Znamenite ene u

Starom Zavetu
ene patrijaraha
Bez obzira to se u Postanju spominju i ene jevrejskih patrijaraha, Avrama,
Isaka i Jakova, glavni fokus uvek ostaje na njihovim muevima. Ne moe se rei da su
ove ene bile nebitne, ali im se, svakako, pridaje manji znaaj.
Praotac Avram je bio rodom iz grada Ura koji je bio poznat po raskonom ivotu
svojih stanovnika. Iskopavanja u Uru su pokazala da je grad obilovao u umetnikim
predmetima od zlata, srebra i dragog kamenja, nalaeni su delovi koija, muziki
instrumenti, pa ak i table za igru
1
. Avram zbog Boijeg poziva naputa sve ovo, li sa
njim sve to naputa i njegova ena Sara.
Kao doljaci u Obeanoj zemlji su imali veliko bogatstvo i sve to im je bilo
potrebno, osim potomstva. Sara nije mogla da rodi dete, ali enski sterilitet nije bio
nesvakidanji enama tog doba. Zbog imperativa drutva da ena treba da obezbedi
potomstvo su ene pribegavale nekoj vrsti surogat-majinstva. ena bi sama odredila
robinju sa kojom bi njen mu imao odnose i dete koje bi rodila robinja bi se raunalo
kao njeno. Sara je odredila Egipanku Agaru sa kojom je Avram dobio sina Ismaila.
Kada
je Sara ipak uspela da rodi i dobila sina Isaka bilo je jasno da za Agaru i njenog sina
Ismaila nema mesta u kui, iako je Ismailo zvanino bio Sarin sin. Na Sarin zahtev
Avram alje od sebe Agaru i Ismaila, iako to nije eleo, ali se takav postupak Sarin
pokazuje kao volja Boija kojoj Avram treba da se povinuje, kao to se kae u Post 21,1012 (Pa ree Avramu: Oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje nee biti
naslednik s mojim sinom, s Isakom. A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegovog. Ali
Bog ree Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. ta ti je god
kazala Sara, posluaj; jer e ti se u Isaku seme prozvati.).
Sara je opisana kao ena velike lepote koja je bila poeljna drugi a ak i u
svojim poznijim godinama, to svedoi njeno odvoenje u faraonov harem.Stari Zavet

1
Evri vomen, 31.

vidno pokazuje da je njen odnos sa Avramom bio pun poverenja i intenzivan.

Pretpostavlja
se da je zbog te njihove bliskosti i Sara delila Avramovo uzrastanje u veri, iako o tome
nemamo direktnog zapisa
2
. Stari Zavet navodi i da je Sara sahranjena u Hevronu, u
peini koju je Avram kupio za tu namenu.

Devora (Sud 4;5)

Devora je bila jedna od sudija, proroica, pesnikinja i vojni voa. Kako se kae u
Sud 4, ona je bila ena Lafidotova i ivela je gori Jefremovoj izmeu Rame i Vetilja i
bila je sudija. Na njenu inicijativu Varak skuplja na Tavoru 10000 vojnika iz plemena
Neftalimovog i Zavulonovog kako bi ratovali protiv asorskog cara Javina i njegovog
vojskovoe Sisare. Varak pristaje da ide u borbu pod uslovom da i Devora poe sa njim,
zbog ega mu ona proroe da e pobediti u borbi, ali e slava pripasti eni koja e
ubiti vojskovou Sisaru. U bici kod potoka Kisona je Izrailjska vojska pobedila i
vojskovoa Sisara je siao sa svojih kola i pobegao peice. Doao je u ator Evera
Kenejina, gde je bila jedino Everova ena, Jailja. Ona mu je ukazala gostoprimstvo,
sakrila ga pod pokrivaima, dala mu mleko iz meha, a kada je zaspao, uzela je koi od
atora i ubila Sisaru dok je spavao.
Vreme jevrejskih sudija se opisuje kao vreme u kome Jevreji otpadaju od Boga,
priklanjaju se drugim bogovima i tuinskom nainu ivota, a zatim sledi kazna zbog
greha celog naroda u vidu porobljavanja i patnji naroda. Nakon pokazanog pokajanja
Bog
im alje istaknutog vou, sudiju, koji ih oslobaa ropstva. Kao jedan od tih
harizmatinih voa se spominje i Devora. Ona je povela borbu protiv vladara grada
Asora za koga se u Sud 4,3 kae da je imao 900 gvozdenih kola. Upotreba gvoa
umesto
bronze kod jevrejskih suseda je bio jedan od najvanijih razloga njihove dominacije nad
Jevrejima
3
. Devora i ivi na poetku gvozdenog doba kada upotreba gvoa jo uvek nije
bila dostupna svim narodima. Bilo je analiza bitke koja se vodila i smatra se da su
Jevreji pobedili i zahvaljujui kii koja se spominje u devorinoj pesmi u Sud 5,4.
2

evri vomen, 34.

3
Everi vomen, 92.

Konfguracija terena kod potoka Kisona je bila takva da se kola nisu mogla lako
koristiti, a kia bi svakako skoro potpuno onemoguila njihovu upotrebu, jer bi se
zaglavljivala u blatu
4
. U svakom sluaju, Devorin proroki poziv je uinio da se Jevreji
nau u pravo vreme na pravom mestu i pobede vojno nadmonijeg protivnika.
Devora se naziva proroicom, to joj daje za pravo da poziva na borbu. Posebno u
tekim ivotnim okolnostima i u vreme kada su se morale donositi teke ivotne
odluke su narodi Starog veka oekivali natprirodna otkrivenja i vostvo odozgo. Tako je
bilo i sa Jevrejima koji su sledili savete proroka, bilo da su oni mukarci ili ene.
Za razliku od kulta, gde se znalo ko moe biti svetenik i voa u kultnim radnjama,
prorotvo je bilo harizmatsko vostvo i nije bilo ogranieno propisima kulta, nije
postojalo nasleivanje po poreklu niti se postajalo prorokom po neijoj elji, ve po
volji Boga.
Iako se spominje Devorin mu, on ne igra nikakvu znaajnu ulogu u pobedi nad
Hanancima. S obzirom na to da je drutvo bilo patrijarhalno ne udi injenica da se
spominje Devorin mu, bez obzira na to to nije bitan uesnik dogaaja, jer je svaka
ena
bila identifikovana prema porodici u kojoj je ivela
5
. Drugim reima, spominjanje
mua u ovom sluaju je bilo isto to i davanje prezimena, blie odreivanje o kojoj se
Devori zaista radi.
Svakakoje Devora bila nesvakidanja pojava kod Jevreja, jer je bila ena koja se
nije uklapala u ablon tadanjih ena.Meutim, Devorina aktivnost nije dovodila u
pitanje scijalne odnose koji su vladali u to vreme. Ona je, kao i sve ene toga doba,
pripadala domainstvu i bila Lafidotova ena, bez obzira na to to je u isto vreme
bila proroica i duhovni voa. Njena uloga duhovnog voe nije posmatrana kao
suprotna
ulozi obine porodine ene, ve se preklapala.U ravinskoj tradiciji je bilo pokuaja
da se umanji znaaj Devore i da se ona prikae kao tvrdoglava ena koja je prekoraila
dunosti ene
6
. Jevreji Devorinog vremena se, svakako, ne bi sloili sa osudom Devore,
zbog ega je i nala svoje mesto u istoriji.
Sudije do Samuila nisu bili svetenici, ve samo voe naroda, pa tako i Devora.

U isto vreme, Devora nije smatrana ni vojnim voom, ve zato ona poziva Varaka da
4
Everi vomen, 92.
5
evri vomen, 93.
6
evri vomen, 94.

preduzme vojni pohod. Devora je samo iskoristila svoje proroko nadahnue da odredi
vojskovou i pola je sa njim u pohod zato to je moda i on sam sumnjao u povoljan
ishod
borbe, ali mogue je da je eleo da Devora poe jer je smatrao da e njeno prisustvo
obezbediti i pomo od Boga
7
.
Jo jedna od zagonentnih ena u prii o Devori jeste Jailja, ena koja je ubila
Asorskog vojskovou Sisaru. Iako je njen mu bio u prijateljskom odnosu sa Asorom,
zbog
ega je Sisara i potraio utoite u njenom atoru, ona svesno gazi gostoprimstvo koje
je ukazala i svog gosta ubija na spavanju. Moe se samo pretpostaviti koji su bili njeni
motivi za ovakav postupak, a kao mogunosti se navodi da se ona nije slagala sa
miljenjem svoga mua i da je gajila saoseanje prema potinjenim Jevrejima ili je
videla da je poraz Asora bio veliki i da je pravo vreme da se promeni politika strana
8
.
Odluka o menjanju strane je svakako bila na njenom muu, tako da je ovakav postupak
Jailje
predstavljao nesvakidanji postupak. Jailjin postupak Stari Zavet nije posmatrao
negativno, ve je smatran izrazom volje Boije i ispunjenjem proroanstva koje je
Devora
dala.

Reveka
Reveka je bila erka Vatuilova i sestra Lavanova i pripadala je Avramovom rodu.
Poto Avram nije eleo da se njegov sin Isak oeni Hanankom, poslao je svog slugu u
Mesopotamiju, da bi u Avramovom rodu naao enu za Isaka. Posle njenog pristanka da
napusti svoju postojbinu, odlazi u Hanan sa Avramovim slugom i postaje Isakova ena.
Rodila je Isaku dvojicu sinova, Isava i Jakova.Pravo prvoroenog sina je pripadalo

Isavu, koji je bio i Isakov miljenik, ali je u poslednjim danima Isakovim, kda je ve bio
vremenit i slep, Jakov uspeo da uz prevaru sa svojom majkom, dobije blagoslov
prvoroenog sina. Nakon prevare je savetovala i da Jakov pobegne svom ujaku Lavanu,
kako
bi izbegao Isavov gnev.Za ovo je uspela da dobije Isakovu dozvolu za odlazak Lavanu i
opravdala je time da eli da se Jakov oeni enom iz svog roda.
7
Reveka je ovde prokazana kao preduzimljiva i otroumna ena koja je uspela da
sprovede svoju elju u delo i proglasi svog ljubimca Jakova prvoroenim umesto Isava, a
onda mu i sauva ivot. Revekin postupak se ne osuuje kao prevara, ve se smatra
izrazom volje Boije da jedan od jevrejskih praotaca bude Jakov, a ne Isav. Po svojoj
smrti je sahranjena i ona u peini u Hevronu, kao i Avram, Sara, Isak i Lija, za ta
imamo svedoanstvo u Post 49,31.

Rahilja i Lija
Rahilja i Lija, koje su postale ene Jakovljeve, su bile i njegove sestre, erke
Lavana, Revekinog brata.Jakov je svog ujaka sluio 7 godina, kako bi se oenio Rahiljom
koju je voleo. Kako su mu na prevaru poturili Liju umesto Rahilje, morao je da slui jo
7 godina za Rahilju i tako se oenio obema sestrama. Poto je Jakov uspevao u svemu to
je radio, ime je umnoavao svoje bogatstvo, to je izazvalo zavist Lavana i njegovih
sinova, zbog ega je Jakov na Boiji poziv odluio da se vrati u Hanan. Povratak u Hanan
se prikazuje kao zajednika odluka Jakova i njegovih ena, to se opisuje u Post 31,4-16.
Pri polasku je Rahilja ukrala Lavanove kune bogove.Zahvaljujui njenoj
domiljatosti Lavan nije otkrio da je to ona uradila. Moemo samo da pretpostavimo
zato se ona odluila na ovakav postupak. Jedan od pretpostavki jeste da Avramova,
Isakova i Jakovljeva vera u Jednog Boga nije u isto vreme bila i Rahiljina vera.
Postojanje kunih bogova ukazuje na to da je Lavan bio idolopoklonik, pa su i njegove
erke sigurno tako bile vaspitane
9
. Rahiljina kraa je bila iz religijskih pobuda, jer je
za pagane prisustvo kunih boanstava znailo i njihovu zatitu, a takvu zatitu je,
verovatno, Rahilja elela da obezbedi za sebe i svoju porodicu
10
.
Izmeu Rahilje i Lije se odigravala borba u raanju dece.Iako je Jakov voleo
Rahilju, ona je dugo bila besplodna, dok je Lija poela da raa. Lijino raanje je
prikazano kao uteha za nedostatak ljubavi koji je imala u braku sa Jakovom. Rahilja je
primenila surogat-majinstvo i Jakovu dala svoju robinju Valu, a to isto je uradila i

9
evri vomen, 48.
10
evri vomen, 48.

Lija sa robinjom Zelfom. Na kraju, poto je Ruvim, Lijin sin, naao u polju mandragoru,
biljku za koju se verovalo da lei sterilitet, Rahilja je dobila mandragoru i uz njenu
pomo uspela i sama da rodi dvojicu sinova, Josifa i Venijamina. Drugi poroaj je za
Rahilju bio koban i ona umire.
Rahilja je prikazana kao ena velike lepote, kao to je to bila i njena tetka
Reveka. Za razliku od nje, njena starija sestra Lija je prikazana kao ne tako lepa devojka,
ali i kao rtva oeve prevare, koja je udata samo zato da bi Jakov sluio Lavana jo
sedam godina. I u braku je bila zapostavljena, jer je Jakov mnogo vie voleo Rahilju, ali
je ona videla svoju priliku za dobijanje naklonosti svoga mua u raanju brojnog
potomstva. Lija je na kraju sahranjena u Avramovoj porodinoj grobnici sa ostalima i
Jakovljeva elja je bila da ga sahrane tu, dok je Rahiljin grob ostao izdvojen.

Judita
Podatke o Juditi saznajemo iz defterokanonske knjige koja je njoj posveena.
Prikazuje se kao udovica koja je jako zabrinuta za sudbinu svog naroda koji je trpeo
napade Asiraca.Opisana je kao lepa, mudra i pobona Jevrejka. Iskoristivi svoju
lepotu, Judita je uspela na namami i zavede asirskog vojskovou Holoferna i da mu
odsee glavu. Holofernovu glavu je predala svojim sunarodnicima i to je ohrabrilo
Jevreje, a Asirci su se razbeali kada su saznali za smrt svog vojskovoe.
Nije sigurno da li je Judita zaista postojala ili je bila potpuno izmiljen lik
11
.
Navodi se i Juditin rodoslov koji je dosta iscrpan, ime se elelo ukazati na njeno
poreklo i znaaj. U svakom sluaju, za nas je od posebnog znaaja injenica to je jedna
ena, ak i ako je izmiljen lik, uzeta kao nacionalni heroj i uzor morala i rodoljublja
kod Jevreja.

Jestira

11
oksford diktionari, 385.

Jestira je jo jedna jevrejska junakinja koja pod srenim okolnostima postaje ena
persijskog cara. Kao ena persijskog cara mu spaava ivot uz pomo svog strica
Mardoheja, koji je uo za zaveru koja se protiv cara sprema, ime se Jestira pokazala
privrenom enom koja potuje svoga mua i brine za njegov ivot.
Nakon toga, poto je carev savetnik eleo da istrebi sve Jevreje u carstvu, poto
je bio gnevan na Mardoheja koji nije pristajao da mu se klanja dok on prolazi, uspeo je
da
izdejstvuje odluku o ubistvu svih Jevreja u isti dan. Jestira je opet reagovala, ali poto
se carska ne porie, car je jedino mogao da dozvoli Jevrejima da se u taj dan sami
brane
od napadaa, ali ne i da zaustavi pokuaj njihovog pokolja. U znak seanja na to to su
Jevreji uspeli da se odbrane od istrebljenja je ustanovljen praznik Purim.
Pria o Jestiri sadri dosta tanih istorijskih elemenata koji se uklapaju u
istorijsku sliku toga doba, donose se tano dvorski obiaji i sl. Meutim, smatra se da
je malo verovatno da je Jestir zaista bila persijska carica
12
.Smatra se da je ukljuivanje
istorijskih elemenata u priu o Jestiri imalo za cilj da obezbedi istorijsku
autentinost samoj Jestiri. U svakom sluaju, pria o Jestiri je imala za cilj da da
objanjenje za slavljenje praznika Purima, na koji se i ita kod Jereja, ali i da istakne
vrlinu jedne Jevrejke koja je uspela da spase svoj narod istrebljenja.
12
dikt of juv reigin, 235.