1.

ELEKTROSTATIKA

KULONOV ZAKON

ta je Kulonov zakon?

Zakon koji govori o elektrostatikim silama

izmeu takastih naelektrisanja.

ta je takasto naelektrisanje?
To je naelektrisanje koje ima odreenu koliinu
elektrinog optereenja i nema dimenzije. U
praksi se za takasta naelektrisanja smatraju
pozitivno i negativno naelektrisane estice i
sva naelektrisana tela ije su dimenzije
zanemarljive u odnosu na rastojanje izmeu
njih.

Kako glasi Kulonov zakon?

F 12

Q1 Q2 r
=
r 012
2
4 0 r 12
1

Q2

Q1
r 12

Intenzitet sile kojom naelektrisanje Q1 deluje

na naelektrisanje Q2 direktno je srazmeran
proizvodu ta dva takasta naelektrisanja, a
obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja izmeu
njih.

U izrazu za Kulonov zakon konstanta

srazmernosti je

k =

1
4 0

Nm
= 9 10
2
C
9

0 je dielektrina konstanta vakuuma i

vazduha i iznosi

0 =

1
4k

1
2
Nm
4 9 10 9
C2

2
C
10 9 C 2
12
=
=

8
,
85
10
36 Nm2
Nm2

Sila je vektorska veliina to znai da je

odreena intenzitetom, pravcem i smerom.
Intenzitet sile je odreen brojnim vrednostima.
Pravac Kulonove
sile definisan je jedininim
r
vektorom r 012
Smer Kulonove
r sile definisan je jedininim
vektorom r 012 i algebarskim intenzitetom sile.

ta je jedinini vektor

Jedinini vektor r 012

je vektor koji ima:

r 012

iz Kulonovog zakona

- intenzitet = 1
- pravac linije koja spaja Q1 i Q2
- smer od Q1 ka Q2

Primer 1:

Q1

Q2

r 012

F12

r 12

Ako je Q1> 0 i Q2> 0 , onda je sila F 12 odbojna.

Znai: Q1 deluje na Q2 i gura ga od sebe
(napadna taka sile je u taki u kojoj se nalazi Q2).

Primer 2:

Q1

F12

r 012

Q2

r 12

Ako je Q1> 0 i Q2< 0 , onda je sila F 12 privlana.

Znai: Q1 deluje na Q2 i privlai ga ka sebi.

Jedinini vektor

r 021 = r 012

to znai da mu je intenzitet jednak 1

r 012

pravac je isti kao pravac jedininog vektora

a smer je od Q2 ka Q1 (suprotan od smera

r 012

).

Zato je i sila F 21
kojom Q2 deluje na Q1 suprotnog smera od sile

F 12

F 21

Q1 Q2 r
=
r 021
2
4 0 r 12
1

Primer 3:

F21

r 021 Q2

Q1
r 12

Ako je Q1> 0 i Q2> 0 onda je sila

F 21 odbojna.

Znai: Q2 deluje na Q1 i gura ga od sebe

(napadna taka sile je u Q1).

Primer 4:

Q1

F21

r 021

Q2

r 12

Ako je Q1> 0 i Q2< 0 onda je sila F 21

privlana.

Znai: Q2 deluje na Q1 i privlai ga ka sebi.

Koja je jedinica za silu?

Njutn [N].

Koja je jedinica za koliinu naelektrisanja?

Kulon [C].

ZADACI:
1.1 Dva takasta tela naelektrisanja Q1 i Q2 nalaze
se u vazduhu na rastojanju r12 = 0.2 m. Odrediti
vektor Kulonove sile kojim telo naelektrisanja Q1
deluje na telo naelektrisanja Q2, ako je:
a) Q1 = 410-11 C i Q2 = 610-11 C
b) Q1 = - 410-11 C i Q2 = - 610-11 C
c) Q1 = 410-11 C i Q2 = - 610-11 C

1.2 Dve kuglice poluprenika a = 2 mm

naelektrisane su istim koliinama naelektrisanja Q.
Intenzitet sile koja deluje izmeu njih je 910-7 N.
Kuglice su na rastojaju r = 2 dm. Odrediti koliinu
naelekrisanja Q kojom su naelektrisane kuglice.

1.3
Tri takasta naelektrisanja, Q1 = 1 pC,
Q2 = 2 pC i Q3 = 3 pC, nalaze se u vazduhu na
istom pravcu, pri emu se naelektrisanje Q2 nalazi
izmeu naelektrisanja Q1 i Q3 . Rastojanje izmeu
naelektrisanja Q1 i Q2 je r12 = 2 cm, a rastojanje
izmeu naelektrisanja Q2 i Q3 je r13 = 3 cm.
a) Odrediti elektrostatiku silu (njen pravac, smer
i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q2.
b) Odrediti elektrostatiku silu (njen pravac, smer
i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q3.

1.4 Tri takasta tela naelektrisanja Q1 = 8x10-11 C,

nepoznatog naelektrisanja Q2 i Q3=2x10-11C,
zauzimaju u vazduhu poloaj kako je prikazano na
slici. Rastojanje izmeu taaka oznaenih sa 1 i 3
je r13 = 5 cm. Odrediti poloaj i naelektrisanje Q2
tako da se sva tela, pod dejstvom Kulonovih sila,
nalaze u mirovanju.

1.5 U temenima pravougaonika duine stranica

a = 3 cm i b, u vazduhu, nalaze se etiri kuglice
jednakih naelektrisanja Q. U preseku dijagonala
pravougaonika nalazi se kuglica naelektrisanja
Q1 = 0,955x10-12 C. Kolika treba da bude duina
stranice b i naelektrisanje kuglica da bi, pod
dejstvom Kulonovih sila, sve kuglice bile u
ravnotei?

ELEKTROSTATIKO
POLJE

ta je elektrostatiko polje?

Fiziko stanje u okolini naelektrisanih tela koje

se manifestuje silom koja deluje na probno
optereenje u mirovanju, uneto u polje, naziva se
elektrostatiko polje ukoliko ta naelektrisana tela
miruju. Ukoliko se naelektrisana tela kreu, to
polje se naziva elektrino. Priroda ovih polja je
ista.

ta je vektor jaine elektrostatikog polja?

Vektorska veliina koja kvantitativno

odreuje elektrino polje. Ima isti pravac i
smer kao elektrostatika sila:
r
r F
E =

Qp

ta je probno optereenje Qp?

To je takasto naelektrisanje koje koristimo u

eksperimentima, a tako je osmiljeno da ne
utie na rezultate eksperimenta. Znai: uvek je
pozitivno i barem dva reda veliine (barem 100
puta) manjeg naelektrisanja od ostalih
naelektrisanja u okolini.

ta je x komponenta vektora polja, a ta je y

komponenta vektora polja?
To su projekcije vektora polja na x i y ose
koordinatnog sistema u ravni.
y
j

Ey
i

Ex

E x = E x i = E cos i

E y = E y j = E sin j

gde su :

- jedinini vektor x-ose (on definie

pravac i smer x-ose)

- jedinini vektor y-ose (on definie

pravac i smer y-ose)

Ex
r

Ey

- intenzitet vektora

- intenzitet projekcije vektora

na x -osu

- intenzitet projekcije vektora E

na y - osu

Kakvo je polje u okolini takastog

naelektrisanja?
Radijalno i opada sa kvadratom
rastojanja u svim pravcima.
E

Q Qp r
2 r0

4 0
F
r
E =
=
Qp
Qp

Qp r
2 r0

r2

4 0 r

linije elektrostatikog polja uvek su

usmerene od pozitivnog naelektrisanja

linije elektrostatikog polja uvek su usmerene ka

negativnom naelektrisanju

ta su to linije elektrostatikog polja?

Linije na koje je vektor elektrostatikog polja

tangentan u svakoj taki.

Koliko je elektrostatiko polje u taki A u okolini

nekoliko takastih naelektrisanja?
Elektrostatiko polje u taki A jednako je
vektorskom zbiru elektrostatikih polja koja stvaraju
pojedina naelektrisanja u taki A (princip
superpozicije). Na primer: u taki A u okolini tri
takasta naelektrisanja elektrostatiko polje je:

E A = E1 + E2 + E3

Koja je jedinica za jainu elektrostatikog polja?

N
C
.

ili

V
m

ZADACI:
2.1 a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja
na rastojanju r = 0.2 m od takastog naelektrisanja
Q1 = 410-11 C.
b) Ako se u taku na rastojanju r = 0.2 m od
takastog naelektrisanja Q1 postavi takasto
naelektrisanje Q2 = 610-11 C odrediti silu (njen
intenzitet, pravac i smer) koja deluje na
naelektrisanje Q2?
c) Odrediti silu koja bi delovala na takasto
naelektrisanje Q3 = - 610-11 C postavljeno u istu
taku.
d) Uraditi isti zadatak pod a), b) i c) ako je
Q1 = - 410-11C.

2.2 Koliki je intenzitet sile koja deluje na takasto

naelektrisanje Q = 10 pC koje se nalazi u taki u

N
kojoj je jaina elektrostatikog polja E = 3
C

2.3 Dva takasta naelektrisanja Q1 = 1 pC i

Q3 = 3 pC nalaze se na rastojanju r13 = 5 cm u
vazduhu.
a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u
taki A koja se nalazi na pravoj izmeu ova dva
naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1
za r12 = 2 cm.
b) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja
deluje na naelektrisanje Q2 = 2 pC koje je
postavljeno u taku A.

2.4 Poloaj dva takasta tela naelektrisanja Q1 = 4x10-11 C i Q2 = - 6x10-11 C, koja se nalaze u
vazduhu, odreen je takama P1 ( -1 cm, 0 ) i P2 (2
cm, 0 ). Kada se tela dodirnu, a zatim vrate u
prvobitne poloaje, vektor jaine elektrinog polja
u taki P (0, 1r cm) ima
r samo komponentu u
pravcu y ose ( E = E y j ). Odrediti naelektrisanja
tela posle dodira.

ELEKTROSTATIKI
POTENCIJAL

ta je elektrostatiki potencijal neke take?

Kolinik elektrostatike potencijalne energije
probnog naelektrisanja u toj taki i njegove koliine
naelektrisanja

We
V =
Qp

Kako se izraunava u optem sluaju?

Kao linijski integral vektora elektrostatikog
polja du bilo koje putanje, raunato od take
iji potencijal traimo pa do referentne take.
R

V A = E dl
A

ta je referentna taka?
To je taka u odnosu na koju se elektrostatiki
potencijal odreuje. Ona se moe proizvoljno
izabrati, ali se najee za referentnu taku uzima
taka u beskonanosti.
esto se ta taka zove i taka nultog potencijala.

A zato?
Zato to je elektrostatiki potencijal
referentne take 0V.

Kako se izraunava elektrostatiki potencijal neke

take
A
na
rastojanju
rA
takastog
naelektrisanja Q?

Q
VA =

4 0 r A
1

Koja je jedinica za elektrostatiki potencijal?

Volt [V].

ta je razlika elektrostatikih potencijala?

Napon.

U AB = V A V B

Zato je uopte uvedena razlika potencijala kao

potpuno nova fizika veliina?
Zato to elektrostatiki potencijal zavisi od izbora
referentne take, a napon ne.

B r r R r r B r r B r r
V A V B = E dl E dl = E dl E dl = E dl + E dl = E dl = U AB
A
B
A
R
A
A
R
R

Koja je jedinica za napon?

Volt [V].

UAB = - UBA
Zato?

U AB

A r
r
B r r
= E dl = E dl = E dl = U BA
A
B
A

Na primer: ako je napon

U 12 = 10 V

onda je napon

U 21 = 10 V

Ako je napon

U MN = 50 V

onda je napon

U NM = 50 V

ta je ekvipotencijalna povrina?
Povrina ije su sve take na istom potencijalu.
Primer:

Q
VA =

4 0 r
1
Q
VB =

4 0 r
1
Q
VC =

4 0 r
1

V A =V B =V C

V
r

Poto su sve take ove sfere na istom rastojanju od

naelektrisanja Q, onda je i njihov elektrostatiki
potencijal isti. Zato ova sfera predstavlja
ekvipotencijalnu povrinu.

ZADACI:

3.1 Odrediti potencijal take koja se nalazi na

rastojanju r1 = 0,2 m od takastog naelektrisanja
Q1 = 410-11 C u odnosu na referentnu taku u
beskonanosti.

3.2 Odrediti potencijal take koja se nalazi na

rastojanju r2 = 0.4 m od takastog naelektrisanja
Q2 = - 610-11 C u odnosu na referentnu taku u
beskonanosti.

3.3 Odrediti potencijal take koja se nalazi na

rastojanju r2 = 0.2 m od takastog naelektrisanja
Q1 = 410-11 C i na rastojanju r2 = 0.4 m od
takastog naelektrisanja Q2 = - 610-11 C u
odnosu na referentnu taku u beskonanosti.

3.4 Tri takasta naelektrisanja QA = 10 pC,

QB = -10 pC i QC = 10 pC nalaze se u vakuumu u
temenima jednakostraninog trougla stranice a = 3
m. Odrediti potencijal u centru (teitu) trougla.

3.5 Odrediti napon izmeu take koja se nalazi

na rastojanju r1 = 0.1 m od takastog
naelektrisanja Q = 3 nC i take koja se nalazi na
rastojanju r2 = 0.2 m.

3.6 Dva mala naelektrisana tela naelektrisanja

Q1 = 4 pC i Q2 = 2 pC, nalaze se u vazduhu na
rastojanju r = 30 cm, kao na slici.
a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u
taki A koja se nalazi na pravoj izmeu ova dva
naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1 za
r1 = 20 cm.
b) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u
taki B koja se nalazi na pravoj koju odreuju ova
dva naelektrisanja, sa strane naelektrisanja Q2, a
udaljena je od njega za r2 = 10cm.
c) Odrediti potencijale taaka A i B.

d) Odrediti napon UAB. Koliki je napon UBA?

e) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet)
koja bi delovala na naelektrisanje QpA = 1 pC kada
bi se postavilo u taku A.
f) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja
bi delovala na naelektrisanje QpB = -1 pC kada bi
se postavilo u taku B.
Q1

Q2

r1

r2
r

3.7 Uraditi prethodni zadatak za vrednosti

naelektrisanja Q1 = - 4 pC i Q2 = 2 pC.

3.8. Tri takasta naelektrisanja Q1 = 2 nC, Q2 = 5 nC i Q3 = 10 nC nalaze se u vakuumu u

temenima kvadrata stranice a = 10 cm.
a) Odrediti potencijal etvrtog temena kvadrata.
b) Odrediti razliku potencijala izmeu etvrtog
temena kvadrata i centra kvadrata.
c) Nacrtati i izraunati komponente
elektrostatikog polja u taki D koje potiu od
pojedinih naelektrisanja.

3.9. Ako je napon izmeu taaka A i B, UAB = 10 V,

a napon izmeu taaka B i C, UBC = 3 V, koliki je
napon UAC?

3.10 Tri takasta naelektrisanja QA =10pC, QB i QC

nalaze
se
u
vakuumu
u
temenima
jednakostraninog trougla stranice a = 3m.
a) Odrediti naelektrisanja QB i QC
tako da
elektrino polje u teitu trougla bude jednako nuli
(taka 0 na sl.).
b) Za vrednosti naelektrisanja odreene pod a)
izraunati rad koji se izvri pri prebacivanju
takastog naelektrisanja Q = 1 pC iz beskonanosti
u taku O.
Teite trougla nalazi se u preseku teinih linija
koje se kod jednakostraninog trougla poklapaju
sa visinama:

AO = BO = CO =

h,

h=

a 3
2

3.11 Odrediti vrednosti takastih naelektrisanja Q1

> 0, Q2 i Q3 rasporeenih kao na slici, tako da
elektrino polje u taki A bude jednako nuli, a da
potencijal u taki B, raunat prema referentnoj
taki u beskonanosti ima vrednost VB = 200V.
Poznato je: a = 10 cm. Sistem se nalazi u
vakuumu.

3.12 U temenima pravougaonika, duine stranica

a = 20 cm i b = 10 cm, smetena su takasta
naelektrisanja QA, QB = 20 pC, QC = -102 pC i
QD. Sistem se nalazi u vakuumu. Odrediti
naelektrisanja QA i QD tako da elektrino polje u
taki M, iji je poloaj prikazan na slici, bude
jednako nuli. Za ovaj sluaj odrediti potencijal
take M, uzimajui referentnu taku u
beskonanosti.

3.13 Oko metalne lopte poluprenika a = 1 cm,

naelektrisanja Q1 = 2x10-10C , u vazduhu, nalazi
se koncentrina metalna ljuska unutranjeg
poluprenika b = 3cm, spoljanjeg poluprenika
c = 4cm i naelektrisanja Q2 = 4x10-10C. Odrediti
kako se menja vektor jaine elektrinog polja,
potencijal ovog sistema i napon izmeu ljuske i
lopte. Grafiki predstaviti promene jaine
elektrinog polja i potencijala i izraunati
vrednosti ovih veliina za r = a, r = b, r = c.
(Referentnu
taku
potencijala
uzeti
u
beskonanosti).

GAUSOV
ZAKON

Kako glasi Gausov zakon?

Izlazni fluks vektora jaine elektrostatikog polja
kroz bilo koju zamiljenu zatvorenu povrinu
jednak je koliniku ukupnog slobodnog
naelektrisanja obuhvaenog tom povrinom i
dielektrine konstante vakuuma 0:

Q
E
d
s

=
S
0
r

ta se izraunava Gausovim zakonom?

Vektor elektrostatikog polja
r

U kojoj sredini vai Gausov zakon?

U vakuumu. Priblino vai i u vazduhu.

A u drugim dielektrinim sredinama?

U drugim dielektrinim sredinama vai

uopteni Gausov zakon.

Pa u emu je razlika? Zato dva zakona?

Uopteni Gausov zakon vai za sve dielektrine

sredine pa i za vazduh i vakuum. On ukljuuje i
polarizaciju dielektrika.

Kako glasi?
Izlazni
fluks
vektora r elektrine
indukcije
(dielektrinog pomeraja) D
kroz bilo koju zatvorenu zamiljenu povrinu
jednak je ukupnom slobodnom naelektrisanju
obuhvaenom tom povrinom.

S D ds

=Q

Koja su naelektrisanja slobodna?

Na primer: elektroni u provodniku.

Da li to znai da postoje i vezana

naelektrisanja?

Da. To su ona naelektrisanja koja se

izdvajaju uz samu ivicu dielektrika unetog
u polje. Vezana naelektrisanja su
posledica polarizacije dielektrika.

ta je polarizacija dielektrika?
Pojava pri kojoj dolazi do razdvajanja centara
pozitivnih i negativnih naelektrisanja u atomu
dielektrika. Od neutralnih atoma stvaraju se
elektrini dipoli i orijentiu se u smeru polja u koje
smo uneli dielektrik, kao to je prikazano na slici.
Spolja gledano pozitivni i negativni krajevi susednih
dipola u dielektriku se ponitavaju. Ostaju
neponitena samo vezana naelektrisanja u sloju
dielektrika neposredno uz povrinu. Negativna su u
onom sloju koji je najblii pozitivnom izvoru polja, a
pozitivna naelektrisanja su na suprotnom kraju
dielektrika (koji je najblii negativnom izvoru
elektrostatikog polja).

Q
+
+
+
+
+
+
+
+

-Q
- + - +
- + - +
- + - +
- + - +
- + - +
- + - +

-Qv

+
+
+
+

- +

- +
- +

- +
- +

- +
- +
- +

Qv

ta je vektor elektrine indukcije?

Vektorska veliina koja objedinjuje vektor polja i

polarizaciju dielektrika unetog u polje.

U linearnim homogenim dielektricima vektor

elektrine indukcije

linearno zavisi od vektora jaine polja

a linearnost je izraena preko apsolutne

dielektrine konstante .

D = E

 = 0 r

gde je:

apsolutna dielektrina konstanta,

0 dielektrina konstanta vakuuma i
vazduha,
r relativna dielektrina konstanta.

Koje su jedinice za ove tri dielektrine

konstante?
Jedinica za dielektrinu konstantu vakuuma
0 je:
C2
2.
Nm

ili

F
m

Relativna dielektrina konstanta r je neimenovan

broj. Znai nema jedinicu.
Samim tim se iz formule vidi da je jedinica za
apsolutnu dielektrinu konstantu ista kao za 0,
dakle
.

C2
2
Nm

ili

F
m

ZADACI:

4.1 Odrediti vektor jaine elektrinog polja u

okolini beskonane tanke ravnomerno
naelektrisane ploe u vazduhu.

4.2 Poluprenik unutranje elektrode sfernog

kondenzatora je a, a naelektrisanje Q (Q>0).
Izmeu elektroda ovog kondenzatora su dva
koncentrina
sloja
dielektrika
relativnih
permitivnosti r1 i r2 . Poluprenik razdvojne
povrine dielektrika je b, a unutranji poluprenik
spoljanje elektrode je c. Odrediti: r
a) vektore elektrine indukcije P
b) povrinske gustine vezanih naelektrisanja;
c) izraz za potencijal taaka izmeu elektroda
kondenzatora, smatrajui da se spoljanja
elektroda nalazi na nultom potencijalu;
d) kapacitivnost ovog kondenzatora.

4.3 Poluprenik unutranje elektrode sfernog

kondenzatora je a = 2mm, a unutranji
poluprenik spoljanje elektrode je b = 12mm.
Dielektrik se sastoji iz dva koncentrina sloja, kao
na sl., relativnih permitivnosti r1 = 16 i r2 = 4.
a) Polazei od Gausovog zakona odrediti kako se
menja elektrino polje ovog kondenzatora u
funkciji rastojanja take od centra kondenzatora.
b) Odrediti debljine d1 i d2 slojeva dielektrika,
tako da najvee jaine elektrinog polja u
dielektricima budu jednake.

PROVODNICI

ta su provodnici?

Vrsta materijala u kojima i na sobnoj temperaturi

postoji veliki broj slobodnih nosilaca
naelektrisanja

Postoje provodnici prve i druge vrste.

Provodnici prve vrste su metali,
naelektrisanja u njima su elektroni.

nosioci

Provodnici druge vrste su elektroliti.

Elektroliti su rastvori kiselina, baza i soli. Nosioci
naelektrisanja u njima su joni (pozitivni i negativni).

ta se deava kada se metalna ipka unese u

elektrostatiko polje?
U provodniku dolazi do razdvajanja pozitivnog i
negativnog naelektrisanja uz samu povrinu
provodnika (negativna naelektrisanja se izdvajaju
prema pozitivnom izvoru elektrostatikog polja). Ova
pojava zove se elektrostatika indukcija.
Stvara se unutranje polje izmeu tih naelektrisanja.
To polje se ponitava sa spoljanjim poljem tako da
u provodniku nema elektrostatikog polja.
Linije elektrostatikog polja menjaju pravac tako da
ulaze u provodnik i izlaze iz njega pod pravim
uglom.

E=0

elektrostatiko polje
pre unoenja
metalne ploe

+
+

elektrostatiko polje
nakon unoenja
metalne ploe

ta je Faradejev kavez?
Metalni kavez zatvoren sa svih strana u kome kada
ga unesemo u spoljanje elektrino polje nema
polja. To je posledica injenice da se u provodniku
koji unesemo u spoljanje elektrostatiko polje
unutranje elektrostatiko polje ponitava.
Faradejev kavez slui za zatitu ljudi i opreme od
uticaja elektrinog polja (groma i slino). Automobil
je primer Faradejevog kaveza.
E

E=0

KONDENZATORI

ta je kondenzator?

Kondenzator je sistem od dve provodne

elektrode izmeu kojih je ubaen dielektrik.

Kondenzatori se razlikuju:
- po obliku
- po vrsti dielektrika izmeu elektroda
- po vrsti metala od kog su napravljene elektrode.

Koja je najvanija karakteristika kondenzatora?

Kapacitivnost

Od ega zavisi kapacitivnost?

Od oblika, dimenzija kondenzatora i vrste

dielektrika u njemu.

Kada se elektrode kondenzatora prikljue na

razliku elektrostatikog potencijala doi e do
procesa njihovog naelektrisavanja.
Ona elektroda koja je prikljuena na vii
elektrostatiki
potencijal
naelektrisae
se
pozitivno, a ona druga koja je prikljuena na nii
potencijal, naelektrisae se negativno.
Taj prelazni proces naelektrisavanja kondenzatora
trajae sve dok se elektrode ne naelektriu tolikom
koliinom naelektrisanja da je zadovoljena relacija:

Q
C =
U
Ova relacija vai uvek i za sve tipove kondenzatora.

Q1
V1

Q2
V2

V1 > V 2
Q1 > 0
Q2 < 0

Naelektrisanja na elektrodama kondenzatora su

uvek jednakog intenziteta, a suprotnog znaka.

Q 1 = Q 2
nezavisno od oblika kondenzatora.

Kada se kondenzator naelektrie i odvoji od izvora

napajanja na njegovim elektrodama ostaje
konstantan napon.

Mi prouavamo samo ploast kondenzator. U njemu

je elektrostatiko polje homogeno to znai da je
vrednost polja ista u svakoj taki. Linije takvog
polja su paralelne.

VAZDUNI PLOAST KONDENZATOR

-Q

S
2

-Q
2

E0

Q
Elektrostatiko polje u kondenzatoru je: E 0 =
0S

Napon na krajevima kondenzatora je:

Q
U = E d =
d
0S

Kapacitivnost kondenzatora je:

gde je :

Q 0S
C =
=
U
d

S povrina elektrode
d rastojanje izmeu elektroda
0 dielektrina konstanta vakuuma

PLOAST KONDENZATOR SA DIELEKTRIKOM

-Q

-Q

S
2

Elektrostatiko polje u kondenzatoru je:

Q
Q
E =
=
S 0 r S

Napon na krajevima kondenzatora je:

Q
Q
U = E d =
d =
d
S
0 0 S

Kapacitivnost kondenzatora je:

Q S 0 r S
=
=
C =
U
d
d

gde je :

S
d

povrina elektrode
rastojanje izmeu elektroda
apsolutna dielektrina konstanta
relativna dielektrina konstanta

Kapacitivnost kondenzatora moe se poveati ako

se:
- povea povrina elektroda
- smanji rastojanje izmeu elektroda
- upotrebi dielektrik sa to veom dielektrinom
konstantom.

Postoje kondenzatori sa:

- vrstim dielektrikom (papir, liskun, polimeri,
keramike, staklo)
- tenim dielektrikom (prirodna i sintetika ulja)
- gasovitim dielektrikom (vazduh).

Koja je jedinica za kapacitivnost?

Farad (F)

Ponekad se kondenzatori povezuju u grupu.

ta znai transfigurisati grupu kondenzatora?

To znai nai ekvivalentnu kapacitivnost

kondenzatora koja bi zamenila celu grupu.

REDNA VEZA
A

C1

C2

1
1
1
=
+
C AB C1 C 2

C AB =

C 1C 2
C1 + C 2

Karakteristika redne veze je da su elementi vezani u

istoj grani, to znai da kondenzatori imaju istu
koliinu naelektrisanja na elektrodama, pod uslovom
da nisu bili optereeni pre nego to su vezani u kolo.
A

C1 C2

C3

1
1
1
1
=
+
+
C AB
C1 C 2 C 3
C AB

C 1C 2 C 3
=
C 1C 2 + C 2 C 3 + C 1C 3

PARALELNA VEZA
C1
A

C2

C AB = C 1 + C 2

Karakteristika paralelne veze je da su elementi

vezani izmeu dve iste take, to znai da je napon
na njima isti.

MEOVITA VEZA
C2
A

C1

C3

C AB =

(C 2 + C 3 )C 1
C1 + C 2 + C 3

ZADACI:

6.1 Odrediti kapacitivnost ploastog vazdunog

kondenzatora povrine elektroda S = 20 cm2, koje
se nalaze na rastojanju d = 1 cm.

6.2 Rastojanje izmeu elektroda ploastog

vazdunog kondenzatora je d = 3 mm, a povrina
elektroda je S = 9 cm2.
a) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C0
b) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C posle
ubacivanja metalne ploe debljine d1 = 1 mm
izmeu elektroda paralelno sa njima (povrina
ploe je jednaka povrini elektroda).

6.3 Naelektrisanja elektroda sfernog vazdunog

kondenzatora su Q1 = - Q2 = 4x10 -10 C, a njihovi
poluprenici su a = 1 cm i b = 2 cm. Kada se
koncentrino sa elektrodama ubaci metalna
sferina nenaelektrisana ljuska, unutranjeg
poluprenika c = 1.5 cm i debljine d, prirataj
napona kondenzatora iznosi U = -15V. Odrediti:
a) debljinu ljuske d
b) prirataj kapacitivnosti kondenzatora.

6.4 Poluprenik unutranjeg provodnika

koaksijalnog vazdunog kondenzatora je a = 4
mm, a poduna gustina naelektrisanja Q'.
a) Odrediti kako se menja elektrostatiko polje
ovog kondenzatora u funkciji odstojanja take
od ose kondenzatora, polazei od Gausovog
zakona.
b) Ako je, pri naponu izmeu elektroda Uab = 8
kV, najvea jaina elektrostatikog polja u
kondenzatoru Emax= 2106 V/m, odrediti
unutranji poluprenik spoljanjeg provodnika b
ovog kondenzatora.

6.5 a) Izvesti izraz za kapacitivnost vazdunog

koaksijalnog kabla.
b) Ako je unutranji provodnik ovog kabla ica
poluprenika a=1 mm, naelektrisanja Q1 = 2.6x10-10
C na duini h = 36cm, a kapacitivnost dela kabla
na toj duini je C = 20 pF, odrediti unutranji
poluprenik b spoljanjeg provodnika kabla i
povrinsku gustinu naelektrisanja spoljanjeg
provodnika.

6.6
Poluprenici
elektroda
vazdunog
koaksijalnog kondenzatora su: a = 1 cm i b = 3
cm. Ako se, koncentrino sa elektrodama, izmeu
elektroda ovog kondenzatora ubaci metalna
nenaelektrisana cev, unutranjeg poluprenika c
= 1.5 cm i debljine d = 0.5 cm, odrediti odnos
kapacitivnosti koaksijalnog kondenzatora pre i
posle ubacivanja cevi C/C1.

6.7 a) Polazei od uoptenog Gausovog zakona

odrediti kako se menja intenzitet vektora jaine
elektrostatikog polja koaksijalnog kabla
ispunjenog dielektrikom permitivnosti u funkciji
odstojanja take od ose kabla. Poluprenik
unutranjeg provodnika kabla je a, unutranji
poluprenik spoljanjeg provodnika je b, a
poduna gustina naelektrisanja unutranjeg
provodnika Q'.
b) Kako treba da se menja relativna permitivnost
u ovom kablu u funkciji odstojanja take od ose
kabla, da bi u svim takama jaina elektrinog
polja u kablu bila ista? Relativna permitivnost
dielektrika uz unutranji provodnik je r (a).
c) Odrediti podunu kapacitivnost ovog kabla
(kada je ispunjen uslov pod b).

6.8 Koaksijalni kabl ima dva sloja dielektrika

relativnih permitivnosti r1 = 2 i r2 = 4.
Poluprenik unutranjeg provodnika je a = 3
mm, a unutranji poluprenik spoljanjeg
provodnika je b = 15 mm. Odrediti:
a) kako treba staviti slojeve, kao i poluprenik
razdvojne povrine dielektrika da bi maksimalna
jaina elektrinog polja u oba dielektrika bila ista
b) podunu kapacitivnost kabla
c) najvei napon na koji kabl moe da se prikljui
ako je dielektrina vrstina oba dielektika 200
kV/cm

6.9 Sferni kondenzator ima dva sloja dielektrika

relativnih permitivnosti r1 = 2 i r2 = 8.
Poluprenik unutranje elektrode je a = 4 mm, a
unutranji poluprenik spoljanje elektrode je b =
16 mm. Odrediti:
a) kako treba staviti slojeve, kao i poluprenik
razdvojne povrine dielektrika da bi maksimalna
jaina elekrinog polja u oba dielektrika bila ista
b) kapacitivnost ovog kondenzatora
c) najvei napon na koji kondenzator moe da se
prikljui ako je dielektrina vrstina oba
dielektrika 200 kV/cm

6.10 Za ravan vazduni kondenzator, ije je

rastojanje izmeu elektroda d, probojni napon
(napon pri kome je polje u dielektriku jednako
masimalno dozvoljenom polju za taj dielektrik)
iznosi Uc = 15kV. Izmeu elektroda kondenzatora
ubaci se dielektrina ploa debljine d1 = 2/3 d i
relativne dielektrine konstante r=2, koja ima
mnogo vee maksimalno dozvoljeno polje od
vazduha.
a) Izraunati elektrino polje u vazduhu i
dielektrinoj ploici za sluaj da je kondenzator
prikljuen na napon Uc .
b) Odrediti probojni napon Uc ' ovog
kondenzatora .

6.11 Koaksijalni kabl ima dva sloja dielektrika

postavljena kao na slici. Poluprenici elektroda i
razdvojne povrine su: a = 3 mm, b = 12 mm i
c = 6 mm.
Ako su permitivnosti dielektrika r1 = 80 i
r2 = 40, a dielektrina vrstina unutranjeg sloja
E1 = 300 kV/cm, odrediti kolika bi trebalo da
bude dielektrina vrstina spoljanjeg sloja, pa
da proboj nastupi u oba dielektrika pod istim
uslovima. Koliki je u tom sluaju probojni
napon?

6.12 Sferni kondenzator, prikazan na slici

poluprenika elektroda a i b ispunjen je do
polovine
uljem
nepoznate
relativne
permitivnosti r. Po izvrenom optereivanju
kondenzator se iskljui od izvora napajanja, a
napon izmeu njegovih elektroda je U. Kada se
kroz mali otvor na vrhu nalije ulje iste vrste,
tako da ispuni ceo meuelektrodni prostor
kondenzatora, napon izmeu elektroda se
2
smanji na

U = U
3

Odrediti relativnu permitivnost ulja.

6.13 Sferni kondenzator, poluprenika elektroda

a = 5mm i b, ima dva sloja dielektrika,
postavljenih kao na slici, ije su dielektrine
vrstine E1 = 180 kV/cm i E2 = 250 kV/cm.
Merenjem je utvreno da do proboja u dielektiku
dolazi kada se kondenzator prikljui na napon Up
= 36 kV. Kada se prikljui na napon U = 3 kV,
kondenzator se optereti naelektrisanjem Q = 15
nC. Pemitivnost donjeg sloja je
2 = 2, 4 0 .
Odrediti poluprenik spoljanje elektrode b i
permitivnost gornjeg sloja 1 .

ENERGIJA
ELEKTROSTATIKOG
POLJA

ta je energija kondenzatora?
To je energija koju poseduje kondenzator. Jednaka
je radu uloenom za naelektrisavanje elektroda
kondenzatora. Energija kondenzatora moe se
izraunati prema obrascima:

1
1
1Q
2
We = Q U = C U =
2
2
2 U

Energija elektrostatikog polja moe da se izrazi i

preko zapreminske gustine energije we:
W e = w e dV
V

gde je:
2
D
1
1
1
2
w e = DE = E =
2
2
2

Koja je jedinica za energiju u elektrostatikom polju?

Dul [J].

ZADACI:

7.1 Odrediti kapacitivnost ploastog vazdunog

kondenzatora povrine elektroda S = 20 cm2, koje
se nalaze na rastojanju d = 1 cm.

7.2 Dve jednake metalne ploe naelektrisane su

jednakim koliinama naelektrisanja suprotnog
znaka, Q = 8 pC. Ploe su postavljene paralelno
jedna drugoj u vazduhu, na meusobnom
rastojanju d = 2 mm. Povrina ploa je S = 20 cm2.
a) Nacrtati grafik zavisnosti elektrinog polja u
zavisnosti od rastojanja od pozitivne elektrode.
b) Odrediti napon izmeu ploa.
c) Odrediti kapacitivnost kondenzatora.
d) Odrediti energiju kondenzatora.

7.3 Odrediti energiju vazdunog ploastog

kondenzatora ija je povrina elektroda
S = 10 cm2, a rastojanje izmeu elektroda d =
1 mm, ako je napon izmeu elektroda U = 5 V.
Odrediti koliinu naelektrisanja na elektrodama.

7.4 Energija ploastog vazdunog kondenzatora je

We = 5 pJ. Kondenzator je prikljuen na napon
U = 5 V. Rastojanje izmeu ploa kondenzatora je
d = 2 cm. Odrediti:
a) jainu elektrostatikog polja u kondenzatoru
b) koliinu naelektrisanja na elektrodama
c) kapacitivnost kondenztora.

7.5 Energija ploastog kondenzatora je We = 25 pJ.

Kondenzator je prikljuen na napon U = 10 V.
Povrina ploa kondenzatora je S = 10 cm2.
Odrediti jainu elektrostatikog polja u
kondenzatoru.

7.6 Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce

grupe kondenzatora prikazane na slici, ako je
C1 = 20 nF, C2 = 30 nF, C3 = 45 nF, C4 = 15 nF.

C1
A

C2

C3
C4

7.7 Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce

grupe kondenzatora prikazane na slici, ako je
C = 30 pF.
C
A

C
C
C
C

C
B

7.8 Dva kondenzatora, C1 = 100 nF i C2 = 25 nF,

vezana su paralelno i prikljuena na napon
UAB = 10 V.
a) Odrediti koliine naelektrisanja na pojedinim
kondenzatorima, kao i koliinu naelektrisanja na
ekvivalentnom kondenzatoru prikljuenom na isti
napon.
b) Odrediti energije pojedinih kondenzatora, kao i
energiju ekvivalentnog kondenzatora
prikljuenog na isti napon.

7.9 Dva kondenzatora, C1 = 100 nF i C2 = 25 nF,

vezana su redno i prikljuena na napon UAB = 10 V.
a) Odrediti koliine naelektrisanja na pojedinim
kondenzatorima, kao i koliinu naelektrisanja na
ekvivalentnom kondenzatoru prikljuenom na isti
napon.
b) Odrediti napone na pojedinim kondenzatorima.
c) Odrediti energije pojedinih kondenzatora, kao i
energiju ekvivalentnog kondenzatora prikljuenog
na isti napon.

7.10 Veza kondenzatora prikazana na slici

prikljuena je na napon UAB = 80 V. Kapacitivnosti
kondenzatora su:
C1 = 15 pF, C2 = 30 pF, C3 = 30 pF,
C4 = 60 pF, C5 = 10 pF.
a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce
b) Izraunati napon U5 na kondenzatoru C5
c) Izraunati energiju We2 kondenzatora C2

C1 C2
A

C 3 C4
+

UAB

C5

7.11 Veza kondenzatora prikazana na slici

prikljuena je na napon UBA = 60 V.
Kapacitivnosti kondenzatora su:
C1 = 10 pF, C2 = 30 pF, C3 = 12.5 pF,
C4 = 10 pF, C5 = 20 pF.
a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce.
b) Izraunati napone, koliine naelektrisanja i
energije svih kondenzatora.

C1 C2
A

C3

C4
D

UBA

C5
+

7.12 Veza kondenzatora prikazana na slici

prikljuena je na napon UAB = 50 V.
Kapacitivnosti kondenzatora su:
C1 = 20 pF, C2 = 12 pF, C3 = 40 pF,
C4 = 18 pF, C5 = 15 pF.
a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce.
b) Izraunati napon U1 na kondenzatoru C1.
c) Izraunati energiju We4 kondenzatora C4.
C2

C1

C3 C4

C5
+

U AB

7.13 Za kolo na slici poznato je: C1 = 60 F ,

C2 = 15

F , C4 = 10 F , C5 = 30 F , C6 = 15 F .

Napon na kondenzatoru C6 je U6 = 5 V, dok je

elektrostatika energija kondenzatora. C4

W e4 = 45 10 4 J .

a) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C3

b) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce
c) Izraunati napon UAB

C5

C6
+ U6

C3

C4
C2

C1

7.14 Kapacitivnosti kondenzatora vezanih kao na

slici su: C1 = 20 F , C2 = 20 F , C3 = 10 F ,
C4 = 15 F , C5 = 30 F , C6 = 10 F .
Napon na kondenzatoru C1 je U1 = 5 V.
a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce.
b) Izraunati napon UAB, kao i napone i koliine
naelektrisanja svih kondenzatora.

C1
A

C2

C3

+ U1

C4

C5

C6

7.15 Kondenzatori kapacitivnosti C1 = 10 pF,

C2 = 20 pF i C3 = 50 pF vezani su u grupu kao na
slici. Odrediti:
a) ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce izmeu
taaka A i B
b) napon UAB ako je naelektrisanje na pozitivnoj
elektrodi kondenzatora C1 Q1 = 100 pC. Takoe
odrediti koliine naelektrisanja na
kondenzatorima C2 i C3.

C1

C2

C3

7.16 Rastojanje izmeu elektroda ploastog

vazdunog kondenzatora je d = 5 mm, a povrina
elektroda je S. Kapacitivnost kondenzatora je
C0 = 100 pF. Izmeu ploa kondenzatora, paralelno
sa njima, ubaci se metalna ploa debljine
d1 = 2 mm.
a) Odrediti promenu energije
ako je kondenzator bio prikljuen na napon
U0 = 1000V, posle optereivanja iskljuen i zatim
ubaena metalna ploa.
b) Odrediti promenu energije
i promenu koliine naelektrisanja na elektrodama
kondenzatora ako je kondenzator sve vreme
prikljuen na napon U0 = 1000 V.

7.17 Dva ista ploasta vazduna kondenzatora

vezana su redno na napon U = 400 V. Povrina
elektroda kondenzatora je S = 27
cm2, a rastojanje izmeu njih je d = 4 mm. Ako se
izmeu elektroda jednog od kondenzatora ubaci
metalna ploa debljine d /2, odrediti promene
koliine naelektrisanja i ukupne energije sadrane
u ovim kondenzatorima.

7.18 Odrediti kapacitivnost ploastog kondenzatora

ispunjenog dielektrikom relativne dielektrine
konstante r = 2 .
Povrina elektroda je S = 20 cm2. Elektrode se
nalaze na rastojanju d = 1 cm.

7.19 Rastojanje izmeu elektroda ploastog

vazdunog kondenzatora je d = 1 cm, a povrina
elektroda je S = 72
cm2. Kondenzator se ubaci u ulje relativne
dielektrine konstante r = 3
a) Odrediti promenu energije W e
i promenu napona na kondenzatoru U
ako je kondenzator bio prikljuen na napon
U0 = 1000V, posle optereivanja iskljuen
i zatim ubaen u ulje.
b) Odrediti promenu energije W e
i promenu koliine naelektrisanja na
elektrodama kondenzatora Q
ako je kondenzator sve vreme prikljuen na
napon U0 = 1000 V.
.

7.20 Kada se u vazduni ploasti kondenzator, koji

je prikljuen na stalni napon U, ubaci dielektrik,
energija kondenzatora se povea 5 puta. Kolika je
relativna dielektrina konstanta dielektrika?

7.21 Naelektrisanje na ploama vazdunog

kondenzatora je Q, a kondenzator je odvojen od
izvora napona. Energija kondenzatora se smanji 3
puta po ubacivanju dielektrika. Kolika je relativna
dielektrina konstanta dielektrika?

7.22 Kada se u vazduni ploasti kondenzator

kapacitivnosti C = 30 pF, koji je prikljuen na
stalni napon U = 500 V, ubaci dielektrik, energija
kondenzatora se promeni za W e = 7 ,5 J .
Kolika je relativna dielektrina konstanta
dielektrika?

7.23 Sferni kondenzator, poluprenika elektroda a

= 1 cm i b = 2 cm ispunjen je do polovine tenim
dielektrikom nepoznate permitivnosti .
Kondenzator se optereti, odvoji od izvora, a zatim
se kroz mali otvor na spoljanjoj elektrodi, napuni
do vrha istim dielektrikom.
a) polazei od uoptenog Gausovog zakona
odrediti kako se menja jaina elektrinog polja u
funkciji odstojanja take od centra kondenzatora,
pre i posle nalivanja dielektrika
b) odrediti nepoznatu permitivnost dielektrika ako
se zna da se najvea jaina polja u kondenzatoru
smanji, nakon nalivanja dielektrika, K = 1.5 puta

c) odrediti kapacitivnost kondenzatora u jednom i

u drugom sluaju
d) odrediti odnos energija kondenzatora nakon i
pre nalivanja dielektika.

7.24 Koaksijalni kabl duine L, poluprenika

elektroda a i b, ima dva koaksijalno postavljena
sloja dielektrika permitivnosti 1 i 2 kao na slici.
Poluprenik razdvojne povrine dielektrika je c.
Polazei od uoptenog Gausovog zakona odrediti
kako se menja jaina elektrinog polja ovog kabla
u funkciji odstojanja take od ose kabla;
odrediti podunu kapacitivnost ovog kabla;
odrediti permitivnost drugog dielektrika ako se
zna da je energija sadrana u prvom dielektriku 2
puta vea od energije sadrane u drugom
dielektriku.
Brojni podaci:
a = 3 mm, b = 12 mm i c = 6 mm, r1 = 4.

7.25 Sferni kondenzator, poluprenika elektroda

a i b ispunjen je tenim dielektrikom nepoznate
permitivnosti. Kondenzator se optereti, odvoji
od izvora, a zatim se kroz mali otvor na
spoljanjoj elektrodi ispusti polovina dielektrika.
Ako se zna da se najvea jaina polja u
kondenzatoru povea, po isputanju dielektrika,
K = 1.8 puta, odrediti relativnu permitivnost
dielektrika.
Odrediti, takoe koliko se puta energija
kondenzatora smanji ili povea posle isticanja
polovine dielektika.

7.26 Sferni kondenzator, poluprenika

unutranje elektrode a = 1 cm, nainjen je tako
da na unutranju elektrodu nalee ljuska od
dielektrika permitivnosti r = 50 , debljine d = 0.5
cm. Kondenzator je prikljuen na napon
U = 1 kV.
a) Izraunati unutranji poluprenik spoljanje
elektrode b, ako se zna da je elektrostatika
energija sadrana u dielektriku kondenzatora
ista kao elektrostatika energija sadrana u
preostalom delu kondenzatora, koji je ispunjen
vazduhom.
b) Izraunati ukupnu elektrostatiku energiju
sadranu u kondenzatoru.

7.27 Cilindrini kondenzator, poluprenika

elektroda a i b i duine L, ima dielektrik iz dva
dela, kao na slici. Dielektrik permitivnosti 0
ispunjava 3/4 meuelektrodnog prostora, a
dielektrik permitivnosti = 0 x r ispunjava 1/4
meuelektrodnog prostora.
a) Odrediti kapacitivnost ovog kondenzatora.
b) Ako je kondenzator prikljuen na stalni napon
U, izraunati njegovu energiju.
Brojni podaci: a = 2 cm, b = 6 cm, L = 100 m,
r = 4, U = 1000 V.
Napomena: efekat krajeva zanemariti.

7.28 Rastojanje izmeu elektroda ploastog

vazdunog kondenzatora je d, dok je
kapacitivnost kondenzatora C. Odrediti
promenu energije kondenzatora kada se izmeu
njegovih elektroda, do polovine, ubaci metalna
ploa debljine d1 = d/3, kao na slici. Zadatak
reiti za sluaj kada je kondenzator:
a) prikljuen na stalni napon U
b) posle optereivanja iskljuen sa izvora pa
zatim ubaena metalna ploa.
Napomena: efekat krajeva zanemariti.
Brojni podaci: d = 3 mm, C = 100 pF, U = 1000 V.

PITANJA
ZA
PROVERU ZNANJA

1. ta je Kulonova sila?

elektrostatika sila
magnetna sila
gravitaciona sila

2. ta je elektrostatika sila?

sila kojom meusobno deluju

naelektrisanja u mirovanju
sila kojom deluju naelektrisanja koja se kreu
sila kojom naelektrisanje koje miruje deluje na
naelektrisanje koje se kree

3. Koja je jedinica za Kulonovu silu?

N
N
C

4. Koja je jedinica za jainu elektrostatikog polja?

N

N
C
V

5. Koja je jedinica za elektrostatiki potencijal?

N
N
C

6. Koja je jedinica za razliku elektrostatikog

potencijala?
N
N
C

7. Kakva je veliina Kulonova sila?

skalarna

vektorska

8. Kakva je veliina jaina elektrinog polja?

skalarna

vektorska

9. Kakva je veliina elektrostatiki potencijal?

skalarna
vektorska

10. Kakva je veliina napon?

skalarna
vektorska

11. Da li elektrostatiki potencijal zavisi od

referentne take?

da
ne

12. Da li napon zavisi od referentne take?

da

ne

13. Koliki je napon izmeu neke take A iji je

potencijal 5 V i referentne take u odnosu na
koju se taj potencijal rauna?

14. Ako je razlika potencijala dve take A i B,

VA VB = 5 V, koliki je napon UBA?

15. ta je kolinik potencijalne energije i probnog

optereenja unetog u polje?
Kulonova sila
vektor jaine elektrostatikog polja

elektrostatiki
potencijal

16. Od ega zavisi kapacitivnost kondenzatora?

od napona na koji je prikljuen i naelektrisanja na
elektrodama

od oblika i dimenzija
kondenzatora i vrste dielektrika
meu elektrodama
samo od vrste dielektrika izmeu elektroda

17. ta je probojni napon kondenzatora?

napon pri kome kondenzator ima maksimalnu
kapacitivnost

maksimalni napon pri kome

kondenzator jo uvek
ispravno radi
minimalni napon pri kome kondenzator jo
uvek ispravno radi

18. ta je kritino polje u dielektriku kondenzatora?

polje pri kome dolazi do

proboja dielektrika
vrednost polja pri kojoj kondenzator ima
maksimalnu kapacitivnost
minimalno polje koje sme da postoji u
kondenzatoru

19. ta je polarizacija dielektrika ?

pojava unoenja dielektrika u elektrostatiko
polje

pojava razdvajanja centara

pozitivnog i negativnog
naelektrisanja kada se dielektrik
unese u elektrostatiko polje
stvaranje polarnog kondenzatora

20. ta je elektrostatika indukcija?

pojava unoenja dielektrika u elektrostatiko
polje

izdvajanje naelektrisanja na
povrini
nenaelektrisanog provodnika
unetog u elektrostatiko polje

21. Kako se zovu naelektrisanja koja se izdvajaju

na povrini dielektrika unetog u polje?
slobodna

vezana

22. Kako se zovu naelektrisanja koja se izdvajaju

na povrini provodnika unetog u polje?

slobodna
vezana

23. Kako se promenio napon na ploastom

vazdunom kondenzatoru ako se posle
odvajanja od napona napajanja u kondenzator
ulije tean dielektrik relativne dielektrine
konstante r = 5?
poveao se 5 puta

smanjio se 5 puta
nije se promenio

24. Kada se u ploast vazduni kondenzator,

prikljuen na stalni napon U = 10 V, ulije tean
dielektrik relativne dielektrine konstante r = 5 kako
se menja koliina naelektrisanja na elektrodama?
povea se 5 puta
povea se 10 puta

smanji se 5 puta
smanji se 10 puta
ne promeni se

25. Kako se promenila kapacitivnost ploastog

vazdunog kondenzatora ako se posle odvajanja
od napona napajanja ulije tean dielektrik relativne
dielektrine konstante r = 5?

poveala se 5 puta
smanjila se 5 puta
nije se promenila

26. Kada se u ploast vazduni kondenzator,

prikljuen na stalni napon U = 10 V, ulije tean
dielektrik relativne dielektrine konstante r = 5,
kako se menja kapacitivnost kondenzatora?

povea se 5 puta
povea se 10 puta
smanji se 5 puta
smanji se 10 puta
ne promeni se

27. Koji od obrazaca slui za odreivanje energije

kondenzatora?

1
W e = QU
2
W e = CU 2
Q
We =
2C

28. Kako se zove konstanta ?

apsolutna dielektrina konstanta

relativna dielektrina konstanta

dielektrina konstanta vakuuma i vazduha

29. Kako se zove konstanta r?

apsolutna dielektrina konstanta

relativna dielektrina konstanta

dielektrina konstanta vakuuma i vazduha

30. Kako se zove konstanta 0?

apsolutna dielektrina konstanta
relativna dielektrina konstanta

dielektrina konstanta
vakuuma i vazduha

31. Koju jedinicu ima dielektrina konstanta 0?

Nm

Nm2
C2

nema jedinicu

32. Koju jedinicu ima dielektrina konstanta r?

C2
Nm2
Nm2
C2

nema jedinicu

33. Koju jedinicu ima dielektrina konstanta ?

Nm

Nm2
C2

nema jedinicu

34. Koju jedinicu ima konstanta k 0 =

C2
Nm2

Nm
C

nema jedinicu

1
4 0

35. Kako se zove polje ije su linije prikazane na

slici?

homogeno
radijalno

aksijalno

36. Kako se zove polje ije su linije prikazane na

slici?
homogeno

radijalno
aksijalno

37. Na kom telu je povrinska

naelektrisanja konstantna?

gustina

A
B

na oba tela

+ +
+
+
+
+
+
+
A

+
+

+
+
+
++ +++
B

38. Na kom telu je povrinska

naelektrisanja nije konstantna?

gustina

B
na oba tela

+ +
+
+
+
+
+
+
A

+
+

+
+
+
++ +++
B

39. Ploasti kondenzator datih dimenzija ima

kapacitivnost C. Kolika je kapacitivnost kondenzatora
istog oblika ali n puta manjih dimenzija?

40. Ploasti kondenzator datih dimenzija ima

kapacitivnost C. Kolika je kapacitivnost
kondenzatora istog oblika ali n puta veih
dimenzija?

41. Kondenzator sa slike odgovara:

rednoj vezi kondenzatora C1 i C2

paralelnoj vezi kondenzatora C1 i C2
ni jednoj ni drugoj

1 2
2d

C1

C2

42. Kondenzator sa slike odgovara:

rednoj vezi kondenzatora C1 i C2

paralelnoj vezi kondenzatora

C1 i C2

1
2
d

ni jednoj ni drugoj
S

C1

C2

43. Upii znak naelektrisanja ije su

elektrostatikog polja nacrtane na slici.

linije

44. Upii znak naelektrisanja ije su

elektrostatikog polja nacrtane na slici.

linije

45. Ucrtaj linije elektrostatikog polja za dato

naelektrisanje.

46. Ucrtaj linije elektrostatikog polja za dato

naelektrisanje.

47. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj

nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
pozitivno naelektrisana kuglica.

Q>0

48. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj

nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
pozitivno naelektrisana kuglica.

Q>0

49. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj

nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
negativno naelektrisana kuglica.

Q<0

50. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj

nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
negativno naelektrisana kuglica.

Q<0