Funkcije komunikacije-informacija, zabava, poucavanje, ubedjivanje

Bredlijev model-prepreke> izvor, poruka, kanal, primalac> povratna sprega.

Komunikacija je dinamicna, trajna, slozena, nepovratna, kruzna, neponovljiva. Povratna
sprega menja poruku odgovora.
Jakobsonov model-adresor(emotivna f-ja)> kontekst(saznajna), poruka(poetska),
kanal(faticka), kod(metajezicka)> adresant(konativna-reci, pa uradi).Komunikacija je
transakcioni proces.
Jezicka sposobnost(kompetencija) je sposobnost data coveku i podrazumeva
kompetenciju koda-sistema, upotrebu jezika i kompetenciju jezika. Jezik- slusanje, govor,
pisanje, citanje-simbolicki sis. glasova.
Govorni dogadjaj je skup svih odnosa u toku jednog komunikacionog procesa.
Govorna situacija je skup svih okolnosti u kojima se odvija govor.
Govorni predstavnik je covek koji poseduje jezicku ikomunikativnu predispoziciju.
Govorni akt je jedna akcija u toku komunikacionog cina.
Standardi jezik , .
Normiranje jezickih struktura: orto-epska norma(tacno se zna kako se pisu reci),
morfoloska norma(oblici reci), leksicko-semanticka(kako se povezuju reci),
sintaksicka(kako se sklapaju recenice u jeziku).
Ubedjivanje-delujemo mislju na razum sagovornika, a nagovaranje-emocijama na
emocije sagovornika.
Priprema besede(kljuc za uspeh): Tema-slobodna ili zadata-vidi se iz naslova koji moze
biti u vidu izreke-aspekti pristupa temi:politicki, biblijski...;
Izvori:primarni(knjige),sekundarni(recnici),tercijalni(spisak literaure)-mora posojati
arhiva besedi;
Skica;
Uvod-moze a ne mora-2 cilja:da pridobijemo naklonost slusalaca i upoznavanje sa
temom besede-moramo imati auditorijum.
Razrada-pozivamo se na misljenje drugih,sis. asocijacija.
Zakljucak(epilog)-rekapitulacija svega sto je receno.Najefektiji deo poslednja
recenica.Izbegavati rekonstrukcije-fraze, iznenadne i nejasne zakljucke, formalne
epiloge(toliko od mene).
: ; ();
; ().
: d; ;

; o, ; .
: , ( ), (
, ). Po vremenu trajanja na normalne(do 120 min),
natprosecne(preko 120) i optimalne(90 min). Mogu biti pripremljene i
improvizovane(n , ,
).
Trema moze biti pozitivna(kreativna)-pojacava koncentraciju i negativna-blokada,
znojenje ruku, zamuckivanje.
Dikcija je pravilno izgovaranje fonema jednog jezika-smisleno i logicko izgovaranje
glasova.2 tacke oslonca daha su: jedna u dijafragmi, druga u glavi. Pravilno je koriscenje
pauza u dikciji.

Odnos slusaoca prema govorniku: prijateljski, neprijateljski, ravnodusan.

Slusaoci se dele na kriticne, ironicne, poetski nastrojene, one koji prihvataju logicku
argumentaciju. Svaki od njih ima 3 ja: subjektivno, kolektivno, metafizicko(idealno) Ja.
Publika: homogena i nehomogena(razni profesionalni profili).
Masa je grupa ljudi koji ne zele da budu licnosti-obezlicena nema svoj lik-mora da ima
govornika koji koristi samo fraze, kratko i slikovito, bez mudrovanja.
Organi za artikulaciju glasa: , , , , ,
.
Aspekti neverbalne komunikacije:Vokalna ekspresija-glas,
: ;
.
Facijalna ekspresija-lice kao centar dozivljaja sebe. Postoje makro izraz koji
predstavlja celo lice i mikro izraz(oci) koji moze biti: kratak pogled, fiksiran pogled i oci
u oci. Oci sluze da podrze komunikaciju.
Gestovna ekspresija- ucestvuju ruke, noge i glava. Univerzalni gestovi- ceskanje
lupkanje, kuckanje.
Proksemicka ekspresija predstavlja orjentaciju u prostoru. Postoje 4 vrste
prostora:intimni(0-60cm), licni(60-120), drustveno-kosultativni(120-300) i javni(preko
300cm).
Imidz u komunikaciji je svrsishodno formiranje slika lica, pojave ili predmeta koje treba
da izvrsi uticaj na nekoga u cilju popularizacije(psiholsko-emotivni uticaj).
- ,
.
Usmeno poslovno komuniciranje povezuje prostor i vreme i to predstavlja glavnu
prednost. U stanju smo da svojim prisustvom preokrenemo situaciju u svoju korist.
Vrste izlaganja:citanje(prethodno prouceno), usmeno izlaganje sa konceptom(vidimo
sagovornika i mozemo da ga pratimo), bez koncepta, zatvorenog tipa(procitamo i
prokomentarisemo), otvorenog tipa(dozvoljeno postavljanje pitanja), otvorenog tipa sa
konverzacijom.
Poslovni sastanak(kosultacije-brza razmena informacija,sednice) u kome: fraze nemaju
f-ju, odgovornost u svakom momentu komunikacije. Vremenski neogranicen, najbolje je
prepodne. Elementi su ucesnici, vreme trajanja, prostor i struktura poslovnog razovora.
Poslovni razgovor je skup vise poslovnih partnera koji usmenim komuniciranjem zele da
izvrse uticaj jedni na druge sa ciljem promene poslovnog odnosa, odnosno zakljucivanje
novog posla. Podrazumeva: jezicku i strucnu kompetentnost, selektivnost u izlaganju i
svaki deo usmeren ka krajnjoj semi.
Faze pripreme poslovnog sastanka: a,
pa zatim Taktika(koja se ne moze predvideti), prikupljanje podataka, skica, priprema
voditelja-medijatora i tehnicka pripreme.
Medijator mora da kanalise sastanak, da kanalise sagovornika, da vodi sastanak, sve
belezi.
Kod telefonskog komuniciranja nedopustivo je prekidati sagovornika, jedino moze uz
izvinjenje, ne davati dvosmislene odgovore.
Postulati uljudnosti: budi taktican-postuj interese drugoga, budi velikodusan-spreman
da oprostis, odobravaj partnera-pohvala i kompliment kao stimulacija, skromnost, budite
saglasni, simpatija- u cilju poboljsanja komunikacije(kako ste proveli dan?).

Pismeno poslovno komuniciranje je u vidu dokumenta i ima odredjenu formu-kako se

pise i ima svoju materijalnu formu-vecu vaznost. Koristi se kad ne zelimo licni kontakt,
ako zelimo dokaz. Potrebna je preciznost, jasnost, nema fantaziranja, da nema gresaka, i
krajnje funkcionalan stil.
Poslovno pismo je dokument od posebne vaznosti kojim se jedna strana pismenim putem
obraca drugoj strani radi ostvarivanja odredjenih ciljeva.
Glavni delovi su:
zaglavlje-memorandum-bitan deo(naziv firme, delatnost, odrediste) i sporedan
deo(telefon, e-mail)-obicno ide na sredini.
mesto i datum
adresa primaoca, postanski faks, naziv firme, odrediste, delatnost
predmet ili kratak sadrzaj
sadrzaj pisma
pozdrav
potpis, naziv firme, funkcija lica koje se potpisuje.
Sporedni delovi su: oslovljavanje, prilozi(katalog, uzorak), nacin otpremanja-posle
priloga sa leve strane, raspored kopija, dodatak ili skripta.
Karakteristike poslovnog stila: kratke recenice(pregledno,lako razumljivo), jasnost i
korektnost(postovanje jezickih finesa), kratak uvod(posle pozdrava na glavnu misao),
upotreba standardnog jezika, uvek pristojno i ozbiljno pismo, bez suvise stranih reci i
izraza, jedna poruka a ne vise.