2.

Linearna teorija tapa

tap je osnovni element linijskog nosaa. Iako je studentima, verovatno, sasvim jasan
pojam tapa, ponoviemo definiciju tapa koji je dao M. uri [5]. Neka je data proizvoljna
linija ik (slika 2.1). Neka su u ravnima n normalno na liniju ik opisane zatvorene krive , koje
ograniavaju povri F. Teita povri F, ije su dimenzije male u odnosu na du ik, lee na
liniji ik. Geometrijsko mesto taaka svih krivih je zatvorena povr . Telo ogranieno povri
i povrima F u takama i i k nazivamo tapom.
Linija ik je osa tapa, povr F je popreni presek tapa, a povr je omota tapa.
Prema obliku ose razlikujemo prave i krive tapove, a prema obliku poprenog preseka
tapovi mogu biti konstantnog i promenljivog poprenog preseka.

a)

F
k

Slika 2.1

b)
Slika 2.2

Na slici 2.1 prikazan je krivi tap, na slici 2.2a prikazan je prav tap konstantnog
poprenog preseka, a na slici 2.2b prav tap promenljivog poprenog preseka.
Teorija konstrukcija 1 se zasniva na linearnoj teoriji tapa. U linearnoj teoriji tapa
jednaine veze izmeu sila, pomeranja i deformacije tapa su linearne. Linearizovanje
osnovnih jednaina teorije tapa je postignuto uvoenjem sledeih pretpostavki:
1. Pretpostavke o malim pomeranjima (pretpostavka o statikoj linearnosti),
2. Pretpostavke o malim deformacijama (pretpostavka o geometrijskoj linearnosti),
3. Hukovog (Hooke) zakona (pretpostavka o fizikoj linearnosti).
U narednom delu teksta, izveemo osnovne jednaine linearne teorije pravog tapa u
ravni, izloenog ravnoj deformaciji. Njih ine 3 grupe jednaina: veze izmeu sila u
presecima i pomeranja, veze izmeu pomeranja i deformacije i veze izmeu sila u presecima i
deformacije pravog tapa.

2.1 Spoljanje sile i sile u presecima tapa

Sile koje deluju na tap, tzv. spoljanje sile, mogu biti aktivne i reaktivne. Aktivne sile
predstavljaju optereenje tapa, dok reaktivne sile ine reakcije oslonaca i ukljetenja. Po
svom karakteru spoljanje sile mogu biti konzervativne i nekozervativne. Konzervativne sile

18

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

su one iji rad ne zavisi od putanje napadnih taaka sila, ve samo od poetnog i krajnjeg
poloaja sila. Tipina konzervativna sila je gravitaciono optereenje. Za konzervativno
optereenje je karakteristino da ne menja pravac niti veliinu pri deformaciji tapa.
Nekozervativne sile su one iji rad zavisi od putanje napadnih taaka. One menjaju pravac i
veliinu sa deformacijom tapa. Tipino nekozervativno optereenje je hidrostatiki pritisak,
koji deluje upravno na povrinu i jednak je proizvodu specifine teine tenosti i dubine.
Spoljanje sile
Spoljanje optereenje ravnog tapa lei u ravnima paralelno ravni tapa. Ono moe
poticati od povrinskih i zapreminskih sila. Saglasno Sen-Venanovoj pretpostavci1 (SaintVenant), spoljanje optereenje zamenjujemo statiki ekvivalentnim silama i momentima

raspodeljenim du ose tapa (slika 2.3). Neka je R redukciona rezultanta a M redukcioni

moment svih sila koje deluju na element tapa s.

Specifino raspodeljeno optereenje p,

R
predstavlja silu po jedinici duine ose tapa:

M
R dR

.
(2.2)
p lim
k
s 0 s
ds
s
p

Mik

Mi

i
Rik

Pi
Mki
k
Rki

Specifini raspodeljeni moment M ,

predstavlja moment po jedinici duine ose
tapa:

M d M
M lim

.
(2.2)
s 0 s
ds

Slika 2.3

Optereenja velikog intenziteta p i M du diferencijalno malog elementa ose tapa

zamenjujemo koncentrisanom silom P i koncentrisanim momentom M .

pds= pdx
C

ds
dx

C1

Specifino raspodeljeno optereenje moe biti zadato po

jedinici duine ose tapa, p, ili po jedinici duine projekcije
ose tapa, p , na jednu od osa globalnog koordinatnog
sistema XOY (slika 2.4).

Slika 2.4
Vezu izmeu optereenja du ose tapa p i optereenja po projekciji ose tapa
p dobijamo polazei od injenice da je sila koja deluje na element tapa istog intenziteta, bez

obzira da li je iskazana po jedinici duine ose tapa ili jedinici duine projekcije, tj.:
pds pdx
Ako jednainu (2.3) podelimo sa ds, uzimajui u obzir da je cos
1

(2.3)

dx
, dobija se:
ds

Naponi i deformacija tapa zavise samo od rezultanti sila koje deluju na elementu tapa, a ne zavise od njihove
raspodele po omotau [4].

19

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

p p cos ,

(2.4)

gde je ugao koji osa tapa zaklapa sa X-osom.

X
pnds
Y C

Raspodeljeno optereenje proizvoljnog pravca pds moemo

razloiti na komponente u pravcu ose tapa i upravno na
osu tapa: ptds i pnds, ili na horizontalnu i vertikalnu
komponentu: pxds i pyds. Ako je ugao koji osa tapa
zaklapa sa X-osom, onda se moe lako uspostaviti relacija
izmeu komponenata, slika 2.5:

pxds
pds

pyds

ptds

ds

C1

dx

pt px cos p y sin

px pt cos pn sin

pn px sin p y cos

p y pn cos pt sin

(2.5)

Slika 2.5
Unutranje sile

Spoljanje sile izazivaju u tapu unutranje sile. Unutranje sile su povrinske sile koje
se prenose preko zamiljenih preseka u telu. Kod ravnog tapa totalni naponi lee u ravnima
paralelnim sa ravni tapa. Posledica toga je da od svih komponenata totalnog napona postoje
samo normalna komponenta napona =x i smiua komponenta napona i =xy (slika 2.6).

N
r
z
dF

dF
dF

N
x

dF

T
M

R
T

a)

H
b)

Slika 2.6
Redukcijom svih elementarnih sila dF
teite preseka dobijaju se redukciona rezultanta

R dF

Slika 2.7
koje deluju na elementima povrine dF na

R i redukcioni moment M :

(2.6)
M r dF

F
Sila R lei u ravni tapa, a vektor momenta M je upravan na ravan tapa. Komponeta

sile R normalna na ravan poprenog preseka naziva se normalna sila i obeleava sa N, dok se
komponenta u ravni preseka, normalna na osu tapa, obeleava sa T i naziva transverzalna
sila. Sile N, T i M nazivamo sile u presecima tapa. Po konvenciji normalna sila je pozitivna
kada zatee presek, transverzalna sila je pozitivna kada tei da obrne element tapa u smeru
kazaljke na satu, dok je moment pozitivan kada zatee donje vlakno (slika 2.7a).

20

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Sile u preseku se mogu odrediti iz normalnog i smiueg napona:

N dF

T dF

M ydF

(2.7)

Sile N i T su komponente rezultante R u pravcu prirodnih tj. lokalnih osa x i y . Osa x je

osa tapa, dok se osa y poklapa sa jednom od glavnih osa inercije poprenog preseka. Pored
njih, esto se koriste horizontalna i vertikalna komponenta redukcione rezultante H i V koje
lee u pravcu osa gobalnog koordinatnog sistema X i Y (slika 2.7b). Izmeu ova dva sistema
sila lako se moe uspostaviti veza. Projektovanjem komponentalnih sila jednog sistema na
pravce sila drugog sistema (slika 2.8) dobija se:
T

N H cos +V sin

T H sin V cos

(2.8)
H = N cos - T sin
V N sin T cos

Slika 2.8
U praksi prvo sraunavamo sile u presecima nosaa. Nakon toga odreujemo napone u
preseku na nain koji je izloen u Otpornosti materijala [4]. Sile u preseku dobijamo
redukcijom svih sila koje deluju levo ili desno od posmatranog preseka na teite preseka.
Momenat u posmatranom preseku jednak je redukcionom momentu rezultante sila levo tj.
desno od preseka. Normalnu i transverzalnu silu dobijamo razlaganjem redukcione rezultante
na pravac tangente i normale na osu tapa u posmatranoj taki.
2.1.1 Uslovi ravnotee elementa tapa

Veze izmeu spoljanjih i unutranjih sila tapa dobijamo iz uslova ravnotee elementa
tapa u kojima figuriu sve sile koje deluju na taj element. Pretpostavlja se da pri statikom
optereenju sile postepeno rastu od nule do konane vrednosti. Pomeranja taaka tapa pri
deformaciji su takoe postupna, tako da ne dolazi do pojave ubrzanja taaka niti do pojave
inercijalnih sila. Proces deformisanja je statiki. U svakom trenutku tog procesa spoljanje i
unutranje sile se nalaze u ravnotei. Konana ravnotea se uspostavlja poto je deformacija
tapa zavrena. Kada bi uslove ravnotee ispisali na deformisanom tapu, tj. na tapu koji je
zauzeo konaan, deformisan, poloaj u njima bi pored nepoznatih unutranjih sila figurisala i
nepoznata pomeranja taaka tapa. Uslovi ravnotee bi predstavljali nelinearne jednaine u
kojima se javlja proizvod nepoznatih sila i pomeranja. Uvoenjem pretpostavke da su
pomeranja taaka u odnosu na dimenzije tapa male veliine, i da se kao takve u uslovima
ravnotee mogu zanemariti, iz uslova ravnotee eliminiu se nepoznata pomeranja. Uslovi
ravnotee postaju linearne jednaine u kojim figuriu samo nepoznate sile u preseku.
Zanemarivanjem pomeranja taaka nosaa u uslovima ravnotee mi smo zapravo pretpostavili
da su spoljanje i unutranje sile u ravnotei na nedeformisanom tapu. Ova pretpostavka
naziva se pretpostavka o malim pomeranjima.
Da bi ispisali uslove ravnotee u diferencijalnom obliku, posmatrajmo element tapa
CC' duine ds optereen spoljanjim silama pnds i ptds i unutranjim silama na krajevima C i
C' (slika 2.9). U preseku C deluju sile N, T i M. Na diferencijalno malom rastojanju ds dolazi
do prirataja unutranjih sila za veliine dN, dT tj. dM tako da u preseku C' deluju sile: N+dN,
T+dT i M+dM. Veze izmeu unutranjih i spoljanjih sila dobiemo ispisivanjem tri uslova

21

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ravnotee elementa tapa: (1) suma sila u pravcu ose tapa jednaka je nuli; (2) suma sila
upravnih na osu tapa jednaka je nuli i (3) suma momenata svih sila u odnosu na taku C'
jednaka je nuli. Ako u uslovima ravnotee zanemarimo momenat sile pnds u odnosu na taku
C', kao malu veliinu vieg reda, nakon odreenih skraivanja, dobjaju se uslovi ravnotee
sila koje deluju na element tapa (uslovi ravnotee tapa) u obliku:
dN pt ds 0
dT pn ds 0

(2.9)

dM Tds 0
X

Kada se jednaine (2.9) podele sa ds,

dobija se:

M
N
Y

ptds
T

pnds

M+dM

C
N+dN

C'
ds

T+dT

dN
pt
ds
dT
pn
ds
dM
T
ds

(2.10)

Slika 2.9
Iz jednaine (2.10) sledi: prvi izvod normalne sile po koordinati s du ose tapa jednak je
negativnoj vrednosti optereenja u pravcu ose tapa, prvi izvod transverzalne sile jednak je
negativnoj vrednosti optereenja upravno na osu tapa, a prvi izvod momenta jednak je
transverzalnoj sili.
Jednaine (2.9) tj. (2.10) predstavljaju linearne diferencijalne jednaine prvog reda, to
je neposredna posledica uvoenja pretpostavke o malim pomeranjima. Poto se zahvaljujui
toj pretpostavci dobijaju linearne veze izmeu statikih veliina, ona se naziva i pretpostavka
o statikoj linearnosti.

2.2 Deformacija tapa u ravni

U analizi deformacije ravnog tapa pretpostavlja se da optereenje tapa lei u ravnima
koje su paralelne ravni tapa, tako da se pomeranja taaka tapa odvijaju u ravnima koje su
paralelne toj ravni. Takva deformacija se naziva ravna deformacija tapa. Zahvaljujui tome
odreivanje pomeranja taaka i deformacije tapa kao tela se svode na odreivanje pomeranja
taaka i deformacije u ravni tapa. Pomeranja i deformacija u ravni tapa mogu se
jednoznano izraziti preko pomeranja i deformacije ose tapa.
Na slici 2.10 prikazana je osa nedeformisanog tapa ik. Neka je tap duine lik i neka sa
X-osom zaklapa ugao ik pre deformacije. Nakon deformacije taka i prelazi u taku i' a taka
k u taku k'. tap se deformie i osa tapa posle deformacije postaje kriva linija i'k'. Du i'k'
predstavlja tetivu tapa posle deformacije. Duina tetive tapa posle deformacije promenila se
za veliinu lik i jednaka je lik +lik. Veliina lik predstavlja promenu duine tetive tapa.
Pored toga, pri deformaciji tetiva tapa se obrne za ugao ik u odnosu na tetivu tapa pre
deformacije. Ugao ik se naziva ugao obrtanja tetive tapa. Ugao koji tetiva tapa i'k' posle
deformacije zaklapa sa x osom jednak je zbiru ugla ik i ugla ik , tj. ik+ik.

22

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

vi

vi i
ui
i'
ui

ik

C
k uk

c
ik

C'

uk

vk

vk

lik
y

k'
lik+lik

Slika 2.10
Pomeranja taaka ose tapa u globalnom koordinatnom sistemu XOY, jednoznano su

odreena vektorom pomeranja (u , v) i uglom obrtanja tangente na osu tapa . Vektor

pomeranja moemo razloiti na komponente u i v u pravcu osa globalnog koordinatnog

sistema XOY, ili na komponente u i v u pravcu prirodnih osa x i y, slika 2.10. Izmeu
komponenata pomeranja u ova dva sistema moe se uspostaviti veza tako to se komponente
pomeranja jednog sistema projektuju na pravce komponenata pomeranja drugog sistema
(slika 2.11):
u

u u cos + v sin

u = u cos - v sin

v u sin v cos

v u sin v cos

(2.11)

Ugao je ugao koji osa tapa zaklapa sa X-osom globalnog

koordinatnog sistema.

Slika 2.11

Vektor pomeranja i ugao obrtanja proizvoljne take ose tapa nisu isto
deformacijske veliine. One u sebi sadre pomeranje i obrtanje tapa kao krutog tela. Veliine
koje postoje samo ako se tap deformie nazivaju se isto deformacijske veliine tapa. isto
deformacijske veliine tapa su: dilatacija ose tapa , promena krivine i klizanje poprenog
preseka t.

Dilatacija ose tapa predstavlja promenu duine ose tapa po jedinici duine ose tapa,
tj. specifinu promenu duine ose tapa:

lik
lik

(2.12)

Vezu izmeu pomeranja i obrtanja taaka ose tapa u, v i i dilatacije moemo dobiti
jednostavnim geometrijskim razmatranjem. Neka je dat element tapa CC1 diferencijalno
male duine ds (slika 2.12). Posle deformacije taka C prelazi u taku C' a taka C1 u taku
C1'. Komponente vektora pomeranja take C su u i v, a komponente pomeranja take C1 su
u+du i v+dv, gde su du i dv prirataji komponenata pomeranja na duini ds. Pri deformaciji
osa elementa CC1 duine ds prelazi u krivu liniju C'C1'. Duina tetive C'C1' posle deformacije
iznosi

23

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ds+ds = (1+)ds.

Element tapa pre deformacije zaklapa ugao sa X-osom. Posle deformacije tetiva C'C1'
zaklapa ugao + sa X-osom.
C

C1

dy

u+du
Y

ds
v+dv

dx
C'

dy+dv

(1+)ds
C1'

dx+du

Slika 2.12
Vezu izmeu komponenata pomeranja u, v i dilatacije dobijamo iz uslova
kompatibilnosti pomeranja. Naime projekcije dui CC1' na pravce koordinatnih osa X i Y
moraju biti iste, bilo da posmatramo element tapa pre deformacije ili posle deformacije.
Odatle sledi da je:
dx u du u (1 )ds[cos( )]
dy v dv v (1 )ds[sin( )]

(2.13)

Jednaine (2.13) su nelinearne jer se u njima javljaju proizvodi pomeranja i

deformacijskih veliina. One se mogu linearizovati uvoenjem pretpostavke o malim
deformacijama, koja glasi: pomeranja, obrtanja i deformacijske veliine tapa su male
veliine, tako da se njihovi kvadrati i vii stepeni, kao i vii stepeni njihovih izvoda mogu
zanemariti.
Iz pretpostavke o malim deformacijama sledi da je cos 1 a sin , tako da je:

cos( ) cos cos sin sin cos sin

sin( ) sin cos cos sin sin cos

Kada se jednainu (2.13) uvedu gornji izrazi, da je 0 i da je:

dx ds cos

i dy ds sin ,

dobijaju se sledee veze izmeu pomeranja i deformacije diferencijalnog elementa tapa:

du dx dy
.
dv dy dx

(2.14)

Dobijene jednaine veze izmeu komponenata pomeranja i deformacije (2.14) su linearne

diferencijalne jednaine prvog reda, pa se zbog toga pretpostavka o malim deformacijama

24

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

naziva i pretpostavka o geometrijskoj linearnosti. Teorija u kojoj vai ta pretpostavka naziva

se teorija malih deformacija.
Da bi odredili deformaciju tapa kao tela, pored dilatacije potrebno je poznavati jo
dve isto deformacijske veliine: klizanje poprenog preseka t i promenu krivine .
Klizanje poprenog preseka t predstavlja promenu prvobitno pravog ugla izmeu
poprenog preseka i ose tapa posle deformacije. U Otpornosti materijala [4] izloena je
Tehnika teorija savijanja tapa koja se zasniva na Ojler-Bernulievoj (Euller-Bernoulli)
pretpostavci. Ta pretpostavka glasi: pri deformaciji tapa popreni preseci ostaju ravni i
upravni na deformisanu osu tapa. Pretpostavka je tana samo za prave, prizmatine tapove
optereene na isto savijanje. Zahvaljujui toj pretpostavci, trodimenzionalni problem
deformacije tapa kao tela je sveden na jednodimenzionalni problem deformacije ose tapa.
Kod savijanja tapa silama, dolazi do vitoperenja poprenih preseka, koji vie nisu pravi, niti
upravni na deformisanu osu tapa, tako da tehnika teorija savijanja ne predstavlja tano
reenje. Uticaj smiuih sila na deformaciju je relativno mali i u velikom broju sluajeva
moe se potpuno zanemariti. Taj uticaj se moe priblino odrediti na osnovu pretpostavke da
popreni preseci pri deformaciji ostaju ravni, ali da nisu upravni na deformisanu osu tapa
(Ojlerova pretpostavka). tap za koji vai ova pretpostavka naziva se Timoenkov tap
(Timoshenko).
X

osa tapa

u(y)
C(y)

v
t

v(y)
C'
C'(y)

Tehnika teorija
savijanja tapa

O
-t
Timoenkov tap
O'

Slika 2.13
Posmatrajmo deo pravog tapa pre i posle deformacije (slika 2.13). Neka je taka C na
osi tapa pre deformacije prela u taku C' posle deformacije. Komponente vektora pomeranja
take C su u i v. Pri ravnoj deformaciji pomeranja taaka se odvijaju u ravnima koje su
paralelne ravni tapa. Sve taake koje lee na istom rastojanju y od ose tapa imae ista
pomeranja: u(y) i v(y). Osa tapa ostaje u ravni tapa i posle deformacije, a popreni preseci
ostaju ravni. To znai da rastojanje taaka C i C(y) u ravni tapa ostaje nepromenjeno i
jednako y. Pretpostavimo da je ugao obrtanja tangente na osu tapa . Prema Bernulievoj
pretpostavci popreni preseci su ravni i upravni na deformisanu osu tapa, pa je u Tehnikoj

25

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

teoriji savijanja tapa ugao obrtanja poprenog preseka jednak uglu (slika 2.13). Kod
Timoenkovog tapa popreni preseci vie nisu upravni na deformisanu osu tapa. Ugao t,
za koji se dodatno obrtne popreni presek usled delovanja smiuih sila, po konvenciji je
suprotnog smera od ugla obrtanja tapa i naziva se klizanje poprenog preseka. Zbog toga je
ugao obrtanja poprenog preseka tapa jednak je razlici uglova i t, tj. -t (slika 2.13).
Kada je poznato klizanje poprenog preseka t pomeranje taake C(y), koja se nalazi na
rastojanju y od ose tapa moe se iskazati u funkciji pomeranja taaka ose tapa. Iz slike 2.13,
sledi da je:
u ( y ) u y sin( t )

(2.15)

v( y ) v y [1 cos( t )]

Na osnovu pretpostavke o malim deformacijama, dobija se da je:

sin( t ) ( t )

1- cos( t ) 0

pa se jednaina (2.15) moe napisati u obliku:

u ( y ) u y ( t )

(2.16)

v( y ) v

Iz jednaine (2.16) proizilazi da su komponente pomeranja u(y) taaka na

ekvidistantnom rastojanju y od ose tapa linearna funkcija rastojanja y, to odgovara
pretpostavci da preseci posle deformacije ostaju ravni. Pri tome su komponente pomeranja
v(y) jednake komponentama pomeranja v taaka ose tapa.

C1

Cy

C1y

t
2

C'

ds

Cy'

'

(1+)ds
(1+y)ds

t+dt

C1y'

C1'
y

-t
d(-t)

''

O'
O''

Slika 2.14
Da bi odredili dilataciju elementa tapa na rastojanju y od ose tapa, posmatrajmo
zapreminski element pravog tapa duine ds pre deformacije (slika 2.14). Posle deformacije
osa tapa CC1 postaje kriva linija C'C1'. U prvoj fazi deformacije, popreni preseci su ravni i
upravni na osu tapa posle deformacije. Ugao za koji se obrne popreni presek u taki C' je .
Ugao obrtanja preseka na diferencijalno malom rastojanju ds e se promeniti za veliinu d,
tako da je ugao obrtanja poprenog preseka u taki C1' jednak +d. Popreni preseci vie
nisu paralelni. Njihovi pravci zaklapaju ugao d i se seku u taki O'. Usled delovanja

26

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

smiuih sila, popreni presek u taki C' se dodatno obrne za ugao klizanja poprenog preseka
t, tako da je -t ugao obrtanja poprenog preseka u taki C' nakon deformacije. U taki C1'
ugao klizanja se promenio u odnosu na ugao klizanja u taki C' za veliinu dt, tako da je
ugao klizanja poprenog preseka u taki C1' jednak (t+dt). Ugao obrtanja poprenog
preseka C1' nakon deformacije jednak je (+d)(t+dt)= (t)+d(t). Pravci poprenih
preseka na krajevima elementa tapa posle deformacije se seku u taki O'' i zaklapaju ugao
d(t).
Pored obrtanja poprenih preseka dolazi i do promene duine elementa tapa, i to za
veliinu ds, gde je dilatacija ose tapa. Duina elementa ose tapa C'C1' posle deformacije
iznosi ds+ds =(1+)ds. Da bi odredili promenu duine ekvidistantnog elementa, na
rastojanju y od ose tapa, uoimo element CyC1y (slika 2.14). Njegova duina pre deformacije
je ds. Nakon deformacije on prelazi u poloaj Cy'C'1y. Duina mu se menja i jednaka je je
[1+(y)]ds, gde je (y) dilatacija ekvidistantnog elementa na rastojanju y od ose tapa.
Dilatacija ekvidistantnog elementa (y) moe se odrediti iz slinosti trouglova O''C'C1' i
O''Cy'C'y1. Primenom sinusne teoreme iz O''C'C1' se dobija jednaina (2.17a), a iz
O''Cy'C' y1 jednaina (2.17b):
a)

1 y ds sin d ( t )
b)

'' y
sin( / 2 t )

(1 )ds sin d ( t )

''
sin( / 2 t )

(2.17)

Iz pretpostavke o malim deformacijama sledi da je:

sin d t d t

sin /2- t 1

na osnovu ega se iz jednaine (2.17a) dobija da je:

''

1 ds .
d t

Ako dobijenu vrednost za '' uvrstimo u jednainu (2.17b) dobija se dilatacija

ekvidistantnog elementa u obliku:

y y
Veliina

d t
.
ds

d t
ds

(2.18)

(2.19)

predstavlja promenu krivine tapa. Promena krivine je jednaka negativnoj vrednosti

promene ugla obrtanja izmeu dva bliska poprena preseka po jedinici duine tapa. Ako
vrednost promene krivine unesemo u jednainu (2.18) dobija se izraz za dilataciju
ekvidistantnog elementa u obliku:

y y

(2.20)

Iz jednaine (2.20) vidimo da je promena duine vlakna na ekvidistantnom rastojanju od

ose tapa (y) linearna funkcija odstojanja y, tj. da je raspodela dilatacije linearna po visini
poprenog preseka. To je u skladu sa pretpostavkom da popreni preseci tapa pri deformaciji
ostaju ravni.

27

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2.3 Veze izmeu deformacijskih veliina i sila u presecima tapa,

odnosno temperaturne promene
Veze izmeu deformacijskih veliina , i t i sila u presecima tapa N, T i M mogu se
uspostaviti tek poto definiemo veze izmeu napona i deformacija materijala. U linearnoj
teoriji tapa pretpostavljamo da su veze izmeu napona i deformacija linearne, tj. da vai
Hukov zakon (Hooke). Na rastojanju y od ose tapa dilatacija (y) i smicanje (y) su
proporcionalni odgovarajuim naponima:
a) y

y
E

t t y

y =

b)

(2.21)

U jednaini (2.21) veliina ( y ) je normalni napon, (y) je smiui napon, t(y) je

temperaturna promena na rastojanju y od ose tapa, E je modul elastinosti, G je modul
klizanja, a t je koeficijent linearne temperaturne dilatacije materijala. Koeficijent t
predstavlja veliinu za koju se materijal izdui po jedinici duine, kada se zagreje za 1oC (za
beton i elik t =10-5 1/oC).
Temperaturna promena t(y) predstavlja promenu temperature u odnosu na neku
referentnu vrednost. Pretpostavimo da se t(y) menja linearno po visini tapa, od vrednosti tu na
donjem vlaknu do vrednosti to na gornjem vlaknu (slika 2.15).
Neka je to temperaturna promena u osi tapa, a t temperaturna razlika, koja je jednaka
razlici temperaturnih promena donjeg i gornjeg vlakna: t = tu - to. Predpostavimo da se
temperaturna promena menja linearno du ose tapa.

to
O x
y

to
t(y)

Temperaturna promena na rastojanju y od ose

tapa moe se prikazati kao funkcija to, t i
rastojanja y:

t y to

tu

t
y .
h

(2.22)

Slika 2.15
Kada se u jednainu (2.21a) unese izraz za dilataciju (y) ekvidistantnog elementa (2.20) i
izraz za temperaturnu promenu t(y) (2.22), dobija se da je da je normalni napon (y) jednak:
t

y E t t o E y t
(2.23)
h

Momenat i normalnu silu dobiemo kada u predhodno izvedene veze izmeu napona i
presenih sila (2.7):
N dF
F

M ydF
F

unesemo dobijeni izraz za napon (2.23). Pri sraunavanju vrednosti integrala treba imati u
vidu da je:

dF = F
F

ydF = 0 ,
F

y dF = I ,
2

gde je F povrina poprenog preseka, a I momenat inercije poprenog preseka. Drugi

integral predstavlja statiki momenat povrine u odnosu na teite presaka i jednak je nuli.

28

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Nakon integracije dobijaju se veze izmeu presenih sila i deformacijskih veliina, tj.
temperaturne promene i temperaturne razlike u obliku:

N EF t t o

(2.24)

M EI t .
h

(2.25)

Iz jednaina (2.24) i (2.25) dilatacija ose tapa i promena krivine poprenog preseka
mogu se izraziti u funkciji sila u preseku i temperaturne promene tj. temperaturne razlike:

N
tt o
EF

(2.26)

M
t
t
.
EI
h

(2.27)

Veza izmeu klizanja t i transverzalne sile T dobija se iz jednaine veze izmeu

smiueg napona i deformacije (2.21b), u kojoj je smiui napon (y) zamenjen izrazom za
napon koji vai u Tehnikoj teoriji savijanja grede [4], a sledi direktno iz hipoteze uravskog:

T S y
I b y

(2.28)

U jednaini (2.28) T je transverzalna sila, S(y) je statiki moment dela preseka ispod ili iznad
prave y=const u odnosu na teite preseka, I je moment inercije poprenog preseka, a b(y) je
irina poprenog preseka na mestu y=const (vidi sliku 2.16a).
Iz jednaina (2.21b) i (2.28) dobija se da je smicanje (y) na rastojanju y od ose tapa
jednako:
T S y
y
(2.29)
G I b y

gde je G modul klizanja materijala.

max
t

(y)

t ds

90o-max

b(y)

ds

ds

a)

b)

c)

d)

Slika 2.16
Promena deformacije smicanja (y) po visini preseka jednaka je promeni smiueg
napona (y) (slika 2.16b). Maksimalna vrednost smicanja javlja se u teitu preseka, tj. na osi
tapa i opada ka ivicama preseka gde je jednaka nuli. Posledica ove neravnomerne raspodele
deformacije smicanja je vitoperenje poprenog preseka (slika 2.16c). Ako stvarnu raspodelu

29

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

smicanja zamenimo takvom raspodelom '(y) pri kojoj je prizvod '(y)ds(y)=const, onda je
element tapa izloen deformaciji prikazanoj na slici 2.16d. Pri toj deformaciji popreni
preseci ostaju ravni i relativno smaknuti na kraju elementa duine ds za veliinu
'(y)ds(y)=tds. Veliina t je promena ugla izmeu poprenog preseka i ose tapa.
Ugao t odreujemo iz uslova da je rad napona smicanja (y) na posmatranom elementu
tapa duine ds pri pretpostavljenoj raspodeli smicanja '(y) jednak radu tih napona pri
stvarnoj raspodeli smicanja (y).
Rad napona smicanja pri stvarnoj raspodeli deformacije smicanja na elementu tapa
duine ds je jednak:
dA ( y ) ( y )dsdF

(2.30)

Ako u jednainu (2.30) unesemo vrednosti za (y) i (y), datu jednainama(2.28) i (2.29)
, dobija se da je deformacioni rad jednak:
T S ( y) T S ( y)
T 2 F S ( y)2
T2
dA ds
dF ds
dF k
ds
I b( y ) GI b( y )
GF I 2 F b( y ) 2
GF
F

(2.31)

gde je:
k

F S ( y )2
dF
I 2 F b( y ) 2

(2.32)

koeficijent koji zavisi od oblika poprenog preseka (za pravougaoni presek k=1.2).
Pri pretpostavljenoj raspodeli smicanja deformacioni rad e biti jednak:
dA ( y ) '( y )dsdF t ds ( y )dF T t ds
F

(2.33)

Izjednaavanjem izraza za deformacioni rad dat jednainama (2.31) i (2.33) dobija se da

je ugao klizanja poprenog preseka jednak:

t k

T
.
GF

(2.34)

Jednaine (2.26), (2.27) i (2.34) predstavljaju veze izmeu deformacijskih veliina , i

t , temperaturne promene to i temperaturne razlike t i sila u preseku N, T i M. Jednaine
veze izmeu sila u preseku, temperaturne promene i deformacije su linearne zahvaljujui
Hukovom zakonu, pa zbog toga pretpostavku o linearnoj vezi izmeu napona i deformacije
nazivamo i pretpostavkom o fizikoj linearnosti.

2.4 Rekapitulacija jednaina tapa

Teorija tapa u kojoj vae prve dve pretpostavke: pretpostavka o statikoj linearnosti i
pretpostavka o geometrijskoj linearnosti, naziva se linearna teorija tapa ili teorija prvog
reda. Zahvaljujui njima i Hukovom zakonu sve tri grupe jednaina veze sila, pomeranja i
deformacija tapa su linearne:
jednaine ravnotee elementa tapa:
dN pt ds 0
dT pn ds 0
dM Tds 0

I)

30

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

jednaine veze pomeranja i deformacije tapa:

du dx dy
dv dy dx

II)

d t
ds
jednaine veze sila u presecima i deformacije, odnosno temperaturne promene tapa:

N
tt o
EF
M
t

t
EI
h
T
t k
GF

III)

Ako se u uslovima ravnotee zanemari pretpostavka o malim pomeranjima, uslovi

ravnotee se posmatraju na deformisanom tapu. Posledica toga je da normalne sile daju
momente u presecima tapa, tj. u uslovima ravnotee se javljaju proizvodi dveju nepoznatih
veliina - sila i pomeranja. Zbog toga jednaine uslova ravnotee (grupa jednaina I) postaju
nelinearne diferencijalne jednaine. Istovremeno, zadravanjem pretpostavki o malim
deformacijama i Hukovog zakona jednaine II i III ostaju linearne. Teorija tapa u kojoj
uvodimo takvu pretpostavku naziva se teorija drugog reda.
Ako bi pored pretpostavke o malim pomeranjima zanemarili i pretpostavku o malim
deformacijama, i grupa jednaina II bi postala nelinearna. Linearne bi ostale samo jednaine
III. Takva teorija tapa se naziva teorija velikih deformacija ili teorija treeg reda.
Grupe jednaina I, II i III linearne teorije tapa ini ukupno devet jednaina u kojim
figurie devet nepoznatih veliina tapa. To su:
sile u presecima:
pomeranja i obrtanja:
deformacije:

M, N i T,
u, v i ,
, i t.

Od tih devet jednaina, prve dve grupe jednaina (I i II) predstavljaju est linearnih
diferencijalnih jednaina prvog reda, dok jednaine III ine tri linearne algebarske jednaine.
Iz jednaina III se , i t mogu direktno izraziti u funkciji od sila u presecima M, N i T i
zameniti u jednainama II, pa ih zbog toga ne ubrajamo u nepoznate veliine tapa. Na taj
nain se problem odreivanja sila u presecima i pomeranja tj. obrtanja taaka tapa svodi na
est diferencijalnih jednaina I i II u kojim figurie est nepoznatih veliina: M, N ,T, u, v i .
Da bi iz tih est jednaina mogli da odredimo nepoznate veliine, potrebno je da pored
geometrije tapa: l, h, F, I, fizikih konstanti materijala: E, G, t i spoljanjih uticaja: p, to i t
poznajemo jo i est integracionih konstanti. Integracione konstante se odreuju iz graninih
uslova, tj. uslova na krajevima tapa. Granini uslovi tapa mogu biti zadati po silama i po
pomeranjima.
Na slici 2.17a prikazane su sile na krajevima tapa ik. Od prikazanih est sila, tri sile se
uvek mogu odrediti iz uslova ravnotee tapa, to znai da maksimalno tri granina uslova
tapa mogu biti zadata po silama. To mogu biti ili sile na jednom kraju tapa, ili sile na
drugom kraju tapa, ili bilo koje tri kombinacije sila u presecima. Te sile se nazivaju osnovne
statiki nezavisne veliine tapa.

31

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ni

Mi

Ti

Mk

i
Nk

ui

Tk

a) granini uslovi po silama

i
vi

k
uk
vk

b) granini uslovi po pomeranjima

Slika 2.17 Granini uslovi tapa

Od est komponenata pomeranja i obrtanja krajeva tapa (slika 2.17b), potrebno je znati
tri pomeranja koja definiu pomeranje tapa kao krutog tela u ravni. Dakle, moraju biti zadata
najmanje tri granina uslova po pomeranjima, a moe se zadati maksimalno est graninih
uslova po pomeranjima. To su obino pomeranja i obratanja krajeva tapa, koja nazivamo
deformacijski nezavisnim veliinama tapa.
Dakle, od 6 graninih uslova tapa maksimalno 3 granina uslova mogu biti zadata po
silama, a minimalno 3 granina uslova moraju biti zadata po pomeranjima.
Ako su tri granina uslova zadata po silama, a tri po pomeranjima, jednaine I i II se
raspadaju na dva nezavisna sistema od po tri diferencijalne jednaine sa po tri nepoznate. U
tom sluaju je mogue iz uslova ravnotee tapa (I) odrediti sile u presecima nezavisno od
pomeranja tapa. Kada su poznate sile u presecima tapa, iz jednaina III se direktno mogu
odrediti deformacijske veliine tapa , i t., a iz jednaina II i graninih uslova po
pomeranjima mogu se odrediti pomeranja taaka i obrtanja poprenih preseka tapa. Za takav
problem tapa kaemo da je statiki odreen.
Na slikama 2.18a i 2.18b su prikazana dva tapa kod kojih su na razliite naine zadata
3 granina uslova po silama i 3 po pomeranjima. Oba tapa su statiki odreena. tap na slici
2.18a predstavlja konzolu, a tap na slici 2.18b predstavlja prostu gredu.
ui=0
vi=0
i=0

Mk
k
Nk

Tk

Sik

Mi
i
ui=0
vi=0

a) konzola

Mk

k
b) prosta greda

Sik

vi=0

Slika 2.18 Statiki odreen problem tapa

Ako je broj graninih uslova po silama manji od tri, problem odreivanja sila u
presecima tapa je statiki neodreen. Sile u presecima se ne mogu odrediti iz uslova
ravnotee. U tom sluaju, da bi odredili sile u presecima tapa moramo uzeti u obzir i
pomeranja tj. obrtanja tapa.
ui=0
vi=0
i=0

a) svi granini uslovi po pomeranjima

uk=0
vk=0
k=0

ui=0
vi=0
i=0

Mk uk=0
vk=0

b) jedan granini uslov po silama i 5 po pomeranjima

Slika 2.19 Statiki nedreen problem tapa

32

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Na slici 2.19a pokazan je tap u kome su svi granini uslovi zadati po pomeranjima, dok
je na slici 2.19b, prikazan tap kod koga je zadat jedan granini uslov po silama a ostalih 5 po
pomeranjima.
U linearnoj teoriji tapa, zahvaljujui uvedenim pretpostavkama, reenje diferencijalnih
jednaina tapa je jednoznano. Praktino, to znai da istorija optereenja i deformacije nema
znaaja za odreivanje uticaja. Zbog toga u linearnoj teoriji vai princip superpozicije uticaja,
koji glasi:
Ako na tap deluje vie razliitih optereenja P1, P2, Pn, uticaj Z u tapu usled istovremenog
dejstva svih optereenja P=P1+P2++ Pn moe se dobiti superpozicijom uticaja Z1, Z2, Zn,
nastalih usled pojedinanog delovanja svakog od navedenih optereenja:

(2.35)

Z=Z1+Z2++ Zn

2.5 Uslovi ravnotee tapa

Kada su nam na kraju i tapa ik poznata tri granina uslova po silama (slika 2.20), sile u
preseku C se mogu dobiti integracijom uslova ravnotee (I) u granicama od take i do take
C:

Ni

Mc

Mi
Ti

dx
xc

xc-x C Tc

Nc

Slika 2.20
c

dN p dx 0

dT p dx 0

dM Tdx p x
n

Tc Ti pn dx

(2.36)

N c N i pt dx

x dx 0

M c M i Ti xc xi pn xc x dx
i

U integralima je umesto veliine ds uzeto dx, poto je za prav tap ds=dx. Integrali jednaina
(I), (2.36), ne predstavljaju nita drugo do uslove ravnotee sila na delu tapa od take i do
take C.
U statici konstrukcija se pokazalo pogodnim da se za osnovne statiki nezavisne
veliine, umesto sila na jednom kraju tapa, izaberu momenti na krajevima tapa Mi i Mk i
aksijalna sila tapa Sik=(Ni+Nk)/2 (slika 2.21a). Sile na krajevima tapa (Z) se mogu odrediti
primenom principa superpozicije, kao zbir sila usled osnovnih statiki nepoznatih veliina
(Zs), kada je optereenje tapa jednako nuli (slika 2.21b) i sila usled delovanja optereenja
(Zo), kada su osnovne statiki nezavisne veliine tapa jednake nuli, slika 2.21c:
Z=Zs +Zo .

(2.37)

33

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Sik

Sik

Mk
Sik
k
Tc

Mi
i l
c ik

clik

lik

b)

Mi
i

Mk Mi
lik

Mk
Sik

Mk Mi
lik

+
Ry

a)

Rx

Nio
Tio

i l
r ik

r lik

lik

Nko
Tko

c)

Slika 2.21
Usled delovanja statiki nezavisnih veliina Sik, Mi i Mk, momenti na krajevima tapa su
jednaki datim momentima, normalne sile su jednake aksijalnoj sili tapa, dok se transverzalne
sile dobijaju iz uslova ravnotee momenata u odnosu na krajnje take tapa, (slika 2.21b):
N i , s Sik ,

N k , s Sik ,

Ti , s Tk , s

Mk Mi
.
lik

(2.38)

Usled delovanja optereenja, kada su osnovne statiki nezavisne veliine jednake nuli,
momenti na krajevima tapa su jednaki nuli. Normalne sile se dobijaju iz uslova ravnotee
tapa i uslova da je Sik=0, dok setransverzalne sile na krajevima tapa odreuju se iz uslova
ravnotee tapa (slika 2.21c):
N i ,o N k ,o Rx N i ,o N k ,o 0

M
M

N i ,o N k ,o

Tk ,o Ry r

Ti ,o Ry r

Rx
2

(2.39)

U jednaini (2.39) Rx je rezultanta optereenja u pravcu ose tapa, Ry rezultanta optereenja

upravno na osu tapa, a r xr / lik i r xr / lik su bezdimenzionalne koordinate poloaja
rezultante Ry. Superpozicijom uticaja od oba stanja, dobijaju se sile na krajevima tapa:
N i Sik +
Ti

Rx
2

N k Sik -

Mk Mi
Ry r
lik

Tk

Rx
2

(2.40)

Mk Mi
R y r
lik

Sile u proizvoljnom preseku C odreuju se principom superpozicije kao zbir uticaja od

statiki nezavisnih veliina i uticaja od optereenja:
N c N co Sik

34

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Tc Tco

Mk Mi
lik

(2.41)

M c M co M i c +M k c
gde su Nco, Tco i Mco sile u preseku C usled optereenja kada su sve statiki nezavisne veliine
tapa jednake nuli (stanje Sik=0). Sile Nco, Tco i Mco su zapravo sile u preseku C jednog pravog
tapa, sa homogenim graninim uslovima po silama, koji u statikom smislu predstavlja
odgovarajuu prostu gredu. Ostali lanovi u uzrazima za sile predstavljaju uticaje preseku C
usled statiki nezavisnih veliina kada je optereenje tapa jednako nuli (stanje p=0).
Promenu sila u presecima du ose tapa prikazujemo dijagramima presenih sila.
Dijagrame presenih sila du tapa crtamo superpozicijom dijagrama sila usled delovanja
statiki nezavisnih veliina Sik, Mi i Mk i dijagrama sila u preseku odgovarajue proste grede
usled spoljanjeg optereenja. Na slici 2.22 prikazani su dijagrami sila u preseku.
Ry

Mi

i
Rx/2
Sik

Mk

pn

pt

Sik

Sik

Rx

Ti,o
(Mk-Mi)/2

Rx/2

Tk,o

Mk

+
-

Mi
Mk
Mo

Mi

Mmax

Slika 2.22
Kada su poznate sile u tapovima, deformacijske veliine tapa , i t odreujemo iz
jednaina III, u kojim smo sile u presecima iskazali preko statiki nezavisnih veliina i
spoljanjih uticaja:

Sik N o

t t o
EF EF

M i ' M k M o
t

t
EI
EI
EI
h

t k

Mk
Mi
T
k
k o
GFlik
GFlik
GF

(2.42)

35

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2.6 Komponente pomeranja i obrtanja taaka ose tapa

Pomeranja i obrtanja poprenog preseka u taki C mogu se odrediti integracijom
jednaina II kada su poznata tri granina uslova po pomeranjima; recimo dve komponente
pomeranja i obrtanje poprenog preseka na jednom od krajeva tapa. U zavisnosti od toga koji
su granini uslovi poznati integracija se sprovodi od take i do take C (ako su poznata
pomeranja take i), ili od take C do take k (ako su poznata pomeranja take k):
c

i
c

i
c

du dx dy

dv dy dx
i
c

(2.43)

d ds
t

U praksi se ovakav postupak uglavnom ne koristi, ve se primenjuju znatno

jednostavnije metode za odreivanje traenog pomeranja. U klasinoj statici konstrukcija
problem odreivanja pomeranja, tj. obrtanja taaka ose tapa reava se primenom principa
virtualnih sila, koji e biti detaljno izloen u okviru Poglavlja 7. Reenje jednaina (2.43) se
moe nai u literaturi [5].
Za odreivanje pomeranja i obrtanja taaka ose tapa, umesto pomeranja i obrtanja
krajeva tapa, dovoljno je poznavati bilo koje tri deformacijski nezavisne veliine tapa.
Deformacijski nezavisne veliine tapa, koje odgovaraju izabranim statiki nezavisnim
veliinama Sik, Mi i Mk, su lik, ik i ki. Veliina lik je promena duine tetive tapa, ik je
deformacioni ugao u voru i tapa ik , a ki je deformacioni ugao u voru k tapa ik .

(-t)i

i
vi

popreni presek posle deformacije

ik

ik
i

ui i'

ik

uk

lik
k
ik
lik+lik

vk
k

ki

ik

popreni presek posle deformacije

(-t)k

Slika 2.23
Na slici 2.23 je prikazan prav tap pre i posle deformacije. Pre deformacije osa tapa
duine lik zaklapa uga ik sa X-osom. Posle deformacije tetiva tapa i'k' zarotira se za ugao
obrtanja tapa ik i promeni duinu za veliinu lik. Na osnovu slike 2.23 moe se uspostaviti
veza izmeu komponenata pomeranja taaka ose tapa u i v i deformacijski nezavisne
veliine lik:

36

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

lik uk ui lik lik cos ik .

Kada se u gornju jednainu unese da je cos1 , dobija se da je

lik uk ui ,

(2.44)

tj. promena duine tetive tapa lik jednaka je razlici komponenata pomeranja u pravcu ose
tapa.
Pored toga, osa tapa se deformie i prelazi u krivu liniju, pri emu se popreni presek u
taki i obrne za ugao (-t)i, a popreni presek u taki k se obrne za ugao (-t)k. Ugao
obrtanja poprenog preseka nije isto deformacijska veliina jer u sebi sadri obrtanje tapa
kao krutog tela. Ugao obrtanja poprenog preseka u proizvoljnoj taki jednak je zbiru ugla
obrtanja tapa ik i isto deformacijske veliine koja se naziva deformacioni ugao tapa.
Shodno tome, uglovi obrtanja poprenog preseka na krajevima tapa i i k su:

t i ik ik
.
t k ki ik

(2.45)

Iz jednaina (2.45) sledi da je deformaconi ugao jednak razlici uglova obrtanja

poprenog preseka t i tetive tapa ik :

ik t i ik

(2.46)

.
(2.47)
ki t k ik
Ugao obrtanja tetive tapa ili kratko, ugao obrtanja tapa, dobija se geometrijskim
razmatranjem. Iz slike 2.23 sledi da je:
vk vi lik lik sin ik

Kada se u predhodnu jednainu unese da je:

sin ik ik

lik ik 0 ,

dobija se da je ugao obrtanja tetive tapa:

ik

vk vi
,
lik

(2.48)

tj. ugao obrtanja tetive tapa jednak je razlici komponenata pomeranja krajeva tapa
upravnih na osu tapa podeljeno sa duinom tapa.
Ako se u jednaine (2.46) i (2.47) unesu izraz za obrtanje tapa (2.48) i veze izmeu
komponenata pomeranja u lokalnom i globalnom sistemu (2.11) dobija se da je:
lik uk ui cos ik vk vi sin ik

ik t i

vk vi cos ik uk ui sin ik

ki t k

(2.49)

lik

vk vi cos ik uk ui sin ik
lik

Jednaine (2.49) predstavljaju veze izmeu deformacijski nezavisnih veliina lik, ik i ki i

pomeranja tj. obrtanja tapa u, v, .

37

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2.7 Veze izmeu statiki nezavisnih i deformacijski nezavisnih veliina

tapa
Veze izmeu osnovnih statiki nezavisnih veliina tapa i osnovnih deformacijski
nezavisnih veliina tapa mogu se lako uspostaviti primenom principa superpozicije uticaja.
Na slici 2.24a prikazan je prav tap izloen pojedinanom delovanju statiki nezavisne
veliine Sik=1, optereenja i temperaturne promene, dok je na slici 2.24b prikazan tap
izloen delovanju statiki nezavisnih veliina Mi=1 i Mk=1, optereenja i temperaturne
razlike.

Sik=1

i'

k
lik,s

lik

Mi=1

Sik=1
i

-ki,i

ik,i

Mk=1
i' i

pt

lik

i
k

lik,o

pn

i
i

k
lik,t

lik

-ki,o

ik,o

i'

-ki,k

ik,k

ik,t

-ki,t
b)

a)
Slika 2.24

Na osnovu slike 2.24a i 2.24b, deformacijski nezavisne veliine lik , ik i ki dobijaju

se superpozicijom uticaja usled istovremenog delovanja statiki nezavisnih veliina,
optereenja i temperature:
lik lik , s Sik lik ,o lik ,t

ik ik ,i M i ik ,k M k ik ,o ik ,t

ki ki ,i M i ki ,k M k ki ,o ki ,t

gde je:
lik,s promena duine tetive usled Sik=1,
lik,o promena duine tetive usled optereenja,
lik,t promena duine tetive usled temperaturne promene u osi tapa,
ik,i

deformacioni ugao u voru i usled Mi=1,

ik,k

deformacioni ugao u voru i usled Mk=1,

ik,o

deformacioni ugao u voru i usled optereenja,

ik,t

deformacioni ugao u voru i usled temperaturne razlike,

(2.50)

38

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ki,i

deformacioni ugao u voru k usled Mi=1,

ki,k

deformacioni ugao u voru k usled Mk=1,

ki,o

deformacioni ugao u voru k usled optereenja,

ki,t

deformacioni ugao u voru k usled temperaturne razlike.

Vrednosti pojedinih lanova mogu se dobiti direktno, integracijom izraza za promenu

duine tetive i promenu krivine.
Za homogene granine uslove, kada su pomeranja krajeva tapa i i k jednaka nuli
(ui= uk=vi=vk=0), promena duine tetive se dobija direktno iz dilatacije ose tapa:
k
k
N
S

lik dx ik o t t o dx ,
EF EF

i
i

gde je ds=dx. Gornja jednaina se moe napisati u obliku:

k

i
k
Sik
No
lik
dx
dx t t o dx .
EF
EF
i
i
i

(2.51)

Uporeivanjem dobijenog izraza sa izrazom za lik u jednaini (2.50) sledi da je:

k

lik , s
i

dx
,
EF

lik ,o
i

No
dx,
EF

lik ,t t t o dx .

(2.52)

Za homogene granine uslove ugao obrtanja tetive tapa ik 0 , tako da su

deformacioni uglovi ik i ki jednaki uglovima obrtanja poprenih preseka u vorovima i i k,
tj. ik t i , ki t k . Deformacioni ugao ik dobija se integracijom

izraza

d t dx koji je predhodno pomnoen sa . Kada se promena krivine izrazi

preko deformacijski nezavisnih veliina Mi i Mk i spoljanjih uticaja, jednaina (2.42), dobija

se da je navedeni integral jednak:
k
t
M' M M

i d t i EIi EIk EIo t h dx .

k

Integracijom gornje jednaine, dobija se deformacioni ugao ik u sledeem obliku:

k

ik
i

M i '2
M '
M '
t
dx k dx o dx t dx
EI
EI
EI
h
i
i
i
k

(2.53)

Na slian nain, integracijom izraza d t dx koji je pomnoen sa i u kome je

promena krivine iskazana preko deformacijski nezavisnih veliina Mi i Mk i spoljanjih
uticaja
t
M i ' M k M o

t dx ,
EI
EI
EI
h
i

d
t

dobijaja se negativna vrednost deformacionog ugla ki u sledeem obliku:

k

ki
i

M i
M 2
M
t
dx k dx o dx t dx .
EI
EI
EI
h
i
i
i
k

(2.54)

39

2. Linearna teorija tapa

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Poreenjem dobijenih jednaina sa jednainama (2.50), moe se zakljuiti da je:

k

ik ,i
i

ik ,o

'2
EI

M '
o dx,
EI
i
k

ik ,k ki ,i

dx ,

M
o dx,
EI
i
k

ki ,o

'
EI

ki ,k

dx ,

ik ,t

t
t dx,
h
i

2
EI

ki ,t

dx,
k

t
t dx
h
i

(2.55)

Iz jednaina (2.52) i (2.55) proizilazi da deformacijski nezavisne veliine tapa koje

nastaju delovanjem statiki nezavisnih veliina zavise samo od geometrije tapa i da za jedan
tap predstavljaju konstantne veliine. Za tapove konstantnog poprenog preseka, direktnom
integracijom izraza za deformacijski nezavisne veliine tapa, uzimajui u obzir da je:
k

dx l

ik

x
l

d =

dx
,
l

dobija se da je:
lik , S

lik
,
EFik

ik ,i ki ,k

1 lik
,
3 EI ik

ik ,k ki ,i

1 lik
6 EI ik

(2.56)

2.8 Bazna matrica fleksibinosti i bazna matrica krutosti tapa

Jednaine (2.50) mogu se napisati u matrinom obliku:
lik lik , s

ik 0

ki 0

ik ,i
ki ,i

0 Sik lik ,o lik ,t

ik , k M i ik ,o ik ,t
ki ,k M k ki ,o ki ,t

(2.57)

U jednaini (2.57) momenat Mk je uzet sa negativnim znakom radi ouvanja simetrije. Ako
uvedemo sledee obeleavanje :
lik

ik

ki

lik ,o

o ik ,o

ki ,o

lik , s

F 0
0

lik ,t

t ik , t

ki ,t

ik ,i
ki ,i

Sik

S Mi
M
k

ik ,k
ki ,k

(2.58)

(2.59)

matrina jednaina (2.57) glasi:

F S o t .
Elementi jednaine (2.60) imaju sledea znaenja:

je vektor osnovnih deformacijski nezavisnih veliine tapa,

je matrica fleksibilnosti tapa,

je vektor osnovnih statiki nezavisnih veliina tapa,

o je vektor deformacijski nezavisnih veliina tapa usled optereenja,

(2.60)

40

Teorija konstrukcija 1

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

je vektor deformacijski nezavisnih veliina tapa usled uticaja temperature.

Kada je tap neoptereen, veza izmeu vektora osnovnih deformacijski nezavisnih

veliina tapa i vektora osnovnih statiki nezavisnih veliina S tapa glasi:
F S .

(2.61)

Veza izmeu vektora osnovnih deformacijskih veliina i vektora osnovnih statiki

nezavisnih veliina S neoptereenog tapa data je preko matrice fleksibilnosti F. Za tap
konstantnog poprenog preseka matrica fleksibilnosti se dobija kada se u jednainu (2.59),
unesu izrazi za deformacijske veliine lik,s, ik ,i , ki ,i i ki ,k tapa konstantnog preseka (2.56):
lik

EFik

F 0

0
lik
3EI ik

l
ik .
6 EI ik
lik

3EI ik
0

lik
6 EI ik

(2.62)

Elementi matrice fleksibilnosti tapa zavisi samo od geometrijskih karakteristika tapa, lik, Fik
i Iik, i karakteristike materijala, E.
Iz jednaine (2.61) dobija se da je vektor osnovnih statiki nezavisnih veliina S jednak:

gde je

S Ko ,

(2.63)

Ko= F-1

(2.64)

bazna matrica krutosti tapa. Za tap konstantnog preseka, bazna matrica krutosti tapa dobija
se inverzijom matrice fleksibilnosti (2.62) u obliku:
EFik

lik

Ko 0

0
4 EI ik
lik
2 EI ik
lik

2 EI ik
.
lik
4 EI ik

lik

(2.65)

Elementi bazne matrice krutosti Ko imaju jasno fiziko znaenje, koje sledi iz matrine
jednaine (2.63). Elementi bazne matrice krutosti predstavljaju osnovne statike nezavisne
veliine tapa Sik , Mi i Mk usled jedininih vrednosti odgovarajuih osnovnih deformacijski
nezavisnih veliina tapa lik , ik i ki .
U ovom poglavlju je u potpunosti reen problem tapa, kao osnovnog elementa ravnih
linijskih nosaa. Definisane su nepoznate statike i deformacijske veliine tapa i izvedene
osnovne jednaine iz kojih se one mogu odrediti. Pokazano je da taj problem ima reenje i
dati su uslovi pod kojima je to reenje mogue.

2. Linearna teorija tapa

41

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Test
1.

Navesti sve tri grupe nepoznatih veliine tapa.

2.

Nabrojati veliine kojima se opisuju pomeranja taaka na osi tapa.

3.

Definisati deformacijske veliine tapa , i t .

4.

Definisati sile u presecima tapa.

5.

Nacrtati sile u dva bliska preseka tapa C i C', pozitivne po konvenciji.

6.

Navesti osnovne pretpostavke Linearne teorije tapa.

7.

Koje su posledice tih pretpostavki?

8.

Navesti 3 grupe jednaina kojima se opisuju veze izmeu nepoznatih veliina tapa.

9.

Izvesti uslove ravnotee elementa tapa.

10. Izvesti jednaine veze izmeu pomeranja i deformacije elementa tapa.

11. Izvesti jednaine veze izmeu sila u presku i deformacije tapa.
12. Kog tipa su izvedene jednaine tapa?
13. Na koliko diferencijalnih jednaina se svodi problem tapa?
14. ta je potrebno poznavati da bi se reile diferencijalne jednaine tapa?
15. Navesti osnovne statiki nezavisne veliine tapa.
16. Izvesti izraze za sile u presecima tapa usled istovremenog delovanja statiki
nezavisnih veliina tapa i optereenja du ose tapa.
17. Navesti osnovne deformacijski nezavisne veliine tapa.
18. Izvesti veze izmeu pomeranja i osnovnih deformacijski nezavisnih veliina tapa.
19. Izvesti veze izmeu osnovnih statiki i osnovnih deformacijski nezavisnih veliina
tapa.
20. ta je bazna matrica krutosti tapa?