Gordana eri

Svakodnevne diskursivne
prakse o osobinama naroda
i va
nosti nacionalnog identiteta

Umesto sociolokih i psiholokih analiza etnikih stereotipija baziranih na

anketama,1 koje ukljuuju merenje rairenosti unapred izabranih stereotipa i
iskazivanje rezultata statistikim podacima, grafikonima i sl., pokuau na osnovu analize intervjua graana da predstavim sliku diskursivnih praksi koje se odnose na opisivanje i vrednovanje sopstvene nacije i uporeivanje sa drugima.
Koristiu pojam diskursivne prakse pre svega zato to nije vrednosno optereen, poput pojma stereotipa, na primer. Razloga za to ima vie. Oni se tiu
znaenja odrednice diskursivan,2 koja se odnosi na misaono izvoenje zakljuaka i irine samog pojma koji podrazumeva nadreeninu naraciju u ijoj
smisaonoj osnovi ili implikacijama, temi ili predmetu mogu biti stereotipi. Diskursivne prakse dakle natkriljuju stereotipe i pokazuju kontekst3 u kojem figurira
neki od stereotipa. On svakako nije zanemarljiv, budui da mo
e da poka
e
kako stereotipi funkcioniu kao datosti koje se ne dovode u pitanje, na koji
nain slu
e osnovnoj orijentaciji i sticanju znanja, zato pru
aju sigurnost i,
na kraju, kako i zato se prazne odnosno prevazilaze. Pored toga, uvodei
pojam diskursivne prakse, koristim se pretpostavkom da svaki govor odnosno
diskurs uvek neto ini, odnosno da ima povratno dejstvo na stvarnost i sposobnost da je menja, bez obzira na to to nije re o javnom nego o svakodnevnom
1
Takva istra
ivanja kod nas su radili Bora Kuzmanovi Autoritarnost kao socijalnopsiholoka karakteristika (u: Golubovi i drugi, 1995), Zagorka Golubovi Nacionalizam kao dominantan drutveni odnos i kao dispozicija karaktera (u: Golubovi i drugi, 1995), Dragan
Popadi, Miklo Biro Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji (1999) i drugi.
2
Videti odrednice diskursivan i diskurzivan, Renik srpskohrvatskog knji
evnog i narodnog
jezika, SANU, knjiga IV.
3
Kontekst oznaava slo
en i neizdiferenciran niz elemenata na najmanje dva nivoa. Prvi
nivo se tie narativnih sadr
aja koji okru
uju preneseni iskaz ispitanika. Drugi nivo podrazumeva drutvene, politike, istorijske i sl. karakteristike individualnog iskaza, odnosno ambijenta u kome je iskaz nastao, kao i tradicije i jezike konvencije na koje se ispitanik
oslanja.

176

Gordana eri

diskursu koji karakterie izrazita heteroglosija. Tematizujui linu participaciju u

socijalnoj stvarnosti, ispitanici eksternizuju svoj stav i bitno menjaju socijalno formirane (utvrene) pretpostavke.
Pojmom diskursivne prakse sugerie se promenjivost i razliitost odnosa
ispitanika prema pitanjima koja se pokreu u intervjuu, iako se taj odnos manifestuje i kao stalnost izra
ena stereotipom. Kada je predmet diskursivnih praksi (celovitih iskaza ispitanika o odreenom pitanju) etniki stereotip, koji pored
specifinog znaenja ima i vrednosni akcenat, onda njime izra
en odnos
izmeu znaenja i vrednovanja, emocionalnog i racionalnog, oekivanog i iznenaujueg, stalnog i promenjivog itd. u analizi postaje odnos od primarnog
znaaja. Ukoliko se iskazi koji tematizuju osobine naroda prenose celovito,
kao diskursivne prakse, sauvae subjektivnost znaenja i vrednovanja.
Inkorporiranjem u naunu anlizu trebalo bi pored subjektivnosti da sauvaju i
nezavisnost znaenja, mada izmeu aktivnog percipiranja iskaza ispitanika i
njegovog prenoenja u vezanom kontekstu postoje bitne razlike. Sa take
gledita konanog autorskog teksta, ukljuivanje iskaza ispitanika kao posebnog konstruktivnog elementa moralo bi minimalno da zadovolji dva meusobno uslovljena zahteva: 1. da autorski tekst govoru ispitanika ne oduzme
smisaonu samostalnost (autentina perspektiva uesnika); 2. da govor ispitanika ne narui tematsko tkivo i kontekst autorskog teksta (perspektiva autora i
autorska intervencija).
Diskursivne prakse su izraz meudejstva dveju imanentnih komponenti
samom jeziku: meudejstva njegove statine i otvorene strukture (v. Bernstein, 1970). Statika se, pored osnovnog plana jezika (njegovih autonomnih
pravila) prepoznaje i u stereotipnom sistematizovanju, svoenju i redukovanju
pojavnosti (u smislu njenog savladavanja), delujui na razumevanje drutvene
stvarnosti i na ograniavajui i na olakavajui nain istovremeno. Zapravo,
kao fenomen koji olakava orijentaciju i modelovanje sveta (u kome se i lini
identitet potvruje kao deo tog sveta), stereotip istovremno ograniava
objektivnost percepcije. Osloboenost iskaza od stereotipnih sadr
aja ili formi, kao domet koji je prevashodni izraz otvorene strukture jezika, izmeu
ostalog jeste znak autentine percepcije i promiljanja drutvene stvarnosti.
Pretpostavka promene miljenja uslovljena je promenom jezikog iskaza,
odnosno izla
enjem iz stereotipnog okvira. U kontekstu pokrenutih pitanja
ovog istra
ivanja, odnos izmeu nepromenjenog (statinog, stereotipnog,
onog to ograniava individualnu misao) i promenjenog (autonomnog i autentinog), zauzima mesto od najvee va
nosti. Navedeni iskazi o identitetu pokazuju manje informacije, a vie potrebu za ukljuivanjem (inkluzijom) u
uobiajeni ili reprezentativni nain govorenja. Mera u kojoj se diskursivne
prakse prepoznaju kao najotvrdliji (najei) stereotipi obrnuto je srazmerna
procesu individualnog promiljanja.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

177

Stavove graana o zbirnom liku Srba pokuau da predstavim posredstvom odgovora graana na niz pitanja koja proishode iz stereotipa. To su stereotipi o srpskoj dobroti, (ne)slozi, (ne)zrelosti, (ne)pobedivosti, tj. pitanja da li
su Srbi bolji od drugih, da li su slo
ni, zreli itd. Ova pitanja u intervjuima nisu
eksplicitno postavljana, ali se analizom stavova nameu odgovori i na ova
pitanja, upotpunjavajui mre
u diskursivnih praksi o nacionalnom identitetu.
Iz okvira odgovora graana na navedena pitanja pokazau osnovne karakteristike diskursa o identitetu, naine uticaja stavova elite, politike propagande,
politikih promena, savremene situacije i uopte naine razumevanja ovog
fenomena. U drugom delu teksta pokazau diskursivne prakse graana o
srpskim osobinama koje se najee navode u akademskim tekstovima
(dru
eljubivost, gostoljubivost, zavist, inat, prilagodljivost itd.), vodei rauna da
redosled stereotipa odgovara uestalosti pojavljivanja u govorima graana. O
stavovima koji negiraju mogunost uporeivanja naroda prema specifinim
osobinama i stavovima koji izlaze iz okvira iskaza koji se prepoznaju kao
stereotipni govoriu u treem delu teksta.
Analiza stereotipija bazirana na materijalu dobijenom metodom dubinskog
intervjua, izmeu ostalog, omoguuje bolji uvid u njihove formalne odlike. Teoretiari stereotipa zastupaju stav da se stereotip izra
ava kratkom jezikom formom. Istina je, kako tvrdi Klaus Rot (2000: 264), da je najee re o sa
etim
konstrukcijama, pridevima (atributima), koji prevazilaze primarne konotacije,
vrednosno optereenim stabilnim idiomima (srpska nesloga), poslovicama, izrekama... Pored ovakvog iskazivanja, stavovi o identitetu se u diskursima graana
izriu u vidu razvijenijih verbalnih formi, kao kompleksne prie u ijoj su pozadini
stereotipi ili, tanije, prie koje su usmerene i oblikovane nekim od stereotipa, iako
ne moraju biti izreene na nain prepoznatljiv kao komunikativni klie. U teorijskom postavljanju ovog problema vodila sam se injenicom da i etniki stereotipi,
poput svih ostalih stereotipa koji se tiu izvanidentitetskih pitanja svakodnevice,
bitno olakavaju i istovremeno uslovljavaju nain razmiljanja, jer je to naueni
put orijentacije i razumevanja drutvene stvarnosti. Od ne manje va
nosti za pojaavanje stereotipnog u iznesenom stavu jeste injenica okolnosti i naina u kojima je razgovor o pokrenutim pitanjima voen (ukratko, injenica situacionog
obele
ja, u ovom sluaju snimanja razgovora), zbog ega je izneseni stav dodatno oblikovan potrebom pametnog, ispravnog ili tanog odgovora. I u sluajevima da ne predstavljaju iskreni stav ispitanika, oni ne gube na svojoj vrednosti
jer su izraz konvencije ili predstave o po
eljnom (ispravnom, tanom). Budui da
mi je namera da poka
em kako stereotipi rade, odra
avaju jeziku i/ili drutvenu
konvenciju i olakavaju shvatanje sveta, prilikom navoenja razmiljanja graana, prednost u dati upravo razvijenijim formama nad kratkim etiketiranjem, tipa
dobar narod, gostoljubiv, inad
ijski, neslo
an.
I najva
nije: skoro u polovini obraenih intervjua materijal za analizu stavova koji bi upuivali na odnos ispitanika prema nacionalnom identitetu nije dat

178

Gordana eri

u razvijenom obliku. injenica utanja dela ispitanika o ovim pitanjima mo
e

da govori razliite stvari. U smislu znaaja identiteta, utanje o njemu potencijalno ima iroku skalu tumaenja od davanja jo veeg znaaja identitetu u odnosu na druga pitanja o kojima se nairoko pria do potpune neva
nosti
identiteta u odnosu na druge drutvene ili line probleme. Meutim, situacija
utanja na postavljeno pitanje o identitetu varira od nerazumevanja samog
pitanja do odbijanja ispitanika da na pitanje odgovori, odnosno poricanja vrednosti takvog pitanja. U retkim sluajevima, kada je pitanje osveeno, dakle
ispitaniku jasno, situacija utanja mo
e biti nevoljno proizvedena (iz neznanja
pravog odgovora) ili sasvim namerno, ciljno, uprkos znanju. Stoga je ova
analiza u veoj meri rezultat onih intervjua koji verbalizuju stavove o osobinama svoje i/ili drugih nacija i stavova koji negiraju svrsishodnost predstavljanja
nacionalnog identiteta u okvirima okotalih (vrstih) diskursivnih modela.
Ostaje, meutim, jasno da je fenomen utanja na ove teme va
an i poseban vid
komunikacije, odnosno drugaiji nain govora o istom pitanju.
Za dodatno obrazlo
enje ini mi se neophodnom bar kratka napomena o
domenu stroge sociolingvistike dihotomije na ispitanike kao nosioce dvaju
uzajamno iskljuujuih kodova: ogranienog i elaboriranog koda.4 ovekova
drutvenost je besumnje odreena verbalnim iskazom, kao to je i govorni kod
svojstvo vezano za drutvenu strukturu (Daglas, 1994: 208). Stroga podela
govornika (u Bernstejnovom smislu na korisnike elaboriranog i ogranienog
koda, koja neposrednu primenu nalazi u antropologiji i sociologiji, npr. kod Meri
Daglas), ipak je neprimenjiva na ovo istra
ivanje. injenica elaboriranosti
(razraenosti) jezikog instrumentarija i sintaksike preciznosti nije jedini ili bar
nije dovoljni uslov boljeg razumevanja drutvene stvarnosti niti pokazatelj njenog autentinijeg sagledavanja i reagovanja izvan uobiajenih formi.5 S druge
strane, tretiranje iskaza kao ogranienih, nerazraenih ili su
enih, nasuprot elaboriranim iskazima edukovanih ispitanika, znailo bi podr
avanje implicitnih
pretpostavki i zakljuaka, tj. interpretativnih navika i akademski stereotipnih vidova poretka. Ponavljanjem takve dihotomije funkcionalizuje se i podr
ava solidarnost i istost sa grupom (kolektivom), a to je upravo osnovno svojstvo
ogranienog a ne elaboriranog koda.

Intencija napomene je u demistifikaciji navodno velikih razlika izmeu obrazovanih i

neobrazovanih, koje se ispoljavaju na jezikom planu, a onda se uoptavaju i na plan
razumevanja.
5
Uporediti navedene iskaze istoriara, etnologa, sudija, profesora, itd. sa iskazima poljoprivrednika, nepismenih, zanatlija i sl.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

179

I.1. Jesu li Srbi bolji od drugih naroda?6

Aktivno percepcipiranje i/ili pasivno reprodukovanje osobina nacije, nastali iz bezinteresnog govorenja graana o ovim pitanjima,7 pretoeni su u
tekst diskursivnih praksi, koji pretenduje da predstavlja strukturisanu zajedniku sliku individualnih gledita ispitanika. Povezivanjem iskaza ispitanika dobija se tekst neujednaen u stavovima, ali sa jasnim podtekstom pripadnosti i
privr
enosti sopstvenom narodu, koji se mo
e svesti na reenicu istoriara iz
Novog Sada: Ja volim srpski narod jer sam pripadnik tog naroda. Oseanje pripadnosti, kao osnovna distinkcija izmeu svoje i ostalih nacija, omoguava uporeivanje koje se u jeziku svakodnevice odvija u etiri razliita odnosa:
1. prema susedima ili u okviru Balkana
2. prema Evropi
3. prema svetu.
4. prema idealnom liku nacije.
Prvi odnos najee je iskustveni i u tim sluajevima pozitivan. U sluajevima kada ispitanik bez linog iskustva govori o susednim narodima, na osnovu
optih utisaka, onoga to zna, propagande, istorije i sl., onda ne uporeuje direktno srpski narod i susedne narode, nego prie Srbi su dobri, nisu zlopamtila
i sl. mogu da impliciraju stav da susedi nisu ba takvi. Druga dva odnosa
6

Postojanje nacionalnih karakteristika u diskursivnim praksama ispitanika uglavnom se izjednaava sa postojanjem naroda. Zbog samorazumevanja korpusa karakteristinih osobina, mogue je i poreenje sa drugim narodima. Ako govorimo o Srbiji, srpskom narodu, onda
podrazumevamo odreeni narod sa odreenim karakteristikama, koji ga ini upravo tim narodom i razlikuje ga od drugih. () Kada govorimo o nacionalnim karakteristikama, onda narod
zaista postoji, neto to ga karakterie i to je unikatno za njega u odnosu na druge, smatra sekretarica iz Beograda. Osamnaestogodinji mladi iz Paneva miljenja je da se prethodna
Jugoslavija raspala upravo zbog meusobnog procenjivanja osobina njenih naroda, prema
principu ko je kakav. To sam priao na samom poetku velika greka- procenjivati nekog,
znai oceniti kakav je samo po nacionalnosti. Ipak, zajedniki identitet postoji ne samo kao
privr
enost i vrednovanje osobina, nego i kao opti projekt podra
avanja i imitiranja, koji se
realizuje preko porodice, kole, same dr
ave. Kolektivni identitet utie iz raznoraznih pravaca,
miljenje je studentkinje germanistike. On utie, kao prvo, kroz vaspitanje, ono to mi dobijamo vaspitanjem u svom domu, u svojoj kui od naih roditelja. () Zatim su tu, ne znam, obrazovanje, znai, kola koja utie po nekom odreenom sistemu, programu itd, to je opet neka
zvanina odluka nekog predsednika ili nekog kolegijuma, koji je, opet, predstavnik tog kolektivnog identiteta. Imate medije, imate umetnost, imate modu. () Mi smo svi proizvod vremena, jednog odreenog trenutka i liimo na to. Mo
emo da
elimo da liimo mnogo manje i da
budemo mnogo autentiniji, ali naa autentinost je svedena na jedan manji deo u odnosu na
kolektivni identitet.
7
Uvoenje odrednice bezinteresnog ima pre svega deskriptivni karakter. Pod interesnim
govorenjem o osobinama identiteta podrazumevam politiku i javnu (dakle akademsku)
aktualizaciju i mobilizaciju stereotipa. Interesna proizvodnja stereotipa (u funkciji politike)
mo
e biti i svesna i nesvesna, mo
e dolaziti i iz nacionalistikog tabora (u vidu pozitivnih
autostereotipa) i iz kosmopolitskog tabora (u vidu negativnih autostereotipa).

180

Gordana eri

obino nisu vezana za lino iskustvo ve se zamiljaju i konstruiu prema uoptenim, uglavnom pozitivnim predstavama. Evropa se razumeva kao izraz ekonomske nadmoi, koji nu
no namee smernice ispravnog, uspenog kretanja.8
Pripadati Evropi znai pripadati neem boljem, naprednijem, civilizovanom,
to ukazuje na prevlast uva
avanja simbolike geografije nad geografijom:
Mislim da je krajnje vreme da nas vrate na civilizacijski nivo Evrope ili Spominjui Holanane mislio sam na normalan svet. Prilikom poreenja sa svetom,
svet se zamilja ili kao sasvim neodreen, uopten pojam (prema kome se ispitanici najee pozitivno odnose) ili kao Amerika, pri emu se odnos ka tom
svetu sasvim menja. Uporeivanje u odnosu na idealni lik nacije je
predvidljivo: u tim sluajevima ispitanici navode poznate fraze o srpskoj neslozi,
zavisti, nekulturi naspram negdanje kulture.
Diferenciranje izmeu izrazito pozitivnog i izrazito negativnog ocenjivanja
osobina i vrednosti srpskog naroda teko je pratiti na formalno-jezikom planu, jer narativne prakse, bez obzira na njihov vrednosni pol, variraju formalno
razliitim odrednicama (ja-mi-oni) ista ili slina znaenja. I pozitivna i negativna
odreenja prema sopstvenoj naciji po pravilu (koje ima izuzetke) ukljuuju samog ispitanika, odnosno njegovo izjednaavanje sa kolektivom (Kad govorim o
srpstvu govorim o sebi ili Niko nee da kudi svoje ili Najgori smo narod na svetu)
kao da je re o samodefinisanju. Lini identitet se delom potvruje kroz priu o
kolektivnom, odnosno nacionalnom identitetu, posebno u onim sluajevima u
kojima na pitanje Ko ste Vi? ispitanik pre svog imena ka
e da je Srbin ili kada pripadnost srpstvu stavlja ispred linih uspeha. Upravo tako sebe opisuje istoriar iz Novog Pazara: Drago mi je to sam profesor, to sam uspeo da zavrim,
da postignem da radim ono to volim, ali dra
e mi je to sam Srbin. U pitanjima
identiteta narativnost sa linog plana skoro neosetno prelazi na zajedniki plan.
Na taj nain ovaj profesor nastavlja svoju priu: Zlatan, zlatan smo narod, a
beogradska dizajnerka jo je preciznija: Ne, ne postoji niko savreniji od nas.
Znai, smatram da je Gospod najsavreniji, a od naroda jesmo. () Smatram
da intelekt ovoj Evropi i ovom svetu daju Srbi, znate. () Mi smo jedan predivan
narod.() Kamo lepe sree da smo da je veina nacija takva. Ne bi bilo ratova i ne bi bilo sukoba. Eventualno ega bi bilo lopovluka. Mi smo svi, na
alost,
moram da ka
em Srbi mi smo sitni lopovi. Etnolokinja iz Valjeva o osobinama Srba govori samo u pluralnom obliku, bez izuzetaka: Mi jesmo siromani, ali
kada govorimo o Srbima, mi smo obrazovani preko pria naih baka koje su
nam priale bajke i irile svest. Kod nas postoji identifikacija ljudi preko
Nemanjia, preko naih manastira je jedna posebna svest o posebnosti.
U okviru iskaza ispitanika, bez obzira na to da li je re o pozitivnom ili negativnom vrednovanju, govor o Srbima iz treeg lica mno
ine prelazi u prvo lice
mno
ine. Srbi kao narod su jako puno gostoljubivi, popustljivi, jako mekani, a
8

Klaus Rot (2000: 161) smatra da je Zapad za narode Jugoistone Evrope uvek bio najva
niji reper prilikom poreenja.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

181

onda kad ponu ute, ute i trpe, ali kad ponu da izbacuju emocije, to burno
rade. I s druge strane, nikad ne miruju i oni uvek tra
eKavgad
ije smo u principu i uvek akamo tamo gde ne treba da akamoJa mislim da smo mi
takvi, ne znam. Nismo onako flegma, miroljubiv narod, ka
e mlada poljoprivrednica iz Kikinde. Govorei o Srbima, sredovena aanka se u okviru iste
reenice preorijentie sa govora u treem licu na govor u prvom licu jednine:
Ipak, ja ovaj narod volim, ipak, znai to su... to sam ja, sa svim svojim
nedostacima i manama.
Poseban sluaj, u semantikom smislu, jeste govorenje o Srbima u jednini
koje ima znaenje mno
ine. Optost, celina ili zbirni lik se individualizuje,
tako da singularni oblik Srbin postaje ekvivalent srpskom narodu, semantiki
pluralnom obliku. Mainbravar iz Po
arevca ka
e: U svakom
itu ima kukolja, ali
Srbin kao Srbin je veliki ovek. Poslovino pretpostavljanje razliitosti, koje treba da oznai realnost, ostaje u senci predstave o apstrahovanom individualisanom kolektivu. Na formalnom jezikom planu, kao i u delu znaenja, ovaj iskaz
se poklapa sa iskazom beogradskog policajca: A kao narod, ja mislim da su Srbi
nedosti
an na svim prostorima, mislim da u svemu da se ponosimo sa Slobom ali ono bombardovanje, ono Srbin jeste uvek bio veliki, ali u njegovo
vreme jo sna
niji, bez obzira na ovoIzgubilo se dosta, ali je on napravio ipak
neto to je ostalo mnogima u seanju. () Srbin mo
e da izdr
i i da istrpi, to
istorija nije zabele
ila za sada. Ja barem ne znam I tu smo heroji
Vrlo retko stavovi prema zbirnom srpskom liku podrazumevaju lino
iskljuivanje, izdvojeni pogled sa strane. Tako se prema svom narodu odnosi
visokoobrazovana Kruevljanka: (Srbi nisu) ni bolji ni loiji nego ostali narodi, ili
etrdesetdvogodinji aanin: Isti kao ostali narodi, i dobri i loi, i pravoverni i
neverni ili, najsa
etije: Razliiti, kako ka
e kozmetiarka iz Beograda. Sasvim je
suprotna situacija sa izra
avanjem vrednosno obojenih stavova. Potpunim
uoptavanjem i u pluralnom obliku, dakle, ukljuivanjem sopstva u zajedniko
mi ispitanici odgovaraju: Najgori smo narod na svetu ili Najbolji smo narod na
svetu. Nacionalni identitet podrazumeva vie od ukljuivanja poistoveivanje,
koje u svakodnevnoj konverzaciji ima granice. Svaki pojedinac lino mo
e da se
poistoveti sa zbirnim likom srpskog naroda, ali se srpski narod ne mo
e poistovetiti sa pojedinim njegovim predstavnicima. Istoriar iz Novog Sada sasvim je
odreen u tom smislu: Nikada ne bih da poistoveujem svoj narod sa Miliem od
Mave, sa Dragoem Kalaiem i takvim ljudima koji su bili uz vlast, koji su nam
naneli najvee zlo u forsiranju mi smo neto iznad.
Lina uverenja o srpskoj posebnosti pojedini ispitanici iskazuju sa pomeanim oseanjem ponosa i prokletstva, tako da sama naracija o pripadnosti
srpstvu prerasta u poetski nadahnut diskurs koji karakterie unutranja napetost. ak i u sluaju navodno negativnog odnosa, oseanje privr
enosti ima
znaajnu ulogu. Na pitanje intervjuera Ko je on? dvadesetsedmogodinji Leskovanin, programer, odgovara:

182

Gordana eri

Ja sam Srbin.
A na drugom mestu?
Da sam proklet to sam Srbin!
Kakvi su Srbi kao narod?
Najgori, ali i najponosniji. Ponosan sam to sam Srbin. To ve nije stvar
nacionalnosti, ve stvar mentaliteta; znai, trpeti kad ti je najgore i znai biti protiv najjaeg i biti svestan da to nee doneti nita dobro znai jedno stvarno veliko prokletstvo.
Sasvim drugaija unutranja napetost u priama o Srbima karakterie
odbrambene stavove, koji se konstituiu kao suprotnost pripisanim negativnim stavovima, odnosno negativnim heterostereotipima. Lino naglaavanje
neslaganja treba da oznai predznanje o problemu kakvoe Srba. Ispitanica
iz apca svoje predznanje o ru
nim priama negira linim odnosom, prema
tome ta ona voli, odnosno ne voli u tim priama. Srbi su emotivni, emotivni.
Ja ne volim kad se pria ru
no o mom narodu, ja volim svoj narod i kad neko
ka
e svi smo mi Srbi isti, svi smo mi Srbi lopovi, svi smo mi Srbi ovakvi, svi
smo mi Srbi onakvi Ja smatram da su Srbi jedan emotivan narod, snala
ljiv
narod, gostoljubiv narod. I ja ne volim da se o mom narodu ru
no pria. Neto
starija Nilijka s ponosom istie: Ba volim to sam Srpkinja! ta su oni (Amerikanci, prim. G..) bolji od nas?! -Evropa e uvek nas gledati kao neki privezak,
neto to nije va
no, to nije bitno Jednostavno, postojaemo za njih i postojimo za njih samo toliko da iska
u svoju mo, bilo politiku, bilo ekonomsku. A to
se tie civilizacije, mi smo ispred njih 100 godina.
Zato mislite da smo ispred njih 100 godina?
Pa, zbog nae istorije.
Uoptena odreenja srpskih vrednosti, poput istorije, kulture itd., ukljuuju aktivan, mada stereotipan, odnos prema savremenoj situaciji. U situacionom izra
avanju visokih kvaliteta naroda, kao i u sluaju njihovog
osporavanja, argumentacija se izvodi na osnovu neposrednog znanja o pokrenutom pitanju. Ono na ta se oslanjaju kognitivno-diskursivna gledita, bez
obzira na vrednosni pol, jeste zapravo stvarno stanje, koje mo
e biti argument opravdavanja uoptenog pozitivnog (pred)stava, (predznanja) i, na drugoj strani, prilikom negativnog vrednovanja, stvarno stanje postaje argument
pokazivanja, odnosno uvrivanja ispravnosti sopstvenog (negativnog) miljenja. Podrazumevanje stvarnog stanja kao izvinjenja za trenutnu nevidljivost naelno pozitivne argumentacije o srpskim osobinama itljivo je u stavu
sudije iz Paneva: Znate, mislim da smo sposobni, da smo sposoban narod,
mislim da smo intelektualno ba negde pri vrhu u svetu, znate, narod koji je vispren, koji to mo
e da doka
e u svim poljima u muzici, glumi, knji
evnosti, slikarstvu, znai da smo talentovan narod. Meutim, zaputen narod, jednostavno
narod koji vie ne razmilja o tome. Primer koji ilustruje sluaj potkrepljivanja

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

183

negativnog stava prema osobinama nacije stvarnim stanjem svodljiv je na

rei jedne Piroanke: Mi smo poprilino nekulturan narod, a pritom smo izgubili
toleranciju U veini stavova, diskursivne prakse prate trendove savremenog
drutva ili uzimaju u obzir ono to se deava na aktuelnom politikom planu.
Graani koji su podr
avali promenu re
ima u svojim iskazima pokuavaju da
pomire dve naizgled suprotstavljene tendencije: potrebu za ponovnim
uspostavljanjem poverenja i saradnje sa drugima (naglaavajui da su Srbi otvoren narod sa kojim se mo
e
iveti), sa potrebom ouvanja specifinog identiteta, tradicije i sl. iji je doprinos svetu izrazito pozitivan. Rezultat tog kontrasta
neophodnosti promena i neophodnosti zadr
avanja nacionalnih specifinosti
na narativnom planu ogleda se u tipinom iskazu: zato to smo mi doprineli
dobru i najvie dobru oveanstva. S obzirom na nau veliinu, mislim da smo
narod sa identitetom, da mi imamo neto specifino i da opet mo
emo da saraujemo sa svetom.
Na pitanje kakvi su Srbi kao narod? kao da postoje unapred spremni odgovori: najbolji ili najgori / i najbolji i najgori. Ovakvi odgovori najee nisu plod
razmiljanja i stvarnog uporeivanja, nego eksklamacije koje zapravo pokazuju
privr
enost i brigu za svoj narod. Dvadesetestogodinji taksista sa periferije
Beograda potencira razliku izmeu sopstvenog naroda i ostalih naroda jedino
privr
enou, odnosno pripadnou srpskom narodu.
Srbi ko Srbi, ne mogu da priam, da li su bolji ili gori od nekih, bolji su
sigurno.
U kom smislu?
Pa zato to su moji, u tom smislu.
Privr
enost naciji nije nesvesna, tako da se stav o kakvoi naroda kontrolie upravo uva
avanjem ove injenice. Ona mo
e biti izra
ena u formi objanjenja naelno pozitivnom stavu (kao u iskazu prethodnog ispitanika) ili kao
unutranji korektiv subjektivnosti, koji u ocenjivanju ne bi trebalo zanemarivati.
Osamdesetogodinja Piroanka bez kole ka
e: Iako smo Srbi, sigurno ima po
neko lo.
Sna
an emotivni stav prema svom narodu mo
e biti izra
en na duhovit
nain i formalno negativnim sredstvima: Da nismo mi Cigani, vi Srbi bi bili najgori
narod, citira mladi Leskovanin svog komiju Roma i daje mu za pravo. Prilikom
negativnog vrednovanja osobina naroda, ocene su skoro po pravilu iz reda
poznatih stereotipa: Nezaposlena Beograanka ka
e da je srpski narod neslo
an, da komiji crkne krava Nesloga, zavist, tvrdoglavost, eto.... Sudija iz
Kruevca ima slian stav: Mi smo pomalo nabusit narod, malo inad
ijski narod.
U sluajevima redukovanog, su
enog iskaza, bez obzira na to da li je izneseni
stav pozitivan ili negativan, ispitanici pribegavaju odgovorima-klieima, kao da
je preporuljivo govoriti upravo na takav nain. Stereotip postaje okvir ispravnog stava, odnosno jedino tanog odgovora: Ja bih rekao da su Srbi jedan

184

Gordana eri

normalan narod, koji (...) ne bi nekome naudio to se ka
e, nebeski narod.

Problem nastaje na znaenjskom planu, kada ista osoba artikulie potpuno suprotstavljene stavove, to dovodi do zbunjenosti i neke vrste protivdiskursa
koji se mora uzeti u obzir. Nejasnoe nastaju i iz neopredeljenosti ispitanika u
odnosu na vrednovanje osobina koje smatraju karakteristinim. Sredovena
Kragujevanka gostoljubivost odreuje kao pozitivnu srpsku osobinu, a na pitanje da li Srbi imaju i neke loe osobine ovako odgovara:
Uporni su, tvrdoglavi, ne pose
u stranim uticajima, drugih ljudi sa strane,
ipak, imaju neto svoje.
Mislite da je to dobra ili loa osobina?
Pa, ja mislim da je dobra.
Za razliku od ovih, razraeniji odgovori pokazuju ne samo uticaj (kvazi)akademskih stereotipnih stavova nego i potrebu ispitanika da ih izraze na
nain kao da je re o neemu do ega su sami doli svojim iskustvom, obrazovanjem, posveenou. Mladi Kruevljanin visokog vojnog obrazovanja, koji u
svom predstavljanju pripadnost naciji istie na prvo mesto, konstruie svoj odnos ka nacionalnom identitetu iz nekoliko razliitih pravaca. Kad ka
em Srbin,
podrazumevam ne samo Srbin u nacionalnom smislu ve u jednom svetosavsko-filozofskom smislu, moralnom smislu, tako da mislim da bi bilo dovoljno da
ka
em da sam Srbin, a podrazumeva se da sam tim ovek, patriota, ovek koji
pokuava da bude racionalan zahvaljujui toj svetosavskoj filozofiji, ali ujedno,
znai, pragmatino okrenut Zapadu, a duhovno okrenut Istoku.
Akademski ili kvaziakademski diskurs o identitetu oslonac je laikim formulacijama. On pru
a naelnu orijentaciju ili, u nekim sluajevima, proizvodi
stavove. Mehanizam usvajanja stavova elite u diskursivnim praksama svakodnevice funkcionie na razliite naine. Dominantan je mehanizam po kome
se pamti sutina elitnog stava, a izvor, odnosno autor stava, lako se zaboravlja, pripisuje pogrenoj linosti ili linosti ije ime znai metaforu pameti, intelektualizma, priznatosti... Odnos izmeu (kvazi)akademskih (elitnih) stavova i
laikih stavova javlja se kao odnos izmeu originala i falsifikata. Dvadesetsedmogodinji mladi osnovnokolskog obrazovanja o Srbima ovako razmilja:
Neke stvari koje sam proitao, uo, [kazuju] da smo mnogo star narod. To dokazuje i pismo i sve; ne mo
e biti savreno pismo jednog naroda, a drugih ne.
Znai da smo stariji od njih. Uili smo u koli poklonili smo im viljuku, Teslu,
svata smo dali Ne, nigde takvog
ivota nema na kugli zemaljskoj, te topline i
dobrote. Mislim da je Ivo Andri tako neto izjavio da smo fantastian narod,
bogoboja
ljivi, prijatni, da te ugosti, poasti, primi u kuu, a kada se dohvate
puke onda su grozni Mi smo sposobni, mislim da imamo i neke genetske
predispozicije Predaka ima dosta u nama.
Grupi stereotipnih, akademski usmerenih stavova, pripadaju i oni koji
znaenjski predstavljaju suprotnost pozitivnom karakterisanju. Oni proizlaze iz
okvira intelektualistikih pria o neslozi, zavisti, inatu. Niz negativnih karakteristi-

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

185

ka obogauje se priom o crkavanju komijine krave ili nekom od varijacija na

istu temu. Ova pria u interpretaciji valjevskog frizera zapravo je cela njegova
pria o Srbima: Mislim da nismo ba tako dobri ljudi, vie
elimo drugom zlo nego
sebi dobro. U sluajevima kada se oblikovanje stavova o nacionalnom identitetu
prepoznaje kao slaganje sa stavovima odreenog autora, pria je zaokru
ena
ravnote
om pozitivnih i negativnih stereotipa. Novinarka kojoj je vrlo neprijatno
u ko
i Srpkinje poziva se na knjigu profesora Jovana Maria: Pa, Srbi imaju skoro istu koliinu pozitivnih i istu koliinu negativnih karakteristika, definitivno. Najvie mi smeta, meni najvie smeta to su Srbi takvi, to su nekulturni, to su
inad
ije, to su muvare, to vole da prevare, to ono ka
u da komiji crkne krava. Ima jedan na drugar, aforistiar, ba jedan divan aforizam koji ka
e: Komiji
nikako da crkne krava ne znam zato mi to radi! Mislim da je to isto tako slikovito kakvi smo mi Srbi. ak je i onaj profesor Mari relativno dobro, po meni,
obradio tu temu, kakvi smo mi Srbi. Zaista je, ono, uao u detalje. S druge, strane
ima neto interesantno Srbi imaju dobre osobine: vrlo su gostoljubivi, vole da
pomognu kad imaju. E, kad nemaju, onda su ve zavidljivi, onda
ele da podmetnu nogu i tako. Iako se uticaj akademskog diskursa ee prepoznaje u stavovima ispitanika koji se ne pozivaju direktno na odreenog autora, gde su istorija i
kultura osnovni argumenti pozitivne kvalifikacije, naveu jo stav penzionerke
iz Kragujevca, koja se takoe oslanja na miljenje poznatog karakterologa, ne
interpretirajui ga u pojedinostima u pravom znaenju. Pa, mi smo, ovaj, to rekao pokojni Jovan Rakovi, priglup narod, priblesav malo narod. Srbi vrlo brzo
zaboravljaju sve, dru
eljubivi su, svakojaki, iroke ruke, iroke due, ali mislim
da imamo jednu manu da se suvie dr
imo prolosti i te istorije. To jeste dobro,
ovaj, da se pamti, da se zna, ali u ovim naprednim vremenima, kad tehnika preuzima primat nad istorijom, mi bi morali da se menjamo.
Pored mehanizma oblikovanja stereotipa koji se prepoznaje u isticanju pozitivnih osobina uz koje skoro po pravilu stoji ali, svojstveno i elitistikim stavovima ( Srbi su bolji od drugih po mnogo emu, ali nisu cenjeni zahvaljujui naoj
politici ili Smatram da smo mi nacija koja ima mozga i talenta, () ali da imamo
dimenziju gde nas neto koi), ni mehanizam ouavanja naroda nije zanemarljiv u diskursivnim praksama svakodnevice. Stomatolog iz Pirota obrazla
e
to udno u srpskom narodu: Mi smo udan narod idemo vie ka mazohizmu,
da bismo se sutra hvalili kako nam je bilo mnogo teko, ali smo izdr
ali. Studentkinja iz Po
arevca takoe ka
e da su Srbi udan narod, umeju da se vesele,
jaki, sna
ni i hrabri ljudi koji i u nenormalnim okolnostima ostaju normalni, ali,
opet, i tvrdoglavi, teraju po svome i kada nisu u pravu. Bez obrazlo
enja, tipian
izraz ouavanja svodi se na atribuciju koja je neprozirna u analizi razloga:
Mi smo jako komplikovan narod. Kad bi sve rei i epitete nagurali, ba bi nam
sve padale, ka
e etrdesetogodinja Kikinanka ili, kratko i zagonetno: Mnogo
smo zeznuti kao narod. Pravnica iz apca slinog je miljenja: Mi smo strano
udan narod to je sigurno, sigurno je da smo suvie ponosni, da je to ono to
imamo u sebi. Da su Srbi na udan nain posebni smatra i medicinski tehniar

186

Gordana eri

iz Sremske Mitrovice: Mislim da smo mi drukiji od drugih i da ipak ima neto u

nama to nam ne d da se damo tek tako. () Mislim da to to mi imamo u sebi
nam je i prednost i mana, pa nam se sve tako deava. To udno za penzionerku iz Novog Pazara je nain da izrazi svoj kritiki stav: Lud narod zato to dozvoljava da ga uvek neko drugi posvadi. () Mislim da su Srbi vrlo udan narod.
Srbi mnogo oprataju, mnogo zaboravljaju, dok drugi narodi na ovom prostoru
ne Ouavanje ide od pozitivnog do negativnog. Mislim da su Srbi specifian
narod po pitanju svega. U svetu nemate ponaanje Srba Dosta ljudi se ponaa nekako furijanski Ne znam kako da ga opiem. ini mi se da je, u sutini,
obar, OK, ali ispoljavaju se i neke negativne stvari, ali je to nametnuto. Znai,
neko nas zeza, iskuava nas avo, ne znam U najkraem, prema mladoj
apanki, Srbi su izgubili kompas ili poslovino, prema novosadskom ugostitelju: Zna kako ka
u Srbi: spasa nam nema, propasti ne mo
emo.
Diskursivne navike ispitanika koji Srbe izrazito pozitivno opisuju i vrednuju
u odnosu na sve ostale, tj. svet, podseaju na diskursivne navike sportskih navijaa, zbog ega se ne moraju uzimati sasvim ozbiljno. injenice pripadnosti i
privr
enosti ovde imaju va
nu ulogu. Vie je re o sportskoj i navijakoj euforinosti, odanosti svom timu i provokaciji, nego o stavovima utemeljenim na
nekakvom znanju o nepobedivosti. Navijanje za nae i svoje samorazumeva se iz proste injenice to su nai. Tako, prema miljenju studentkinje iz Paneva, oseanje nacionalnog identiteta dolazi do izra
aja upravo na sportskim
takmienjima, prilikom intoniranja himne, dodela medalja i sl. U takvim situacijama se krije nesaznatljivost dubokih veza sa kolektivom i snaga privr
enosti
koje ovek inae nije svestan u tolikoj meri: To se najvie vidi npr. kroz sport, tu
se mo
e kolektivni identitet videti, to je neto to je jae od nas i to, to meni lino () na nekim dodelama medalja zna da natera suze u oi. Upravo ta ideja o
nekom kolektivnom identitetu. Putem sporta pojedini ispitanici objanjavaju
srpsku posebnost i diskurs o nacionalnom identitetu izmetaju u diskurs primeren sportskim takmienjima. Uspesi domaih sportista u svetu, po ovim ispitanicima, legitimni su argument u prilog srpskog talenta i nepobedivosti. Mladi
iz Sremske Mitrovice ka
e: aka od 10 miliona razbija majmune kojih ima 30,
40, 50, 80 ili 100 miliona.
Biti bolji od drugih nije ugodna pozicija. Mentalitet, prirodna obdarenost, dobra geografska pozicioniranost i uopte, osobine Srba, ne ostaju neopa
eno i bez uticaja na odnos meunarodne zajednice i suseda prema Srbima.
Sve to mogu biti jedini razlozi mr
nje i svetskih zavera protiv Srba: Jo od najezde Turaka, krivi smo samo to
ivimo ovde. Vie od toga pojedini ispitanici
mentalitetske i prirodne odlike razumevaju kao jedini uzrok ratova, pa i savremena deavanja pokuavaju da racionalizuju preko stereotipa o dobroj i
presti
noj geografskoj pozicioniranosti, ali i stereotipa o srpskoj hrabrosti, nepobedivosti: ... A opet, i nai roditelji i nai dedovi su nas uili da smo mi hrabar narod, da smo mi nepobedivi, pa se mi onda iz tog nekog smisla nismo ni oseali
ugro
enim. (...) Nije udo to su se preko nas prelamali svi ratovi. Neto postoji

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

187

na ovom prostoru, on je kvalitetan ili Izgleda da smo malo prgav narod,

mnogo smo ratovali, a to je zbog teritorije koju naseljavamo, koja je svima bila
interesantna zbog umerene klime, etiri godinja doba ili Mo
da nas mrze zbog
naeg mentaliteta ili to Srbin ima to niko na svetu nema. () Mi smo najistiji
narod, i najpoteniji, najbolji narod na svetu, pa nas zbog toga narod (svet, prim.
G..) i mrzi ili Svetu smeta na geografski polo
aj i nae prirodno bogatstvo,
jer (...) nigde ovakvog
ivota nema, slobode kao to je ovde. Ukratko, iz ovih stavova proizlazi da je prirodno bogatstvo istovremeno i prirodna argumentacija
srpske prednosti u odnosu na ostali svet i samorazumljivi razlog tue zavisti.

I.2. Savremeno srpstvo prema idealnom liku nacije

Poreenja u odnosu na idealni lik nacije nisu nita rea od poreenja u
odnosu na susede, Evropu ili svet. Parametar, dakle, nije neko u okru
enju, ve
se osnova poreenja bazira na relaciji sadanje slike i idealne slike nacije. To
to se kao uzorni parametar uzima zamiljena predstava nacije ili fikcija ne
umanjuje njenu stvarnosnost. Konstrukcija preegzistentne nacije (Bilefeld,
1997: 61) u diskursivnim praksama graana postaje realna drutvena injenica. Penzionerka iz Beograda ka
e: Ja druge narode ne poznajem, ali gledajui
kako je ovo kod nas nismo mi Srbi iako smo bili silan nebeski narod. Nastavnik likovnog takoe uoava nesklad izmeu onoga to su Srbi bili, ili zvanine
predstave o tome kakvi su bili, i sadanjeg stanja. Ne svia mi se to to smo i
dalje nekulturan narod, ma koliko puta se potezali na onu viljuku sa fresaka,
ma koliko puta mi zvali u pomo i nae svetitelje koji dr
e epruvete u rukama itd.
iz srednjeg veka, mi smo i dalje nepismen narod, jer da smo pismeni ne bi nas
mogli ovi majmunisati 13 godina!?
Idealni ili idealizovani lik nacije, preuzet iz srpskog mita, prema ispitanici iz
Novog Pazara, smetnja je normalnom
ivotu i racionalnom odnosu ka savremenim zbivanjima. Zapravo, pogreno razumevanje i politike interpretacije
ovog mita doprinele su srpskom padu. Ono to meni u poslednje vreme jako
smeta to je mit o veliini. to si manji, taj mit neverovatno raste. ta smo mi bili
nekada!? Te, neto se jelo kaikom i viljukom kad su Francuzi mogli samo da
sanjaju o tome Ni vredni, ni plemeniti Ni plemenitosti, kojom smo se dugo
hvalili, ni nje vie nema Ali, to je
ivot i to su stalne promene. Mi smo dati i zadati da uvek budemo takvi i mi smo nebeski Narod!? E, to je taj mit o nebeskom
narodu Taj mit o Kosovu jeste tako veliki, i on nas jeste obele
io izabrati izmeu zemaljskog i nebeskog, izabrati veni
ivot, ali ne pristati na to loe. Srbi
su otili na megdan Turcima i to je njihova veliina. Mogli su da prihvate tursku vlast i mirno da nastave
ivot. Izabrali su ono drugo. A mi smo zadnjih pedeset godina izabrali upravo drugo (tj. drugaije, ropstvo, prim. G..). Mirno, bez
pobune, prihvatamo sve to nam se servira.
Ovakva situacija zahteva popravljanje naroda ili ponovno konstituisanje
nacionalnog identiteta, prema autentinom razumevanju njegovog sadr
aja i

188

Gordana eri

bez stida to su konstituenti srpskog identiteta upravo takvi a ne drugaiji. Na

tajno i stidljivo ustoliavanje novog/starog/pravog identiteta ukazuju mnogi
ispitanici, izra
avajui potrebu da se o tome jasno govori. Identitet je nekonstituisan, skrajnut, nepravedno zapostavljen miljenje je nastavnika likovnog iz
aka. Mislim da su se Srbi mnogo sklanjali od svog srpstva.(...) Samo smo se
mi od toga sklanjali i samo smo mi pljuvali nau istoriju, pljuvali smo i na ajkau,
pljuvali smo i na opanak, na crkvu, na Studenicu, na krst, na ovo, na ono. Mislim
da je krajnje vreme da se ka
e Srbi smo, jesmo.
Put do idealnog (ili pravog) mi zahteva popravljanje savremenog mi i
to shvatanjem sutine srpstva, uva
avanjem nacionalnih potencijala, dobrom organizacijom, sazrevanjem i osveivanjem. Prema savremenom
srpstvu mlada Beograanka odnosi se kao prema nekom ko nema dovoljno samopouzdanja: Mi moramo da shvatimo ko smo, ka
e ona, a visokoobrazovani
Kragujevanin osnovnu prepreku za napredak srpstva identifikuje u nedostatku organizacije, jer je fakat da u narodu ima dosta potencijala za razne stvari.
Student iz Kruevca odstupanje od idealnog lika nacije odreuje situaciono, kao
rezultat tekog
ivota. Sadanjoj situaciji on pretpostavlja ono to Srbi stvarno
jesu: U poslednje vreme, mogu slobodno da ka
em, malo smo se iskvarili. (...)
Stie se utisak da smo na neki nain kvarni. Ono srpsko nek komiji crkne krava i tako Mislim da to nije neto uroeno srpsko, mislim da je to dolo nekom
borbom za opstanak u poslednje vreme Nametnuto. Kvarenje je i prema
etnolokinji iz Kikinde uzrokovano nepovoljnom situacijom: Ne mislim da su
(Srbi) duhom siromani, nego su jednostavno zaboravili na svoju duhovnost,
duboko su je potisnuli pred nekim drugim problemima,
ivotnijim problemima,
mo
da, trenutnim problemima koji ve dugo traju. Da smo inae ovako i milosrdni i spremni da pomognemo. Ja se prosto plaim da emo jednog dana izgubiti, ako nastavimo ovako da se borimo za ono najosnovnije, da emo jednog
dana izgubiti i te neke dobre osobine koje imamo.
Studentkinja iz Nia nezadovoljstvo zbirnim likom naroda takoe odreuje situaciono i vezuje samo za poslednje vreme. Deavalo nam se, u poslednje vreme, da se stidimo kad ka
emo da smo Srbi ili Ne znam, sada bih
morao da krijem u stvari da sam Srbin, ka
e srednjokolac iz Paneva. Razoaranje zbog iskrivljenja pozitivnih predstava koje je imao u odnosu na svoj narod
programer iz Beograda izra
ava ovako: Prosto naprosto, nisam mogao da vidim
moj narod da se nalazi u ulozi agresora, ili u ulozi osvetnika, u ulozi egzekutora
nekoga tako ru
nih stvari, da nisam mogao da zamislim. Eto, na
alost, i to se
desilo. Razoaranje u humanost koja se podrazumevala nagoni na preispitivanje ranijih, naelno pozitivnih stavova o srpskom kolektivitetu. Pravnica iz
apca ka
e: Kako sazrevam, uviam neke nedostatke ovog naroda Mislila
sam da smo mi narod koji se istie nekom humanou. Znai tako, vreme nosi
svoje, neka razoarenja, mislim
Inventar pozitivnih kolektivnih znanja o sopstvenoj naciji neretko se dovodi
u pitanje iz perspektive projektovanih stereotipa (Rot, 2000: 269). U najkraem,

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

189

projektovanim stereotipima oznaava se pojava usvajanja stranih negativnih

miljenja o sopstvenoj naciji kao sopstvenih. Negativne definicije koje su dali
drugi postaju polazna osnova ovakve argumentacije ili, tanije, kao objektivna
stvarnost usvaja se pripisani stereotip, tako da repertoar negativne propagande figurira kao stvarno stanje. Ja, na
alost, moram da ka
em da su Srbi,
eto, barabe, rei su panevake novinarke. Uva
avajui spoljanju negativnu
predstavu, graevinski tehniar iz apca pokuava da relativizuje nametnute negativne stavove, govorei: Pa, mislim da, onako, u biti, [Srbi] nisu loi... Nekako
su nas, onako, neki loi ljudi i loa vremena, ovaj, bacili vie akcenta na neke
nae loe osobine, ali mislim da generalno onako nismo loi.
Deo ispitanika kvarenje Srba do
ivljava kao pasivno stanje, u kome Srbi
nemaju ni zasluga ni krivice, jer zloin nije u srpskom duhu. Za ru
nu sliku kriv
je neko sa strane. Ponizili su nas, unakazili, odgovor je na ljudske nedoumice,
nastale krahom fantazija o kolektivnoj superiornosti. Zapravo, u vreme kolektivne moi, koja u vremenskom smislu znai rani srednji vek ili, samo za retke
ispitanike, dobar deo vladavine Slobodana Miloevia (Srbin jeste uvek bio veliki, ali u njegovo vreme jo sna
niji), bili smo bolji, ponosniji, jai Prema veini
ispitanika, upravo je u poslednjem periodu razbijena kolektivna identifikacija sa
predstavom srpstva kroz istoriju. Mislim da je svet poslednjih godina stekao
malo krivu sliku o Srbiji. Mi smo bili i u Bosni i u Hrvatskoj i sad na Kosovu predstavljeni kao neki divljaci i da ljudi u svetu u stvari imaju pogrenu sliku o nama,
o ljudima koji
ive ovde ili Ipak smo mi debelo
igosani ili Evropa i Amerika su
demonizovale Srbiju. Mnogo puta se stidim to sam Srpkinja, zbog tuih miljenja o Srbima, ali ja previe cenim Srbiju i sve ono to ona ima, njeno nacionalno
bogatstvo, njenu prirodu, njenu prolost,njenu istoriju, na kraju njen narod, hrabrost naroda ili glupost, ja ka
em hrabrost da pre
ivi zdravo-pametan.
Potreba za boljom spoljanjom predstavom Srba ukazuje na neke od razloga nu
nosti ponovnog konstruisanja pravog identiteta. Za nekolicinu ispitanika spoljanja predstava prvenstveno zahteva reviziju, jer je ona u suprotnosti
ne toliko sa onim to Srbi sada jesu, nego sa srpskom tradicijom i istorijom: Kako
su nas predstavili, jedemo malu decu, ali mislim da nije ba tako Procean
Srbin izgleda tako to ima bradu, kokardu, no
u zubima, onako prljave kose, nije
se kupao jedno est meseci do godinu danaVerujem da smo narod sa tradicijom, istorijom, ali mislim da su ovih zadnjih deset godina totalno upropastile celu
sliku o nama i ostavile trag koji e trajati, ono, iha-ha, ka
e potar iz Beograda.
Medicinska sestra iz apca, kao da nastavlja priu: Oni su nas do
ivljavali kao
neke varvare, kao neke ljude koji ne znaju da piu, da itaju, da jedu viljukom i
no
em, mislim, smatram da su nas videli kao, tako, neke divljake, ali mislim da ne
zaslu
ujemo takav neki njihov stav prema nama. Frizerka iz Po
arevca spoljanju predstavu o Srbima naziva omalova
avanjem: Mi smo toliko omalova
ena
zemlja i nacija, pogotovo Srbija to ti je strano. A zato je tako dolo do toga nemam pojma. Sad se vie ceni i Hrvat i Musliman, bar na stranu.

190

Gordana eri

U razumevanju dela graana osobine srpstva mogu se situaciono menjati, u zavisnosti od politikih promena i onoga to nude medijske slike. Uticaj je
takav da se zbirno mi menja sledei dominantnu retoriku: onakvi smo kakvim
nas predstavljaju u domaim medijima. Medicinska sestra u penziji iz Novog Pazara ka
e: Bili smo dostojanstveni. Bili smo poznati kao pravedan i hrabar narod. Onda se 5. oktobra sruilo sve. Onda smo postali svi ti ratni zloinci.
Kragujevanka bez posla lini ponos zbog pripadnosti srpstvu vezuje za teki,
ponosni period, iz ega se nasluuje da je re o vezivanju za politiku biveg
re
ima ili, preciznije, za retoriku toga re
ima koja je putem medija propagirala
upravo osobine dostojanstva, ponosa... Ponosim se to sam ista Srpkinja i
ponosim se, do ove situacije, u kom sam vremenu
ivela, u jednom ponosnom
vremenu, dok nije nastupio pad.
Diskurs o osobinama Srba u stalnom je variranju izmeu slika (predstava) i stvarnosti koja se izmeta u drugo vreme ili ak na drugo mesto. Mi smo
ocrnjeni, predstavljeni smo kao afriko pleme, a oni ne znaju ni pribli
no ko smo
i ta smo, smatra tridesettrogodinja Nilijka bez zaposlenja. Procenjujui Srbe
u odnosu na okolnosti i situaciju, ona ukazuje na negativne uinke Zapada,
koji se ogledaju u gubljenju naih vrednosti. Jo vie, slika pravog Srbina je
uzor, odnosno parametar, prema kome se procenjuju i oni Srbi koji su privremeno boravili u inostranstvu: Poinjemo i mi da primamo mnoge karakterne osobine Zapada koje ne pripadaju naem mentalitetu, nisu ono to mi hoemo.
Ljudi koji odu tamo, pa kada se vrate ovde prepoznajete ih, vidite ih to su vie
ljudi koji su pretrpeli obrt, od kojih je kapital stvorio neto drugo. Nije to vie pravi
Srbin. Uticaj Zapada je vidljiv i ovde, i pored toga to znai slabljenje nacionalnog identiteta, on je i neminovan, miljenje je studentkinje iz Paneva. Ja mislim da smo mi pod jednim jako velikim zapadnjakim uticajem. Ne mislim ni da
je to pozitivno ni negativno.() Nama je pogled na svet u vrlo velikoj meri odreen tim zapadnjakim kolektivnim identitetom, znai, arenilom, velikom ponudom reklama, marketingom, advertajzingom. Znai, to su sve one rei koje su
se uvukle u na renik, ali su se uvukle kao kategorije u na
ivot, tako da smo
mi pod velikim uticajem toga. Ja lino, ja lino to do
ivljavam kao loe. Iz stereotipa o idealnom liku nacije razvijaju se novi stereotipi: Srbi su izgubili ili zaboravili
svoje vrednosti i istovremeno nekritiki prihvatili sve tue. Slika koju nudi stvarnost ne odgovara tradiconalnoj slici, odnosno onome to narod jeste: Koliko
nae dece ne zna da odigra srpsko kolo, stidi se toga, a igra onu zmiju, a za
srpsko kolo ka
u seljaka stvar!?
Kao to je elitistikim stavovima svojstveno da veliaju zdrav razum naroda, posebno srpskog seljaka naspram odroenih intelektualaca, tako je i prema razmiljanjima obinih graana, odstupanje od idealnog srpskog lika
najizrazitije kod ljudi iz javnog
ivota, inteligencije i uopte zvaninih predstavnika. U pitanju je uporeivanje stvarne ali ipak zamiljene predstave
srpstva, koja je po samorazumevanju pozitivna, i slike o Srbima koju ostavljaju
predstavnici aktuelne vlasti. Sekretarica iz Beograda u ovim ljudima ne vidi

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

191

srpske predstavnike: Ne znam, ja ne prepoznajem ove dananje Srbe, koji se

danas, u javnom
ivotu bar, eksponiraju, kao pripadnike Srba. Mi jo uvek sebe
tra
imo ili se pogreno predstavljamo. Za ove ispitanike, pogrene predstave
potiu iz Beograda, kao administrativnog centra: Mislim da je s jedne strane pogreno to su u Beogradu Srbi za pogreno srpstvo, jer je srpstvo stvarno
drugaije, smatra uenica iz Paraina.
Socijalna argumentacija upotrebljiva je u opravdavanju trenutno loih
srpskih osobina. Negativna slika, koja nije istinska, postaje razumljiva uzimanjem u obzir drutvenih okolnosti. U ovom trenutku mogu da ka
em da je
malo potenih Srba. Znai, nisu poteni, znai, trebalo bi da se poprave i mislim
da bi mogli da se poprave Mislim, to je stvar zakona, onog ko je na vlasti:
samo treba da budu otriji zakoni, u smislu da nema krae, da nema korupcije,
da nema nametaljki, miljenje je radnika RTS-a. Argumenti iz sfere drutvenih
okolnosti esto nisu dovoljni za opravdanje nezadovoljavajueg stanja
srpstva. Priznanje da ljudski faktor (treba mnogo menjati u samim ljudima)
ima uticaja na te okolnosti, zapravo je znak gubljenja preanjih iluzija. Uporeujui prednosti naina
ivota i standard osamdesetih godina sa sadanjim
stanjem, sredoveni apanin pokuava da se suoi sa svojim zabludama: Bili
smo osamdesetih godina na vie koraka ak ispred onih nekih Zapadnih zemalja. Imali smo usklaenu, na neki nain, onu malu privredu to smo imali i na
na nain
ivota, neposrednost, vickastost, neobaveznost itd. Bili smo neko
idealno podneblje. ()Poto sam pripadnik tog naroda, jako sam se ponosio tim
to sam Srbin, ini se vie nego to treba. () Meutim, svi ovi silni dogaaji ponukali su me, to ka
u Hrvati, da negde u sebi ka
em da smo jako glup narod.
ta smo sebi dopustili, ko da nas vodi, ta da do
ivimo, gde da dospemo, pa to
ne mo
e pametan narod. Mi smo narod kao neki ostareli motor, zreo za remont.
I to ispoetka. To smo mi. Bilo to nekom prijatno ili neprijatno, mo
e da misli ta
hoe, ali to je jedna neminovnost. Otueni smo, volimo tue zlo nego svoje
dobro, iako to ne govorimo. Negde smo u toj fazi gde smo zreli za ba generalnu
rekonstrukciju. Glava, pa sve ostalo.
Uprkos zamiljanju idealnog lika nacije i zahvaljujui upravo njemu, slika
sadanjeg srpstva za veinu ispitanika, bez obzira na evidentne razlike u obrazovanju, poreklu i statusu, jeste neprijatna injenica. Takva je zato to je dugo
takvom pravljena, ponekad i iz dobrih namera. Otuda tendencije ka rekonstrukciji na svim nivoima, koje ne zaobilaze ni sferu simbolikog predstavljanja
identiteta. U svetu obinog graanstva, ovi zahtevi imaju nedvosmislenu argumentaciju. Pored toga to bi redefinisanje simbola srpskog identiteta, poput
himne npr., predstavljalo korak ka ukupnom redefinisanju identiteta, ovaj zahtev
se postavlja i kao logian odgovor na promenjenu drutvenu situaciju. Na pitanje: Da li Vam smeta kada se na utakmici zvi
di jugoslovenskoj himni?, ispitanik koji se zala
e za remont srpstva ovako odgovara: Ne, i ja zvi
dim. Dokle e
Srbi da stoje pod himnom pod kojom su stajali ustae, iptari, mud
ahedini? Svi
oni imaju svoje himne i dr
ave, samo mi nemamo.

192

Gordana eri

I.3. Jesu li Srbi slo
ni?

O ovom pitanju u svakodnevnim diskursivnim praksama razvila se cela
nauka. Imenovau je neslogologija. Uva
avajui uestalost ponavljanja stereotipa nesloge u diskursivnim praksama, mo
e se rei da je ovo osobina koja
upravo ujedinjuje Srbe. Zato se veina ispitanika sla
e da su Srbi neslo
ni?
Razlozi jedinstva u pitanjima nejedinstva i, uopte, razlozi uspostavljanja verbalne tradicije o srpskoj neslozi nisu sasvim prozirni. Nain upotrebe i razumevanja nesloge u objanjenjima srpskih specifinosti varira. Ono to se
mo
e zakljuiti uporeivanjem iskaza ispitanika jeste proizvoenje objanjavajuih strategija, kojima se pravdaju neuspesi u prolom ili sadanjem vremenu.
Prema prvoj strategiji, nesloga je trajno, nepromenjivo stanje, srpski usud, iz
kojeg proizlaze neuspesi. Druga strategija, takoe objanjavajua, uva
ava
sporadinost javljanja ove osobine u zavisnosti od drutvenih okolnosti.
Nesloga se najee razumeva kao svevremenska, sudbinska osobina,
zbog ega se mijenja o neslozi iznose vie kao objektivne istine, injenice, a
manje kao subjektivni stavovi. Nismo slo
ni, smatra penzionerka iz Nia i
nastavlja: Svima drugima bi pomogli, a same sebe bi odbacili. Kao da nas prokletstvo bije ili Najvei problem srpstva je to je razjedinjeno, ka
e starija Beograanka, ili Postoji tu dosta nejedinstva. Sve nas je to koilo kroz istoriju,
prema miljenju visokoobrazovanog Kragujevanina. Poput znanja, steenog
talo
enjem iskustava, istina o neslozi u jeziku svakodnevice postaje markantna injenica sa negativnim posledicama: Drugi manipuliu nama upravo stoga
to smo razjedinjeni. Etnolokinja iz Valjeva svoju teoriju nesloge bazira na
psiholokom profilu Srba, otkrivajui razloge srpske izmanipulisanosti. Srbi
imaju jednu psihiku karakteristiku da ne prihvataju ono hriansko Ljubi
bli
njeg svog kao sebe samog. Da ljube sebe samog, ljubili bi bli
njeg svog, ne
bi bilo zlobe, pa ne bi moglo da se manipulie tom zaviu preko te mr
nje i
preko tog da se komiji
eli neto loe, jer meni e biti dobro ako je njemu loe.
Prema drugoj strategiji, osobina nesloge zadobija status povremenog
identifikacionog sadr
aja nacije u negativnom smislu, iz ega proistie da je sloga varljivo stanje: as je ima, as je nema. Nastavnik iz aka lino nezadovoljstvo postrevolucionarnim razvojem situacije u Srbiji objanjava motivom
nesloge. Peti oktobar sam do
iveo kao ispunjenje nada, da e da se srui jedan
diktatorski re
im, da e da se konano promeni, da su se Srbi slo
ili, i jesu se
slo
ili, donekle, da bi se posle toga pojavila stara srpska boljka nejedinstva i teranja inata jednih drugima. Slu
benica u penziji iz Sremske Mitrovice slogu
meu Srbima vezuje samo za najte
e situacije i dijasporu: Srbi su jedinstveni
samo kada im je neka muka. Kada im nije muka, onda nisu jedinstveniJedinstveni su po belom svetu, a u svojoj dr
avi nisu, ne mogu da se slo
e, ne veruju
jedan drugome, ne mogu da se dogovore. To su verovatno vekovne mane Srbina kao oveka, a u sutini, Srbin kao ovek je dobar, ima dobrih kvaliteta i to se
tie karaktera i morala. Premda se to negde usput izgubi, ne karakter, nego

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

193

moral se tu negde izgubio To mi je uvek najvie smetalo kod Srba, to njih

trojica imaju razliito miljenje. Nikada nisu rekli ajde, nas troje razliito mislimo, ali, tu smo, ajde da se dogovorimo. To je mo
da ono to je za Srbe pogubno,
to smo uvek neverne Tome.
Sam pojam nesloge na znaenjskom planu ima iroku lepezu nepravih
sinonima. Nesloga se u diskursivnim praksama graana oznaava kao rascepkanost, razjedinjenost, nejedinstvo, podeljenost, svaalaki mentalitet, meusobna zavist, sukob razliitih mentaliteta itd. Sve su to varijacije u kojima
ispitanici razmiljaju i govore o neslozi: ipak, pojmovi neslogologije razumevaju
se kao objanjavajui pojmovi drugog reda ili potpojmovi u odnosu na nadreeni pojam, odnosno stanje nesloge. Srpska nesloga je najee neto
vie od svaalatva i ljudske zavisti, a nekada upravo proizvod zavisti jer su,
prema profesorki engleskog, Srbi jako nezgodni, ne trpe da neko izviri glavicom
onako iznad njih, ... seku momentalno ili je vuku za noge dole. Evo jo nekoliko
primera koji pokazuju nain razumevanja osobina srodnih neslozi. Ovi stavovi
se iskazuju ili uz lino iskljuivanje od opte osobine ili uz lino ukljuivanje,
kada je lini primer potvrda generalno iznesenog stava. Frizerka iz Po
arevca
ka
e: Nismo slo
ni kao svi ostali. Zavidni smo, pakosni, ne volimo da pomognemo jedan drugome ni u emu jo najpre da odmognemo... Bar ja tako mislim i to
je meni neto zacrtano. Kad poem samo od svog primera dok nisam imala za
hleb, nikad se nisam pozajmila dinar i nisam umesila hleb, nisam imala to kilo
brana u kuu nisam se pozajmila! Iako o sebi ne misli tako, graevinski radnik
iz apca smatra da su Srbi svaalaki narod: Pa, eto, znai da se posvaa bilozato, a kada zagusti, onda se objedini i onda su najbolji. Inad
ije su.
Uspean razvoj neslogologija ponajvie duguje mentalitetskoj razliitosti
Srba. Prema razvijenim teorijama, nedostatak sloge posledica je dvaju
razloga:
1) primitivnog mentaliteta koji karakterie vlastoljubivost: Mislim da vei
deo naeg naroda (...) ima taj mentalni sklop koga odlikuje primitivizam, a pod
kojim podrazumevam i jedno astohleplje i jednu pohlepu za materijalnim dobrima i jednu neetinost u svakom smislu, nemoralnost koja se vidi i kada ovek
doe na mesto koje mo
e da iskoristi za svoju linu dobrobit.
2) mentalitetske neujednaenosti, odnosno specifinih razlika u mentalitetu koje uslovljavaju neslogu. Predla
ui ujednaavanje mentaliteta, kao da
je re o smesi koja se lako mo
e oblikovati, visokoobrazovani Vojvodjanin se
pita:Kako mogu da volim Kosovare koji su glasali za Miloevia i odr
avali ga
na vlasti, kako mogu da volim mentalitet iz Ju
ne Srbije!? Treba da se ujednai,
znai, ali sa pozitivne strane. I jednog, i drugog, i treeg I Srba iz Vojvodine, i
Srba iz umadije, i Srba sa juga Srbije (poto vie nema Kosova kao to sam rekao). Znai, da se ujedine, da se napravi jedna prava smesa koja e da bude
zdrava. Slian sistem osnovnih postavki glede specifinosti srpskih mentaliteta ima privatnica iz Beograda. Mislim da se mi razlikujemo gde god da smo.

194

Gordana eri

Pod ijim smo uticajem bili, tako i formiramo neki mentalitet. Srbi iz Vojvodine su
sasvim jedna pria, ovi iz istone Srbije su druga pria, ju
na pruga su trea,
umadinci etvrta Ovi sa Kosova, na
alost, jako lie na iptare, tako se ponaaju Srbi iz Bosne dosta imaju muslimanskog mentaliteta. (...) Crnogorci
su, ini mi se, opet za sebe. I kod njih postoje oni koji su sa primorja i ovi koji su
malo gore po brdima I kod njih su priline razlike. Ali mislim da mi se najmanje
dopada njihov mentalitet zato to je potpuno izvitoperen.
Isticanje razliitosti meu Srbima potkrepljuje se i neujednaenou na
jezikom planu. Istina je da se etniki stereotipi inae lako prenose na jeziki
plan, kada se negativni popularni sudovi o govornim svojstvima drugih moraju
razumeti upravo kao izraz neveto prikrivene odbojnosti prema samim govornicima (Bugarski, 1996: 102). Ovde je, meutim, manje re o odbojnosti prema
nekom delu naroda, a vie o unutarjezikom podvajanju koje slu
i kao objanjenje meusrpskog nerazumevanja. Na ovaj nain se racionalizuje klie o
neslozi, tako da mentalitetske, jezike i sl. razliitosti postaju razumljiva i
vrsta argumentacija nejedinstva. Razlikuju se Srbi u Subotici i Srbi u Vranju.
Mislim da su to dve razliite kategorije, razliite vrste, razliiti mentalni sklopovi
ljudi i verujem da se ne bi ak mo
da ni razumeli Jer, ovaj Srbin koji je u Subotici on pria mo
da malo i maarski, a ovaj u Vranju pria ve neki srpski koji
je, ono, samo njemu jasan.
Mentalitetska razliitost i odstupanje od predstave pravog srpskog mentaliteta, prema sagovorniku iz Kruevca, najvie karakterie Srbe sa Kosova.
Razlikuje se to od Srba koji su ovde. Mnoge stvari, zato to su Srbi bili u manjini,
poprimili su od Albanaca. U tom smislu to su postali, ovako, mo
da to nije prava re, ali ih je na to naterala situacija samoodbrane od iptara, pa su i ovde nepoverljivi, nekada su malo i nepromiljeno agresivniji za nekakve svoje stavove.
Srbi sa Kosova najmanje lie na prave predstavnike srpstva. Uzroci razjedinjenosti su za dvadesetetvorogodinjeg studenta razumljivi, jer ih on iznalazi u
mentalitetskoj razliitosti. Vidite, oni jesu u principu Srbi Ljudi koji su doli sa
Kosova, to su ljudi, mogu slobodno da ka
em, iskvareni su ljudi, ali prilino. Ja
jo uvek nisam sreo nijednog, nisam upoznao nijednog Srbina sa Kosova, mlaeg ili starijeg, koji vie vue ka nekom srpstvu. Oni su, ja mislim, u tom dugogodinjem
ivljenju sa tim ekstremnim Albancima na Kosovu malo vie poprimili to
njihovo. Mislim da im ovde nije mesto.
U odnosu na Crnogorce, prema priama graana, postoji dvojna strategija.
U prvom sluaju, zamenicom mi pokriva se zajednitvo Srba i Crnogoraca:
istost dvaju naroda se podrazumeva prema principu i Crnogorci su Srbi. U drugom sluaju, zamenica mi va
i samo za Srbe, a Crnogorci postaju oni. Stomatolog iz Pirota miljenja je da su Crnogorci Srbi: Mislim da neu povrediti ego
crnogorske nacije, koju je izmislio Josip Broz, kad ka
em da su oni najistiji deo
srpske nacije. I genetski, jer su najvea preplitanja bila na ovim prostorima a oni
su bili sami i isti. Ne mogu da ka
em da Crnogorci i Kragujevani nisu isto oni

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

195

su Srbi, samo to su ovi Crnogorci a ovi umadinci. Za mene je Njego svetsko

udilo u poeziji i istoriji. Prema penzionerki iz Beograda, Crnogorci nisu Srbi, a
osobine srpske gluposti i nesloge ova ispitanica izvodi nasuprot crnogorskoj
slozi. Pa, zna ta, mi smo malo glup narod.(...) Mi emo pre da uinimo nekom
drugom tamo nego svom. Ka
e, oe Crnogorci da se odvoje. Pa nek se odvoje,
ali neka vode sve svoje. Mi nita ne bi izgubili, po mome, niti bi dobili, jo manje.
Ako vole, nek idu brate, tolika borba oko toga. Ali njih je vie u Beogradu nego
nas, u tome je stvar. I na rukovodeim mestima i svuda. Zna zato? Zato to
oni jedan drugog to hou da ka
em, zato to mi nismo jedan za drugoga. Oni
jedan drugog nametaju, a mi to ne radimo. Mi hoemo da mu podmetnemo
nogu.
Zbog srpske nesloge, koja je u diskursivnim praksama graana nesporna
injenica, nastaju predlozi za ujednaavanje. Ideal je ne primati uticaje drugih,
suseda, nego iz domaih mentalitetskih kapaciteta praviti zdravu smesu.
Izra
avanje potrebe srpskog jedinstva jednako je izra
avanju zahteva za jasno
definisanje identiteta. To je, prema ispitanicima, va
no, i zbog toga to su unutranje svae, nesloga i sl. uzrok loe slike koju Srbi ostavljaju u svetu. Sloga je
va
na upravo zbog te slike, miljenje je etnolokinje iz Kikinde: Ja mislim da
stranac mo
e da ka
e da su Srbi, ovako, kad upozna Peru Peria, onda mo
e
da ka
e da je on i dobar drug, da e ga ugostiti, meutim, ovako u globalu, mo
e
da ka
e da se Srbi stalno meu sobom svaaju i glo
e. Bosanac je Srbin iz
Bosne, a mi ne Srbijanac, Bosanac i stalno nekog odvajamo, neemo da
budemo svi Srbi, nego smo svi rascepkani. Kako onda oekujemo da nas neko
tretira kao zajedno, kao jedan entitet, kao jedan narod. Nas vide tako kao neke
ljude koji se svaaju, glo
e, ne znaju ta e sa sobom, rascepkane. Ova ispitanica, u svetlu savremene situacije i slike koju stvaramo verbalizuje novi nacionalni autostereotip: jeftino se prodajemo. ...injenica je da mi sami sebe ne
potujemo, onda ne mo
emo tra
iti da nas drugi potuje. Mi emo se... za aku
dolara smo u stanju da se prodamo, za aku dinara da se prodamo, da metaniemo strancu. Ali, sebe najpre malo potujemo. To je ono to meni jako smeta u
naem narodu. I normalno, ne mo
emo da oekujemo da e drugi neki narod
imati neko lepo miljenje o nama. Srbin protiv Srbina teke rei izgovara.
Prie o neslozi izra
avaju se uz vidno emocionalizovanje, kao propale
te
nje ka uspostavljanju jedinstva, pomirenja, formiranju identiteta, ali i kao
opasnost po druge, ukoliko bi se Srbi slo
ili. Nesloga je u ovim priama najei uzrok sadanje teke situacije. Srbi su sve sami krivi. Srbi su sami sebe
unitili svojom neslogom ili Mislim da smo mi najgori za sebe, da se mi meusobno neto ukamo. Mogunost srpske slo
nosti, meutim, javlja se kao
kljuna nedostajua osobina na putu uspeha. Mladi Kruevljanin o Srbima
ovako razmilja: Velike inad
ije kada se zainatimo. Ne ka
e se d
abe: Ne daj,
Bo
e, da se Srbi slo
e! Znai, veoma ih je teko slo
iti, ali kada se slo
e, mogu
da budu veoma, veoma efikasni.

196

Gordana eri

Iz jednog stereotipa izvodi se drugi. Stereotip srpske nesloge razvija se u

stereotip da srpska nesloga koristi neprijateljima srpstva, ime su uslovi za irenje vrednosnih paralela uspostavljeni: naime, osobina nesloge u priama
graana postaje parametar na osnovu kojeg se prave uporeenja sa susednim
narodima. Izdvajaju se dva modela u uspostavljanju paralela izmeu naroda
prema parametru (ne)sloge. Prvi model, koji prete
e u ovim priama, jeste Naa
nesloga nasuprot Njihovoj slozi. Njega ilustruju prie koje se uglavnom vezuju
za Hrvate. Penzionerka iz Valjeva razliku izmeu dvaju naroda posmatra iz
perspektive slo
nosti: Srbin hoe Srbina da napadne, a Hrvat nee Hrvata.
Privatnica iz Beograda neto je opirnija: Mi Srbi ne mo
emo nigde da se
slo
imo. Oni (Hrvati) koliko god se ne slagali, u jednom se sla
u: kad god treba
da da se udru
e protiv Srba i pravoslavaca tu su jedinstveni. () Mislim da
Srbi nisu neki narod koji ba ima neku jaku veru. To je dosta doprinelo da do
svega ovog i doe. Izmeu ostalog, zato su Hrvati tako kompaktni? Zato to su
imali jau veru. Oni su to umeli da odr
e. Kod nas je sve to na neki nain bilo proraunato. To je uvek opasnost da se desi neto to bi ujedinilo ovaj narod. Zato
se to toliko guilo ba kod Srba, a kod svih ostalih je puteno na volju. Drugi model, dosta rei, svodljiv je na pravljenje paralela izmeu Nae nesloge prema
Njihovoj neslozi. vercer iz Leskovca nalazi slinosti izmeu Albanaca i Srba,
uzimajui neslogu kao osnovni parametar: (Albanci su) veoma ratoboran narod,
oni pripadaju veri koja dr
i do svoje rei, osvete. Mozda bi bili i najjai na svetu,
ali isto kao nae voe i njihove voe imaju nesuglasice i trvenja izmeu
sebe, to im ne da da se ujedine.
Nesloga je trajno stanje, otvoreno pitanje i bolna injenica koja se projektuje i na budue vreme. Budunost se u diskursivnim praksama graana i na
individualnom i na kolektivnom planu odreuje iz perspektive stereotipa nesloge. Individualno: Pre e ti bilo ko pomoi nego Srbin Srbinu, kolektivno:
Nama treba rad i treba Srbi meusobno da se izmire, jer Srbi se jo nisu slo
ili.
U najkraem, gotova istina o neslozi slu
i razumevanju i odgonetanju novonastale drutvene situacije. (Ne)zadovoljstvo politikim promenama graani objanjavaju simbolikom jeziki okotalih kalupa, potkrepljujui svoje stavove
primerima iz dnevne politike. U pozadini kritikih stavova, kao opravdanje ili
kao narodna racionalizacija problema stoji neki od stereotipa. Najoptiji i
najei stavovi o identitetu (da komiji crkne krava, nesloga, zavist, inat) primenjuju se u svetlu nove situacije, preko sukoba inia i Kotunice, nesloge
na relaciji crnogorske i srpske vlasti itd. Stari komunikativni modeli ispunjavaju
se novim akterima, ali pri tom ostaju isti. Stereotip nesloge kao racionalizacija
novih problema jeste laki put pojanjenja i razumevanja savremene situacije.
Iz ove perspektive, promena re
ima i znai i ne znai promene u miljenju. Na
jednoj strani, izra
avajui preanje miljenje i poredei ga sa novim, graani
zapravo priznaju prinudnu snagu promenjene situacije i potrebu za participacijom; na drugoj strani, ukljuivanjem i snala
enjem na najkomforniji nain, to

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

197

znai aktivranjem uvre
enih istina o neslozi, proklamovana spremnost za promene, sueljavanje miljenja, uva
avanje razliitosti itd. dovodi se u sumnju.9
Ipak, druga strana pria o neslozi ili njen predtekst reflektuje va
nost
nacionalnog identiteta i neophodnost uspostavljanja nacionalnih vrednosti. U
stavovima graana koji o Srbima govore kritiki, potcrtavajui neslogu, naglaavanje va
nosti nacionalnog identiteta je najizrazitije. Granicu izmeu
neidentiteta i identiteta za njih predstavlja (ili je trebalo da predstavlja) 5. oktobar. Promena re
ima bila je za ove ispitanike vie od buenja nade da e se
povratiti i institucionalizovati nacionalne vrednosti 5. oktobar je bio realna
osnova da se to zaista ostvari. Otuda je i njihovo razoaranje u aktuelno stanje
stvari razumljivije. Na neophodnost buenja svesti o nesumnjivoj va
nosti
nacionalnog identiteta pored izrazito kritikih stavova upuuju i oni stavovi koji
negiraju vrednost etnikih stereotipa.10 Iz zakljuivanja na silogistiki nain
proizlazi da se pored razvejanih nadanja u istinske promene i petooktobarsko
ujedinjenje nacije brzo potroilo.

I.4. Jesu li Srbi zreo narod?

U diskursima dela graana stavovi prema stvarnom stanju i zvaninim
dr
avnim predstavnicima ne formuliu se kao nedvosmislena kritika ili lina
protivljenja konkretnim potezima vlasti nego kao fatalistika uverenja o nepopravljivosti srpskog karaktera. Nezrelost Srba je, poput nesloge, nepromenjiva,
skoro sudbinska osobina. U iskazivanju srpske nezrelosti izdvajaju se dva
pristupa. Ovim pristupima je zajedniko da se izra
avaju pokroviteljski, s tim to
je prvi pristup stro
i i odnosi se na nepopravljivost koja se mora kazniti, a drugi pristup, dosta bla
i, nezrelost tretira kao deju osobinu, ostavljajui
otvorenu mogunost popravljanja, sazrevanja, osveivanja.
1. pristup: Dvadesetpetogodinji mladi bez zaposlenja, pozivajui se na
poznati srpski mentalitet, izra
ava skepsu u odnosu na zrelost naroda, koja je
neophodna da bi Srbija napredovala. Znajui kakav smo narod, jedino neko sa
strane treba da doe i kontrolie sve Za Srbina samo batina i strogoa
poma
u. Vlasnica veterinarske apoteke na slian nain govori o ovim pitanjima.
Zrelost pokazana 5. oktobra posle nepunih godinu dana permutuje se prema
njenom miljenju u nezrelost. Mislim da narod u Srbiji nije zreo za demokratiju
ba. To je jednostavno narod koji je navikao na izmu, na vrstu ruku i tako to.
Jednostavno, to je takva priroda oveka na ovom podneblju. Penzioner iz
Novog Sada smatra da su Srbi nepopravljivi, dosta glupavi i naivni, obrazla
ui
svoj stav iz istorijske perspektive. ...Zbog istorijskih stvari, nikad ne pogodimo
pravu stvar, uvek smo negde na pogrenom. Slino razmilja i penzionerka iz
9
Namee se, meutim, pitanje, da li bi se neki od ovih stavova mogli smatrati stereotipnim
(ili upravo izrazitim kritikim stavovima) ukoliko bi bili izra
eni modernijim jezikom.
10
Videti u delu teksta: Novi stereotipi i negiranje stereotipa.

198

Gordana eri

Kragujevca: Pa, ja ne znam, mi va
imo za neki promuuran narod, ali interesantno je da nikad ne reagujemo na vreme (...) i da nikad ono to saznamo o
tome, ne razmiljamo, da bi sebe zatitili nekako. Mislim da smo suvie naivni.
Nezrelost se, izmeu ostalog, manifestuje u sklonosti ka mitomaniji, stalnom ponavljanju istog upadanjem u neke glomazne prie, mitove, kosovski mit,
leviarski mit ili pravoslavni mit.
2.pristup: Da nezrelost mo
e biti simpatina i popravljiva osobina pokazuju stavovi jedne studentkinje germanistike. Ona se prema sopstvenom narodu
odnosi kao prema nedorasloj, razma
enoj i bezobraznoj osobi, koja je sutinski
dobra. Kao narod, Srbi su malo napaen, malo bezobrazan (narod) Ja nemam utisak da je, ono, bezobrazan u onom pravom smislu, nego bezobrazno
razma
en, ja bih rekla, ali da je to u principu jedan dobar narod, da je jak, da je
hrabarPokroviteljski stav izra
ava i pravnik iz Kruevca, istiui da su Srbi
kroz istoriju bili ometeni u razvoju svog identiteta i da im tek predstoji izrastanje u samosvestan narod: Imamo jednu neartikulisanu energiju u sebi, mi
smo narod krajnosti koji mo
e oveka da oduevi, da se u nama krije neto veoma dobro, a i neto pakleno, pakleno zlo. To je samo dokaz da je to narod koji je
u fazi jednog linog previranja, u fazi tra
enja svog identiteta i koji je, na
alost,
nekoliko puta bio prekinut u toj nekoj vertikali, poev od turskog ropstva, pa preko balkanskih ratova, oba svetska rata, zatim preko komunizma i tako.

II.1. Inat
Inat, kao kolektivna srpska osobina, esto se pominje u diskursivnim prakasama graana ali se vrlo retko posebno obrazla
e. Graani je odreuju dvojako: ili kao nezvisnu od drugih, posebnu osobinu ili je vezujui upravo sa
neslogom i nezrelou Srba. Izdvojiu stoga samo verbalno razvijenije stavove
graana koji inat tretiraju kao potpuno nezavisnu osobinu. Ovakav stav ilustruju i dva tipa odnosa ka inatu: negativan i (relativno) pozitivan.
Nezaposleni in
enjer iz Valjeva ima negativan stav prema srpskom inatu,
identifikujui u ovoj osobini konice razvoja i modernizacije: Jedna jedina re
koja bi mo
da definisala Srbe kao naciju, neto to najvie odgovara nama, stala
bi u jednu re inat. Ta sujeta je izuzetno bitna kod nas Srba. Ne inat sam po
sebi , nego () mi
elimo da se iska
emo, da budemo priznati. Svi mali narodi
pokuavaju da se na neki nain nametnu, pa makar bilo i pogreno. () Jo
uvek imamo boljke koje su druge dr
ave davno prevazile, pa u svojoj sredini
mogu da prihvate i crnce i Arape. Ekonomista iz Po
arevca smatra da su Srbi i
ratovali iz inata: Srbi su oduvek viteki nastrojeni bili, da ka
em, uvek su imali to
svoje srpsko za inat kada je u pitanju rat bio, da su uvek gledali da poka
u svoju
vojsku, to svoje vojevanje, kako smo mi veliki junaci, poev od cara Duana, pa
nadalje... To je neto u nama, i uvek priamo o svojoj istoriji, kako smo mi bili jaki,
kako smo mi ratovali protiv Turaka, mnogo nadmonijih, protiv Austrougara i

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

199

protiv Nemaca, i pitaj Bo
e ta sve neemo da radimo!? Studentkinja iz Paneva

ima, meutim, (relativno) pozitivan, emotivnoopravdavajui stav prema osobini
inaenja, upravo zbog privr
enosti sopstvenom narodu: Mi naginjemo ka jednoj
dozi inata, koja je za nas ne ba korisna, koja meni lino zna da bude simpatina
vrlo, zato to je to moj narod. Znai, zna da mi bude simpatina, ali u tom nekom
politikom smislu i na nekom globalnijem planu, ona nama nije ba uvek korisna,
tj. on, taj inat.

II.2. Prilagodljivost, povodljivost, snala
ljivost

Govorei o srpskom narodu ove osobine graani povezuju na razliite
naine, zbog ega u ih predstaviti zajedno. Meu generalizovanim opa
anjima
svojstava nacije, nabrojane osobine imaju va
no mesto u objanjavanju savremene situacije: U vremenima, ono, 1993. mi smo izmislili, ta ja znam, tortu
bez jaja, sok bez eera, i ovo i ono Mi smo retko prilagodljiv narod koji je,
zaista, ono, dobar, kazuje nastavnik likovnog iz aka. Srbi su snala
ljivi i prilagodljivi, miljenje je studentkinje iz Nia, a direktorka porodine radnje iz Beograda smatra da je ovaj narod dosta vremena
iveo pod nekom ideologijom i
dosta se dobro prilagodio. () Mi smo i sada komunisti, zato nam se ovo i deava. Profesorka engleskog krivicu za dugogodinju vladavinu Slobodana Miloevia nalazi u nauenim osobinama: Kriv je, naravno, pre svega narod koji sa
svim svojim nainom razmiljanja ili, kako bih rekla, koji je naviknut da trpi.
Naviknut da naui da trpi.
Isticanje prilagodljivosti, povodljivosti,11 snala
ljivosti, poslunosti itd. jesu
stereotipi prvog reda, koji se prenose kao prie iz kafane, odnosno kao laika
obrazlo
enja politike situacije. Ove prie su uoptena lina i kolektivna iskustva. Iako ima izuzetaka (kada se narodnim poslovicama i izrekama objanjava
podanitvo i uopte istorinost ovih osobina: Srbin je od svih taj komunizam
najvie prihvatio. ( ) Nije sluajno ve
i konja gde ti gazda ka
e, sablja ne
zahvata, strpljen spasen, i to Ima tu neto, umilno jagnje dve ovce sisa,
itd. Mislim, ima tu neto to govori o jednoj stranoj podlo
nosti, poltronsttvu i jalosti), ove prie nemaju dugu istoriju kao prie o neslozi npr., nego se kazuju kao
pro
ivljeno iskustvo koje se projektuje i na budue vreme. Najgore je to su
Srbi podlo
ni uticajima, politikim. Kad su komunisti na vlasti svi su komunisti,
kad bude dola monarhija svi e biti monarhisti. Privatnik iz Beograda smatra da
je povodljivost trajna osobina srpskog postupanja: to bi Rakovi rekao, mi
smo narod lud, obo
ava lidere. Samo da ima nekog lidera, pa uz njega da ide
Prvo dru
e Tito, sada Slobodane, ti si rosno cvee, sad e nekog novog da
11
Zanimljivo je da ispitanici nisu prihvatili termin autoritaran, kada je re o osobinama sleenja autoriteta i pokoravanja autoritetu, koji je u akademskim tekstovima i javnom diskursu devedesetih godina dosta rabljen u ovakvom znaenju. Pored toga, ni u Reniku SANU ni u
Vujaklijinom Leksikonu stranih rei i izraza ovaj termin ne postoji u znaenju koje mu, izmeu
ostalih, daju Jovan Mari (1998) ili Bora Kuzmanovi (1995).

200

Gordana eri

izmisle ponovo Njegov sugraanin, takoe privatnik, smatra da su Srbi narod

koji e uvek tra
iti vou, kao to sada vidim i u Kotunici i u iniu, i to je strano za narod, to je pora
avajue. () Kao ovce, koje vodi jedan ovek, koji su
navikli na to, a za to je kriv najvie Tito, koji je to radio, Miloevi posle, to je narod koji e tra
iti opet svog vou. Radnica iz Pirota ka
e da je osnovna mana
srpskog naroda to ne mo
e bez vo
da. To nam je najvea greka, ali takav
smo narod, volimo da se ve
emo za pojedinca.
Stereotipi povodljivosti ili nekritikog vezivanja za vou javljaju se u priama graana u dva vida: prvi je iskustveni,
ivotni, a drugi delimino mistifikovan,
uroen, sudbinski. U prvom sluaju, takvo ponaanje se odreuje kao naueno i iz tog razloga prihvata kao realno: Automehaniar iz Kragujevca ka
e: E,
mogu ovo da navedem kao lou osobinu za Srbe, povodljivi su. Ili:Greka je
Srbina (to) su nauili da imaju svog lidera, u kralju, pa posle kralja doli su neki
novi lideri, ti novi lideri nisu bili kao kralj, oni su zloupotrebili to to je Srbin povodljiv, jer im Srbin hoe lidera znai, povodljiv je Svi koji su bili na vlasti su
to zloupotrebljavali, poevi od Josipa Broza, pa dalje, koji su dolazili, ka
e penzionerka iz Sremske Mitrovice. U drugom sluaju graani ovim osobinama pripisuju epitete uroenosti, neega to je prirodno dato i izvan ljudske kontrole, pa
tek onda ih povezuju sa konkretnim situacijama. Ne znam, mo
da se ramo sa
nekim genom koji ne dozvoljava da se na vreme probudimo i da reagujemo na
neke stvari koje vidimo da ne valjaju, ili Da narod nije bio takav ne bi izronio Miloevi. Sve sam vie sklona da mislim o tome. Ne mo
ete neto nametnuti nekome ako taj neko to ne nosi u sebi. Etnolokinja iz Kikinde izra
ava potrebu
tematizacije ovih osobina, pre svih nekritikog podr
avanja voe, kao drutvene
opasnosti koju bi trebalo kontrolisati: injenica je da je nama to jako va
no. Pa
ve ako smo takvi, moramo da se nosimo s tim. Ne bi trebalo Mada je to jako
opasno Mi smo skloni, u
elji da takvog jednog oveka naemo, u stanju smo
svata da sledimo.
U navoenu prilagodljivosti, kao va
nog svojstva opteg nacionalnog
lika situacioni razlozi postaju dominantne perspektive posmatranja. Prilagodljivost je, prema miljenjima graana, iako negativna, nu
na odlika koja
Srbe karakterie i na unutranjem i na spoljanjem planu. O tome se govori sa
odreenim iskustvom, savremenim ili iskustvom iz bliske prolosti. Potar iz
Beograda je kritian: Mi smo bili najprilagodljiviji, ali najprilagodljiviji u onom
negativnom smislu, kako vetar duva da se okreemo u tom pravcu, dok sredovena Novosaanka pokuava da racionalizuje nu
nost prilagoavanja u
promenjenoj situaciji, budui da vie nije mogue sasvim samostalno Mi i da
se moramo navii na meanje drugih u nae stvari. Pitanje je, meutim,
emu se i u kojoj meri treba prilagoditi: Ne volim, nekako, prevelika mi je koliina dodvoravanja i podvlaenja znaaja meunarodne zajednice za nas, malo
mi smeta ta neka naa nesamostalnost, ali okolnosti su takve da to ne mo
e
drugaije da funkcionie.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

201

II.3. Gostoljubivost i dru
eljubivost

Rezultati istra
ivanju Dragana Popadia i Mikloa Biroa (1999) Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji pokazuju da je meu ispitanicima najvee slaganje oko toga da su Srbi gostoljubiv narod (90%). S obzirom na injenicu da se
metod istra
ivanja pomenutih autora bazirao na upitniku sa unapred datom
listom bipolarnih atributa, rezultati prema kojim gostoljubivost neprikosnoveno
vlada u odnosu na sve ostale osobine ne iznenauje. U intervjuima, meutim,
kada ispitanici nemaju unapred date mogunosti odgovora, situacija je sasvim
drugaija. Ukoliko se izuzmu odgovori u kojima se pod pojmom dobrote, topline
naroda i sl. podrazumeva i gostoljubivost, kao u primerima Jako dobar i jako pravian narod, znai, on e sve da vam da ili Nigde u Srbiji vi neete da naiete da
vas ne pozovu da sednete s njim, da vam ne pomognu, da vas ne upute tamo
gde hoete nisu hladni, temperamentni su i oveni su, ili Narod kome pripadam je divan, miroljubiv narod, koji je, zaista, pored svojih linih problema primao
i druge, stavovi u kojima se eksplicitno navodi gostoljubivost nisu tako esti.
Kada se gostoljubivost navodi kao primarna srpska vrednost, onda se
uglavnom vezuje za seosku sredinu. Pomalo poetski, profesor iz Novog Sada, u
nizu pozitivnih srpskih osobina posebno izdvaja tradicionalnu gostoljubivost.
Srbija, ljive, gostoprimstvo Jednostavno, toplota naroda, onog seljaka,
ako smem da ka
em, ne primitivnog, ali oveka needukovanog, koji e ti dati
sve, primiti te uvek. Gostoljubivost se u pojedinim intervjuima javlja kao nesporna osobina, navodno, sa injenicom srpske gostoljubivosti svi se sla
u. Iskazana kao kolsko znanje (Mi ba imamo razvijenu instituciju gostoprimstva)
osobina gostoljubivosti mo
e biti na prvom mestu u iskazu ili u nizu sa drugim
pozitivnim osobinama. U tom smislu je reprezentativno miljenje jedne Kragujevanke: Srbi su prostoduni, gostoljubivi, dru
eljubivi,
ele svakom da pomognu. Generalno smo dru
eljubivi, domainski nastrojeni, smatra programer iz
centra Beograda. Hemijski tehniar iz Paraina slinim atributima opisuje srpski
narod: Mislim da smo dru
eljubivi, (ljudi) koji mogu i hoe da
ive sa svakim.
Imao sam vie puta da se uverim kada je u pitanju susret sa strancima. Svako
od onih sa kojima sam se sretao je govorio o naem narodu najbolje. Zbog toga
to je na narod gostoprimljiv, sve pru
a onome ko mu je prijatelj.

II.4. Dobrota kao loa osobina: zavedenost, lakovernost,

naivnost...
Najvea srpska mana je u tome to veruju drugima. Tako misli penzionerka
iz Novog Pazara.
Stavovi o lakovernosti, naivnosti, zavedenosti i sl. izvode su iz dobrote, kao
bazine srpske osobine. Policajac iz Beograda, poreklom sa Kosova, uoptava
lino iskustvo i izvodi jednoznane zakljuke: Srbi, pak, ja znam i po sebi, mi
uopte nismo narod koji mrzi, ne samo njih (Albance), nego, ja ne znam, iz ove

202

Gordana eri

prethodne Jugoslavije, meni su svi na neki nain bili dragi, niko nije bio neto vie
ili manje neprijatelj Jedino sam ih oseao neprijateljima po tim njihovim delima,
kad su hteli da nam na neki nain zlom vraaju nae dobro. () Srbin nigde nije
zagovarao da druge otera, nego je on sve ovo okupljao oko sebe.
Ovakvi iskazi treba da znae da se dobrota ne isplati. Dobar i glup narod,
jer mnogo verujemo... Nama treba malo da steknemo poverenje u nekog, a trebalo bi da idemo sa mnogo veom dozom opreza i podozrenja prema svima, ka
e
tredesetogodinja medicinska sestra. Neisplativost srpske dobrote iznosi se
kao sublimirano istorijsko saznanje, nastalo nakon iskustva
ivljenja sa drugima. Re je o svojevrsnoj retorici uveravanja: Mi smo plemeniti prema drugim
narodima, jedno je od spremnih objanjenja raspada bive dr
ave. Predtekst
takvih objanjenja podrazumeva greku, koja je upravo u dobroti, poverenju u
druge. Bli
a istorija slu
i kao dokaz takvim stavovima: Koliko puta smo ratovali i imali sukobe sa nekim narodima iz okru
enja, pa ponovo ne oseam mr
nju
prema tim ljudima. A mo
da je to i mana. Zato mi veito nekom da pratamo, da
nekog volimo, a taj neko da nas mrka tamo!? rei su jednog Novopazarca.
Diskurs o lakovernosti, zavedenosti, ukljuuje ulogu drugih, pre svih susednih naroda, i pravljenje istorijskih greaka. Sudija iz Kruevca ka
e: Srbin
je ovek koji je prostoduan, lako ti poveruje, lako ga zavede, a kad se opee,
ume da ti vrati istom merom. Naknadnim saznanjem potenciraju se greke napravljene iz dobrodunosti, lakovernosti i zavedenosti. Ukratko, prema ovim
ispitanicima, Srbi su
rtve svojih dobrih osobina. To saznanje uslovljava sigurnost prilikom definisanja aksiomatskih iskaza: Uvek smo dobri prema onima koji dolaze sa strane. Znai, ak smo i prema neprijateljima naim dobri, a,
ovaj, loi smo sami za sebe, manje se potujemo izmeu nas samih. Mi smo dobroduni, da Vam ka
em iskreno. Mi svakog, ma ta da nam u
ivotu uini, uvek
bi pomogli i mnogo brzo zaboravljamo to je ono to nam najvie smeta,
smatra postdiplomka ekonomije iz Kruevca. I slu
benica u penziji misli da su
dobre srpske osobine zapravo loe: Srbi imaju jako puno dobrih osobina, a
imaju i puno loih osobina. Prvo, Srbi su kratke pameti, a mo
da je to i dobro
nekad je dobro nekada nije. Mnoge stvari zaboravljaju ta su im drugi inili, ta
su im drugi radili, lako oprataju, dok drugi narodi ne oprataju.
Srpska dobrota je aksiom. To je objektivna istina, iako se ne mo
e i ne
mora dokazati, jer je sama sobom oigledna. Dobri smo, samo to nas svi mrze,
zakljuuje domaica iz Leskovca.

II.5. ovenost, duhovnost, miroljubivost...

Ovim i njima srodnim stereotipima u diskursivnim praksama svakodnevice
obezbeuje se argumentacija da su Srbi bolja vrsta ljudi. Da bih pokazala
sutinu retorike kojom se izra
ava duhovna nadmo sopstvenog naroda, sve
karakteristine iskaze ispitanika spojiu u jedan tekst, bez komentara i navoenja kome pripadaju. Polazite ovih stavova jeste da je srpska nadmo, u

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

203

odnosu na ostali svet, u specifinom duhu. Izdvajaju se dva naina iskazivanja

ovakvih stavova: a) potvrdni (aksiomatski) i b) odrini, koji se konstruie kao
suprotnost pripisanim negativnim predstavama, poput agresivnosti, genocidnosti, osvetoljubivosti itd.
a) Sve ono to bi trebalo da bude karakteristika za jedno ljudsko bie kod
nas ima.
Mislim da smo narod koji zna ta je ljubav.
Srbin ima i srce i duu.
Na narod je neto mnogo staro.
Pripadnik (sam) jednog naroda koji dugo postoji, koji ima veliku duu,
koji ima veliko srce.
Ispunjava me to to sam recimo Srbin.
Mi smo jedan veliki narod. Ne mislim sad na broj i na trenutno nae
stanje, koliko nas ima, ali ka
em veliki narod samo zbog toga to je narod sa velikim srcem, tako bih rekao, znai, narod sa jednom velikom istorijskom kulturom, sa jednim velikim postojanjem (...)Eto to, to je jedan narod sa velikom
duom, sa velikim srcem, spreman da voli, spreman da prata i sve to
Mislim da smo stvarno hrabri, ali nismo nasilni. Hrabri smo u pravdi i u ljubavi, u tom smislu Hrabri u istini, i u trpljenju, vitetvu... Srbi su jako dobar i
jako pravian narod, znai, on e sve da vam da.
Gde su oni u tim demokratskim zemljama, gde su ljudi sreni? Gde? Postoji vie reda, discipline, pravila igre su jasnija, u redu sve to, a jesu li oni sreni?
Jesu li topliji, ljudskiji, jesu li bliski jedni sa drugima ili su otueniji nego mi? Pa, mi
se bar slatko ispikaramo, onako balkanski, zna, neto postoji izmeu, razume, a oni tamo ne smeju ni da se posvaaju Oni su tamo utrojeni totalno.
Jeste, divlji, ne potujemo nikakav red, niko nama nee da soli pamet itd.
Srbi su estit i ponosan narod, hrianski narod koji ne bi ni mrava da
zgazi.
2) Mi nismo agresori, znate. Nikad nismo ni bili.
Srbi nikad nisu bili kukavice, bar ono to smo uili, vi nemate Srbina
kukavicu.
Srbi nisu uopte osvetoljubiv narod, mi smo dobri ljudi u dui, mo
da
smo ovako brzi, ali smo dobri. () Postoje prie koje tvrde da su mnogobrojni
Srbi poinili zloine, da su Srbi skloni zloinu, tako ka
u, tako se pria, i terete
Srbe za mnogobrojne zloine, ali ja lino nemam takav utisak.
Samo tako priaju, kao agresivni su, a u sutini su dobri ljudi, jer ko drugi
osim Srba mo
e da oprosti ono to smo mi oprostili?! I sada, kada se desilo ovo u

204

Gordana eri

Americi, apsolutno niko nije
eleo te katastrofe, niti je rekao ako. Oni jesu zaslu
ili, ali im mi to nismo
eleli, niti bilo kom oveku to
elimo. To je jedna pozitivna
osobina srpskog naroda To je neto to su nas roditelji, to su nas bake i deke
vaspitavali, jer su oni mo
da imali vie kontakta sa tim srpstvom od nas, tako da to
su one osnovne ljudske ne kradi, ne la
i. To su konkretno ljudske (osobine)
kao Srpkinja koje nosim. Ne znam kako to da definiem, ali postoji ba specifino
oseanje koje ja ne mogu da opiem, ali oseam srpstvo intenzivno.
Ne mogu da verujem da su Srbi tako neki ruilaki, ubilaki narod koji.. Ne
verujem da bi ikadSrbin bi mo
da ubio Srbina, ali da ubije nekog, ne Mi nismo genocidan narod. Mi bi u afektu ubili, onako komiju, as posla, ali da smo
genocidan, nismo narod genocidan. Jesmo, kad doe situacija stani-pani Mi
smo veoma saoseajan narod.

II.6. Lenjost
Na primeru stereotipa lenjosti mo
e se pokazati:
1) kako dolazi do postepenog pra
njenja stereotipa i
2) kako se jedan stereotip zamenjuje drugim.
U svakodnevnoj narativnoj praksi lenjost naroda nije uroena, nepromenjiva karakteristika, ve je graani povezuju sa optim uslovima za rad,
nagraivanjem rada, drutvenim sistemom i sl. Ukoliko se kao uslovi (ne)ispoljavanja ove osobine pominju zakonska regulativa, ureen sistem ili dobra
plaenost, onda zapravo i nije re o stereotipnom uoptavanju, prema principu
ili/ili, ve o negiranju kliea i pokuaju realnog sagledavanja.
Verbalizovano ili neverbalizovano, ovaj stereotip ipak postoji i nije
neva
an za celinu prie o osobinama naroda: Mislim da smo narod koji voli
puno da pria i misli da se bukvalno u sve razume, a pri tom najmanje voli da
radi, ka
e penzionerka iz Leskovca. Sredovena Beograanka o srpskom narodu takoe govori iz perspektive stereotipa lenjosti Mislim da ovaj narod nije
sklon pre svega da radi mnogo ka
e ona. Profesorka iz Nia smatra da su negativne srpske osobine lenjost i nekultura, na emu bi trebalo raditi. Prvo treba
da se oslobodimo nerada i miljenja da se preko noi stie bogatstvo, miljenje
je medicinske sestre iz Valjeva. Sluajeve neverbalizovanog ali podrazumevajueg uva
avanja injenice da su Srbi lenji karakteriu kontraargumenti. Polazite ovih pria je u novom stereotipu da su Srbi dobri radnici na Zapadu.
Unutranja logika objanjavanja novog stereotipa bazira se na izuzecima, odnosno izmetanju fokusa naracije u bogate ili dobro ureene dr
ave. Selektivnim posmatranjem negira se opte, iako najee neverbalizovano uverenje da
su Srbi lenji. Tridesetogodinji Kragujevanin osnovnokolskog obrazovanja argumente za negiranje rasprostranjenih stavova o srpskoj lenjosti nalazi u pozitivnim stereotipima nae snala
ljivosti i uspenosti u inostranstvu. Ja mislim

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

205

(da smo) dobar, poten, radan (narod), sve dobro mislim. im ka
u da su Srbi u
inostranstvu dobro plaeni i dobri su radnici, to ne bi bili i ovde. Stomatolog iz
Pirota eksplicira odnos izmeu sposobnosti i ureenog sistema: Kada bismo mi
primenili to to oni [Zapad, prim. G..] imaju, sa naim nainom razmiljanja, mi
bismo otili pre njih na Mesec, ali je potrebno mnogo tu da se radi i da se stave
pravi ljudi na prava mesta. Treba da promenimo nain razmiljanja: Zavri kolu da ne bi radio. Iako relativno novi stereotip, stereotip o srpskoj snala
ljivosti
na Zapadu u diskursivnim praksama svakodnevice ima svoju negaciju: Mislim
da je malo iluzorno priati da su nai ljudi neto uradili u svetu, to su prie za
malu decu, ka
e starija Beograanka.
Negiranje lenjosti kao srpske osobine u nekim sluajevima zadovoljava
funkciju odbrane vlastite pozicije ispitanika. Ukoliko ovu osobinu izdvajaju kao
karakteristino ponaanje samo u poslednjih nekoliko godina, ispitanici je onda
odreuju kao rezultat iznuenog ponaanja. Objanjenja ispitanika variraju izmeu razumnog procenjivanja svrsishodnosti rada za male plate i stereotipa o
nedostatku vrste ruke. Mislim da Srbima treba dati rad i disciplinu. () Vredan
narod, ali narod kome treba gazda, ka
e jedna Piroanka. Prema vercerki iz
Beograda, novac je regulator ove osobine: Sad smo se ulenjili, dosta smo se
ulenjili. Svi bi preko leba pogau. Svi bi da imaju a da ne rade e pa ne mo
e. Mi
smo borci veliki to se tie trgovine, jer tebi odmah ide sve u d
ep. Na radnim
mestima, tu smo ve klimaviZa Kragujevanku bez zaposlenja lenjost je relativna osobina: Malo su lenji, ali kada ih malo pritegne, znaju da budu i vredni.
Srbi su
eljni znanja i napretka, ta ih spreava u tome da urade, da sami sebe
nadgrade, ja ne znam Medicinska sestra iz apca te
ite svoje argumentacije
stavlja na nedostatak discipline, nepovoljne drutvene okolnosti, odnosno stalno
vraanje unazad i poinjanje ispoetka: Mislim da su Srbi jako dobri kao ljudi.
Samo im treba vrsta ruka i dobra disciplina i Srbi bi bili veoma dobri radnici.
Ima dobrih ljudi: poslunih, humanih, dobrih, jako pametnih... Mi smo imali nesrene okolnosti da smo se stalno vraali unazad, izmueni ratovima. A i dalje
mislim, kada bi sve krenulo u plus, ne znam kako, da bi Srbija procvetala.
Razobliavanje stereotipa lenjosti odvija se vlastitim procenjivanjem poznatih sluajeva i prema diktatu spoljanjih faktora. Upravo je insistiranje na
radu, disciplini i ureenom sistemu obrazac koji odlikuje svakodnevni razgovorni milje i pouzdan znak racionalizacije odnosa prema radu. Kako bi pojasnili
svoju argumentaciju, ukoliko je ne baziraju na nekom od novih stereotipa, ispitanici izlaze iz okvira odgovora-kliea i uvre
ene predstave o lenjosti relativizuju
iz perspektive radnih uslova u najirem smislu.

III.1. Novi stereotipi i negiranje stereotipa

Zasienost javnog diskursa i diskursa svakodnevice etnikim stereotipima
kod jednog dela ispitanika dovela je do verbalnih strategija otpora i odbojnosti
prema etnikom diskursu. Ove strategije rezultiraju:

206

Gordana eri

1) novim stereotipima
2) negiranjem stereotipa
3) odbijanjem da se o identitetu uopte govori.
Budui da je re o mozaiku stavova u kojima se prepliu strategije otpora
uvre
enoj stereotipiji, govoriu o svima zajedno. Prilikom iitavanja ovih stavova u prvom redu se namee utisak da je srbovanje dovelo do desrbizacije i
ironiziranja nacionalnih vrednosti. Sve tri strategije otpora (kontrastrategije)
odraz su upravo ovog procesa.
Karakteristina je u tom smislu reakcija novosadskog ugostitelja: Bilo je
jedno vreme na TV Palma, mislim da se zove prof. Dabeti, imao je neku emisiju o Srbima, i tako Srbi narod najstariji. Gledajui par puta njega, svi, naravno, svi znaajniji ljudi u civilizaciji su bili Srbi poreklom, svi oni Srbi, ali svi su
Srbi, nema ko nije I Hitler je bio Srbin, samo toga nije bio svestan tolko, ili je
bio svestan, ali, zna ono, mazohistiki duh, pa udri po Srbima! I onda, ovaj, Srbi
su vladali celim svetom, znai, sve to se deavalo u svetu Srbi su uestvovali,
vladali itd... I sad, otprilike, ne da se vraamo korenima, nego, kolko sam ga ja
razumeo, nego, ajde da se osna
i srpski duh, da postanemo svesni svog znaaja, va
nosti, vrednosti itd., i da ponovo krenemo iz korena, ispoetka s takvim
jednim duhom. I onda razmiljam onako blentavo: e, super, to smo sve mi imali,
pa, jebote, ta smo sve zasrali!? Posle celim svetom vladali, sve upropastili, sve
ideologije mi osmislili, sve zajebali, razume!? S kim, bre, mi hoemo? Pa to se
videlo poslednjih deset godina: nit s kime hoemo, protiv svih smo i ceo svet
nam pokazuje u jednom trenutku pa, svi smo, bre, protiv vas, dosta, bre, vi!
Razume, i ta sad? Mislim, da se ja oseam takvim pa ne oseam se. Biti
Srbin, ne znam, poslednjih par godina, pa to je ludo, bre, pa to je ono, zna, patoloko stanje. Zna, busaju se, sportske priredbe: majku hrvatsku, ovo-ono,
ubiemo, zaklaemo Ne, ja takav nisam! Ja ne mogu da ka
em ej, to je moj
narod! To nije moj narod! Ja nisam pripadnik toga, ja to ne podr
avam.
Najneposredniji uzrok linog izdvajanja iz nacionalne porodice, odnosno
uzrok strategija disocijacije, nalazi se u preterivanju javnog diskursa bilo sa pozitivnim bilo sa negativnim stereotipima. Poslastiar iz Beograda negira istinitost i jednih i drugih stereotipa: ...To su gluposti, potpuno isto kao i o stavovima
da smo mi primitivni, da smo krvo
edni, da smo Zato to je to tako priano
zbog politikih ciljeva ovih na Zapadu, tako da i jedno i drugo nema veze. ()
Ovi ovde to su bili na vlasti priali su da smo hrabri, da neemo puzati na kolenima i ta ja znam, ve sam zaboravio tu demagogiju. () Poenta je u tome to
sve te odlike koje pripisuju narodu to su odlike individualnog oveka i ne mo
e
individualne odlike da stavlja na ceo narod, to je glupo, mi smo svi po prirodi
razliiti. Stomatolokinja iz Valjeva, kosmopolita po svom kazivanju, negiranje
pripadnosti srpstvu izra
ava kao posledicu prezasienosti. O linom izdvajanju iz nacionalne porodice govori u mukom rodu: Ne oseam se da sam

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

207

Srbin, ja sam kosmopolita. Puna mi je glava tog srpstva. Ipak, ova ispitanica nije
bez ikakvog oseanja za nacionalni identitet. Naprotiv, ona nacionalno zajednitvo sagledava kroz formulu porodine vezanosti: Moramo da uestvujemo u
svemu tome kao u porodici, ali moramo da neemo neki kompromis, da uvamo
svoj interes i ne izgubimo svoj identitet, da nas ne pojede ta vea riba.
Negiranje stereotipa u diskursu svakodnevice ne odvija se po jedinstvenoj
shemi. U pojedinim sluajevima osporavanje pozitivne stereotipije ispoljava se
uvoenjem novih, znaenjski negativnih stereotipa, odnosno osobina kojima
se potiru velike prie. Novi stereotip ili nova karakterna osobina jeste da su
Srbi nacionalisti (svi smo mi sa ovih podruja nekako veliki nacionalisti),
nekultivisani (dok se Srbi ne kultiviu, na
alost, ja o nama imam loe miljenje) i sl. Velike prie o naciji uticale su i na promenu odnosa ka bezazlenijim
stereotipima, koji se u svakodnevnoj konverzaciji ne zamenjuju novim stereotipima nego im se jednostavno odrie istinitost. Iako navodno autonomna, ova
miljenja su, budui negacija pozitivne stereotipije, uslovljena njima: Ne verujem sada ni da smo mi najlepe
ene, Beograanke, ni da smo mi Srbi visoki,
plavi i zgodni, ni da su Srbi najbolji ljubavnici, a da smo mi dobre domaice, da
pravimo ajvar...
U okviru naelno neutralnih miljenja ispitanika, koji ne koriste vrednosno
optereene, uoptavajue atribute o naciji, identitet se promilja sa stanovita
znaaja koji mu se pridaje. Ovi ispitanici najee ne osporavaju va
nost nacionalnog identiteta. Razlike u stavovima prema parametru znaaja identiteta su
prvenstveno generacijske.
1) Za mlai deo populacije nacionalno identifikovanje mo
e biti proizvoljno,
stvar konvencije, slobodnog izbora, iako njihovi sudovi nisu uvek osloboeni
uslovljenosti negativnom stereotipijom. To ne znai da nacionalni identitet nije
va
an, ali je to za njih nepolitiko pitanje.
2) Pitanje ouvanja nacionalnog identiteta za ispitanike starije generacije,
bez obzira na njihovu nacionalnu tolerantnost i nerobovanje etnikim stereotipima, jeste primarno dr
avno pitanje, koje se tie svesti, odr
anja i dostojanstva
nacije. Obema kategorijama stavova svojstveno je da koreliraju sa savremenom situacijom, odnosno da im je polazite u racionalnoj kritici stvarnog
stanja. Evo karakteristinih stavova.
1) Kad me neko danas pita ta sam, Srbin sam, ali isto tako bih mogao
da ka
em da sam, ono, ne znam, Tibetanac. Totalno bi mi bilo lako da se naviknem, mislim da su to ono, totalno neke niske strasti koje, u principu, mnogo vie
zla donesu nego dobra. Mnogo nam je zla taj nacionalni identitet svima doneo,
mislim da je vreme da postanemo Marsovci...
2) Ja nikada nisam imala nacionalni identitet to je mo
da i nedostatak nisam se oseala nekim Srbinom i neto va
no zato to sam Srpkinja, pa sam neto drugaija. Ja sam Srpkinja po poreklu, a po opredeljenju sam Jugoslovenka.

208

Gordana eri

Negde sam to mo
da i nije dobro ali nisam se oseala nikad tako nekim
va
nim ovekom samo zato to sam Srpkinja, ali mi sada smeta gubljenje, tek
sad, svakog identiteta u odnosima sa svetom. Nismo nigde u svetu, nigde. Mi
smo oni najni
i koji pu
u, da ne ka
em neki prostiji termin. I toliko se nigde
oseamo, da je to jedan jad i i emer. ak i moje nesrpsko bie osea pad tog
srpskog bia. (...) Kao graanin Srbije i pripadnik srpskog naroda, zaista se ne
oseam kao graanin sveta, sem to se, onako, negde sa svojim stavovima i u
svom ljudskom, politikom i profesionalnom opredeljenju oseam graaninom
sveta.
Odbijanje da se se o identitetu govori iz perspektive stereotipa, kao uobiajenih retorikih sredstava kojima se konstituie odnos ka svojoj ili drugim nacijama, takoe je karakteristino za predstavnike mlae generacije. Student iz
Novog Sada, na pitanje Kakvi su Srbi kao narod, objanjava zato je ovako formulisano pitanje loe:
Mislim da je pogreno sve ih nekako opisivati, bilo kako, mislim da to pitanje pomalo lii na pitanje kakvi su plavooki kao narod.
Ili sve plavue?
Da. Ja ne mogu da ka
em da u meni postoji ikakav stereotip prema ijednom narodu, ni prema jednoj grupi kao ni prema Srbima, ali racionalno je da su
razlog za to sve ove godine sluanja viceva, svega toga. Racionalno, stvarno
verujem da takve generalne stari ne postoje.
Da li ne postoje ili ne valjaju?
Ne valjaju. Postoje, ali su potpuno pogrene. Ponekad vode dobrom humoru a ponekad vode ratovanju.

ta (ne) pokazuju diskursivne prakse?

Dobijeni mozaik kvalitativnih predstava o nacionalnom identitetu rezultat
je uzajamne korelacije izmeu analitikih predubeenja (koja svoj izraz dobijaju u izboru i interpretaciji izabranog) i doslovnog prenoenja izabranog, odnosno onoga to su ispitanici rekli. Pored iroke skale znaenja, ovaj mozaik
pokazuje i motivacije izreenog, naine (prakse) misaonog ekonomisanja uz
pomo gotovih istina, prevlast emotivnog u pojedinim sluajevima, odnos kritikog i nekritikog. Iz grube skice onoga ta su ispitanici rekli iitava se
prete
nost negativne percepcije identiteta (nesloga, nezrelost, povodljivost,
potkupljivost, lakovernost, naivnost, lenjost...) u odnosu na pozitivno percipiranje (ovenost, miroljubivost, dobrota, gostoljubivost...), koja nije samo proizvod reakcije na pripisane stereotipe nego i unutranji (iskustveni) izraz
nezadovoljstva, nastao aktivnim promiljanjem predstava nacije i o naciji. Ono
to je zanimljivije od razmera upotrebe stereotipnih praksi jeste specifina
pozicija obinog oveka; birajui izmeu kompleksa kolektivnih misaonih
predstava (ordano), na jednoj strani, i projektovanih negativnih stereotipa, s

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va
nosti nacionalnog identiteta

209

druge strane, njemu neretko ne ostaje nita drugo do sistematizovanja oprenih znanja u protektivnom (zatitnom) stereotipu. Ovaj vid diskursivnih praksi
pokriva irok spektar stavova: od naglaavanja pozitivnih autostereotipa kao
stvarnih osobina u funkciji odbrane, preko naracija kojima se negiraju pripisani negativni stereotipi, do pristajanja na negativni stereotip, odnosno njegovog usvajanja kao objektivnog suda i kritike zbirnog nacionalnog lika upravo
sa pozicija tog suda.
Drugi nivo na kome je deljenje iskaza mogue odnosi se na verbalizovanje
odnosa ka nacionalnom identitetu aktiviranjem/neaktiviranjem (ili odbacivanjem) karakternih kvalifikativa. Iako iskazivanje odnosa ka identitetu navoenjem
osobina naroda predstavlja samo deo materijala dobijenog intervjuima, u
ovom tekstu dominiraju upravo ove narativne prakse zato to su podsticajne za
iznala
enje semantike, motivacione i/ili argumentativne vrednosti iskazanog.
Bilo da su kritiki ili nekritiki intonirane, razvijenost ovih praksi jednako potvruje individualnu zainteresovanost i privr
enost ispitanika naciji. ak i kada
nije neposredno izreena, privr
enost sopstvenoj naciji (u smislu vee zainteresovanosti i/ili solidarnosti) ostaje osnovno distinktivno obele
je neujednaenog
odnosa prema svojoj i svim ostalim nacijama.
U jeziku se mnogo toga i ne vidi. Zbog ovakvog pristupa ostala je nedovoljno osvetljena veza 5. oktobra i odnosa graana prema nacionalnom identitetu.
Ona je u pojedinim iskazima nedvosmislena: smena prethodnog re
ima trebalo
je da oznai konani povratak izvornom identitetu, samorazumljivost i institucionalizaciju pravih nacionalnih vrednosti koje izlaze iz korpusa ideolokog
nadmetanja i politike manipulacije. Iz jezika, odnosno diskursivnih praksi ispitanika, samo se posredno i analitikim uoptavanjem mo
e izvesti zakljuak da
je petooktobarska revolucija istovremeno i tu
na i srena injenica srpske istorije. Tu
na, jer se promene u razvijenim drutvima u novijem vremenu odvijaju
na drugaiji nain, ne revolucijom i ustajanjem naroda; srena, jer je do promene re
ima ipak dolo. Od diskursivnih praksi o onome to Srbija danas jeste,
reitije govori tu
na strana ove injenice i neverica ispitanika da su promene i
sutinske, da nacionalni identitet nee i dalje biti retoriko sredstvo za pravljenje (ili gubljenje) politikih poena.
Pored konstruisanja tematski strukturisane slike diskursivnih praksi o osobinama i va
nosti nacionalnog identiteta, zanimala me je i mera pomerljivosti
statine (akademske i stereotipne) pretpostavke o bipolarnoj podeli na nacionaliste i kosmopolite,12 sadr
aj stavova u rasponu izmeu ovako definisanih
12

Ukoliko bi moj pristup bio uslovljen pozicijom ove podele, onda bi bilo izlino pokazivati formalne osobine iskaza ispitanika, a posebno iznijansiranost i
ivotnost njihovih stavova. Svrstavanjem stavova u jedan od dva koa, nacionalistiki ili kosmopolitski, imala bih problema sa
vrednosnom klasifikacijom veine stavova. Na primer, u koji bih ko metnula ve navedeni
stav osamdesetogodinje starice Iako smo Srbi, sigurno ima po neko lo ili stavove tipa Kad me
neko danas pita ta sam, Srbin sam, ali isto tako bi mogao da ka
em da sam, ono, ne znam,
Tibetanac? Takva analiza bi se zasnivala na prebrojavanju uglavnom neprebrojivog, tj. onih

210

Gordana eri

polova, tanije, nasuprot grubo uspostavljenoj podeli. Pitanja o drugima na

posredan nain daju odgovore suprotnog znaenja i pokazuju da i samoproklamovani mondijalisti (kosmopoliti) na izvestan nain rangiraju narode i o
drugima sude negativno ili uopte ne sude, jer to ovi i ne zavreuju. Neutralno govorenje o sopstvenom narodu ne znai uvek i neutralan stav; kao to ni
eksplicitno govorenje u superlativima o srpskom narodu nije pouzdan znak
neijeg nacionalistikog stava. Budui da su podele, poput ove, zapravo
stereotipne, trudila sam se da izbegnem zamke akademski stereotipnog diskursa o stereotipima. Moja namera je bila da analizom pribli
im naine upotrebe
stereotipa, njihova znaenja i funkcionisanje, relativizovanje, zamene jednog
stereotipa drugim i specifinosti njihovog prevazila
enja, a ne da stereotipe o
osobinama posmatram kao osobine identiteta, socijalnopsiholoke karakteristike, dispozicije karaktera, potvrde nacionalistike ideologije.
Na kraju, zanimao me je uticaj javnih, (kvazi)akademskih stereotipnih
predstava o identitetu na miljenja ispitanika. Lino opisivanje i do
ivljavanje
identiteta u takvim sluajevima nije samo lino, budui da se iskazuje kao slaganje sa stavovima nekih autoriteta u ovoj oblasti. No, intencija i nije bila u
iznala
enju line sutine ispitanika, niti objektivnog zbira etnikih obele
ja.
Kako dobijeni mozaik predstava o identitetu u svakodnevnoj narativnoj praksi
pokazuje dinaminost i mozainost stavova, odnosno nesvodljivost na skup jasno odreenih postavki ili preovlaujuih miljenja, ni u analitikom uoptavanju
se o predstavnom planu identiteta ne mo
e govoriti drugaije do kao o verbalno izra
enim slikama u svakodnevnoj diskursivnoj praksi, koje potvruju ili negiraju akademske pretpostavke. Takoe se ne mo
e govoriti samo o prostom
odra
avanju javnih naracija u svakodnevnim, niti samo o njihovim uincima
koji pokazuju odnos izmeu deskriptivne i relacione funkcije, izmeu samoegzotizovanja i reakcije na pripisani stereotip, niti samo o razmerama upotrebe
etnikih stereotipa u ravni realnog
ivota. Svakodnevne diskursivne prakse
svakako negiraju rasprostranjeni akademski stereotip o iskljuivo pozitivnoj slici
o svojoj naciji i iskljuivo negativnoj slici o drugima; posebno ga negira
injenica prete
nosti negativnih (i/ili kritikih) autostereotipa.

koji se odreuju na jedan od oekivanih naina, etniki, profesionalno, polno i sl., i onih koji ne
razumeju sutinu pitanja ko ste vi? ili se ne izjanjavaju ni na jedan od oekivanih naina, ve
kao Marsovci, budale i sl. Ipak, takvo prebrojavanje bi u znatnoj meri revidiralo nalaze
(izra
ene visokim procentima) ranijih istra
ivanja o nacionalistikoj orijentaciji graana Srbije. V.
Golubovi, Kuzmanovi i Vasovi, 1995.