Pojam i predmet

kriminologije

I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE

1. POJAM KRIMINOLOGIJE
Latinski crimen zloin,
Kriminologija je nauka koja izuava kriminalitet
kao negativnu drutvenu pojavu.
U najoptijem smislu, kriminologija je nauka o
zloinu.
Francuski antropolog P. Topinard je prvi
upotrebio re kriminologija 1879. godine, u
svom radu Antropologija.
Prvo delo pod nazivom kriminologija objavio je
R. Garofalo 1884. god.
2

 Definisanjem pojma kriminologije bavio se

veliki broj autora.
Tradicionalan pojam zloin u
savremenom znaenju kriminalitet,
Kriminalitet je veoma stara drutvena
pojava,
Istorijski posmatrano, treba navesti:
- Hamurabijev zakon (1800 g.p.n.e),
- Zakoni Manu (Indija, 1200 g.p.n.e),
- Zakon dvanaest tablica.
3

 Ima onoliko koncepcija kriminologije,

koliko i samih kriminologa.
Ui i iri pojam kriminologije,
a) Ui pojam kriminologije
Kriminologija je nauka koja se bavi
izuavanjem etiologije i fenomenologije
kriminaliteta, kao masovne i individualne
pojave.
To je nauka o deliktu i delinkventu.
Pristalice: Garofalo, Dirkem, Lombrozo,
Pinatel i dr.
4

b) iri pojam kriminologije

(preovlaujui)

Pristalice ove koncepcije smatraju da

kriminologija, pored izuavanja kriminaliteta u
uem smislu:
- izuava i sve ostale oblike prestupnog i
devijantnog ponaanja,
- zatim sistem dravnih mera i mehanizama za
suzbijanje kriminaliteta, ukljuujui i organizaciju
i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova
za izvrenje krivinih sankcija. Unutar ove
koncepcije ima vie shvatanja.
Pristalice ove koncepcije: E. Ferri,
Grassberger, H. Gross, Seelig i dr.
5

 2. PREDMET KRIMINOLOGIJE
Pretena shvatanja mogu se svesti na to
da je predmet istraivanja kriminologije
delinkventna linost ili sam delikt, ili i jedno
i drugo.
Prva shvatanja o predmetu kriminologije
potiu od italijanskog kriminologa
Lombroza, koji je smatrao da je osnovno
pitanje zloinac a ne njegovo delo.
6

 Drugo stanovite (socioloko i pravno)

polazi od toga da je predmet kriminologije
zloin.
Ovo shvatanje potie od francuskog
sociologa Dirkema.
Pretena kriminoloka istraivanja kreu
se u dva pravca: posmatranje unutranjeg
stanja linosti i ispoljavanje slobodne ili
prinudne volje, uslovljene socijalnom
okolinom.
7

 Neki pristupi polaze od stanovita da su

predmet izuavanja kriminologije kriminoloki
faktori, odnosno postupci oveka koji dovode do
krivinog dela.
Predstavnici ovih shvatanja: (Ferri, Hurvit,
Pinatel i dr.).
Neki autori polaze od stava da je predmet
kriminologije zloin, ali kao istorijska kategorija
(Gabrijel Tarde i dr.).
Prema tome, predmet kriminologije u
najoptijem smislu jeste kriminalitet kao
individualni in i drutvena pojava, njegovi uzroci
i pojavni oblici.
8

 To podrazumeva da je predmet
kriminologije:
a) s jedne strane skup individualnih
pojava, to znai skup delikata koje je
poinio pojedinac,
b) a s druge, i posebne negativne
drutvene pojave, zakonom zabranjene
aktivnosti, kao skup individualnih akata
drutvene nediscipline, sankcionisane kao
krivina dela.
9

 Poseban predmet kriminologije je linost

delinkventa, njegova socijalna obeleja,
psiholoka i bioloka struktura.
Garofalov princip: Nova kriminologija
poznaje tri elementa: zloin, zloinca i
sredstva represije.

2.1. Pojam kriminaliteta

Kriminalitet je drutvena pojava vrenja
k.d. od strane pojedinaca.
Kriminalitet je pojedinani akt i drutveni
fenomen.
a) Pravna definicija postoji ue i ire
odreenje pojma kriminalitet.
Prema uem shvatanju, to su samo radnje
koje predstavljaju k.dela.

11

 Prema irem, re je o delima koja

obuhvataju sve protivpravne kanjive
radnje, dakle, pored krivinih dela,
prekraje i prestupe.
U krivinopravnoj literaturi preovlauje ui
pristup, jer se smatra da ukoliko neto nije
k.d. nije ni zloin, a to znai nije ni
kriminal.
12

b) Socioloka definicija ovaj pristup u

definisanju kriminaliteta je iri, sadrajniji,
jer ne posmatra samo delo, on izuava i
uinioca, drutvene uzroke, uslove i
posledice kriminaliteta.
Prema tome, socioloka definicija
kriminalitet odreuje kao drutvene pojave
kojima se ugroavaju osnovne drutvene
vrednosti.

13

c) Kriminoloka definicija vezu izmeu

pravnih i sociolokih tumaenja popunili
su kriminolozi i kriminoloka shvatanja
kojapolaze od inkriminisanih dela i
drutvenih uslova.
Prema tome, kriminoloke definicije
kriminaliteta moemo odrediti
kompilacijom bitnih obeleja pravnog i
sociolokog znaenja, odnosno kao skup
drutvenih pojava kojima se ugroavaju
univerzalne drutvene vrednosti, a koje su
kao takve sankcionisane krivinim
14
pravom.

 Bitna svojstva kriminaliteta:

a) skup individualnih pojava,
b) pojava koja ima drutveni karakter, s
obzirom na rasprostranjenost u prostoru i
vremenu,
c) negativna drutvena pojava, jer se
njome kre neke norme i ugroavaju
vrednosti,
d) istorijska pojava, karakteristina za sve
periode drutva,
e) univerzalna pojava svojstvena svim
drutvima, koja ne poznaje granice.
15

 Prema tome, kriminalitet nije samo prost

skup individualnih pojava, ve masovna i
negativna drutvena pojava, a zadatak
kriminologije je da utvrdi njene uzroke,
faktore uticaja, strukturu (linosti i dela) i
zakonitosti.

16

3. PODELA KRIMINOLOGIJE
Najea podela kriminologije:
a) kriminalnu etiologija,
b) kriminalnu fenomenologija i
c) kriminalnu profilaksa.

a) Kriminalna etiologija prouava faktore

i uzroke kriminaliteta, usmerenih
prvenstveno ka linosti delinkventa,
b) Kriminalna fenomenologija se bavi
pojavnim oblicima kriminaliteta, tj.
dinamikom, klasifikaciojom i strukturom
delikata, kao njihovom rasprostranjenou
(kriminalna geografija).
c) Kriminalna profilaksa odnosi se na
prevenciju i suzbijanje kriminaliteta.
18

 Postoji podela na:

a) optu i
b) kliniku kriminologiju.
Smatra se da ova podela potie od
francuskog kriminologa ana Pinatela.
Klinika kriminologija je prilino
rasprostranjena (ezare Lombrozo
italijanska antropoloka kola).

19