Filosofske sveske - I deo

Iz knjige Filosofske sveske-1 deo, od Borislava Pekia, izdanje Solaris, Novi Sad, 2001. Izbor Ljiljana
Peki.

to vie istina ovek poznaje sve manje volje mu preostaje da se opredeli i za jednu.
*****

Ako bi svi
problemi bili reavani radi zadovoljenja naih nada, ako bi sva reenja imala a priori da
slue naem emocionalnom privikavanju na ivotne nedae, ako bi se sva mudrost
sastojala u ivotarenju po svaku cenu, ako bi najzad sve to kao ideja mui um: Bog,
Svrha, Granice, Volja, Sloboda, imali zadau duhovnog kamerdinera koji e nam pomoi
da lake zaspimo, da bezbednije provedemo jo jednu no postojanja onda bi zaista
pragmatizam bio jedina vredna filosofija, jer on to sve moe i u njegovoj prirodi je da on
to jedini moe.
*****
Pragmatizmu je svojstven teizam; Bog je tako nuno instrument pragmatizma, jer znai
izraz potrebe za idealnim poretkom i rezultat nae sopstvene pragmatike odluke, da ga
imamo radi ugodnijeg varenja svoje beznaajnosti.
*****
Istina je polimorfna, ali ne pluralistika.
*****
Kada se negativno nepostojanje bude biem potroilo u Apsurd, sigurno je da nikakve
istine vie nee biti, jer istina e biti samo pozitivno nepostojanje, dakle Bog. Ustina
ljudska ima i ljudsko obeleje; ona neizostavno troi jednu struju nae svrhe; ona nas
iscrpljuje za raun samog sveta; odgovornost naih istina zato nije tako velika kako bi se
htelo; i naa sloboda ograniena nunou.
*****
Dua je imala dobru osobinu da se nije diskutovala. im je postala predmet raspravljanja,

ona je iezla kao dim. (I uopte mnoge stvari nestaju iz svojih pojmova, im se usudimo
da ih malo grublje potresemo; jednostavno ispadaju kao da su pojmovi vree u koje smo
ih privremeno smestili.) Nauka se u svoje zlatno doba (topografsko) zanimala za njeno
prebivalite i poto je neko vreme oklevala izmeu srca i bubrega odluila se za modanu
iarku.
*****
Pesimistika umetnost je contradictio in adiecto. Ako je umetnost funkcija nagona za
lepim a estetiki nagon funkcija nagona odranja, onda su umetnost i ovaj nagon
korelativni pa se ni u kom smislu ne mogu jedan drugom suprostavljati. Umetnost je
pesimistina samo onim to u njoj nije umetnost nego tajna vrata kroz koja se u oblast
stvarne lepote vri kontraband prividnih istina.
*****
Kada je H Spenser objavio da je svaka filosofija jedno oseanje sveta, morao je da
podrazumeva i bolesna oseanja.
*****
Samo idioti veruju u ivot uvek, osim kad umiru ili poveruju u njega tek kada je izvesno
da ga gube.
*****
Za oveka koji smeta da stvara svoj sistem vrednosti nema nieg obeshrabrujueg sem
itanja istorije filosofije. Dobra istorija filosofije je skup zajedljivih epigrama i pobonih
nekrologa napisanih u obliku sveane himne.
*****
Da su ljudi aneli ne bi oseali potrebu da izmiljaju nebo.
*****
Svaki fanatian (doktriniran, diskriminatorski, beskompromisan) stav uvek je samo
posledica nepoznavanja svih injenica. Kako nam sve injenice ni u emu nikad nisu
dostupne i kako ih, i da su dostupne nikad ne bismo stigli da uzmemo u obzir, svaki sud
je jedino ponekad delatan, nikad istinit.
*****
Skepticizam se ne mora odricati suda. On se samo ne obavezuje da po njemu postupa. On
se ne pokorava logici ni intuiciji podjednako, jer u inteligenciji veoma esto vidi izgovor
za nekanjeno delovanje instikata, a u intuiciji esto isuvie inteligentne logike. Skeptik
ima miljenje koje ne potuje i za koje bi voleo da ne proizvodi nikakvu delatnost. On ne
veruje u zasnovanost svog delovanja na istinu.
Skeptik e priznati da je njegova akcija sumnjiva meavina uzroka od kojih njegovo
miljenje nee u njegovim oima zasluivati vee potovanje od svih drugih motiva:
strasti, oportunosti, konvencija ili koristoljublja. Poloaj, moralno, nesumnjivo
beznadean, pa je verovatno da e se skeptik, gde god je to mogue, uzdravati od
delovanja i od toga da svoje miljenje primenjuje. To e u tom sluaju biti najdalja taka,
osim samoubistva, do koje moe da ide u intelektualno potenje.
*****
Skeptik se ne prepoznaje po uzdranosti u delovanju nego po uzdranosti u miljenju,
koje je izvor svakog racionalnog delovanja. On moe biti efikasan vie nego bilo koji
dogmatik, ali ga ta efikasnost ni najmanje nee uveriti da je u pravu. Dogmatika ni
neuspeh njegove istine ne otrenjuje.

*****
Skeptik ima strasti, ali od njih ne kuje ivotna pravila ni za sebe ni za druge ljude. On se
njima slui, a ne one njime da bi se relizovale u istoriji.
*****
uvajmo se ljudi koji su mali ak (svuda osim) u svojim mrnjama.
*****
Dogma koja pokuava da sebe dokae mrtva je dogma. Nita tako uspeno ne negira
Boga kao dokazi za njegovo postojanje. Nita bre ne unitava jedan tiranski poredak kao
razlozi koji ga opravdavaju.
*****
to vie istina ovek poznaje sve manje volje mu preostaje da se opredeli i za jednu.
Zbog toga je obrazovanje jedini protivotrov fanatizmu. Imunitet se stie skepsom, ne
razoarenjem. Jer i razoarenje nije nita drugo do jedna besmislena pesimistika dogma.
razoarenje stvara konvertite.
*****
Ako mislimo da su ljudi ravi ne verujem da emo popraviti stvar time to emo mi biti
jo gori.
*****
Imati nacionalnu crkvu znailo je za srednjovekovne vladare imati Boga u linoj slubi.
Zar iskreni vernik nema pomalo isto oseanje?
*****
Obrazovanje koje inspirie skepticizam uz sumnjivu pretpostavku uroene plemenitosti,
jedino je u stanju da nas pomiri sa tolerancijom koja je stvarna istina svake slobode.
Nema slobode koja nije uzajamna (reciprona).
*****
Praktina razlika izmeu klasine oligarhije i oligarhije sovjetskog tipa je u tome to prva
nije teroru pridavala spasilaku ulogu, to je bila nadahnuta herojskim romantizmom
grke religije, a ne dogmama, Bila je osloboena imperijalizma. Grci, izgleda, nisu
oseali potrebu da ugnjetavanjem svojih suseda dokazuju svoju pripadnost svetu.
*****
Sve religije u svojoj kreativnoj fazi imaju neki prirodan cilj: najpre materijalne, pa onda
moralne i duhovne interese plemena, naroda i drugih etnikih grupacija. Tek se u
crkvenoj fazi vere preobraaju u mone institucije za zatitu izvesnih steenih
privilegija ili zadobijanje novih. U tome jedva da ima neke razlike izmeu egipanskog
panteizma, hrianstva sa svim svojim performacijama, tabu-kultova primitivnih
uroenika iz kamenog doba, nacizma, muhamedanstva ili komunizma.
Za vreme obreda koji su bili namenjeni da kiu oslobode stege neba ili revolucionarnih
ustanaka koji su oslobaali neki neiskorieni motiv istorije, vernici su padali u istovrsnu
ekstazu, i privremeno lieni samoseanja, pa sa njima i svih konvencija, stapali se u jednu
mranu zajednicu primordijalnih instinkata, pa su u ime bogova ili ideala svejedno
nekada jeli ljude, a sada ih ubijaju, to je gore, jer je kanibalizam kao sistem ishrane
prirodniji od masakra kojim se nekoristoljubivo dokazuje neka sporna istina, i time bi ih
pomirili sa prirodnim potrebama.
*****
Gregarski instinkt koji se na podjednako oigledan nain ispoljava u divljim ratnim

okrajima kao i u civilizovanoj drutvenosti, u strahu od samoe urbaniziranog

graanina neke metropole, taj gregarski instinkt je samo funkcija jedne kosmike tenje
jedinstvu, stapanju, apsolutnoj koherenciji. Pojedinano uvek tei neem optem, kao to
opte uvek tei da u sebi same sve pojedinano.
*****
Oseanja prethode miljenju i strah ili mrnja veoma esto ive pod izgovorom da su
doktrine.
*****
Ceo napor da se razdvoje teologija i nauka, zavrio se jednim matematikim misticizmom
i jednom mistinom naukom. Religija i nauka, jednom razdvojene, ponovo su se nale
zajedno da bi jedna od druge pozajmile novu snagu i dobile novo nadahnue: vera od
nauke formule nepogreivosti, nauka od vere njena otkrovenja. Mi se nalazimo u eri neoskolastike. Veri je potreban dokaz, nauci vera.
*****
Sve se menja, ali ako se sve menja onda se menja i princip promene, a on se moe
promeniti samo u princip stalnosti koji odrie promenu i u kome se nita ne menja.