Hidrauline turbine spadaju u klasu turbomaina u kojima se posredstvom radnog

kola vri pretvaranje strujne energije tenosti u mehaniki rad. Najee se koriste za
pogon generatora u hidroelektranama.

Napor hidrauline turbomaine Y [J/kg] se definie kao prirataj strujne energije jedinice
mase radnog fluida od ulaza do izlaza iz turbomaine.

Napor hidrauline turbomaine moe biti predstavljen i kao zbir statikog dela napora Ys i
dinamikog dela napora Yd.
gde su:
[kg/m3] - gustina radnog fluida,
pI, pII [Pa] - apsolutni pritisak u radnomfluidu meren u ulaznom, odnosno izlaznom, preseku
hidrauline turbomaine,
cI, cII [m/s] - srednje brzine radnog fluida u ulaznom i izlaznom preseku hidrauline
turbomaine,
zI, zII [m], - vertikalna odstojanja sredita ulaznog i izlaznog preseka.

U praksi se veoma esto nailazi na zadatak odreivanja jedininog strujnog rada nestiljivog
radnog fluida u hidraulinoj turbomaini (napora hidrauline turbomaine) koju treba ugraditi
u odgovarajue hidroenergetsko postrojenje, da bi se postigli neki unapred zadati projektni
zahtevi.
Ovo podrazumeva utvrivanje funkcionalne zavisnosti jedininih strujnih energija eI i eII
nestiljivog radnog fluida na mestima gde e se hidroenergetsko postrojenje (cevovod) spojiti
sa ulazom (oznaka I) i izlazom (oznaka II)
Funkcionalna zavisnost napora hidrauline turbomaine od protoka, koja se u toku ovakve
analize utvrdi, predstavlja hidroenergetske "zahteve" koje hidroenergetsko postrojenje
namee hidraulinoj turbomaini, a u literaturi o hidraulinim turbomainama svodi se na
odreivanje neto napora hidrauline turbine.
U izrazima figuriu sledee veliine:
g [m/s2] - ubrzanje sile zemljine tee,
Hgeo [m] - neto pad (rastojanje izmeu nivoa akumilacije i donje vode),
cII [m/s] - srednja brzina strujanja na izlasku iz difuzora (ulazak u donju vodu),
Yvu [J/kg] - hidraulini gubici u dovodnom cevovodu,
Lu [m] - duina dovodnog cevovoda,
du [m] - prenik dovodnog cevovoda,
cu [m/s] - srednja brzina strujanja radnog fluida kroz dovodni cevovod,
u [-] - koeficijenti lokalnih otpora,
u [-] - koeficijent otpora usled trenja.

U toku rada turbine, saglasno osnovnom principu njenog dejstva, jedinini strujni rad Y,
radnog fluida koji protie kroz turbinu, pretvara se, takoe, jednim delom, u tehniki rad Yi
koji se preko vratila radnog kola odvodi iz turbine. U toku tog pretvaranja rada u radnom
fluidu koji protie kroz protone organe turbomaine dolazi do promene njegovih fizikih
veliina stanja. Zbog prirode energijskih procesa u turbomaini nikada ne moe postojati
ekvivalencija izmeu tehnikog i jedininog strujnog rada.
Kod turbina je tehniki rad Yi uvek manji od jedininog strujnog rada Y.

Vodna kola spadaju meu najstarije hidrauline motore. Primenjivana su, i sada se esto
koriste, za navodnjavanje poljoprivrednih povrina i za pogon manjih vodenica. Najee se
dele na obina i nadljevna.
Obino vodno kolo se sastoji od toka, koji je izraen, najee, od impregniranog drveta i
odreenog broj lopatica ploastog oblika koje su ravnomerno rasporeene i uvrene po
njegovom obimu. Konstrukcija toka predstavlja tzv. laku drvenu konstrukciju, koja se sastoji
od glavine, obodnog prstena i paoka koji povezuju i centrino pozicioniraju glavinu i obodni
prsten toka u odnosu na osu vratila vodnog kola.
Obino vodno kolo funkcionie na sledei nain:
- uz pomo usmerne pregrade 1 (to predstavlja kvalitetnije reenje), ili bez nje,vodeni tok se
usmerava s donje strane vodnog kola prema donjoj vodi 2;
- vodena masa, kreui se nizvodno, nailazi na lopatice vodnog kola koje su delimino
uronjene u donju vodu 2;
- u toku interakcije vodene mase i lopatica vodnog kola menja se koliina kretanja dela
vodene mase koja je u kontaktu sa lopaticama, jer ona prilikom opstrujavanja lopatica
menja, lokalno gledano, svoj pravac, to uzrokuje pojavu obimske sile na lopaticama u
zahvatu i obrtanje vodnog kola u smeru naznaenom na slici.
Nadljevno vodno kolo se sastoji od toka, koji je izraen, najee, od impregniranog drveta i
odreenog broj lopatica koritastog oblika koje su ravnomerno rasporeene i uvrene po
njegovom obimu. I konstrukcija toka nadljevnog kola, predstavlja tzv. laku drvenu
konstrukciju, koja se sastoji od glavine, obodnog prstena i paoka koji povezuju i centrino

pozicioniraju glavinu i obodni prsten toka u odnosu na osu vratila vodnog kola.
Nadljevno vodno kolo funkcionie na sledei nain:
- uz pomo usmerne pregrade 1, vodeni tok se usmerava s gornje strane vodnog kola prema
donjoj vodi 2;
- vodena masa, kreui se nizvodno, nailazi na koritaste lopatice vodnog kola, punei ih i
presipajui se preko njih;
- pod dejstvom teine vode kojom se pune koritaste lopatice, kao i zbog interakcije lopatica
vodnog kola i vodene mase koja udara i presipa se iz njih menjajui koliinu kretanja, javlja se
obimska sila na lopaticama u zahvatu i obrtanje vodnog kola u smeru naznaenom na slici.

Prva vodna turbina visoke efikasnosti napravljena je oko 1825. prema nacrtu Benot-a
Fourneyron-a, koja je postavljeba u Francuskoj. Karakterisao ju je aksijalni ulaz u radno kolo i
radijalni izlaz iz kola (Slika) i efikasnost od ak 85%. Neto kasnije je u St. Blasien-u u
Nemakoj postavljena Furnijerova turbina pri padu od 108 metara postizala je 2200 min-1 pri
emu je snaga na vratilu iznosila itavih 25 kW, to je u vreme vodnih kola bila neverovatna
snaga za radno kolo prenika svega 312 mm.

Osnovna klasifikacija hidraulinih turbina moe se izvriti prema vrsti strujne energije koja
dominira u procesu razmene rada izmeu radnog fluida i radnog kola je na akcijske i
reakcijske.
Razmena energije izmeu radne tenosti i radnog kola u akcijskoj hidraulinoj turbini
ostvaruje se na raun kinetike energije mlaza koji istie iz jednog, ili vie, mlaznika i napada
lopatice radnog kola koje su ravnomerno rasporeene po njegovom obimu. U toku
interakcije mlaza i lopatica, mlaz skree i vri promenu koliine kretanja, to se manifestuje
pojavom obimske sile na radnom kolu i njegovim obrtanjem oko ose simetrije. Posebno je
karakteristino da se intenzitet brzine fluidnih delia mlaza u toku interakcije sa lopaticama
zanemarljivo menja i da je pritisak u mlazu priblino konstantan.
Reakcijskim hidraulinim turbinama nazivaju se one turbine u kojima se razmena energije
izmeu vode i radnog kola turbine ostvaruje, preteno, na raun promene pritiska u struji
vode koja protie kroz radno kolo. Pritom je pritisak u vodi na izlazu iz radnog kola manji nego
pritisak u vodi na ulazu u radno kolo, to govori da se vodena masa koja protie kroz radno
kolo ovih turbina usporava, i da je proces pretvaranja strujnog rada u mehaniki rad praen
pojavom inercijskih (reaktivnih) sila. U meulopatinim kanalima radnog kola reakcijske
turbine voda menja brzinu kako po intenzitetu tako i po pravcu, to uzrokuje promenu
momenta koliine kretanja vodene mase koja protie kroz radno kolo, a to se manifestuje
obrtanjem radnog kola.

Prednost turbina u odnosu na vodna kola je u njihovom sofisticiranom principu rada.

Konverzija energije vodnog toka u korisnu snagu na vratilu turbine se zasniva na efikasnoj
promeni momenta koliine kretanja u samom radnom kolu.

Princip efikasne promene momenta koliine kretanja bie prikazan na primeru Francisove
turbine. Francisova turbina je tip turbine sa radijalnim ulazom u radno kolo i aksijalnim
izlazom. Spiralno kuite, usmerne nepokretne lopatice pretkola kao i zakretne lopatice
pretkola imaju ulogu da voda ue u radno kolo sa odreenim momentom koliine kretanja u
odnosu na osu kola. Sa druge strane, zakrivljene lopatice radnog kola imaju zadatak da, u
najboljem sluaju, obezbede da moment koliine kretanja na izlazu iz radnog kola bude
jednak nuli.
Brzina svakog delia vode se moe posmatrati iz apsolutnog koordinatnog sistema i takvu
brzinu nazivamo apsolutnom brzinom (c) ili iz koordinatnog sistema koji je vezan za radno
kolo i okree se zajedno sa njim i takvu brzinu nazivamo relativnom brzinom (w). Iz
prikazanog trougla brzina se vidi da se apsolutna brzina nekog delia fluida (c) moe prikazati
kao zbir vektora relativne brzine (w) i vektora prenosne (obimske) brzine (u).

10

Na ulazu u radno kolo (taka 2, radijus r2, obimska brzina u2) vektor c2 se javlja kao posledica
jednaine kontinuiteta i uslova koji su postavljeni uzvodno (spiralno kuite, strujnice su
paralelne sa usmernim organima). Vektor c2 ima tangencijalnu komponentu cu2 koja je
usmerena u pravcu vektora prenosne brzine u2. Proizvod radijusa r2 i cu2 daje moment
koliine kretanja po jedinici mase na ulazu u radno kolo, a u odnosu na osu radnog kola.
Nadalje, c2 ima i svoju komponentu cm2 koja je upravna na tangencijalni pravac i usmerena ka
osi radnog kola. Ova komponenta se naziva i meridijanska komponenta brzine i
proporcionalna je protoku. Vektor relativne brzine w2 je jednak razlici vektora c2 i u2 i, pri
maksimalnoj efikasnosti, paralelan je sa lopaticama radnog kola (tzv. bezudarni ulaz u radno
kolo).
Po ulasku u radno kolo i sve do izlaska iz samog kola, zakrivljene lopatice radnog kola menjaju
pravac i brzinu kretanja radne tenosti tj. menjaju njenu koliinu kretanja.
Na izlasku iz kola (taka 1, radijus r1, obimska brzina u1) pravac vektora relativne brzine w1 je
odreen uslovima uzvodno od take 1 (paralelan je sa lopaticama radnog kola). Vektor
apsolutne brzine c1 je jednak zbiru vektora w1 + u1. Vektor c1 ima tangencijalnu komponentu
cu1 koja je, pri maksimalnoj efiksasnosti turbine, jednaka nuli pa sledi da je i moment koliine
kretanja po jedinici mase na izlazu iz radnog kola, proizvod r1 i cu1, jednak nuli.
Iz zakona o odranju momenta koliine kretanja sledi da je promena momenta koliine
kretanja izmeu ulaza i izlaza iz radnog kola jednaka momentu TB kojim voda deluje na
lopatice radnog kola.

11

Moment TB pomnoen sa ugaonom brzinom daje snagu koju fluid predaje radnom kolu PB
(pri emu proizvod ugaone brzine i odgovarajuih radijusa daje odgovarajue obimske
brzine). Snaga podeljena sa masenim protokom daje sprecifian napor radnog kola.

11

Fransisove turbine predstavljaju najrasprostranjeniji tip reakcijskihh turbina i mogu da se

koriste na vodotocima sa srednjim protokom i padom od 15 m do 700 m. Konstruiu se za
svaku lokaciju zasebno kako bi se postigao to vei stepen iskorienja, koji pri nazivnim
vrednostima pada i protoka iznosi preko 90%.
Osnovna podela ovih turbina je na turbine sa horizontalnim i vertikalnim vratilom. Francisove turbine sa vertikalnim vratilom treba izbegavati zbog oteanog pristupa i odravanja,
zbog neophodno veeg rastojanja izmeu generatora i radnog kola tj. zbog viih instalacionih
trokova.
Izvodi se sa nepokretnim lopaticama radnog kola i, uglavnom, sa pokretnim usmernim
lopaticama pretkola.

12

U veini sluajeva se radno kolo izrauje od nerajueg elika. Broj lopatica radnog kola zavisi
od operativnog pada za koji je turbina projektovana. Turbine sa veim projektovanim padom
zahtevaju vei broj lopatica. Vei broj lopatica znai manje pritisno optereenje po lopatici,
to pozitivno deluje na smanjenje kavitacije i cepanje mlaza pri manjim optereenjima. Vei
broj lopatica takoe znai poveanje kontaktnih povrina i poveanje gubitaka trenjem.
Za razliite protoke i projektovane padove, radna kola Fransisovih turbina imaju razliite
oblike. Savremene vodne turbine tipa Fransis, koje se koriste za ugradnju u postrojenja MHE,
koriste se za jedinini rad Y=503000 J/kg. Za ovu oblast rada koriste se turbine specifine
uestanosti brzohodnosti nq=0,07 0,33.
Za specifinu uestanost obrtanja nq=0,070,12, preporuuje se da vrednosti ulaznog ugla
lopatica radnog kola budu 1l=5090, 2l=1025, a za nq=0,20,33 se preporuuje
1l=4060, 2l=4060 s tim da se izlazni ugao u pravcu strujanja smanjuje.

13

Za razliite protoke i projektovane padove, radna kola Fransisovih turbina imaju razliite
oblike.

14

Voda se dovodi na lopatice radnog kola pomou spiralnog kuita i pri tome prolazi kroz
lopatino pretkolo. Unutranji preseci spiralnog kuite su dimenzionisani tako da
obezbeuju konstante ulazne brzine po obodu radnog kola. Pretkolo moe potpuno zatvoriti
tok vode u sluaju potrebe. Ipak, ovakvo pretkolo ne iskljuuje postavljanje ventila na ulazu u
turbinu.
Da bi se umanjila kinetika energija vode koja naputa turbinu, kod reakcionih turbina se
koristi difuzor tj. konino proirenje sa optimalnim uglom od oko 7. Dobro projektovan
difuzor omoguava postavljanje iznad donje vode, a da se pri tome ne izgubi nita od
raspoloivog pada. Postavljanje difuzora se posebno isplati kod turbina kod kojih je brzina
struje vode velika.

15

Spadaju u aksijalne reakcione turbine, najee koriene kod malih padova (0,8 do 40 m).
Instalacija Kaplanove turbine ne zahteva akumulaciju pa je vrlo prihvatljiva u ekolokom
smislu. Ovaj tip turbina moe da se koristi i kod MHE sa padom od jednog metra. Kaplanove
turbine imaju dobar stepen iskorienja i pri malim optereenjima (i pri 25% nominalnog
optereenja). Relativno velike, povoljne, brzine obrtanja omoguavaju korienje jeftinijih
generatora.
Lopatice radnog kola se uglavnom izvode kao zakretne, a lopatice pretkola kao fiksne ili kao
regulacione. Kaplanove turbine kod koje su pokretne i lopatice radnog kola i lopatice pretkola
se nazivaju dvostruko regulisanim, a turbine kod kojih su pokretne samo lopatice radnog kola
- jednostruko regulisane ili Thomanove. U posebnim sluajevima, kad je izvesno da e protok i
pad biti nepromenjeni tokom vremena, i lopatice radnog kola i lopatice pretkola se izvode
kao fiksne (tzv. propelersko radno kolo).
Najfleksibilnija izvoenja (dvostruko regulisana) mogu raditi sa protokom od 15% pa do 100%
od maksimalnog protoka. Jednostruko regulisana Kaplanova turbina moe raditi pri protoku
koji se kree od 30% pa do 100% maksimalnog protoka.
Podela Kaplanovih turbina na osnovu specifinog broja obrtaja data je u tabeli.

16

Pri regulaciji stepen korisnosti dostie vrednost od =0,880,92. Na izlazu iz turbine je

relativno visoka vrednost kavitacionih koeficijenata, to moe da dovede do poveanja
odgovarajuih trokova za odravanje i opremu sa aspekta dodatnog korienja jedininog
rada. S obzirom na kavitaciju, esto je potrebno da se lopatice radnog kola izrauju od
specijalnih nerajuih materijala, koji su manje podloni uticaju kavitacije.
Uobiajena praksa je da se radna kola sa etiri lopatice koriste za padove od 25 30 m, sa pet
lopatica za padove do 50 m, a one sa sedam za 60 70 m. Poveanje broja lopatica utie na
poveanje prenika glavine, a njegov oblik postaje sloeniji, to se moe negativno odraziti
na efikasnost turbine. Sa poveanjem projektovanog pada prenik glavine se uveava
priblino od 40% do 60 70% vrednosti prenika radnog kola. Obrtni moment se na turbinsko
vratilo prenosi ili istom frikcionom vezom ili kombinovanom frikciono-smicajnom vezom.
Uglovi lopatica kod glavine i oklopa imaju druge brojne vrednosti, jer su profili pod razliitim
lopatinim uglovima postavljeni u reetki. Ovi uglovi imaju uticaja na energetske i kavitacione
karakteristike radnog kola. Razlika ovih uglova moe da dostigne brojnu vrednost = 14
18. Razlika izmeu ugla struje i lopatinog ugla kod glavine kree se u granicama od 6 do
10, a kod oklopa 0 2.
Sa oznakom 2 u prefiksu oznaene su take na ulazu u radno kolo trurbine, i to sa 2a ulaz na
ivici lopatice radnog kola, u najudaljenijoj taki gledano od ose, i sa 2i, taka na ulaznoj ivici
lopatice uz glavinu. Sa prefiksom 1 obeleene su izlazne take, i to sa 1a, taka na izlaznoj
ivici lopatice najudaljenija od ose, a sa 1i, taka na izlaznoj ivici lopatice uz glavinu radnog

17

kola.
Vrednost prenosne brzine zavisi od poluprenika take u kojoj se kretanje posmatra, u = r,
intenzitet ove brzine u obodnim takama bie znatno vei od onog u takama uz glavinu to
je na trouglovima brzina jasno prikazano duinom vektora prenosnih brzina.

17

Konfiguracije Kaplanovih turbina se razlikuje prema pravcu proticanja vodenog toka

(aksijalni, radijalni i kombinovani), izlaznom sistemu (otvor ili difuzor) i multiplikatoru
(paralelni zupanici, prenos pod pravim uglom, kainik).
a) HE sa vertikalnom polu-Kaplanovom turbinom;
b) HE sa vertikalnom polu-Kaplanovom turbinom;
c) HE sa Kaplanovom turbinom i inverznim sifonom;
d) HE sa nagnutom Kaplanovom turbinom u jami;
e) HE sa horizonzalnom Kaplanovom turbinom na dnu brane;
f) ) HE sa S Kaplanovom turbinom i inverznim sifonom;
g) HE sa nagnutom Kaplanovom turbinom i sa koninim zupastim multiplikatorom;
h) HE sa polu-Kaplanovom turbinom i sifonom.

18

Bulb turbina je posebno izvoenje Kaplanove turbine kod koje je generator zatvoren u
nepropusno kuite i potopljen u struju vode. Kod ovakvog izvoenja, samo elektrini kablovi,
dobro izolovani, izlaze iz sklopa. Poto su svi elementi hidroelektrane potopljeni u vodi,
odravanje bulb turbine je vrlo skupo pa u tom smislu klasina Kaplanova turbina predstavlja
bolje reenje.
Posebno izvoenje bulb turbine predstavlja tzv. STRAFLO turbina kod koje su lopatice radnog
kola istovremeno i paoci rotora generatora. Efikasnost ove turbine je visoka zbog toga to je
struja vode u velikoj meri ispravljena (STRAFLO - straight flow), zahvaljujui relativno malom
kuitu u kojem su smeteni samo leajevi radnog kola. Nedostatak ove turbine se ogleda u
visokoj cena zaptivaa koji tite generator.

19

Spiralno kuite za projektovane padove od 25 30 m se izrauju od betona. Betonsko

kuite za projektovane sluajeve visokih padova nije pogodno reenje, jer beton ne moe da
izdri relativno visok hidraulini pritisak. Za takve sluajeve oblikuje se kuite od elinih
ploa, analogno onima kod Fransisovih turbina. Popreni presek kanala spiralnog kuita je
krunog oblika. Lopatice nepokretnog prstena sprovode vodeni tok do pokretnih lopatica
radnog kola. Hidraulina optereenja se preko vrsto zarafljenih nepokretnih lopatica i
prstena prenose na beton. Nepokretne lopatice se obino izrauju od od zavarenih elinih
ploa nalivenih betonom.
Pokretne lopatice pretkola Kaplanovih turbina se konstruiu na isti nain kao one kod
Fransisovih. Regulacioni prsten simultano zakree sve pokretne lopatice za isti ugao kako bi
se menjala optereenja turbine. Lopatice su izraene od elika.

20

Spada u grupu akcijskih turbina kod kojih se potencijalna energija vode pretvara u kinetiku
energiju u za to projektovanom mlazniku. Uglavnom se koriste kod padova od 60 m pa do
vie od 1000 m. Karakterie ih relativno ravna kriva efikasnosti (mogu se koristiti kod protoka
koji se kreu od 10% pa do 100% od projektovanog protoka). Kod ove turbine jedan ili vie
mlazeva udara u posebno profilisane lopatice koje su postavljene po obodu radnog kola
(postoje izvoenja i sa vie radnih kola na jednom vratilu). Oblast njene primene za MHE
kree se za jedinine radove Y = 500 4000 J/kg i protoke Q = 0,2 - 3 m3/s [2]. Ako se MHE
izvodi kao mikroelektrana onda se oblast primene Peltonove turbine prostire i za jedinine
radove Y < 200 J/kg i protoke Q = 0,08 - 0,2 m3/s. Dovodni ureaj ini mlaznica sa
regulacionom iglom. Mlaznica je krunog preseka i iz nje istie voda i udara u lopaticu radnog
kola, pa se kae da je Peltonova turbina sa parcijalnim punjenjem, jer se voda ne dovodi po
itavom obimu radnog kola. Mlaz vode udara tangencijalno na podeoni krug lopatice. U
mlaznici se ukupno dovedeni jedinini rad transformie u kinetiku energiju, zbog ega voda
iz mlaznice izlazi velikom brzinom v
Gde je koeficijent kontrakcije mlaza i obino ima brojnu vrednost = 0,95 0,973.
Broj mlaznica turbine zavisi od vrednosti brzine, gde poveanje specifine brzine vode znai
poveanje broja mlaznica. Potrebno je da mlaznice budu na takvom meusobnom odstojanju
da mlazevi vode nemaju negativnog meusobnog uticaja.

21

Radna kola Peltonovih turbina mogu biti projektovana tako da se zajedno liju sa lopaticama.
Lopatice su oblikovane tako da izlaznu brzinu dre na minimumu tj. da iskoriste najvei deo
kinetike energije mlaza. Presudan uticaj na efikasnost turbine ima oblik njenih lopatica.
Najee se izvode tako da se mlaz deli na dva dela da bi se smanjila aksijalna sila na vratilu
radnog kola, pri tome, mlaz se skree za ugao do 160 da bi se spreio sudar povratne vode sa
nadolazeim mlazom.
Na slici gore je prikazan trougao brzina Peltonove turbine. Svaki mlaz prolazi kroz mlaznik a
kontrolie se pomou regulacionog koplja unutar konstrukcije mlaznika.
Ulazna i izlazna obimska brzina su jednake, dakle u1 = u2 , i ova obimska brzina jednaka je
skoro polovini brzine kojom voda istie iz mlaznice. Relativna brzina strujanja tenosti nailazi
na jednu polovinu lopatice pod uglom 1 (10 15). Obimska komponenta apsolutne brzine
strujanja c2u jednaka je nuli.
Kad je potrebno, Peltonova turbina se zaustavlja skretanjem mlaza pomou skretaa mlaza,
slika dole. Ovim se, zbog velikih padova i visokih pritisaka koji vladaju, obezbeuje dovoljno
vremena za zatvaranje mlaznika kopljem tj. spreava se hidraulini udar u dovodnom
cevovodu

22

Kuite Peltonove turbine (slino kao kod ostalih akcijskih turbina) nije izloeno visokim
pritiscima, ono samo spreava prskanje pa se izvodi kao laka konstrukcija. Kuite Peltonove
turbine prikazano je na slici desno. Sastoji se od gornjeg i donjeg segmenta. Oba su izgraena
od elinih ploa meusobno zavarenih na mestu izrade. Cilindrine veze razvodnika i kuita
su takoe spojene zavarivanjem. Gornji deo kuita turbine je dodatno ojaan spoljanjim
orebrenjima i privren zavrtnjima. Kuite je radi dodatnog ojaanja u celosti uzidano u
beton.
Razvodnik je dizajniran tako da ubrzava tok vode ka svakom od injektora. Savremena
konstrukcija omoguuje jednoliko strujanje vode kroz razvodne cevi. Razvodna cev je
izraena od zavarenih elinih ploa. Maksimalno dozvoljeno naprezanje ovog materijala je
ogranieno na 200 MPa. Rave su ojaane unutranjim i spoljanjim orebrenjima. Zbog
kvaliteta elinih ploa razvodne cevi, zavarivanje se obavlja uz specijalni toplotni tretman. U
toku instalacije razvodna cev se polae u betonski zid mainske zgrade.

23

Radi pri velikim padovima, od 30 do 300 m. Slina je Peltonovoj turbini, spada u grupu
akcijskih (impulsnih) turbina pri emu su lopatice radnog kola drugaijeg oblika od lopatica
Peltonove turbine. Kod ove turbine, mlaz vode pada na ravan koju obrazuju ulazne ivice
lopatica pod uglom od 20. Voda ulazi u radno kolo sa jedne njegove strane a izlazi sa druge.
Za razliku od Peltonove turbine kod koje je, zbog toga to na vodu koja naputa jednu
lopaticu nailazi susedna lopatica, koliina vode koju moe prihvatiti ograniena, kod Turgo
turbine ovakva ogranienja praktino ne postoje. Iz istog razloga radno kolo je manje a i
jednostavnije je, zbog visokog broja obrtaja, direktno sprezati Turgo turbinu sa generatorom
te poveati ukupnu efikasnost i smanjiti trokove odravanja.
esto se koristi kao alternativa Francis-ovoj turbini u sluajevima velikih varijacija protoka jer
skreta mlaza Turgo turbine moe efikasno spreiti pobeg karakteristian za Francis-ovu
turbinu.

24

25

Nazvane su po pronalazaima (Australijanac A. S. Michell i Maar D. Banki) a u literaturi se

mogu pronai i kao Ossberger-ova turbina po proizvoau koji ih proizvodi vie od pola veka.
Pored toga, zbog svog principa rada naziva se i Crossflow turbinom. Koristi se u irokom
opsegu padova, pa se njene radne oblasti mogu preklopiti sa radnim oblastima koje su
rezervisane za Kaplanovu, Francisovu ili Peltonovu turbinu. Banki turbina moe raditi sa
protocima izmeu 20 l/s i 10 m3/s i padovima izmeu 1 i 200 m pri emu ostvaruje snage do
2 MW.
Konzolna Banki turbina je uproene konstrukcije, bez sopstvenog vratila i leaja. Obrtno kolo
se postavlja na vratilo generatora, a oklop turbine se vezuje sa prirubnicom na kuitu
generatora. Oklop turbine i generator su postavljeni na zajedniko postolje. Na kraju
slobodnog kraja vratila generatora postavljen je zamajac radi ostvarenja ravnomerne brzine
agregata potrebne za izolovani pogon. Kod prikazanog tehnikog reenja ugraen je i dodatni
zamajac sa svojim uleitenjem, takoe postavljen na zajedniki ram.
Otvorena Banki turbina namenjena je za korienje na najmanjim padovima, dovod vode u
turbinu je sa donje strane obrtnog kola, kroz usmeriva vode. S obzirom na male padove na
kojima turbina radi, dolazi do niske uestanosti obrtanja turbine, to zahteva primenu
dvostepenog kainog multiplikatora kod korienja standardnih generatora sa sinhronom
uestanosti obrtanja od 1500 min-1.

26

Voda ulazi u turbinu i usmereva se sa jednom ili sa vie vodeih lopatica pozicioniranih
neposredno pre radnog kola. Potom, voda prolazi dva puta kroz radno kolo. U prvom stepenu
prolaska, mlaz se skree i prolazi kroz centralni deo radnog kola i potom u drugom stepenu
jo jednom menja pravac pod dejstvom lopatica i izlazi iz radnog kola. Ovakav, dvostruki,
prolaz kroz radno kolo znaajno umanjuje udare koji su karakteristini za rad impulsnih
turbina.
Radno kolo je napravljeno od dva ili vie diskova koji su povezani sa 26 do 30 zakrivljenih
lopatica. Moe biti instalirana sa ili bez difuzora. Konstrukcija Banki turbine je jednostavna,
postavljanje je brzo a rad i odravanje jeftini, bez zahteva za visokostrunom posadom.

27

Kako bi se postigao maksimalan stepen korisnosti Banki turbine, voda se u radno kolo dovodi
posebno izraenom mlaznicom koja omoguava da ugao ulaza vode u radno kolo ima
vrednost 15 16.

28

U poslednje vreme se, zbog velikih prednosti u pogledu efikasnosti, insistira na Banki
turbinama ije je radno kolo podeljeno u odnosu 1:2. Ovakva podela omoguava efikasan rad
turbine pri jednoj treini projektovanog protoka, dve treine ili pri punom protoku. Efikasnost
ovakvog reenja je nia od efikasnosti ostalih turbina, meutim, ostaje praktino ista (oko
80%) u irokom opsegu protoka i/ili padova.

29

Iz ekonomskih razloga proizvoai hidroturbina uveli su tipizaciju i standardizaciju, koja

znai izbor vrsta i veliina vodnih turbina, koja pokrivaju najeha podruja padova i
protoka. Tipizacija malih turbina omoguhava: brz izbor odgovarajue turbine prilagoene
analiziranom vodotoku, brzo projektovanje, brzo konstruisanje, brzu i jednostavnu
montau, zamenljivost pojedinih konstruktivnih skolopova, lako dobavljanje opreme i
slino.
Izbor turbine zavisi od raspoloivog neto pada i protoka, cene postrojenja, broja obrtaja
generatora, zahteva odravanja, mogunosti pojave kavitacije, osetljivosti turbine na
mehanike neistoe u struji vode i od ostalih kriterijuma.
Hidro turbinu treba odabrati tako da odgovara specifinim uslovima koji se javljaju na lokaciji
a sa ciljem da se ostvari oekivana visoka efikasnost. Na razliitim lokacijama se pojavljuju
razliiti napori/padovi kao i raspoloivi protoci, a broj kombinacija protoka i padova je
praktino jednak broju lokacija, pa (iako je broj raspoloivih obrtaja generatora ogranien) se
samo sluajnou jedna ista turbina moe efikasno upotrebiti na vie lokacija.
Za brdsko-planinska podruja za lokacije sa visokim padovima i malim protocima
bujiastih vodotoka pogodne su Pelton turbine. Ove turbine odravaju visok stepen
iskorihenja u vrlo irokom opsegu promene protoka. Ovaj tip turbina nema problema
u vezi kavitacije, a niske temperature brdsko-planinskih oblasti nisu opasne za ove
turbine. Kod protonih MHE postavlja se Jedan generator sa viemlaznom Pelton
turbinom. Za srednje protoke i srednje padove koristi se Fransis turbina. Za oblasti
umerenih padova i protoka Peltonove i Fransis turbine mogu biti zamenjene Banki

30

turbinom.
U pogledu protoka, treba rei da je potrebno poznavati krivu trajanja protoka (flow duration
curve) tj. da jedna vrednost za protok nije dovoljna za pravilno projektovanje postrojenja.
Nazivni protok i neto pad odreuju tip turbine koji se moe upotrebiti na datoj lokaciji. Sa
dijagrama se vidi da pojedine kombinacije protoka i padova pokriva vie od jedne turbine.
Svaka od tih turbina je pogodna za proizvodnju elektrine energije na lokaciji a za donoenje
konane odluke je potrebno uraditi ekonomsku analizu i uporediti trokove sa instalisanom
snagom tj. oekivanom proizvodnjom elektrine energije na lokaciji.

30

Specifini broj obrtaja predstavlja neto precizniji kriterijum za pravilan odabir turbine i
proizlazi iz teorije slinost. Znaica specifinog broja obrtaj se definie kao u izrazu levo, ali se
kod hidraulinih turbina se specifini broj obrtaja, zbog odreenih pogodnosti, definie s
obzirom na snagu (izraz desno).
Veliine koje figuriu u izrazima su:
n [o/min] - broj obrtaja radnog kola turbine,
Q [m3/s] - zapreminski protok radnog fluida u ulaznom preseku turbomaine,
P [W] - snaga turbine,
Y [J/kg] - neto napor turbine.

31

Primenljivost pojedinih tipova turbina (predstavljenih specifinim brojem obrtaja) u zavisnosti

od raspoloivog pada na lokaciji.

32

U turbinu radni fluid unosi hidrauliku snagu PH , a izlazna (korisna) snaga iz turbine je ona
koja se ostvaruje na izlaznom vratilu turbine P.

Ukupni stepen korisnosti izvedenih hidraulinih turbina neto je vei nego kod neturbina i
kree se u granicama = (0.8 0.95).

33

Pored protoka, neto pada, cene opreme, prilikom odabira turbine treba voditi rauna i o
maksimalnoj efikasnosti pojedinih turbina kao i o promeni efikasnosti kroz oekivani raspon
protoka. Uticaj efikasnosti turbine na izbor vrste turbine e se najbolje videti prilikom
izvoenja ekonomskih studija, studije izvodljivosti ili biznis plana. U takvim dokumentima e
se, kroz odnos proizvedene koliine elektrine energije i potrebnih ulaganja u takvu opremu,
opravdati eventualna potreba ulaganja u skuplje tj. efikasnije izvoenje.

34

U hidraulinim turbomainama, u toku rada, moe na odgovarajuim lokacijama da pritisak u

radnoj tenosti opadne ispod onoga koji odgovara njenoj taki kljuanja na toj temperaturi,
usled ega e se na tom mestu pojaviti parna faza (lokalno kljuanje). Stvoreni mehurii parne
faze putuju nizvodno sa tenom fazom i dospevaju u zone veeg pritiska, usled ega dolazi do
nagle kondenzacije parne faze, i isezavanja mehuria. Ova pojava da se na konstantnoj
temperaturi radne tenosti zbog sniavanja i porasta pritiska u njoj pojavljuju i nestaju parni
mehurii naziva se kavitacijom.
Niski pritisci, pri kojima radna tenost poinje isparavati, mogu se pojaviti pored navedenog
razloga i zbog dejstva inercijskih sila na nju. Ova pojava se naziva inercijskom kavitacijom.
Inercijska kavitacija moe se pojaviti pod vrlo razliitim okolnostima. Kod hidraulinih turbina
ona se moe pojaviti zbog naglog zatvaranja pretkola, to izaziva raskidanje tene mase, koja
ispunjava turbinu i difuzor.
Prostor bez tenosti (kaverna) nastao usled inercijskog dejstva na tenost, koji se zbog naglog
sniavanja pritiska ispunjava parom tenosti, ponovo se zatvara kada doe do poveanja
okolnog pritiska. Zatvaranje kaverne zavrava se sudarom delia tenosti, koji sa svih strana
struje prema centru kaverne. Taj sudar, zbog neznatne kompresibilnosti tenosti, praen je
odgovarajuim lokalnim porastom pritiska, koji moe poprimiti vrlo veliki iznos. Uopteno
govorei, porast pritiska usled sudara bie utoliko vei, to naglije doe do promene okolnog
potpritiska u natpritisak. Kada do zatvaranja kaverne doe uz zid hidrauline turbomaine,
udarac koji tom prilikom nastaje moe prouzrokovati oteenje. Ako je kaverna veih
dimenzija (npr. prekidanje vodene mase u difuzoru turbine), ugroena je konstrukcija u celini,
a ako se radi o sitnim kavernama, oteuje se materijal zidova. Ova oteenja, kao to to

35

iskustvo pokazuje, su preteno mehanikog karaktera, to daje dovoljno jasnu predstavu o

veliini pomenutih sudarnih pritisaka.

35

Kod hidraulinih turbina kritino mesto, s obzirom na pojavu kavitacije, predstavlja presek 2-2
neposredno na izlazu iz turbine, jer se u njemu javljaju najmanji pritisci u radnoj tenosti. Da
u preseku 2-2 ne bi dolo do pojave kavitacije apsolutni pritisak radne tenosti u tom preseku
ne sme biti manji, ili jednak, pritisku isparavanja radne tenosti na datoj radnoj temperaturi.
Meutim, to ispunjavanje ovoga uslova ne znai i dovoljan uslov da u meulopatinim
kanalima radnog kola turbine ne doe do kavitacije, jer lokalni i trenutni padovi pritiska u
radnoj tenosti mogu biti znatno vei nego u preseku 2-2. Zbog toga se u preseku 2 2 (sl.
3.3.) mora obezbediti odreeni viak strujne energije u odnosu na kritinu pritisnu energiju
pri kojoj radna tenost poinje da isparava na radnoj temperaturi. Minimalni viak strujne
energije radne tenosti u preseku gde se vezuje kuite turbine sa difuzorom (presek 2 2 ,
sl. 3.3.) iznad kritine pritisne energije pri kojoj radna tenost poinje da kljua na radnoj
temperaturi, koji obezbeuje da ona radi na granici kavitacije, naziva se kavitacijskom
rezervom turbine i definie izrazom na vrhu.
gde je:
NPSET [J/kg] - kavitacijska rezerva turbine,
p2/ pritisna energija radne tenosti na ulazu u difuzor turbine,
c22 [J/kg] - kinetika energija radne tenosti na ulazu u difuzor turbine,
pD/ [J/kg] - pritisna energija radne tenosti, za radnu temperaturu, pri kojoj poinje njeno
isparavanje.
U praksi se esto koriste i kavitacijska rezeva turbinskog postrojenja i kavitacijski koeficijent
turbinskog postrojenja.

36

HS [m] maksimalna visina sisanja na koju se sme podii turbina iznad donje vode

36