VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

redovni profesor
dr Slavko Pokorni, dipl. in. el.

RAUNARSKE MREE
zbirka zadataka
(podmreavanje: reeni zadaci i problemi)

Beograd, 2011.
verzija 1

Sadraj
PREDGOVOR .........................................................................................................................................3
1. PRETVARANJE BINARNO-DECIMALNO-HEKSADECIMALNO I OBRATNO .........................................4
Zadatak 1. .....................................................................................................................................4
Zadatak 2. .....................................................................................................................................4
Zadatak 3. .....................................................................................................................................5
2. MASKA PODMREE ..........................................................................................................................6
Zadatak 4. .....................................................................................................................................6
Zadatak 5. .....................................................................................................................................6
Zadatak 6. .....................................................................................................................................6
3. KLASE PODMREA I MASKE MREA .................................................................................................8
Zadatak 7. .....................................................................................................................................8
Zadatak 8. .....................................................................................................................................8
Zadatak 9. .....................................................................................................................................8
Zadatak 10. ...................................................................................................................................9
Zadatak 11. ...................................................................................................................................9
Zadatak za samostalan rad.........................................................................................................10
4. PODMREAVANJE I SUPERUMREAVANJE ....................................................................................11
Zadatak 12. .................................................................................................................................11
Zadatak 13. .................................................................................................................................12
Zadatak 14. .................................................................................................................................12
Zadatak 15. .................................................................................................................................12
Zadatak 16. .................................................................................................................................13
Zadatak 17. .................................................................................................................................13
Zadatak 18. .................................................................................................................................14
Zadatak 19. .................................................................................................................................14
Zadatak 20. .................................................................................................................................14
5. ADRESE SA SVIM NULAMA I JEDINICAMA U DELU ADRESE ZA PODMREU .................................16
5.1. Nulta podmrea (Subnet Zero) ............................................................................................16
5.2. Podmrea sa svim jedinicama(The All-Ones Subnet) ........................................................16
5.3. Problemi sa Subnet Zero i All-Ones Subnet .......................................................................16
5.3.1. Problemi sa Subnet Zero ..................................................................................................17
5.3.2. Problemi All-Ones Subnet ................................................................................................17
LITERATURA ........................................................................................................................................18
PRILOZI ...............................................................................................................................................19
Reenje zadatka za samostalni rad iz 3. poglavlja ....................................................................19

PREDGOVOR
U ovoj zbirci reenih zadataka i problema emo prvo (u prvom poglavlju) vebati pretvaranje
binarnih brojeva u decimalne i obratno, a zatim binarnih u heksadecimalne i obratno.
Nakon toga, u drugom poglavlju, emo vebati odreivanje maske podmree.
U treem poglavlju se bavimo pretvaranjem maske podmree (subnet mask) iz decimalnog oblika u
oblik sa prefiksom i obratno.
U etvrtom poglavlju se, prvo, bavimo podelom mree na manje delove (podmree), a zatim
objedinjavanjem manjih mrea u vee celine.
U petom poglavlju objanjavamo probleme primene adresa podmrea sa svim nulama i svim
jedinicama u delu adrese za podmreu.
Za vei broj zadataka je dat potpun postupak reavanja, sa potrebnim objanjenjima, a za neke su
dati samo rezultati, jer se oekuje da ih studenti, koji su savladali reavanje prethodnih zadataka,
mogu sami reiti. Ti zadaci mogu posluiti i kao samoprovera postignutog znanja. U treem
poglavlju je dat zadatak za samostalan rad, a njegovo reenje je dato u prilogu zbirke.
Preporuuje se studentima da prvo samostalno pokuaju da urade zadatak, a tek nakon toga, ako
nisu u stanju da ga ree samostalno, bilo u potpunosti, bilo delimino, da prvo proue teoriju i
skripti i pokuaju da ree zadatak, i tek nakon toga proue reenje dato u zbirci zadataka, jer e na
taj nain stei primenjivo znanje, i proveriti svoje razumevanje gradiva.
Molim studente da mi ukau na uoene greke i daju, eventualne, sugestije za doradu zbirke. To
mogu da urade usmeno, a preporuujem mejl adresu slavko.pokorni@its.edu.rs.

1. PRETVARANJE BINARNO-DECIMALNO-HEKSADECIMALNO I
OBRATNO
U ovom poglavlju emo se prvo, na nekoliko primera, podsetiti pretvaranja binarnih brojeva u
decimalne i obratno, jer je to znanje neophodno u zadacima koji slede iza toga, odnosno u
pretvaranju binarnog oblika IP adrese u decimalni i obratno (IPv4 adresa se zapisuje u decimalnom
obliku, a njen binarni oblik je potrebno poznavati kod podmreavanja i superumreavanja). Takoe
emo se podsetiti pretvaranja heksadecimalnih brojeva u binarne, jer se IPv6 adrese zapisuju u
heksadecimalnom obliku.

Zadatak 1.
Pretvoriti u decimalne, sledee binarne brojeve: 1) 00101011 i 2) 00001001.

Reenje:
Postupak pretvaranja objanjen je u predmetu Informacione i internet tehnologije. Reenja su:
1) 001010112 = 4310
2) 000010012 = 910

Zadatak 2.
Pretvoriti u binarne, sledee decimalne brojeve: 1) 43 i 2) 221.

Reenje:
Ima vie naina da se doe do reenja. Postupak pretvaranja objanjen je u predmetu Informacione i
internet tehnologije, a ilustrovan je i na prvom primeru:

1) 4310 = 1010112 ili ako se dopuni do osam binarnih cifara (jedan bajt, jer se IPv4 adresa sastoji
od 4 odvojena bajta) moe se pisati 4310 = 001010112.
2) 22110 = 110111012
Pretvaranje binarnih brojeva u decimalne i obratno moe se obaviti i upotrebom kalkulatora (ali se
kalkulator nemoe koristiti na ispitu)

Zadatak 3.
Pretvoriti u binarne, sledee heksadecimalne brojeve: 1) AB01 i 2) F003.

Reenje:
Postupak pretvaranja takoe je objanjen je predmetu Informacione i internet tehnologije.
Podsetimo se svaka heksadecimalna cifra se zamenjuje sa 4 binarne cifre, u skladu sa
heksadecimalnim brojnim sistemom. Decimalne i njima odgovarajue binarne I heksadecimalne
cifre su sledee:
Decimalno

Binarno

Heksadecimalno

0000

0001

0010

0011

0100

0101

0110

0111

1000

1001

10

1010

11

1011

12

1100

13

1101

14

1110

15

1111

Reenja su:
1)

AB0116 =1010 1011 0000 00012

2)

F00316 = 1111 0000 0000 00112

I ovo pretvaranje se moe obaviti upotrebom kalkulatora (nemoe se koristiti na ispitu).

2. MASKA PODMREE
U ovom poglavlju emo prvo odreivati masku podmree za zadati broj podmrea, a zatim
odreivati masku podmree polazei od zadatog broja raunara (krajnjih ureaja, hostova) u
podmrei.

Zadatak 4.
Proraunati masku podmree za 3 podmree (u klasi C). Odrediti:
1) broj bita potreban za adresu podmrea,
2) broj bita koji ostaje za adrese hostova,
3) broj bita za mreni prefiks maske podmree, odnosno oznaku, i
4) decimalnu oznaku maske podmree.
Reenje:
1)

broj bita potreban za adresu podmrea: 2

2)

broj bita koji ostaje za adrese hostova: 6

3)

broj bita za mreni prefiks maske podmree, odnosno oznaka: /26

4)

decimalna oznaka maske podmree; 255.255.255.192

Zadatak 5.
Proraunati masku podmree za 9 podmrea (u klasi C). Odrediti:
1) broj bita potreban za adresu podmrea,
2) broj bita koji ostaje za adrese hostova,
3) broj bita za mreni prefiks maske podmree, odnosno oznaku, i
4) decimalnu oznaku maske podmree.
Reenje:
1)

broj bita potreban za adresu podmrea: 4

2)

broj bita koji ostaje za adrese hostova: 4

3)

broj bita za mreni prefiks maske podmree, odnosno oznaka: /28

4)

decimalna oznaka maske podmree: 255.255.255.240

Zadatak 6.
Proraunati masku podmree za podmree koje e imati po 20 hostova (u klasi C). Odrediti:
1) broj bita potreban za adrese hostova,
2) broj bita koji ostaje za adresu podmrea,
6

3) broj bita za mreni prefiks maske podmree, odnosno oznaka, i

4) decimalnu oznaku maske podmree
Reenje:
1)

Broj bita potreban za adrese hostova: 5

2)

Broj bita koji ostaje za adresu podmrea: 3

3)

Broj bita za mreni prefiks maske podmree, odnosno oznaka: /27

4)

Decimalna oznaka maske podmree: 255.255.255.224

3. KLASE PODMREA I MASKE MREA

U ovom poglavlju emo prvo vebati pretvaranje binarnog oblika IP adrese u decimalni i obratno.
Zatim emo obavljati pretvaranje maske podmree (subnet mask) iz decimalnog oblika u oblik sa
prefiksom i obratno. Na kraju emo za dati binarni oblik IP adrese odreivati klasu kojoj pripada,
decimalni ekvivalent te IP adrese (zadate u binarnom obliku), i odreivati njen prefix.

Zadatak 7.
1) Koji je decimalni oblik binarne IP adrese 11001100 00001010 11001000 00000100.
2) Koji je binarni oblik decimalne IP adrese 207.209.68.100
Reenje:
1) Decimalni oblik binarne IP adrese 11001100 00001010 11001000 00000100 je 204.10.200.4
2) Binarni oblik decimalne IP adrese 207.209.68.100 je 11001111 11010001 01000100 01100100.

Zadatak 8.
Obavite pretvaranje maske podmree (Subnet Mask) iz decimalnog oblika u oblik sa prefiksom i
obratno, za sledee primere:
1.

255.255.255.192

2.

255.255.252.0

3.

/27

4.

/21

Reenje:
1.

/26

2.

/22

3.

255.255.255.224

4.

255.255.248.0

Zadatak 9.
Odredite za sledei binarni oblik IP adrese 10010010 01101011 00100111 10001001:
a) klasu kojoj pripada,
b) decimalni ekvivalent,
c) napiite je u obliku decimalni ekvivalent IP adrese/prefiks (prefiks = broj bita za deo IP
adrese koji predstavlja adresu mree, odnosno broj 1 za masku podmree),
d) napiite decimalni oblik maske ove podmree, i
e) napiite binarni oblik maske ove podmree.
8

Reenje:
IP adresa iji je binarni oblik 10010010 01101011 00100111 10001001
a) pripada klasi B (prva dva bita su 10, odnosno decimalna vrednost prvog okteta mora da je
u okviru 128191, videti nastavnu jedinicu broj 14)
b) decimalni ekvivalent je 146.107.39.137
c) decimalni ekvivalent/prefiks oblik je 146.107.39.137/16
d) decimalni oblik maske ove podmree je 255.255.0.0
e) binarni oblik maske ove podmree je 11111111 11111111 00000000 00000000

Zadatak 10.
a) odredite kojoj klasi pripada sledea IP adresa: 131.107.16.200
b) napiite njenu difolt masku podmree u decimalnom obliku,
c) napiite njenu difolt masku podmree u binarnom obliku,
d) napiite ovu IP adresu u obliku decimalni ekvivalent IP adrese/prefix.
Reenje:
a) IP adresa 131.107.16.200 pripada klasi B (videti predavanja o klasama adresa)
b) njena difolt maska podmree u decimalnom obliku je 255.255.0.0
c) njena difolt maska podmree u binarnom obliku je 11111111 11111111 00000000 00000000
d) decimalni ekvivalent IP adrese/prefiks ove IP adrese je 131.107.16.200/16

Zadatak 11.
a) odredite kojoj klasi pripada sledea IP adresa: 192.168.0.9
b) napiite njenu difolt masku podmree u decimalnom obliku,
c) napiite njenu difolt masku podmree u binarnom obliku,
d) napiite ovu IP adresu obliku decimalni ekvivalent IP adrese/prefix,
e) da li raunar sa ovom adresom moe da se pojavi na Internetu.
Reenje:
a) IP adresa 192.168.0.9 pripada klasi C
b) njena difolt maska podmree u decimalnom obliku je 255.255.255.0
c) njena difolt maska podmree u binarnom obliku je 11111111 11111111 11111111 00000000
d) decimalni ekvivalent IP adrese/prefiks ove IP adrese je 192.168.0.9/24
e) ova adresa spada u grupu privatnih adresa (u klasi C opseg od 192.168.0 do 192.168.255), pa se
nemoe koristiti na Internetu (videti nastavnu jedinicu broj 15)

Zadatak za samostalan rad.

Imate IP adresu u klasi C: 192.168.42.0. Treba napraviti mreu sa 5 podmrea: sa 8, 15, 20, 25 i 30
hostova. U vezi toga treba:
1) Napisati adresu mree u binarnom obliku,
2) Napraviti spisak moguih adresa podmrea u binarnom i decimalnom obliku,
3) Odrediti masku mree za ove podmree u decimalnom i binarnom obliku,
4) Napraviti spisak moguih IP adresa hostova u podmreama u decimalnom i binarnom
obliku,
5) Komentarisati iskorienost adresa za podmree i hostove.

10

4. PODMREAVANJE I SUPERUMREAVANJE
U ovom poglavlju emo vebati:
- odreivanje da li dve IP adrese pripadaju istoj mrei za zadatu masku podmree,
- odreivanje maske podmree za zadati broj podmrea i broj hostova,
- odreivanje opsega adresa za hostove za datu IP adresu/prefiks (prva i poslednja adresa),
- odreivanje broadcast adrese, i
- odreivanje maske podmree tako da ruter dve mree vidi kao jednu mreu
(superumreavanje, engl. superneting).

Zadatak 12.
Odredite da li, za zadatu masku podmree, dve IP adrese pripadaju istoj mrei, etiri primera
prikazana u tabeli 12.1.
Tabela 12.1.
Maska podmree

1. IP adresa

2. IP adresa

255.255.255.192

192.168.1.116

192.168.1.124

255.255.255.224

192.168.0.180

192.168.0.192

255.255.252.0

172.16.100.234

172.16.98.234

255.255.240.0

172.16.64.10

172.16.72.200

Reenje:
Zadatak se moe reiti tako to se obavi I operacija IP adrese i maske podmree. Ako se za obe IP
adrese, za istu masku podmree, dobije isti rezultat, IP adrese pripadaju istoj podmrei. I
operaciju je dovoljno obaviti samo za onaj oktant u kome se IP adrese razlikuju, a to je u prva dva
zadata primera samo etvrti oktant, a u posldenja dva primera trei i etvrti oktant.
Za prvi primer, maska podmree je 255.255.255.192 odnosno u binarnom obliku 11111111
11111111 11111111 11000000. Prva IP adresa je 192.168.1.116, a druga IP adresa je
192.168.1.124.
Ako primenimo I (AND) operaciju na prvu IP adresu i masku podmree (dovoljno je samo na 4.
oktet, tj. poslednjih 8 bitova IP adrese i maske podmree), dobijamo:
11610 = 0111 01002
19210 = 1100 00002
=
6410 = 0100 00002
Ako primenimo I (AND) operaciju na drugu IP adresu i istu masku podmree, dobijamo:
12410 = 0111 11002
19210 = 1100 00002
=
6410 = 0100 00002
Kako je I operacijom sa maskom podmree, za obe IP adrese dobijen isti rezultat, one pripadaju
istoj podmrei.
11

Za ostala tri primera uradite I operacije sami. U tabeli 12.2 su dati rezultati I operacije za sva 4
primera, kao i odgovori da li IP adrese pripadaju istoj podmrei.
Tabela 12.2.
Rezultat I operacije za

Rezultat I operacije za

IP adrese pripadaju istoj mrei

1. IP adresu

2. IP adresu

64

64

da

160

192

ne

100

96

ne

64

64

da

Zadatak 13.
Vi ste administrator velike organizacije. Vaoj organizaciji je dodeljena mrena adresa
131.107.0.0/16. Kojom maskom podmree (subnet mask) treba da konfiguriete mreu ako elite
da ima 25 podmrea sa najvie 2000 host-ova u svakoj od podmrea? Odgovor napiite u
decimalnom obliku i obliku preko mrenog prefiksa.
Reenje:
Ako je na raspolaganju mrena adresa 131.107.0.0/16, i ako je potrebno napraviti 25 podmrea sa
najvie 2000 host-ova u svakoj od podmrea, maska podmree (subnet mask) treba da je
255.255.248.0 (napisano u decimalnom obliku), odnosno
/21 (napisano u obliku mrenog prefiksa)
Napomena: ako je potrebno 25 podmrea, treba odvojiti 5 bita od treeg okteta. Kako ete pokazati
da je mogue adresirati 2000 hostova?

Zadatak 14.
Internet provajder vam je dodelio 2 mrene adrese u klasi C: 131.107.10.0 i 131.107.11.0 da biste
organizovali mreu sa 400 host-ova. Koju mrenu adresu (network address) i masku podmree
(subnet mask), prikazanu kao mreni prefiks, moete dodeliti ovom adresnom prostoru, a da vai
ruteri i host-ovi vide ove dve mree kao jednu mreu?
Reenje: 131.107.10.0/23

Zadatak 15.
Za mreu sa adresom 206.10.12.0/22 odredite:
1) opseg (raspon od - do) adresa za hostove, i
2) broadcast adresu.
Reenje:
12

1) raspon adresa: 206.10.12.1 do 206.10.15.254.

Obrazloenje: 3. oktet je 000011002=1210
Ostale kombinacije u 3. oktetu su;
000011012=1310
000011102=1410
000011112=1510
Kombinacije u 4. oktetu su od 1 do 254 (00000001 do 11111110)
2) broadcast adresa: 206.10.15.255

Zadatak 16.
Za IP adresu 192.168.214.0/29 odrediti:
1) broj bita koji odreuje podmreu (u odnosu na difolt masku podmree),
2) broj moguih IP adresa u svakoj podmrei,
3) masku podmree, i
4) opseg IP adresa za prvu i poslednju podmreu.
Reenje:
Za IP adresu 192.168.214.0/29 :
1) broj bita koji odreuje podmreu (u odnosu na difolt masku podmree) je 5 (difolt mrea je klasa
C, tj. 192.168.214.0/24);
2) broj moguih IP adresa u svakoj podmrei je 6 (23-2=6, preostaje 3 bita za adrese hostova), ili
254-248=6;
3) maska podmree je 255.255.255.248;
4) IP adrese (host-ova) u prvoj podmrei su 192.168.214.9 do 192.168.214.14, a IP adrese u
poslednjoj podmrei su 192.168.214.249 do 10.255.214.254.
Sami odredite koliko podmrea je mogue i koji su opsezi adresa u svakoj od ostalih podmrea.

Zadatak 17.
Za mreu 10.0.0.0/12 odrediti:
a) masku podmree (subnet mask),
b) prvu slobodnu adresu za raunar,
c) poslednju slobodnu adresu za raunar,
d) broadcast adresu.
Reenje:
Za mreu: 10.0.0.0/12 je:
13

a)

subnet maska:

255.240.0.0

b)

prva slobodna adresa za raunar:

10.0.0.1

c)

poslednja slobodna adresa za raunar: 10.15.255.254

d)

broadcast adresa:

10.15.255.255

e)

opseg podmree je:

10.0.0.0 do 10.15.255.255

Zadatak 18.
Za adresu raunara 212.231.117.36/28 odrediti:
a) masku podmree,
b) adresu mree u kojoj je taj raunar,
c) prvu slobodnu adresu raunara u datoj mrei,
d) poslednju slobodnu adresu raunara u datoj mrei,
e) broadcast adresu mree u kojoj je raunar.
Reenje:
Za adresu raunara 212.231.117.36/28 je:
a)

subnet maska:

255.255.255.240

b)

adresa mree u kojoj je raunar:

212.231.117.32

c)

prva slobodna adresa raunara na datoj mrei:

212.231.117.33

d)

poslednja slobodna adresa raunara na datoj mrei: 212.231.117.46

e)

broadcast adresa mree na kojoj je raunar:

212.231.117.47

Zadatak 19.
Imate mreu kojoj su ranije dodeljene dve adrese u klasi C: 206.10.13.0 i 206.10.14.0. Moete li
formirati masku podmree tako ruter ove dve mree vidi kao jednu mreu (superneting).

Reenje:
Ako se posluite znanjem steenim u reavanjem prethodnih zadataka, videete da nije mogue
formirati odgovarajuu masku podmree, da se ove dve zadate adrese vide kao jedna mrea.

Zadatak 20.
Neka se radi o IP adresi u klasi B, 172.16.0.0. Ako od bitova koji se odnose na adresu hos-a uzmete
tri bita, odrediti adrese podmrea koje, u tom sluaju, moete formirati, kao i maske tih podmrea,
broadcast adrese u tim podmreama, i opseg adresa za host-ove u svakoj od tih podmrea.
Reenje:
14

Po difoltu adresa u klasi B ima 16 bita rezervisanih za predstavljanje dela adrese koji se odnosi na
host, i tako omoguava 65534 (216-2) ispravnih (validnih) host adresa.
Ako se mrea 172.16.0.0/16 deli na podmree tako to se pozajme tri (3) bita od dela za host, moe
se napraviti 8 (23) podmrea (subnets). U tabeli 20.1, su prikazane adrese tih 8 podmrea (subnet
addresss) za adresu mree 172.16.0.0, odgovarajua maska podmree (subnet mask), odgovarajua
broadcast adresa (broadcast addresses) za svaku podmreu, i opseg ispravnih adresa za hostove u
svakoj od podmrea (valid host addresses).

Adresa
Maska podmree
podmree
(Subnet Mask)
(Subnet Address)

Tabela 20.1.
Broadcast adresa
(Broadcast Address)

Opseg adrese za hostove

(Valid Host Range)

172.16.0.0

255.255.224.0

172.16.31.255

172.16.0.1 do 172.16.31.254

172.16.32.0

255.255.224.0

172.16.63.255

172.16.32.1 do 172.16.63.254

172.16.64.0

255.255.224.0

172.16.95.255

172.16.64.1 do 172.16.95.254

172.16.96.0

255.255.224.0

172.16.127.255

172.16.96.1 do 172.16.127.254

172.16.128.0

255.255.224.0

172.16.159.255

172.16.128.1 do 172.16.159.254

172.16.160.0

255.255.224.0

172.16.191.255

172.16.160.1 do 172.16.191.254

172.16.192.0

255.255.224.0

172.16.223.255

172.16.192.1 do 172.16.223.254

172.16.224.0

255.255.224.0

172.16.255.255

172.16.224.1 do 172.16.255.254

15

5. ADRESE SA SVIM NULAMA I JEDINICAMA U DELU ADRESE ZA

PODMREU
U ovom poglavlju bie, ukratko, na jo jednom primeru, objanjeni problemi primene adresa
podmrea sa svim nulama i svim jedinicama u delu adrese za podmreu, kao i reenja kod Cisco-vih
rutera.

5.1. Nulta podmrea (Subnet Zero)

U prethodnom primeru, prva podmrea (podmrea 172.16.0.0/19) se naziva nulta podmrea (subnet
zero).
Definicija nulte podmree ne zavisi od klase koja se podmreava, ni od broja podmrea koje se
nakon podmreavanja dobijaju.
To je prva podmrea koja se dobija podmreavanjem mree (adrese mree).
Naravno, kada se pie binarni ekvivalent adrese nulte podmree, svi bitovi koji su pozajmljeni za
podmreavanje (u ovom primeru bitovi 17, 18, i 19) su nule.
Nulta podmrea je takoe poznata kao all-zeros subnet.

5.2. Podmrea sa svim jedinicama(The All-Ones Subnet)

Kada je obavljeno podmreavanje, poslednja podmrea naziva se podmrea sa svim jedinicama (allones subnet).
U prethodnom primeru, poslednja podmrea dobijena podmreavanjem mree sa adresom
172.16.0.0 (podmrea 172.16.224.0/19) je podmrea sa svim jedinicama u delu adrese za podmreu.
Definicija podmree sa svim jedinicama ne zavisi od klase koja se podmreava, ni od broja
podmrea koje se nakon podmreavanja dobijaju.
Naravno, kada se pie binarni ekvivalent adrese podmree sa svim jedinicama, svi bitovi koji su
pozajmljeni za podmreavanje (u ovom primeru bitovi 17, 18, i 19) su jedinice, pa odatle i ime
podmree.

5.3. Problemi sa Subnet Zero i All-Ones Subnet

Tradicionalno, strogo je preporuivano da se subnet zero i all-ones subnet ne koristi za
adresiranje.
Prema RFC 950, Korisno je sauvati i proiriti interpretaciju ovih specijalnih (mrena i broadcast)
adresa u podmreenim mreama. To znai da vrednosti sa svim nulama i svim jedinicama u delu za
podmreu (subnet field) ne treba dodeljivati stvarnim (fizikim) podmreama."
To je razlog zato inenjeri koji se bave mreama zahtevaju da se kod proraunavanja broja
podmrea oduzima 2, tj. u prethodnom primeru, kod pozajmljivanja tri bita, raunali bi broj
podmrea kao 23-2=6, a ne 23=8. To -2 uzima u obzir da se subnet zero i all-ones subnet ne
koriste.

16

5.3.1. Problemi sa Subnet Zero

Subnet zero je preporuivano da se ne koristi zbog zabune koja nastaje jer postoje mrea i podmrea
sa istom adresom (ne razlikuju se).
Od pojave Cisco IOS Software Release 12.0, Cisco ruteri imaju ip subnet-zero omogueno po
difoltu (podrazumeva se upotreba nulte podmree), ali ako inenjer (administrator) smatra da je
njena upotreba nebezbedna, moe da upotrebi komandu no ip subnet-zero da ogranii upotrebu
adrese za nultu podmreu.
Pre toga, po difoltu, je bila onemoguena dodela adrese nulte podmree nekom interfejsu, a ako se
to ipak elelo koristila se komanda ip subnet-zero .
U verzijama do Cisco IOS Software Release 8.3, koriena je komanda service subnet-zero.

5.3.2. Problemi All-Ones Subnet

All-ones subnet je ranije preporuivano da se ne koristi zbog zabune koja nastaje zbog iste
broadcast adrese za mreu i podmreu.
Iako u sadanje vreme all-ones subnet moe da se koristi, ipak moe doi do problema, ako se
nedovoljno
vodi
rauna
pri
konfigurisanju.
(videti:
http://www.cisco.com/en/US/tech/tk648/tk361/technologies_tech_note09186a0080093f18.shtml)
RFC 1878 konstatuje, Ova praksa (iskljuivanja all-zeros i all-ones pdmrea) je zastarela.
Savremeni softveri mogu da koriste itav opseg adresa mrea." U sadanje vreme je upotreba subnet
zero i all-ones subnet opte pihvaena i veina proizvoaa podrava njihovu upotrebu. Meutim,
na mreama sa starijim softerom, moe biti problema.
All-ones subnet je ranije preporuivano da se ne koristi zbog zabune koja nastaje zbog iste
broadcast adrese za mreu i podmreu.
Iako u sadanje vreme all-ones subnet moe da se koristi, ipak moe doi do problema, ako se
nedovoljno
vodi
rauna
pri
konfigurisanju.
(videti:
http://www.cisco.com/en/US/tech/tk648/tk361/technologies_tech_note09186a0080093f18.shtml)
RFC 1878 konstatuje, Ova praksa (iskljuivanja all-zeros i all-ones pdmrea) je zastarela.
Savremeni softveri mogu da koriste itav opseg adresa mrea." U sadanje vreme je upotreba subnet
zero i all-ones subnet opte pihvaena i veina proizvoaa podrava njihovu upotrebu. Meutim,
na mreama sa starijim softerom, moe biti problema.

17

LITERATURA
1. Gajin S., Jovanovi Z., Vuleti P., Raunarske mree 1, ppt, ETF, Beograd, 2009.
2. Kurose F. J., Ross F. K., Umreavanje raunara, od vrha ka dnu, RAF, CET, Svetlost
aak, 2009.
3. Pokorni S.: Raunarske mree, predavanja, pdf, ITS, Beograd, 2009, 2010.
4. Pokorni S.: Raunarske mree, auditorne vebe, pdf, ITS, Beograd, 2009, 2010.
5. Pokorni S., Raunarske mree, skripta, ITS, Beograd, 2011.
6. (s.n.): Raunarske mree, kurs, Distance Learning, Link Group, 2007.
7. http://www.cisco.com/en/US/tech/tk648/tk361/technologies_tech_note09186a0080093f18.s
html (poseen 20.02.2010.)

18

PRILOZI
Reenje zadatka za samostalni rad iz 3. poglavlja
Imate IP adresu u klasi C: 192.168.42.0. Treba napraviti mreu sa 5 podmrea: sa 8, 15, 20, 25 i 30
hostova. U vezi toga treba:
1) Napisati adresu mree u binarnom obliku,
2) Napraviti spisak moguih adresa podmrea u binarnom i decimalnom obliku,
3) Odrediti masku mree za ove podmree u decimalnom i binarnom obliku,
4) Napraviti spisak moguih IP adresa hostova u podmreama u decimalnom i binarnom
obliku,
5) Komentarisati iskorienost adresa za podmree i hostove.
Reenje:
S obzirom da treba napraviti mreu sa 5 podmrea, to je potrebno od bitova za adrese hostova uzeti
najmanje 3 (2 je malo jer se moe napraviti samo 4 podmree), sa ime se moe adresirati najvie
23 = 8 podmrea
Kako se radi o klasi C (8 bita za adrese hostova), ostaje 5 bitova za adrese hostova, to se moe
adresirati najvie 25-2=30 u svakoj podmrei, pa je mogue praviti podmree sa sa 8, 15, 20, 25 i 30
hostova,
Prema tome maska mree za ove podmree u decimalnom obliku je 255.255.255.224, tj. koristi se
prvih 27 bita sa jedinicama, odnosno u binarnom obliku 11111111 11111111 11111111 11100000.
Adresa mree 192.168.42.0 u binarnom obliku je
192.

168.

42.

0.

11000000 10101000 00101010 00000000.

Adresa mree 192.168.42.0 u obliku prefiks/ je 192.168.42.0/24.
Spisak moguih adresa podmrea u decimalnom obliku/broj bitova za adresu mree (broj prvih
uzastopnih jedinica u masci podmree) je:
192.168.42.0/27
192.168.42.32/27
192.168.42.64/27
192.168.42.96/27
192.168.42.128/27
192.168.42.160/27
192.168.42.192/27
192.168.42.224/27
Dovoljno nam je 5 od ovih 8 adresa.
Napomena: noviji ruteri podravaju i adrese sa svim nulama i svim jedinicama u delu adrese za
podmreu (prva i poslednja adresa za podmreu, zeleno oznaeno), Videti objanjenje u petom
poglavlju.
19

Spisak moguih adresa podmrea u decimalnom i binarnom obliku (samo za poslednju grupu
decimalnih cifara) je:
192.168.42.0

010

= 000000002

192.168.42.32

3210 = 001000002

192.168.42.64

6410 = 010000002

192.168.42.96

9610 = 011000002

192.168.42.128

12810= 100000002

192.168.42.160

16010= 101000002

192.168.42.192

19210= 11000000

192.168.42.224

22410= 111000002

Dovoljno nam je 5 od ovih 8 adresa

Spisak moguih IP adresa hostova u podmreama u decimalnom obliku:
1 - za (prvu) podmreu 192.168.42.0:
192.168.42.1
prva adresa hosta
192.168.42.2
192.168.42.3
192.168.42.4
192.168.42.5
192.168.42.6
192.168.42.7
...
192.168.42.30
poslednja mogua adresa hosta
(192.168.42.31 je broadcast adresa, tj. u binarnom obliku 11000000 10101000 00101010 00011111.
Napomena: stariji ruteri ne podravaju adresu sa svim nulama u delu adrese za podmreu.
2 - za (drugu) podmreu 192.168.42.32:
192.168.42.33
192.168.42.34
192.168.42.35
192.168.42.36
192.168.42.37
192.168.42.38
192.168.42.39
192.168.42.40 to je 8 adresa hostova,
a moe do 192.168.42.62 (30 adresa). Uoite: 3310=001000012, a 6210=001111102;
3 - za podmreu 192.168.42.64:
192.168.42.65

192.168.42.66
20

192.168.42.67

192.168.42.68

192.168.42.69

192.168.42.70

192.168.42.71

192.168.42.72

192.168.42.73

192.168.42.74

192.168.42.75

192.168.42.76

192.168.42.77

192.168.42.78

192.168.42.79 to je 15 adresa hostova, a moe do 192.168.42.94 (30 adresa);

4 - za podmreu 192.168.42.96:
192.168.42.97

do

192.168.42.126

(30 adresa)

a odaberemo, na primer, prvih 20 adresa;

5 - za podmreu 192.168.42.128:
192.168.42.129

do

192.168.42.158

(30 adresa)

a odaberemo, na primer, prvih 25 adresa;

6 - za podmreu 192.168.42.160:
192.168.42.161

do

192.168.42.190

(30 adresa);

7 - za podmreu 192.168.42.192:
192.168.42.193

do

192.168.42.222

(30 adresa)

(nije nam potrebna ako smo upotrebili prethodnih 5)

8 - za podmreu 192.168.42.224:
192.168.42.225

do

192.168.42.254

(30 adresa)

(nije nam potrebna ako smo upotrebili prethodne)

Komentar iskorienosti adresa za podmree i hostove:
- za podmree je iskorieno 5 od moguih 8 adresa, ostale su 3 (ili 1) neiskoriene
- za hostove u podmreama sa manje od 30 hostova, ostaje dosta neiskorienih adresa:
22=30-8 u prvoj podmrei,
15=30-15 u drugoj podmrei,
10=30-20,
5=30-25,
0=30-30 u poslednjoj podmrei

21