Graevinske dozvole

Znaaj ureenja
Sektor graevine u Srbiji
2009 5% BDP-a
2011 - 4% BDP-a
Sektor graevine u svetu 8-10% BDP-a
Suvie sloena procedura izdavanja graevinskih dozvola i procedura koja je preoptereena
administrativnim preprekama prozrokuje nelegalnu gradnju i korupciju. Jo jedna od posledica je
nesigurnost u pogledu kvaliteta izgraenih graevina.

Stanje u Srbiji
Godina

Mesto na listi

2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.

178
179

Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
1

World Bank Doing business report

Vreme (dani)
Trokovi (% dohotka po
glavi stanovnika)
205
3896,0
204
3055,3
204
2513,6
279
2017,5
279
1767,2
279
1690,0
279
1603,8
269
1427,2

World bank Doing business in Serbia 2013.1

Koraci u proceduri izdavanja graevinskih dozvola
Vreme
Troak
(dani)
(RSD)
Dokaz o pravu svojine na graevinskom zemljitu optinski sud
6
130
ili RGZ
Lokacijska dozvola
Glavni projekat JKP Vodovod i Kanalizacija
Glavni projekat Inspekcija rada sigurnost na radu
Glavni projekat JP za grejanje
Glavni projekat JP za telekomunikacije
Glavni projekat dozvola saobraajnog organa
Graevinska dozvola
Tehnika kontrola glavnog projekta
Obavestiti i dobiti dozvolu za poetak radova Odeljenje za
urbanizam i graevinarstvo i platiti taksu gradu
Imenovati odgovornog izvoaa radova

Beograd, objekat vredan 50 miliona dinara

Broj
procedura
19
18
18
18
18
18
18
18

15
60
60
45
45
60
90
10

32.130
114.500
2.000
12.500
20.000
5.900
450
92.071

5.379.282

455.000

12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.

Pristanak vezan za vezu parcele sa najbliim javnim putem

Pristanak vezan za pravila vezana za zatitu ivotne sredine
Dobiti vezu za vodu i kanalizaciju
Dobiti telefon
Tehniki ispit optinska komisija
Upotrebna dozvola
Registrovati zgradu

30
30
10
7
1
15
45

61.000
80.000
45.000
12.000
120
25.686
4000

Jedna od stvari koje karakteriu stanje u Srbiji je razliita praksa u pojedinim optinama. Prema
Doing business izvetaju od 22 grada Jugoistone Evrope, prema izdavanju graevinske dozvole, gradovi
iz Srbije koji se nalaze na listi su Vranje, Zrenjanin, Uice, Kruevac i Beograd. Od navedenih gradova
najbolje rangirani su Vranje i Zrenjanin, u kojima je procedura izdavanja skraena na 6 meseci, a najloiji
je Beograd, u kojem je rok za izdavanje skoro godinu dana.

Pravni okvir
Oblast graevinskih dozvola ureuje vei broj zakona, od kojih je jedan krovni - Zakon o planiranju
i izgradnji, dok su ostali poznati kao sektorski, jer im je glavni predmet ureivanja neka druga oblast,
ali svojim odredbama odreuju uslove koje je neophodno ispuniti za dobijanje graevinskih dozvola.
1. Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009-ispr., 64/2010 odl. US,
24/2011, 121/2012, 42/2013 odl. US i 50/2013 odluka US) u daljem tekstu ZPI
2. Podzakonski akti brojni pravilnici
2.1. Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole (Sl. Glasnik RS, br. 4/2010 i
26/2010)
2.2. Pravilnik o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole (Sl. Glasnik RS br.
3/2010)
3. Sektorski propisi (zakoni i podzakonski akti), meu kojima su najbitniji:
3.1. Zakon o energetici
3.1.1. Uredba o uslovima isporuke elektrine energije
3.2. Zakon o javnim putevima
3.3. Zakon o eleznici
3.4. Zakon o zatiti ivotne sredine
3.5. Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu
3.6. Zakon o komunalnim delatnostima
3.7. Zakon o telekomunikacijama
3.8. Zakon o trgovini
3.9. Zakon o dravnom premeru i katastru
3.10. Zakon o kulturnim dobrima
3.11. Zakon o vanrednim situacijama
Problem ovakvog naina regulisanja je neusklaenost propisa. Prilikom usvajanja ZPI osnovna
namera je bila da se uprosti proces izdavanja graevinskih dozvola svoenjem kontakata investitora sa
administracijom u tri koraka izdavanje lokacijske, graevinske i upotrebne dozvole. Sektorski propisi su
uveli nove preduslove koji su u korelaciji sa navedena tri koraka, i to izdavanje tehnikih uslova od
strane institucija koje su ovlaene da upravljaju odreenim javnim dobrima, kao preduslov za izdavanje
2

lokacijske dozvole, izdavanje saglasnosti na projektnu dokumentaciju, kao preduslov za izdavanje

graevinske dozvole, i finalno administrativno odobrenje kojim upravlja javnog dobra verifikuje da je
izgradnja izvrena na adekvatan nain, kao preduslov za dobijanje upotrebne dozvole. Sledei problem
sektorskih propisa je to uvode brojne takse i naknade koje poskupljuju proces.
Drugi veliki problem je u neusklaenosti, ili ak nepostojanju brojnih podzakonskih akata, a jo
jedan problem predstavlja mogunost izmene nekog od tolikog broja zakona u toku izgradnje objekta, te
ne postoji potrebna pravna sigurnost i predvidljivost koje je uslove potrebno ispuniti da bi se odreeni
objekat legalno izgradio.
Na listi zakonskih i podzakonskih propisa koji ine osnovu za izradu planske i urbanistiko tehnike
dokumentacije neophodne za izdavanje graevinskih dozvola nalazi se 99 zakonskih i podzakonskih
propisa (BEP-ova Analiza efikasnosti postupka izdavanja graevinskih dozvola).

Institucionalni okvir
Prema Bep-ovoj analizi postoji ukupno dvadesetak organa koji imaju ovlaenja u postupku izdavanja
graevinske dozvole.
Za izdavanje dozvola u sluajevima odreenim u l. 133. ZPI (izgradnja akumulacionih brana,
aerodroma, stadiona sa kapacitetom vie od 10.000 gledalaca, luka, pristanita itd.) je nadleno
Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva. Autonomnoj pokrajini se poverava izdavanje
graevinskih dozvola za objekte za koje je nadleno ministarstvo, ali se u celini grade na teritoriji
autonomne pokrajine. Jedinicama lokalne samouprave se poverava izdavanje graevinske dozvole za
objekte koji nisu odreeni l. 133. U gradu Beogradu nadlean organ za izdavanje dozvola je Sekretarijat
za urbanizam i graevinske poslove.
Javna preduzea imaju veliku ulogu u ovom procesu, koja se ogleda kroz ceo proces izdavanja.
Najpre, ona su ta koja sainjavaju planska dokumenta. Drugo, prilikom izdavanja lokacijske dozvole,
odreeno je da ako planski dokument ne sadri tehnike uslove za prikljuenje na komunalnu,
saobraajnu i ostalu infrastrukturu oni se prikupljaju od organa, odnosno organizacija ovlaenih za
izdavanje tih uslova i podataka. Jedan od dokumenata koji se prilau uz zahtev za izdavanje graevinske
dozvole je tehnika dokumentacija (idejni ili glavni projekat). Zakon predvia da je obaveza investitora
da pribavi saglasnost na tehniku dokumentaciju od organa, odnosno organizacija za prikljuenje tih
objekata na infrastrukturu, kada je to predvieno posebnim zakonom.
Praksa po optinama je veoma razliita, u nastavku se nalazi lista preduzea kojima se trae
saglasnosti i miljenja u Novom Sadu (prema informatoru koji se nalazi na sajtu Grada Novog Sada):
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
3

Javno preduzee Zavod za izgradnju grada Novi Sad

Javno preduzee Urbanizam Zavod za urbanizam Novi Sad,
Javno komunalno preduzee Vodovod i kanalizacija Novi Sad
Javno preduzee Novosadska toplana
Drutveno preduzee Novi Sad Gas
Privredno drutvo za distribuciju elektrine energije Elektrovojvodina d.o.o.
Novi Sad Elektrodistribucija Novi Sad
Zavod za zatitu spomenika kulture Novog Sada

h)
i)
j)
k)

Gradska uprava za zatitu ivotne sredine

Drutvo arhitekata Novog Sada
Ministarstvo odbrane, Uprava za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne
situacije Grada Novog Sada
Ministarstvo unutranjih poslova, Sektor za zatitu i spasavanje

Dobra praksa u ovoj oblasti je postojanje jednoalterskog sistema, prema kome bi postojao samo
jedan organ sa kojim bi investitor komunicirao, a koji bi bio u vezi sa ostalim organima nadlenim za
izdavanje pojedinih uslova.

Proces izdavanja graevinske dozvole

ZPI-om je predvieno da se odnosi investitora sa nadlenim organima svedu na tri koraka, koja se
poklapaju sa tokom izgradnje objekta. Ta tri koraka su: lokacijska dozvola, graevinska dozvola i
upotrebna dozvola. Uz svaki od ovih uslova sektorski propisi dodaju jo neki. Razlog tome je to ZPI
pretpostavlja idealno ureenje prostorno planskih dokumenata. Ukoliko bi ono postojalo, postojala bi
barem mogunost brzog okonanja procedure izdavanja graevinskih dozvola.
Sledei prostorno planski dokumenti su potrebni da postoje prema ZPI-ju.

Prostorni plan
Republike Srbije
prostorni
Regionalni prostorni
plan

planski dokumenti

Prostorni plan jedinice

lokalne samouprave
Dokumenti prostornog
i urbanistikog
planiranja

prostorni plan podruja

posebne namene
urbanistiki
Generalni urbanistiki
plan

Plan generalne
regulacije
urbanistiko tehniki
dokumenti

urbanistiki projekat

Plan detaljne regulacije

projekat parcelizacije i
preparcelizacije
dokumenti za
sprovoenje prostornih
planova

Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg
podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja. Generalni urbanistiki plan se donosi kao
strateki razvojni dokument. Plan generalne regulacije se obavezno donosi za sedite lokalne samouprave,
a moe i za druga mesta kada je to predvieno prostornim planom. Pored druge sadrine, njime se
predviaju zone za koje je neophodno izraditi plan detaljne regulacije, sa propisanom zabranom izgradnje
do njihovog donoenja.
Izradu planskih dokumenata mogu vriti javna preduzea koja su za to nadlena i privredna drutva, tj.
pravna lica koja su upisana u odgovarajui registara za poslove planiranja odnosno izrade planskih
dokumenata. Postoji monopol na tritu izrade prostornih planova.
Problem je i postojanje inflacije prostorno planskih dokumenata, iako je ona trebalo da bude
izbegnuta. Naime, prema intenciji zakonodavca plan generalne regulacije je trebalo da bude osnov za
5

izdavanje lokacijske dozvole. On bi trebalo da sadri sve uslove potrebne za izgradnju objekta (pristup
saobraajnici, mogunosti za prikljuenje infrastrukturnoj mrei itd.). Meutim, zakon predvia da se
planom generalne regulacije odreuju podruja gde je potrebno uraditi plan detaljne regulacije. Kako
javna preduzea sainjavaju ove dokumente i za to naplauju naknade, ona imaju interes da u samom
planu generalne regulacije predviaju to vie planova detaljne regulacije. Tako dolazimo u situaciju da
jedna optina od 30.000 stanovnika ima plan generalne regulacije i 5-6 planova detaljne regulacije. Nisu
predvieni standardi izrade ovih planova. Manje optine unajmljuju manje urbanistike kue koje prave
nekvalitetne planove. Jedan od predloga BEP-a je da se propiu standardi izrade ovih planova, da se ukine
monopol javnih preduzea, odnosno unese odredba u ZJN da optine sprovode javnu nabavku prilikom
izrade planske dokumentacije.
Takoe je potrebno omoguiti iri pristup javnosti izradi ovih dokumenata. Sada je propisana
mogunost javnog uvida 30 dana je rok u kome svi zainteresovani mogu upuivati predloge i sugestije
na nacrt dokumenta pre njegovog usvajanja.
Pre upuivanja zahteva za izdavanja lokacijske dozvole investitor moe zatraiti informaciju o
lokaciji. Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj
parceli, na osnovu planskog dokumenta. Nakon toga investitor upuuje zahtev za izdavanje graevinske
dozvole.

Podaci o vrsti i nameni objekta, a

moe da sadri i podatke o
planiranoj dispoziciji, tehnikim
karakteristikama i slino

Kopija plana parcele

Izvod iz katastra podzemnih

instalacija

Zahtev za izdavanje
lokacijske dozvole
Dokaz o pravu svojine

Ako planski dokument ne sadri uslove za

prikljuak na komunalnu, saobraajnu i ostalu
infrastrukturu, nadleni organ ih pribavlja po
slubenoj dunosti, o troku investitora.
Organi, odnosno organizacije nadlene za
izdavanje ovih uslova, duni su da ih, po
zahtevu nadlenog organa, dostave u roku od
30 dana

Opti:

Posebni:

Opti uslovi za prikljuak na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu su:

- Zahtev za izdavanje uslova od JP za elektrodistribuciju
- Zahtev za izdavanje uslova od JP za vodovod i kanalizaciju
- Zahtev za izdavanje uslova za prikljuenje na javnu saobraajnicu u jedinici lokalne
samouprave
- Zahtev za izdavanje uslova za prikljuak na telekomunikacionu mreu
- Zahtev za izdavanje uslova za prikljuenje na grejanje
Posebni su:
- Zahtev za izdavanje vodnih uslova od JP Srbijavode
- Zahtev za izdavanje tehnikih uslova za mere protivpoarne zatite
- Zahtev za odluku o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu
- Zahtev za izdavanje uslova za prikljuenje na dravne puteve I i II reda JP Putevi Srbije
- Zahtev za izdavnje tehnikih uslova za elezniku infrastrukturu JP eleznice Srbije
- Zahtev za izdavanje uslova JP za sklonita
7

Zahtev za izdavanje uslova JP za sklonita

Zahtev za izdavanje uslova od Zavoda za zatitu prirode
Zahtev za izdavanje od Zavoda za zatitu kulturnih dobara
Zahtev za izdavanje uslova za objekte od znaaja za odbranu zemlje
Zahtev za izdavanje uslova od Direkcije za civilno vazduhoplovstvo

Ovako izlistani uslovi pokazuju koliko sektorski zakoni uslonjavaju postupak dobijanja dozvole.
Ali, tek kada bi se pogledale procedure neophodne za izdavanje tih pojedinih uslova bilo bi jasno koliko
je ova procedura komplikovana i preobimna. Na primer, Zakon o javnim putevima sadri nekoliko
odredbi od znaaja za dobijanje graevinskih dozvola. Obaveza izdavanja saobraajno-tehnikih uslova i
saglasnosti je preduslov za izdavanje graevinske dozvole. Saobraajno-tehnike uslove za dravne
puteve I i II reda izdaju JP Putevi Srbije, a za optinske puteve i ulice izdaju organi jedinice lokalne
samouprave koji je nadlean za puteve. Zakon propisuje i posebnu naknadu za upotrebu javnog puta.
Ukoliko se dobija dozvola od strane JP Putevi Srbije vreme potrebno za izdavanje je najmanje 60 dana,
dok se u optinama koje imaju bolju upravu na ovu dozvolu eka svega 7 dana. Jo jedan od problema je
to to se odreene ulice smatraju dravnim putevima I i II reda. Prilikom dobijanja saobraajno tehnikih
uslova potrebno je dostaviti odreenu dokumentaciju dokaz da je na predmetnoj parceli mogua
izgradnja (izvod iz katastra ili informacija o lokaciji), katastarsko- topografska podloga, geodetski
snimljeni profili puta, izvod iz glavnog projekta budueg objekta i miljenje nadlenog lokalnog
preduzea za puteve koje odrava datu deonicu.
Za izdavanje vodnih uslova, potrebno je pribaviti miljenje kojim se odreuje koja je nadlena
institucija za izdavanje vodnih uslova. Da bi se dobilo miljenje potrebno je pribaviti tri seta informacija
zatita voda, zatita od voda i miljenje sa terena. Miljenja sa terena izdaju regionalna preduzea od kojih
su neka privatizovana, a druga u restruktuiranju (biva drutvena preduzea). Izdavanje ovih miljenja je
nemogue ukoliko su navedena preduzea u trajku, to je est sluaj. Zbog toga neke optine
prenebregavaju zahtev za izdavanje miljenja. Uz zahtev za izdavanje vodnih uslova poterebni je dostaviti
dosta priloga, meu kojima se nalazi i informacija o lokaciji. Tako, informacija o lokaciji koja je po ZPI
fakultativan akt, sektorskim propisima postaje obavezna kao preduslov za izdavanje uslova koji je
potreban kako bi se dobila lokacijska dozvola.

Podatke o investitoru
sve urbanistike i tehnike uslove
i podatke potrebne za izradu
idejnog, odnosno glavnog
projekta, a naroito Broj i povrina katastarske
parcele, osim za linijske
infrastrukturne objekte i antenske
stubove

Lokacijska dozvola sadri (plavi

kvadrati), a izdaje se na osnovu
(roze kvadrati)

Prostornog plana posebne namene i

prostornog plana jedinice lokalne
samouprave za delove teritorije u
obuhvatu plana za koje nije
predviena izrada urbanistikog
plana

Plana generalne regulacije, ze

delove teritorije u obuhvatu
plana za koje nije predvieno
donoenje plana detaljne
regulacije

Naziv planskog dokumenta,

odnosno urbanistikog projekta na
osnovu kojeg se izdaje lokacijska
dozvola i pravila graenja za zonu
ili celinu u kojoj se nalazi
predmetna parcela

Uslove za prikljuenje na
komunalnu, saobraajnu i drugu
infrastrukturu

Podatke o postojeim objektima

na toj parceli koje je potrebno
ukloniti

Plana detaljne regulacije

Druge uslove saglasno sa
posebnim zakonom
Ukoliko je posebnim planskim
dokumentom predviena izrada
urbanistikog projekta, lokacijska
dozvola se izdaje na osnovu tog
planskog dokumenta i
urbanistikog projekta

Nakon dobijanja lokacijske dozvole, sledei korak je podnoenje zahteva za izdavanje

graevinske dozvole, odnosno izrada tehnike dokumentacije koju je potrebno priloiti uz taj zahtev.

za priljuenje na
elektroenergetsku
mreu

Lokacijska dozvola

za prikljuenje na
vodovodnu mreu

Idejni ili glavni projekat

u 3 primerka, sa
izvetajem o tehnikoj
kontroli

saglasnosti na glavni
projekat

za prikljuenje na
telekomunikacionu
mreu
u pogledu
ispunjavanja uslova i
mera zatite od
poara

Zahtev za izdavanje
graevinske dozvole

Dokaz o pravu svojine, odnosno

zakupa na graevinskom zemljitu,
odnosno dokaz o pravu svojine na
objektu ako se izvode radovi na
nadziivanju objekta

saglasnost za
prikljuenje na javne
saobraajnice

vodna saglasnost

Dokaz o uplaivanju
administrativne takse

za prikljuenje na
gasovodnu mreu

Nakon podnoenja zahteva, sledei koraci su:

1. dobiti reenje o izdavanju graevinske dozvole sadri podatke o:
-

Investitoru,
Objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, spratnosti, ukupnoj povrini i
predraunskoj vrednosti objekta,
Katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat,
Postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja,
Roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja,
Dokumentaciji na osnovu koje se izdaje

Reenje se izdaje u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.

2. Prijava radova - Investitor je duan da organu koji mu je izdao dozvolu i graevinskom inspektoru
prijavi poetak graenja objekta, najkasnije 8 dana pre poetka izvoenja radova.
3. Odreivanje odgovornog izvoaa radova koji ima zadatak da rukovodi izgradnjom objekta.
4. Upotrebna dozvola
10

Podobnost objekta za upotrebu se utvruje tehnikim pregledom. Tehniki pregled obuhvata

kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom dokumentacijom na
osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine
vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.
Tehniki pregled vri posebna Komisija. Organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole izdaje
upotrebnu dozvolu u roku od 7 dana od dana prijema nalaza komisije za tehniki pregled kojim je
utvreno da je objekat podoban za izgradnju. Objekat je podoban za upotrebu ako je izgraen u skladu sa
graevinskim dozvolom i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, obezbeen dokaz
o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane
ovlaenih organa, izvreno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi.

Kljuni problemi kod izdavanja graevinskih dozvola (Usaid Bep analiza)

Uska grla u procesu izdavanja su:

Usvajanje planskih
dokumenata
Nedostatak
standardizovanih
tehnikih zahteva
neadekvatno uee
zainteresovanih
strana u postupku
izrade planova
Monopoli na tritu
izrade planova
neadekvatno
kvalifikovani
urbanisti

Reavanje imovinsko
pravnih pitanja
Sloene procedure
za restituciju,
konverziju i
legalizaciju

Lokacijska dozvola
Sektorskim
propisima su
uvedeni novi
preduslovi
javne agencije
donose arbitrarno
odluke o tome da li
su ili nisu ispunjeni
uslovi
Krenje rokova

Graevinska dozvola
sektorskim
propisima uvedeni
novi zahtevi

Upotrebna dozvola
Uverenja javnih
preduzea da je
objekat izgraen u
skladu sa glavnim
projektom to opet
dovodi do
odugovlaenja
procesa

Neusaglaenost prakse kako izmeu optina, tako i izmeu javnih preduzea:

1. Protivrenosti u politikom procesu
a. ZPI ureuje tri oblasti tranzicija svojinskopravnih odnosa, izrada prostorno-planske
dokumentacije i regulativa izgradnje. Da bi proces izgradnje bio efikasan potrebna je
potpuna ureenost prva dva pitanja, to trenutno nije sluaj.
b. Imovinskopravni odnosi su komplikovani procesima konverzije, restitucije, legalizacije
itd. Konverzija prava korienja u pravo svojine uz naknadu je bukvalno stopirala
izgradnju, te je primena lana koji je ureuje odloena izmenama ZPI iz decembra prole
11

2.
3.

4.

5.

6.

12

godine do donoenja novog zakona, a omoguena izgradnja i bez konverzije. ak je i

ustavni sud aprila 2013. doneo privremenu zabranu primene odredbe koja ureuje
konverziju uz naknadu do donoenja konane odluke o ustavnosti ove odredbe zbog
neotklonjivih tetnih posledica koje bi mogle da nastanu za drutvo u celini
c. Postupak konverzije uz naknadu je stopiran, to sloenom procedurom, to radom javnih
pravobranilatava, te je u toku primene zakona tek nekoliko desetina zahteva za
konverziju doekalo da se okonaju pravosnanim reenjem kojima je priznato pravo
svojine
Neusklaenost propisa objanjeno u poetnom delu teksta
Neadekvatna organizacija organa javne uprave
a. Interes organa da uveaju svoje nadlenosti i maksimiraju prihoda, uvoenjem taksi
b. Nedostatak kapaciteta i ogranieni tehniki kapaciteti da u rokovima i kvalitetno
izvravaju svoje obaveze
c. Postojanje privatnih preduzea koja vre pojedina javna ovlaenja (npr.jedan od
koraka za pribavljanje graevinske dozvole moe biti pribavljanje vodnih akata
miljenja, vodnih uslova, vodne saglasnosti i vodne dozvole. Koraci u dobijanju miljenja
su dobiti miljenje o zatit voda, zatiti od voda i miljenje sa terena. Miljenje sa
terena daju regionalna preduzea od kojih se neka nalaze u drutvenoj svojini, a neka su
privatizovana ako se dogodi trajk u firmi, nema mogunosti za dobijanje miljenja, a
samim tim ni graevinske dozvole)
d. Nepostojanje internih hodograma procedura
e. Nepotovanje rokova ZPI propisuje rok za izdavanje posebnih uslova od 30 dana, koji
se viestruko kri u praksi javnih preduzea
f. Nepostojanje instrumenata kontrole rada tih organa
Nepotrebno umnoavanje administrativnih procedura
a. itav sistem propisa koji reguliu izgradnju se tumai od strane javne uprave na nain da
se omogui to vea i vanija uloga svakog od pojedinih tela, a ne maksimalana
efikasnost
b. Tehniki uslovi javnih preduzea, zavoda i ostalih nadlenih agencija se moraju pribaviti
od strane lokalne samouprave u postupku izrade prostrono planske dokumentacije
poslovni subjekt koji gradi u skladu sa usvojenim planskim dokumentom i dalje je u
obavezi da pribavi tehnike uslove prilikom pribavljanja uslova za izradu projektne
dokumentacije od istih tela koja su ve u ranijoj fazi pripremanja lokacija definisala svoje
uslove
c. Uvode se potpuno nelogine situacije da upravni akt koji u postupku izdaje 1 dravni
organ mora biti verifikovan od strane drugog dravnog organa
Nepostojanje jednoalterskog sistema
a. Investitor ima komunikaciju sa brojnim upravnim strukturama - nizak nivo usluge
b. 90% ovlaenja u pogledu izdavanja tehnikih uslova moe se spustiti na optinski nivo
Uticaj problema u sektoru prostornog i urbanistikog planiranja na proces izdavanja graevinskih
odnosa
a. Monopoli nadlenosti na izradu planskih dokumenata od javnih preduzea i nelojalna
konkurencija

b.

c.
d.

e.
f.

i. ZPI predvia mogunost izrade planskih dokumenata od javnih preduzea ili

privrednih drutva, odnosno drugih pravnih lica koja su upisana u odgovarajui
registar za obavljanje prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planske
dokumentacije, ali tako to predvia da je nosilac izrade planskih dokumenata
nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja, koji moe
ustupiti izradu privrednom drutvu, tj. pravnom licu koje je upisano u registar za
obavljanje prostornog i urbanistikog planiranja
ii. Planovi najvieg ranga raeni od 4 urbanistike kue
Nedovoljna participacija zainteresovanih strana
i. Institut javnog uvida izlaganje planskog dokumenta na javni uvid nakon
obavljene strune kontrole, koji traje 30 dana
Nepreciznost planova u pogledu definisanja urbanistikih i tehnikih uslova
Neophodnost detaljne urbanistike razrade prostornih planova
i. Intencija zakonodavca je bila da PGR bude dokument koji e biti osnova za
izdavanje lokacijske dozvole
ii. Javna preduzea iskoristila priliku pa zahtevaju donoenje PPO, PGR-a i 5-6
PDR-a
Sprovoenje urbanistikih planova kroz katastar nepokretnosti.
i. Visina naknade jednaka za celu Srbiju
Neadekvatni institucionalni i ljudski kapaciteti

Modeli izdavanja graevinskih dozvola World bank Doing business report 2013
Drava / Region

Mesto na listi

Broj procedura

Vreme (dani)

Hong Kong
Singapur
OECD drave
Istona Evropa i
Centralna Azija
Grka
Maarska
Makedonija

1.
2.
53
126.

6
11
15,8
19

67
26
166,3
226

Troak (% prihoda
po glavi stanovnika)
16,3%
23,1
62,1
486,7

31.
55.
65.

26
10

102
117

5,7
517,8

13

godina

Broj procedura

Vreme (dani)

2008
2009
2010
2013

21
14
6
6

177
137
67
67

Izvetaj za Hong Kong

Troak (% prihoda po
glavi stanovnika)
21,1
18,7
18,7
16,3

Koraci u postupku:
1. Dobiti odobrenje za graevinski projekat jednoalterski sistem - 45 dana
2. Zahtevati i dobiti proveru temeljnih slojeva 1 dan
3. Obavestiti Kanalizacioni servis o okonanju izgradnje i dobiti transfer inspection i izdavanje
sertifikata za snadbevanje vodom 21 dan
4. Obavestiti Vodovod o zavretku izgradnje i dobiti inspekciju prijema 1 dan
5. Zatraiti i dobiti prikljuak za vodu 1 dan
6. Zahtevati i dobiti telefonski prikljuak 1 dan

Godina

Broj procedura

Vreme (dani)

2008
2013

11
11

102
26

Izvetaj za Singapur
Troak (% prihoda po
glavi stanovnika)
23,1
16,7

Koraci u postupku:

1. Dobiti pisanu dozvolu Urban redevelopment authority -14 dana

Mogue je podneti zahtev elektronski, u dve forme obinoj i Plan Lodgment Scheme. Projekti koji
su podneti kroz drugu formu, mogu biti odobreni odmah, ukoliko ispunjavaju sve uslove.

2. Dobiti dozvolu za glavni projekat i odbrenje za poetak radova - u isto vreme kao i prva procedura
3. Dobiti tehniku dozvolu od Protivpoarne zatite 10 dana,
4. Tehnike konsultacije sa Ministarstvom za zatitu ivotne sredine i vodne resurse investitor daje
izjavu da je projekat u skladu sa propisima o zatiti ivotne sredine 1 dan

5. Tehnike konsultacije sa Land Transport authority da se plati naknada za odbrenje projekta za

parking moe elektronski 1 dan

6. Odobrenje za glavni projekat 10 dana

7. Odobrenje za implementaciju projekta upravljanja rizicima (risk management)
8. Dobiti prikljuak za vodu i kanalizaciju svi prikljuci mogu da se dobiju u jednoj firmi koja je
nadlena za komunalnu delatnost

9. Dobiti telefonsku liniju 1 dan

10. Poslednja inspekcija 1 dan
11. Obtain certificate of statutory completion 10 dana

Godina

Broj procedura

Vreme (dani)

2010.
2013.

13
13

168
89

Izvetaj za Grku
Troak (% prihoda po
glavi stanovnika)
3,4
27,5

2013. Skratili su proceduru uvoenjem striktnih rokova za proceduru dobijanja graevinskih dozvola u
optinama

14

Koraci u postupku:
1. kopija izvoda iz zemljinog registra 2 dana 25 EUR
2. studija za odlaganje otpada 10 dana bez naknade
3. dozvola za protivpoarnu zatitu 10 dana bez naknade
4. platiti radnicima socijalnu zatitu 2 dana bez naknade
- Socijalno osiguranje je zasnovano na veliini graevine, to prua informaciju o procenjenom broju
radnih dana i minimumu plate za svakog radnika
5. Zahtevati i dobiti inicijalnu dozvolu/odobrenje od optine 16 dana bez naknade
6. Zahtevati i dobiti graevinsku dozvolu od optine 15 dana 3,250 EUR (procenjena vrednost zgrade
je 650.000 EUR)
7. Dobiti policijsku dozvolu za poetak radova 2 dana bez naknade
8. Prijava radova optini 2 dana 350 EUR
9. Inspekcija radova na temelju 1 dan 300 EUR
10. Zahtevati inspekciju strukture graevine 1 dan 450 EUR
11. poslednja inspekcija od strane optine 1 dan 600 EUR
12. prikljuak za vodu 40 dan 25 EUR
13. prikljuak za vodu 7 dana - 25 EUR
14. telefonski prikljuak 8 dana 30 EUR
15. Registrovati zgradu 1 dan bez naknade

Godina

Broj procedura

Vreme (dani)

2006.
2009.
2013.

26
26
26

152
144
102

Maarska
Troak (% prihoda po
glavi stanovnika)
9,3
6,5
5,7

Poto imaju vie procedura od nas, neu ih navoditi. Inspekcije i saglasnosti od organa nadlenih za
vodovod i kanalizaciju se ne naplauju. Proces pred ovim organima traje najvie do 30 dana. Isto je i kod
organa koji se bavi protivpoarnom zatitom. Naplauje se svega nekoliko koraka prikljuak za vodu i
prikljuak za telefon.

Godina

Broj procedura

Vreme (dani)

2006.
2011.
2013.

20
20
10

244
139
117

Makedonija
Troak (% prihoda po
glavi stanovnika)
2439,3
1600,6
517,8

2008. ubrzala proceduru izdavanja tako to je reformisana oblast izdavanja dokaz o svojini
2012. ubrzanje procedura, prebacivanje na privatni sektor
1. zahtevati i dobiti dokaz o svojini od Katastra nepokretnosti 1 dan
15

2. zahtevati i dobiti izvod detaljnog prostornog plana od optinske Kancelarije za prostorno planiranje 6
dana
3. angaovanje privatnog geodetskog preduzea da bi se dobio elaborat o numerikim podacima 1 dan
4. platiti taksu, dobiti dokaz plaanja, i dobiti ostala odobrenja 15 dana,
5. zahtevati i dobiti graevinsku dozvolu 45 dana, miljenja od nadlenih organa u roku od 5 dana, i
izdavanje dozvole u roku od 5 dana od dana prijema urednog zahteva. Rok od 6 meseci za poetak
izgradnje.
6. Angaovati nezavisnog nadzornika za izgradnju 1 dan
7. Zahtevati i dobiti prikljuak za vodovod i kanalizaciju 15 dana
8. Zahtevati i dobiti prikljuak za telefon 7 dana, istovremeno sa vodom i kanalizacijom
9. Uraditi konanu inspekciju od nadzornog organa i pripremiti konani izvetaj inspekcije 4 dana
10. registrovati nepokretnost u Zemljinom registru 30 dana

16

Preporuke za reformu
Siva knjiga Naled dobra polazna osnova je Analiza Bep-a
Predlozi:
1. Izmena ZPI
a. Skraivanje rokova za izdavanje graevinske dozvole
b. Propisivanje sankcija za krenje rokova
2. Usaglaavanje sektorskih zakona sa ZPI, tako da se:
a. Redefinie uloga javnih preduzea i drugih organa u procedurama vezanim za izdavanje
graevinske dozvole
b. Optimizaciju procedure
c. Urede imovinsko-pravni odnosi na graevinskom zemljitu i obezbedi donoenje
neophodnih prostornih i urbanistikih planova
d. Racionalizacija taksi i naknadi kroz njihovo smanjivanje i ukidanje
3. Na lokalnom nivou jednoalterski sistem
4. Problem konverzije po sili zakona, upis prava svojine po slubenoj dunosti

BEP Analiza efikasnosti procedure izdavanja graevinskih dozvola

Kljune preporuke:
1. Redefinisanje uloge javnih preduzea i drugih organa koji presudno utiu na trajanje i ishod
postupka izdavanja graevinskih dozvola njihova uloga se moe smanjiti izmenama sektorskih
zakona, kao i nadzorom njihovog rada
2. Unapreenje postupka izdavanja graevinskih dozvola ureenjem imovinskopravnih odnosa na
graevinskom zemljitu nejasne procedure legalizacije, konverzije i restitucije moraju biti
pojednostavljene uvoenjem jasnih uslova i rokova
3. Unaprediti proceduru izdavanja graevinskih dozvola donoenjem neophodnih prostornih i
urbanistikih planova mnogi planovi jo nisu ni uraeni, iako je rok za njihovu izradu bio 18
meseci od stupanja na snagu ZPI-ja. Mogu se odrediti zone ubrzanog razvoja u kojima bi bile
regulisana imovinska pitanja i uraeni prostorni i urbanistiki planovi.
4. Usaglaavanje propisa predlae se giljotina sektorskih propisa
5. Mapiranje i optimizacija procedura napraviti internu mapu procedura u svakoj instituciji
6. Obezbeivanje potovanja rokova utvrenih propisima
7. Uspostavljanje jednoalterskog sistema
8. Racionalizacija naknada i taksi
Ostale preporuke prema problemima gore navedenim
1. Naelne protivrenosti u politikom konceptu
M.1. Obezbediti koherentnu politiku i njeno dosledno sprovoenje u vezi sa graevinskim zemljitem
izrada jednog stratekog akta
M.2. Promovisati pravnu sigurnost, predvidljivost i efikasnost u postupcima tranzicije svojinsko-pravnih
odnosa
17

M.3.Usmeriti napore na promptno obezbeivanje dostupnog, komercijalno atraktivnog i opremljenog

zemljita za potrebe investitora - Ponuda jedne lokacije na kojoj su reena imovinsko pravna pitanja,
usvojena planska dokumentacija i uvedena infrastruktura, jednako uspeno reava problem sa stanovita
investitora kao i reavanje istog pitanja na nivou teritorije itave optine formiranje zoni ubrzanog
razvoja.
2. Neusklaenost propisa
M.4. Harmonizovati krovni zakon i sektorske zakone u skladu sa konceptom krovnog zakona i sprovesti
giljotinu sektorskih propisa u cilju izbacivanja nepotrebnih i zastarelih odredbi i propisa, koji pri tom
derogiraju koncept ZPI.
Substituisati koncept posebnih uslova, saglasnosti i dozvola koje izdaju sektorski organi koji vre javnu
nadlenost odgovarajuim institutima i mehanizmina ZPI. Kritiko sagledati postojee nadlenosti JP i
centralnih organa, kako bi se iste ograniile samo na situacije u kojima je zaista neophdono upravljati
resursom od regionalne vanosti.
Izvriti decentralizaciju odluivanja u upravnom postupku izdavanja graevinske dozvole u korist
lokalnih samouprava na bazi odgovarajue planske i urbanistike dokumentacije tokom ije izrade bi se
uskladili interesi sa nadlenim sektorskim organima i javnim preduzeima Drave ime se ne bi ponovo
traila njihova saglasnost u kasnijim upravnim postupcima sa pojedinanim strankama.
Jasno definisati koji su projekti neophodni za ishodovanje lokacijske dozvole, a koji za izvoenje radova.
3. Neadekvatna organizacija nadlenosti javne uprave
M.5. Izvriti depolitizaciju javnih slubi i upravnih organa.
M.6. Izvriti decentralizaciju odluivanja u upravnom postupku izdavanja graevinske dozvole u korist
lokalnih samouprava, na nain formiranja jednoalterskog sistema (tzv. one-stop-shop).
M.7. Propisati, pratiti i kontrolisati duinu trajanja svakog koraka koji je neophodno preduzeti u postupku
pribavljanja dozvola.
M.8. Uvesti mehanizme podsticaja i sankcija za kvalitet rada i trajanje postupka nadlenih institucija.
M.9. Uvesti mogunost da drugi organ donese akt ili odluku u postupku u sluaju da nadlena institucija
kasni sa postupanjem (tzv. authority of last resort).
M.10. Osnaiti koordinaciju i informacione veze u upravnom sistemu izmeu javnih tela nadlenih za
izdavanje posebnih tehnikih uslova.
M.11. Osavremeniti sistem upravljanja dokumentacijom od strane nadlenih institucija (document
management system) i uvesti sisteme on line praenja predmeta u postupku.
4. Nepostojanje jednog kanala komunikacije sa strankom i jasne institucionalne odgovornosti
M.12. Poveanje organizacione efikasnosti sistema na nain da se ovlaenja za utvrivanje i verifikaciju
pojedinih tehnikih uslova, saglasnosti i dozvola prenesu u nadlenost lokalne samouprave.
M.13. Pozicioniranje organa lokalne samouprave prema strankama kao one-stop-shop, organizovan po
nebirokratskim principima procesne organizacione strukture.
18

5. Uticaj problema u sektoru prostornog i urbanistikog planiranja na proces izdavanja graevinskih

dozvola
- Monopol nadlenosti na izradu planske dokumentacije od strane nadlenih javnih preduzea i
nelojalna konkurencija
M.14. Zakonski utemeljiti minimum profesionalnih referenci privrednih drutava i uvesti njihovo
licenciranje za obavljanje poslova iz domena prostornog i urbanistikog planiranja prema kategorijama
planske dokumentacije koja se izrauje.
- Nedovoljna participacija zainteresovanih strana i vidljivost procesa izrade planske i urbanistike
dokumentacije
M.15. Omoguiti participaciju zainteresovanih strana na kraju realizacije svake faze izrade planskog
dokumenta umesto samo u jednoj fazi (javnog uvida) kako je sada predvieno prema odredbama zakona o
planiranju i izgradnji.
Nepreciznost planova u pogledu definisanja urbanistikih i tehnikih uslova
M.16. Definisati ujednaen nivo prikaza urbanistiko-tehnikih uslovljenosti (u vidu obrasca tabele)
koju bi svaki obraiva plana morao da popuni za svaku planiranu namenu u prostoru i sve tipove
planirane izgradnje za koju e planski dokument predstavljati osnov za izdavanje lokacijske dozvole.
M.17. Harmonizovati Zakon o planiranju i izgradnji i sektorske zakone koji reguliu oblasti energetike,
voda, uma, odbrane, telekomunikacija i sl. posebno u domenu rokova, detaljnosti i drugih elemenata
neophodnih za izdavanje lokacijskih dozvola na bazi urbanistikog plana.
M.18. Formalizovati (zakonski utemeljiti) intenzivniji nivo komunikacije obraivaa plana i nadlenih
organa i preduzea lokalne samouprave iz resora komunalnih delatnosti i urbanizma i graenja.
6. Neophodnost detaljne urbanistike razrade prostornih planova (hiperprodukcija planova)
M.19. Urbanistiku razradu Prostornih i urbanistikih planova nije mogue ograniiti normativno (kroz
formu zakona).
7. Sprovoenje planova kroz katastar nepokretnosti
M.20. Uvesti programirano budetiranje unutar lokalnih samouprava i obaveznu stavku svake godine:
sprovoenje urbanistikih planova kroz RGZ.
8. Institut arbitriranja u tumaenju prostorno planske i urbanistike dokumentacije
M.21. Uspostaviti sistemsku kontrolu urbanistikog arbitriranja od strane nadlenih urbanistikih
inspekcija kreirati Zakonsku obavezu kontrole svih lokacijskih dozvola izdatih na osnovu planova
starijih od 2003. godine.
M.22. Zakonski uspostaviti vie profesionalne kriterijume za delegiranje lanova optinske komisije za
planove
9. Kvalitet ulaznih informacija za potrebe izrade Urbanistikog projekta
M.23. Komisije za planove lokalnih samouprava treba da insistiraju na to ujednaenijem nivou razrade
urbanistikih uslovljenosti posebno kod PGR-ova i PDR-ova
10. Neadekvatni institucionalni i ljudski kapaciteti
M.24. Izraditi interne procedura i hodogram aktivnosti unutar organa koji imaju nadlenost u izdavanju
dozvola za izgradnju.
M.25. Eliminacija monopola na informacije i promocija korienja IT u radu organa koji vre javne
nadlenosti.
M.26. Konstantan rad na edukaciji uprave u cilju menjanja navika i ponaanja zaposlenih.
19

M.27. Unaprediti pristup nadlenih organa spoljnoj ekspertizi.

Preporuke iz Bele knjige investitora za 2012. godinu

Preporuke

Prvobitno
date u BK

Znaajan
napredak

Odreeni
napredak

Bez
napretka

Novi Zakon o planiranju i izgradnji vri uticaj na

pet vanih oblasti: prostorno planiranje, izgradnju,
graevinsko zemljite, restituciju i legalizaciju.
Sve ove oblasti moraju posebno da se reguliu, to
je mogue pre kroz sistematska podzakonska akta
u saradnji sa nevladinim sektorom.

2009

I dalje postoji problem konverzije uz naknadu i

problem registracije prava
svojine nad graevinskim zemljitem zbog
restritktivnog tumaenja
Zakona o planiranju i izgradnji od strane
zemljinih katastara. Podzakonska
akta bi trebalo da omogue jasnije tumaenje
odredaba Zakona
o planiranju i izgradnji ili barem uspostavljanje
usaglaene prakse.
Dravna tela moraju da omogue transparentnost i
doslednost u svom
radu, na svim nivoima, kao i da obezbede visoki
nivo praenja rada svih
relevantnih institucija.
Neophodno je da se jo vie uprosti proces
izdavanja dozvola, a
potrebno je i da se razmotri mogunost smanjenja
naknade za ureenje
graevinskog zemljita i svih drugih poetnih
trokova, vezanih za izgradnju,
kao i kasniji operativni trokovi sa ciljem daljeg
razvijanja trita i
ubrzavanja procesa koji e omoguiti vei priliv
investicija na ovo trite.
Potrebne su izmene i u kaznenoj politici u okviru
Zakona o planiranju i
izgradnji tako da kazne budu adekvatnije i stroije
jer su trenutno limitirane
na samo novane kazne.

2010

2009

2009

2009

20

Zakonski okvir koji definie odnos investitora i

izvoaa radova treba
poboljati izmenom Zakona o obligacionim
odnosima i pojedinih pravilnika
koji definiu postupak izgradnje tako da odraava
meunarodno
priznatu najbolju praksu.

2010

Nacrt novog Zakona o upravljanju i odravanju

stambenih zgrada bi
trebalo da bude donet najkasnije do poetka 2012.
godine i usvojen
nakon javne rasprave. Neophodno je obezbediti
kompletnu zakonsku
regulativu i propise kojima e se definisati
vlasnika prava stanara i njihove
obaveze vezano za upravljanje i odravanje, koji
su neophodni
za pravilno funkcionisanje sistema upravljanja i
odravanja stambenih
zgrada.
Vanu oblast kao to je lizing nekretnina treba
detaljnije i preciznije
razraditi zakonom a ne podzakonskim aktima.
Zakon treba uskladiti sa
vaeim propisima u oblasti nepokretnosti.
Zakon o hipoteci je potrebno izmeniti u celosti.
Postojei Zakon o hipoteci
izmeu ostalog nije u skladu sa Zakonom o
planiranju i izgradnji.
Imajui u vidu da predmetni zakon ima previe
propusta i nejasnih
odredaba, potrebna je njegova izmena u celosti.
Drava, relevantna ministarstva, lokalni organi i
druge vane institucije
sa jedne strane i Savet na elu Odbora za
nekretnine i sve druge organizacije
koje se bave poslovima vezanim za nekretnine, sa
druge strane,
treba da uspostave dijalog, komunikaciju i
dugoronu saradnju vezano
za strateka pitanja, sa ciljem poboljanja uslova
na tritu nekretnina.

2009

2009

2010

2009

Mapa puta reformi

1. Formiranje Saveta za koordinaciju izdavanja graevinskih dozvola, uz podrku Tehnikog
sekretarijata
2. Izrada i usvajanje jednog ili vie novih zakona kojima se ureuju graevinsko zemljite,
planiranje i izgradnja
3. Izrada i usvajanje izmena i dopuna sektorskih zakona
21

4. Usvajanje podzakonskih akata za sprovoenje Zakona o planiranju i izgradnji i sektorskih zakona

5. Popis adekvatnog graevinskog zemljita koje nije opremljeno infrastrukturom i prenos prava
svojine nad njim sa drave na lokalne samouprave
6. Sprovoenje izmenjenih procedura u pet pilot-optina razliitih veliina i kapaciteta
7. Obuka za sprovoenje izmenjenih procedura
8. Formiranje industrijskih parkova kao preduzea u optinskom vlasnitvu ili javno-privatnih
partnerstava
9. Uvoenje jednoalterskog sistema u optine i sertifikacija tela nadlenih za izdavanje
graevinskih dozvola u skladu sa standardom ISO 9000
10. Uvoenje informatike platforme za graevinske dozvole
11. Omoguavanje slobodnog i neogranienog pristupa lokalnih samouprava i privatnog sektora
tehnikim informacijama koje su sada u posedu operatera sistema
12. Sprovoenje novih procedura i uvoenje novih sistema za izdavanje graevinskih dozvola u sve
optine
13. Monitoring i evaluacija

Kljune reforme:
1. Uvesti jednoalterski sistem
2. Striktno potovanje rokova uvesti obavezu vraanja naknade ukoliko se prekorai rok i tzv.
Authority of last resort odnosno da nadleni organ za izdavanje graevinske dozvole moe sam
izdati dozvolu ukoliko drugi organ koji ima nadlenost da izdaje saglasnost na tehnike uslove
kasni sa izdavanjem svoje saglasnosti
3. Donoenje standarda kada je re o prostornim i urbanistikim planovima na republikom nivou
4. Odrediti zone urbanog razvoja (termin iz BEP-ove analize) tj. rejone u kojima bi bila reena
imovinskopravna pitanja, kao i infrastrukturna pitanja i u kojima bi izdavanje graevinske
dozvole bilo mogue u vrlo kratkom roku
5. Smanjivanje parafiskalnih nameta i ukidanje onih koji nisu potrebni, odnosno kod kojih se ne
dobija nikakava protivusluga od nadlenog organa

22