NIKOLAJ VASILJEVIC GOGOLJ

REVIZOR
Revizor je jedino Gogoljevo dramsko delo. Na njemu je poceo da radi od 1834. I
nije prestao sve do 1842. godine, iako je delo vec dozivelo i prvo scensko izvodjenje
i stampanje 1836. godine.
Drama Revizor spada u drustvene komedije jer se bavi ljudskim naravima i
negativnim pojavama, ali je i komedija karaktera i situacije. Ismejavanje drustvenog
stanja i ljudske naravi je tema koja je uzeta iz drustvene stvarnosti carske Rusije u
prvoj polovini 19. veka. Ideja komedije sadrzana je u jednoj izjavi samog Gogolja:
U Revizoru ja sam odlucio da na jednom mestu skupim sve ono sto je u Rusiji ruzno,
a sto sam ja tada znao, sve nepravde koje se cine na onim mestima i onim
slucajevima gde se pravednost trazi od coveka vise od svega, i hteo sam sve da
ismejem u jedan mah

STRUKTURA GOGOLJEVE KOMEDIJE

Komedija ima pet cinova:
PRVI CIN
Za mesto radnje uzeta je provincijska sredina i sve drustvene strukture: sudstvo,
zdravstvo, obrazovanje. Glavne uloge: nacelnik grada Anton Antonovic, direktor
bolnice Zemljanika, sudija Amos Fjodorovic Ljapkin Tjapkin, skolski nadzornik Luka
Lukic, postar Ivan Kuzmic, varoske spahije Dopcinski i Bopcinski Lik koji je iznad
njih, koji pokrece radnju jeste Hljestakov, sitni cinovnik iz Petrograda.
Nacelnik je pozvao u kancelariju sve glavne ljude u gradu da im saopsti iznenadnu I
neprijatnu vest koja glasi: Dolazi nam revizor. Iz njegovih reci saznajemo da u
bolnici vlada prljavstina, bolesnici lice na kovace, nema bolesnickih lista i dijagnoza,
sve zaudara na kupus, pusi se duvan. U sreskom sudu je opsti nered. Sudija uzima
mito- lovacke kucice, nacelnik sve sto mu padne saka- skupocenu bundu, sal ili bilo
sta drugo.
Dolaze spahije Dopcinski i Bopcinski sa vescu da je u gradskoj gostijonici cinovnik.
Da se zove Ivan Aleksandrovic Hljestakov, da je tu vec dve nedelje. Nastaje dilema
sta raditi. Ipak, spremaju se da svi odu u gostionicu i potraze revizora, ali kako kad
ne znaju nista o njegovom izgledu.
DRUGI CIN
Mesto desavanja je gostionica odnosno soba u kojoj su odseli Hljestakov i njegov
momak Osip. Vec je drugi mesec kako je Hljestakov iz Petrograda krenuo na put, a
nikako da stigne na cilj- do svijih roditelja. U gradu nista ne placa, gostionicar preti
da ce ga prijaviti vlastima i oterati u zatvor.
Nastaje izuzetno komicna situacija koja se gradi na zabuni, nesporazumu i
uzajamnom strahu.
TRECI CIN
Razgovor nacelnikove zene Ane Andrejevne i kcerke Marije. I one su uzbudjene
jurnjavom koja je nastala u gradu. Dopcinski im javlja da ce u njihovu kucu na
smestaj doci revizor i da ona, Ana Andrejevna, sve dobro pripremi.
Nacelnik dovodi u kucu uglednog gosta. Do izrazaja prvo dolazi provincijski du
nacelnikove zene i kcerke. One su fascinirane prisustvom i pricom Hljestakova o
petrogradskom zivotu. Posto u pitanjma prelaze sa teme na temu, to je dokaz
njihove neizivljenosti i potrebe za zivotom u velikom gradu i svetu otmenisti.
Hljestakov , u pricanju, gubi granicu izmedju istinitog I izmisljenog. Njegova prica

ima svoje dejstvo. Nacelnik i svi oko njega drhte od straha, a on, dok prica, zivi zivot
o kome je sanjao kao sitan cinovnik.
CETVRTI CIN
Do kraja se uoblicava motiv korupcije i podmicivanja kao sredstva u ocuvanju
polozaja u drustvu. Korupcija i malogradjansko ponasanje malih ljudi u malom mestu
spram vaznih licnosti, uveliko su dosli do izrazaja, sto dobija i vanvremensko
znacenje.
Prvo Hljestakovu dolazi Ljapkin Tjapkin, sudija. Prilazi zaplaseno, iz ruku mu ispada
pripremljen novac. Videci povoljnu priliku, Hljastakov ga uzima na zajam. Ali, pored
sklonosti da podmicuje, on ima jos jednu crtu: potrebu da svakog od bliznjih
podkazuje i jos vise obelezi greskama i nedostacima, kako bi sebe prikazao u sto
boljem svetlu.
Dolaze i trgovci koji se zale na nacelnika. Njegova gramzivost popsima takve
dimenzije da se nicega ne libi- sve nosi, pa cak i suve sljive koje u buretu stoje i po
sedam godina. Da bi sto vise dobio, on i po dva rodjendana slavi godisnje. Zatvara
ljude i u zatvoru ih hrani slanom ribom, ne dajuci im vodu. Nacelnikovu bahatost i
samovolju potvrdjuje i zena jednog podoficira, cijeg je muza nezakonito oterao u
vojsku a nju isibao.
Hljestakov se naizmenicno udvata nacelnikovoj zeni i kcerci, da bi se na kraju stekao
utisak kako on prosi nacelnikovu kcerku. Hljestakov pise pismo prijatelju, novinaru, u
Petrograd, ciji ce se sadrzaj otkriti na kraju. Odlazi u kocijama, sa izgovorom da ce to
biti nakratko, a nacelnikova porodica ostaje presrecna sto je sve dobilo takav
nesluceni obrt.
PETI CIN
Ovaj cin donosi resenje, ali na nacin kako je komedija i pocela. Na pocetku ovog cina
data je slika malogradjanske porodicne srece. Nacelnik u udaji kcerke vidi izuzenu
sansu za svije napredovanje u sluzbi. Verujuci da se visoko vinuo, izrice pretnje i
osvetu svima koji su se zalili na njega.
Da bi prikazao mentalitet i licemerje kako cinovnickog tako i trgovackog sveta,
Gogolj i treci put na pozornicu izvodi i sudiju, upravnika bolnice, trgovce i policajce.
Svi dolaze da nacelniku cestitaju na udaji kcerke i da sa njim podele zadovoljstvo i
srecu.
A onda- sok za sve njih. Dolazi postar sa pismom Hljestakova koje je upuceno
prijatelju u Petrograd. Pocinje citanje pisma u prisustvu svih. U njemu je Hljestakov
podsmeh upucen svima koji su uvereni da nesto znace u tom provincijskom zivotu.
Pismo otkriva da Hljestakov nije nikakav revizor, niti neka vazna licnost, vec slucajni
prolaznik i prevarant, te da je nacelnik sa svojom porodicom izigran i kao ostali
ismejan.
i dok jos traje stanje izazvano brukom koja je dosla sa pismom, stize gromovita vest
o dolasku pravog revizora. Ova vest je pretvorila sve prisutne u skamenjenu grupu.
Sve se pretvara u nemu scenu, u kojoj nema ni pokreta ni reci.
Tako se zavrsava Gogoljeva komedijau kojoj, na prvi pogled, sve deluje obicno, a
opet izuzetno i neponovljivo.
LIKOVI
Likovi imaju posebnu funkciju: da svojom pojavom, postupcima, nacinom
razmisljanja i jezikom izraze ne samo individualno, ono sto ih razlikuje od drugih,
nego i sve ostalo sto ih cini slicnim ili jednakim sa drugima, odnosno sto je
svojstveno mahom svim ljudima na istim polozajima i u istim okolnostima.
Likovi u Revizoru su, dakle, tipizirani, izrazito prepoznatljivi, zbog cega je bilo zucnih
reagovanja kada je delo prvi put prikazano na sceni. Mnogi su u njima videli sebe,
svoju zaparlozenost ili podmitljivu prirodu, svoju zaostalost, malogradjanski i
egoisticki duh koji ne poznaje velike duhovne vrednosti.

NACELNIK
- covek koji se najvise brine da ne propusti ono sto mu samo ide u sake;
- postao ugnjetac jer je bio obuzet samo uzimanjem onoga sto je tudje;
- otupeo i ogrubeo, nema osecaj za tudje probleme, nista ne moze da ga dirne;
- u dnu duse oseca da je gresan, pa odlazi u crkvu, ali kajanja jos nema;
- grabljenje i otimanje tudjeg nije samo njegova potreba nego i navika;
- strah, nada i radost jesu unutrasnja stanja koja se stalni smenjuju u njemu;
- uzima mito i sklon je druge da korumpira;
- zaboravlja na opreznost i biva prevaren;
- osvetoljubljivost i bahatost, samovlasce- osobenost su njegovog cinovnickog
karaktera, na
sta upucuju mnoge zalbe trgovaca
HLJESTAKOV
Uveden je u prostor komedije kao umetnicko sredstvo vrlo pogodno da se izrazi
osnovna ideja dela i namera pisca. On se slucajni i iznenada pojavljuje i postaje
centar svih zbivanja- revizor, nesto sto nikada nije imao na umu
- sitni petrogradski cinovnik
- govori i radi bez ikakvog razmisljanja
- odeven je po modi
- ne radi svoj posao, niti obavlja duznost kako treba
- sklon je kartanju i lako procerda sve sto ima
- covek je bez proslosti i buducnosti; za njega postoji samo sadasnjost i olako
trajanje od danas do sutra
- on je salonska varalica iz zadovoljstva u tome uziva
- kada prica raspanjene maste, onda u orvi plan stavlja sebe; prica o vlastitoj velicini
i vaznosti; laze, a veruje u to kao da je najveca istina
- I kad odlazi, ne ostavlja utisak coveka koji misli da je ucinio neku nepravdu ili
ruznu stvar, nego se javlja kao neko kome se desilo nesto ugodno, zabavno i prosto
neverovatno.