PANJA!

PRIBLIAVATE SE
NACIONALNOM PARKU SRBIJA!
(JO TRI STRANE)

PANJA!!
PRIBLIAVATE SE
NACIONALNOM PARKU SRBIJA!
(JO DVE STRANE)

PANJA!!!
PRIBLIAVATE SE
NACIONALNOM PARKU SRBIJA!
(JO JEDNA STRANA)

ULAZ
Nalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom da ste i pored
tolikih upozorenja stigli dovde, sad moete malo da se opustite i pripremite za ono to
sledi.
Nemogue je precizno rei koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Moda bi
najtanije bilo konstatovati da "nije mali, nije mali...". Ipak, njegova veliina se
progresivno smanjuje, usled nekih do sada nedovoljno prouenih pojava. To smanjivanje
najtee pogaa upravo ivi svet.
Raznovrsnost ivog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva razliitost nekih
vrsta od njihovih roaka koji ive u drugim podnebljima, glavni su razlozi to se
pristupilo izradi ovakvog prirunika, koji bi trebalo da pomogne eventualnom posetiocu
Nacionalnog parka SRBIJA da se u njemu to bre i to bolje snae, a ako mu to ne uspe,
da barem lake shvati ta mu se to, unutar Parka, dogaa.
Na sledeim stranicama upoznaete, ako ve niste, predstavnike nekih vrsta koje ive u
Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova stanita, ishrana, razmnoavanje,
podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama, samo su neke od tema u
ovoj, ozbiljno zamiljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji. S obzirom da je izabran
socio-etno-psiholoko-kulturoloko-patoloki pristup, bilo je neophodno pomoi se i
arlatinskim jezikom kod blieg odreivanja imena vrsta, pojava i epoha (arlatinski areni latinski, latinski proaran srpskim).

Nemogue je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi ba sve vrste koje postoje u Parku.
Odabrane su samo one koje su nastale ili najvie mutirale u poslednjoj deceniji XX veka.
Pri tom, treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekih
vrsta i nije zavren proces. On je u toku ak i dok ovo itate.
A sada, kada ste dobro pripremljeni i upozoreni, moete
slobodno da priete. Rampa e se ubrzo podii i vi ete biti u prilici da se blie upoznate sa Nacionalnim parkom
SRBIJA i njegovim najivopisnijim
iteljima.

Rampa na ulazu u Nacionalni park SRBIJA

se, posle vie od sata ekanja, podigla i voza
je starto-vao motor kako bi, konano, preao
granicu. A onda se tik ispred kola stvorio On.
Namrgoen, brkat i raskopan. Krupan
primerak. Sav u zelenom. Pokazao je rukom
da se ugasi motor i lagano obiao oko kola,
sa izrazom na licu kao da neto smrdi. Zastao
je kod vozaevih vrata i pokazao rukom da se
otvori prozor. "Putne isprave...", promrmljao
je. Voza je pruio od ranije pripremljene
pasoe svih putnika. Krupni ih je dugo
studirao, duboko i umno diui. "Izaite
napolje...", rekao je vozau, stavljajui
pasoe u dep na bluzi. Voza je izaao i stao
pored kola, u iekivanju. Krupni gaje otro
pogledao: "ta si mislio, da ti ja persiram?!
IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! OD-MA'!"
Dok su putnici navrat-nanos izlazili, on se
odmakao par koraka, izvadio iz depa tanke,
hirurke rukavice i poeo paljivo da ih
navlai na jednu, pa na drugu ruku. "ULAZI
UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU
S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE,
UI U KABINU, NASLONI SE NA ZID SA
OBE RUKE, OPUSTI MII I EKAJ
DALJA NAREENJA! SLEDI PREGLED!
I NEMOJ DA BI NEKO NETO
SLUAJNO PREMET'O IZ DEPA U
DEP, ILI IZ NEEG DRUGOG U DEP!
JE L TO JASNO?!?"

Nadrndani (ponekad se moe

nai i kao Frustrirani)
Carinski Slubenik je vrsta
koja je nastala ukrtanjem tri
razliite vrste: Normalnog
Carinskog Slubenika (arlatinski - Drndus pasport),

NADRNDANI CARINSKI SLUBENIK

Mrkog Ulinog Pandura

(Mupus murius) i
Divljeg alterskog Slubenika
(Nervozus shicanorum pauza).
Potreba da se ulazak u Nacionalni park SRBIJA i izlazak iz njega
kontroliu drndanjem postoji
odavno. Poto nije bilo mogue
postaviti Mrkog Ulinog Pandura
da sam kontrolie granicu Parka sa
Neprijateljskim Svetom (Trulus
zapadus) -+, a s obzirom da postavljanje samo Normalnog Carinskog
Slubenika ili Divljeg alterskog
Slubenika nije bilo dovoljno komplikovano, pristupilo se ukrtanju
te dve vrste sa Divljim alterskim
Slubenikom, kako bi novostvoreni
hibrid zadovoljio sve neophodne
kriterijume za takvu kontrolu:

-Neprijateljski Svet (Trulus

zapadus)
Neprijateljski Svet je sve ono
to se nalazi izvan granica Parka, a ne zove se Kina, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Libija, Irak, Severna Koreja, Kuba,
Indija, Zimbabve i,
ponekad, Grka,
r

-Podmitljivost
Osobina nastala delovanjem biljke Mito
(Mitus), koja izvanredno us-peva u elom
Nacionalnom parku SRBIJA. No, o toj
biljci e biti vie reci kasnije, kod vrste
Podmitljivi Lekar (Primarius mitus). to
se tie podmitljivosti, ta osobina se
pojavljuje u tri faze:
a) kategorika faza (ne moe nita),
b) taktika feza (moe neto za neto),
c) strateka faza (sve moe za neto).

- nadrndanost
(uroeno, ili uvebano odsustvo
dobrog raspoloenja),
- panduravost
(njukanje za svim i svaim,
uvlaenje pretpostavljenom),
- divljost
(agresivnost u poniavanju rtve),
- alteravost
(snalaljivost u birokratskom komplikovanju),
- pauzofilija
(ljubav prema izlaganju rtve
bezrazlonom ekanju).
Eksperiment je uspeo u potpunosti i tako se rodio Nadrndani
Carinski Slubenik. Danas u
Nacionalnom parku SRBIJA ima
mnogo vie Nadrndanih od Normalnih Carinskih Slubenika.
Posledica eksperimenta su i neki
neeljeni efekti. Na primer, pauzofilija je postala toliko dominan-

tna osobina da se ekanje vie ne

meri minulima i satima, ve danima
i nedeljama.
Kao jedan od neeljenih efekata,
pojavila se i podmitljivost <- .
Nadrndani Carinski Slubenik
je vrsta koja je stvorena za lov na
sve ono to hoe da pree granicu
Parka. To je njegova jedina funkcija i zato je na svim ostalim planovima mnogo manje zanimljiv. Treba
rei da ima istanan njuh i daje
istreniran da otkrije sve ono to
mirie na luksuznu robu (u Nacionalnom parku SRBIJA luksuz su
salama, sir, ulje, toalet papir, gorivo
itd.). U tom procesu Nadrndani
Carinski Slubenik esto doivi i
mek-ok (mirisni udar), naroito kad
njuka po prljavim gaama onih
rtava koje su ve upotrebljen ve
morale ponovo da oblae, ekajui
danima da preu granicu.

GOLUDRAVI PENZIONER

Pet sati ujutro u Nacionalnom parku

SRBIJA. Veina itelja jo uvek spava.
Tiho je. Tiinu remeti samo jedan zvuk...
To je ukav zvuk savijanja upotrebljavane
najlon kese koja se sprema da primi u sebe
novine na koje se pomisli kad se kae
"novine" i - jo jednu najlon kesu. Onu iz
koje curi kratkotrajno mleko. To je mleko
koje ivi jako kratko - samo veoma rano
ujutro, jer ga tada grabi jedna od
najugroenijih vrsta u Nacionalnom parku
SRBIJA...

Jedan nauni tim je doao do zakljuka da se za vreme tzv. Grejne Sezone (Cvokotarium) iz godine u godinu sve vie smanjuje
broj vrsta u Nacionalnom parku
SRBIJA, a daje Goludravi Penzioner jedna od onih vrsta koje najbre nestaju. Razloge za to najverovatnije treba traiti u neprirodnom

fenomenu pod imenom "kanjenje

Penzijice"
Razlikujemo vie podvrsta
Goludravog penzionera. To su:
Civilni Penzioner
(Penzos comunalis),
Vojni Penzioner
(Penzos militaris),
Invalidski Penzioner
(Penzos apotecus).

Podvrste Goludravog Penzionera se meusobno ne razlikuju po izgledu, ve po mestu gde se gnezde.

Vojni Penzioner se, recimo, najee
gnezdi na estom i viim spratovima
ume novobeogradskih solitera,
gde se mogu nai itave kolonije.
Druge dve vrste, pak, vole da se
gnezde u redovima. Civilni Penzioner - Penzos comunalis - kao to mu i
ime kae, najee pravi gnezdo od
svakojakih papira i rauna, na alterima za struju i komunalije i to sredinom meseca, dok Invalidski Penzioner - Penzos apotecus - gnezdo
pravi od gomila uputa i recepata na
alterima zdravstvenih ustanova i
to preko ele godine.
Zanimljivo je da, usled fenomena kanjenja Penzijice, gotovo sve
podvrste Goludravog Penzionera
veoma retko i malo jedu, a i kad

jedu uglavnom zobaju mrvice. Ono

to ih, meutim, bitno razlikuje od
drugih u Nacionalnom parku SRBIJA je to kod svih ostalih vrsta
odrasli hrane svoje mladune, dok
je ovde uglavnom suprotno: mladunci Goludravog Penzionera
hrane svoje roditelje. Jedino ime
se Goludravi Penzioner sam hrani
su informacije sa dravnih medija
koje veoma uredno, rado i lako
guta i to u velikim koliinama, ali
one su, na nesreu, najee otrovne
za njega.
Mujaka i enku Goludravog
Penzionera je veoma teko razlikovati. Na primer, nijedno ni drugo
nemaju bogato perje, kreu se
sporo i povijeno, po ceo dan pevaju istu pesmu, a zanimljivo je i to
da u sezoni glasanja i jedno i
drugo daju od sebe isti glas.

G0LUDRAVI PENZIONER

Dodue, jedna od razlika je u tome

to se mujaci preko dana sjate u
parku i gledaju kako dvojica od
njih jedu jedan drugog.
Goludravi Penzioner je dobar lovac. Naoko nije
preterano gibak i
pokretljiv, ali
doe li do prilike
za bilo kakav ulov
- spremanje na
maji skok. To se
naroito vidi u
situacijama kada
smatra daje
ugroeno njegovo prirodno

Tada dobija neverovatnu snagu i,

tako razjaren, u stanju je da protivnika izgura na smrt.
Goludravi Penzioner ima vie
prirodnih neprijatelja. To su, pre
svih: Republika Srbija (Yugoslavius)
i Divlji Salterski Slubenik
(Nervozus shicanorum pauza).
Meutim, moda najveu opasnost
za Goludravog Penzionera predstavljaju - njegovi mladunci, kojima u
jednom trenutku moe da dosadi to
to hrane svoje roditelje, pa mogu
da rese da ih prepuste samima sebi,
s nadom da e se tako najlake i najbre doepati njihovog gnezda. Pri
tom zaboravljaju da svi u Nacionalnom parku SRBIJA, pa i oni, jednog
dana postaju Goludravi Penzioneri.

mesto u redu za
namirnice ili pred alterom.

Kanjenje Penzijice
Neprirodna pojava usled koje dolazi do ubrzanog nestanka Goludravog Penzionera iz Nacionalnog parka SRBIJA.
Ishrana Goludravog Penzionera u potpunosti zavisi od jednomesene biljke koja se zove Penzijica (Mizeria). Tanije, to je nekad bila
biljka koja je plod donosila jednom meseno. Naglom promenom politiko-ekonomske klime u Nacionalnom parku SRBIJA, plod
Penzijice je malo-pomalo poeo da zakrljava, da kasni sa
pojavljivanjem i po vie meseci i da, kada se pojavi, traje
samo nekoliko dana. To je izazvalo ozbiljne poremeaje u
ionako krhkom metabolizmu Goludravog Penzionera i od
tada se broj primeraka ove vrste ubrzano smanjuje, a
Penzijica je od tolikog zakrljavanja postala mikroskopski
mala i im se pojavi - gotovo trenutno ispari, ostavljajui iza
sebe samo plaen raun za struju.
MIZERIA

Teko je proi Nacionalnim parkom SRBIJA a

ne primetiti markantno stvorenje koje stoji na
oku i specifinim zvukom pronalazi partnere
za jedan od najneobinijih rituala u
Nacionalnim
parkom
SRBIJA:
ritual
kupoprodaje deviza.
Upoznajmo sada pripadnika vrste koja je
nastala nedavno, ali se ve smatra jednom od
najilavijih i najizdrljivijih u itavom
Nacionalnom parku. To je...

LANI PROIZVOD
(SLUI DA SE DILER
MASKIRA l ZAVARA
PROTIVNIKE)

Markantni Ulini Diler ivi iskljuivo uprirodi samac, ali ponekad moepredelima sive i crne ekonomije. Odlinomo videti i po nekoliko primeraka
se prilagodio jer su tu este i obilne pa- najednom mestu, to obavezno
davine dinara, pa je stoga i veoma bujna znai daje u izgledu dobar ulov.
inflacija. Markantnog Ulinog DileraIpak, Markantni Ulini Diler
posebno mnogo ima na me-stima gde imaveoma potuje tuu teritoriju.
Kesa (Gotovinae), relativno retke biljke sa Uglavnom ga moemo nai na
okovima Nacionalnog parka SRBInovanicama umesto listova.
Markantni Ulini Diler je po
JA, oko pijanih pojila, ispred ua u
banke, dakle, na svim onim mestima
gde esto prolaze pripadnici dru-

gih vrsta. U skrovitu ga je nemogue videti, jer ga odlino krije.

Metabolizam Markantnog Ulinog Dilera u potpunosti zavisi od
plaviasto-zelene biljke Devize
(Devizus), po kojoj je i dobio ime, a
koja u Nacionalnom parku Srbija
uspeva samo u uslovima nestabilne
ekonomske klime. Kada zbog stabilne ekonomske klime na ulici ponestane deviza, Markantnog Ulinog Dilera jednostavno nema, kao
daje izumrla ela vrsta. Meutim,
upravo tada njegova ilavost dolazi
do izraaja: onog trenutka kada se
usled pogoranja ekonomske klime
naoblai toliko da ponovo pone da
pada dinar, eto i Markantnog Ulinog Dilera, koji izlazi iz svog skrovita i nastavlja da se pari.

Markantni Ulini Diler ivi radi

parenja. To se kod njega zove "oparenje". Ima potrebu da se opari
svakog dana, pa i po nekoliko puta
dnevno. Zanimljivo je da mu za to
nije potrebna enka, ve rtva. Sam
proces je veoma brz i obavlja se
uglavnom po tamnim ulazima i
zatvorenim automobilima. Tek,
posle samog oparenja, oploen sa
barem 10%, a da bi nastavio vrstu,
kratko lei na parama i brzo ih, da
bi se razmnoile, puta na ulicu.
Kad je kesa dovoljno na ulici,
formiraju se, kao peurke posle
kie, novi Markantni Ulini Dileri.
Unutar vrste Markantnog
Ulinog Dilera postoje i podvrste
koje se meusobno razlikuju iskljuivo po mestima na kojima saeku-

ju svoje rtve. To su:

- Francuski Ulini Diler (Devizus
devizus), o kome smo ovde
uglavnom i priali, zatim
- Pijani Diler (Devizus ispodtezgus),
i na kraju
- Dravni Diler (Devizus ispredbankus).
Zanimljivo je da se poreklo
Markantnog Ulinog Dilera kao
vrste vezuje za jednu vrlo komplikovanu promenu politiko-ekonomske klime koja se dogodila u
Nacionalnom parku SRBIJA pre
izvesnog vremena. Ta promena je
izazvala degeneraciju i skoro potpuni nestanak mnogih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, ali malo
ta se moe uporediti sa katastrofom koja se dogodila jednoj, u tom

periodu otpornoj i dugovenoj

vrsti - Dinarsaurusu (Dinarsaurus
convertibilius) ->.
Prirodni neprijatelji Markantnog
Ulinog Dilera jesu upravo Dinarsaurus, u onim retkim periodima kada je jak i stabilan i Slobodno
Trite Deviza (Libero marconi).
Svojevremeno je Markantnom
Ulinom Dileru pretila svakodnevna
opasnost i od pripadnika vrste Mrki
Ulini Pandur (Mupus murius), s kojim deli isto stanite - ulicu, i koji ga
je ranije esto i rado lovio, ali danas
te opasnosti gotovo i da nema pa
Markantni Ulini Diler moe slobodnije i mirnije nego ikad da ivi
u Nacionalnom parku SRBIJA.

-Dinarsaurus (Dinarsaurus convertibilius)

Posle dueg perioda loe ekonomske klime dolo je, bukvalno preko noi, do
fantastinog razvedravanja. Sve je poelo da buja, da se razvija, da cveta.
Postojali su idealni uslovi za rast i razvoj Dinarsaurusa, koji je tada bio toliko
moan daje mogao, bez po muke, da se pretvori u bilo ta - recimo u
Markosaurusa (Marcosaurus germanus) ili u Dolarsaurusa (Dolar-saurus
americanus) - u zavisnosti od potrebe. Ta osobina se zvala konvertibilnost, a itav
taj period smo zvali Anteozoik.
Meutim, to nije dovoljno dugo potrajalo. Ponovo preko noi dolazi do burnih
klimatsko-ekonomskih promena i dejstvom raznoraznih kata-strofinih pojava
(Ratus, Sanctius, Vugoscandicus, Dafimenticus), od kojih su se neke ciklino
ponavljale, rast i razvoj Dinarsaurusa biva surovo prekinut. On gubi svoju
prirodnu osobinu pretvaranja u Markosaurusa i Dolarsaurusa, sve vie slabi i po
stopi od desetak i vie posto meseno -poinje da izumire.
Tada stupa na scenu Markantni Ulini Diler, koji ivi od toga to, imitirajui
konvertibilnost kao zakrljalu osobinu zakrljalog Dinarsaurusa, odreuje u
procesu svog oparenja kada e se, u kom odnosu i u ta Dinarsaurus pretvoriti,
pretvarajui ga tako, iz dana u dan, u finansij-skog patuljka.

Mrkog Ulinog Pandura emo

lako prepoznati: pandur je,
mrkog je izgleda, na ulici je.
Dok se veina stanovnika Nacionalnog parka SRBIJA trudi da na
ulicu izae samo kad mora, a i tada
nakratko, Mrki Ulini Pandur je na
ulici stalno i tu se snalazi kao riba u
moru. Tu on pronalazi sebe (i sve
druge), tu ivi, lovi, a tu se u sluaju potrebe i umnoava u Kordon
(Cordonum batinarium) ->.
Mrki Ulini Pandur niti ima
podvrste, niti mutira u bilo ta dru-

go, ak ni kad se penzionie. Za

njega vai izreka: Jednom Murius uvek Murius.
Mrki Ulini Pandur je svatojed.
Ipak, uglavnom se ne usuuje da
lovi nekog krupnijeg Domaeg
Kriminalca, kao to je Teki
Mafija (Crimos mafiosus), jer je on
prevelik zalogaj za njega. ak izbegava da se ustremi i na neto sitnijeg elavca Obinog (Glavus obrianus). Tu i tamo skae na vercera
Cigareta (Torbacus tobacus) ili, rede,
na Markantnog Ulinog Dilera ^

(Devizus devizus devizus), koji mu je

mum), koji su mu neophodni da bi
ak i neki dalji roak, po ulici. Poto
uopte mogao da preivi kao vrsta.
od tog ulova ne moe da nahrani
3. Goludravi Penzioner (Penzos
ak ni sujetu, to ga ini jo mrkijim.
vulgaris), i to sve tri podvrste (P.
Comunalis, P. Militaris, P. Apotecus),
Mrki Ulini Pandur se lako drekome Mrki Ulini Pandur uiva da
sira za razliite zadatke: da donese
naplati prelazak van peakog
vercovanu robu, da se pritaji u
prelaza kad se ovaj okupi na ulici
bunju i iskoi s ukljuenim radapovodom kanjenja Penzijice
rom, da vidi i najsitnije prekraje, a
(Myzeria).
da istovremeno ne vidi one najkrupnije itd. Dalji roak Mrkog
Ulinog Pandura je Leei Ulini
Pandur (Mupus carterlupus).
Mrki Ulini Pandur se posebno dresira
da lovi pojedine primerke ili vrste. To su:
1. Promenljivi Student (Academus
meander), koji na ulici esto trai
promene (to mu i ime kae). Tada
- Pendrek (?)
Mrki Ulini Pandur koristi i
Tvrdog porekla. Nedovoljno
Pendrek (?)-.
ispitan.
Ko god je priao dovolj2. Zapostavljeni Graanin (Trinaestus
no blizu da ga ispita, posle
prasus), kada se okuplja na ulici
ga je bolela glava
gladan plodova biljke Ustavna
i nije mogao niprava i slobode (Civilizatium minieg da se
seti.

Sa Mrkim Ulinim Pandurom se jednostavno komunicira. On

koristi samo deset reenica. Ako ih znate, neete imati problema u
sporazumevanju sa njim.
1. Dobro vee, vozaku, saobraajnu.
2. Jeste neto popili"?
3. 'Ajde malo da dune...
4. Imate li nekog oruja"?
5. Otvori gepek!
6. Je l' znate koji ste prekraj
napravili"?
7. 'Oe da plati il' da piem prijavu? S.
Je l' mnogo 20 dinara?
9. U kom pravcu idete ?
10. Je l' bi' mog'o ja s vama donekle"?

-Kordon (Cordonum batinarium) ]

Sasvim poseban organizam, sastavljen od vie Mrkih Ulinih Pandura povezanih ujedno. Na iste podraaje
reaguje potpuno drugaije nego Mrki Ulini Pandur-jedinka. Iako bi se moglo oekivati da je to bie naprednije
od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na niem stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasuuje, niti
je u stanju da se samoorganizu-je. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulini Pandur sa varcima).
Logino je da tako jednostavan stvor kao to je Kordon ima i jed- <
nostavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa - stajanje i
jurianje. Stajanje obuhvata i spreavanje, a jurianje podrazumeva i batinanje. Prosto k'o pasulj. Zato i funkcionie.

Lovi u mutnom. Lei na parama. Jede po kafana-ma. Pije po kafiima. Ima ga svuda.
Uvek je "u nevienoj guvi".

Srpski Biznismen spada meu

najprilagodljivije vrste u Nacionalnom parku SRBIJA. I on i
Pokvareni Politiar (Smradus bescrupulozus) vuku poreklo od istog pretka. To je Snalaljvi Srbin (Srbianus
flexibilia), vrsta koja je nastala i
opstala na ovom podneblju.
Ako neko eli da Srpskog Biznismena izvue iz jazbine, dovoljno je
da upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne rtvu

koja ima specifian miris. To je miris lakog posla, sa minimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za
najkrae mogue vreme.
Srpski Biznismen je svatojed.
U njegovoj jazbini se uvek mogu
nai: maline, kafa, uloci, zejtin,
vake, sapuni, ekseri, mleko u prahu, rezana graa, okolade, toalet
papir, lekovi, deterdent, eer i
dizel gorivo.
Poneki primerak Srpskog Biznismena moe da bude i veoma opasan ukoliko primeti da neko drugi
upada na njegovu Ekonomsku teritoriju (Quotum contigentum). Tada
poinje bespotedna borba za enormnu zaradu, koja se ponekad zavrava i onim najgorim to Srpskog
Biznismena moe da snae - carinjenjem.
Srpski Biznismen se lako prepoznaje po karakteristinom zvuku
Mobilnog telefona (Zvrndus nonstopus)-*. Naime, stoje melodija kojom Mobilni zvoni nenija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji
na sve. Najoprezniji treba biti kada
se zauje Betovenova "Fiir Elise".
Zanimljiv je i nain komunikacije Srpskog Biznismena sa

onim ko mu treba. Sledi

telefonski razgovor izmeu
Srpskog Biznismena i pripadnika degenerisane vrste
Alavi Drutveni Direktor
(Pustahius economiae) -. Oni
ve dugo di$kretno $arauju, na obo$trano zadovolj$tvo.

PRIVATNIK: Halo?
DRUTVENJAK: Ja sam...
PRIVATNIK: Ooooo, moje potovanje, jeste
dobro, ta ima novo?
DRUTVENJAK: Ma, nije dobro... Neto mi
se pokvario auto...
PRIVATNIK: Nikakav problem. Poslau deka
da ga odveze i popravi.
DRUTVENJAK: Dobro, nego... moja ena bi
malo u Rim... porodino...
PRIVATNIK: Samo recite datum i koliko bi da
ostane... sa porodicom.
DRUTVENJAK: Ma, desetak dana... nego
nema kesa. A, kae - skupoo!...
PRIVATNIK: Donee deko. Nego..., 'oe li
moi ono to smo priali?...
DRUTVENJAK: Sluaj, za tebe sve ima da
moe... Javi se kad se vratim.

Postoji i enka Srpskog Biznismena, koja ne samo da lii na

mujaka ve pokazuje i tendenciju
da se pretvori u njega. To je zanimljivo zbog toga to kod Srpskog
Biznismena do oparenja dolazi
iskljuivo meu mujacima. Kada
oni jedan drugog u sezoni oparenja
namiriu, odmah dolazi do Ijubavno-finansijske igre: sve poinje nenom razmenom vizitkarti, zatim
dolaze strasni pozivi Mobilnim u
svako doba dana i noi, kao i slanje
perverznih profaktura. Zatim slede
sastanci udvoje uz aputanje procenata na uvo i pominjanje bezobraznih, ali uzbudljivih reci (ticung,
ulini kurs), kao i uvoenje nekih
elemenata sado-mazohizma (Hou i
ja da budem dobar... Nemoj mnogo
da me odere... Slobodno ga zavrni,
boli me dupe...). Po uspeno

zavrenom poslu, sve se krunie intimnim obrokom, koji obojicu mujaka ostavlja potpuno opijenim
neko vreme (obino do jutra).

Mobilni telefon (Zvndus nonstopus)

To je izraslina koja spaja ruku i uvo Srpskog Biznismena. Imaju je jo neke
vrste. Ima neobinu osobinu da zvrnda non-stop (otud ime). Budui da Mobilni
Srpskom Biznismenu predstavlja seksual-no-finansijski simbol, on ga uvek dri u
ruci, sem ako ga ne zadene za kai. Kad ima dodatnu potrebu da mu se uje i da mu
ga vide, on ga izvadi i stavi ga na sto. Mnogo je nesrean ako je neiji manji od
njegovog (to, priznaete, ne zvui logino s obzirom daje re o mujaku). Ako mu
Mobilni sluajno crkne, Srpski Biznismen deluje potpuno izgubljeno, sve dok mu ne
izrasle novi, skuplji - i manji.
Cesto se mogu videti dva primerka Srpskog Biznismena kako sede u
kafiu/kafani i svako razgovara svojim Mobilnim. To ne samo da nije nepristojno u
njihovom svetu ve je i poeljno, jer ostavlja utisak srpsko-biznismenske guve i
srpsko-biznismenske zaposlenosti, stoje opet deo igre zavoenja pred oparenje.
Ponekad oni Mobilnim razgovaraju i meusobno, dok su za istim stolom, jer ih to
dodatno sti-mulie.

-Alavi Drutveni Direktor (Pustahius economiae)

Pripadnik degenerisane vrste koja postoji samo jo u Nacionalnom parku SRBIJA.
Drugde je izumro usled sasvim prirodne pojave u svim Socijalistikim nacionalnim
parkovima, koja se zove Transformacija Drutvenog Kapitala (Pocradus firmus).
Transformacija je veoma sloen i nedovoljno objanjen proces koji nikome, pa ni Alavom
Drutvenom Direktoru nije jasan, ali mu to ne smeta da tokom tog, i bilo kog drugog
procesa, pokae svu svoju alavost.
Mnogo je, meutim, lake razumeti podelu Alavih Drutvenih
Direktora na tri podvrste, prema onome ta jedu:
Prasista (Prasus terminator),
Janjiar (Yagus brigadus),
Kobasiar (Hasus cobasus).