avioni

Di
pl
.
i
ng.
DRAKODRAGOVI

SUHOJ35

As
t
r
onoms
k
i
magaz
i
n

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

31. maj 2014.

SUHOJ-35

Ruski dvomotorni mlazni vienamenski avion, koga u NATO nazivaju

Flakner-T+, predstavlja stealth-lovca tzv. 4++ generacije. Glavni
proizvoa slavne moskovske holding-kompanije Suhoj, fabrika
u gradu Komsomoljsk na Amuru, ima zadatak da do 2015.
vojnim snagama zemlje ispotui 48 ovih letilica. Oni su ve 2012.
isporuili Vazduhoplovstvu federacije 5 prototipova radi probnih letova.
NATO generali su oajni, jer je ovaj avion ve sada u nekim
segmentima bolji od njihovih ljubimaca.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Suhoj-35.

U starom ruskom maniru, pod ovom oznakom se zapravo kriju dva odvojena,
kompletno prepravljena derivata dugogodinjeg trna u oku NATO-a, Suhoja-27.
Prva varijanta je konstruisana jo tokom osamdesetih, kada je od kompanije Suhoj
zatraeno da dubinski usavri svog aduta, Su-27, stvorivi tada avion sa oznakom
Su-27M1 (M od rei ). Nova aerodinamika reenja ruskih
konstruktora poveala su pokretljivost letilkice, usavrena je avionika, povean je domet,
a montirani su i snaniji motori. Ubrzo je ova verzija dobila novo ime Su-35, a prvi
probni let zveden je u junu 1988. godine. Proizvedeno je ukupno 15 ovih aviona, od kojih
su neki zavrili u akro-grupi probnih pilota vazduhoplovne baze

Interni naziv novog aviona bio je T-10M.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Kubinka Moskovske oblasti. Nedugo potom, prvi Su-35 su modifikovani u Su-37, koji
su posedovali vektorske motore2 i bili korieni kao tehnoloki demonstratori.
2003. godine, Suhoj je pristupio drugoj modernizaciji Su-27 s namerom da
proizvede ono to je kompanija nazvala 4++ generacijom3 lovaca, koji su trebali da
predstavljaju prelazne aparate pre nego to stignu Su PAK FA4. Taj derivat, ne
raunajui kanarde (prednja krilca) i vazdune konice, poseduje pojaani ram,
unapreenu avioniku i radar, vektorske motore i smanjeni frontalni radarski odraz (RCS).
Ratno vazduhoplovstvo Ruske federacije naruilo je 48 ovih lovaca, oznaenih za tu
namenu kao Su-35S. Oba modela Su-35 su namenjena za prodaju mnogim
zemljama, ukljuujui Brazil, Kinu, indiju, Indoneziju i Junu Koreju, ali za sada nema
mnogo narudbi, najvie zahvaljujui snanom lobiranju Amerike i satelita. Suhoj je
prvobitno imao u planu da inostranstvu proda najmanje 160 komada drugi put
modernizovanog Su-35.

Lovac Suhoj PAK FA, odn T-50. Kada za par godina ue u naoruanje, pruae superiornost u
vazduhu i davae podrku misijama na zemlji. Konstruktori su prevazili ogranienja amerikog F-22
Raptora. Avion je dug 19,8 m, raspon krila 14 m, a maksimalna teina uzletanja 35 tona.-

Mislim na TVS (thrust vestoring control), vektorsku kontrolu potiska, sposobnost avionskih (ili raketnih)
motora da manipuliu pravcem potiska motora. Rusi ovaj metod nazivaju gasno-dinamikom kontrolom
(). Ovaj sistem su koristile i nacistike rakete V-2, a danas sve interkontinentalne rakete i bezbrojni
projektili svih namena. Skoro svi borbeni avion XXI veka imaju ovakve motore: F-22 Raptor, -30
MK, itd.
3
Uslovna oznaka koja ukazuje da se sve karakteristike aviona, ne raunajui stelt tehnologiju, pribliavaju
avionima pete generacije. Drugim reima, lovac je ispred letilica 4. generacije (Su-27, Mig.29, F-14 i F15) a iza letilica 5 generacije (amerikog F-35, ruskog T-50 i kineskog J-20).
4
( ), lovac 5.
generacije. Ovaj dvomotorni stelt jednosed nosi fabriku oznaku T-50. Namera je bila da budu naslednici
Miga-29 i Su-27. Bili su to prvi avioni sa stealth tehnologijom u ruskoj avijaciji. Pet prototipova je
poletelo 2010, a u naoruanje e biti puteni 2016. itav program e kotati preko $10 milijardi.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Amblem filijale u kojoj se proizvode Suhoji. U zavodu radi 13,5 hiljada ljudi, a godinji obrt im je preko
milijardu dolara. Fabrike proizvode jo od 1934. godine, a u istoriji su sastavljali vojne avione takvih
aviokonstruktora kao to su bili Tupoljev, Iljuin, Mikojan i Gurjevi, Suhoj i Berijev. Sertifikovani su
snabdeva i amerikog Boeinga.

ISTORIJA
Sredinom 2006. godine zapoeta je proizvodnja prve serije Suhoja-35. Letna
testiranja prvog aparata nove serije bila su planirana za 2007. godinu, ali zbog notornog
kanjenja u ruskoj vojnoj industriji, prvi letovi su izvedeni tek poetkom 2008. godine.
Montaa prvog probnog aviona Su-35 ( 901) zavrena je u leto 2007. u
pogonima Gagarinovog Avijacionog zavoda iz Komsomoljska na Amuru (rus.
-- . . ), posle ega je
maina bila predstavljena domaoj i stranoj javnosti na tradicionalnom moskovskom
aviosalonu MAKS 2007. ali samo kao neletni model.
Prvi let probnog multifunkcionalnog lovca Su-35 sa motorima A-411 proizvoaa
iz Ribinska izvren je 19. februara 2008. godine. Avion je uzleteo sa
aerodroma naunog centra u ukovskom, a njim je upravljao probni pilot pukovnik Sergej
Leonidovi Bogdan (1962).
Ve sutradan, avion je predstavljen predsedniku ruske Federacije, V.V. Putinu i prvom
vice-premijeru V.I. Zubkovu tokom njihove posete gradu ukovskom.
7. jula 2008. Su-35 je izvrio prvi demonstracioni let u ukovskom. 2. oktobra iste
godine, sa fabrikog aerodroma u Komsomoljsku poleteo je u vazduh i drugi prototip,
izvrivi ukupno 20 letova.
Do 3. oktobra 2008. godine izvedeno je 40 letova a do kraja marta 2009. 100 letova.
Tokom odravanja podmoskovskog avio-kosmikog salona MAKS 2009, zakljuen je
najvei ugovor o kupovini bojevih aviona na sajmu u poslednjim decenijama. Dogovorena
je isporuka 48 najnovijih vienamenskih lovaca Su-35S poev od 2012. a zakljuno sa
2015. godine. Planirano je takoe da e se novi ugovor praviti 2015-2020. godine.
Juna 2010. godine kompanija Suhoj je objavila da je konano zavrila sa
preliminarnim testiranjima Su-35, te da su u potpunosti potvrene karakteristike
kompleksa vojne opreme i superpokretljivosti, ime su se stekli uslovi da zaponu
dravna testiranja o bojevoj primeni zajedno sa probnim pilotima Ratnog
vazduhoplovstva Rusije.
3. maja 2011. u vazduh je poleteo prvi serijski Su-35S.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Su-35 na aviosalonu MAKS 2011.

Tokom naredna 4 meseca izvreno je ukupno 300 letova. Tom prilikom je postignuta
maksimalna brzina od 2.400 km/h i visina od 18.000 metara. 2. decembra 2011. stigao je
drugi serijski Su-35S ( 902), a u naredna dva meseca jo dva.
Do 8. avgusta 2012. godine obavljeno je 650 probnih letova, te je Ministarstvo odbrane
25. decembra naruilo prvih est serijskih aviona Su-35S.
20. februara 2013. godine, strunjaci instituta 5 pristupili su
testiranjima Su-35S. Oekuje se da e ta faza trajati godinu ipo dana, te da e se do
2015. obaviti planiranih 1.000 letova.

Letno-probni institut akademika M.M. Gromova, u koji spadaju nauni centar i aerodrom ukovski. Institut
2
poseduje najduu pistu u Evropi, dugu 5,403 m, sa betoniranom povrinom od 2,5 miliona m . To je bila
jedna od planiranih lokacija za testiranje i sletanje sovjetskog atla . Tu se od 1992. svake druge
godine odravaju meunarodne izlobe MAKS.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Vazduhoplovstvo Rusije je 2013. godine poruila 12 novih lovaca Su-35S. To je 25.

decembra objavio zapovednik ruskog Ratnog vazduhoplovstva general-pukovnik Viktor
Bondarev. Na taj nain, u letakim jedinicama Rusije bilo je ukupno 22 jedinice.
12. februara 2014. godine, ratni sastav vojno-vazdunih snaga Rusije popunjen je sa
12 novih lovaca Su-35S, koji su formalno isporueni vazduhoplovstvu krajem prole
godine. Avioni su uli u sastav naoruanja 23-eg lovakog vazduhoplovnog puka
(aerodrom Dzjomgi vojne baze u Habarovskom Kraju6) iz sastava Tree komande
Ratnog vazduhoplovstva i PVO Rusije.

KARAKTERISTIKE
Iako spolja snano podsea na Su-27, Su-35 je duboko modernizovan to se tie
noseeg rama, avionike, pogona i orunih sistema. Tehnoloka poboljanja su dala
kompaktniju i laku opremu, kao to je recimo radar, pomerajui centar gravitacije
(teite) aviona u nazad. Ta poboljanja su uklonila potrebu za kanardima i dovela do
ukidanja tzv. tandem triplana7 koji su se pojavljivali kod nekih verzija Su-27 (slike
dole). Takoe su izostale i lene vazdune konice, koje su zamenjene suprotnim
okretanjem vertikalnih stabilizatora prilikom ateriranja. Meu ostala aerodinamika
poboljanja spada i vee redukovanje vertikalnih (repnih) stabilizatora, manja grba iza
kabine i kraa projekcija strele krila.

Suhoj-27K. Ispred glavnih krila se vidi par manjih (kanardi). Taj avion je bio prvi Ruski koji je 1.
novembra 1989. konvencionalno sleteo na jedan nosa aviona.

Federalna jedinica Rusije na Dalekom istoku, na obali Tihog okeana. Aerodrom Dzjomgi (rus. )
nalazi se na samo 8 km od grada Komsomolska na Amuru.
7
Misli se na tip aviona koji ima tri para povrina za uzgon: prednja krilca, centralna krila i repne
horizontalne stabilizatore. Neke od akrobatskih figura tokom leta vojnih aviona, kao npr. Pugaevljeva
kobra i Kulbit, prvi put su izvedeni Suhojima i to ba zahvaljujui tim trima povrinama.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Suhoj-47 Berkut. Iako nikada nije serijski proizveden, mnoge napredne tehnologije su kasnije
iskoriene za lovca 4.5 generacije Su-35M i prototip lovca 5 generacije Su PAK FA. Takoe se i ovde
ispred glavnih krila vidi par manjih (kanardi).

Ojaani konstruktivni ram se odlikuje velikom upotrebom titanijumskih legura,

poveavajui rok trajaja lovca na oko 30 godina, ili 6.000 radnih sati, a maksimalnu
nosivost pri uzletanju na 34,5 tona. U isto vreme, teina praznog aviona (bez oruja i
goriva) uporediva je sa teinom od 16,5 tona Su-27. Koliina goriva je poveana za vie
od 20% i iznosi 11,5 tona, a dodatkom spoljnjih rezervoara moe da se povea na 14,5
tona. Treba rei da je predviena i mogunost punjenja gorivom u toku leta.
Suhoj poseduje poboljanu celokupnu avioniku, u ijem srcu se nalazi sistem za
obradu podataka koji se uveliko oslanja na interakcije ovek-maina. Sistem, koji ine
dva digitalna raunara, prikuplja i obrauje podatke razliitih taktikih i letakih sistema i
prikazuje pilotu relevantne informacije na dva glavna vienamenska displeja, koji,
zajedno sa tri sekundarna monitora, ine stakleni kokpit. Avion sadri i mnoga duga
usvravanja i poboljanja, ukljuujui digitalni fly-by-wire kontrolni sistem letenja, dok je
pilot opremljen head-up displejem i naoarima za noni let.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Su-35 je opremljen radarom sa hibridnim pasivnom elektronskom skenirajuom

antenskom reetkom8 tipa 35 , koji predstavlja glavnu komponentu avionskog
sistema za kontrolu vatre. Radar moskovskog proizvoaa moe da detektuje
metu povrine 3 m2 na udaljenosti do 400 km, i moe da u isto vreme prati do 30
vazdunih ciljeva, od ega njih 8 da obradi za napad. Radar takoe moe da mapira
teren ispod sebe koristei razliite reime rada, ukljuujui reim sintetikog otvora9
(SAR). Irbis je upotpunjen optiko-elektronskim nianskim sistemom -35 (rus.
- -35) koji omoguava lasersko merenje udaljenosti i TV i
infracrveno otkrivanje. Su-35 je kompatibilan sa brojnim projektilima vazduh-vazduh
kratkog i dugog dometa, precizno nevoenim orujem vazduh-zemlja u koje spadaju
projektili, fuel-air bombe10 i rakete. Maksimalnu koliinu oruja od 8 tona avion moe da
ponese pomou 12 podvesnih taaka.

Radar -. Treba da se remontuje svakih 1.500 sati, a radni vek mu je 12 godina. Remont ne traje
due od 30 min. Prenik reetke je 90 cm, a ini je 1.772 prijemno-predajna modula. Radar moe da prati
30 vazdunih (ili 4 zemaljska cilja) i da u pravom trenutku odabere do 8 najzgodnijih za primarno gaanje
aktivno samonavoenim raketama.

Radar ima maksimalnu snagu do 20 kW, te mogu da prate vazdune ciljeve veliine nekoliko metara na
daljini od 350-400 km, a cilj veliine 1 cm na daljini od ~90 km.
9
Osnovna karakterisitka je korienje relativnog kretanja antene iznad ciljnog regiona da bi se dobili jasni
varijacije u koherentnom signalu, to u konanom zbiru daje bolju prostornu rezoluciju od konvencionalnog
tipa radara. Danas se na ovaj nain postie rezolucija ispod 10 cm a u laboratorijama i ispod mm.
10
Termobarsko oruje iji ekspoloziv koristi okolni vazduh da bi proizveo eksploziju vee temperature i
snage, gde udarni talas traje znatno due nego kod konvencionalnih eksplozija. Veina klasinih eksploziva
predstavlja meavinu goriva i oksidatora (npr. barut sadri 25% goriva i 75% oksidatora), dok kod
termobarskog oruja skoro 100% je gorivo. Ove bombe se koriste za ruenje tunela, peina i bunkera.
rtve umiru od nastalog vakuuma koji unitava plua, i izaziva guenje. Rusi koriste ove bombe protin
eena, ali nita nisu bolji ni Zapadnjaci, koji ih koriste protiv Talibana u Avganistanu.

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Optiko-elektronskim nianskim sistemom -35 za potragu, otkrivanje i prepoznavanje meta, merenja

udaljenosti i praenje ciljeva prednje i zadnje hemisfere. Gabarit ureaja 76,6 54 76,3 cm; teina 71
kg; udaljenost traenja prednja polusfera 40 km, zadnja polusfera 70 km.

Pilotski kokpit je potpuno prilagoen sloenim zadacima. Poseduje dva velika displeja u boji, sa potpuno
dupliranim informacijama.

Su-35 pokree par turboreaktivna motora -411C ( 117C, odn

Proizvod 117S) sa forsanom komorom, proizvedenih zdrueno u Suhoju, NPO
9

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Saturnu i UMPO-u. Motori predstavljaju kompletno poboljanu varijantu motora 3111 i konstruktivno predstavljaju prvu etapu verzije motora A-411 aviona pete
generacije Su PAK FA.

Mlazni motori Suhoja 35. Snaga potiska svakog je 8.800 kg a u forsau skoro 15.000 kg. Duina
motora je 4,99 metara. Preo 80% detalja na novom tipu motora je inovativan u odnosu na motore
prethodne generacije.

Mlaznice za vektorsko upravljanje mlazom sagorenih gasova Suhoja 35S.

Potisak motora se procenjuje na oko 14.500 kg, to je preko 2.000 kg vie od motora
-31 koji pokreu lovce Su-27M. Radni vek motora je oko 4.000 sati, naspram

11

Modifikacija ovog motora je pre par godina prodata Kinezima za njihov prvi stelt avion J-10. Kinezi su
kupili 399 motora, od ega su 2013. dali $500 miliona za 123 komada. Ugovor je potpisan jo 1992. a itav
projekat su finansijski pomogli Kinezi.

10

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

1.500 -31, a da bi kompenzovao odsustvo kanarda motori poseduju sposobnost

vektorske kontrole potiska.
Pored navedenog, Su-35 poseduje sposobnost superkrstarenja (nadzvunog leta bez
korienja dodatnog sagorevanja), to mu daje glavnu prednost u odnosu na konkurente
koji to ne mogu. Materijali koji upijaju radarsko zraenje prekrivaju otvore motora i
prednje delove kompresora motora, te za polovinu smanjuju radarski odraz aviona; ak je
u kabina prepravljena da bi to lake eliminisala radarske talase.
Moda nije zgoreg da kaem da avion poseduje o pomoni turbinski motor
14-130-35 snage 105 kW proizvoaa "". Motor obezbeuje
klimatizaciju kabine i delova aviona i snabdeva naizmeninom strujom odreene
instrumente.

MODIFIKACIJE
Su-35S serijski lovac za Ratno vazduhoplovstvo Ruske federacije ( ).

KORISNICI
Rusko vazduhoplovstvo 26 Su-35S prema stanju od 12. feb. 2014. U akrogrupi
avioni Su-27 su zamenjeni sa Su-35.

Ahtibunsk (aerodrom) 10 kom. (feb. 2013.);

Dzjomgi (vazduhoplovna baza) 12 kom.
kalovljev aviocentar u Lipeckom 4 kom.

TAKTIKO-TEHNIKE KARAKTERISTIKE
Tehnike karakteristike
(podaci proizvoaa )

Posada: 1 ovek;
Duina: 22.18 m;
Raspon krila: 14,75 m;
Visina: 6,43 m;
Povrina krila: 62,04 m2;
Ugao strele prednje ivice krila: 42;
TEINA:
o prazan: 19.000 kg;
o normalna letna teina (2 raketa - (-77) + 2 R-73
(73): 25.300 kg;
o maksimalna teina pri uzletanju: 34.500 kg;
o teina goriva: 11.500 kg;
MOTORI:
o tip motora: turboreaktivni sa frsanom komorom u upravljivim vektorom
potiska;
o potisak:
maksimalni: 2 8.800 kg:
pri forsau: 2 14.500 kg;
o upravljanje vektorom potiska:
uglovi otklona vektora potiska: 15 u ravni;
brzina otklona vektora potiska: 60/sec.
11

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

o teina motora: 1.520 kg:

povrina radarskog rasipanja: 0,5 2 m2;

Letne karakteristike

Maksimalna brzina:
o pri zemlji: 1.400 km/h;
o na visini: 2.500 km/h (2,25 Maha, na visinama iznad 11 km);
o bez forsaa: 1,1 Mah;
Dolet:
o pri zemlji (visina 200 m, brzina 0,7 Maha): 1.580 km;
o na visini:
bez dodatnih tankova: 3.600 km;
sa 2 tanka od po 2.000 l: 4.500 km;
Plafon leta: 18.000 metara;
12

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Brzina penjanja: >280 m/s;

Duina:
o uzletanje (sa forsaom): 450 m;
o sletanje (sa padobranom i konicama): 650 m;
Optereenje krila:
o pri normalnoj uzletnoj teini: 410 kg/m2;
o pri max. uzletnoj teini: 611 kg/m2;

Naoruanje

Mitraljez: 30 mm -30-1 sa 150 redenika;

Teina naoruanja: 8.000 kg;
Podvesne take: 12;
Naoruanje:
o vazduh-vazduh:
rakete velikog dometa:
-/K-37 (AA-X-13 Arrow);
sredsnjeg dometa:
6 -27 (-10 lamo), -27, -27;
10 -/-77 (-12 dder);
kratkog dometa:
4 -73 (-11 rcher);
o vazduh-zemlja:
protivbrodske rakete:
6 -31 (AS-17 Krypton); 2 -59 (AS-13 Kingboat);
raketa velikog dometa vazduh-zemlja;
precizno-navoeni projektili:
6 -29 (AS-14 Kedge)
-25 (AS-10 Karen);
-25;
6 -500;
-1500;
nenavoeni projektili:
-25 ();
-8;
bombe razliite namene i kalibra do 1.500 kg;

13

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

14

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

Avionika
Lovci Su-35S koriste radare sa pasivnom faznom antenskom reetkom 035
.
rakteristike radara

Frekventni opseg: X (8.12 GHz);

Prenik fazne reetke: 900 mm;
Broj prijemno-predajnih modila: 1772;
Ugao posmatranja: 240 (120);
Srednja snaga: 5.000 W;
Pik snage: 20.000 W;
Daljina nalaenja ciljeva:
o sa tragom na radaru od 3 m2:
na kursu sudara: 350-400 km (u zoni 100 kv. stepeni, na fonu
neba);
o sa tragom 0,01 m2: do 90 km;
Ciljevi:
o naoruavanje i praenje: 4 na zemlji ili 30 u vazduhu:
o jednovremeno gaanje: raketama sa poluaktivnom samonavoenom
glavom (P-27, -27) ne vie od 2 cilja; raketama sa aktivnom
samonavoenom glavom (-77, -, -, -37) ne vie od 8;

15

D. Dragovi: SUHOJ-35

Astronomski magazin

16