You are on page 1of 15

Raunarstvo i informatika

Raunari su

elektronski ureaji koji


su namenjeni za rad
sa podacima, odnosno
za obradu podataka
Primena raunara na
tri nivoa obrade
1.Obrada podataka
2.Obrada informacija,
3.Obrada znanja

Iako naziv raunar potie

od rei raunati, raunar


nije samo ureaj za
automatsko raunanje s
brojevima. Danas je
veina podataka koje
raunari obrauju
numerike prirode, kao
to su tekstualni podaci,
slike i dr.
etiri osnovne funkcije
raunara su
1.Obrada podataka
2.Pamenje(skladitenje)
3.Prenos (komunikacija) i
4.Upravljanje navedenim
funkcijama.

Svaki raunar se sastoji od

pet osnovnih funkcionalnih


celina koje se nazivaju
jedinice raunara, a to su :
1. Ulazna jedinica
2. Izlazna jedinica
3. Memorija (radna i spoljna
memorija)
4. Upravljaka jedinica i
5. Aritmetiko-logika jedinica
Aritmetiko-logika jedinica
i upravljaka jedinica
nazivamo centralna
procesorska jedinica ili
procesor

Preko ulazne jedinice

obavlja se unoenje i
pamenje u memoriji dve
osnovne vrste podataka za
raunar :
a. Ulaznih podataka za obradu
b. Podataka koji predstavljaju
upustvo raunaru kakvu
vrstu obrade i na kojim
podacima treba izvriti
program.
Ulazni podaci za raunar
pripremaju se i unose preko
komunikacionih ureaja
tastature, mi, skener itd.
Izlazna jedinica slui da se
zapiu ili u pogodnom
obliku zapamte dobijeni
rezultati dobijeni obradom
kao i druge potrebne
informacije i da se saopte
korisniku. Ekran, tampa
itd.

Memorija predstavlja jedinicu

koja slui za
pamenje(skladitenje)
podataka. Sastoji se od glavne
(operativne) memorije i spoljne
(masovne)memorije. Glavna
memorija raunara namenjena
je privremenom pamenju
podataka i programa. Spoljna
memorija namenjena je
pamenju podataka velikog
obima i njihovom arhiviranju.
Medijumi za ove memorije su
magnetni diskovi, optiki
diskovi, diskete i magnetne
trake.
Procesor po svojim funkcijama
predstavlja centralni ureaj
raunara koji neposredno
upravlja procesom obrade i
uzajamnom komunikacijom svih
ostalih delova
raunara.procesor sadri i
odreen broj elektronskih kola
koji se nazivaju registri a slue
za privremeno uvanje podataka
ili upravljake informacije.

Podaci
Podaci su injenice,

pojmovi ili dogaaji


predstavljeni
( zapisani,
registrovani )na
unapred dogovoren,
formalizovan nain
Primer niz oblika:
03.09.2012;
predstavlja uobiajeni
nain pisanja datuma.

Predstavljeni podaci

imaju dva osnovna


oblika:
1. Analogni podaci
2. Diskretni podaci
Ako je podatak zadat u
analognom obliku on
je zadat pomou
fizike veliine koja se
menja neprekidno a
ija vrednost
funkcionalno zavisi od
podataka.

Podatak je predstavljen u

diskretnom obliku ako je


zadat pomou prekidnih
fizikih veliina koje
imaju samo odreene,
otro odvojene vrednosti.
Radi obrade na raunaru
podaci se zadaju u
diskretnom obliku tj.
pomou nizova slova i
cifara, primenom
postupka kodiranja.
Ako je podatak
predstavljen samo
pomou cifara kae se
onda da je on
predstavljen u cifarskom
ili digitalnom obliku.

Primer skup od etiri boje

crvena, zelena, plava,


crna kodirati azbukom
A=a,b
Crvena = aa
Zelena = ab
Plava = ba
Crna = bb
Ova azbuka naziva se
binarna azbuka a njeni
elementi se najee
oznaavaju znacima 0 i 1.
Kodiranje podataka
reima binarne azbuke
naziva se binarno
kodiranje, a odgovarajui
kod binarni kod

Informacije
Informacije su podaci obraeni u

obliku koji za primaoca ima neko


znaenje i moe imati neku
vrednost u tekuim ili buduim
odluivanjima.
Odnos informacije i podatka
moe se rei sledee: podaci se
mogu smatrati kao neto
objektivno to postoji u prirodi
jer predstavljaju registrovanu
injenicu o nekom objektu.
Informacija je subjektivna, jer
postoji samo u odnosu na
primaoca kome saoptavate
neto novo.U sluaju da je ta
informacija primaocu ve
poznata onda ona postaje samo
podatak

Znanje
Znanje predstavlja rezultat

spoznaje i razumevanja realnog


sveta.
Za primenu u raunarskoj
tehnici pod znanjem se
podrazumeva informacija koja je
organizovana(predstavljena)tak
o da se moe koristiti u procesu
zakljuivanja.
Jedna od estih primena znanja
jeste njegovo korienje u
procesu odluivanja donoenja
jedne ili vie odluka.
Odluivanje je neophodno u
procesu upravljanja
pretvaranja informacija i znanja
u akciju.

Programiranje
Proces pripreme programa,koji

se sastoji od projektovanja,
pisanja i testiranja programa
naziva se programiranje.
Program predstavlja sredstvo
komunikaciranja izmeu
oveka i raunara, jer prenosi
raunaru postupak reavanja
nekog zadatka
Programiranje predstavlja
vetinu ili tehniku
konstruisanja i
formulisanjaprograma za
reavanje konkretnih
zadataka. Sastoji se od vie
faza, od kojih su sledee tri
osnovne:

1. Projektovanje programa

nalaenje niza
operacija kojima se
reava konkretan
problem,
2. Pisanje programa
predstavljanje
programa na nain koji
e raunar moi da
prihvati i izvri,
3. Testiranje programa
provera da li program
funkcionie pravilno tj.
saglasno definisanom
zadatku.

Poljam obrade
Sistematska primena operacija

nad podacima naziva se obrada


podataka ili obrada informacija.
Ako se obrada obavlja
automatskim sredstvima, pre
svega raunarima, tada se ona
naziva automatska obrada
podataka.
U procesu obrade podataka vri
se unoenje, obrada,
skladitenje i dostavljanje
podataka i informacija radi
njihovog korienja.

Operacije nad podacima:


1. Klasifikacija-ovom operacijom

se sreuju podaci u odreene


klase koje za korisnika imaju
neki smisao.
2. Sortiranje- predstavlja
operaciju kojom se podaci
smetaju u rastui ili opadajui
niz u odnosu na zadatu
vrednost nekog atributa.
3. Agregacija- ovom operacijom
formiraju se razliiti sumarni
podaci pr. Suma neto zarade,
zbir ocena itd.
4. Pretraivanje- ovom
operacijom trae se odreeni
podaci i obezbeuje se pristup
istim.
5. Izraunavanje- ovom
operacijom izvravaju se razne
aritmetike, logike i druge
operacije.

Proces obrade podataka


generisan
je

Proces obrade podataka

odvija se globalno u
sledea etiri koraka, koje
se ponekad nazivaju
ciklusom obrade podataka:
1. Ulaz unoenje, prikupljanje
2. Obrada- transformacija
obljek
3. Dostavljanje- izlaz,
t
komunikacija, distribucija
4. Pamenje- memorisanje,
skladitenje, uvanje
Ove etiri aktivnosti
sukcesivno se ponavljaju na
nacin prikazan na slici, gde
su prikazane veze sa
nastankom podataka i
njihovim korienjem.

Unoenje
ulaz
Pamenje
skladiten
je

obrada
Dostavljan
je
izlaz

akcij
e

korienj
e

Hardver i softver
Hardver i softver su

meusobno tesno povezane


komponente raunara, koje
ne mogu funkcionisati jedna
bez druge.
Hardver ili mainska oprema
odnosi se na opremu koju
predstavljaju fiziki delovi
raunara. On obuhvata,
elektronske, elektrine,
elektromehanike i
mehanike delove raunara,
kao to su : procesor, glavna
memorija, tastatura, ekran,
ulazno izlazni ureaji i dr.

Softver ili programsku podrku

ine svi programi koji se mogu


koristiti na nekom raunarskom
sistemu. Ovi programi
omoguavaju da hardver
funkcionie pravilno i efikasno.
Postoje dve osnovne grupe
softvera:
1. Sistemski softver i
2. Aplikacioni softver.
Sistemski softver ine svi
programi koji na neki nain
pomau korisniku da
upotrebljavaju raunar.
Aplikacioni softver sadri
programe namenjene reavanju
konkretnih problema korisnika.
Programi za obradu teksta, za
crtanje, za igre itd.

Datoteka
Skup atributa o konkretnom

obljektu formira se u
posebnu strukturu podataka
koji se naziva zapis ili slog.
Grupa bitova ili grupa
znakova koja slui za
predstavljanje vrednosti
jednog prostog ili sloenog
atributa naziva se polje.
Svako polje sadri samo
vrednost odgovarujeeg
atributa
Posebno organizovan skup
srodnih zapisa, zapisan na
spoljnom memorijskom
medijumu, naziva se
datoteka. Svaka datoteka
ima posebnu oznaku za
indetifikaciju - ime datoteke

Prema nainu smetanja

podataka postoje
tekstualne datoteke i
binarne datoteke.

Poljestruktura
Polje
zapisa
Polje
......
1datoteke
2
m
Zapis
-1

Zapis
-2

Zapis
-m

Pascal
1. UVOD U PASCAL
Programski jezik Pascal razvio je

Niklaus Wirth, 1969/71.godine.


Pascal je prvobitno zamiljen kao
nastavno sredstvo za uenje vetine
struktuiranog programiranja, gde se
program moe razbiti na manje
celine koje se opet logiki povezuju
u program.
Pravila pisanja programa
Program se sastoji od zaglavlja i
bloka naredbi. U zaglavlju se
definie ime programa. Blok
sesastoji od deklaracija ili definicija i
odeljka naredbi. Odeljak naredbi
poinje sa rezervisanom rei BEGIN,
a zavrava sa END.

1.2 IME PROGRAMA


Re PROGRAM je

rezervisana re u Pascalu
kojom poinje svaki
program. Iza rei
PROGRAM programer
definie ime programa.
Imena se u Pascalu
nazivaju
identifikatorima.Ime mora
poeti slovom abecede. Ne
sme imati praznine ili
znake interpunkcije i ne
moe poeti brojem. Ime
ne moe biti kljuna re.
Ime programa zavrava
taka- zarezom. Sledi
tabela kljunih rei u
Pascalu: