INTENZIVNA NEGA

Jedinice intenzivne nege su one bolnike celine koje su mnogim graanima spasile ivot, posebno
koronarne jedinice, pulmoloke, postoperativne i sl.
Prikljuenje na savremene aparate i monitore, koji su zvuno, svetlosno i preko ekrana stalno pratili
rad njihovih za ivot vanih ugroenih organa, registrovali stanje i slali poruke, bilo je od presudnog
znaaja.
Pacijentima se u jedinicama intenzivne nege daje i velik broj lekova, a neprekidno ih posmatraju
medicinske sestre i lekari, spremnih da ako bude potrebno, preduzmu dodatne akcije spasavanja
ivota. Ovakav intenzitet praenja, akcije i reakcije omoguen je znatno veom zastupljenou
lekara i medicinskih sestara u odnosu na broj pacijenata nego na obinim ili redovnim odeljenjima.
Ove jedinice se smatraju meu najveim uspesima moderne bolnice i izazivaju najvee divljenje
javnosti. Istovremeno one su i vrlo skupe i nigde nije autoritet jai i jasniji u bolnici nego u njima.
Ako je pacijent smeten ili upuen u takvu jedinicu, onda za to ima razloga i po pravilu treba da
pristane ili da pristanak za njega uini porodica.
U medicinskim krugovima, uzimajui u obzir prava pacijenata, zdravstveno osiguranje i javnost vodi
stalnu raspravu o postignutim rezultatima, etikim dilemama i ceni intenzivnih nega, koja je visoka.
Ipak stalni monitoring je spasao brojne ivote.
Jedinica intenzivne nege ili jedinica kritine nege je specijalizovani deo bolnice, koji obavlja
negu pacijenata po principima medicine intenzivne nege.
Mnoge bolnice imaju ovakve jedinice za odreene specijalnosti medicine, to zavisi od potreba
i raspoloivih resursa svake bolnice.
Uobiajena oprema u jedinici intenzivne nege ukljuuje opremu za mehaniku ventilaciju u
cilju asistiranog disanja preko endotrahealnog tubusa ili uz pomo traheotomije, opremu za
dijalizu za bubrene probleme, opremu za konstantni monitoring funkcija tela, mreu
intravenskih linija, tubuse za plasiranje hrane, nazoagastrine tubuse, sukcione pumpe,
drenove i katetere i iroku lepezu lekova za teka stanja, uvoenje sedacije, samanjenja bola i
prevencije sekundarne infekcije.
Medicinske studije ukazuju na povezanost izmeu opsega jedinica intenzivne nege i kvaliteta
nege mehaniki ventilisanih pacijenata. Posle standardizacije u odnosu na teinu bolesti,
demografskih varijabli i karakterisika jedinica za intezivnu negu (ukljuujui da li su zaposleni
specijalisti intenzivne nege), vei opseg jedinica intenzivne nege bio je signifikantno povezan
sa manjom mortalitetnom stopom u jedinici intenzivne nege i bolnice.
Na primer, standardizovana mortalitetna stopa u jedinici intenzivne nege (za pacijenta sa
prosenim predvidivim rizikom za smrtni ishod) je bila 21,2 odsto u bolnicama sa 87 150
godinje mehaniki ventilisanih pacijenata, i 14,5 odsto u bolnicama sa 401 617 mehaniki
ventilisanih pacijenata godinje.
Neonatalna jedinica intenzivne nege takoe se naziva jedinica intenzivne nege za
novoroenad ili specijalna jedinica za negu beba (specilal care baby unit SCBU, posebno u

Velikoj Britaniji), i ta jedinica bolnice je specijalizovana za negu bolesne ili prevremeno

roene dece. Neonatalne jedinice intenzivne nege osnovali su 50-ih i 60-ih godina prolog
veka pedijatri u cilju pruanja bolje nege, kontrole temperature, izolacije da bi se smanjio rizik
od infekcija, specijalnog reima ishrane i pristupu specijalizovanoj opremi i resursima.
Novoroenad su smetana u inkubatore kojima su prikljuivani razni tipovi monitora. Nekima
je potrebna dodatna respiratorna podrka u opsegu od dodatnog kiseonika (uz pomo navlake
koja se stavlja preko glave ili nazalne kanikule) do kontinuiranog pozitivnog vazdunog
pritiska ili mehanike ventilacije. Posete ovim jedinicama su limitirane, a osoblje i posetioci
moraju da nose ogrtae, rukavice i/ili maske u cilju smanjenja transmisije infekcije.
Skoro sve deje bolnice imaju neonatalne jedinice intenzivne nege, ali one se takoe mogu
nai i u drugim velikim bolnicama. Neonatalne jedinice intenzivne nege obino vodi jedan ili
vie neonatologa, a u njima rade sestre, sestre terapeuti, lekari staeri i respiratorni terapeut.
Ovo nisu jedine slube u neonatalnim jedinicama intenzivne nege, ve je jo mnogo drugih
pomonih slubi neophodno za neonatalne jedinice intenzivne nege. Ove slube su na najviem
nivou. Drugi lekari, posebno oni specijalizovani za pojedine organe, esto pomau u nezi ove
novoroenadi.
Doktori su postali kljune linosti prilikom raanja deteta od 18. veka pa nadalje. Ali nega
novoroenih beba, pa i onih bolesnih, u velikoj meri bila je u rukama njihovih majki i babica.
Inkubatori za bebe, slini onima za izleganje pilia, bili su dizajnirani u 19. veku.
U SAD ovakvi inkubatori su bili izlagani na komercijalnim sajmovima, zajedno sa bebama u
njima.
Tek posle Drugog svetskog rata specijalne jedinice za negu beba postaju posebne ustanove. U
Velikoj Britaniji ovakve jedinice za negu beba najpre su otvorene u Birmingemu i Bristolu. U
Junoj bolnici u Bristolu (Southmead Hospital) inicijalni otpor akuera se smanjio posle
roenja etvorki 1948. godine, koje su uspeno negovane u novoj jedinici.
Sve vie resursa je bilo na raspolaganju, opremanje prve jedinice kotalo je samo 100 funti.
Veina prvobitnih jedinica imala je malo opreme i oslanjala se na paljivo negovanje i
nadgledanje. Inkubatori su bili skupi, tako da se umesto njih cela soba odravala toplom.
Postojala je bojazan od ukrtenih infekcija meu bebama. Zato je rutina nege podrazumevala
noenje zatitne opreme, ogrtaa i maski, stalno pranje ruku i minimalni kontakt sa bebama.
Roditeljima je ponekad bivalo dozvoljno da gledaju jedinicu kroz staklo. Vremenom se mnogo
nauilo o ishrani, ee hranjenje malom koliinom pokazalo se boljim, i o disanju beba.
Upotreba kiseonika je bila slobodna sve do 1950. godine, kada je pokazano da visoke
koncentracije kiseonika u inkubatoru kod nekih beba izazivaju slepilo. Monitoring samih
inkubatora i beba u njima postali su predmet istraivanja. Do 70-ih godina 20. veka specijalne
jedinice za negu beba su postale deo bolnica u razvijenom delu sveta.
U Velikoj Britaniji prve ovakve jedinice su nastale programima zajednica, koje su slale
iskusne sestre u domove majki da bi pomogle negu prevremeno roenih beba.
Tehnoloki zahtevi za monitoring i terapiju uinili su da specijalna nega novoroenadi
postane locirana u bolnicama. Do 80-ih godina 20. veka 90 odsto poroaja se obavljalo u
bolnicama. Hitan transport od kue do jedinica intenzivne nege u transportnom inkubatoru
postala je stvar prolosti, mada potreba za transportnim inkubatorima je jo uvek bila prisutna.
Specijalna oprema i ekspertiza nisu bili na raspolaganju u svakoj bolnici i postavljali su se jaki
argumenti za osnivanje velikih, centralizovanih neonatalnih specijalnih jedinica. Kao
kontrargument navodilo se zapaanje da bebe i roditelji dosta vremena provode u putu.
Studija iz 1979. godine je pokazala da 20 odsto beba koje su leene u specijalnim jdinicama za
negu, za nedelju dana nije posetio ni jedan roditelj. Centralizovane ili ne, ulogu
specijalizovanih jedinica za negu beba u spasavanju novoroenadi do 80-ih godina malo ko
je dovodio u pitanje. Oko 80 odsto beba roenih sa teinom ispod 1,5 kilograma je
preivljavalo u poreenju sa oko 40 odsto 60-ih godina 20. veka.

U Velikoj Britaniji od 1982. godine pedijatrima je omogueno da se obuavaju i kvalifikuju u

subspecijalizaciji neonatalne medicine. Ne samo paljiva nega, ve i nove tehnike i instrumenti
preuzimaju sve veu ulogu. Kao i kod jedinica za intenzivnu negu odraslih, korienje
monitoringa i ivotne podrke postalo je rutina. Ovo je ukazalo na potrebu za specijalnim
modifikacijama za bebe ija su tela premala i esto nezrela. Maine za ventilaciju odraslih, na
primer, mogli bi da povrede plua beba, pa nenije tehnike sa manjim pritiskom su osmiljene.
Mnogi tubusi i senzori korieni za monitoring stanja beba, uzimanje krvi i arteficijalno
hranjenje uinilo je bebe jedva uoljivim iza sve ove aparature.
Do 1975. godine preko 18 odsto novoroenadi u Britaniji je bilo primljeno u specijalne
jedinice za negu beba. Neke bolnice alju u ove jedinice sve bebe roene carskim rezom ili
ispod 2,5 kilograma teine. injenica da ove bebe bivaju liavane kontakta sa svojim mjkama
postala je glavna peokupacija.
Kao i u drugim granama medicine, 80-ih godina 20. veka su postavljena pitanja u vezi sa
prevelikim trokovima korienja tehnologije.
Politika prijema u ove specijalne jedinice se znaajno promenila. Specijalne jedinice za negu
beba sada su koncentrisane na negu veoma malih, prevremeno roenih ili bolesnih beba. Neke
od ovih beba su iz multiplih poroaja, ali veina su nedonoad iz trudnoa sa jednom bebom.
Prevremeni poroaj i nain na koji ga prevenirati ostaje komplikovan problem sa kojim se
suoavaju lekari. Specijalne jedinice za negu beba su postale pristupanije roditeljima,
podstiui njihovo maksimalno angaovanje oko beba. Rutinski ogrtai i maske nisu uvek
obavezni i roditelji se ohrabruju da pomau u nezi to je mogue vie. Grljenje i koni kontakt
se smatraju korisnim za sve bebe, osim najnenijih (veoma male bebe bivaju iscrpljene
stimulusom grljenja). Razvijeni su manje stresni naini za korienje visoke medicinske
tehnologije za bebe, senzori koji se prikae na kou za merenje kiseonika u krvi preko koe, na
primer, kao i naini uzimanja uzoraka krvi za testove.
Neki od glavnih problema specijalnih jedinica za negu beba su sada praktino nestali, kao na
primer potpuna transfuzija, u kojoj se sva krv uklanja i zamenjuje malo po malo.
Inkompatibilnost rezus faktora izmeu majke i deteta sada se moe prevenirati.
Tekoe u disanju i modano krvavljenje jo uvek uzimaju ivote beba i trenutno su predmet
istraivakih projekata.
Razvoj beba koje su spasene u specijalnim jedinicama u duem periodu uvek je bio predmet
brige. U ranim godinama deteta primeeno je da postoji vei procenat invaliditeta od
normalnog kao i razvoj cerebralne paralize i tekoe u uenju. Obavljaju se istraivanja u vezi
sa minimiziranjem onesposobljenosti ovih beba u duem periodu. Osim nedonoadi i beba
ekstremno male teine na roenju este bolesti koje se lee u neonatalnim jedinicama
intenzivne nege ukljuuju perinatalnu asfiksiju, velike uroene defekte, sepsu, neonatalnu
uticu i respiratorni distres sindrom usled nezrelosti plua.
Komplikacije ekstremne nezrelosti ukljuuju intrakranijalno krvavljenje, hroninu
bronhopulmonalnu displaziju ili retinopatiju nedonoadi. Neka novoroenad moe provesti
samo jedan dan u cilju opservacije u ovim jedinicama, dok druga mogu provesti mesece, u
zavisnosti od stanja.
Neonatologija i neonatalne jedinice intenzivne nege su znaajno poveale preivljavanje beba
sa veoma malom telesnom teinom na roenju i kod ekstremne nedonosenosti.
Pre postojanja neonatalnih jedinica intenzivne nege novoroenad sa teinom na roenju ispod
1.400 grama (obino oko 30. nedelje gestacije) retko su preivljavala. Danas novoroenad od
500 grama u 26. nedelji gestacije imaju dobre izglede da preive.
Neonatalne jedinice intenzivne nege osim dobrobiti donose i izazove.
Stres za novoroenad moe biti kontinuirano svetlo, visoki nivo buke, odvajanje od njihovih
majki, smanjeni fiziki kontakt i bolne procedure.
Ove jedinice mogu biti stresogene i za osoblje.

Specijalni aspekt stresa kako za roditelje tako i za osoblje predstavlja injenica da

novoroenad moe da preivi, ali sa oteenjem mozga ili oiju.
Rotacije u neonatalnim jedinicama intenzivne nege su veoma vaan aspekt u pedijatrijskim i
akuerskim programima specijalizacije, ali sticanje iskustva u ovim jedinicama se preporuuje
i drugim specijalizantima, kao to su specijalizanti porodine medicine, hirurgije i urgentne
medicine.
ivotna podrka u medicinskom smislu odnosi se na set terapijskih mera za ouvanje ivota
pacijenta kada kljuni sistemi tela ne funkcioniu u dovoljnoj meri da bi se ivot odrao.
Terapije ivotne podrke koriste kombinaciju nekoliko tehnika: tubuse za ishranu, intravensku
infuziju, potpunu parenteralnu ishranu, mehaniku respiraciju, bajpas srca ili plua,
defibrilaciju, urinarnu kateterizaciju i dijalizu. Iste tehnike se takoe koriste i za intenzivnu
negu ili u nekim sluajevima tokom hirurkih intervencija, mada ivotna podrka se primenjuje
da bi se stabilizovao pacijent i obino nije dovoljna da bi se postigao potpuni oporavak.
U nekim sluajevima obuene sestre mogu primenjivati neke od prethodno pomenutih
radikalnih metoda terapije.
Neki eksperti smatraju neetikim praksu vetakog produavanja ivota osobama koje nemaju
nikakvih ansi da se oporave.
Moralni stav katolike crkve ustanovljen 1993. godine ukazuje da primena arteficijalnih
sredstava nije neophodna da bi se iskazalo potovanje prema ivotu.
Meutim, termin arteficijalna sredstva moe imati razliita znaenja meu razliitim
kolama unutar i van katolicizma. Veina katolikih teologa dele arteficijalna sredstva na
uobiajena i neuobiajena i imaju stav da je etiki imperativ kontinuirano korienje
uobiajenih sredstava, a zauzimaju neutralan stav prema primeni neuobiajenih sredstava.
Oni u uobiajena sredstva ubrajaju metode kao to je hranjenje, a neuobiajena npr. vetako
disanje.
Osnovna ivotna podrka (Basic life support BLS) specifini je nivo prebolnike medicinske
pomoi, koju prua obueno osoblje, ukljuujui tehniare urgentne medicine, a u odsustvu
napredne medicinske pomoi. Osnovna ivotna podrka se sastoji od niza tehnika koje slue
spasavanju ivota, fokusiranih na tzv. ABC prebolniku medicinsku pomo: vazduni putevi
(airway) zatita i odravanje vazdunih puteva pacijenta, ukljuujui dodatke kao to su
oralni i nazalni tubusi, disanje (breathing) aktuelni protok vazduha putem respiracije,
prirodna ili arteficijalna respiracija, esto uz dodatak kiseonika, cirkulacija (circulation)
kretanje krvi usled sranih otkucaja ili urgentnih mera kardiopulmonalne reanimacije.
Osnovna ivotna podrka takoe moe da podrazumeva razmatranja transporta pacijenta kao
to je zatita vratne kime i izbegavanje dodatnih povreda uz pomo primene udlaga i
imobilizacije. Osnovna ivotna podrka uopteno ne ukljuuje primenu lekova ili invazivnih
procedura suprotno od pruanja napredne kardijalne ivotne podrke (Advanced cardiac life
support ACLC).
Veina laika moe da ovlada tehnikama osnovne ivotne podrke posle pohaanja kratkog
kursa. Od vatrogasaca i policajaca se esto zahteva posedovanje sertifikata obuke osnovne
ivotne podrke. Kursevi osnovne ivotne podrke su nesumljivo korisni i za druge profesije,
kao to su osobe koje pruaju negu starim i hendikepiranim, nastavnicima i osoblju
obezbeenja.
Kardiopulmonalna reanimacija primenjeana na terenu daje dodatno vreme dok vie obueno
medicinsko osoblje ne stigne da prui naprednu ivotnu podrku. Zbog toga je veoma vano da
svaka osoba koja zapone mere osnovne kardiopulmonalne reanimacije dobije podrku
pozivanjem pomoi preko radio-veze i/ili pozivanjem odgovarajueg telefonskog broja za
hitne sluajeve. Vano preimustvo pri pruanju osnovne ivotne podrke je raspoloivost
automatskog spoljnjeg defibrilatora (automated external defibrillator AED). Upotreba ovog
ureaja poveava preivljavanje u sluajevima sranog zastoja, ponekad dramatino. Nove

vodie osnovne ivotne podrke objavila je Amerika kardioloka asocijacija (The American
Heart Association) decembra 2005. godine.
Pojam osnovna ivotna podrka se koristi i u nekim zemljama van engleskog podruja (npr.
u Italiji) kao termin koji opisuje edukaciju lica prvog reagovanja.
U Belgiji edukacija se naziva hitna medicinska pomo (fr. Aide mdicale urgente), u
Francuskoj sertifikat o edukaciji za aktivnosti lana tima za prvi odgovor (fr. Certificat de
formation aux activits des premiers secours en quipe), u Nemakoj sertifiakat prve pomoi
(nem. Erste Hilfe Schein).
Ovi kursevi ne obuhvataju korienje lekova ili invazivnih tehnika, ali ukljuuju obradu raznih
vrsta povreda kao i podizanje povreenih i njihov transport. Napredna ivotna podrka
(Advanced Life Support ALS) je tretman vezan za kardiopulmonlnu reanimaciju u sluaju
zastoja srca, koji je Evropski resuscitacioni savet definisao 2005. godine. U bolnici ga
praktikuje kardijalni reanimacioni tim, koji se generalno sastoji od mlaih lekara raznih
specijalnosti (anesteziologa, lekara opte prakse, internista). Tehniari urgentne medicine su
esto obueni za naprednu ivotnu podrku, mada oni mogu primenjivati malo modifikovanu
verziju obrasca (algoritma). U SAD tehniari urgentne medicine koji su obueni za naprednu
ivotnu podrku se nazivaju paramedik.
Evropski reanimacioni savet je odobrio terapijski obrazac za naprednu ivotnu negu u cilju
poboljanja ishoda sluajeva sranog zastoja.
ZNANJA I VETINE
Zavretkom ovog poglavlja stekli smo shvatanje tzv. supernege u odnosu na standardnu, koja se
odvija u posebnim bolnikim jedinicama za kritino obolele pacijente i logino rukujemo pitanjima
kao to su:
-Vitalno ugroen pacijent ili kritino bolestan ovek,
-Jedinica intenzivne nege (postoperativna nega, neonatalna jedinica, koronarna jedinica, pulmoloka
jedinica, metabolika jedinica i sl.) ,
-Evrpski resuscitacioni savet
-Osnovna ivotna podrka,
-Napredna ivotna podrka,
-Reanimatologija, resuscitacija, lekari intenzivisti i sl.