Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Znaaj vode u savremenoj stoarskoj proizvodnji posebno je izraen. Pored

hrane, voda predstavlja drugi neophodan inilac opstanka.
Dovoljno o ovome govori i podatak da, zavisno od vrste, kategorije i starosti, 44 do 88% telesne mase ivotinje ini voda. Voda je od vitalnog znaaja
za organizam. Neke od funkcija, koje u njemu obavlja, su sledee:
rastvara organske i neorganske materije,
prenosi rastvorene elemenate i jedinjenja,
ini sredinu u kojoj se odigravaju svi biohemijski procesi,
uestvuje u nekim biohemijskim procesima (hidrolitiki procesi),
igra vanu ulogu u termoregulaciji i dr.

Potrebe ivotinje za vodom zadovoljavaju se napajanjem i vodom koja je

sadrana u konzumiranoj hrani. Voda nastaje i u samom organizmu kao produkt
metabolikih procesa, pri emu je ova koliina zanemarljiva i nema praktinog
znaaja za zadovoljenje potreba ivotinje.
Pored napajanja ivotinja, voda na farmi potrebna je i za zadovoljenje zahteva ljudi (pie, spremanje hrane, sanitarne potrebe i dr.), pranje objekata,
maina i opreme (posebno ureaja za muu), pripremu mue, hlaenje mleka,
izubravanje, spremanje stone hrane, kupanje ivotinja, protivpoarnu zatitu.
Vodosnabdevanje farme mora da odgovori strogim zahtevima koje ovakva
proizvodnja postavlja. Ovi zahtevi odnose se na kvalitet i kvantitet vode i kontinuirano snabdevanje. Ciljevi e biti postignuti, ukoliko je farma snabdevena odgovarajuim ureajima i opremom, koji tehniki, tehnoloki i eksploataciono
odgovaraju potrebama i omoguuju potpunu automatizaciju procesa.

NORME POTRONJE I KVALITET VODE

ZA NAPAJANJE
Koliina vode koju je potrebno obezbediti za normalno odvijanje procesa
proizvodnje na farmi, uslovljena je sa mnogo razliitih faktora.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

39

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Osnovno to se mora obezbediti, je kontinuirano snabdevanje farme dovoljnom koliinom svee vode odgovarajuih fiziko-hemijskih i biolokih osobina.
Voda za napajanje mora biti ivotinjama dostupna tokom celog dana, ime im se
omoguuje konzumiranje po volji, prema trenutnim potrebama organizma. Isto
vai i kada se govori o zadovoljenju potreba ljudi, zaposlenih na farmi.
Sve ostale potrebe pruaju mogunosti da se potronja vode racionalizuje i
svede u neophodne granice kao i da se upotrebljava tzv. "tehnika voda".
Koliina vode za napajanje ivotinja veoma je promenljiva. Ova promenljivost je karakteristina kako u toku dana, tako i u toku godine. U tom smislu,
razlikuju se asovna i dnevna neravnomernost potronje vode.
asovna neravnomernost potie od potreba samog organizma, odnosno prirodnog dnevnog bioritma ivotinje, koji se menja uobiajenim redosledom tokom 24 asa. Merenjima je utvreno da je najvea potronja u periodima: 5-8h,
10-14h i 18-21h. Potronja jako opada izmeu 22 i 4h. Stavljajui u odnos maksimalnu i srednju asovnu potronju, dobija se koeficijent asovne neravnomernosti ija je vrednost 2-2,5. Koeficijent dnevne neravnomernosti, ija je vrednost oko 1,3, daje pak odnos maksimalne i srednje dnevne potronje tokom
godine. Dnevna neravnomernost uslovljena je promenama godinjih doba, tj.
klimatskih uslova u toku godine (temperatura i vlanost vazduha).
Tab. 1. Norme dnevne potronje vode za napajanje, po grlu
Vrsta i kategorija ivotinja
Krave u laktaciji (samo napajanje)
Krave u laktaciji (ukljuujui pranje sistema
za muu i postupak hlaenja mleka)
Junad i goveda u tovu
Telad
Prasad (5-20 kg)
Svinje u tovu (20-110 kg)
Krmaa ili suprasna krmaa (poetna faza)
Suprasna krmaa (pred praenje)
Krmaa sa prasadima
Ovce
Jagnjad
Koke nosilje i brojleri
Guske i patke
urke
Konji
SNABDEVANJE FARMI VODOM

Potronja vode
(l/grlo/dan)
70 - 100
do 140
50 - 75
20 - 35
1-3
3 - 10
8 - 12
10 - 15
do 50
7-8
oko 3
oko 0,6
1,25
1
25 - 35

40

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Pored klimatskih uslova, koliina konzumirane vode za napajanje znaajno

zavisi i od drugih faktora, kao to su: sadraj suve materije u hrani, vrsta hraniva
(sadraj proteina, soli, mineralnih materija), fizioloko stanje ivotinje (starost,
steonost, zasuenje, period laktacije, suprasnost, zdravstveno stanje), produkcija
mleka kod krava u laktaciji, temperatura vode za napajanje i dr.
Usled postojanja ovolikog broja uticaja, norme dnevne potronje vode za
napajanje (l/grlo/dan) se daju u irim intervalima, kako bi obuhvatile sve navedene faktore (tabela 1). Kod predvianja potreba farme, rauna se sa gornjim
granicama navedenih intervala.
esto se, pored ovako izraenih normi, daju i norme potronje vode za napajanje po jedinici mase suve materije (l/kg SM), sadrane u hrani (tabela 2).
Cilj je da se uspostavi direktna zavisnost izmeu sadraja suve materije u uzetoj
hrani i konzumirane koliine vode, pri emu se aproksimiraju ostali uticaji da bi
se postupak pojednostavio, uz zadravanje dovoljne pouzdanosti, ovako predvianih vrednosti.
Tab. 2. Norme potronje vode za napajanje po jedinici
mase suve materije (SM) u konzumiranoj hrani
Vrsta ivotinja
goveda
svinje
ovce
ivina
konji

Potronja vode
(l/kg SM)
4 2,5 2 1 2 -

6
3
3
2
3

Pored ova dva, postoji jo nekoliko naina izraavanja normi potronje

vode za napajanje, koji su manje u upotrebi. Tako, moe se raunati da krave
dnevno konzumiraju koliinu vode koja je ekvivalentna 1/7 do 1/12 njihove
telesne mase, pri emu manja vrednost vai za kraj steonosti, a vea za poetni
period laktacije. Uobiajen je i podatak da krave u laktaciji konzumiraju 3-5 l
vode/l pomuenog mleka.
Kvalitet vode za napajanje domaih ivotinja ne sme se ni po emu razlikovati od kvaliteta vode za ljudsku upotrebu.
U organoleptikom smislu, higijenski ispravna voda potpuno je bistra i bez
boje, ukusa i mirisa. Dalje, ovakva voda zadovoljava kriterijume svojim fizikohemijskim i biolokim svojstvima. Uoljive promene (zamuenost, boja, neuobiajen ukus, neprijatan miris) ukazuju na mogue zagaenje.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

41

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Temperatura vode trebalo bi da se kree u intervalu 8 do 15C. Kiselost je

ograniena intervalom pH od 6,5 do 9. Tvrdoa vode zavisi od koliine rastvorenih soli i obino se meri nemakim stepenima (d ili dH). Preporuuje se da
voda za pie ima tvrdou od 8 d, to odgovara kategoriji srednje tvrde vode.
Standardi se odnose i na sadraj pojedinih elemenata, jedinjenja i mehanikih
primesa i uravnoteenost krea i ugljene kiseline.
Bioloka svojstava vode podrazumevaju dozvoljeni sadraj ili potpuno odsustvo pojedinih ivih organizama (patogeni mikroorganizmi, paraziti, bakterije,
virusi, alge, gljive) koji predstavljaju zagaivae i izazivae bolesti.
Kvalitet vode moe se dovesti na nivo definisan standardima za pijau vodu
nekim od procesa kao to su: taloenje, filtriranje, aeracija, hlorisanje, omekavanje, otkiseljavanje, sterilizacija i dr.

IZVORI VODE ZA SNABDEVANJE FARMI

U osnovi, izvori vode mogu se podeliti na nadzemne i podzemne.
Nadzemni (povrinski, otvoreni) izvori su vodotokovi (reke, potoci), stajaa
voda (jezera, kanali), prirodni izvori, kinica. Za vodosnabdevanje savremenih
stoarskih farmi, ovakvi izvori nemaju veeg praktinog znaaja. Voda iz ovakvih izvora ponekad se koristi, usled trenutnog pada izdanosti podzmnih izvora
koji se intenzivno eksploatiu. U tim sluajevima, ona se obavezno podvrgava
odreenim postupcima (obalska filtracija, spora i brza filtracija, flokulacija, dodatne fiziko-hemijske metode) radi popravke svojstava, te se njome obogauje
podzemni izvor. Povrinska voda konstantno je izloena svim postojeim faktorima zagaenja iz okoline, tako da njen kvalitet u prirodnom stanju retko
zadovoljava standarde. U nekim sluajevima, taj kvalitet je ak toliko naruen,
da se vie ne moe ni poznatim i uspenim metodama potpuno, sigurno i ekonomino dovesti na traeni nivo.
Podzemni (zatvoreni) izvori mnogo su povoljniji za snabdevanje farmi vodom. Ovakvi izvori mogu biti razliite dubine (od oko 5 pa sve do nekoliko
stotina metara), to zavisi od zemljinog profila odnosno dubine vodonepropusnih slojeva sa kojih se voda crpi. Prema ovoj dubini, vri se i naelna klasifikcija ovih izvora (bunara) na plitke, srednje duboke i duboke. Voda u dubljim
slojevima se ponekad (zavisno od poloaja propusnih i nepropusnih slojeva) ve
nalazi pod pritiskom koji je izbacuje na povrinu zemlje kada se do nje dopre
buenjem. Tada se govori o arterskim bunarima.
SNABDEVANJE FARMI VODOM

42

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Prirodni kvalitet vode iz podzemnih izvora, skoro po pravilu, pribliava se

ili ve popuno odgovara standardima, to je izvor dublji. Ovo otud to povrinska voda mora da proe kroz propusne slojeve zemljinog profila da bi dola do
nepropusnih na kojima se formira vodonosni sloj odnosno podzemna akumulacija. Pri tom prolasku se vri prirodno filtriranje vode, oslobaanje od mehanikih primesa, kao i uzronika hemijskog i biolokog zagaenja, koje je ponela
sa povrine. Otud, kvalitet podzemne vode je toliko bolji koliko je ona prela
dui put kroz propusne slojeve zemljita do zaustavljanja na nepropusnim. Pri
korienju podzemne vode, potrebne su veoma male intervencije radi postizanja
odgovarajueg kvaliteta, a ponekad se ona moe koristiti i u svom prirodnom
stanju. Voda u pliim izvorima je podlonija kolebanju svojih fiziko-hemujskih
i biolokih svojstava tokom godine. Ovo je posebno izraeno ukoliko se ne
poklanja dovoljno panje zatiti, kako povrinske, tako i podzemne vode od zagaenja, jer se izvori esto nalaze u neposrednoj blizini farmi i okolnih naselja.
Velike farme su same po sebi znaajni faktori zagaenja okoline, a ovi negativni
efekti se pravilnim postupcima mogu ublaiti.
Kapacitet (izdanost) podzemnih izvora promenljiv je tokom godine (pogotovu kod pliih izvora), a interval ovog kolebanja merenjem se moe utvrditi. Na
osnovu toga obezbeuje se izvor iji minimum kapaciteta tokom godine jo
uvek daleko premauje maksimalno procenjene potrebe i na taj nain obezbeuje se stalno i pouzdano vodosnabdevanje farme.

PUMPE
Pumpe su maine koje mehaniku energiju, dobijenu od pogonskog motora,
prenose na tenost, koja tu energiju koristi za translatorno kretanje u ravni ili za
premetanje sa nieg na vii nivo.
Pogon pumpi mogue je obezbediti na razliite naine. U procesu vodosnabdevanja farmi najzastupljeniji su elektromotori. Pored njih, pumpe mogu
biti pokretane i motorima sa unutranjim sagorevanjem (SUS motori) ili prikljunim vratilom traktora. Ovo ima poseban znaaj kod obezbeenja vode za
napajanje stoke na panjacima. esta je primena pokretnih (mobilnih) pumpnih
agregata koji se sastoje od SUS motora i centrifugalne pumpe.
Pumpe se dele prema konstrukciji i prema nameni.
Prema konstrukciji (nainu rada) postoje: klipne (zapreminske), obrtnoklipne i obrtne (turbo, lopatine) pumpe. Obrtne pumpe se mogu, prema pravcu
kretanja tenosti, odnosno grai, podeliti na centrifugalne i aksijalne. Pored

SNABDEVANJE FARMI VODOM

43

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

navedenih, prema konstrukciji posebno se mogu izdvojiti strujne pumpe, gasni

liftovi i dr. Zbog posebnog znaaja za vodosnabdevanja farmi, ovde e biti opisane klipne i centrifugalne obrtne pumpe.
Prema nameni (oblasti primene), pumpe dele se na: dubinske, kotlovske,
graevinske i dr.
Za transport iste vode, najee se koriste obrtne pumpe. Dubinske pumpe
posebno su znaajne jer se koriste za izvlaenje (crpljenje) vode iz kopanih ili
buenih bunara do dubine od nekoliko stotina metara.

Osnovni radni parametri pumpi

kg/s
U ove parametre ubrajaju se: zapreminski - Q m3/s ili maseni - m
protok, napor pumpe - H m S.T. (jedinini rad - Y J/kg ili pritisak - p Pa),
snaga - P W i stepen korisnosti - . Ovi parametri vae generalno za sve tipove
pumpi.

Protok je koliina tenosti koja proe kroz pumpu u jedinici vremena. Ta

koliina moe biti izraena kao zapremina, kada se radi o zapreminskom pro ) tenosti. Zavisnost
toku (Q) ili kao masa, pa se govori o masenom protoku ( m
veliine ima oblik:
ove dve m
=Q
m

. . . (1)

U gornjem izrazu, je gustina tenosti i izraava se u kg/m3. U naem

sluaju, radna tenost uvek je ista voda, ija je gustina 103 kg/m3.
Napor pumpe (H) predstavlja energiju, koju svaki kilogram tenosti primi
od pumpe, odnosno poveanje energije jedinine mase (1 kg) tenosti pri prolasku kroz pumpu, od njenog ulaznog do izlaznog preseka. Uobiajeno je u
praksi da se ova veliina izraava u metrima stuba tenosti m S.T.. Ova vrednost posle mnoenja sa gravitacionim ubrzanjem (g), dobija se u J/kg (to doslovno odgovara definiciji navedenoj na poetku) i obino se naziva jedinini
rad (Y), a mnoenjem sa gustinom tenosti () i gravitacionim ubrzanjem (g)
pretvara se u (hidrostatiki) pritisak (p), izraen u Pa.
Energije tenosti u ova dva preseka, svedene na jedinicu mase (specifine
energije), mogu se izraziti Bernulijevim jednainama (2 i 3) (slika 1):
eu

SNABDEVANJE FARMI VODOM

p u c u2

gz u

. . . (2)

44

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

ei

p i c i2

gz i

. . . (3)

gde je: eu, ei J/kg - energije jedinice mase tenosti na ulaznom i izlaznom
preseku pumpe,
pu, pi Pa - apsolutni pritisci tenosti na ulazu i izlazu iz pumpe,
kg/m3 - gustina tenosti (za vodu 103),
cu, ci m/s - brzine tenosti na ulazu i izlazu iz pumpe,
g m/s2 - ubrzanje zemljine tee (9,81),
zu, zi m - visine ulaza i izlaza iz pumpe u odnosu na nivo
crpljene tenosti.
Deljenjem prethodnih jednaina sa gravitacionim ubrzanjem (g), dobijaju se energije izraene
u m S.T.:
eu

p u c u2

zu
g 2g

. . . (4)

ei

p i c i2

zi
g 2g

. . . (5)

Vrednost napora pumpe, u optem sluaju,

odavde se moe izraunati na sledei nain:
H ei eu
Sl. 1. ema pumpnog
postrojenja

p i p u c i2 c u2

z i z u . . . (6)
g
2g

Na slian nain iz jednaina (2) i (3) moe se

dobiti vrednost jedininog rada pumpe u J/kg.

U praktinim uslovima, vertikalno rastojanje izmeu ulaznog i izlaznog

preseka pumpe je zanemarljivo malo u odnosu na ukupnu visinsku razliku tenosti u donjem (R1) i gornjem (R2) rezervoaru. Otud se ovaj lan moe zanemariti (zi - zu 0).
esto su povrine poprenih preseka ulaznog i izlaznog otvora pumpe jednake (Au = Ai). Tada se, na osnovu jednaine kontinuiteta (7), zakljuuje da su
jednake i brzine proticanja tenosti kroz ova dva preseka (cu = ci).
cu Au = ci Ai

SNABDEVANJE FARMI VODOM

. . . (7)

45

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Uvoenjem ovih pretpostavki, jednaina (6), za specijalan sluaj, dobija

sledei oblik:
p pu
. . . (8)
H i
g
Pored "apsolutnog" ulaznog i izlaznog pritiska (pu i pi), koji figuriu u prethodnim relacijama, u praksi su vie primenjeni "relativni" pritisci. To su vrednosti koje se direktno oitavaju na vakuummetru na ulazu (pv) i manometru na
izlazu iz pumpe (pm). Njihov odnos dat je sledeim relacijama (pa - atmosferski
pritisak):
pm = pi - pa pi = pm + papv = pa - pu pu = pa - pv
. . . (9)
Zamenom u jednaini (8), dobija se sledei izraz za izraunavanje napora
pumpe:
p pv
. . . (10)
H m
g
Iz jednaina (6), (8) ili (10) izraunava se napor za koji je pumpa konstruisana, odnosno energija (izraena u
m S.T.) koju je pumpa sposobna da preda tenosti. Da bi pumpa bila pravilno
odabrana za eksploataciju u uslovima
pstojeeg cevovoda, ova vrednost mora
biti jednaka veliini koja se naziva
"potreban napor".

Sl. 2. Proirena ema pumpnog

postrojenja
1. usisna korpa, 2. usisna cev, 3. pumpa,
4. zasun, 5. potisna cev, 6. elektromotor,
R1 -donji rezervoar, R2-gornji rezervoar
SNABDEVANJE FARMI VODOM

Potreban napor (Hman m S.T.),

(sl. 2), nasuprot ve definisanom naporu
pumpe, predstavlja ukupnu energiju koju jedinica mase potiskivane tenosti
mora da dobije od pumpe, da bi: savladala visinsku razliku izmeu donjeg
(R1) i gornjeg (R2) rezervoara (ukupna
geodetska visina - hg m S.T.), savladala sve otpore koji se suprotstavljaju
toku tenosti kroz cevovod (ukupni
gubici pri strujanju - hw m S.T. i da bi
se pokrenula iz donjeg rezervoara i
dostigla brzinu strujanja cu m/s:

46

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Hman hg h w

cu2
2g

. . . (11)

Geodetska usisna visina (hs) predstavlja vertikalno rastojanje od najnieg

nivoa tenosti u donjem rezervoaru (R1) do ose pumpe, a geodetska potisna
visina (hp) od ose pumpe do najvieg nivoa tenosti u gornjem rezervoaru (R2).
Zbir ove dve vrednosti daje ukupnu geodetsku visinu (hg):
hg = hs + hp

. . . (12)

Zbir gubitaka koji nastaju usled razliitih otpora strujanju tenosti kroz
usisni (hws) i potisni (hwp) vod ini ukupne gubitke pri strujanju (hw) (13).
hw = hws + hwp

. . . (13)

Gubici kroz cevovod zavise od kvadrata brzine strujanja i karakteristika

cevovoda, a nastaju usled trenja tenosti o zidove cevi i lokalnih gubitaka
(promene preseka, krivine, ventili i dr.). Vrednosti gubitaka za lokalne otpore u
cevovodu daju se tablino.
Zbir geodetske usisne visine (hs) i gubitaka koji nastaju u usisnom vodu
(hws) ini usisnu visinu (Hs). Analogno ovome, potisna visina (Hp) zbir je geodetske potisne visine (hp) i gubitaka koji nastaju u potisnom vodu (hwp).
Snaga pumpe izraava se kao: korisna (efektivna) i pogonska (konzumirana, snaga na vratilu). Korisna snaga (Pe W) odgovara energiji koju pumpa
predaje tenosti u jedinici vremena s i predstavlja deo pogonske snage (P), a
izraunava se kao:
Pe = Q g H
. . . (14)
Uvoenjem masenog protoka iz jednaine (1), jednaina (14) dobija sledei
oblik:
g H
. . . (15)
Pe m
Pogonska snaga (P W) predstavlja ukupnu snagu koju pumpa dobija od
pogonskog motora, odnosno ukupna energija koju motor predaje pumpi u jedinici vremena.
Odnos ove dve veliine (16) naziva se ukupni stepen korisnosti pumpe ():

Pe
;
P

= H Q M

. . . (16)

Kako se kod pumpi javljaju hidrauliki, zapreminski i mehaniki gubici,

ukupni stepen korisnosti (), jednak je i proizvodu hidraulinog (H), zapreminskog (Q) i mehanikog (M) stepena korisnosti (16).

SNABDEVANJE FARMI VODOM

47

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Na osnovu relacija (14), (15) i (16) dolazi se i do izraza za izraunavanje

pogonske snage:

P
Q g H m g H
P= e

. . . (17)

Klipne pumpe
Ove pumpe najee se koriste kada je potrebno ostvariti visok pritisak potiskivane tenosti, uz mali protok, odnosno postii veu potisnu visinu (visinu
dizanja). Kod ovih pumpi neophodno je postojanje krivajnog mehanizma (kolenasto vratilo i klipnjaa) radi pretvaranja rotacionog kretanja kolenastog vratila
motora u pravolinijsko oscilatorno kretanje klipa pumpe.
Klipne pumpe mogu biti jednoradne ili dvoradne.
Jednoradne klipne pumpe (slika 3). Prilikom kretanja klipa od spoljne ka unutranjoj
mrtvoj taki, u cilindru se ostvaruje podpritisak koji izaziva usisavanje tenosti (izloene
dejstvu atmosferskog pritiska) iz donjeg rezervoara (izvora vode) kroz usisnu cev. Struja
tenosti otvara usisni jednosmerni ventil i
ispunjava zapremunu cilindra. Jednosmerni
ventili imaju osobinu da dozvoljavaju protok
tenosti samo u jednom smeru. Pri kretanju
klipa od unutranje ka spoljnoj mrtvoj taki,
klip potiskuje vodu iz cilindra u potisni cevo- Sl. 3. Jednoradna klipna pumpa
1. usisna cev, 2. usisna vazduna
vod kroz potisni jednosmerni ventil na cilinkomora, 3. usisni ventil, 4. klip,
5. klipnjaa, 6. potisni ventil,
dru, pri emu je usisni ventil zatvoren i ne
7.
potisna vazduna komora,
dozvoljava povratni tok vode.
8. potisna cev

Sl. 4. Dvoradna klipna

pumpa

Dvoradne klipne pumpe (slika 4) imaju po par

jednosmernih ventila (usisni i potisni) na oba kraja
cilindra. Princip rada isti je kao i u prethodnom sluaju, s tim to su kod dvoradnih pumpi istovremeno
u toku i takt usisavanja i takt potiskivanja, sa obe
strane klipa, za vreme jednog njegovog hoda. Na
ovaj nain se dobija ujednaeniji tok potisnute
koliine tenosti.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

48

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Neravnomernost toka potisnute koliine tenosti pedstavlja problem kod

klipnih pumpi. Ukoliko su pumpe jednoradne, posledice se ublaavaju postavljanjem ulaznih i izlaznih vazdunih komora u neposrednoj blizini cilindra
(slika 3). Ove komore ispunjene su vazduhom, koji svojom stiljivou znatno
amortizuje udare koje izaziva neujednaeni tok tenosti. Ujednaavanje protoka
postie se i kombinovanjem jednoradnih pumpi (npr. tri pumpe dobijaju pogon
sa zajednikog kolenastog vratila) koje naizmenino alju vodu u istu potisnu
cev, to odgovara trocilindrinoj jednoradnoj pumpi.
Vrednost zapreminskog koeficijenta korisnosti kod klipnih pumpi kree se
u intervalu 0,85-0,95.
Klipne pumpe rade pri relativno niskom broju obrtaja (30 do 400 o/min).

Centrifugalne obrtne pumpe

Ove pumpe jednostavnije su konstrukcije, lake za rukovanje i pouzdanije u radu od klipnih. Mogu se direktno, ili preko prenosnika snage (radi regulisanja broja obrtaja) vezivati za vratilo pogonskog motora, jer njihov radni
organ - obrtno kolo - ima rotaciono kretanje. Rade sa veim brojem obrtaja
(1400-3000 o/min) ali sa manjim koeficijentom korisnosti (Q = 0,4-0,6 za male
i 0,7-0,8 za srednje i velike pumpe) od klipnih.
Princip rada (slika 5). Osnovni radni deo pumpe je obrtno kolo sa lopaticama. Usled obrtanja kola stvara se podpritisak koji aksijalno usisava tenost iz
rezervoara kroz usisni cevovod. Pre putanja pumpe u rad, kuite i usisni cevovod moraju biti napunjeni tenou (runo ili na neki drugi nain) ime se ostvaruje kontinuitet tenosti od donjeg rezervoara do pumpe. Ovako pripremljena
pumpa spremna je da "povue" vodu iz donjeg rezervoara. Tenost koja je dospela u obrtno kolo biva zahvaena lopaticama kola (slika 6). Rezultat ovog delovanja je potiskivanje i ubrzano kretanje tenosti ka periferiji kola i spiralnom
kuitu pumpe, pri emu kolo predaje tenosti energiju. U spiralnom delu
kuita, vri se pretvaranje kinetike energije tenosti u potencijalnu (energiju
pritiska) ili se uslovno moe rei da se na raun smanjenja brzine poveava
pritisak. Tenost naputa obrtno kolo brzinom od 35-40 m/s, to je znatno vie
od uobiajene brzine strujanja kroz cevovod (3-4 m/s). Na raun potencijalne
energije, potisnuta tenost savladava visinsku razliku od izlaznog dela pumpe do
gornjeg rezervoara (geodetska potisna visina - hp) savlaujui dejstvo sile
zemljine tee, i otpore strujanju kroz potisni vod (hwp).

SNABDEVANJE FARMI VODOM

49

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Sl. 5. Jednostepena centrifugalna pumpa

1. obrtno kolo, 2. kuite, 3. radijalni kanali
izmeu lopatica kola, 4. spiralni kanal na
periferiji kola, 5. prikljuak usisne cevi,
6. prikljuna cev, 7. potisna cev

Sl. 6. Obrtno kolo centrifugalne

pumpe
1. spoljanji venac,
2. unutranji venac,
3. lopatica kola

Ukoliko pumpa na svom kuitu ima dva ulazna otvora, odnosno usisava
tenost sa dve strane, radi se o dvostrujnoj centrifugalnoj pumpi.
Centrifugalne pumpe mogu biti i viestepene. Broj stepeni pumpe
odgovara broju ugraenih obrtnih
kola (slika 7). Viestepene pumpe,
izmeu susednih obrtnih kola imaju
i sprovodna kola koja su nepokretna. Ona se sastoje od niza lopatica,
ija je funkcija da pretvaraju deo
Sl. 7. Viestepena centrifugalna pumpa
kinetike energije, koju je tenost
1. obrtno kolo, 2. zakolo, 3. predkolo
stekla prolaskom kroz prethodno obrtno kolo (stepen), u potencijalnu i da time
reguliu i ulaznu brzinu tenosti u svaki naredni stepen. U tom smislu, postoje
predkola (ispred obrtnog kola) i zakola (iza obrtnog kola). Viestepene pumpe
se upotrebljavaju za podizanje tenosti na vee visine (preko 60-80 m).
Geodetska usisna visina pumpe (hs) jednaka je razlici atmosferskog pritiska
i podpritiska u usisnom delu pumpe (sreditu obrtnog kola), izraenim u metrima stuba tenosti. Ako se pretpostavi da u ulaznom delu pumpe vlada potpuni
vakuum, odnosno da je apsolutni ulazni pritisak nula (pu= 0 m S.T.), tada se
moe rei da bi teorijska geodetska crpna visina max. mogla da iznosi hs 10 m.
Naravno, u praksi je nemogu pretpostavljeni uslov (pu = 0 m S.T.), a neizbeni
su i otpori proticanju tenosti kroz usisni cevovod, tako da hs, kod centrifugalnih
pumpi, dostie tek 8 m. Podaci o stvarnoj usisnoj visini pumpe dobijaju se od
proizvoaa u prospektnoj dokumentaciji, a utvruju se eksperimentalno.
SNABDEVANJE FARMI VODOM

50

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

UREAJI ZA OBEZBEENJE STALNOG

PRISUSTVA VODE NA FARMI
Hidrofor
Princip rada. Voda u rezervoar hidroforskog ureaja (slika 8)
dotie, potiskivana pumpom, kroz
dovodnu cev. Punei rezervoar,
voda sabija vazduh koji je ispunjavao zapreminu rezervoara, pa
se njegov pritisak (kao stiljivog
fluida) poveava. Tako sabijen
vazduh deluje na vodu u rezervoSl. 8. Hidroforski ureaj
aru. Po prestanku rada pumpe (u
1. pumpa, 2. elektromotor (EM), 3. rezervoar,
trenutku kada se postigne maksi- 4. pritisni prekida, 5. zatitni prekida za EM,
malni pritisak), vda biva potiski- 6. manometar, 7. vodomerno staklo, 8. odbojni
ventil, 9. bezbednosni ventil, 10. zapor sa
vana pod pritiskom u potisni cevoispustom vode, 11. ispusna slavina
vod. Sa sniavanjem nivoa vode u
rezervoaru poveava se slobodan prostor, komprimovani vazduh se iri i pritisak
se smanjuje. Smanjenje pritiska traje do minimalne regulisane vrednosti, kada se
pumpa ponovo ukljuuje i postupak se ponavlja.
Nivo vode u rezervoaru vizuelno se prati na vodomernom staklu (staklena
cev, spojena sa kotlom, pa je u njima isti nivo vode). Pritisak koji vlada u kotlu
pokazuje manometar. Izmeu pumpe i rezervoara postavlja se ventil koji ne dozvoljava povratak vode iz rezervoara i optereenje pumpe u pauzama.
Ukljuivanje i iskljuivanje elektromotora koji pokree pumpu vri se automatski, preko pritisnog prekidaa (presostat) ili kontaktnog manometra. U momentima kada ovaj ureaj registruje jednu od graninih vrednosti (max-iskljuenje ili min-ukljuenje pritisak u rezervoaru), automatski reaguje tako to
iskljuuje odnosno ukljuuje elektromotor pumpnog postrojenja. Regulacija graninih vrednosti vri se tako da se agregat ukljuuje (rezervoar puni) 6 puta na
as, odnosno na svakih 10 minuta. U nekim sluajevima, moe se maksimalno
ii i na 10 ukljuenja na sat. Kod prekoraenja ove vrednosti dolazi do preteranog zagrevanja elektromotora i elektrinih uklopnih ureaja.
Pumpe moraju biti dimenzionisane prema najveoj potronji, jer zapremina
vode u rezervoaru, ak i pri pmax (pritisak iskljuenja), ipak je jako mala, pa ne
moe da amortizuje vee oscilacije u snabdevanju potroaa.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

51

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Zapremina rezervoara. Treba razlikovati ukupnu (Vu m3) i korisnu zapreminu (Vk m3) rezervoara (slika 9). Ukupna zapremina moe se izraunati iz
izraza:
20 Q max p max
. . . (18)
Vu
i p
3

gde je: Vu m - ukupna zapremina rezervoara,

3
Qmax m /min - ukupna maksimalna potronja vode na farmi,
pmax bar* - maksimalni pritisak (pritisak iskljuenja),
i
1/60 min - broj ukljuivanja pumpe za 1 as
(obino 6 ukljuivanja),
p bar* - razlika izmeu najveeg (pritiska iskljuenja) i
najmanjeg (pritiska ukljuenja) pritiska u rezervoaru.
* 1bar = 105 Pa

Maksimalna potronja vode za napajanje (Qn-max)

predstavlja deo ukupne potronje vode na farmi (Qmax). Dakle,
pored Qn-max, slino treba odrediti i sve ostale potrebe za
vodom na fami (radionica, mua, hlaenje mleka, pranja,
zaposleni i dr.) da bi se konano definisala vrednost Qmax.
Qn max

q n 1 2
24 60

Sl. 9. Kretanje
pritiska u rezervoaru hidrofora

. . . (19)

gde je: Qn-max l/min - maksimalna potronja vode za napajanje ivotinja

na farmi,
q l/grlo/dan - srednja dnevna potronja vode po grlu,
n - - broj grla odereene vrste i kategorije,
1 - - koeficijent asovne neravnomernosti potronje vode (2,5),
2 - - koeficijent dnevne neravnomernosti potronje vode (1,3).
Ukupna zapremina rezervoara hidroforskog postrojenja moe se bre odrediti iz nomograma (slika 10), ako su poznati ostali parametri, koji figuriu i u
jednaini (18). Produivanjem a - b do c i d - e do f i spajanjem c i f, u preseku
ove dui sa srednjom osom dobija se taka g. Ova taka, upravo na osi ukupne
zapremine rezervoara pokazuje odgovarajuu vrednost Vu m3 za pretpostavljene uslove (a - b i d - e).
Korisna zapremina rezervoara je ona koliina vode koja se nalazi izmeu
nivoa pri ukljuivanju i nivoa vode pri iskljuivanju rada pumpe. To je dakle,
SNABDEVANJE FARMI VODOM

52

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

raspoloiva zapremina vode koja se stvarno upuuje prema potroau za vreme

mirovanja pumpe. Ova zapremina po pravilu ne prelazi 30 %, a obino ini
17-25 % ukupne zapremine rezervoara. Njena vrednost se moe izraunati
prema obrascu:
T Q
. . . (20)
Vk min
4
gde je: Vk m3 - korisna zapremina rezervoara,
Tmin min - vremenski period izmeu dva uzastopna ukljuenja pumpe.
Rezervoari se izrauju sa zapreminama 0,1-8 m3 (100-8000 l). Odnos minimalnog i maksimalnog pritiska u rezervoaru obino je oko 0,75 (pmin/pmax
0,75), pri emu je vrednost pmin (pritisak ukljuenja) kod manjih hidrofora oko
1,5 bar, a kod veih i 5 bar, dok pmax (pritisak iskljuenja) ne prelazi 10 bar.
Pritisak potiskivane vode obino je oko 6 bar.

Sl. 10. Nomogram za odreivanje zapremine rezervoara pod pritiskom

Vazduh u rezervoaru treba povremeno obnavljati, jer se on gubi rastvaranjem u vodi i odnoenjem kroz mehurie. Ovo se moe obaviti povremenim
pranjenjem rezervoara ili opremanjem rezervoara posebnim kompresorom za
vazduh, ime se dobija hidrofor sa predkompresijom. Osim pomenute svrhe,
mnogo je vanije da se kod hidrofora sa predkompresijom, kompresor koristi da
dovodi vazduh u rezervoar pre uvoenja vode. Tako se pre ukljuenja pumpe u
rezervoaru dobija sabijen vazduh, pa se pri istoj zapremini rezervoara postie
njegov vei kapacitet.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

53

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Vodotoranj
Vodotornjevi su objekti kod kojih je rezervoar ili sistem rezervoara podignut na odreenu visinu od povrine zemlje (slika 11). Voda se, iz izvora, potiskuje centrifugalnim pumpama prema rezervoaru. Odatle slobodnim padom (dejstvom sile zemljine tee) dospeva do potroaa na farmi. Zahvaljujui visinskoj
razlici izmeu kota rezervoara i potroaa, ostvaruje se zahtevani pritisak
m S.T. vode u cevovodu farme, odnosno na toeim mestima (pojilice, slavine,
hidranti i dr.). Radi zadovoljenja ovog zahteva, visina rezervoara je najmanje
15 m, pri emu se uvek tei da se vodotoranj locira na najviu taku okolnog
terena. Nosei deo vodotornja moe biti od betona ili u vidu eline reetkaste
konstrukcije. Rezervoari su takoe betonski ili metalni, a po obliku najee
cilindrini.
Na farmama je uobiajena upotreba
vodotornjeva sa rezervoarom u obliku
kugle, koja je postavljena na cevasti
nosa ("stablo" vodotornja). Rezervoar i
odvodna cev su termoizolovani da bi se
spreilo zamrzavanje vode tokom zime
i grejanje tokom leta. Unutar nosaa
nalaze se dovodna, odvodna i prelivna
(signalna) cev (za dodatno ograniavanje
maksimalnog nivoa vode u rezervoaru) i
stepenice za ulaz u rezervoar (slika 11,
presek A-A). Nosa se, preko kuglastog
Sl. 11. Vodotoranj
zgloba, oslanja na betonsko postolje, a
1. usisna cev, 2. pumpa, 3. elektromotor,
radi odravanja vertikalnog poloaja 4. potisna cev, 5. utemeljeno podnoje,
bono je uvren elinom uadima
6. kuglasti zglob, 7. vertikalni nosa
podesive duine. Rezervoari vodotor- (stablo), 8. elina uad, 9. rezervoar,
10. plovak.
njeva na farmama obino su zapremine
Presek A-A
7a. odvodna cev, 7b. dovodna cev,
50 do 200 m3, a nalaze se na visini 20 do
7c. prelivna cev.
25 m.
Regulisanje nivoa vode u rezervoaru vri se automatski. Nivo je stalno praen plovkom (dava nivoa) koji pluta na povrini. Pomeranjem nivoa pomera se
i plovak ije se kretanje prenosi do automatskog prekidaa. Ovaj, prema poloaju plovka, ukljuuje ili iskljuuje pogonski elektromotor pumpe za punjenje
vodotornja.
SNABDEVANJE FARMI VODOM

54

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Odreivanje potrebne zapremine rezervoara vodotornja moe se izvriti

na dva naina. Jedan od njih je preko obraunske tabele, a drugi sastavljanjem
sumarnog dijagrama. Ovde e biti objanjena prva od dve navedene metode
(tabela 3).
Tab. 3. Obraunska tabela za odreivanje zapremine
rezervoara vodotornja

as

0 - 1
1 - 2
2 - 3
3 - 4
4 - 5
5 - 6
6 - 7
7 - 8
8 - 9
9 - 10
10 - 11
11 - 12
12 - 13
13 - 14
14 - 15
15 - 16
16 - 17
17 - 18
18 - 19
19 - 20
20 - 21
21 - 22
22 - 23
23 - 24

asovna
potronja

asovno
snabdevanje

asovni
bilans vode

Qmax
(m3 / as)

Qpumpe
3
(m / as)

Qpumpe - Qmax
3
(m )

Ostatak vode
u rezervoaru
poetkom
svakog sata
3
(m )

0,75
0,75
1,00
1,00
3,00
5,50
5,50
5,50
3,50
3,50
6,00
8,50
8,50
6,00
5,00
5,00
3,50
3,50
6,00
6,00
6,00
3,00
2,00
1,00

0
0
0
0
0
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
6,25
0
0
0

- 0,75
- 0,75
- 1,00
- 1,00
- 3,00
+ 0,75
+ 0,75
+ 0,75
+ 2,75
+ 2,75
+ 0,25
- 2,25
- 2,25
+ 0,25
+ 1,25
+ 1,25
+ 2,75
+ 0,25
+ 0,25
+ 0,25
+ 0,75
- 3,00
- 2,00
- 1,00

5,75
5,00
4,00
3,00
0,00
0,75
1,50
2,25
5,00
7,75
8,00
5,75
3,50
3,75
5,00
6,25
9,00
11,75
12,00
12,25
12,50
9,50
7,50
6,50

Zapremina rezervoara vodotornja zavisi od maksimalne dnevne potronje

vode na farmi (Qmax m3/dan), kao i potronje i snabdevanja (kapaciteta pumpnog postrojenja) po asovima tokom dana. U prvu kolonu tabele upisuju se
jednoasovni intervali od 0 do 24 asa. U drugu kolonu upisuju se odgovarajue

SNABDEVANJE FARMI VODOM

55

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

vrednosti potronje vode za svaki pojedini as tokom dana, poto je prethodno

utvreno Qmax m3/dan (u ovom primeru je uzeto da je Qmax = 100 m3/dan, to
predstavlja i sumu vrednosti asovne potronje). Za odreivanje vrednosti za
treu kolonu tabele treba prvo definisati vreme rada pumpne stanice. Na osnovu
podataka iz druge kolone, koji su dobijeni praenjem potronje na farmi,
zakljuuje se da potronja jako opada izmeu 21.00 i 5.00 asova. Sa druge
strane, uvek se tei da pumpa bude ukljuena u onom periodu dana kada je
potronja velika. Na ovaj nain se smanjuje potrebna zapremina rezervoara,
a time i investicioni trokovi. U naem primeru, zahtevae se da pumpa radi u
periodu od 5.00 do 21.00 as (Tpumpe = 16 asova), a da preostali deo dana
8 asova), kada potronja jako opada, moe da bude iskljuena. Odavde, prema
jednaini (21), raunamo vrednost asovnog snabdevanja:
Q pumpe

Q max
Tpumpe

. . . (21)

Za date uslove, Qpumpe iznosi 6,25 m3/h. U etvrtu kolonu sada upisujemo
razlike vrednosti Qpumpe i Qmax. Sledee emo utvrditi zapreminu rezervoara
(rezervu vode) koja je neophodna da bi snabdevanje vodom bilo neporemeeno
tokom perioda kada je pumpa iskljuena. Sabiranjem vrednosti asovnog bilansa
za period od 21.00 do 5.00 asova, dobijamo da rezerva vode u rezervoaru u
momentu iskljuenja pumpe (21.00h) mora da iznosi 12,50 m3.
Poto se upie ova poetna vrednost u petu kolonu, iz nje i odgovarajuih
vrednosti bilansa redom popunjavaju se ostala mesta. Na taj nain dobijaju se
podaci o zapremini vode u rezervoaru na poetku svakog sata. Konano, najvea
vrednost koja se javi u petoj koloni predstavlja istovremeno i traenu zapreminu
rezervoara. Za pretpostavljene uslove, traena zapremina rezervoara vodotornja
iznosi 12,50 m3.

AUTOMATSKE POJILICE
Pojilice su poslednji element u sistemu ureaja i opreme za obezbeenje
vode na farmi. One se razlikuju u pogledu principa rada, konstrukcije i materijala od koga su izraene, zavisno od vrste i kategorije ivotinja, ijem napajanju
su namenjene. Danas, po pravilu, koriste se automatske pojilice, koje omoguuju napajanje ivotinja po volji, pri emu voda u momentu napajanja zadrava
zahtevani kvalitet.
SNABDEVANJE FARMI VODOM

56

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Pojilice za grupno napajanje goveda

Ove pojilice koriste se za napajanje vie ivotinja (npr. 25-30 krava) i obino se koriste u objektima za slobodno dranje krava i ispustima. Korito moe
biti polukrunog ili kvadarnog oblika, a izrauje se od elinog lima ili betona.
Dimenzije korita pojilice su standardne (slika 12), tako da je duina obino
2-2,5 m, a korito zaprema oko 0,5 m3 (500 l). Nivo vode u koritu odrava se u
odreenom intervalu, pomou plovka koji je vezan sa ventilom. Ovaj ventil biva
otvoren kada plovak doe na donji dozvoljeni nivo vode u koritu i vri punjenje
pojilice dok plovak ne doe u gornji poloaj, kada se zatvara.

Sl. 12. Grupna pojilica za napajanje goveda

(sa grejaem)
1. dotok vode, 2. ventil, 3. plovak, 4. korito, 5. greja

Pojilice za pojedinano napajanje goveda

Pojilice za pojedinano napajanje goveda izrauju se
u obliku olja, koje su izraene od legura aluminijuma ili
livenog gvoa (emajlirana povrina). Postavljaju se na
vertikalni stub leita, okrenute oljom nad jasle, na visinu
50-60 cm. Primenjene su obino u objektima za vezano
dranje krava i postavlja se po jedna pojilica na svako
drugo leite. Zapremina olje treba da iznosi 1-1,5 l, jer
kod veih zapremina (2-2,5 l), voda koja zaostaje u olji
postaje podlona zagaenju. Ove pojilice moraju da zadovolje uslov da dotok vode iz ventila u olju bude identian brzini kojom goveda
konzumiraju vodu (8-12 (15) l/min). Tako se omoguuje nesmetano napajanje.
Pritisak vode u mrei treba da iznosi do 3-6 bar. Prema konstrukciji ventila koji
se ugrauje u olje, postoje pojilice tipa olje sa tegom i pojilice tipa olje sa
oprugom.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

57

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Pojilice tipa olje sa tegom (slika 13). Zaptivanje ventila kod ovih pojilica
vri se tegom, koji sa donje strane ima gumenu zaptivku. Svojom teinom, preko
zaptivke, teg nalee na otvor ventila i tako zatvara dovod vode. Gornji kraj tega
je vezan za dvokraku polugu, iji je drugi kraj izveden u obliku potisnog jezika
(papue, pedale) koja se zavrava u olji, a poluga se sredinjim delom oslanja
na osovinicu. Kada grlo trai vodu u pojilici, njukom pritiska potisni jeziak, kretanje se preko dvokrake poluge prenosi na
teg i teg se podie. U tom poloaju oslobaa
otvor ventila i voda slobodno dotie u olju.
Kada grlo odvoji njuku od jezika, teg se
sam vraa u donji poloaj i zatvara ventil.
Pojilice ovog tipa, kod domaih proizvoaa, imaju olje zapremine oko 2,5 l, ali zbog
kosog poloaja dna olje pri postavljanju,
Sl. 13. Presek pojilice tipa olje
sa tegom
olja stvarno zaprema 1,8-1,9 l vode.
Pojilice tipa olje sa tegom eksploataciono su vrlo pouzdane i lake za odravanje. Ponekad, usled neadekvatnog odravanja ili loeg kvaliteta materijala,
dolazi do oteanog kretanja ili zaglavljivanja tega pri vertikalnom kretanju, to
dovodi do stalnog isticanja vode. Osim toga, neistoa (ostaci hrane, prostirke i
dr) ispod jezika moe dovesti do njegovog blokiranja, pa se time onemoguuje
kretanje i grlu se uskrauje mogunost slobodnog napajanja.
Pojilice tipa olje sa oprugom (slika 14). Kod ovih pojilica, zaptivanje ventila vri opruga. Princip rada slian je kao i u prethodnom sluaju: ponovo postoji poluga, koju grlo pritiska njukom. Kretanjem poluge, pritisak se prenosi do
opruge, sabija je i tako se oslobaa dotok vode iz ventila u olju. Po prestanku
delovanja poluge, opruga se svojom elastinou vraa u normalan poloaj i
zatvara ventil.

Sl. 14. Izgled i presek pojilice tipa olje sa oprugom i detalj ventila
SNABDEVANJE FARMI VODOM

58

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Opruga kod ovih pojilica jako je optereena estim sabijanjima. Pored

ovoga, ventil je sloenije grae nego u prethodnom sluaju. Otud je ova pojilica
osetljivija na prisustvo neistoe u prostoru ispod jezika, to rezultuje nekontrolisanim prskanjem vode iz ventila tokom upotrebe ili naprotiv, zaepljenjem.
Zato treba posebnu panju obratiti na redovno odravanje pojilice. Pri izboru
ovakvih pojilica, treba se odluiti samo za pouzdane proizvoae, kod kojih su
opruga i ventil izraeni od kvalitetnih materijala. U protivnom, opruga brzo propada i javlja se curenje pojilice u mirovanju.
Pojilice u sistemu spojenih sudova (slika 15). Sudovi ovih pojilica su betonski, cilindrinog su oblika, prenika i visine oko 20 cm. Preko cevi koja prolazi 2-3 cm ispod kote leita vezani su sa rezervoarom na poetku staje.
Zahvaljujui delovanju ovako formiranog sistema spojenih sudova, nivo vode u
sudovima uvek je jednak nivou vode u rezervoaru, u kome se pak ovaj nivo
konstantno odrava preko plovka i automatskog ventila (slino kao kod grupnih
pojilica).

Sl. 15. Pojilice u sistemu spojenih sudova

Primena ovih pojilica esto nije za preporuku, jer se kod njih u sudovima
stalno nalazi vea koliina (4,5-5 l) vode, koja je otvorena i podlona razliitim
vrstama zagaenja. Sudovi su obino mesta gde se skuplja velika koliina neistoe (pogotovu ostaci hrane posle prolaska distriburter prikolice). Preporuuje
se da se temeljno i esto vri ienje unutranjosti sudova, kako bi se bar sa te
strane umanjilo naruavanje kvaliteta vode.
Pojlice sa plutajuim (zaptivnim) kuglama (slika 16). Ove pojilice treba izdvojiti kao posebno dobro prilagoene za napajanje goveda. Izrauju se kao jednostruke ili dvostruke. Pojilice se sastoje od plastinog kuita, kugle, cevnog
prikljuka i plovka sa mehanizmom za odravanje nivoa vode. Kuita imaju
krune otvore sa gornje strane, iji je prenik neto manji od prenika kugle
(oko 25 cm). Lagana kugla pluta na povrini vode i zaptiva otvor kada se voda
ne konzumira. Grlo konzumira vodu tako to blago potiskuje kuglu u unutranjost kuita i dolazi do nje. Po zavretku napajanja grlo oslobaa kuglu
koja ponovo zatvara otvor. Na taj nain je voda u pojilici potpuno zatiena od

SNABDEVANJE FARMI VODOM

59

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

prljanja i zagaenja iz vazduha. Odmah po napajanju, zapreminu pojilice dopunjava nova koliina svee vode. Posebna pogodnost je u tome to grlo slobodno,
za kratko vreme i bez "srkanja", konzumira veu koliinu svee vode koja mu
stoji na raspolaganju, to nije bio sluaj kod pojilica u obliku olje, gde je dotok
vode ipak ogranien. Kuite je izraeno od duplih polietilenskih zidova, a
meuprostor ispunjen uretanskom penom, pa su oscilacije temperature vode u
njemu veoma male tokom cele godine. Pored toga, ono je izuzetno vrsto i otporno na jake udarce. Ove pojilice se koriste u objektima za slobodno dranje
krava i grupno dranje junadi, pa je prethodna odlika posebno vana. Dvostruke
pojilice imaju kuite zapremine 80 l, dva otvora i dve kugle, a zadovoljavaju
potrebe grupe od oko 40 goveda. Kod jednostruke varijante kuite i broj grla su
dvostruko manji (40 l, 20 grla). Prilikom ienja i odravanja pojilice, voda
se isputa kroz otvor pri dnu kuita, sa bone strane, a gornja stranica kuita se skida.

Sl. 16. Jednostruka (levo) i dvostruka (desno) pojilica

sa plutajuim kuglama
SNABDEVANJE FARMI VODOM

60

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Pojilice za svinje
Svinje se napajaju iskljuivo individualnim pojilicama, koje se izrauju u
vidu sisaljki ili u vidu olja, pri emu su sisaljke u praksi vie primenjene. Individualne pojilice za svinje postavljaju se tako da opsluuju 10-12 grla. Kod
grupnog dranja, postavljaju se ili iznad korita (valova, hranilice) ili pak iznad
prljavog (mokrog) dela boksa, i to tako da im se iz nekog od hodnika izvan
boksa moe pristupiti radi kontrole, ienja i odravanja.
Kod sisaljki treba ostvariti protok od 0,6-0,7 l/min, a kod olja 1-1,2 l/min.
Obe vrednosti su usklaene sa brzinom kojom svinje piju vodu, ali tako da je
preporuena vrednost minimalna, kako bi se izbeglo prskanje, rasipanje vode,
kvaenje i prljanje boksa i razreenje tenog stajnjaka u kanalima za izubravanje. Navedene vrednosti protoka se kod razliitih tipova ovih pojilica ostvaruju pri razliitim pritiscima napajanja, pa se ne moe generalno izdvojiti odreena vrednost. Najbolje je za svaki tip pojilica probom utvrditi, pri kom pritisku
se dobija traena vrednost protoka. Ipak, za orijentaciju moe da poslui interval
od 1-3 bar.
Kako u vodovodnoj mrei pritisak obino iznosi
4-6 bar, neophodno je u svakom sluaju vriti njegovu redukciju. Ovo se obavlja redukcionim ventilom
(slika 17). On se postavlja na poetak instalacije koja
napaja pojilice, tako da voda iz mree prolazi kroz
ventil, na kome se zadaje vrednost smanjenog pritiska
pod kojim voda treba da doe do pojilica.
Sisaljke se izrauju u dve dimenzije. Manje imaju prikljuak na vodovodnu mreu od 1/2" *) koriste
se za napajanje prasadi telesne mase do 30 kg, a vee
imaju prikljuak od 3/4" i koriste se za napajanje
starijih kategorija svinja.

Sl. 17. Redukcioni

ventil

Pojilice sisaljke izrauju se u nekoliko konstrukcija (slika 18).

Na slici 18a prikazana je sisaljka sa cilindrinim kuitem u koje je smeten pipak. Kuite je koso zaseeno tako da je pipak delimino otvoren. Drugi
kraj pipka nalazi se u ventilu, unutar kuita pojilice, gde se zaptivanje vri preko opruge samo kada se osa pipka poklapa sa osom kuita i ventila. Kada svinja pije vodu, uzima pojilicu u usta i pokretima zuba i jezika izvodi pipak iz
*)

1" (1 inch, 1 zoll) = 25,4 mm

SNABDEVANJE FARMI VODOM

61

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

centrinog poloaja. U takvom poloaju ventil je otvoren i mlaz vode utie

direktno u usta svinje. Kada napajanje prestane, opruga vraa i odrava pipak u
prvobitnom poloaju pa ventil ostaje zaptiven do sledee upotrebe.
Po slinom principu funkcionie i pojilica prikazana na slici 18b. Pokretni
deo ponovo je centrino postavljeni pipak, koji je u ovom sluaju potpuno slobodan na jednom kraju (potpuno izveden van kuita), a zaptivanje vre konus
(fino bruene povrine) na njegovom drugom kraju i kuglica. Voda protie kada
svinja uzme pojilicu u usta i vri aksijalno (poduno) pomeranje pipka ka ventilu, pa se oslobaa protok vode. Kad napajanje prestane, kuglica i pipak, pod
pritiskom vode iz cevovoda, vraaju se u prvobitni poloaj i ponovo vre
zaptivanje.

Sl. 18. Razliite konstrukcije pojilica sisaljki,

za pojedinano napajanje svinja
(a., b. i c. sisaljke sa pipkom; d. sisaljka sa polugom)
a. - 1. cilindrino kuite, 2. pipak, 3. opruga,
4. zavrtanj, 5. mreica, 6. steza, 7. zaptiva
b. - 1. kuite, 2. pipak, 3. elina kuglica
c. - 1. cevni prikljuak, 2. telo pojilice, 3. opruga,
4. mreica, 5. sisak
d. - 1. cevni prikljuak, 2. gumeni zaptiva,
3. kuite, 4. opruga, 5. poluga
SNABDEVANJE FARMI VODOM

62

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Trea konstrukcija sisaljke (slika 18c) ima sisak kroz koji je, celom duinom, probuen kanal. Pomeranjem siska (kao pipka u oba prethodna sluaja - i
bono i poduno) otvara se ventil i voda kroz kanal utie direktno u usta svinje.
Na slici 18d prikazana je neto izmenjena konstrukcija sisaljke. Zaptivanje
ventila vri se gumenim zaptivaem koji se nalazi na metalnom cilindrinom
telu, preko opruge. Na kuitu se nalazi dvokraka poluga, koja je povezana sa
telom. Svinja, uzevi pojilicu u usta, pritiska polugu, a ova svojim drugim krajem pomera telo sa zaptivaem i sabija oprugu, ime se ventil otvara. Kada pritisak na polugu prestane, opruga vraa telo i zaptiva u prvobitni poloaj, pa je
ventil ponovo zaptiven.
Pojilice olje prikazane su na slikama 19a i 19b. Dva osnovna tipa su pojilice sa horizontalno i sa vertikallno postavljenom oljom. Ventili u ovim pojilicama mogu biti izvedeni sa oprugom (slika 19a), ili sa pominom cevi (slika
19b). U prvom sluaju, pojilica funkcionie slino kao ve opisana pojilica sa
oprugom za goveda. U olju pojilice sa pominom cevi voda dotie iz ventila
kroz cev. Ventil dozvoljava protok vode kada se pomina cev pomeri iz vertikalnog poloaja.

Sl. 19. Pojilice tipa olje, za pojedinano

napajanje svinja
a. - 1. ventil, 2. olja, 3. dra
b. - 1. cevni prikljuak, 2. regulator protoka,
3. pomina cev, 4. olja

Posebno treba obratiti panju na visinu postavljanja pojilice. esto se ispod

pojilice postavlja jedan stepenik, na koji svinja mora da stane prednjim nogama
dok pije vodu (tabela 4). Taj poloaj je nepovoljan tako da se svinja zadrava uz
pojilicu samo onoliko koliko je neophodno za napajanje. Ako su pojilice lako
dostupne, pogotovu u letnjem periodu, izraeno je da svinje mnogo vremena
provode u njihovoj blizini, igrajui se pojilicama i prskajui se. Ovo znatno

SNABDEVANJE FARMI VODOM

63

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

poveava potronju i rastur vode i remeti istu boksa. Pored toga, na ovaj nain
rasturena voda mea se sa tenim stajnjakom u kanalima, ukoliko se radi o
objektima sa tenim izubravanjem, razreuje ga (smanjuje se sadraj suve
materije) a poveava njegovu ukupnu zapreminu. Kod pojilica tipa olje, postavljanje stepenika je ak obavezno. Horizontalno rastojanje od ivice olje do ivice
stepenika iznosi 6-22 cm, zavisno od uzrasta grla.
Tab. 4. Visine pojilica i stepenika (cm)
Telesna
masa
(kg)

Bez
stepenika

5
5 - 10
15 - 30
30 - 65
65 -100
100

18
26
35
45
55
65

Sisaljke
Sa
Stepenik
stepenikom
22
30
45
55
65
85

8
12
15
20
20
25

Bez
stepenika

olje
Sa
stepenikom

12
-

17
20
25
30
40
45

Stepenik
8
12
15
20
20
25

Pored navedenih tipova pojilica, ovde emo skrenuti panju i na jedan poseban tip koji posredno slui za napajanje svinja. Radi se o prskalicama (slika
20) koje se koriste u automatima za kaastu ishranu. Prskalicama se ne vri
direktno napajanje. One su sastavni deo automata, a postavljaju se na 8-10 cm
iznad korita hranilice. Njihov zadatak je da pri svakom dodiru svinje poprskaju
hranu u koritu manjom koliinom vode, tako da se u koritu stvara kaasta smesa
hrane i vode, koje se pomeane konzumiraju. Na ovaj nain se gotovo potpuno
spreava rastur hrane i vode i vidno poveava konverzija i prirast. Pritisak vode
na prskalicama ne treba da pree 2 bar, a obino se odrava an oko 1-1,3 bar.
Ipak, i ovde je preporuljivo da se probom utvrdi pritisak koji se mora odravati
da bi se postigao protok od oko 0,6 l/min. Graa prskalica je slina, a spolja se
razlikuju po obliku i usmerenosti izlaznih otvora.

a)

b)
c)
Sl. 20. Prskalice u automatima za kaastu ishranu:
a) boni kruni otvori, b) boni prorez, c) eona rozeta

SNABDEVANJE FARMI VODOM

64

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Pojilice za grupno napajanje ivine

Grupno napajanje ivine izvodi se
koritastim ili okruglim pojilicama.
Koritaste (uzdune, ljebaste) pojilice
(slika 21), mada sve ree, koriste se kod
kaveznog ili podnog sistema dranja koka
nosilja. Sastoje se od koritanca (valovia)
u kome se nalazi voda. Nivo vode odrava
se preko plovka i iglastog ventila. Valovi
je pokriven kroviem ili trokrakom obrtnom letvom. Krovi je nepokretan, dok se
obrtna letva lako zarotira kada ivina stane
na nju, pa joj ne dozvoljava da se nad pojilicom due zadrava. U oba sluaja, cilj je
da se voda u valoviu zatiti od zagaenja
izmetom i hranom i da se sprei njeno rasi- Sl. 21. Koritasta pojilica za grupno
napajanje ivine
panje i kvaenje prostirke, mada to i dalje
1. dovod svee vode, 2. prijemni sud,
kod ovih pojilica ostaje veliki problem. Va- 3. plovak, 4, odvod prljave vode (pri
ienju pojilice), 5. valovi, 6.
lovii se izrauju od pocinkovanog lima, a
krovi, 7. nosai podesive visine
privreni su tako da je omogueno vertikalno pomeranje, odnosno podeavanje visine postavljanja. Rauna se da je za
100 nosilja potrebno 2,5 m duine pojilice.
Okrugle pojilice (slike
22a i 22b) po pravilu se koriste pri podnom sistemu dranja ivine. Ovakve pojilice
imaju stalno dotok svee i
iste vode, pa je u tom smislu
njihova primena povoljnija
nego primena koritastih pojilica. Izrauju se od plastike
i upadljive su boje (crvene,
narandaste ili ute). Jedna
ovakva pojilica je dovoljna
za 50 koka nosilja ili 100 Sl. 22. Okrugle pojilice za grupno napajanje ivine
1. ue, 2. mesto veanja, 3. telo pojilice, 4. dovodna
brojlera.
cev, 5. ventil, 6. ep za punjenje stabilizatora,
7. stabilizator, 8. valovi

SNABDEVANJE FARMI VODOM

65

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

I kod ovih pojilica obavezno postoji mogunost podeavanja visine preko ruice i elinog
ueta. Pojilica se sastoji od kupastog tela i krunog valovia po obodu podnoja kupe. Dotok
vode u valovi regulisan je tako to pojilica visi
na dvokrakoj polugi ventila. Puna pojilica svojom
teinom povlai polugu koja svojim drugim krajem podie klip ventila (slika 23) i vri njegovo
zatvaranje.

Sl. 23. Ureaj za automatsko otvaranje i zatvaranje

ventila okrugle pojilice
1. opruga, 2. poluga za
veanja pojlice, 3. podeavanje optereenja, 4. ventil

Pranjenjem pojilice se smanjuje sila kojom ona deluje na krak poluge i

oprugu, pa opruga istovremeno povlai celu pojilicu prema gore. Zahvaljujui
ovom kretanju koje opruga izaziva, drugi kraj poluge sada oslobaa klip u
ventilu, pa se ovaj lagano sputa ka donjem poloaju i time otvara ventil i ponovo dozvoljava protok vode. Voda se sliva niz povrinu kupastog tela pojilice
prema valoviu (slika 22a) ili je dovod izveden kroz samo telo (slika 22b).
Neke pojilice dodatno se oteavaju, ugradnjom neke vrste stabilizatora u unutranjost tela. Uloga stabilizatora je da sprei preveliko klaenje pojilice, ime
se spreava i prosipanje vode iz valovia.

Pojilice za pojedinano napajanje ivine

Pojilice za pojedinano napajanje ivine esto se nazivaju i kapaljke. Postavljaju se vertikalno, na gornju stranu kaveza, kokama iznad glave, ili na horizontalni nosa, na odreenoj visini iznad poda. Sastoje se iz malog cilindrinog kuita, u kome se nalazi pipak (slike 24a i 24b). Prenik pipka je neto manji od
unutranjeg prenika kuita, pa se kroz ovako formiran popreni presek, oblika
prstena, vrlo lagano sliva mala koliina vode, kada je ventil otvoren. Jedan kraj
pipka viri iz kuita, okrenut nadole. Njegov drugi kraj konusnog je oblika i vri
zaptivanje. Pored ovog konusa, postoji i dodatni konus (slika 24a) ili kuglica
(slika 24b), koji takoe reguliu protok vode. Na vrhu pipka, posle svake upotrebe pojilice se formira jedna kap zaostale vode. Koka uzima vrhom kljuna ovu
kap zajedno sa vrhom pipka, pa ga tako aksijalno ili bono pomera. Kako je cela
pojilica (i svi njeni sastavni delovi) veoma malih dimenzija, sasvim malo pomeranje otvara ventil na vrhu, pa voda pored pipka u kapima utie direktno u kljun
koke. Posle upotrebe, pipak se vraa u sedite, ventil zaustavlja dalji protok, a
na vrhu pipka ponovo ostaje jedna kap zaostale vode. U kaveze se najee
SNABDEVANJE FARMI VODOM

66

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

postavlja po dve pojilice, a kod podnog sistema dranja ivine se pojilice postavljaju u nizovima tj. linijama du objekta (slika 25). Visina pojedinih linija
i rastojanje izmeu pojilica u njima se moe podeavati, zavisno od starosti i
gustine naseljenosti ivine. Rastojanje izmeu pojedinih linija ne treba da bude
vee od 3 m, a rastojanje meu pojilicama treba odrediti tako da na svaku
kapaljku doe po 12-15 brojlera ili 10-12 koka nosilja u podnom sistemu
dranja. Obino su standardna rastojanja 15, 20, 25 i 30 cm. Visina linije se
pomera od 20 do 25 cm iznad poda.

Sl. 24. Pojilice kapaljke za individualno napajanje ivine

1. gumeni zaptiva, 2. i 7. pipci, 3. i 6. kuita, 4. gornji konusni zaptiva,
5. elina kuglica

Obzirom da se zaptivanje ostvaruje finom obradom naleuih povrina (konusa, kuglice i sedita), ove pojilice jako su osetljive na prisustvo mehanike
neistoe u vodi. Taloenje neistoe na naleue povrine dovodi do loeg zaptivanja i curenja pojilica.

Sl. 25. Detalj linije pojilica kapaljki

SNABDEVANJE FARMI VODOM

67

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

U objektima za podno dranje ivine se ve uobiajno koriste pojilice kapaljke sa oljom (slika 26). olja je dodata kako bi se u nju sakupljale kapljice
vode koje se prosipaju sa pojilice. Na taj nain se potpuno spreava kvaenje
prostirke i rastur vode. Suva prostirka je jedan od osnovnih uslova za odravanje
pravilne mikroklime (pre svega vlanosti vazduha) u objektu i spreavanje pojave razliitih bolesti ivine.

Sl. 26. Kapaljka sa oljom

Pritisak u linijama za napajanje kapaljki je veoma nizak. Ovim se omoguuje njihovo pravilno funkcionisanje i spreavanje prskanja, rasipanja vode
i kvaenja prostirke. Ukoliko se linije snabdevaju vodom iz mree, ulazni pritisak treba da iznosi 1,5 bar. Ovaj pritisak se redukuje ventilom za regulaciju
pritiska (slika 27) na vrednost od 0,2-0,6 bar, pri emu se ostvaruje protok od
25-30 ml/min (do 80-90 ml/min za tee kategorije ivine). Redukcija, tj. vrednost pritiska u liniji se na ventilu moe podeavati, zavisno od starosti ivine, tj.
potrebnog protoka. Jedan redukcioni ventil se postavlja na poetak linije
maksimalne duine 60-80 m. Ukoliko je
linija dua, redukcioni ventil i dovod vode
se postavljaju na sredinu linije, ali i dalje
jedan redukcioni ventil ne bi trebao da regulie pritisak za vie od ukupno 300-400
kapaljki. Ukoliko se kapaljke napajaju iz
rezervoara, on treba da bude podignut
najmanje 3 m iznad nivoa linija za napajanje. Tako se na pojilicama, slobodnim padom, postie pritisak od najmanje 0,3 bar, a
Sl. 27. Ventil za regulaciju
zapremine rezervoara su do 600 l.
pritiska
SNABDEVANJE FARMI VODOM

68

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Grejanje vode za napajanje

Temperatura vode za napajanje jedna je od njenih vanih fizikih osobina.
Generalno, moe se zakljuiti da ivotinje nerado konzumiraju jako hladnu
vodu. Ovakva voda nepovoljno se odraava na proizvodne rezultate (produkcija
mleka, prirast i dr.) kao i na zdravstveno stanje ivotinja (posebno kod mlaih i
osetljivijih kategorija). Drugi razlog zbog koga se javlja potreba za zagrevanjem
vode je mogunost smrzavanja vode u dovodnim cevima i pojilicama tokom
zime, to potpuno onemoguuje slobodno
napajanje ivotinja. Zato se obavezno vri
termoizolacija dovodnih cevi, ukoliko one
nisu dovoljno ukopane. Za izolaciju moe
posluiti neki od sintetikih termoizolacionih materijala (staklena vuna, mineralna
vuna), piljevina i dr. Na taj nain temperatura vode se odrava ujednaenijom odnosno, ne dozvoljavaju se velika temperaturska kolebanja kod vode za napajanje.
Smrzavanje vode moe se spreiti i bez Sl. 28. Pojilica sa stalnim strujanjem
dogrevanja, upotrebom pojilica sa stalnim 1. kuite sa oljom pojilice, 2. jeziak,
3. voda (u stalnom strujanju).
strujanjem (slika 28).
Grejanje vode moe se vriti u dovodnim cevima ili u
samim pojilicama.
Ukoliko se voda zagreva u dovodnim cevima, onda se to
postie ugradnjom elektrinih grejaa u dovodne cevi (slika
29) ili omotavanjem cevi nekim grejnim elementom. Isti efekat moe se postii, kod manjih kapaciteta, grejanjem vode
u posebnim bojlerima i njenim meanjem sa postojeom
vodom niske temperature. Na jedan od ovih naina, voda jo Sl. 29. Pojilica sa
elektrinim grejapre dolaska u pojilicu postie em u dovodnoj
traenu temperaturu.
cevi

a)

b)

Sl. 30. Termopojilice sa

infracrvenim grejaima

SNABDEVANJE FARMI VODOM

Ukoliko se grejanje vode vri u samim pojilicama, onda se radi o tzv. termopojilicama. Na
slikama 30a, 30b i 12 prikazani su neki modeli
individualnih ili grupnih termopojilica, kod kojih
se grejanje vode vri infracrvenim ili elektrinim
grejaima ili grejaima u vidu cevi za toplu vodu
ili paru.

69

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

DODATNI UREAJI
Medikatori
Voda za napajanje se, na savremeno opremljenim farmama, ve po pravilu
koristi kao sredstvo za aplikaciju medikamenata, hormonsku ili vitaminsku terapiju, najee u objektima za ivinu i svinje. Medikatori su upravo ureaji iji je
zadatak da vre meanje vode i preparata u odreenom odnosu i formiranje rastvora zadate koncentracije (slika 31). Osnovni delovi medikatora su pumpa za
doziranje (najee membranska), rezervoar za preparat (do 60 l), ventili i cevi.
Voda za napajanje, iz mree, prolazi kroz pumpu, koja istovremeno iz rezervoara usisava preparat, mea ga sa vodom i formirani rastvor potiskuje prema
pojilicama, pod pritiskom od 0,3-6 bar. Koncentracija rastvora se podeava na
regulatoru same pumpe i najee se kree u intervalu od 0,2%-5% (zapreminski). Rastvor treba da ostane homogene koncentracije i da ne doe do kasnijeg
izdvajanja preparata, a sama pumpa ne sme da utie na osobine preparata. Svi
elementi koji dolaze u dodir sa preparatom i rastvorom treba da budu kiselootporni. Ovakvi ureaji mogu da rade sa vodom temperature do 50C.

Sl. 31. Dva tipa medikatora

SNABDEVANJE FARMI VODOM

70

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Pumpe visokog pritiska

U svakom stoarskom objektu se povremeno javlja potreba za pranjem i
dezinfekcijom pojedinih delova ili cele staje (priprema objekta za naredni
turnus, priprema boksova u prasilitu za novo praenje, redovno pranje podova,
hranilica, kanala za izubravanje, izmuzita i dr.). Uobiajeno pranje crevima
velikog prenika (i do 2") podrazumeva potronju enormno velikih koliina
vode. Pri tome, efekti samog pranja nisu zadovoljavajui zbog upotrebe hladne
vode, pod malim pritiskom i bez mogunosti odstranjivanja hemijskih i mikrobiolokih zagaivaa.

1. cev sa mlaznicom,
Sl. 32. Pumpa visokog pritiska

2. rukohvat,
3. crevo visokog pritiska,
4. kabl napajanja,
5. dozator,
6. pumpa sa elektromotorom,
7. sredstvo za pranje,
8. sredstvo za dezinfekciju

Zato se u tu svrhu preporuuje iskljuivo upotreba pumpi visokog pritiska

(slika 32). Ovo su mobilni ureaji iji je osnovni deo pumpa sa elektromotornim
pogonom (1,5-4 kW). Pumpa potiskuje vodu pod pritiskom od 100-200 bar
prema crevu visokog pritiska i mlaznici. U tom intervalu pritiska, potronja vode
iznosi najvie 10-15 l/min. Mlaznicom se podeava pravac, oblik i pritisak
mlaza.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

71

Dr Duan Radivojevi, MEHANIZACIJA STOARSKE

PROIZVODNJE

Pored ove osnovne varijante, sve savremenije konstrukcije imaju mogunost grejanja vode i njenog meanja sa dezinfekcionim i deterdentnim sredstvom. Sredstva se smetaju u posebne rezervoare na agregatu, a meanje
se izvodi preko dozatora u odreenoj koncentraciji, koja iznosi do 20%. Voda se
greje na temperaturu od 35C - 150 C. Koncentracija rastvora i temperatura
vode se podeavaju na samom ureaju. Na ovaj nain se mlazom pod pritiskom
ostvaruju mnogo vei mehaniki efekat odstranjivanja neistoe, koji je pojaan
dejstvom zagrejane vode. Uz to, dodatkom hemijskih sredstava ostvaruju se
potpuni efekti ienja i dezinfekcije, uz veoma malu potronju vode.

SNABDEVANJE FARMI VODOM

72