, upravo zbog prevelike izloenosti podataka i
niskom nivou sigurnosti vanih informacija.
U mreama sa serverom, postoji najmanje jedan raunar u mrei koji vri ulogu
servera. To znai da jedini podaci koje klijenti mree dele i kojima imaju pristup su podaci
koji se nalaze na serveru. Centralni server funkcionie, u tom sluaju, kao baza podataka
dostupna svima u mrei. Ovakav sistem primenjuju najee velika preduzea i korporacije
(vie od 10 raunara). Server moe biti aplikacioni (izvava neki zadatak za klijenta koristei
aplikaciju koja se nalazi na njemu), fajl i print server (baza podataka, upravljanje tampaem

koji koriste svi uesnici u mrei), mail server (obezbjeuje razmjenu e-mail poruka),
sigurnosni server (osigurava mreu, ovde spadaju firewall i proxy serveri) i komnikacioni
server (obezbjeuje eksternu komunikaciju mree i spoljanjeg korisnika. Udaljeni korisnici
se modemom prikljuuju na mreu i koriste je kao LAN).
WAN mree - Veina WAN mrea su, u stvari, povezane lokalne mree. Kod ovih
mrea se razmena podataka ostvaruje analognim, digitalnim i paketnim prenosom. Prva dva
rade po sistemu point-to-point, tj. povezuju dva raunara u WAN mrei, dok se paketnim
prenosom povezuje vie hostova. Kod analognog prenosa se korisnici sa neke druge lokacije
na mreu prikljuuju pomou telefonske linije. Tada se koristi modem koji digitalne signale
raunara pretvara u analogne koji mogu da putuju telefonskom linijom. Na drugom kraju oni
se opet pomou modema pretvaraju u digitalne. Digitalne veze ne trebaju modeme, jer podaci
putuju u digitalnom obliku. Koristi se ureaj CSU/DSU koji prevodi pristigle podatke u
digitalni oblik koji se u raunaru obrauje. Tako je razmena podataka bra i mogunost
pogreke manja. Najei tipovi digitalnih veza su T1, T2, Switched 56 i ISDN.
Paketna mrea omoguava prenos podataka preko vie konekcija. Kada se podaci
poalju na mreu, nije poznata putanja kojom e stii do odredita. Podatak koji se alje
rastavlja se na vie paketa koji sadre, izmeu ostalog redne brojeve i adrese poiljaoca i
odredita. Podaci se zatim alju kroz najpovoljnije putanje koje se dobijaju uzimanjem u obzir
kvalitet veze na tim delovima mree, cene itd. Paketi stiu do odredinog raunara, gdje se
sastavljaju prema rednim brojevima. Ako neki paket nedostaje, alje se zahtev poiljaocu za
tim delom. On ga alje ponovo, ovaj put drugom putanjom. Paketna mrea obezbeuje mnogo
vei stepen sigurnosti i brzine.
Prema topologiji raunarske mree mogu biti
Pojam topologija podrazumeva fiziki raspored raunara, kablova i drugih komponenti
mree. Postoje tri osnovne topologije:
Bus (magistrala)
Star (zvezda)
Ring (prsten)
kombinacije
U praksi se ove osnovne topologije esto kombinuju, pa imamo razliite kombinovane
topologije.Od izabrane topologije zavise:
vrsta opreme potrebna za mreu
tehnike mogunosti opreme
rast mree
nain upravljanja mreom.
Topologija magistrale
U topologiji magistrale postoji kabl koji se zove stablo, kima ili segment (engl. trunk,
backbone ili segment) i koji u jednoj liniji povezuje sve raunar u mrei.
Kako funkcionie slanje signala (podataka) u mrei sa topologijom magistrale?
U jednom trenutku samo jedan raunar moe da alje podatke. Zato svaki raunar, kada je
spreman da poalje podatke, prvo proveri da to ne radi nijedan drugi raunar, pa tek onda
poalje svoj paket informacija. Podaci putuju kroz celu mreu stablom, od raunara do
raunara. Samo raunar kojem su podaci poslati, podatke i prihvata. Ostali raunari ih ne
preuzimaju. U magistrali postoji problem odbijanja signala. Zbog toga to se signal alje kroz
celu mreu, on putuje do oba kraja kabla. Ako ne bi bio spreen, taj signal bi nastavio da se

odbija od jednog do drugog kraja kabla, praktino beskonano, i tako bi spreio druge
raunare u mrei da alju podatke. Da bi se ovo odbijanje signala spreilo, na oba kraja kabla
stavlja se terminator, koji apsorbuje lutajue signale i tako oslobaa kabl za novi signal

sl. 1 topologija magistrale

Mree sa topologijom magistrale su jednostavne, lako se povezuju i proiruju. U ovim

mreama esti su problemi sa prekidom kablova ili labavim konektorima. Ako se kabl fiziki
presee, ili se jedan njegov kraj iskljui, dolazimo u situaciju da imamo slobodne krajeve, bez
terminatora i dolazi do pojave odbijanja signala, i "pada" mree. Ovo je i najee uzrok
kvara u mreama sa topologijom magistrala. Lociranje problema ovde nije lak posao, jer
podrazumeva proveru svakog kabla i konekcije. Takoe, dodavanje novog raunara u mreu
dovodi do privremenog prestanka rada mree. Moe se rei da se danas ove mree vie i ne
instaliraju, ali se jo ponegde mogu sresti.
Prednosti:
Lako se realizuje i proiruje
Jeftine
Mane:
Teko se odravaju.
Ako se javi problem na magistrali cela mrea pada.
Performanse mree opadaju dodavanjem novih raunara. Novi raunar optereuje
magistralu preko koje se odvija komunikacija.
Niska sigurnost ( svi raunari na magistrali vide sve podatke koji se prenose)
Ako jedan raunar u mrei otkae to se reflektuje na celu mreu, cla mrea pada.
Ako je mnogo raunara zakaeno na istu magistralu performanse mree padaju.
Topologija zvezde
U topologiji zvezde svi raunari se delovima kabla povezuju na centralni ureaj za
povezivanje, koji se zove razvodnik (engl. hub).
Slanje podataka i ovde funkcionie kao i u mreama sa magistralom. Signal se prenosi
od raunara koji ga je poslao kroz razvodnik, do svih raunara u mrei, a prihvata ga samo
raunar kojem je namenjen. Kod topologije zvezde dobro je to lako moemo dodati novi
raunar na mreu (ako ima slobodno mesto na razvodniku), a da ne prekidano rad mree.
Dalje, ako jedan raunar otkae, ostali raunari mogu da komuniciraju meu sobom. Takoe
je i lake locirati kvar, nego u topologiji magistrale. Loe je to trai veu koliinu kablova,
jer se svaki raunar povezuje na razvodnik. Opet s druge strane, kablovi sa upredenim
paricama, koji se koriste u topologiji zvezde, su najjevtiniji. Takoe, loa strana je to ako
otkae razvodnik, mrea "pada".

sl. 2 topologija zvezde

Topologija prstena
U topologiji prstena raunari kao da su povezani u krug.

sl. 3 topologija prstena

Signal kroz mreu putuje od raunara do raunara, u smeru kazaljke na satu. Raunar koji
alje paket (paket je opti izraz za podatke koji se prenose du mree), alje ga do sledeeg
raunara prstenu u smeru kazaljke na satu. Ovaj raunar prima paket, i zatim ga alje
sledeem raunaru u prstenu u istom smeru, ovaj sledeem itd. Ova topologija se smatra
aktivnom (za razliku od topologija magistrale i zvezde), jer raunari u mrei reemituju pakete,
tj. primaju pakete, a zatim ih alju sledeem raunaru u prstenu. Jedan od naina prenoenja
podataka kroz prsten je korienje tokena. Token je neto kao dozvola za slanje paketa. To je
posebna serija bitova koja putuje kroz mreu, od raunara do raunara. Ako raunar treba da
poalje podatke, mora da saeka da do njega doe token. Kada raunar dobije token, on menja
token, pridruuje podacima koje alje elektronsku adresu raunara primaoca i svoju adresu, tj.
adresu raunara poiljaoca i emituje token dalje kroz mreu. Podaci idu od raunara do
raunara u prstenu, na ve opisan nain. Kada podatke preuzme raunar koji treba da ih primi,
on alje raunaru koji je poslao podatke poruku da su podaci primljeni. Kada raunar
poiljalac primi ovu poruku, pravi novi token i puta ga u mreu. Vano je napomenuti da
prosleivanje tokena ne traje dugo. Token se kroz mreu kree otprilike brzinom svetlosti i
moe da napravi oko 477 376 krugova kroz mreu prenika 200 m.
Dobra strana ovih mrea je to su performanse iste bez obzira na broj raunara.
Problem u topologiji prstena moe da predstavlja kvar na jednom raunaru, jer to u principu
pogaa itavu mreu. Sline probleme izaziva dodavanje raunara na mreu i uklanjanje sa
nje. Token ring mree zahtevaju skup hardver i koriste se samo u mreama velikih preduzea,
neemo ih nai u mreama kunih raunara ili u malim kancelarijama.
5

Topologija viestrukih puteva

U topologiji viestrukih puteva svaki raunar je povezan sa svim ostalim raunarom u mrei
odvojenim kablom.

sl. 4 topologija viestrukih puteva

Ova mrea obezbeuje visoku pouzdanost, jer ako je jedan kabl u kvaru, podaci mogu
putovati drugim kablovima. S druge strane, neophodna je velika koliina kablova. Korienje
reetkaste topologije u lokalnoj mrei je, blago reeno, nepraktino i ne radi se, jer raunar
mora imati zasebnu mrenu karticu za svaki od ostalih raunar u mrei. Tako na primer, u
mrei sa sedam raunara, svaki raunar bi morao imati est mrenih kartica. Zato se ove
topologije obino koriste za povezivanje vie mrea, jer se tako mree povezuju pomou vie
putanja.
Kombinacija zvezde i magistrale
U ovom sluaju je nekoliko topologije zvezde povezano u magistralu.

sl. 5 kombinacija zvezde i magistrale

Ukoliko se pokvari jedan raunar, to ne utie na ostatak mree i preostali aunari mogu da
razmenjuju podatke. Ali, ako se pokvari razvodnik, svi raunari koji su povezani na taj
razvodnik, prestaju da komuniciraju. Takoe, prekidaju se i veze tog haba sa ostalim
habovima.

Kombinacija zvezde i prstena

Ovde su habovi zvezdasto povezani sa glavnim habom.

sl. 6 kombinacija zvezde i prstena

Razvodnici (habovi)
Glavna prednost korienja habova prilikom projektovanja mree je da kvar na jednom kablu
(raunaru) utie samo na jedna deo mree, a ne na celu mreu.
Postoje pasivni i aktivni habovi. Pasivni habovi su kao spojevi, niti pojaavaju niti regeneriu
signal, signal jednostavno prolazi kroz njih. Za njihov rad nije potrebna struja. Aktivni habovi
regeneriu i pojaavaju signal, odnosno rade kao repetitori. Zato to imaju vie prikljuaka,
zovu se i viestruki repetitori. Rade na struju.
Hibridni habovi su habovi koji mogu da prime vie razliitih vrsta kablova.
Prema funkcionalnim odnosima ili po hijerarhiji (ili po arhitekturi) raunarske
mree mogu biti
- klijent server
- mrea ravnopravnih raunara (pear-to-pear)
Klijent server Sistem se sastoji od vie klijenata i jednog ili vie servvera. Server moe biti
raunar ili program. Osnovni zadaci su opsluivanje klijenata i nadgledanje mree. Dele se na
Serveri datoteka i serveri za tampanje, Server baze podataka, Serveri aplikacija, Serveri
elektronske pote, Faks serveri i komunikacioni serveri, Audio i video serveri, Serveri za
askanje, FTP serveri, Serveri za diskusione grupe, Serveri mrenih prolaza, Web serveri.
Pear-to-pear svaki raunar moe samostalno da obavlja poslove, ali moe dozvoliti
ostalim raunarima da koriste njegove resurse
3. Uloga paketa u mrenoj komunikaciji
Paket je osnovna jedinica mrene komunikacije. Kada se podaci podele u pakete,
prenos se ubrzava. Obino su podaci u velikim datotekama, pa kada se u jednom navratu alju
modu dovesti do zastoja u radu mree. Dva su razloga zbog kojih slanje velikih koliina
podataka usporava mreu. Prvo, velike koliine podataka koje se alju kao celina vezuju
mreu i onemoguavaju pravovremenu komunikaciju, jer jedan raunar preplavi kabl
podacima. Drugo, postoje greke prilikom prenosa. Zato se podaci rastavljaju u pakete, pa
greka utie na manje delove podataka, pa se samo taj deo podataka ponovo alje.

Kada se paketi poalju mreom, oni su zasebne celine i nemaju veze sve dok ne dou
do odredinog raunara. Tu se oni skupljaju i sastavljaju odreenim redosledom formirajui
originalni podatak.
Kada mreni operativni sistem rastavi podatke na pakete, u svaki paket dodaje
kontrolne informacije koje omoguavaju:
- da se rastavljeni delovi alju kao manje celine
- da se ti podaci ponovo sastave odreenim redosledom kada dou do odredita
- da se izvri provera greke u podacima kada se ponovo sastave

Svi paketi imaju neke zajednike komponente:

adresa odredita (pokazuje koji raunar je primalac)
adresa izvora (pokazuje koji je raunar poiljalac)
upute koje mrenim komponentama govore kako da predaju pakete
informacije koje raunaru primaocu govore kako da povee pakete (da bi dobio
originalni paket podataka)
podaci koji se alju
podaci o proveri greaka da bi se obezbedilo da podaci stignu nepromenjeni (CRC)

Komponente su grupisane u 3 dela:

- zaglavlje (sastoji se od signala upozorenja koji pokazuju da se paket prenosi, adrese
odredita, adrese izvora, podataka koji sinhronizuju prenos)
- podaci (to je glavni deo paketa koji se alje i njegova veliina zavisi od mree; na
veini mrea varira od 512 bajtova do 4K)
- kontrolni podaci (trailers) (njihov sardaj zavisi od protokola; obino sadre
komponentu za proveru greke-zove se ciklina provera redundantnosti cyclicar
redundancy check, CRC; to je broj koji se matematiki rauna u paketu na raunaru
poiljaoca; kada paket stigne opet se rauna; ako je rezultat isti, podaci su posle
prenosa ostali isti; ako nije raun isti dolo je do greke tokom prenosa; tada CRC
signalizira raunaru poiljaocu da ponovo poalje podatke)
Adresiranje paketa da bi paket stigao mora da ima adresu raunara primaoca. Deo
raunara koji uzima podatke i dodaje im zaglavlje je mrena kartica. Zaglavlje sadri adresu
primaoca, adresu poiljaoca i podatke za korekciju greke. Kod primanja podataka je obrnuto.
Kartica analizira pakete koji su doli, ako prepozna svoju adresu proverava korektnost, pa
korienjem interapta signalizira procesoru da su stigli podaci. Da bi prijem i slanje podataka
bili pouzdaniji mrena kartica ima tzv. bafersku memoriju. Svaka mrena kartica vidi sve
pakete, ali se aktivira samo ako paket nosi adresu njoj pripadajueg raunara. Meutim,
postoji mogunost da se koristi univerzalna adresa (broadcast type address). Paketi koji se
alju sa ovom adresom namenjeni su svim raunarima iz te mree.
Stvaranje paketa
Postoji veliki broj proizvoaa mrenog hardvera i komunikacionog mrenog softvera,
ali su neki standardi za funkcionisanje mree usaglaeni. Meunarodna organizacija za
standardizaciju (ISO) je napravila osnovni standard za komunikaciju izmeu raunara (OSI).
Standard se sastoji od 7 nivoa sloenih postupaka koji idu od fizikog do aplikativnog nivoa.
Proces stvaranja paketa poinje na aplikativnom nivou modela u kome se generiu podaci, a
informacija koja e se slati prolazi kroz 7 nivoa:
- nivo aplikacije (to je softver koji omoguava pristup aplikacija mrenim servisima;
tipovi programa koji koriste aplikacioni nivo su elektronska pota, elektronska
razmena podataka, konferencijske aplikacije, World Wide Web)

nivo prezentacije (ovaj nivo je odgovoran za sve vrste prenoenja podataka, jer iz
formata koji alje aplikacijski nivo prevodi podatke u prepoznatljiv format i obratno;
odgovoran je i za konverziju protokola, ifriranje podataka, njhovu kompresiju itd.)
nivo sesije (omoguava komunikaciju izmeu aplikacija koje se izvravaju izmeu
raunara u mrei, to se naziva sesija, i obezbeuje da prenos bude siguran i bezbedan;
on izvrava sigurnosne funkcije da bi utvrdio da li je raunarima dozvoljeno da
uspostave vezu)
transportni nivo (ovaj nivo deli i spaja podatke; kada se podaci alju, dele se na manje
segmente koji se numeriu i alju odreditu; kada ih ovaj primi, alje povratnu
informaciju o uspenoj razmeni; ako neki deo ne stigne do odredita, alje se zahtev za
ponovno slanje)
mreni nivo (odreuje najbolji nain za prenos podataka od jednog do drugog
raunara; upravlja adresiranjem poruke i translacijom logikih IP adresa u fizike, kao
to je MAC adresa; takoe odreuje putanju podataka izmeu raunara; ako paket po
veliini ne odgovara topologiji mree , ovaj nivo deli podatke na pakete koji se na
odreditu ponovo spajaju)
nivo veze podataka (ovaj nivo alje pakete podataka od mrenog nivoa do fizikog
nivoa i obratno kada prima bitove od fizikog nivoa radi prevoenja u pakete; ovaj
nivo ima 2 podnivoa- kontolu logike veze i kontrolu pristupa mediju)
fiziki nivo (ovaj nivo definie fizike signale koji postoje u transportu izmeu
mrenog adaptera NIC i mrenog medijuma, kao i nain prikljuenja kabla na karticu,
broj pinova na konektoru i njhovu funkciju)
4. Protokoli Da bi raunari mogli da komuniciraju neophodno je da:
budu meusobno povezani linijom veze
da postoji odgovarajui protokol (skup pravila koji upravlja prenosom podataka)

U raunarskom svetu protokol oznaava skup pravila koja odreuju kako dva
programa mogu da komuniciraju. Raunari komuniciraju tako to razmenjuju odreeni set
poruka, a protokol odreuje formate tih poruka. Protokoli omoguuju i razmenu podataka
izmeu razliitih vrsta raunara, bez obzira na njihove razliitosti.
Kada se misli na internet protokole postoji nekoliko protokola koji se koriste:
1) Modemski protokoli, tj standardi koji odreuju nain i brzinu povezivanja modema.
2) Protokoli za serijsku kominikaciju izmeu vaeg raunara i internet posrednika (SLIPserial line internet protocol, PPP-point to point protocol). Danas se naee koristi PPP
protokol.
3) TCP/IP protokol koji vam omoguava komunikaciju izmeu dva ili vie raunara.
4) Protokoli za svaku od internet usluga i to :
HTTP - (eng. Hyper-Text Transfer Protocol) za Worl Wide Web
FTP - (eng. File Transfer Protocol) za prenos datoteka
SMTP - (eng. Small Mail Transfer Protocol) za prenos email poruka
NNTP - (eng. Network News Transfer Protocol) za prenos news poruka
Telnet - za rad na udaljenim serverima / raunarima
Osim navedenih, koriste se i sledei protokoli: NetBEUI (brz i efikasan na
transportnom nivou; zastupljen kod svih proizvoda za mree Microsofta; protokol je mali,
podatke prenosi mreom srednje brzo, ali ne podrava rutiranje (usmeravanje), pa nije
koristan za velike mree), IPX/SPX (protokol za meumrenu razmenu/sekvencijalnu
razmenu paketa; standardni je protokol za Novellove mree; relativno je mali i brz U lan,
9

podrava rutiranje i moe se koristiti za velike mree), X.25 (razvijen od strane Komisije za
meunarodnu telefoniju i telegrafiju, a sa ciljem da se udaljeni terminali poveu sa mainframe
raunarima), AppleTalk (originalni protokol za Apple Macintosh raunare sa ciljem da
obezbedi deobu datoteka, podataka i tampaa u mrenom okruenju).
TCP / IP protokol
Protokol koji potie sa UNIX mrea i na kome se zasniva internet
Svetska mrea Internet koristi TCP/IP kao standard za prenos podataka. Svakom voru na
Internetu dodeljena je jedinstvena mrena adresa koja se naziva IP adresa. Internet Protocol
zahtijeva da svaki ureaj na mrei ima dodijeljenu adresu. IP adresama se jasno definie
poloaj i identifikacija korisnika. IP adrese korisnika koji surfuju po WorldWideWeb-u se
koriste da omogue komunikaciju sa serverom nekog web sajta. Takoe, one se nalaze u
zaglavljima elektronske pote.U stvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP
adresa korisnika i IP adresa odredita su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i
poslali podaci. IP protokol je standard na najveoj raunarskoj mrei - Internetu. Najrairanija
verzija protokola koja je de facto standard Interneta je IP verzija 4 (IPv4), dok je
najvjerovatnija budua verzija IP verzija 6 (IPv6) ili - ee - IPng, gdje je ng skraenica od
next generation (sljedea generacija). Najvanija karakteristika IPv4 protokola je da koristi
32-bitnu IP adresu, tj. propisana duina svake IP adrese u ovoj verziji protokola je 32
bita. Ukupna veliina jednog datagrama nije odreena, ali se preporuuje da bude najmanje
576 bajtova, iako bi teoretski mogla biti i do 65536 bajtova. Najee se koristi vrijednost
576, koja je preporuena mnogim standardima, te bi svi raunari na Internetu trebali biti
spremni da prihvate paket te veliine.
Familija TCP/IP protokola razvija se od 1973 godine. 1978 godine prestavljena je
verzija IPv4. Ova verzija koristi se i danas i standard je skoro svugde u svetu. Od 1982 godine
tadanji ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) prebacio se na IP
protokol. Danas je IP protokol standardni protokol za Internet. Veina firmi je svoje mree
prebacila takoe na TCP/IP, da bi mogli da koriste sve servise kao i da bi lakse ostvarivali
komunikaciju sa Internetom.
Prednosti TCP/IP su:
TCP/IP se ne oslanja niti na jednu firmu niti je od bilo koje zavistan
TCP/IP omoguava komunikaciju raunara u heterogenoj sredini (razvila ga amerika
armija da bi se povezale razne vrste raunara)
TCP/IP mogue je na jednostavan naini implmentirati kako na obine tako i na super
raunare
TCP/IP je koristi i u LAN (Local Area Network) i u WAN (Wide Area Network)
mreama
TCP/IP oslobaa aplikacije od zavisnosti sistema za transport
TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol) jedan je od najkorienijih
protokola koje koriste skoro sve raunarske mree koje su na internetu. Koristi se i u lokalnim
mreama za prenos podataka izmeu raunara ili servera. Takoe ovaj protokol omoguava
konekciju razliitih operativnih sistema ili razliitih vrsta raunara, servera ili ostalih
perifernih ureaja kao to su tampai. Ovo je protokol na kojem se zasniva internet. Kada se
konektujete na internet va raunar dobija unikatnu IP adresu koja vam omoguava da
lagodno komunicirate sa ostalim raunarima na internetu.
TCP / IP protokol se sastoji od dva dela, prvog TCP dela koji vae podatke deli na manje
pakete radi lakeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takoe na odreditu spaja ponovo u

10

originalnu datoteku, i dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredinom i izvorinom
adresom. Svi paketi moraju da prou korz odreenu putanju koju odreuje ureaj ruter.
TCP / IP protokol omoguava da protokoli poput HTTP, FTP, SMTP... koji se nadograuju
na njega budu jednostavniji jer o njima ne ovisi sama datoteka koja se alje nad tim
protokolima.
TCP/IP model ima 4 sloja:
-sloj pristupa mrei (data link)
-sloj interneta (mrea, network)
-sloj transporta (transport)
-sloj aplikacije (aplication layer)

Sloj aplikacije Aplikativni sloj kao poslednji sloj TCP/IP modela je napunjen razliitim
protokolima, slobodno moemo rei da ih ima preko 1000. To je praktino najzastupljeniji
sloj, to je sloj koji je najblii korisnicima. Ako bismo govorili o podeli u Windows-u, drugi i
trei sloj TCP/IP modela pripada Kernel modu, mada podela nije striktna, odnosno to su
komponente koje imaju direktan pristup hardveru raunara. etvrti sloj TCP/IP modela,
aplikativni sloj, pripada User modu Windows-a odnosno to su komponente koji direktno
pokree korisnik. U User modu aplikacije moraju traiti odobrenje od operativnog sistema da
bi radile. Ako zamislimo klijent-server model, Windows je samom sebi i klijent i server,
odnosno Kernel mod komponente moemo smatrati serverskim a User mod komponente
klijentskim. U sluaju greki u Kernel modu dolazi do pada operativnog sistema ili kako je
popularno rei do plavih ekrana smrti. Poto aplikacija trai dozvolu od Kernel moda da neto
izvri moe se desiti na primer da pri pokuaju da pokrenete Word aplikaciju doe do pada
operativnog sistema jer je dolo do greke u Kernelu. Bitno je upamtiti da nije Word
aplikacija oborila sistem ve greka u samom Kernelu operativnog sistema.
Na aplikativnom sloju stoje aplikacije, odnosno aplikativni protokoli. Korisnici imaju
svakodnevne kontakte sa njima a napoznatiji meu njima su: HTTP, FTP, smtp, pop3, imap4,
dhcp, dns, smb (Server Message Box), telnet, itd. Vano je napomenuti da postoje protokoli
koji imaju isto ime i za servise (serverska strana, klijentska strana) i sam protokol kao to je
na primer FTP. FTP klijent komunicira sa FTP serverom koristei FTP protokol. Meutim
isto tako postoje i servisi i protokoli koji ne nose isto ime za sve tri opcije. Najbolji primer je
recimo HTTP protokol. Koristimo pretraiva kao klijentsku stranu da bi komunicirali sa veb
serverskom stranom koristei HTTP protokol.
Najvea mana ovog protokol modela je u tome to je vie stvari upakovano u jedan
sloj, na primer: na link sloju se ne mogu razlikovati na primer kablovi od mrenih adaptera ili
protokola. Takoe, na aplikativnom sloju se ne razlikuju prave aplikacije od onih koje rade
transformaciju kodnih strana (kriptovanje, dekriptovanje), itd.
Postoji mnogo TCP/IP aplikacija, kao:

11

HTTP (Hypertext Transfer Protokol) koji omoguava pristup dokumentima preko

Web-a
FTP (File Transfer Protocol) koji omoguava prenos datoteka
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) koji omoguava slanje elektronske pote
POP3 (Post Office Protocol v3) koji omoguava pruzimanje elektronske pote sa
interneta
DNS (Domain Name System) koji omoguava prevoenje simbolikih imena u IP
adrese
Telnet (Telecommunication network) koji omoguava pristup udaljenim raunarima i
izvravanje komandi nad njima

Sloj transporta Transportni sloj TCP/IP modela ima vie funkcija od kojih je
osnovna funkcija da se obezbedi garantovanje isporuke paketa. Odnosno mora postojati
mehanizam provere da li je neto stiglo na destinaciju i da li je stiglo u korektnom obliku pa
ako neto nije da se to neto to nije stiglo u korektnom obliku poalje ponovo, naravno ovo
se podrazumeva za one vrste komunikacije gde su ove provere neophodne. Sledea funkcija
ovog sloja je da usmeri komunikaciju odgovarajuem programu jer se na osnovu IP adrese
mogu razlikovati raunari odnosno njihovi mreni adapteri ali i dalje nije poznato kom
programu treba proslediti tu komunikaciju. Takoe namena mu je da neku komunikaciju od
programa prosledi dalje do mrenog adaptera. Definisana su dva transportna protokola TCP
i UDP.
TCP (Transmision Control Protocol) je pouzdan (reliable) konekcioni protokol koji
omoguava de se niz bajtova bez greke sa jednog raunara prenese bilo kom raunaru na
Internetu. Bavi se podelom poruke iz sloja aplikacije na delove ija veliina odgovara sloju
ispod sloju interneta. TCP upravlja protokom kako prijemnik ne bi bio zaguen.
UDP (User Datagram Protocol) je nepouzdan (unreliable) protokol. On alje pakete
koji se nazivaju datagrami od izvorita do odredita bez garancije da e tu i stii. Koriste se
kada je brza isporuka vanija od tane isporuke (prenos govora i video slike).
Sloj Interneta drugi po redu sloj modela je iskljuivo zaduen za logiko adresiranje
podataka. Takoe na ovom sloju se moe raditi testiranje funkcionalnosti komunikacije, da li
je neki host dostupan ili ne. Naziva se i sloj mree, a bavi se kretanjem paketa po Internetu.
Glavni posao je rutiranje paketa kako bi se izbeglo zaguenje. Na ovom sloju se vri
odreivanje najbolje putanje, zatim TTL parametra i takoe sadri kontrolne protokole kao to
su ICMP protokol, IGMP (Internet Group Message Protocol) protokol - inae zaduen za
Multicast komunikaciju. Na ovom sloju se jo nalazi i ARP protokol, RARP protokol,
BOOTP protokol (slui za isporuku IP adresa terminalima u Unix okruenju), itd.
Sloj pristupa mrei Naziva se sloj interfejsa ili sloj linka. Link sloj kao prvi sloj
modela sadri mrene protokole one koji opisuju nain transportovanja podataka kroz fiziku
mreu. Ovi protokoli su najee nezavisni od protokola koji stoje iznad njih. Predstavnici
ovog sloja su: Ethernet protokol, Token Ring protokol, PPP protokol i drugi fiziki protokoli,
odnosno protokoli fizike mree. To su protokoli kojima ustvari upravlja mreni adapter.
Ovaj sloj obuhvata drajver ureaja i mrenu interfejs karticu. Drajver ureaja i mreana
interfejs kartica se bave svim hardverskim detaljima fizikog povezivanja. Postoje i dva
specijalizovana protokola: ARP (Address Resolution Protocol) i RARP (Reverse Address
Resolution Protocol) koji se koriste samo u nekim tipovima mrenog interfejsa (eternet i
pristup sa etonom) za meusobno konvertovanje IP adresa iz sloja interneta i adresa koje
koristi sloj pristupa mrei.

12

Raunarski virusi
Najee korienh termini:
APC (parazitski kodovi sa autoprostiranjem) je struan naziv za raunarske viruse.
Virusi koji inficiraju program. Ovo su bili virusi koji su inficirali izvrne fajlove koji su imali
ekstenziju .exe, .com ili .sys.
Stelt virusi. Ovi virusi su razvijeni da izbegnu antivirus programe.
Tunel virusi. Ovi virusi su se razvili da izbegavaju antivirus programe, rezidentne u memoriji koji
blokiraju ponaanje.
Retro virusi. Retro virus je virus koji uzvraa. On namerno pokuava da zaobie operacije
specifine za antivirus program.
Virusi rezidentni u memoriji. Veina programa se pokrene, zavri svoj posao, i zatim se ugasi.
Kada se ugase, memorija koja se koristi se vrati u zajedniki deo za ostale programe. Virusi
rezidentni u memoriji su oni koji kada se jednom pokrenu u memoriji, oni se ne gase.
Nerezidentni infektori. Rade dok rade i njihovi programi-domaini, slino kao i njihovi rezidentni
srodnici, ali kada jednom inficiraju jedan ili vie fajlova, oni se gase.
Prethodnici, dodaci, prepisivai i infektori sredine fajlova. Prethodnici inficiraju fajlove
postavljajui njihov virusni kod na poetak rtvinog fajla, dok dodaci inficiraju postavljajui se na
kraj rtvinog fajla. Prepisivai, kao to im ime govori, jednostavno prepiu sav ili samo deo
rtvinog fajla. Infektori sredine fajlova pokuavaju da pomere neki kod iz sredine programa i da
upiu sebe na njegovo mesto.
Viedelovni virus.Ovaj pojam se odnosi na viruse koji inficiraju vie od jedne kategorije meta tj.
imaju vie naina inficiranja.
But virusi. But virusi inficiraju sistem kada korisnik pokua da butuje sa inficiranog flopija.
CRVI. Opte prihvaena definicija crva je da je to program koji se umnoava bez inficiranja
ostalih programa kroz kopiju samog sebe. crvi se ire ili kao prilog e-mail-a ili postojanjem u mrei
i korienjem odreenih mrenih poziva da bi stigli sa jednog mesta na drugo. Na primer, crvi mogu
da se ire korienjem mrenih poziva da bi pronali na mrei zajednike drajvove u koje se moe
pisati, da bi se iskopirali u njih. Kod definisanja samog pojma crva postoje izvesni problemi. Naime
ako prihvatimo navedenu definiciju crva onda to znai da crvi nisu virusi zbog toga to oni ne
inficiraju fajlove ostalih programa na raunaru. Meutim ako pogledamo deo rada sa klasifikacijom
virusa moemo videti da je u drugoj klasifikaciji jedna od oguih varijanti virus koji inficira
program to znai da je po ovoj klasifikaciji mogue da neki virusi ne inficiraju ostale programe.
Pored ovog u veini literatura moemo videti da se ne pravi razlika izmeu virusa i crva tj. crvi se
smatraju virusima, pa emo i mi prihvatiti u daljem tekstu pojam crva kao vrste virusa.
TROJANCI. Cilj ovih programa je da zauzmu kontrolu nad raunarom korisnika. Trojanac menja
svoje ime, iskopira se duboko u Windows direktorijume i pridoda sebe stazi za startovanje. Nakon
narednog startovanja, program e uvek raditi u pozadini. Od tada, svaki put kada se rtva povee sa
Internetom, trojanac se javlja kui. On kontaktira nametljivca, obino pridruujui se datom IRC
kanalu i eka na komandu.
PREVARE (HOAX). su u stvari lazne informacije o virusu koji uopste ne postoji.
GENERATORI KODA. Oni su olakali relativno netreniranom i nestrunom personalu da napiu
virus zajednikog jezika, ovaj pojam bie detaljnije objanjen kasnije u radu.
Industrija virusa je oduvek bilo nadmetanje izmeu ljudi koji piu viruse, odnosno vXer-a, koji su
pronalazili naine da izbegnu detektovanje i antivirus ljudi, odnosno Aver-a, koji su modifikovali
svoje programe da bi ih detektovali.
Akronim AV se nalazi u irokoj primeni da bi se njime objasnila industrija, programa koji su
razvijeni da bi pobedili kompjuterske viruse.
Virusi na slobodi su aktivni, i istraivai virusa ih prate, nalik Joe Wells-u, koji je oformio
WildList

Virusi, crvi i trojanski konji su zlonamerni programi koji mogu da izazovu tetu na raunaru
i podacima koje na njemu. Oni takoe mogu da uspore Internet vezu, pa ak i da koriste va raunar
za dalje irenje na raunare vaih prijatelja, porodice, kolega, kao i na ostatak Weba.
Prvi virusi bili su poprilino smeni, kao naprimer Virus pod nazivom Vienna B, koji se
prepoznavao po padanju slova po ekranu, zatim tu je i legendarni Jenki Dudl, nazvan po tekstu koji
upisuje u startni sektor diska, pa onda ide Pink Pong koje je etao "lopticu" po ekranu kao i
Kamenko, koji je ispisivao poruku "Va disk se skamenio", a ponekad i "legalizujte marihuanu".
Inae, prvim virusom smatra se, Elk Cloner koji se pojavio u julu 1982. godine. Radilo se o
virusu koji je napadao raunare Apple II, a irio se tako to se "kaio" za igricu koja je bila napisana
za te raunare i uz pomo disketa prelazio sa raunara na raunar. Autor ovog prvog virusa bio je
jedan srednjokolac iz amerikog grada Pitsburga, a igra je bila podeena tako da moe igrati 49
puta, nakon ega bi se pokrenuo virus, koji bi na monitoru ispisivao stihove iz pesme iji autor je
bio pomenuti srednjokolac.
Godine 1983. Len Adleman je prvi put u istoriji upotrebio re virus opisujui
samokopirajui kod. Prelomna je i 1986. godina kada se pojavljuje raunarski virus Brain (mozak).
Ovaj virus je bio sposoban inficirati BOOT sektore 360 KB disketa IBM PC raunara i brzo je
osvojio svet. Na svu sreu, virus nije bio destruktivan, nego je u sebi samo nosio podatke o
autorima.
Nakon toga stvari kreu bre. Pojavljuje se raunarski virus Jerusalem (1988.) koji je brisao
sve pokrenute programe, te prvi pravi destruktivac Virus Datacrime (1989.) koji je bio sposoban
izvriti low-level format nulte staze na hard disku.
1989. aktivirana je fabrika virusa u Bugarskoj. Izvesna osoba (ili grupa osoba) koja je sebe
nazivala Dark Avenger (Crni osvetnik) do danas je napisala desetine virusa ukljuujui neke od
najpoznatijih kao to su New Zeland i Michelangelo.
Jedan od virusa koji je pokrenuo epidemiju globalnh razmera (i zbog kojeg je kasnije
uveden danas poznati termin "zlonamerni softver"), bio je virus Melissa koji se pojavio 1999.
godine a irio se kao datoteka priloena uz poruku e-pote, i samo u Severnoj Americi zarazio je
vie od milion raunara.
Virusi se ire prenoenjem zaraenih programa sa raunara na raunar putem CD-ova, preko
inteneta, otvaranjem dokumenata, otvaranjem sumnjivih E mailova itd. teta koju mogu da izazovu
ide od toga da poneki program postane privremeno neupotrebljiv, dok se ne nae rezervna zdrava
verzija, pa do unitenja logike strukture diska i gubitka svih podataka i programa sa njega. U
potonjem sluaju jedini lek je formitiranje diska, to jest fiziko brisanje svega to je na njemu bilo i
upisivanje nove, ispravne i prazne strukture, ponovno instaliranje operativnog sistema i svih
aplikacija, i vraanje podataka iz poslednje arhive.
ta je virus?
Virus je program ili kod koji se prikai na program ili datoteku tako da moe da se prenosi sa
raunara na raunar, irei pri tom zarazu. Virusi mogu da otete va softver, hardver i datoteke.
Virus je kd napisan sa jasnom namenom da sam sebe umnoava. Virus pokuava da se iri
od raunara do raunara tako to se kai na neki program. Meu raunarskim virusima postoje oni
koji su samo mala smetnja pri radu do onih koji su potpuno destruktivni. Danas se za opisivanje
destruktivnog softvera ee koristi izraz zlonameran softver (malware).Dobra vest je to to se pravi
virus ne iri bez ljudskih postupaka koji bi ga pokretali, kao to su deljenje datoteke ili slanje eporuke.
Virus se obino sastoji od dva dela. Prvi deo je samokopirajui kod, koji omoguava
razmnoavanje virusa, a drugi je deo korisni teret (payload) koji moe biti bezopasan (benigan) ili
opasan (destruktivan, maligan). Neki se virusi sastoje iskljuivo od samokopirajueg koda i nemaju
nikakav korisni teret.

boot Master Boot
.
2

 (multipartite) boot
(companion) .com
.exe
,

,
Ova podela prvenstveno vodi rauna o nainu na koji virus moe zaraziti razliite delove
raunarskog sistema. Bez obzira kojoj grupi pripada, svaki virusni kod mora biti izvren da bi
proradio i razmnoavao se. Osnovna razlika izmeu razliitih virusa je u nainu na koji to
pokuavaju osigurati.
Boot sektor virusi
Boot sektor virusi napadaju Master BOOT sektor (partitition table), DOS BOOT sektor (oba
na hard diskovima) ili BOOT sektor floppy disketa, odnosno program koji se u njima nalazi. BOOT
sektor je idealan objekt za infekciju, budui da sadri prvi program koji se izvrava na raunaru, iji
se sadraj moe menjati. Kada jednom raunar bude ukljuen, program u ROM-u (BIOS) e bez
pitanja uitati sadraj Master BOOT sektor u memoriju i izvriti ga. Ako se u njemu nalazi virus, on
e postati aktivan. Kako je virus dospeo u Master BOOT sektor? Najee pokuajem startovanja
sistema sa inficirane floppy diskete. Ali, boot sektor virusi se mogu iriti i pomou posebnih
programa, trojanskih konja, nazvanih dropper (baca) kojima je glavna namena da neprimetno
ubace virus u BOOT sektor. Boot sektor virusi su veoma uspeni u razmnoavanju od sedam
najeih raunarskih virusa ak est ih je sposobno zaraziti BOOT sektor.
Parazitski virusi
Najea vrsta virusa su upravo parazitski virusi. Ovi su virusi sposobni zaraziti izvrne
datoteke na raunarskom sistemu dodavanjem svog sadraja u samu strukturu programa, menjajui
tok inficiranog programa tako da se virusni kod izvri prvi. Poznati raunarski virusi sposobni su
zaraziti.COM,.EXE,.SYS, i druge datoteke.
Svestrani virusi
Dobre osobine boot sektor i parazitskih virusa ujedinjene su kod svestranih virusa
(multipartite virusa). Ovi virusi sposobni su zaraziti i BOOT sektore i izvrne programe,
poveavajui mogunost irenja. Poput boot sektor virusa i ovi su virusi veoma efikasni u irenju.
Virusi pratioci
Najjednostavniji oblik raunarskih virusa su upravo virusi pratioci. Oni koriste prioritet kojim
se izvravaju programi s istim imenom pod DOS-om. COM datoteke se uvek izvravaju pre .EXE
datoteka, program iz direktorija koji su na poetku PATH niza izvravaju se pre onih sa kraja. Virus
pratilac obino stvori .COM datoteku koristei ime ve postojeeg .EXE programa i ugradi u nju
svoj kod. Princip je jednostavan kada program bude pozvan, umesto originala sa .EXE
ekstenzijom, prvo e se izvriti podmetnuti .COM program sa virusnim kodom. Kada izvravanje
virusnog koda bude zavreno, virus e kontrolu vratiti kontrolu programu sa .EXE ekstenzijom. Da
bi prikrio prisustvo, virus pratilac e postaviti skriveni atribut za .COM program u koji je stavio
svoj sadraj. Ova vrsta ne menja napadnuti program, a zbog nespretnog naina irenja ne
predstavlja veu opasnost.
Link virusi
Najinfektivnija vrsta virusa su link virusi koji jednom pokrenuti, u trenutku inficiraju
napadnuti raunarski sistem. Poput virusa pratioca ovi virusi ne menjaju napadnute programe ve
menjaju pokazivae u strukturi direktorija na takav nain da ih preusmere na cluster na disku gde je
prethodno sakriven virusni kod. Na svu sreu, ova izrazito infektivna i neugodna vrsta virusa, koja
zbog samog naina razmnoavanja moe izazvati pravi haos na disku, ima trenutno samo dva
predstavnika i ukupno etiri varijante.
Makro ili skriptni virusi
Najei virusi u posljednje vreme koriste mogunost izvravanja skripti u programima koji su
u irokoj upotrebi, npr. Internet Explorer, Outlook i Outlook Express, zatim Word, Excel. Mnogi od
tih programa imaju puno sigurnosnih rupa za koje se zakrpe ne izdaju esto, a korisnici ih jo manje

primenjuju. Ukoliko je sigurnost prioritet pri radu na raunaru predlae se iskljuivanje skriptnih
jezika (Java, VBscript itd.)
ta je crv (Worm)?
Klasini virusi danas su zapravo retki. Dananji korisnici uglavnom se sreu sa crvima. Crv je, kao
i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog raunara na drugi, samo to on to radi automatski,
preuzimanjem kontrole nad funkcijama raunara koje omoguuju prenos datoteka i podataka. Kada
crv ue u va sistem, on dalje moe da putuje sam. Velika opasnost kod crva jeste njihova
sposobnost da se umnoavaju u ogromnim koliinama. Na primer, crv bi mogao da poalje kopije
sebe samog svima iz vaeg adresara e-pote, a zatim bi njihovi raunari uradili to isto, ime se
izaziva domino efekat zaguenja u mrenom saobraaju to usporava poslovne mree i Internet u
celini. Kada se oslobode, novi crvi se ire veoma brzo, zaguujui mree, to moe da znai da ete
vi (i svi ostali) morati da ekate duplo due da se otvore Web stranice na Internetu.
Crv je potklasa virusa. Crv se obino iri bez pomoi korisnika i sam distribuira sopstvene
potpune kopije (moda izmenjene) irom mrea. Crv moe da zauzme memoriju ili propusni opseg
mree toliko da raunar prestane da reaguje. Poto crvima nije potreban program-domain ili
datoteka da bi putovali, oni takoe mogu da se kriom uvuku u va sistem i omogue nekome
drugome da daljinski kontrolie va raunar. Svei primeri crva jesu crvi Sasser i Blaster.
Crvi su maliciozni programi koji se ire raunarskim mreama i raunarima, a da pritom ne
inficiraju druge programe. Ovde vidimo osnovnu razliku izmeu virusa i crva, a to je da crvi
nemaju prvu i obaveznu komponentu virusa, mogunost infekcije programa. Crvi obino
upotrebljavaju raunarsku mreu ne bi li se irili i danas najee na adresu primaoca stiu u vidu
attacha poruke elektronske pote. Neki drugi crvi za svoje irenje koriste razliite sigurnosne
probleme, ali svima im je karakteristika da ne inficiraju druge programe.
ta je trojanski konj?
Ttrojanski konji su raunarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo ugroavaju vau
bezbednost i izazivaju puno tete. Jedan skoranji trojanski konj pojavio se u obliku e-poruke koja
je imala priloge za koje se u poruci tvrdilo da su Microsoftove bezbednosne ispravke, a ispostavilo
se da su to bili virusi kojima je zadatak da onemogue antivirusni softver i zatitni zid.
Trojanski konj je raunarski program koji deluje korisno, a zapravo je tetan.
Trojanski konji se ire tako to navode ljude da otvaraju programe mislei da oni potiu iz
legitimnih izvora. Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji preuzimate. Nikad
nemojte preuzimati softver iz nepouzdanog izvora.
Kako se crvi i drugi virusi ire?
Gotovo svi virusi i mnogi crvi ne mogu se iriti ukoliko ne otvorite ili ne pokrenete zaraeni
program. Mnogi najopasniji virusi su se proirili pre svega preko priloga e-pote datoteka koje su
poslate uz e-poruku. Da vaa e-poruka ima prilog vidi se obino po ikoni sa spajalicom koja
predstavlja prilog i prikazuje njegovo ime. Fotografije, pisma napisana u programu Microsoft
Word, ak i Excelove tabele, sve su to samo neke od datoteka koje svakodnevno moete dobijati
putem e-pote. Virus se pokree kada otvorite datoteku iz priloga (obino dvostrukim klikom na
ikonu priloga).
Kako znati da li imamo crva ili neki virus?
Kada otvorite i pokrenete zaraeni program, moda neete znati da ste se zarazili virusom. Rraunar
moe da uspori, da prestane da reaguje ili sistem moe poeti da pada i da se ponovo pokree
svakih nekoliko minuta. Ponekad virus napada datoteke koje su potrebne za konfigurisanje
raunara. U tom sluaju moe da se desi da pritisnete dugme za ukljuivanje raunara i ugledate
samo prazan ekran. Svi ovi simptomi su uobiajeni znaci da raunar ima virus, mada bi mogli biti
izazvani i hardverskim ili softverskim problemima koji nemaju nikakve veze sa virusima.
Obratite panju na poruke sa upozorenjem da ste poslali e-poruku koja je sadrala virus. To bi
4

moglo da znai da je virus naveo vau e-adresu kao poiljaoca zaraenih e-poruka. To ne znai
obavezno da vi imate virus. Neki virusi imaju mogunost falsifikovanja adresa e-pote.
Antivirusi
Da bi se zatitili raunar od virusa, treba:
1. Na raunaru ukljuite zatitni zid.
2. Redovno aurirati operativni sistem raunara.
3. Koristite aurni antivirusni softver na raunaru.
4. Koristite aurni antispajver softver na raunaru.
Za borbu protiv virusa koriste se programi popularno nazvani Antivirusi. To su programi koji e
spreiti viruse i ostale tetoine da se usele u raunar.Takoe e i unititi viruse ako do infekcije
ipak doe. Ovaj program treba da bude nezaobilazni deo softvera na raunaru i treba da je podeen
da se aktivira sa ukljuenjem raunara, tako da non stop motri na sistem.Na taj nain e svaki novi
fajl koji pokuate uneti u raunar biti odmah automatski skeniran od ovog programa. Nemojte
nikada da instalirate dva antivirusna programa koji e biti automatski aktivirani jer moe doi do
gloenja izmeu njih i do usporavanja i ak blokade raunara.Ono to je bitno je da se antivirus
redovno osveava (update) novim definicijama virusa.Najbolje je da u parametrima podesite
automatski update tako da e program automatski da preuzme nove definicije im se nakaimo na
internet.
Antivirusni programi koji trenutno pruaju najveu sigurnost korisnicima raunara:
Kasperski Anti Virus je jedan od lidera na polju zatite raunara.Otkriva
prilino veliki broj tetoina, a kompanija moe da se pohvali da najbre
osveava nove definicije virusa (oko 2 sata od trenutka pojavljivanja virusa).
Ima odlino radno okruenje koje e svima omoguiti da se lako snau.Nova
verzija ima ugraenu i zatitu od "pecanja" koja e blokirati sumnjive E
mailove.
Norton AntiVirus je slavni veteran meu antivirusnim programima.I dalje
je jedan od najboljih, sa velikim procentom otkrivenih pretnji.Ranije verzije su
imale manu jer su primetno usporavale sistem, ali to je prolost. Za korisnike
Viste koji instaliraju Nortona vai da e Norton bez upozorenja iskljuiti Vistin
program Windows Defender (antipijunski program). Iz Symanteca kau da to
nije sbog gloenja programa, nego zbog toga to misle da Windows Defender
nema takve mogunosti kao njihov program.
Nod 32 je program iji se tvorci ponose malim zauzeem memorije i
neprimetnim uticajem na brzinu raunara. Ovo je program koji ima najbolju
proaktivnu zatitu, instalira se brzo i bez problema, a standardna podeavanja su mu
prilagoena prosenom korisniku, meutim podrazumevani pregled celog raunara
nije obuhvaen automatski tako da ga sami moramo izvriti. Program je prilino
brz, jer u jednom pregledu trai sve tetoine, i viruse i pijune, za razliku od drugih
koji to rade u dva prolaza..

Dananje antivirusne programe moemo podeliti na dve grupe programe za prepoznavanje

specifinih virusa i programe za nespecifino prepoznavanje virusa.

Antivirusne metode:
- Skeneri
Skeneri su programi za specifino prepoznavanje virusa, mada bi neki od njih, koji koriste
heuristike metode traenja virusa, mogli biti svrstani u grupu programa za nespecifino
prepoznavanje virusa, budui da su, bar teoretski, sposobni prepoznati i nepoznate viruse. Skener
tradicionalno prepoznaje virus na temelju (u njega) ugraenih podataka, koji su prethodno
pribavljeni analizom virusa koji se pojavio meu korisnicima. Ti podaci mogu se odnositi na niz
heksadecimalnih znakova (search string) koji katkad mogu sadravati i wildcard (doker)
znakove. Skeneri proveravaju datoteke, sektore i sistemske memorije u potrazi za poznatim i
nepoznatim malicioznim kodom. Potrega za poznatim virusima se naziva maskiranje (masking).
Glavna prednost skeniranja je mogunost trenutnog otkrivanja poznatih virusa jednostavnim
pregledom sumnjivog sadraja. Ako skener prepozna virus, on e javiti tano o kojem se virusu
radi, a to je vrlo korisno jer se prema tom podatku mogu proceniti i mogue posljedice napada
virusa. Pravilno koriten skener pomoi e nam da otkrijemo virus na pristiglim disketama pre nego
zarazi tiene raunare.
Nedostaci skenera odnose se na potrebu za stalnim dograivanjem radi prepoznavanja
novonastalih virusa, no nemogunost prepoznavanja virusa o kojima nemaju potrebne podatke. Iako
postoje heuristiki skeneri, sposobni za otkrivanje novonastalih, nepoznatih virusa, koji su bazirani
na tehnologiji znanja (knowledge based), kao i svaki takav sistem ima i puno mana. Skeneri su
danas najrasprostranjeniji antivirusni softver.
Provera checksumm-om
Tehnika provere checksumm-om temelji se na mogunosti prepoznavanja svake promene na
tienom sadraju. Checksumm-om se zaledi stanje sistema za koji prethodno utvrdimo da je
neinficiran. Nakon toga se u odreenim vremenskim razmacima proverava da li je na sistemu dolo
do nekih promena.
Checksummiranje je jedina poznata metoda kojom e se sigurno otkloniti svi virusi, bez obzira na
to jesu li poznati ili ne. Ova injenica ini checksummere jednim dugoronim osloncem svake
mudre antivirusne strategije.
Nedostatak checksummera lei u injenici da se njima otkriva infekcija virusom tek nakon
to se ve dogodila, meutim, njihovom redovitom primenom sigurno se moe otkriti virus pre
nego to doe do znaajne tete.
Programi za nadgledanje
Programi za nadgledanje prate odvijanje pojedinih funkcija sistema preko odgovarajuih
interrupta. Tako npr. kad god sistem dobije nalog za uitavanjem neke izvrne datoteke, moe se i
izvriti provera. Neki monitori ne trae specifine viruse nego pokuavaju otkriti sumnjive
aktivnosti kao to su primerice pisanje po Master BOOT sektoru ili izvrnim programima,
pokretanje formatiranja diska, pokuaj programa da se uini rezidentnim u memoriji i sl. Jedina
prednost monitora je da mogu otkriti virus u realnom vremenu.
Nedostaci monitora su brojni. Najvei nedostatak je nemogunost delotvorne primene
programa koji bi u sebi sadravao podatke za prepoznavanje svih poznatih virusa. Monitori koji
otkrivaju sumnjive aktivnosti esto izazivaju brojne lane uzbune, jer oznaavaju sumnjivim i
redovne aktivnosti kao to su formatiranje disketa ili instaliranje raznih programa u memoriju.