Tanja Samardi

RE SE U ARGUMENTSKOJ STRUKTURI DITRANZITIVNIH GLAGOLA

35. meunarodni skup slavista u Vukove dane
2005
Uvod
Pitanje znaenja i funkcije rei se u srpskom jeziku moe se shvatiti kao
istraivaki izazov iz vie razloga. Kao i drugim jezicima koji je imaju (u prvom redu
slovenskim i romanskim), ovo je multifunkcionalna re koja se javlja uz razliite
glagole, manje ili vie obavezno, manje ili vie regularno.
Raznovrsnost konstrukcija u kojima se javlja se moemo da ilustrujemo
reenicama datim u primerima (1) (9). Karakteristino je da svaka od navedenih sekonstrukcija (reenice pod b.) ima i odgovarajue prelazne verzije (reenice pod a.)1:
(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

(6)

(7)

(8)

a. Maja je prekinula narukvicu.

b. Narukvica se prekinula.

(neakuzativna)

a. Prevarante plai policija.

b. Prevaranti se plae policije.

(doivljavalaka)

a. Maja decu svakodnevno tuira.

b. Maja se svakodnevno tuira.

(refleksivna)

a. Nemojte da me gurate!
b. Nemojte da se gurate!

(arbitrarna za objekat)

a. Ovde ljudi slabo potuju zakone.

b. Zakoni se ovde slabo potuju.

(arbitrarna za subjekat)

a. Maja ne prati politiku.

b. Maji se ne prati politika.

(bezlina)

a. Hemikalije teko uklanjaju mrlje od vina.

b. Mrlje od vina se teko uklanjaju.

(medijalna)

a. Ova firma gradi ovu zgradu jo od prole godine.

b. Ova zgrada se gradi jo od prole godine.
(pasivna)

Ovim konstrukcijama treba svakako dodati i jo jedan tip, koji se reprezentuje

pomou tri reenice.
1

Poznato je da se se javlja i kod glagola za koje ne postoje prelazne alternacije kao u primerima:
i. Maja se lepo smeje.
ii. Pojavile su se razne glasine.
U literaturi se nude objanjenja po kojima su i ovakve reenice derivati nekih prelaznih formi
(Rajnhart, Siloni 2004). Kako se u ovom istraivanju bavimo samo prelaznim glagolima, ovo pitanje
ostavljamo po strani.

(9)

a. Maja voli Luku.

b. Luka voli Maju.
c. Maja i Luka se vole.

(reciprona)

Kako moemo da vidimo iz navedenih primera, re se karakteristina je za

nekoliko leksikih derivacija (primeri (1) (4), (9)), kao i za nekoliko sintaksikih
(primeri (5) (8)).2 Pitanje kako to da se upravo re se javlja u svim ovim
raznovrsnim konstrukcijama ve dugo je prisutno u nauci. Ono se najpre vezuje za
ispitivanje leksike semantike glagola, esto direktno u vezi sa njihovom
argumentskom strukturom, a zatim i za pitanje odnosa leksikona i gramatike, koje se
najee prelama kroz teoriju povezivanja.
Ispitujui alternacije u argumentskoj strukturi ditranzitivnih glagola, u ovom
radu ispitujemo nain na koji je re se povezana sa tim transformacijama.
Cilj rada je da se predstave ponuena reenja za pitanje rei se koja su
trenutno dostupna u savremenoj teoriji3, zatim da se slika dopuni dokazima koje
pruaju ditranzitivni glagoli sa svojom kompleksnom argumentskom strukturom i, na
kraju, da se razmotre implikacije iznetih tvrdnji u dve oblasti: utvrivanje leksikosintaksikog statusa rei se u klasifikaciji rei i problem klasifikacije refleksivnih
glagola.
Pitanje refleksivne zamenice-rece
Zbog razliitih pojavnih vidova koje uzima re se, vrlo je teko definitivno
utvrditi njen leksiko-sintaksiki status. Kao indikator problema moe se uzeti i
terminoloka neodlunost,4 esto prisutna u radovima kada je u pitanju ova re.
Terminoloka tvorevina refleksivna zamenica-reca (Stevanovi 1991) koju
nalazimo kod M. Stevanovia, na primer, verovatno najbolje odraava injenicu da
generalno nije jasno da li je ova re zamenica ili reca.
Na to da je se zamenica ukazuje prvo njen oblik, a zatim, moda, i funkcija
koju ima kada se nae uz refleksivne glagole. Ukoliko se shvatimo kao zamenicu, to
povlai da su glagoli uz koje se ona javi, zapravo, prelazni, uzimajui se kao direktan
objekat. Za ovakvu analizu se zalae M. Ivi (Ivi 1961-1962), u duhu tadanje
transformaciono-generativne teorije (Ivi 1961-1962: 141).
I sama autorka, meutim, primeuje da se se javlja i uz neprelazne glagole, to
je situacija u kojoj, naravno, ne moe da bude zamenica. Ovaj problem reava tako to
ovoj rei u takvim situacijama dodeljuje sasvim novu ulogu. Ona, zapravo, prestaje da
bude re i postaje morfem (Ivi 1961-1962: 141). Ne samo neprelazni glagoli, ve i
svi ostali nerefleksivni konteksti, koje smo kratko ilustrovali u Uvodu, motiviu druge
istraivae da ovu re nazivaju recom.
2

Pod leksikim derivacijama podrazumevamo one kod kojih je mogue napraviti infinitiv glagola sa
se, dok pod sintaksikim podrazumevamo derivacije koje su mogue samo u reenici.
3
Teorijski okvir rada u najirem smislu ini aktuelna verzija transformaciono-generativne gramatike
minimalistiki program. To se, uglavnom, odnosi na shvatanje pojmova kao to su: leksikon komputacioni sistem - sistem zakljuivanja, derivacije, struktura obeleja, proveravanje obeleja,
interpretabilnost obeleja (omski 1995). Teorija argumentske strukture funkcionie kao semantika
teorija kompatibilna sa ovim pristupom (Grimo 1990).
4
Kada govorimo o terminolokoj neodlunosti, elimo da ukaemo na injenicu da u vezi sa ovim
pitanjem nemamo jasno suprotstavljena miljenja. Nije, dakle, sluaj da se odreeni autori zalau za
jednu opciju, dok se drugi zalau za drugu. Gotovo u svim lancima se dogaa da isti autor na jednom
mestu ovu re zove zamenicom, na drugom recom (uporediti npr. Stevanovi 1961-1962: 14,
Stevanovi 1961-1962: 23, Ivi 1995: 113, Borani 1899: 142, Hlebec 1996: 67).

Postavlja se pitanje da li je ovakva, za teoriju krajnje neugodna, distinkcija

neophodna. U ovom radu, zalaemo se za jedinstven pristup ovoj rei.
Bilo da se smatra zamenicom ili recom, karakteristino je da se o rei se uvek
govori kao o refleksivnoj. U ovom radu ukazuje se na teorijsku neopravdanost ovakve
prakse.
Pitanje refleksivnih glagola
Re se ima znaajnu ulogu u tradicionalnoj podeli glagola po rodu. Sasvim je
uobiajeno i opteprihvaeno da se glagoli dele na prelazne, neprelazne i povratne,5
gde su povratni upravo oni glagoli koji imaju se. Neloginost ovakve podele ve je
uoena (Popovi 2003, Samardi, Stipevi 2004). Lj. Popovi smatra da je problem
u fuziji dve ukrtene kodivizije prelazni : neprelazni i povratni : nepovratni
(Popovi 2003: 16-18). Problem sa ovom podelom, meutim, nije samo logiki.
Uzimajui u obzir injenicu da velika veina glagola koji imaju se mogu da se nau i
bez nje, o emu smo ve govorili u Uvodu, postavlja se pitanje da li je prisustvo rei
se kod glagola njihovo klasifikaciono svojstvo uopte. Svi argumenti koji se iznose u
ovom radu ukazuju da nije.
Kada su u pitanju povratni glagoli, jo je davno uoeno da ova grupa glagola
nije koherentna i da sadri vrlo razliite semantike realizacije glagola.
Najire prihvaena podela ovih glagola jeste upravo trodelna, kakva se nalazi
u gramatici S. Stanojia i Lj. Popovia (Stanoji, Popovi 2002), gde se glagoli dele
na prave povratne, uzajamno-povratne i neprave povratne. Pravi povratni oznaavaju
radnje koje pojam ije je ime u subjektu reenice vri sam na sebi; u njima se reca se
tumai kao akuzativ zamenice svakog lica sebe. Uzajamno-povratni oznaavaju
radnje koje vre najmanje dva vrioca jedan na drugom. Nepravi povratni
oznaavaju radnje, stanja ili zbivanja uz ije se glagole povratna reca se ne moe
tumaiti kao akuzativ sebe. (Stanoji, Popovi 2002)
Kao to se vidi iz navedenih citata, i ova podela pati od nedostataka trodelnih
6
podela. Prva grupa glagola definisana je na osnovu dva kriterijuma znaenja i
tumaenja rece se, kod druge grupe se nita ne kae o tumaenju rece, dok se
kod tree nita ne kae o znaenju, a tumaenje rece se definie se negativno.
Interesantno je da se u domaoj tradiciji oduvek vie panje posveivalo
supklasifikaciji povratnih glagola, dok nepovratni nisu zasluivali takvu panju.
Jo D. Borani (1899) deli povratne glagole na etiri podgrupe7: glagoli kod
kojih se na bilo koji nain oznaava objekat (pljesnuti se, opasati se, braniti se),
glagoli kojima se oznaava stanje (tresti se, otezati se, plaiti se, kameniti se), glagoli
kod kojih je se izraz neutralnosti radnje (maiti se, proi se, bacati se), glagoli kod
kojih se oznaava recipronu slubu (celivati se, svaditi se, boriti se).
Kod M. Stevanovia nalazimo podelu na sedam grupa (Stevanovi 1961-1962:
26): pravi povratni (kriti se, brijati se), uzajamni (rastati se), nepravi povratni (rugati
se, propiti se), medijalni (primicati se, iriti se), pasivni (...da se raspremi i raisti...),
neodreeno-povratni (...to se radi...), bezlino-povratni (pevati se (nekome),
smrkavati se).
Iza ovih podela krije se dobra intuicija da se radi o razliitim znaenjima. One
obuhvataju vei deo derivacija predstavljenih na poetku ovog rada. Problem je,
5

Uporediti Lompar 2003: 44

Uporediti Popovi 2003
7
Ovu podelu na etiri grupe treba uzeti uslovno. Poto se radi o tradicionalnom stilu izlaganja,
kategorizacije nisu dovoljno precizne i striktne, tako da bi tekst moda mogao da bude i drugaije
protumaen.
6

meutim, u tome to se ove podele izvode iskljuivo unutar pretpostavljene klase

povratnih glagola. Kako povratni glagoli predstavljaju markiranu, specifinu pojavu u
odnosu na nepovratne, ovakav pristup se sasvim uklapa u karakteristinu tenju
tradicionalne gramatike da se analiziraju i imenuju markirane i specifine pojave, dok
se opte i sistemske zanemaruju. U ovom radu pokazujemo da je za razumevanje
fenomena rei se, kao i njenog odnosa sa glagolom, potrebno uzeti drugaije
stanovite.
Se formant za apsorpciju padea
U ispitivanju znaenja i funkcije rei se moemo da poemo upravo od
refleksivne alternacije, ilustrovane primerom (3), koji ovde ponavljamo.
(3)

a. Maja decu svakodnevno tuira.

b. Maja se svakodnevno tuira.

injenica da se u ovoj alternaciji dolazi umesto sintaksikog konstituenta u

akuzativu (decu) navodila je mnoge istraivae da ovoj rei dodele status konstituenta
u glagolskoj frazi (v. prethodni odeljak). Ispitujui mogunosti supstitucije se sa
konstituentom u akuzativu kod takozvanih pravih povratnih glagola, J. Moskovljevi
(1997) utvruje da ona, zapravo, nije mogua. Pokazuje se da se pravi povratni
glagoli ne ponaaju kao prelazni, ve kao neprelazni, tako da se odnos izmeu njih i
odgovarajuih prelaznih glagola moe oznaiti kao proces detranzitivizacije
(Moskovljevi 1997, Ivi 1995, Sells et al. 1987 za srpski, Grimshaw 1990: 152-158
za jo neke jezike).
Upravo detranzitivizacija i jeste ono to je zajedniko i za sve ostale
konstrukcije sa se koje su date u Uvodu. Bez obzira na to koji tip alternacije je u
pitanju, na to da li se-konstrukcija ima jedan konstituent manje u odnosu na
tranzitivnu (1, 3, 4, 5, 7, 8) ili ima isti broj konstituenata (2, 6), nijedna sekonstrukcija ne sadri direktni objekat (tj. konstituent u obliku akuzativa bez
predloga). Direktni objekat u obliku akuzativa i se se, dakle, meusobno iskljuuju,
iako, kao to je pokazano, nisu supstituenti.
Kako bismo mogli da odgovorimo na pitanje zato se to deava, neophodno je
da razlikujemo formalni od sadrinskog aspekta glagolskih struktura, te time i
glagolskih alternacija.
Na nivou znaenja, glagol (V) se posmatra kao relacija izmeu odreenih
argumenata (x, y, ), to moemo da predstavimo optom formulom (10). Ukoliko je
glagol neprelazan, to znai da ima samo jedan argument (x), ukoliko je prelazan, tu su
dva argumenta (x i y). Svaki od argumenata nosi izvesnu -ulogu (npr. agens, tema,
doivljavalac).
(10)

V(x, y, )

S druge, formalne, strane, i glagol i njegovi argumenti nose odgovarajua

formalna obeleja koja diktiraju sintaksiko sjedinjavanje. Ova obeleja ne igraju
nikakvu ulogu u razumevanju gotovog iskaza. Njihova uloga je samo da, u procesu
sintaksike derivacije, dovedu odreeni konstituent na njegovu poziciju. Ona su

neinterpretabilna, tj. nerazumljiva za na logiki sistem. Zato se ona, nakon to su

obavila svoju funkciju spajanja elemenata, briu.8
Detranzitivizacija, koju uoavamo u svim se-konstrukcijama (1-9),
podrazumeva nestajanje direktnog objekta (tj. internog argumenta) iz sintaksike
reprezentacije. To, meutim ne mora da znai da ovaj argument ne postoji u
semantikoj reprezentaciji. Naprotiv, kod veine se-konstrukcija nalazimo isti
argument, sa istom -ulogom, ali samo na drugoj poziciji i sa drugim padeom
(nominativ). Kod ovih konstrukcija, u stvari, nestaje subjekat (tj. eksterni argument), a
interni argument dolazi na njegovu poziciju uzimajui formu koju ta pozicija zahteva.
ta se dalje deava sa eksternim argumentom koga vie nema u sintaksikoj
reprezentaciji zavisi od vrste alternacije. U nekim konstrukcijama (1) on potpuno
nestaje, dok se u nekim drugim (5) zadrava, ali samo kao semantiko svojstvo, bez
svoje forme, a moe i da se pojavi u vidu neke druge dopune glagolu (2).9
(1)

a. Maja je prekinula narukvicu.

b. Narukvica se prekinula.

(2)

a. Prevarante plai policija.

b. Prevaranti se plae policije.

(5)

a. Ovde ljudi slabo potuju zakone.

b. Zakoni se ovde slabo potuju.

Vidimo, dakle, da su semantiki i formalni aspekt glagolskih struktura kod

alterniranja glagolskih argumenata razdvojeni. Argumenti mogu da nestanu ili da se
pomere ostavljajui svoja formalna svojstva tamo gde su i bila. Ovo, naravno, nije
sluaj sa svim glagolskim argumentima, o emu, kao to emo videti u sledeem
odeljku, najbolje svedoe ditranzitivni glagoli.
Razdvajanje formalnog od semantikog aspekta glagolskih alternacija
presudno je za razumevanje reenja koje za pitanje rei se nude T. Rajnhart i T. Siloni
(2003). Prema njihovoj iscrpnoj analizi zasnovanoj na podacima iz hebrejskog i
engleskog jezika, a zatim i germanskih, romanskih i slovenskih jezika, re se je
jednostavno morfoloka komponenta glagola koja apsorbuje i tako eliminie viak
padea u listi formalnih obeleja glagola. Ovaj viak padea u listi obeleja glagola
odnosi se samo na strukturne padee (nominativ i akuzativ) i nastaje upravo tada kada
nekom od argumentskih operacija neki argument nestane iz sintaksike reprezentacije.
Ukoliko mesto tog argumenta ne popuni neki drugi, nestaju i njegova formalna
obeleja. U tom sluaju, odgovarajue obeleje padea na listi obeleja glagola ostaje
neprovereno. Zadatak da ga proveri i obrie dobija re se. Ona, dakle, samo dovodi
glagol u formu koja odgovara novoj konstelaciji argumenata. Nema nikakvu
semantiku vrednost. Kakvo e biti znaenje se-konstrukcije ni najmanje ne zavisi od
same rei se. Ono najvie zavisi od znaenja samog predikata, a zatim i od tipa i
meusobnog odnosa argumenata.10 Zato se imamo u razliitim konstrukcijama.
8

V. Chomsky 1995: 277-286. U disertaciji M. Moskovljevi (2000: 245-256) moe se nai detaljniji
prikaz minimalistikog modela na srpskom jeziku.
9
Iscrpan pregled moguih situacija moe se nai kod M. Marelj, kao i vei broj testova za utvrivanje
semantike prisutnosti agensa (Marelj 2004).
10
Za realizaciju refleksivnog znaenja nuan (ne i dovoljan) uslov je postojanje voljne komponente u
znaenju fraze koja se nalazi na poziciji subjekta. Slino, za realizaciju recipronog znaenja, nuan
uslov je simetrija izmeu dva argumenta itd.

Osim raznovrsnosti konstrukcija u kojima se javlja, kao argument za tvrdnju

da je se formalna morfoloka komponenta glagola moe da poslui i injenica da su
se-derivacije vieznane. Kao ilustraciju preuzimamo jedan primer od M.
Stevanovia.
(11)

Deca se nekoliko puta dnevno presvlae i umivaju. (Stevanovi 1961-1962: 7)

Se-derivacija u reenici (11) moe da ima znaenje barem etiri razliite

konstrukcije: da nekoliko puta dnevno a) neko drugi presvlai i umiva decu (pasivna),
b) deca meusobno presvlae i umivaju jedno drugo (reciprona), c) svako dete
presvlai i umiva samo sebe (refleksivna), d) decu treba presvlaiti i umivati
(medijalna). Znaenje reenice (11), oigledno, ne zavisi od same se-konstrukcije, ve
od toga koja joj se tranzitivna konstrukcija nalazi u osnovi.
Se, dakle, dolazi kao formalna, morfoloka posledica toga to se odreeni
konstituent sintaksiki ne realizuje, a ne kao zamena za njega. U sluaju prelaznih
glagola, koji su predmet ovog rada, akuzativ kao forma odreenog argumenta mora da
nestane da bi se se pojavilo i oni se zato meusobno iskljuuju.
Se i alterniranje ditranzitivnih glagola
injenica da ditranzitivni glagoli imaju jedan argument koji se sintaksiki
realizuje sa inherentnim padeom (Anagnostopoulou 1999) ini ih posebno
zanimljivim za ispitivanje razlika izmeu sadrinskog i formalnog aspekta glagolskih
argumenata. Dok se padei nominativ i akuzativ glagolskim argumentima dodeljuju
strukturno, tj. sintaksiki, veza izmeu glagola i njegovog treeg argumenta iskljuivo
je semantike prirode. U to se moemo uveriti na osnovu nekoliko injenica.
Prvo, dok su nominativ i akuzativ stalni padei za odgovarajue konstituente,
oblik konstituenta na mestu treeg argumenta varira u zavisnosti od znaenja glagola.
(12)

a. Maja je dala knjigu drugarici.

b. Maja je vratila knjigu na policu.
c. Maja je sakrila knjigu od drugarice.
d. Maja je nala knjigu u ormanu.
e. Maja je uporedila knjigu sa lankom.

(dat)
(na+ak)
(od+gen)
(u+lok)
(sa+ins)

Drugo, meu ditranzitivnim glagolima vrlo je est sluaj podudarnosti

glagolskog prefiksa i oblika u kom se nalazi imenika fraza na mestu treeg
argumenta,11 12 kao to ilustrujemo u primerima pod (13)13.
(13)

a. od od+gen: osloboditi, odvojiti, ograditi, odeliti, odluiti, oteti, otkupiti,

otuiti, odviknuti, odvratiti, oduiti, odaljiti, odmai, odmetnuti, odbiti,
odvaliti odvrnuti, odlepiti, otkrpiti, otrgnuti, otkinuti
b. pri dat: pridati, pridruiti, prikloniti, prikljuiti, prikrpiti, prilagoditi,
pripisati, pripojiti, priljamiti

11

Pod oblikom podrazumevamo formalni pade, ali i predloko-padenu konstrukciju kako se ona
posmatra u radu Lj. Popovia (1998)
12
U teorijskom okviru analize strukture dogaaja o semantici i sintaksi slovenskih glagolskih prefiksa
u vezi sa argumentskom strukturom glagola pie B. Arsenijevi (2004). Slina analiza mogla bi,
eventualno, da se primeni i na pitanje se-derivacije. No, to ostavljamo za dalje istraivanje.
13
Ovom prilikom navodimo samo po jedan lan vidskog para. Podrazumeva se da isto vai za oba
lana.

c. na na+ak: nameriti, navaditi, naviknuti, navui, nauiti, navezati,

nadovezati, nastaviti, nabiti, nabosti, nakaiti, namaknuti, nasaditi, nasukati,
nataknuti, naturiti
d. u u+ak: ubediti, uveriti, ukljuiti, ulaniti, ubrojiti, uvrstiti, umeati,
upetljati, uplesti, uperiti, upreti
Tree, uoavamo da se pri nominalizaciji ovih glagola konstituent na mestu
treeg argumenta zadrava, i to u istom obliku, to nije sluaj sa ostala dva
argumenta.
(14)

a. Maja je dugo poredila knjigu sa lankom.

b. Poreenje knjige sa lankom dugo je trajalo.

Sluaj nominalizacije ditranzitivnih glagola posebno je zanimljiv za ispitivanje

prirode rei se. Dok glagol u infinitivu sadri opoziciju nominativ : akuzativ14,
odgovarajua glagolska imenica ne sadri.
Samo ukoliko je glagol prelazan, to znai da se interni argument sintaksiki
realizuje kao objekat, ovaj e konstituent biti iskazan uz glagol u obliku infinitiva.
Pade tog konstituenta bie, naravno, akuzativ (13b). Ukoliko je glagol neprelazan,
tako da se interni argument sintaksiki realizuje kao subjekat, ovaj konstituent se nee
pojaviti uz glagol u infinitivu (14b). Kod izvoenja glagolskih imenica stvari stoje
drugaije. Poto ova glagolska derivacija ne sadri opoziciju nominativ : akuzativ,
interni argument se moe slobodno realizovati, bilo da se sintaksiki realizuje kao
subjekat (14c) ili kao objekat glagola (13c). U oba sluaja pade imenikog
konstituenta koji dolazi na mesto imenikog argumenta bie genitiv.15
(15)

(16)

a. Maja slika pejsa.

b. slikati pejsa
c. slikanje pejsaa
a. Prolost odjekuje.
b. * odjekivati prolost
c. odjekivanje prolosti

Slina distinkcija moe se uspostaviti i za prisustvo rei se. Infinitiv glagola je

sadri, glagolska imenica je ne sadri.
Kod glagola kod kojih se uz infinitiv interni argument sintaksiki realizuje kao
objekat, mogua je i alternacija sa se. (15b). Kod glagola kod kojih se interni
argument sintaksiki realizuje kao subjekat, infinitiv ne moe da sadri se (16b).
Glagolska imenica ni u jednom sluaju ne sadri se (15c) i (16c).
(17)

(18)

a. Maja slika pejsa.

b. slikati se
c. * slikanje se
a. Prolost odjekuje.
b. * odjekivati se
c. * odjekivanje se

14
Iako glagol u infinitivu, naravno, nema sintaksiki subjekat, na prisustvo opozicije u listi obeleja
glagola ukazuje sam pade akuzativ postojeeg konstituenta.
15
Ove konstrukcije se, inae, obino razmatraju unutar sintakse padea i poznate su kao subjekatski i
objekatski genitiv (Stevanovi 1991: 179-180)

Iz istog razloga iz kog je uz glagolske imenice u oba sluaja mogue

sintaksiki realizovati interni argument, se se ne realizuje ni u jednom sluaju. Taj
razlog je ukidanje opozicije nominativ : akuzativ. Nestajanje ove formalne opozicije
iz argumentske strukture glagola, znai da se nema vie ta da apsorbuje. Zato se ona
nikad ne javlja u ovakvim konstrukcijama.
Pojavljivanje rei se uz glagol moe se, dakle, vezati za postojanje opozicije
nominativ : akuzativ. injenica da je ova opozicija samo formalna, to znai da se
odnosi na strukturno dodeljene padee, ukazuje na to da se ima formalnu funkciju u
jeziku. Ovakav zakljuak potkrepljuje i analiza ditranzitivnih glagola.
Kod ditranzitivnih glagola vidimo da je konstituent na mestu treeg
argumenta, koji je u semantikoj vezi sa glagolom, sve vreme sintaksiki prisutan, i to
u nepromenjenom obliku. Ovaj konstituent se sintaksiki realizuje i u reeninoj sederivaciji, i u infinitivnoj se-derivaciji i u nominalizaciji. Drugim reima, nije
pogoen transformacijama koje pogaaju konstituente sa strukturnim padeom.
(19)

a. Maja je posveivala panju poslu.

b. Maja se posveivala poslu.
c. posveivati panju poslu
d. posveivati se poslu
e. posveivanje panje poslu
f. * posveivanje se poslu

Ukoliko ovaj argument nestane iz sintaksike reprezentacije, njegova formalna

svojstva nestaju zajedno sa njim (20b) i (20d). Budui zaduena samo za strukturne
padee, re se nema nita s tim.
(20)

a. Ako im ne proda firmu, nee te zaposliti.

b. Ako ne proda firmu, nee te zaposliti.
c. Ako im se ne proda, nee te zaposliti.
d. Ako se ne proda, nee te zaposliti.

Jedan broj ditranzitivnih glagola doputa zamenu pozicija internih

argumenata, tj. njihovu rotaciju. Najpoznatija ovakva alternacija je lokativna (21a) i
(21b). Se-derivacije mogue su u oba sluaja, i to gubljenjem internog argumenta
(21c) i (21e) ili eksternog (21d) i (21f).
(21)

a. Ribar obavija ribu istom krpom.

b. Ribar obavija istu krpu oko ribe.
c. Ribar se obavija istom krpom.
d. Riba se obavija istom krpom.
e. Ribar se obavija oko ribe.
f. ista krpa se obavija oko ribe.

Navedeni primeri pokazuju da se samo onaj argument koji se sintaksiki ne

realizuje ni kao subjekat ni kao objekat ne menja u se-derivaciji, nezavisno do samog
znaenja argumenta, poto je to u jednom sluaju ista krpa, a u drugom riba. S
druge strane, vidimo da su oblik treeg argumenta i njegovo znaenje povezani, poto
se riba uvek javlja u obliku oko+gen, dok se ista krpa javlja u obliku
instrumentala.

Leksikalizacija
Svi do sada navedeni argumenti ukazuju na formalnu prirodu rei se.
Praktino kod svakog glagola kod kog su mogue redukcione operacije nad
argumentima mogua je neka vrsta se-derivacije. injenice je, meutim, i to da je se
nekim glagolima pridruena u leksikonu. Dokaze za to ne moramo nuno da traimo
meu glagolima koji nemaju prelazne alternacije (v. Uvod). Nalazimo ih i kod
ditranzitivnih glagola.
(22)

a. Maja se prepustila policiji.

b. Maja se prepustila mislima.
c. Maja je prepustila reavanje problema policiji.

Dok je reenicu (22a) mogue tumaiti kao refleksivnu alternaciju reenice

(22c), za reenicu (22b) nije mogua rekonstrukcija prelazne alternacije. Drugim
reima, ne postoji nita to bi, kao objekat u prelaznoj konstrukciji, moglo da se
prepusti mislima. Ovde, dakle, vidimo da je se-konstrukcija leksiki ograniena.
Slino moe da se tvrdi i za konstrukcije (23-25).
(23)
(24)
(25)

Maja se bacila na posao.

Maja se dala na posao.
Maji su se noge oduzele.

Ovakvi sluajevi su relativno malobrojni. Njihov broj teko da prevazilazi broj

ve navedenih primera. Kod ovih glagola nema sumnje da je verzija sa se pod
odreenim uslovima leksikalizovana kao posebno znaenje glagola.
S druge strane, iako je infinitiv glagola mogu sa se (v. prethodni odeljak),
znaenje se-konstrukcija kao u reenicama (5-8) se u infinitivu ne uva, to znai da
su neke se-derivacije mogue samo u reenici.
U radovima T. Rajnhart, T. Saloni (2003) i M. Marelj (2004) detaljno se
razmatra pitanje nivoa na kom se alterniranje argumenata odvija. Oslanjajui se na
hipotezu o aktivnom leksikonu, Rajnhart i Siloni smatraju da su pravila alterniranja
argumenata parametarska: sama pravila su univerzalna, samo to u nekim jezicima
vae za leksikon, dok u drugima vae za sintaksu. Srpski se u toj podeli svrstava u
ovu drugu sintaksiku grupu. I zaista, podaci izneti u prethodnim odeljcima govore
u prilog ovoj tvrdnji.
I ako bismo prema ovim pretpostavkama pojavu leksiki ogranienih sederivacija mogli da objasnimo kao ustaljivanje upotrebe glagola, tj. zamrzavanje
forme, razlike izmeu leksikih i sintaksikih se-derivacija tek treba da se ispitaju i
objasne.16
Zakljuak
Analiza alternacija u argumentskoj strukturi ditranzitivnih glagola potvruje
pretpostavku o formalnoj prirodi rei se kao i o njenoj paradigmatskoj vezanosti za
strukturne padee. Kod alterniranja ditranzitivnih glagola, kao i kod alterniranja
drugih tranzitivnih glagola, pojavljivanje rei se uslovljeno je ukidanjem opozicije
16

Za neke predloge v. Rajnhart 2000, Marelj 2004

nominativ : akuzativ u sintaksikoj reprezentaciji glagolske fraze. Upravo onaj

argument iz strukture ditranzitivnih glagola koji ne nosi strukturno dodeljen pade, u
ovom radu najee nazivan treim argumentom, u se-alternacijama uvek ostaje
nepromenjen. Taj isti argument ostaje prisutan i nepromenjen i kod nominalizacije,
gde nema rei se i gde argumenti sa strukturnim padeom menjaju upravo pade.
Ukoliko ovaj argument nestane iz sintaksike reprezentacije, re se se zbog toga nee
pojaviti. Lokativna alternacija ditranzitivnih glagola, u kojoj interni argumenti
menjaju poziciju i formu, pokazuje da samo oni argumenti koji nose strukturni pade
nestaju iz se-konstrukcije, bez obzira na njihovo znaenje.
Implikacije na pojmovno-terminolokom planu
Reenje pojmovno-terminolokog pitanja rei se ostaje, naravno, izvan obima
ovog rada. Ovde samo istiemo implikacije koje izloena analiza moe imati u ovoj
oblasti. Prvo, s obzirom na opisana svojstva rei se, ponovo se potvruje da ona nije
zamenica. Dalje, pokazuje se da ova re ima jedinstvenu ulogu u jeziku, bez obzira uz
koje glagole i u kojim konstrukcijama se javlja ulogu da glagol dovede u oblik koji
odgovara redukovanoj listi njegovih argumenata. Ovakva uloga donekle opravdava
naziv morfem koji je ova re povremeno dobijala (v. Uvod). Ovaj naziv, meutim,
nije dobar, poto morfem nije vrsta rei. Naziv reca, takoe, nije zadovoljavajui,
barem ne u postojeem sistemu vrsta rei u srpskom jeziku, gde je i definicija i
potpodela ove vrste rei zasnovana na znaenju, osobini koju, kako smo videli, re se
ne poseduje. I na kraju, s obzirom na to da je samo jedna od devet poznatih sederivacija ujedno i refleksivna, kao i na to da se ni kod nje refleksivno znaenje ne
postie dodavanjem rei se glagolu, teorijski nije opravdano ovu re nazivati
refleksivnom.
Implikacije na planu klasifikacije glagola
Ukoliko re se ima ulogu da glagol dovede u oblik koji odgovara redukovanoj
listi njegovih argumenata, onda ona ne predstavlja inherentno svojstvo glagola, te se
njeno prisustvo ne moe uzeti kao kriterijum za klasifikaciju glagola, posebno ne na
tako visokom nivou kao to je genus. U tom sluaju, glagolski rod povratnih
glagola ne postoji, to bi moglo objasniti uoene probleme u klasifikaciji.
Semantike razlike koje su u tradicionalnoj gramatici pripisivane samo povratnim
glagolima trebalo bi uzeti u obzir pri ispitivanju rodnih karakteristika glagola uopte.

10

CITIRANA LITERATURA
Anagnostopoulou 1999: Elena Anagnostopoulou, Two classes of double
object verbs: the role of zero morphology, in Marc van Oestendorp and Elena
Anagnostopoulou (eds.), Progress in grammar, Electronic publication: The Meertens
Institute of the Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences
Arsenijevi 2004: Slavic verb prefixes are resultatives, Paper presented at
the 6th Chronos Conference on Syntax, Semantics and Pragmatics of Tense, Mood
and Aspect, September 22-24 2004.
Borani 1899: D. Borani, O refleksivnim glagolima u hrvatskom jeziku,
Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. 140, Zagreb: Knjiara
Jugoslavenske akademije, 131-244.
omski 1995: Noam Chomsky, The Minimalist program, Cambridge MA:
MIT Press.
Grimo 1990: Jane Grimshaw, Argument structure, Cambridge MA: MIT
Press.
Hlebec 1996: , ,
I, . 1-2, :
, 65-70.
Ivi 1961-1962: ,
(
). XXV, :
, 137-151.
Ivi 1995: Milka Ivi, Iskazivanje dirketnog objekta u (standardnom)
srpskohrvatskom, in Lingvistiki ogledi. Beograd: Slovograf, 113-137.
Lompar 2003: ,
, , 32/3, 51-63
Marelj 2004: Marijana Marelj, Middles and argument structure across
languages, (PhD Disertation), University of Utrecht
Moskovljevi 1997: ,
.
LII, 107-114. :
.
Moskovljevi 2000: J. Moskovljevi, Supkategorizacija glagola u savremenoj
gramatikoj teoriji. Univerzitet u Beogradu (doktorska disertacija).
Popovi 1998: , -
: , 6/7/8, :
, 9-21.
Popovi 2003: , .
, , 32/3, 7-21.
Rajnhart 2000: Tanya Reinhart, The Theta System: Syntactic Realization of
Verbal Concepts, UiL-OTS Working Papers, Utrecht: University of Utrecht.
Rajnhart Siloni 2003: Tanya Reinhart and Tal Siloni, hematic Arity
Operations and Parametric Variations, Ms., University of Tel Aviv.
Rajnhart Siloni 2004: Tanya Reinhart and Tal Siloni, Against the
Unaccusative Analysis of Reflexives In eds. Artemis Alexiadou, Elena
Anagnostopoulou, and Martin Everaert. The Unaccusativity Puzzle: Studies on the
syntax-lexicon interface, Oxford University Press.
Sells et al. 1987: Peter Sells, Annie Zaenen and Draga Zec, Reflexivization
Variation: Relations between Syntax, Semantics, and Lexical Structure. In Masayo

11

Iida, Stephen Wechsler, Draga Zec. (eds). Working Papers in Grammatical Theory
and Discourse Structure. Stanford, CA: CSLI, 169-238.
Samardi Stipevi 2004: ,

II . , , 33/3, 133147.
Stanoji Popovi 20028: ,
, : .
Stevanovi6 1991: ,
( ) I-II, : .
Stevanovi 1961-1962: ,
. XXV,
: , 1-47.

12