UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU
PREDMET: PATOLOŠKA FIZIOLOGIJA
VEŽBA 8.

PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA
POREMEĆAJA FUNKCIJE
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Dr vet. Marko R. Cincović

 PLAN IZLAGANJA

MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

KLASIFIKACIJA SRČANIH POREMEĆAJA

KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –

KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA
MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Autonomni srčani centri

 MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Intracelularne strujne aktivnosti (akcioni potencijal) srca

Geneza AP u SA čvoru i širenje duž vlakan pretkomore

MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA
 MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Širenje AP kroz srce

 MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Krivulja akcionog potencijala u ćelijama srca

Faza 1 je Plato akcionog potencija

depolarizacija ćelija Sekundarna ulazeća
preko brzih kanala, struja Ca i Na,
zbog Na Ca pumpe i Struja zamene jona Ca za
iznošenja više Na jone Na,
nego što se unese Ca Izlazeća struja K

Izlazak jona kalijuma

Repolarizacija membrane

Početak akcionog
potencijala
Pacemarker izlazeća
Ulazeća struja Na,
struja kalijuma
Sekundarna
ulazeća struja Na i
Ca, Struja zamena
Ca i Na
MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA
MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA
MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA
 MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Ekstracelularno merenje akcionog potencijala -

Elektrokardiografija
 MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Razlika u
ekstracelularnom i
intracelularnom
merenju
akcionog
potencijala
 MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Srčani tonovi i šumovi u svetlu ritmičke

aktivnosti srca

Primer kod pasa i mačaka

 MORFO-FIZIOLOGIJA SRCA

Glavni faktori srčanog rada

 KLASIFIKACIJA SRČANIH POREMEĆAJA

Srčana insuficijencija Urođene srčane mane

Akutna Primarna
Ductus arteriosus Botalii persistens
Hronična Sekundarna
Defectus septi atrium
Insuficijencija leve komore Defectus septi ventriculorum
Insuficijencija desne kom. Coarcatio aortae...

Hemodinamski poremećaji u manama srčanih

zalistaka i ušća

Insufutuentia valvularum semilunarum aortae

Stenosis ostii aortici
Insuficientia valvulae bicuspidalis s. mitralis
Stenosis ostii venosi s. atrioventricularis sinistri

POREMEĆAJI SRČANIG RITMA

Normotropni
Heterotropni
PORMEĆAJI STVARANJA IMPULSA
Sinoatrijalne smetnje
POREMEĆAJI SPROVOĐENJA IMPULSA Intraaurikularne smetnje
Atrioventrikularne smetnje
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

• Šta vidimo?
Slabost,dezorejntaciju,umor,cijanoza,
polidipsija, sinkopa, ascites, edem,
dispnea, širenje v.jugularis.

• Šta osećamo?
Širenje vena, slab puls, promene pulsa,
tahikardija, palpatorni srčani šum,
bradikardija, aritmija, hepatomegaliju.

• Šta čujemo?
Kašalj, šumove, šumove trenja, ronhe,
bronhijalne tonove, galop (S3,S4).
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

• Analiza krvi: eozinofilija, bazofilija,

neutrofilija, hipoNa, hipoK, tiroksin,
urea, kreatinin, policitemija, sadržaj
kiseonika, serološka ispitivanja.

• Specijalne tehnike (Rg, EKG,

ehokardiografija): edem pluća, izlivi u
pleuri i perikardu, dilatacija,
hipertrofija, ektopični ritmovi.
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

PULS
• Puls nastaje kao posledica ubacivanja krvi u aortu i
njenog posledičnog širenja, pa se taj talas prenosi i na
sitnije krvne sudove.
• Visina pulsnog talasa/oscilacija zavisi od elastičnosti
krvnih sudova i količine krvi koja dolazi za vreme sistole
u krvni sud.
• Vensku puls je negativan!!!

• Merenje pulsa i patofiziološko tumačenje podrazumeva:

– PALPACIJA
– SFIGMOGRAFIJA
– PLETIZMOGRAFIJA, DOPPLER SONOGRAFIJA....
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

PULS
Promena Pulsus magnus Pulsus insensibilis
u visini
Pulsus parvus Pulsus tardus
pulsatornog
talasa Pulsus filiformis Pulsus celer

Promena
Pulsus plenus
u punoći
krvnog
Pulsus vacus
kuda

Tvrdoća zida Pulsus durus

krvnog
suda Pulsus molus
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

DIKROTNI ZUBAC

DIJASTOLA

SISTOLA
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

• Javlja se kada postoje ritmičke ekstrasistole.

• Sistolni volumen je smanjen u ekstrasistoličnoj
kontrakciji. Kada se srce posle ekstrasistole
odmori i napuni sa dovoljnom količinom krvi,
sledeća srčana kontrakcija će dati višlji puls.
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

Pomeranje AV prstena i desnog AV Pad pritiska u desnoj pretkomori

Dijastola otvora prema vrhu srca za vreme u toku otvaranja trikuspidalnih
pretkomora sistole komora, što smanjuje pritisak zalistakaza vreme rane
u desnoj pretkomori dijastole komora

Porast pritiska u desnmoj komori

u periodu izometrijske kontrakcije
Kontrakcija desne pretkomora(dijastaze)
pretkomore
Porast pritiska u desnoj komori
Zatvaranje trikuspidalnih u toku sistole komore, pri
zalistaka na početku zatvorenim trikuspidalnim zaliscima,
sistole komora koji se ispupče prema DPK
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

• Kod stenoze desnog AV otvora na flebogramu

dolazi do povišenja a zupca jer se za vreme
sistole desne pretkomore deo krvi ne može
prebaciti u komore, već se vraća natrag u vene i
dovodi do porasta venskog pritiska.
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

PULS
• Registrovanje pulsnog talasa vrši se i pletizmografijom.
• Kod okluzivnih bolesti arterija širenje pulsnog talasa se
usporava, amplituda mu se smanjuje a iza mesta
potpune okluzije sasvim nestaje.
• Pletizmografi mogu raditi putem senzora osetljivih na
promenu volumena (pritiska), promene u električnoj
sprovodljivosti...
• Bez obzira na metod dobija se kriva (pletizmogram), na
kome se meri vreme propagacije, vreme inklinacije,
vreme vrha i amplituda krivulje.
• Postoje još i modifikacije kao što su: oscilometrija i
Doppler sonogradija.
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

PULS

Digitalni pletizmogram, na kome se vidi

sistolni maksimum i dikrotni zubac.
Meri se na periferiji tela, kao što su prstiruku ili nogu.

Rani
dijastolni

Kasni
Sistolni
dijastolni
Dopler sonografija – Zasniva se na Doplerovom efektu koji pokazuje da ultrazvuk
menja frekvenciju ukolikose odbija od struktura u pokretu (pa tako i od Er).
Ultrazvučni signal se može ili auskultirati ili registrovati u vidu krivulje.
Šematski prikaz glavnih
arterijskih bolesti
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

SRČANI TONOVI I ŠUMOVI

Puncta optima cordis kod konja

 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

SRČANI TONOVI I
ŠUMOVI

Povećanje POC u toku

srčanih bolesti
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

SRČANI TONOVI I ŠUMOVI

Nalaz Vreme Puncta optima

S1 Početak sistole Levi apeks

S2 Kraj sistole Leva baza
S3 Rana dijastola Levi apeks
S4 Kasna dijastola Ulaz u komoru
MR Sistola Levi apeks
TR Sistola D.Hemithorax
AR Dijastola Leva baza
IPV Dijastola Leva baza
Defekt komornog Sistola Desna granica
septuma sternuma/leva baza
Otvoren ductus Kontinuirani Leva baza iznad
arteriosus a.pulmonalis.
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

SRČANI TONOVI I ŠUMOVI

Gradacija glasnosti srčanih šumova

Stapen 1 Veoma tih, koji se čuje u tišini

Stepen 2 Tih šum, koji se odmah čuje

Stepen 3 Šum srednjeg intenziteta
Stepen 4 Umeren do glasan
Stepen 5 Glasan praćen palpatornim srčanim šumom

Stepen 6 Glasan, palpatorni šum, čuje se i kad se

stetoskop pomeri od toraksa.
 KLINIČKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA –
KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SRČANIH ŠUMOVA I KRVNOG PRITISKA

Potencijalno
KRVNI PRITISAK letalna
primarna
• Sistolični i dijastolični
sistemska
• Merenje hipertenzija u
– Direktno – eksperimentalno kombinaciji sa
– Indirektno – aparat za merenje pritiska mitralnom
(sfigmomanometar) sa manžetnom regurgitacijom
Izvođenje merenja !
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• ELEKTROKARDIOGRAFIJA je metoda
registrovanja bioelektričnih potencijala koje stvara
srčani mišić tokom depolarizacije i repolarizacije,
a ti potencijali (bioelektrične struje) se šire na
periferiju tela, gde ih registrujemo.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Elektrokardiograf
PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Elektrode
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Položaj pacijenta pri izvođenju

elektrokardiografije
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Postavljanje elektroda
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Postavljanje eksplorativne
elektrode
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Vlaženje elektroda u cilju

smanjivanja otpora
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Dijagnostičke mogućnosti i ograničenja EKGa

DIJAGNOSTIČKE MOGUĆNOSTI
Dijagnostika različitih oblika kardiopatija
Kontrola rada srca pre i tokom hirurških intervencija

INDIKACIJE ZA PRIMENU EKGa

Promena srčanih šumova tokom auskultacije
Kardiogena disritmija (tahi/bradikardije, ekstrasistole...)
Akutna dispnoja i cijanoza
Rentgenski dijagnostikovana promena srčane senke
Poremećaj stanja elektrolita u organizmu
Sistemske bolesti (uremija, piometra, pankreatitis) praćene kardiogenom disritmijom

KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU EKGa NE POSTOJE!

OGRANIČENJA ZA PRIMENU EKGa

Nema mogućnosti za utvrđivanje patomorfoloških promena valvula,
koronarnih arterija, endokarda i perikarda.
Konačna dg. se ne može dati samo na osnovu EKGa.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• Snimanje EKG talasa se vrši na traci sa odštampanom

milimetarskom mrežom.
• Traka se uvek kreće brzinom 25 cm/min
• Osetljivost većine EKG aparata je takva da mali kvadratić u
milimetarskoj hartiji po širini predstavlja period od 0,04 sekunde, a
po visini 0,1 mV.
• Veliki kvadrat (koji obuhvata 5x5 malih kvadrata) dug je 0,2
sekunde, a visok 0,5 mV.

0,5 mV
0,2 sek.

Površina od 1mm² se zove ASHMANOVA JEDINICA

PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE
 Elektro
kardiografski
nalaz
Elektrokardiografski nalaz
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Odvodi su mesta sa kojih se snima EKG impuls

Bipolarni periferni odvodi

• Odvod I – desni prednji ekstremitet (-) i levi prednji ekstremitet
(+)
• Odvod II – desni prednji ekstremitet (-) i levi zadnji ekstremitet
(+)
• Odvod III – levi prednji ekstremitet (-) i levi zadnji ekstremitet (+)

Augmentirani unipolarni periferni odvodi

• Odvod aVR – desni prednji ekstremitet (+) u odnosu na levi
prednji i zadnji ekstremitet (-)
• Odvod aVL – levi prednji ekstremitet (+) u odnosu na desni
prednji i levi zadnji ekstremitet (-)
• Odvod aVF – levi zadnji ekstremitet (+) u odnosu na desni i levi
prednji ekstremitet (-)
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Unipolarni prekordijalni odvodi

• Odvod V10 – iznad trnastog izdanka sedmog

torakalnog pršljena
• Odvod CV6LL (V2) – šesti levi interkostalni prostor u
blizini ivice sternuma
• Odvod CV6LU (V4) – šesti levi interkostalni prostor
kod kostohondralne veze
• Odvod CV5RL (rV2) – peti desni interkostalni
prostor u blizini ivice sternuma
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Sistemi odvoda kod konja

• I Bipolarni odvodi
• II unipolarni augmentirani odvodi
• III Prekordijalni odvodi:
• 1) Baza-apeks (+elektroda je iznad levog
apeksa srca, a – elektroda je na desnom
jugularnom žljebu)
• 2) Prekordijalni V odvod
• 3) V3- blizu levog apeksa srca
• 4) V10- interskapularni
Einthovenov zakon i trougao

Na krajevima električnog polja oblika jednakostraničnog trougla,
sa izvorom struje u centru, zbir potencijala je jednak nuli.
Projekcije kod bipolarnog i
unipolarnog registrovanja
PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

POSMATRANJE EKGa
• REDOSLED U PROCENI ELEKTROKARDIOGRAFSKIH PARAMETARA

Određivanje srčane frekvencije

Utvrđivanje srčanog ritma

Merenje amplituda P,Q,R,S,T

Merenje intervala P, PQ, QRS i QT

Utvrđivanje oblika zubaca i linija

 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Određivanje srčane frekvence

60
FREKVENCA = RR (Rastojanje u sekundama)
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Određivanje srčane frekvence nomogramom

• Nomogram postaviti tako da se na vrhu jednog R zupca

postavi podeok nula, dok sledeći R zubac pokazuje
frekvencu.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Vrednosti normalnih
EKG parametara
Konj Pas Mačka
SF 28 - 40 60 - 180 140 - 220
(otk./min)
P (s) 0,16 0,04 0,035
PQ (s) 0,38 0,13 0,08
QRS (s) 0,14 0,05-0,06 0,04
QT (s) 0,575 0,25 0,22
Preračunati u broj kvadratića!!!
Izgled zapisa
kod pojedinih
odvoda
(derivacija)
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Proširen P talas, eventualno zaobljen:

Visok zubac R:
Stenosis aortae Dilatacija leve pretkomore često usled
Insufficientia valvula semilunares aortae insuficijencije mitralnih valvula
Hipertrofija leve komore
Povišen P talas sa pojavom oštrine vrha:
Povećanje, proširenje i zaobljavanje Dilatacija ili hipertrofila desne
zubca R: pretkomore
Insufficientia valvulae mitralis
ST interval:
Negativan zubac R: Promena oblika i visine kod
eksudativnog perikarditisa
Stenosis a. pulmonalis
Insufficientia valvulae tricuspidalis
Produžen QT interval:
Cor pulmonalis
Hipokalcemija
Hipokalemija
Visoka amplituda QRS kompleksa:
Intoksikacija etilen-glikolom
Ductus Botalli persistens
Skraćen QT interval:
Sniženje visine svih pikova EKGa:
Hiperkalcemija
Pericarditis
Hiperkalemija
Terapija digitalisom
Totalni AV blok:
Adams-Stockesov sindrom
Visok T talas:
Hiperkalemija, hipoksija, uremija,
piometra
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• REGULARNI SINUSNI RITAM

 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• SINUSNA BRADIKARDIJA
• Karakteriše se postojanjem manjeg broja kompletnih i pravilnih
kompleksa u 1 minuti u odnosu na normalan nalaz.
• Frekvenca srčanog rada je manja od 60/min (ljudi)
• Pauza između kompletnih kompleksa je produžena.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• SINUSNA TAHIKARDIJA
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• ATRIJALNA TAHIKARDIJA
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• SINUSNA ARITMIJA
• Srčani ritam se menja shodno inspirijumu i ekspirijumu,
tako da se tokom inspirijuma frekvenca povećava, a u
ekspirijumu smanjuje.
• Može biti fiziološka
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• SINOATRIJALNI BLOK
• Pauza koja nastaje je jednaka P-P
intervalu
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• SINUSNI AREST-SINUSNA PAUZA

• Pauza je duža od P-P intervala
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• PREVREMENI ATRIJALNI KOMPLEKS

• Impuls dolazi ranije iz SA čvora
• Vidimo sužen QRS kompleks,
• Zarezan, bifazni i šiljast P talas
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• ATRIJALNA FIBRILACIJA
• Karakteriše se vrlo visokom frekvencom nadražaja
predkomora, što izoelektričnoj liniji daje drhtav izgled.
• QRS kompleksi se pojavljuju neredovno i mogu imati
pravilan ili deformisan izgled.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• ATRIJALNO PODRHTAVANJE-
TREPERENJE
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• WOLF-PARKINSON-WHITE SINDROM
• Predstavlja ventrikularnu preekscitaciju
• Javlja se kada se nervni impuls sprovodi preko akcesornih puteva
prenošenja, kada se impuls ometano provodi kroz osnovne puteve.
• PQ kratak, proširen QRS kompleks
• Označena je ventrikularna preekscitacija
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• AV BLOK 1°
• Odlikuje se proširenjem QRS kompleksa,
tj. prolongiran je PR interval
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• AV BLOK 2°tip I
• P talas se ne javlja sinhrono QRS kompleksu, jer
kompleks izostaje posle svakog drugog ili trećeg P
talasa.
• Kod miokardialne ishemije ili primene beta-blokatora
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• AV BLOK 2°tip II
• PR interval ostaje normalan
• QRS kompleks izostaje
• Razlikujemo R i R‘ zubac, zbog jednostranog
bloka grane Hisovog snopa (kada se jedna
polovina srca normalno repolariše, a druga
naknadno)
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• AV BLOK 3°
• Nezavisna pojava P zubaca
• Deformisani QRS kompleksi
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• PREMATURNI KOMPLEKS
• Promene u AV spoju
• Odsutan ili invertovan P talas
• Skraćen PR interval
• KOmpleksi dolaze prerano
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• Loša komunikacija SA i AV čvora

• Kombinacija invertovanog i normalnog P
talasa
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• Akceleracija ritma AV čvora kod hipoksije

ili delovanja kateholamina
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• PREMATURNI VENTRIKULARNI
KOMPLEKSI
• Ukazuje na ventrikularni automatizam ili
reentri fenomen
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• IDIOVENTRIKULARNI RITAM
• Nastaje kod lošeg paljenja SA i AV čvora, ili ako
je njihovo paljenje sporije od pejsmejkera
komore.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• UBRZANI IDIOVENTRIKULARNI RITAM

 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• VENTRIKULARNA FIBRILACIJA
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• ASISTOLIJA
• Bez električnog autputa srca
 P zubac

Napomena: Kod velikih životinja je P zubac

fiziološki pocepan ili udvojen!
P pulmonale

P mitrale
 Bilateralna
hipertrofija
predkomora
 P-R interval
• Govori o brzini provođenja impulsa kroz
AV-čvor.
• Provođenje može biti usporeno ili
delimično ili potpuo onemogućeno
(blokade I, II ili III stepena).
 QRS kompleks
Hipertrofija
komore
(velika amplituda +
udvojen zubac)

Hipertrofija
komore
(velika amplituda)
 S-T interval
• Treba da ide približno paralelno sa izoelektričnom
linijom.
• Direktan prelaz S u T zubac ukazuje na hipertrofiju
leve komore.
 T zubac

Može fiziološki biti pozitivan ili

negativan, dvofazni i različitih voltaža i
trajanja.

Tumačenje je u sklopu sa tumačenjem
predhodnih segmenata.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Elektrokardiografsko dokazivanje koronarne perfuzije i

oštećenja miokarda

• Uzdignutost ST segmenta u akutnom infarktu, a potom

dolazi do njegovog vraćanja na izoelektričnu liniju.
• Negativan simetričan T talas
• Dubok i širok Q zubac
• Promene su reverzibilne ili ireverzibilne
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Određivanje električnih osa i

električnog vektora srca

Gojaznost
Ležanje na levoj strani
Hipertrofija leve komore
Blok leve grane Hissovog snopa

Mršavost
Stajanje
Hipertrofija desne komore
Blok desne grane Hissovog
snopa
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

• Pronalaženje srednje električne ose srca

podrazumeva pronalaženje
izoelektričnog odvoda.
• Izoelektrični odvod je onaj koji leži
normalno na srednju električnu osu
srca.

Izoelektrični odvod
PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Izoelektrični
aVL

Izoelektrični
I
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Ako ne postoji potpuno

izoelektrični odvod
koristise najpribližniji odvod.
 PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

Srednja električna osa srca

Normalno poduglom
+40 DO +100
stepeni
 Skretanje vektora
levo kod
hipertrofije leve
komore

Skretanje vektora
desno kod
hipertrofije desne
komore
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

• Polikardiografija
• Ehokardiografija
• Spektrofotometrijsko određivanje kreatin-
kinaze u infarktu miokarda
• Ergometrija (potrošnja kiseonika)
• Nuklearna ispitivanja- scintigrafija
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

POLIKARDIOGRAFIJA
• Polikardiografija je metoda kojom se za
svaku tačku aktivnosti istovremeno
registruje:

EKG
FKG (fonokardiografija)
KG (karotidogram)
AKG (apekskardiografija)
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

POLIKARDIOGRAFIJA

• Fonokardiografija
– Beleženje srčanih tonova
– POGLEDATI SLEDEĆU ŠEMU

!!!
Period od zupca Q u elektrokardiogramu do početka prvog tona
predstavlja fazu
transformacije električnog impulsa u mehanički
PRVI TON
Nastaje kada
pritisak u komorama
naglo poraste i
prevaziđe pritisak DRUGI TON
u predkomorama. Zatvaranje aortnih,
AV zalisci se kreću odnosno plućnih
naviše i zatežu zalistaka, koje nije
komorni miokard. istovremeno, pa se
Ima 3 zupca: vide dva odvojena
1.Zatvaranje mitralnih zupca.
zalistaka,
2. Zatvar. trikuspid.z.
i zatezanje miokarda,
3.Otvaranje aortnih
zalistaka, ubacivanje
krvi u aortu.

Treći ton
Četvrti ton Nastaje zbog
Nastaje usled usporenja
naglog dijastolnog punjenja
povećanja komora nakon
pritiska na kraju Otvaranja
dijastole mitralnih zalistaka
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

POLIKARDIOGRAFIJA
Karotidografija
• Dobija se kriva – karotidogram
• Njen početak koinsidira sa početkom ejekcije krvi iz leve komore u aortu uz
određeno kašnjenje (0,01-0,04 sec.), koliko je potrebno da se pulsni talas
prenese od srca do vrata.
• Postoji poseban senzor koji se zakači na vrat iznad karotidne arterije.
• Na normalnom karotidogramu razlikujemo strmi uzlazni deo, prvi sistolni
maksimum koji je u vezi sa brzinom ubacivanja krvi u aortu, drugi sistolni
maksimum koji je u vezi sa pritiskom u aorti, zatim drugi strmi deo koji se
završava incizurom pulsa i na kraju dikrotni zubac.
• Za izračunavanje na polikardiogramu najbitniji je period od EKG zupca Q pa do
početka karotidograma, koji predstavlja preejekcioni period sistole; kao i vreme
od početka karotidograma do incizure, koje odgovara ejekcionom vremenu.

Normalan karotidogram
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

POLIKARDIOGRAFIJA
• Apekskardiografija
• Predstavlja registrovanje srčanog udara o grudni koš čiji je rezultat
apekskardiogram.
• Ispitanik treba da legne na levu stranu.
• Na krivulji razlikujemo: mali talas A, koji odgovara sistoli predkomore, nakon
malog useka sledi strmi uzlazni deo koji označava izometrijsku kontrakciju
leve komore do vrha E koji označava otvaranje aortnih zalistaka. Od te tačke
sledi plato za vreme kojeg se odigrava ejekciona faza, do drugog kolena koji
označava zatvaranje aortnih zalistaka i početak dijastole. Nakon toga kriva
naglo opada, što se poklapa sa izometrijskom fazom relaksacije sve do
najniže tačke krivulje u kojoj se otvaraju mitralni zalisci.
• Posle tačke O kriva ponovo kreće na gore, formirajući talas RF koji odgovara
brzom punjenju leve komore, a zastim pokazuje postepeni uzlazni deo SF za
vreme sporog punjenja.
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

POLIKARDIOGRAFIJA
EKG
Prva linija kroz Q zubac
elektrokardiograma
FKG1
Druga linija se povlači kroz
prvi veći zubac prvog tona na
FKG2 na fonokardiogramu
Treću liniju povlačimo kroz
početak karotidograma
KG

FKG3

AKG
Četvrtu liniju povlačimo kroz
incizuru karotidograma
FKG4
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

POLIKARDIOGRAFIJA
Q-I interval predstavlja period transformacije el.
nadražaja. On pokazuje snagu srčane kontrakcije.
Ukoliko ona slabi miokardu treba duže vreme da bi
Postigao dovoljni pritisak koji će otvoriti aortne zaliske.
Zato prilikom slabljenja snage kontrakcije prvo dolazi do
produžavanja vremena izometrijske kontrakcije (ICT), pa
prema tome i ukupni preejekcioni period (PEP).

Drugi važan pokazatelj je ejekciono vreme (ET). Ono zavisi

od povećanja snage kojom miokard može da odgovori na
predhodno opterećenje, pa se zbog toga trajanje izotonične
kontrakcije (ejekcije) skraćuje kada postoji smanjenje
udarnog volumena zbog srčane insuficijencije.

Zbir preejekcionog perioda i ejekcionog vremena daje

vreme elektromehaničke sistole (EMS).

U slabljenju miokarda produžava se PEP, a skraćuje ET.

Indeksi:
ICT Blumbergov hemodinmski koeficijent (ET/PEP), koji normalno
iznosi 2,5-3,1 kod ljudi. Indeks se smanjuje kod smanjenja
kontraktilnosti miokarda.
Q-I
ET Weisslerov indeks (PEP/ET), koji se povećava kod smanjenja
Kontraktilnosti miokarda
PEP MS
EMS
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

EHOKARDIOGRAFIJA

• Zasniva se na upotreba ultrazvuka za morfo-

funkcionalno ispitivanje srca.
• Postoje različite vrste ohokardiografije, a
najbitnija osobina jeste da se stvara slika na
monitoru ultrazvučnog aparata, koja se može
zamrznuti i iskoristiti za razlilčita merenja.
• Najbitniji parametar koji se meri je ejekciona
frakcija:

Ejekciona frakcija= volumen u dijastoli-volumen u sistoli

volimen u dijastoli
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

Ergometrija
• Predstavlja merenje potrošnje
kiseonika u organizmu, koji je
izložen doziranom fizičkom
radu.
• S obzirom da je dokazano da
je potrošnja kiseonika, stepen
fizičkog opterećenja i srčana
frekvenca stoje u određenoj
međuzavisnosti.
• U tom smislu meguće je na
osnovu izmerenog pulsa i
poznatog opterećenja
izračunati potrošnju
kiseonika, pomoću
nomograma.
• Na nomogramu se poveže
vrednost opterećenja sa
frekvencom pulsa i potrošnja
kiseonikase očita sa skale.
 OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SRČANIH BOLESTI

Nuklearno – medicinske metode (scintigrafija)

Ispitivanje perfuzije miokarda – Tl-201, stres i opterećenje (izvodi se pre
ovog nuklearnog testa), izazivaju određeni stepen reverzibilne
ishemije, ali ako ona potraje, radi se o obolelim koronaknim sudovima

Normalna perfuzija leve komore

Poremećaj perfuzije – prekid kontinuiteta
Ishemija

Infarkt miokarda- koristi se radioaktivni tehnicijum Tc-99, zadržavanje i

posle nekoliko sati u infarciranom delu miokarda
NIJE HTELA DA PITA KAKO
IZGLEDA PRAVI MIŠ!!!