PSIHAGOSKO SVOJSTVO POEZIJE

Gorgija prvi razvija pojam PSIHAGOGIJE. Termin doslovno znaci vodjenje duse,
zavodjenje duse. Gorgija kaze da je dobar govornik onaj koji ima sposobnost da nasluti
mnenje slusalaca i da samim tim ima psihagogijsku moc nad njima. Reci su te kojima ne
mozes da se odupres, one imaju moc da zavedu dusu. Ovaj termin Gorgija pojasnjava u svojoj
Pohvali Heleni. Smatram da je Pohvala Heleni prvi momenat u antikoj grkoj estetikoj
misli kada se povezuju likovna umetnost i poezija, a objedinjujua estetika kategorija koja
prethodi mimesis- u jeste psihagogija. Gorgija brani onu koja je inae optuivana i hvali onu
koja je za kuenje, zastupajui i sebi svojstven, moemo rei egzotian etiki stav da Helena
ne snosi krivicu za ono to je uinila. On atipicno pise dobro o njoj i brani je: kaze da nije
mogla da drugacije uradi. 1. uradila je to jer je sudbina tako htela, 2. ako je oteta, nije htela da
bude oteta, 3. i nije kriva Helena jer joj je dusa zavedena carima reci. Razvijajui trei
argument Gorgija konstituie pojam psihagogije i prepoznaje re kao silu (u doslovnom
smislu) koja ima veliku mo i deluje na nekoliko nivoa: A ako je rije bila ta koja ju je
nagovorila i zavarala njezinu duu, niti u tom sluaju nije teko sastaviti odbranu i pobiti
optube ovako: Rije je velik monik koji sasvim siunim i posve nevidljivim tijelom
izvrava najboanstvenija djela...10 (Milo uri u svojoj Istoriji helenske etike ovaj
odlomak prevodi na sledei nain: Re je veliki vlastodrac koji najmanjim i
najneupadljivijim organom postie najudesnija dela). Sledi nabrajanje svega onoga to
moe re i to e nam zaista i dokazati da je ona velik monik alias vlastodrac: moe,
naime i strah zaustaviti, i bol ukloniti i radost izazvati, i suut pojaati. Moda je
najubedljiviji prvi primer koji navodi Gorgija: ako re moe da zaustavi strah koji je najjai
ovekov afekat, ona, bez svake sumnje, jeste velik monik. Ono to je, meutim, posebno
zanimljivo u Gorgijinom argumentativnom hodu je injenica da on mo rei kao takve
dokazuje snagom poezije, a ne obrnuto. Postupak mu je par exellence estetiki od umetnosti
rei ka rei kao takvoj. Sveukupno pesnitvo smatram i odreujem kao govor u stihu. U one
koji ga sluaju ue i jeza puna strave, i suut mnogosuzna i enja dragobolna.
Bitno svojstvo rei je njena snaga posredovanja ono to bismo mi danas nazvali alteritetom,
biva nam ponueno posredstvom rei. Re se prepoznaje kao veza izmeu sopstva i alteriteta,
odnosno, kako to Gorgija formulie, vlastitog doivljaja due i tuih djela i tijela
Grci jako drze do moci reci i to se oseca u svim umetnostima i u svim drustvaenim
aspektima. Boginja retorike je bila Peito. Takodje i muzika ima moc da zacara, zavede i
zanese. U daljem toku spisa Gorgija ukazuje na psihagoku mo rei kao na ono to je
zajedniko pesnitvu i prorokovanju. Evo ta kae Gorgija: Bogom nadahnute basme
(arobne rei) pomou rei postaju dovoditelji uitka, odvoditelji boli, stapajui se, naime, s
miljenjem due, mo je basme opini, nagovori i izmijeni arolijom.15 Mo rei je dakle ta
koja opinjava duu i menja je arolijom i to je ono zajedniko prorokovanju i poeziji
(proroku i pesniku). Naime, logika dejstva rei jeste da re koja je nagovorila duu moe i
da je prisili da se pokori (onom) to se govori, to jest moe da je natera na in, to je
evidentno snaga i takorei fizika sila psihagogije. Nagovorena dua se pokorava nagovoru,
odnosno re postaje delo. Tu je Gorgija uoio i definisao onu kljunu implikaciju nagovora
koja je ujedno i kljuna karakteristika psihagogije. Gorgija, naime, uvia jo jednu kariku u
lancu psihagogije aksioloki momenat. Nagovorena dua koja se pokorila nagovoru,
odnosno dovela do ina ono na ta je nagovorena, uinie i trei bitan korak odobrie ono
na ta je nagovorena i to je uinila! Fascinantno Gorgijino zapaanje mo psihagogije ima
jo jedan obru dejstva, ne zaustavlja se na inu nego nuno i neumitno i odobrava poinjeno.

psihagogija, pored toga to ima snagu sprovoenja namere u delo, ima mo i da izmeni
vrednosni sistem i da mu drugaiju intonaciju.
Retorski ukras na kraju ovog, u Pohvali Heleni treeg argumenta, predstavlja Gorgijino
poreenje odnosa rei prema dui sa odnosom koji ima lek prema telu: U istom je odnosu
mo rijei prema stanju due (kao) i propisivanje lijekova prema prirodi tijela. Kao to jedan
od lijekova istjeruje jedne sokove iz tijela, a drugi druge, i (kao to) jedni prekidaju bolest a
drugi ivot, tako i jedni od govora rastue, drugi razvesele, trei uplae, etvrti pak usade u
sluaoce smionost, a peti nekom ravom uvjerom zatruju i ureknu duu.

Kod Platona vidimo zacetak termina psihagogija, on govori o zavodjenju duse, zaposedanju
od strane Bogova. Platon ide tako daleko da poredi pesniko stvaranje sa potpunim
iskljuenjem razuma i predajom strastima. Kae kako se bog oduzimajui im snagu
razmiljanja, slui pesnicima kao prorocima i boijim vraevima kao svojim slugama. Dakle,
kao to prorok govori u ime boga, tako i pesnik govori u ime boga, da bismo mi, sluaoci,
videli da ta dragocena otkrivanja ne govore oni u kojima nema razuma, nego da ih govori sam
bog i da ih preko njih prenosi nama. Znai da su ak i sluaoci (publika) zadahnuti tim
boanskim zanosom. Oni su omaijani i njima je razum iskljuen, te se preputaju strastima.
Pesnici nemaju nikakva znanja, onda ni narod nee nita nauiti. Platon misli da za pesnike
nema mesta u idealnoj drzavi zato sto oni nepovoljno uticu na ljude, poducavaju ih losim
stvarima, bogove prikazuju nemoralno, daju im pogresne primere i obrasce ponasanja. S
obzirom da ljudi ne mogu da se odupru recima, njihovoj moci, oni se neminovno vode njima,
delaju pod njihovim uticajem i tako narusavaju koncept savrsenog polisa.