OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 12 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

Termovizija
12.1

Princip rada termovizije

Sva tela sa temperaturom viom od apsolutne nule (0 K = 273.16 C) zrae elektromagnetnu

energiju. Ukupna energija i spektralna raspodela energije koju tela zrae u okolinu zavise od
temperature i od emisivnosti. Sva tela najvei deo energije zrae u infracrvenom delu spektra
(770 nm do 1 mm). Budui da je ova energija zraenja posledica zagrejanosti tela, uobiajen
naziv za ovu vrstu energije je toplotno zraenje. Toplotno zraenje se fiziki opisuje preko
zraenja apsolutno crnog tela.
Kod tela koje se nalaze na sobnoj temperaturi (300 K ili 27 C), maksimum energije zraenja
nalazi se na talasnoj duini od 10 m u dugotalasnoj infracrvenoj oblasti. Kao to je poznato,
kroz atmosferu se moe prostirati samo zraenje odreenih talasnih duina. U Glavi 18,
pokazano je da se dva glavna atmosferska prozora nalaze na talasnim duinama od 3 5 m i od
8 14 m. Oba ova atmosferska prozora kroz koje je mogue prostiranje infracrvenog zraenja
koriste se za rad termovizijskih ureaja.
Termovizijski ureaji se mogu predstaviti kao ureaji koji rade u infracrvenoj oblasti i po
funkciji su analogni TV kamerama koje rade u vidljivoj oblasti spektra. Na engleskom govornom
podruju odomaena je skraenica FLIR forward looking real time infrared imaging system.
Tu skraenicu je prvi put upotrebilo ameriko vazduhoplovstvo ranih ezdesetih godina prolog
veka. U sutini, termovizijski ureaj slui za prevoenje nevidljivog infracrvenog zraenja u
vidljivo zraenje i formiranje lika predmeta.
Sopstveno zraenje tela zajedno sa reflektovanim zraenjem drugih prirodnih izvora zraenja
prostire se kroz atmosferu. Sve bitne informacije o predmetima u posmatranoj sceni mogu se
izraziti kroz toplotni kontrast. Termovizijski ureaj omoguava vizuelizaciju toplotnog kontrasta
zahvaljujui mogunosti detektora da razlike u fluksu (snazi) primljenog infracrvenog zraenja
pretvori u elektrini signal. Elektrini signal slui za generisanje kontrasta vidljive slike (obino
u TV formatu) srazmerno toplotnom kontrastu posmatrane scene.
Glavna primena termovizijskih ureaja je u nonim uslovima i u uslovima kada klasine
nianske i osmatrake sprave ne mogu da funkcioniu. Bitno je naglasiti da se u nonim
uslovima i u uslovima smanjene vidljivosti mogu koristiti i pasivne nianske i osmatrake
sprave. Izmeu termovizijskih ureaja i pasivnih ureaja postoji znaajna razlika. Termovizijski
ureaji slue za vizuelizaciju infracrvenog zraenja koje je nevidljivo za ljudsko oko.
Temovizijski ureaji rade na talasnim duinama od 3 5 m i od 8 14 m. Pasivni ureaji rade
na principu pojaavanja postojeeg vidljivog i bliskog infracrvenog zraenja. Kao izvori zraenja
koji se pojaavaju odgovarajui broj puta obino se koriste mesec i zvezde na nonom nebu. Za
razliku od termovizijskih ureaja koji su relativno retki i veoma skupi, pasivni ureaji se nalaze u
irokoj upotrebi i u poreenju sa termovizijskim ureajama su znatno jeftiniji. Pasivni ureaji
nee dobro raditi u uslovima kada nema dovoljno spoljnjog zraenja (oblana no bez meseine i

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 12 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

zvezda), ili kada se u atmosferi nalazi velika koliina dima, praine i vodene pare. U svim tim
sluajevima termovizijski ureaji e uspeno raditi jer oni funkcioniu na drugim talasnim
duinama.

12.2

Osnovne komponente termovizijskih ureaja

Termovizijski ureaj se sastoji iz sledeih osnovnih komponenti:

optiki sistem,
skener,
detektor,
rashladni sistem,
blok elektronike,
ekran sa kontrolama.
Blok ema tipinog termovizijskog ureaja prikazana je na slici 13.1.
Skener
servosistem

Optiki
sistem

Sistem za
stabilizaciju i
usmeravanje

Skener

Detektor

Elektronska
obrada signala

Ekran
Kontrole

Rashladni
sistem
Slika 13.1. Blok ema termovizijskog ureaja

Termovizijska slika posmatrane scene se formira na bazi razlika u radijansi elemenata scene koji
se skupljaju pomou IC detektora termovizijskog ureaja. Te razlike u radijansi elemenata scene
nazivaju se toplotni kontrast. Termovizijski ureaj omoguava vizuelizaciju toplotnog kontrasta
zahvaljujui mogunosti detektora da razlike u snazi (fluksu) primljenog IC zraenja, pretvori u
elektrini signal koji se na odgovarajui nain moe prikazati tako da se, srazmerno toplotnom
kontrastu, generie kontrast vidljive slike (termovizijska slika).
Struktura pojedinih osnovnih komponenti termovizijskog ureaja bitno zavisi od namene ureaja
i tehnolokih mogunosti proizvoaa termovizijskih ureaja. Termovizijski ureaji su veoma
skupi ureaji pa se zbog pojeftinjenja proizvodnje pristupilo definisanju zajednikih modula koji
mogu da se koriste u razliitim primenama termovizijskih ureaja.

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 12 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

12.2.1

Optiki sistem

Optiki sistem omoguava sakupljanje IC zraenja i njeno usmeravanje na skener i detektor. Tip
optikog sistema se bira u zavisnosti od odabranog spektralnog opsega rada i namene
termovizijskog ureaja.
Za izradu optikih elemenata koriste se retki i skupi optiki materijali kao to su germanijum,
silicijum, safir, cinksulfid. Optike osobine svih ovih materijala zavise od temperature, pa je
zbog toga teko optimizovati optiki sistem za rad na svim temperaturama primene
termovizijskih ureaja. Reenje problema se nalazi u primeni razliitih pasivnih i aktivnih
metoda atermalizacije, pomou kojih se vri kompenzacija uticaja temperature na poloaj ravni
lika koji formira objektiv. Druga nezgodna karakteristika optikih materijala koji se koriste u
izradi optikih elemenata za termovizijske ureaje je visok indeks prelamanja, pa su zbog toga
gubici usled refleksije veliki. To zahteva izradu specijalnih antirefleksnih slojeva da bi se gubici
usled refleksije smanjili. Ovi optiki materijali su i relativno meki pa se na spoljanjim
povrinama moraju nanositi tvrdi zatitni slojevi.
Kvalitet optikog sistema bitno utie na ukupan kvalitet termovizijske slike, kako u pogledu
temperaturne rezolucije preko uticaja transmisije optikog sistema, tako i u pogledu prostorne
rezolucije preko uticaja modulacione prenosne funkcije objektiva.

12.2.2

Skener

Skener je sledea komponenta termovizijskog ureaja posle optikog sistema. Skener je

optomehaniki sklop koji omoguava prostornu diskretizaciju zraenja iz vidnog polja optikog
sistema u skladu sa strukturom detektora. To znai da skener omoguava prenos energije
zraenja na detektor, tako da u jednom trenutku detektor prima zraenje samo iz jednog dela
prostora. Pored toga to omoguava prostornu diskretizaciju zraenja, skener generie i
odgovarajue sinhro signale, koji srazmerno poloaju skenera omoguavaju da se iz vremenski
promenljivog signala detektora rekonstruie prostorna raspodela energije zraenja u prostoru
predmeta.
Postoji vei broj konstruktivnih reenja skenera. Najee reenje je ravno ogledalo koje rotira i
preseca snop zraka. Postoje i reenja skenera koja umesto ravnog ogledala koriste klinove ili
prizme.
U zavisnosti od tipa optikog sistema i naina sprege sa skenerom postoji:
skeniranje u prostoru predmeta,
skeniranje u prostoru lika.
Kod skeniranja u prostoru predmeta ogledalo se postavlja ispred objektiva. Ogledalo je
centrirano sa optikom osom objektiva i rotira se oko normale na optiku osu. Rotacija ogledala
obezbeuje da objektiv posmatra razliite delove prostora predmeta u zavisnosti od trenutnog
ugla ogledala. Kod skeniranja u prostoru predmeta javljaju se sledei praktini problemi:
ogledalo mora biti postavljeno dovoljno daleko od objektiva, da ga objektiv ne bi udario
prilikom rotacije;

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 12 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

zbog svoje udaljenosti od objektiva ogledalo treba da bude vee od objektiva. To znai da

ogledalo treba da bude najvei element u optikom sistemu.

Kod skeniranja u prostoru lika ogledalo se obino postavlja izmeu teleskopskog sistema i
objektiva, kao to je prikazano na slici 13.2.

Skemirajue
ogledalo

Teleskopski sistem
Objektiv

Sklop
detektora
Slika 13.2. Principijelna ema termovizijskog ureaja sa skeniranjem u prostoru lika

Kao to se sa slike 13.2 vidi, termovizijski ureaji obino koriste kombinaciju teleskopskog
sistema i objektiva koji formira sliku na detektoru. Teleskopski sistem se koristi da bi se dobio
uski kolimisani snop zraka. U izlaznu pupilu teleskopskog sistema postavlja se skenirajue
ogledalo koje je sada znatno manjih dimenzija nego ogledalo u prostoru predmeta.
Dodatna dobra strana skeniranja u prostoru lika je da se sklop skenirajue ogledalo, objektiv i
detektor moe koristiti u vie aplikacija jednostavnom izmenom teleskopskog sistema.

12.2.3

Detektor

Detekor omoguava konverziju infracrvenog zraenja u elektrini signal. Infracrveno zraenje se

moe detektovati pomou termikog ili fotoelektrinog efekta. Kod termikog efekta infracrveno
zraenje se apsorbuje kao toplota i izaziva poveanje temperature detektora. Poveanje
temperature detektora se manifestuje kao promena nekog temperaturno zavisnog parametra koji
moe da se meri. Najee se meri promena elektrine otpornosti, ili dimenzija detektora sa
promenom temperature. Ovakvi detektori se nazivaju termiki detektori. Termiki detektori
obino rade na sobnoj temperaturi. Kod fotoelektrinog efekta fotoni iz infracrvenog zraenja
izazivaju elektronske prelaze unutar atoma materijala detektora. Da bi se ti elektronski prelazi
mogli pouzdano registrovati potrebno je ohladiti detektor na temperaturu od 77 K (-196 C).
Detektori kod kojih se koristi fotoelektrini efekat nazivaju se kvantni detektori. Postoje vie
tipova kvantnih detektora:
fotoprovodni detektori,
fotodiode,
4

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 12 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

fotokapacitivni detektori ili MIS detektori.

Fotoprovodni detektori predstavljaju elektronsku verziju otpornika, fotodiode predstavljaju

infracrveni ekvivalent za silicijumsku fotoeliju i fotokapacitivni detektori predstavljaju
infracrveni ekvivalent za jednu eliju na CCD detektoru.
Detektori su se u poetku razvoja proizvodili kao jednoelijski detektori. Sa razvojem
tehnologije prelo se na proizvodnju matrinih detektora. U okviru jednog matrinog detektora
moe se nalaziti vie hiljada elementarnih detektora. Dimenzije elementarnih detektora koji se
nalaze u sklopu matrinog detektora najee su u rasponu od 25 m do 50 m. Elementarni
detektori mogu biti kvadratnog ili pravougaonog oblika. Debljina elementarnog detektora je
obino 10 m ako se radi sa kvantnim detektorima, odnosno nekoliko desetina m ako se radi sa
termikim detektorima. Ukupan broj elementarnih detektora u matrinom detektoru direktno
utie na osetljivost matrinog detektora.

12.2.4

Rashladni sistem

Rashladni sistem slui za hlaenje kvantnih detektora i njihovo dovoenje na radnu temperaturu.
Postoje vie razliitih tipova rashladnih sistema:
hladnjaci sa direktnim kontaktom preko hladnog prsta. Ovi hladnjaci rade sa tenim azotom
ili tenim vazduhom i obezbeuju temperature od 4 K (-269 C) do 77 K
(-196 C);
Joule Thomsonovi mikrohladnjaci koji za svoj rad koriste izuzetno ist gas (azot, vazduh,
argon) visokog pritiska (do 300 bara). Ovi hladnjaci obezbeuju temperature od 20 K (-253
C) do 90 K (-183 C);
hladnjaci sa zatvorenim ciklusom. To su najee hladnjaci bazirani na Stirlingovom ciklusu i
obezbeuju temperature od 30 K (-243 C) do 300 K (27 C);
termoelektrini hladnjaci koji mogu biti izvedeni kao jednostepeni i viestepeni hladnjaci.
Jednostepeni termoelektrini hladnjaci obezbeuju temperature od 250 K
(-23 C) do 300K (27 C), dok viestepeni termoelektrini hladnjaci obezbeuju temperature
od 195 K (-78 C) do 250 K (-23 C).

12.2.5

Elektronska obrada signala

Elektronska obrada signala omoguava prilagoavanje izlaznog signala sa detektora, u

odgovarajui oblik koji se moe prikazati na ekranu. To se postie kroz pojaanje detektorskog
signala u predpojaavaima i pojaavaima i obradu detektorskog signala, kroz transformaciju
signala po amplitudi i vremenskom formatu. Obino se vri dodatna obrada informacija, koje
sadri formatiran signal za prikaz na ekranu, u cilju poboljanja kvaliteta slike ili automatske
selekcije informacija od znaaja za odabrani nain upotrebe. To je naroito vano kod sistema za
automatsko prepoznavanje i praenje.
U procesu elektronske obrade detektorskog signala i formiranja video signala termovizijskog
ureaja, izgled termovizijske slike definiu sledee veliine:

OSNOVE OPTIKE, OPTIKIH POMAGALA I UREDJAJA

Handout 12 2012/2013
Dj. Koruga, D. Vasiljevi, J. akota

temperaturski nivo pojaanje (sjajnost), definie se kao nivo referentnog signala koji se

oduzima od detektorskog signala radi lakeg uoavanja malih razlika kontrasta u sceni,
temperaturski prozor kontrast, definie se kao opseg vrednosti naponskog signala po jednom
nivou sivog, u crno beloj televiyijskoj slici i moe se prikazati na ekranu.
Svi termovizijski ureaji mogu se podeliti na:
ureaje sa runom kontrolom pojaanja i kontrasta,
ureaje sa automatskom kontrolom pojaanja i kontrasta.
Kod termovizijskih ureaja sa runom kontrolom pojaanja i kontrasta, operator korienjem
spoljnih kontrola podeava ureaj za optimalni prikaz termovizijske slike. U toku upotrebe,
operator najee ne vri dodatna podeavanja termovizijskog ureaja. Ovi termovizijski ureaji
koriste se za laboratorijske (merne) ureaje i za neke tipove niansko osmatrakih ureaja
starije generacije.
Kod termovijskih ureaja sa automatskom kontrolom pojaanja i kontrasta, koriste se specijalni
algoritmi koji reguliu pojaanje i kontrast termovizijske slike u skladu sa strukturom raspodele
radijanse (energetskog sjaja) u sceni.

12.2.6

Ekran

Uloga ekrana je da pretvori izlaz iz bloka za elektronsku obradu signala u dvodimenzionalnu

raspodelu vidljive svetlosti koja odgovara izabranom delu IC scene. Najloginiji izbor za ekran
je standardni TV monitor. Dobra strana ovog reenja je mogunost korienja velikog broja
pomone video opreme kao to su videorekorderi, mikseri i slini ureaji. Nedostatak ovakvog
reenja je potreba korienja relativno sloene elektronike da bi se dobila slika u standardnom
TV formatu.
U pojedinim primenama termovizijskih ureaja nema potrebe da slika bude prikazana u
televizijskom formatu. To omoguava smanjenje kompleksnosti elektronike i potrebne energije
za napajanje. Ovo je vano za prenosne termovizijske ureaje.