y ~

TrnL
M -juiftnotm a
K ft 9 5aHiH_
*4
, 5=

%>

si

5 r ? y

KOPffh B(\HK(\
0 5 e 3 5 e t > y je

VREME

Politika

DUAN

V R A N I

S u enje:
Trifunovi robija _______________ 13
S u sreti: Sorosevci
kod p a trija rh a __________________ 13
Rat u B osni: Maskirni Bon __ __ 14
Tem a V rem ena:
Srpska e lita ____________________ 16
Na licu m esta:
Venanje Di S te fa n a ____________18
K njige: KO je ko u S rb iji________ 20
Intervju:
Spom enka Hribar ______________22

Atina i Beograd: No velikog finala

Ventil za grke godine: Reporteri "Vremena" izvetavaju ta se
dogaalo na ulicama dva glavna grada i kako je, na kraju, bilo
vie politike nego sporta. Grka ambasada u Beogradu ugradie
u prozore neprobojna stakla, a takva ima jo samo ambasada u
- Ankari
strana 8

Svet
R azgovor:
Vojeh Jaruzelski __________ _ 26
0 njim a se govori:
Viktor e rn o m ird in _____________ 29

Kultura
Intervju:
Spomenka Hribar
Strah od slobode: Jugoslavija
je sada u Sloveniji postala
tabu tem a. Jo smo u gru,
kao da ni sami ne verujemo
da smo samostalni. I zato se
na svako pominjanje Beogra
da tako nervozno reaguje
strana 22

Intervju:Vojeh Jaruzelski
Promene u razmiljanju su pr
irodne, ali samo ako su posledice postepenog sazrevanja.
I ja sam se promenio, nisam
onaj koji sam nekad bio, imam
kritiki stav prema svojim
ranijim odlukama, miljenjima i
pogledima. Svojih greaka se
ne odriem
strana 26

Feljton: Ruska mafija

Poslednja generacija "krunisanih" kriminalaca, koja se odeva kod
Armanija, vozi "mercedes", mre kokain, ima razgranate poslove
s obe strane zakona i s obe strane granice, finansira politike
partije, lii na svog krezubog, tetoviranog pretka, koji se ponosio
godinama provedenim na robiji i kome je od narkotika bio najdostupniji "efir" (vrlo jak aj)
stfgng 4?

Spektakli:
enidba don ovanija

Julske vatre: Smeh

herojevog brata

Na slavlje u Termoliju nisu doli

Berluskoni, Kraksi, Dragoslav
Avramovi, Kertes, Marko
Miloevi, brani par Ranatovi... Ipak, mladoenja je im
presionirao rodno selo
strana 18

Z a "Vreme" govori, smeje

se. i plae, Dragoljub, brat
ikice Jovanovia panca.
Legenda o 7. julu je "... u
stvari la. Od poetka do
kraja"
strana 50

V enecija:
Sto godina Bijenala_____________ 32
P o zorite:
opalovii u Oranu _________ _ 33
U vo d n ik: David A lb a h a ri_______ 37
S eanje: Emil S io ra n ___________38
O ko sveta: Engleska.
Italija, Nem aka _______________ 40
Prikazi: Duan Kovaevi
1_Milisav S a v i __________________ 43
P revodi: R a b le _________________45

ivot
A tina: No velikog f in a la ________ 8
B eograd:
Ventil za grke godine ________
10
M ediji: Ruenje b r a e _________ 12
Feljton: Ruska m afija_________ 47
S u d b in e:
Sm eh herojevog brata _________ 50
M aked o n ija:
Govorite li rotarijanski___________53
V ie od serije: Umro B e c i ____ 56

4Nedelja
6 Duh Vremena
24 Meduvreme
30 Meridijani
34 Scena
54 ljudi i vreme

59 Izlog
60 Roman
63 Pota
64 Lini ugao
66 Vreme
uivanja

Na naslovnoj strani: Slavlje u Beogradu

posle pobede u Atini
Fotografija: Drako Gagovi

Hteo sam i ja da
napiem neto o koarci.
Htelaje to vela redakcija,
sve do Vremena uivanja.
Ko drugima namee disci
plinu, mora biti samodisciplinovan; tako sam u ko
bacio ve napisanih pet
reenica, a bile su mi se
dopale. Onda mi je Goran' ka Mati nala sliku povo dom koje nita veliko ne
mora da se kae: recimo,
mladi eka posao, starac penziju. Moda su oni tu,
isped zgrade srpske Vlade,
sasvim sluajno; injenica
je, meutim, da nema ni po
sla i da su i penzije sve
tanje. Ovde je, i inae, sve
sluajno - osim koarke.
D. .

Ponovo u sedlu
Mejdor ostaje premijer
Don Mejdor ostaje premijer Velike Britanije jer
je na izborima za lidera Konzervativne stranke
odranim 4. jula pobedio dobivi podrku 218 od 327
lanova parlamenta iz redova ove partije.
Mejdorov protivkandidat Don Redvud osvojio
je 89 glasova. 8 lanova partije se uzdralo od gla
sanja, a 12 listia bila su nevaei. Redvud je izjavio
daje Mejdor "poteno pobedio. potujui pravila".
Nakon nedelju dana napetosti, Mejdor je otvorio
put za pokuaj da ujedini svoju partiju u kojoj ve

4 VREME 10. JUL 1995.

nekoliko meseci traju sukobi /bog politike prema

Evropskoj uniji.
Mejdorov prvi potez bie rekonstrukcija kabine
ta. kako bi uvrstio kontrolu vlade.

Petogodinjica
Kola srpskih sestara
Pomo za sve kojima je potrebna
Kolo sipskih sestara proslavilo je pet godina otka
ko je obnovljeno. Izvetaj za samo poslednjih godinu
dana govori o pomo i deijim ustanovama u vrednos-

ii h.1236.520 dinara, o prcu/imanju brige /a

*ci.iin*

ugroena domainstva u beogradskim opijnuma V io

grad. Vraari Palilula. pomoci holesmuma u Kolnu .1
ma vrednoj 50.000 dinara. kao 1 ponnn.1 i/Ivi'Iiuiiiki
stanovnitvu 11 ratnim podrujima lanieim nna 1
dru tlima.
lanice. KSS ostvarile su od ll>l>2 godine? I i
linih kontakata sa ljudima u pol beogradskih klmik.i
kojima mi i pomoc 1 ra/govor neophodni \kii\m>M
Kola ostvarena je u sa rad nj i sa mnogim h n n i . n u
larnim orgam/acijama
'
Kolo srpskih sestara osnov ano je p o e t k o m v e k a .1
ime mu je Branislav Nuie. 1 statutu K o l a Moii d . r s e
pomo prua svima kojima je potrebna, h e / o h / n a i u
nacionalnu 1 versku pripadnost.

Biha pred gladu

| (hi) ka :*'
.ko :e 'dlukti doneo.
i?
.
.1 ,.!ite\a Kluba
m/.,;
, i

.!1 odluku 0
1,
1
NI>1s
>' Mi ivie.l em.e Kado\an Baki
uimistaist \ 0
'.'ii >p -H( 1, u\.y '; i'i.iniv dd. u
.
i.
i ;a 'siio\ u ije od J'U. '
1 SI 1 S, 1 i. : kMtsk.a pa'ina 'SDP) smatra
: * lili ii:k\ \ .ddanosu d^prmos
ju -.!,-jf l .1
1; 1 t.(f. ( , ; i
d ik. I : rNs nema nita
i -ad-'i)'. M.1 ' <
'! u !.!' na utemel|cnost
Kuk-'f-vUi-. S .i M :ia tj ' di |e da ce pokrenuti
viiin - i 1os-! idfilK ' 1!/ '.'I1!a/lo/euie da je Prosu " ruMf phjUt m* 1-''.'i '1!sliv |e pi.ei l\ idem >za /onu elit
ii' >v hi k'ii]:

V R# #E/ / M
E
i*
l~(lllV(H'kll kllt U
1

Prema jugu

l'poziH'cnje Sat/ako ()i>atc

iv in e k n jig e "

p r o n ie n ila je tn lr e u t

1 ><Ii i h >rn

p o d m itili p r o s to r iju

: 'i vivi>111 p r im o r j u p o

le (io s p o ilu i .to v o n o

\ n b r o i <4. b ro je v i

* \ 1se o d 3 5 . 0 0 0

*>

te le fo n u

im i e ih k; na B u d v a n >ko I fv( >00. jav 11a je

iiik>!.!

la k s

te le fo n e . \ o \ n in h e s it

Na H erceg

6.1

\/r

/ 556 / 6 .1/ ()4().

a la k s f>2<S-StW.

. i : : h i v a ' 1 \ is e o d o s a m
i s i i . u . i m h g o s tiju , a s a m o
>k :!' .'mtoh usku s ta n ic u
1

1 > [ 0 0 aut o b u s a .

: p o s e ta / a b e le -

r'iia u - 1 [("h o te lim a u b a rs k o j o p tin i.

d e hoio.\,.i o k o pet h ilja d a tirris ta .

... ..'.I- i k iiii,\V.oi r i v ije r i. p r e m a

*1!

m
Izolovan grad: Biha
Izolovanoj bosanskoj enklavi Biha preti glad. re
kla je* visoki kom esar/a i/heglice I N Sadako ( igala u
intervjuu prilikom posete Kiladelfiji. tgde |oj u na
Dan nezavisnosti SAD uruena godinja M c d a li a . s l o
bode /a doprinos principima slobode I.
U Bihau, preteno muslimanskom 'g r a d u o d
2(K).(HK) stanovnika, od gladi su umrli je d a n s i a r ip
ovek i trogodinji deak.
"Zaista nismo uspeli da dopremo do B ih a a " , re k
laje Ogata. "Uspeli smo da dopremimo n e io s e m e n a .
Ukoliko ne budemo u mogunosti d a d o p i e m o d o
gr; ida u mnogo veoj meri. opta g la d je n e to to h i.
moglo da se dogodi".

Zagonetna dodela
Uvalu Valdanos - ratna Inka
Skuptina Crne Gore ireb$da. na z a h te v K l u b a
poslanika Liberalnog save/a Crne Gore (1 S C ( i 11 p o
slanika Narodne stranke (NS), ra/motri o d l u k u .1
dodeljivanju uvale Valdanos kod Ulcinja Vdivi !irv
sla\ ije (VJ) /a i/.gradnju ratne luke.
Predsednik Crne Gore Momir Bulato\ ic o b a v c s i i o
je javnost o takvoj odluci 9. juna. 11a p r os la v 1 I )ana
mornarice u Kotom, izjavivi da se radi o "odl ue i Ke

T> poil ii Ilir,.

Iilia o k o 4 0 0 0 '

-:;!!.!. a m l i o q h

u* polovina u ho-

p. -nhici a u i.- (. I'ivtu je.trenutn^^.i'st. o'd -I >00 gostiju. I u Kotoru

nu ^ 1 r-ii-u-v-11-iIoimopopuH.lv ''i-, pa s\e procenc turis
t i k i h p o s le n ik a g o v o r e d a e bi ti.o s t v a r e n o planirano
p o \ e e a m e h t o | a g o s t ij u \ n l 1 5 o d s t o u o d n o s u n a pol1 n i o t i is iu u s e / i m u .

. v .

Kursevi
Ci'nm ilnc iHuikr -Mvdiiii k iits n i
1 D IM
i I SO

Beograd
l.( 10

I ;3ti

d i m ?A0i2.Uy
I I Sl>
1

t r n a l)t* r /;r

greh
.3 .0 0
4.06

Skoplje
26.45
M,2 3

Ljubljana
81,36
113,70

Sarajevo
l()5.(X)
. I46.(X)

t - kupovni/prodajni
'5 > l .^6.00/27.10 81,60/82,00 - 135/150
;o ^7.50/38.50 II1,(XV1I5jOO
/
iv;r: crna herza menjanice crna berza

dr-mvf ' :d u lI' K I >|V

i (>tv-K \
ll\J> \1k. ('

100 si :
100 B U D IN

!
V65 j .
4 .<0
2.46

1.042
732

5.770
4.050
553
182

54,50

3.150
2 .2 0 0

302
33.00
18.00

10 JUL 1995. VREME 5

Duh Vremena

HLi
H
Izlazi ponedeljkom
Izdava: NP

VREME" d.o.o.

Beograd, Narodnog fronta 45

potanski fah 257
DIREKTOR: Ivan Mrden

ZAMENIK DIREKTORA: Vojislav Miloevl

Ukus uspeha

N ED EU N IK VREME
Beograd, Miarska 12-14
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub arkovl
ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Petar Lukovi
POMONIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Slmonovl
SEKRETAR REDAKCIJE: Elena Krstanovl

REDAKCIJA:
Dejan Anastasijevi, Slobodanka Ast, Dlmltrl] Boarov,
Vellzar Brajovi, Stojan Cerovl, Aleksandar lrl, onja
lrl, Ana Davl&o, Jovan Oulovl, Jasna Furtlnger, Drako
Gagovl, Zmagoslav Herman, Zoran Jelll, Branka
Kaljavl (kultura), Uro Komlenovl, Predrag Koraksl,
Miroslav Kos, Goranka Matl (urednik fotografije), Mllan
Miloevl, Roksanda Nlnl, Ivan Radovanovl, Duan

Srpska i hrvatska televizija, ne samo u ovakvim

sluajevima, nego i oko rata, meusobnih odnosa i
unutranjih afera, rado emituju istu vrstu propagandnih
gluposti i lazi s one druge strane Srbi u hrvatskoj
gluposti ne prepoznaju svoju, kao to je i Hrvatima
savreno strana srpska laz. Jedni drugima
podmeu ogledalo bez imalo straha da
e iko u njemu videti sopstveno lice

Reljl, Ljiljana Smajlovi, Seka Stanojlovl (svet), Nenad

Stefanovl, Harl tajner, Filip varm, Dragan Todorovl,
Milo Vasi, Svetlana Vasovi Meklna,
Perica Vuinl, Ljubomir ivkov

DESK:
Grafiki centar: Nenad Baanovi, Boris Dlmltrov,
Ivan Hraovec, Saa Markovi, Vladimir Stankovskl,
Vesna Vukovljak, Duan evi (urednik)

Lektori: Duka Jovanovi, Ljiljana Simi.

Korektori: Dragica Joki, Ivana Milanovi
Daktilografi: Milica Bogdanl, Nada ordevl,
Vera Mirkovi

NEWS DIGEST AGENCY:

Duka Anastasijevi

DOKUMENTACIJA:
Dragoslav Gruji, Jelena Mrda (foto)

PRODAJA I PRETPLATA:
Nikola ulafl, Saa Janevskl, Tatjana Jovanovi
RAUNOVODSTVO: Mirjana Jankovi
Daniela Vesl (ef),
Rukopisi se ne vraaju.
Telefoni: 344-254,334-774,346-936, Telefaks: 338-662
E-mail: redakcija@vreme.co.yu
MARKETING: Goran Kosanovi (direktor),Vanda Kutra,
Predrag Nedi, Milena Zdravkovi,
Maa Matijaevl (sekretarica)
(Narodnog fronta 45/VII, Telefon: 646-070,642-743,
Telefaks: 657-454)
'V R E M E KN JIG E": P redrag M arkovi (urednik),
M llan Pajevl, M llka Vukm lrlca
(Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556,631-646,
Telefaks: 628-889)
PRIPREMA: Grafiki centar "VREME"
TAMPA: PS GRME - PRIVREDNI PREGLED.
Beograd, Marala Birjuzova 3
OBRADA TIRAA: Data Press

YU ISSN 0353-8028
List je miljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/9101 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. taka 1. aline
ja 10. za iji promet se plaa osnovni porez po stopi od 7 V

6 VREME

10. JUL 1995.

ta se to desilo u Atini? Da li su Srbi

^bacili Evropu na kolena, ili je
samo reprezentacija SR Jugo
slavije pobedila na prvenstvu Ev
ro p e u koarci?
Za trenutak je izgledalo da je u pitanju
koarka, daje manje ili vie zaslueno pobe
dila ekipa naih iskusnih profesionalaca i da
se moemo bezazleno radovati. Pa ako nam
je jedan sudija u finalu bio malo naklonjen,
ne znai da su Litvanci bili bolji. A kad ve
pobeujete, nita ne kota ni da se pokaete
velikoduni, pa su tako nai igrai ubedivali
razljuene i razoarane Litvance da se vrate
na teren. Kao da naima nije mnogo smetalo
ni to to su Grci navijali protiv njih, pa ni
ono kako je hrvatska ekipa disciplinovano
demonstrirala domoljublje i odbila da slua
himnu agresora.
A onda se pokazalo, ne toliko u Atini ko
liko u Beogradu, da to ne moe proi tek
tako i ostati na sportu. Suvie se dugo ovde
oskudevalo, postilo, amilo u samoi, trpelo
ponienja i prezrenja; suvie se dugo fan
taziralo o veliini i slavi, a stvarni porazi
prikrivali izmiljenim pobedama Tek je ova
prva prava pobeda otkrila koliko smo
pregladneli, koliko je duboko nae oajanje i
koliko vapimo za mrvicom uspeha i sa
mopouzdanja. Otud onolika provala sree.
Kad su ve suspendovane sankcije sportistima, moglo se oekivati da e neko
odavde nekad i pobediti. Kad se to desi, opet
je logino da Sit>i krenu da se raduju, i to ne
tiho i smerno, kako bi priliilo krivcima i
kanjenicima, nego sve s pucanjem i pevanjem. A kad zapevaju, doe im nekako
normalno da to budu srpske pesme, ako je
ve Komitet za sankcije rekao da ni to nije
greh. Pa poto su kod oruja, ta mari i da
malo zapucaju, ali u vazduh. A i Grci su

morali paziti za koga navijaju, inae ta e

Srbi drugo nego da im polupaju ambasadu i
zaprete prekidom odnosa.
E sad ako se malo izmaknete i pogledate
celu ovu scenu, odjednom vidite da vam iz
gleda poznato i podsea na ono od pre pet
godina. ak je, u jednom trenutku, oduev
ljeni skup pred Gradskom kuom zapevao
onaj poluzaboravljeni zlokobni hit "nije
mala... i opet e..." Masa je izgledala nacio
nalno homogenizovana kao nekad i nekom
je moglo pasti na um da hitno izvesti Savet
bezbednosti i zatrai vraanje svih sankcija.
Ipak, neke razlike su oigledne. Nema
vie jednog imena i jedne slike. U oduev
ljenju svi deluju slono, ali neverovatno
arenilo simbola ukazuje na kolosalnu
zbrku. Sudei po skandiranju, ljudima nije
jasno da li je njihova zemlja Jugoslavija ili
Srbija. Pojavilo se barem est varijanti za
stave: sa zvezdom, s ocilima, s orlovima,
b ez iega, s rupom naknadno zakrpljenom,
ak i s listom marihuane... to se himne tie,
narod uporno predlae "urevdan", to
nijedna zvanina, nacionalno svesna komisi
ja, nikad nee uzeti u razmatranje.
Sve u svemu, pravo je udo da su hiljade
Srba, koji se vie ne slau ni oko vode, ni
oko zemlje, ni oko zastave i himne, uspeli
da se okupe a da ne kidiu jedni na druge.
Oigledno, tajna je u uspenom odmeravanju sa spoljnjim svetom. Neko e se,
moda, ponadati da e Srbi sad shvatiti da u
svim oblastima i disciplinama treba samo da
primene koarkaki recept. Ali, prethodno bi
trebalo objasniti da se on ne sastoji u gen
etskoj srpskoj superiornosti, u istoti krvi,
duha i vere, nego u decenijama negovanoj i
usavravanoj vetini. Radi se o trijumfu
kole i rada, a ne roenja, to se naj
bolje vidi po uspesima koje godinama

postiu jugoslovenski treneri u

inostranstvu.
Ali, kako ovde trenutno vlada
drugaija ideologija, kako niko
nema ninogo ivaca i strpljenja,
lako se moe desiti da se i koarka
zabatali i da ovo u Atini bude poslednji veliki uspeh. Naime, ova
generacija i graca nije uspela za-
hvaljui bilo emu to se dogaalo u poslednjih pet godina, nego je
opstala uprkos svemu tome. Oni
nisu dokazali ni da su Srbi ;u pra-'
vu, ni daje Miloevj veliki voa,
ni da su sankcije nepravedne, ni
da je Zapad truo, ni da nam novi
svetski poredak ne moe nita,
nego samo da se u koarci ovde
nekad dobro radilo. Da li je neko
fl M
jo spreman da prihvati ovu skromnu pouku?
to se tie napreac prekinutog prijateljstva s pravoslavnom
braom Grcima - kako dolo, tako
;. -
otilo. To je postojalo preteno u
propagandi i preteno na srpsku
,
tetu. Miloevievoj Srbiji je pria
m eM l
o pravoslavnom bratstvu pomaga
la da objasni sukob s Zapadom i

otvori neku tobonju meunarodnu perspektivu. Grci su poli

tiki nesumnjivo pomogli Miloeviu da ide uz nos elom svetu,
ali im nije palo na pamet da sami
HB9
izau iz Evropske zajednice zarad
neke pravoslavne ili balkanske
unije.
Grcima se, zbog T\irske, uvek
dopadalo to to Miloevi ne pati
od vika nenosti prema bosan
skim Muslimanima. Vezivalo ih
je i to to su mogli da se tiho domunavaju i pomalo otre makaze za Makedoniju, tek koliko da ne budu
zateeni ako iskrsne zgodna prilika. Najzad,
sloili su se i da su meunarodne sankcije
prestroge, i da obe zemlje mogu, onako in
terno i bratski, da ih olabave.
Moda je tano da ovde na Balkanu, vie
nego drugde, ljudi vol da poslove i interese
predstavljaju kao stvar srca. Moda su ba
pravoslavci skloniji da trgovinu opravdavaju
ljubavlju. U svakom sluaju, u Atini i Beo
gradu taj balon je pukao. Grki navijai su
pokazali da ne vole da budu pobeeni ak ni
od pravoslavne brae, a Srbi su se uvredili
sto je to tako. Sad se dravnici izvinjavaju,
probaju da poprave stvar i srtianje tetu koju
su im naneli vlastiti narodi neopreznim
izlivima iskrenosti.
Izgleda smeno i glupo to je sluaj do
bio tolike dravne i politike razmere, ali to
je zapravo dobro; kao to je esto ispadalo
zlo neto to nam se prikazivalo kao pamet
no i ozbiljno. Dobro je oduavati se i od
mrnje i od Ijubavi prema narodima, a poli

tiku tumaiti politikim razlozima, pa e sve

biti jasnije, nesporazumi manji, a meusobni
odnosi stabilniji.
Naravno, svega ovoga ne bi bilo da
nema televizije, ili da su oni koji njom
upravljaju, i ovde i u Grkoj, nauili d%to
rade paljivije, hladnije i da vode rauna o
balkanskom temperamentu. Na domaim
kanalima, uz pobedu i slavlje po ulicama,
isto tako esto nam je ponavljan snimak ko
mentara s hrvatske televizije, onaj o "mon
struoznoj reiji" i "takozvanim navodnim
pobjednicima". S razlogom se veruje da Srbi
u tom jedu uivaju barem koliko u pobedi.
Da su oni pobedili, ovde bi se priala ista
takva pria, a tamo bi Tuman primao estit
ke. A i jedni i drugi samo jo igraju dobru
koarku bive Jugoslavije.
Zanimljivo je, meutim, da srpska i hr
vatska televizija, ne samo u ovakvim slua
jevima, nego i oko rata, meusobnih Odnosa
i unutranjih afera, rado emituju istu vrstu
propagandnih gluposti i lai s one druge

strane. Srbi u hrvatskoj gluposti ne pre

poznaju svoju, kao to je i Hrvatima savre
no strana srpska la. Jedni drugima pod
meu ogledalo bez imalo straha da e iko u
njemu videti sopstveno lice.
Ne znam zato se niko nije setio da rai
ri ameriku zastavu, ponudi Americi srpsku
ruku pomirenja, ili barem da neko naknadno
objasni da je ameriki sudija, onaj koji je
razbesneo Litvance, zapravo sledio precizna
uputstva Stejt dipartmenta. Komentator hr
vatske televizije je u jednom trenutku bio
jako blizu tog tumaenja, ali Srbi jo ekaju
jae dokaze amerike Ijubavi.
Ipak, cela ova lepa epizoda ne bi smela
proi bez dubljih analiza, novih otkria i sin
tetikih zakljuaka o srpskom nacionalnom
biu. Mislim da lino nisam nadlean,'ali
verujem da imamo pravo da od dobrih poz
navalaca i autoriteta oekujemo da objave,
na primer, kako su Srbi narod koji pobeuje
u koarci, a da je bolje da rat izbegava.

10. JUL 1995.

STOJAN CEROVI

VREME

Rat u Atini

No velikog finala
Politiku, velika strast, ludu no na Glifadi, pesnica u oku , zviduci i psovke. Bilo je tu
svega, kao da je neko namerno sport hteo sasvim da potisne. Specijalni izveta
"Vremena" opisuje taj poslednji dan Evropskog koarkakog prvenstva
avreiak
prvenstva Evrope
/a Jugoslavene nije mogao biti
sladi. Neko ee rei da bi trijumf
nad Hrvatskom imao jo veu
te/inu. ali. verujte. to to se de
avalo pre. /a vreme i posle finalne utakm
ice uinilo je na pohodu najveom mogu
om. Poto je velianje" sa Hrvatskom otka/ano. oekivalo se jedno daleko mirnije
finale protiv I .itvanije. ( )ekivala se. be/ ob
zira 11a dva pora/a Grke od Jugoslavije, po
drka domae publike koja. sasvim sigurno,
/na ta je dobra koarka. Nita od toga se
nije dogodilo, ve su i nai koarkai i navi
jai upali u pakleni lonac olimpijske dvo
rane na Marusiju, gde je osamnaest hiljada
domaih nav ijaa, potpomognuto tek nekom
stotinom Litvanaca, stvorilo zaglu.ujuu at-

8 VREME 10 JUL 1995.

ni(#.feru potpune podrke Litvaniji i apsolut

no odbojnog i neprijateljskog ponaanja
prema Jugoslovenima.
Kraj utakmice doekan je u pravom lud
ilu. Nai koarkai, navijai i novinari skau
i urlaju od sree, ali kao u nekom nemom
filmu, njihov glas nije mogue uti od fa
natinog urlanja domaeg ludila, domaih
nav ijaa, novinara, osoblja! svih. Onda je
eksplodirat) Danilovi. otrgao se iz kolople
ta svojih drugova i dotrao do dela tribine,
i/a koa. gde su bili valjda oni najgrlatiji gr
ki nav ijai. Rairio je ruke i sada su urlali i
on na njih i oni na njega. "S&sa, Sasa - Fuek
of!"...
PRIPREMA FRKE: Zato je i kako
dolo do toga da Grci navijaju protiv nas?
Samo neki dan pre zavrnih utakmica, gde

god bi se prialo o koarci, domaini su nas

uveravali kako jedva ekaju finale Jugosla\ i ja - Hrv atska, kako e svi navijati za nas.
Neto je poelo da se menja kada su Grci u
polufinalu ponovo naili na Jugoslaviju, i
kada su jo jednom pobedeni. Ponovo im ni
su valjale sudije. ponovo su. iz samo njima
znanih razloga, "bili pokradeni". P ostoje
utakmica odigrana u subotu, nedeljni medij
ski rzvetaji su brujali samo o toj "krai", o
"matijaenju Bore Stankov ia. predsednika
FIBA. o tome kako se sve ini samo da bi
Jugoslavija postala prvak. Uz takvu pripre
mu. gledaoci su doekali finale Jugoslav ija Litvanija. Jo od samog poetka na svakoj
naoj utakmici grka publika je pevala pesmu upuenu arku Paspalju. koja glasi ot
prilike ovako: "Nee nikad osvojiti trofej

Paspalje. Paspalje, Paspalje". To je pesma

zajednikog gneva navijaa Olimpijakosa i
Panatinaikosa. Prvi su bili razoarani zbog
neosvojenog Kupa ampiona u Tel Avivu
prole godine, drugi zbog istog ove godine u
Saragosi.
Na kolega Zvonimir imunec. koji ve
due,boravi u Atini. kae daje grki navija
uvek gladan pobede, pogotovo na nacional
nom nivou. Poto se to relativno retko dea
va, sval^a pobeda je prava egzaltacija, a po
raz tragedija. tampa se u tome najee po
javljuje prvo kao navija, a tek ako stigne, i
kao izveta. Bukvalnoj satanizaciji krivaca
za neuspeh ne izmiu, svakako, ni sami Gr
ci. Tako. je posle prv og poraza Grke u utak
mici sa Jugoslavijom, bek Panatenaikosa
Kota Patavukas bio upravo izvrgnut ruglu,
samo zato to je poslednji napad zavrio lo
e. bez uta na ko. Sutradan su u novinama
osvanuli naslovi tipa: "Glup kao Patavukas"
ili "Moe li se biti gluplji od Patavukasa"...
Optube grke tampe na raun ameri
kog Hudije Tolivera (drugi sudija u finalu bio
je Grk Pitsilkas, i on je, boe moj, sudio "ob
jektivno i dobro") i Bore Stankovia, kao i
FIBA, potpuno su bacile u drugi plan trijumf
Jugoslovena. Naslovi kao "Nametaljka iz
Fibine kuhinje" bili su uobiajeni, nigde nisi
mogao na naslovnoj strani da vidi sliku pobednika ve etvrtoplasiranih domaih ko
arkaa. Ukoliko autoritet Bore Stankovia
(a on je nesumnjiv) pomae jugoslovenskim
koarkaima, onda je sva korist u tome to

najee imamo objektivno suenje, ili ma

kar nema zle namete da se oteti na tim. To
svakako nije mala stvar, ali je apsolutno van
pameti da Stankovi vri pritisak na suije
koje sude nama. Uostalom, ta je to toliko
sporno u suenju finalne utakmice? Grka
televizija, koja ima obiaj da sve spocne sit
uacije ponavlja po hiljadu puta. od svega je
izvukla samo faul u napadu koji je Toliver
dosudio Karnisovasu. Kao, to je odluilo
me. A ta emo sa devet ordevievih troj
ki, ta sa Danilovievim zakucavanjem pre
ko Sabonisa, ta sa sjajnom odbranom Savia na Sabonisu - da nije moda i to odlui
lo me? Po grkim novinarima - nije; njima
je, kao to je to kod njih, izgleda, esto obi
aj, bilo jedino vano da opravdaju sami se
be.
Litvanci su bili poraeni u velikoj igri,
moda najveoj koja je odigrana u jednom
ovakvom finalu. Utoliko im je poraz tee
pao, jer nije pomogla ni sjajna igra Sabon
isa, Marulionisa i Karnisovasa. Ipak, na za
vrnoj ceremoniji sportski su smOgli snage
da prue ruku pobednicima. To nisu eleli da
urade Hrvati, ali to se od njih i oekivalo.
Oni su ljudi koji moraju da ive sa dva lica,
jednim za svoju vlast i svoju javnost, svoj
narod, drugim za sebe. Nai koarkai se to
me nisu udili, odlazak Hrvata sa postolja u
asu kada se na tron peo pobednik - "takoz
vana SRJ" - bio je za njih oekivan prema
svemu to se ve moglo ovde videti. I hrva
tski novinari su se izgubili posle utakmice.

Na novinarskom koarkakom turniru, koji

je lakoe igran u Atitii (i na kome smo opet
pobedilij. u polufinalnoj utakmici protiv gr
kih kolega u nau ekipu je. bukvalno gre
kom, zalutao jedan hrvatski novinar. Odi
grao je celo drugo poluvreme. svojski zapeo
i u uzbudljivoj zavrnici dobili smo utakmi
cu. Posle toga. bilo mu je nekako neprijatno
da nastavi druenje, ali nas je ipak na kraju
zamolio da ne pominjemo u naim izvetajima da gaje tu uopte bilo. U pres-centru. ka
snije, beao je od nas kao avo od krstaRazumeli smo ga (nema. evo. ni ovde njego
vog imena). Neka, na kraju, ostanezabeleeno da su, od svih kolega, na kraju ruku
estitke pruile samo kolege iz Bugarske i
Italije.
PUT EVROPSKE KOARKE: Na
konferenciji za novinare arunas Marulionis nije propustio priliku da pomene kako
"ovakvu sramotu nije video od kako igra ko
arku", ali je kompletan utisak o izvanrednoj
litvanskoj ekipi ipak popravio veliki den
tlmen. selektor Vlada Garastas, koji je, is
tina, jadikovao zbog sudija, ali i rekao da su
"Jugosloveni ovde bili najbolji tim, a da*su
to verovatno i u svetu".
Na selektor Ivkovi jedini je od svih se
lektora uvek govorio na grkom, ali ni to
oigledno nije pomoglo da imamo bolji tret
man. Duda je posle utakmice, vodei pravi
mali rat sa domaim i litvanskim, ak i ved
skim novinarima, mirno objanjavao zato
smo pobedili: postavili smo zonu kada je

10. JUL 1995. VREME 9

Beogradsko slavlje

/olovan i ojaen i spolja i i/nutra. Beograd je u nedelju u vee

otkaio: Jugoslavija je postala prvak Evrope u basketu. I' glavnom gradu jo nepriznate /.Milije najpre je pripucalo. onda je
narod dotrao do Trga republike, a na kraju se neko setio i grke
ambasade. par stotina metara udal jene od mesta centralne proslave.
Sve ostalo se sada ve /na - polomljeni prozori, polomljeni automobili. dva demara grke ambasade... Tokom dve noi. i kako se
l'Kisle pokazalo, samo tokom njih. "tradicionalno", "veno" i "bratsko" srpsko - grko prijateljstvo rasprilo se u paramparad. Naroito estoko je bilo u nedelju uvee. kada su
/gradu ambasade (totalno neobezbedenu.
valjda zato to je prijateljska), dva puta poseivali gnevni navijai. U ponedeljak uve
e. kada su jugoslovenski koarkai stigli u
Beograd i saoptili da su "Grci p...ke". pred
ambasadom je ve bilo stotinak policajaca.
Na pitanje "Vremena", da li je policija spreila neko vee "demoliranje" zgrade, u am
basadi su diplomatski odgovorili: "Bili su
tu".
Tamo gde policije nije bilo sve je otilo
toliko daleko da se jedan nesreni Iraanin.
musliman i sve ostalo to proteklih godina
ovde ide uz tu oznaku, jedva izvukao od ba
tina. i to samo zahvaljujui jasnom dokazu
da nije pravoslavac. Ekipi koja se okupila
da ga bije zato to je "Grk", u poslednjem
trenutku uspeo je da pokae iraki paso i
zatim je velikoduno bio puten.

bilo.najpotrebnije i uspeli da se odbranimo.

"Da smo nastavili odbranom ovek na oveka. izgubili bismo sa dvadeset razlike. Pre
li smo na zonu, koju smo u 45 dana pripre
ma vebali samo najednom treningu! Ali,
cilj opfavdava sredstvo i mi smo uspeli",
priao je posle Ivkovi. Na selektor nije
propustio da elegantno bone domaine po
datkom da je Litvanija meu prvima prizna
la Makedoniju, recimo, i da, ako se ve poli
tika mea u sport (povod za priu bio je od
lazak Hrvata sa ceremonije), on ne razume
navijako opredeljenje publike. Prevodilac
nije hteo to da kae na engleskom, pa je Du
da morao i na engleskom da kae, a besni
prevodilac je vikao u mikrofon: "Nemojte
me uiti mom poslu!" Sve se zavrilo pov
icima opteg nezadovoljstva prisutne novi
narske bratije. na koje selektor Ivkovi nije
reagovao. Potom je jo jednom kratko raz
govarao sa naim izvetaima i na jedno slo
jevito pitanje o tome kuda ide evropska ko
arka. odgovorio kratko: "U kurac! Evo sad

10 VREME 10. JUL 1995.

Spiridon Ha/aras. pres-atae ambasade Grke u Beogradu. ka/e /a "Vreme" da su u noi velikog slavlja hospitalizovana dva grka studenta - doka/ano im je da s u pra\osla\ ne veroispovesti i /atim su prebijeni; da je velike neprijatnosti, i to od suseda. imala majka jednog od prevodilaca i/ ambasade, mae udala /a

S LA V LJE: B eograd, 3. jul

su mi rekli daje neko udario Divevu enu

na tribinama! Je I dotle dola evropska ko
arka?" (Ivkovi u tom trenutku nije znao da
je, zapravo, bila udarena njegova supruga,
koju je jedna Grkinja pogodila pesnicom u
oko.)
Sve ovo dalo je samo dodatni stimulans
jugoslovenskoj koloniji u Atini da nastavi
slavlje do jutra. Koarkai su otili u hotel
"Karavel" da se presvuku, tamo su ih doe
kali navijai, pevalo se "Uzeo si trofej, Pas
palje". klicalo herojima veeri i Jugoslaviji.
Potom su navijai otili u centar Atine, na
Omoniju. tamo su ludovali elu no.
Va izveta i izveta "Nae Borbe" Zo
ran Pavi, blagodarei izvrsnoj organizaciji
kolege Jove Tanurdia iz "Dnevnika", nas
tavili su veselje u odabranom novosadskom
drutvu. Prisustvo tom elitnom skupu bilo je

mogue samo u / nae bezuslovno prihvatanje da e toen je viski ja i besplatno kupa

nje (sve u odelu. naravno) u "Kongo Palas"
hotelu u Glifadi obezbediti poznata firma
"Sipeks". kao i toga da je Beograd "varo na
78. kilometru puta Novi Sad - Ni. Uvia
jui injenice, prihvatili smo Tanurdiev
plan. Posle presvlaenja. Ijubaznou PaspaIjevih prijatelja Kseni je i Ree Teleki dogo
voren je "sudar" sa reprezentativcima koji
su zavravali svoj nastup u diskoteci '-'Must".
Dogovoreno je da se slavl je nastav i u picer
iji "Corner", mestu u kome GJifada ivi celu
no. Uz picu, pivo i turbo-folk proslavljena
je, kako i dolikuje, esta titula evropskog pr
vaka. Pevalo se najee Paspalju a sam PaIja objanjavao nam je razloge grkog ne
zadovoljstva i ogorenosti prema njemu:
"Prevrtljivost ti je ovde esta pojava. Oni

F O T O G R A F IJE

Grka am basada postavit e prozore od neprobojnog stakla, a takve ima

jo samo u - Ankari

DRAKO

G A G O V IC

Ventil za grke godine

Srbina, koja ve trideset pol godina ivi u Beogradu: da su ra/lupani

prozori na ve grko kalano, jodnoj u Novom Sadu i jednoj u Boo-
gradu i tla se u ambasadi jo prooenjuje teta nastala tokom dvo noi
u kojima su Srbija i (lika ratovalo.
,
"Jo skupl jamo ponudo 'izvoaa radova koji bi trebalo da po
prave zgradu, lako da emo tek kada taj posao zavrimo znati kolika
je teta. Ono to je sigurno jeste da e biti pojaane mere ohezbeeiija ambasade i da e na prozore biti postav ljeno neprobojno stak
lo". kae Hazaras. dodajui da takva stakla u grkim ambasadama
irom sveta postoje jo samo u Ankari. (Malo podseanje - jodna od
najvanijih parola uzvikivanih pred grkom ambasadom bila je. uz
"Jebo vas giros". M akedonija". "Neemo na moro", i ona: "Kipar je
turski". Ista parola, iste noi. izvikivana je i pred turskom ambasa
dom . na opte zaprepaenje malobrojnog osoblja, koje je tek pos
le nekoliko minuta radosno zakl juilo da ambasadu niko nije napao,
ve ih to Srbi pozdravljaju.)
Na emare grke ambasade jugoslovenske vlasti uzvratile su
"dubokim aljenjem", mada Hazaras ali to nikakvog zvaninog
sopten ja. posle lupanja po ambasadi, sa jugoslovenske strane nije
bik). Cilavne podstrekivao oolog nesporazuma on vidi u dravnim
medijima, navodei, posebice, pisanje "Politike". "Politike Kkspres".
"Veernjih Novosti" i dravne "Borbe". Kada je re oTeleviziji Sr
bije. kae da su ga odatle prvo zvali da da izjavu, da bi par sati kas
nije od tog posla odustali. "Pisanjem pomenutih listova stvarana je
klima za osvetu", kae Hazaras. "bez obzira na to to su i premijer
Grke i vlada i sve politike stranke odmah posle utakmice rekli da

neki huligani koji su bili u sali tokom finala ne mogu da karak

teriu odnose Srbije i Grke".
Ma ta neko mislio o ovakvom stavu grkih vlasti, izgleda da je
011 u najveoj mori taan. sudei bar prema onome to se deavalo
kada su se strasti malo smirile. Ispred grko ambasado ponovo se
okupit) narod, ali zbog viza. a u ra/govoru sa desetak turistikih
agencija koje organizuju letovanje u Grkoj. "Vrcme" je saznalo
da nijedan aranman, uprkos svemu, nije otkazan, a u nekim agen
cijama ak je zabeleeno i poveano interesovanje za odlazak do
biv eg junog suseda. Kako nam je objanjeno. Srbi ionako ug
lavnom idu na "prijateljski" grki sever. u solunsku regiju (koja je
pozdrav ila pobedu jugoslovenske reprezentacije), a uz to u "Gr
koj je i bolja usluga i povoljnije su cene". Ovakav, ipak iznenau
jui stav prema Egejskom moru. bar posle svih onih pov ika pred
grkom ambasadom, jedna radnica iz turist-biroa objasnila je na
kraju reenicom: "Ma takvi smo ljudi". Gospoda koja se upravo
vratila sa grkog primorja, bila je mnogo blaa i objasnila je da e
nam Grci ostati prijatel ji sve dok im plaamo. "Uostalom, tamo su
im sada najvei prijatelji Nemci - oni najvie troe".
Drugim recima, grka publika, koja je bila protiv nas. i.prema
pisanju "Politike", "razbila nam jo jednu iluziju", na kraju i nije
napravila toliku tetu. Opet e ljudi odavde u Grku na moro. "vekovno prijateljstvo", zapoeto jo kada je uuk Stana sahranila
Hajduk Voljka i otila za Grka. bie uredno nastavljeno, a i onaj
Iraanin sledei put nee tako lako da se izvue.

imaju potrebu za idolima, za bogovima. Ka na Prvenstvu Evrope 1951. godine u Parizu,

kada su u finalu igrali SSSR+ehoslovaka.
da sam odigrao dvo sezone ,u Olimpi jakosu.
Pohodila je "zbornaja". koem iz slobodnih
naprav ili su boanstvo od mene. Ali oni vole
bacanja u poslednjim sekundama, a Francu
i da rue bogove. Kao da su jedva doekali
zima se to nikako ni je dopalo pa se ni sov
prve neuspehe. pa me sada mrze. Svejedno,
meni je najvanije da smo prvi i da smo po jetska himna nije ula od zviduka. Svejed
no. to je. uz odlazak Hrvata sa postolja, ska
kazali svima ko smo."
ndal koji koarci opasno preti jer bi sledea
Vesela skupina od stotinak Jugoslovena
takmienja mogla vie liiti na igranje u
zakrila je prolaz i automobilima (vozaima
koncentracionim logorima nego na sportsko
je uglavnom poruivano da "dou sutra"), a
buka i jugoslovensko veselje nisu. oigled nadmetanje. Videemo hoe li EIBA reagovati i zatititi igru i sportsko dostojanstvo, ali
no. iritirali nikoga od Grka i njihove policije.
Naprotiv, sa odobravanjem su sa strane gle dopalo se to nekom ili 110. poredak na ovom
prvenstv u je, prema svemu pokazanom, sas
dali na sve to. Sutradan je grka televizija,
bez mnogo komentara, objavila storiju iz
vim realan.
I)a li je potrebno jo neto rei o kvaliBeograda sa sve razbijenim automobilima i
tetima naih igraa, o tome da su najbolju
staklima na njihovoj ambasadi. Ve uvee.
igru pruili kada je to najvie trebalo, u ve
"deo" publike u Marusiju proglaen je "anar
histikim elementima", a potom se oglasio i likoj utakmici protiv velikog protivnika. Lit
vanci su. ne samo zbog pobede nad Hrvat
Rjipandreu itd. itd.
KRAJ: Zvidanje jugoslovenskoj him skom ve, pre svega, zbog kontinuirano zre
le igre tokom eelog prvenstva, zasluili
ni. zagluujua buka od koje se nije ulo ni
ta, nije ba specijalnost CJjrka. Isto se desilo , drugo mesto. I pored fenomenalne igre u fi

l \ A \ KA DON VNOVH

nalu. nisu mogli 11a vrh samo zbog toga to

im je nedostajalo jo igraa dobrih za taj po
dvig. Setite se. najvanije poene u zavrnici
ubacio je na esti-sedmi igra: Saa Obradovi. Oni takvog nisu imali. Hrvati verovatno nisu mogli bolje. Suvie tanki 11a
"pleju". igrali su muei se i protiv daleko
slabijih rivala. Prvi sudar sa jednom od do
bro organizovanih ekipa (Litvanija) izbacio
ih je iz borbe za sam vrh.
U borbi za tree mesto pokazali su. ipak.
da imaju kvaliteta i medu igraima koji su
j i a prvenstvu manje igrali pa u Mriu. presvih. imaju lepu perspektivu. Grci su se bo
rili lavovski, silno bodreni od fanatine pub
like i moraju da budu zadovoljni. Uz malo
vie snage i pameti. mogli su i do medalje, a
Redias i Ikonomu prava su budunost grke
koarke.
Prvenstvo je potvrdilo vrednosti ordevia, Divca, Danilovia. Marulionisa. Sabonisa... Moda se vie oekivalo od Kukoa
i Rade? Atirmisane su nove z.vezde: Bodiro-

10.'JUL 1995. VREME

11

To mogu samo "Novosti"

Ruenje brae
M edijski obrazac: kako se prenaglaeno prijateljstvo
samo za 24 sata pretvorilo u prenaglaenu mrnju; ili,
ko nema u g lavi ima mua urednika
ema dnevnih novina u Jugoslaviji koje su, kao "Veernje
novosti", svih ovih godina tako volele Grku i Grke i Grkinje; toliko neizrecivo puno Ijubavi prema jednom narodu
prole sezone rezultiralo je i zvaninom nagradom: trofej "Ve
ernjih novosti" za najplemenitiji podvig godine dobio je - celokupan grki narod! U obrazloenju je bilo rei o "pravoslavnoj
dui", pom injala su se "braa" iz "istog naroda", govorilo se o
"potvrenoj Ijubavi", "podrci", "neraskidivom prijateljstvu".
Ubedljivo najvei broj tekstova o "zemlji maslina i slobode"
(u prevodu: o Grkoj) napisala je novinarka "Veernjih novosti"
Gordana Brajovi, supruga glavnog i odgovornog urednika ovog
lista Radisava Radeta Brajovia.
Moglo se, razume se, oekivati da Gordana nee propustiti
priliku da bude u Atini na finalnom meu izmeu Jugoslavije i.
Litvanije; moglo se, razume se, oekivati da e s dirljivim pijete
tom opisivati srpsko-grko prijateljstvo koje niko i nikad nee
pomutiti, uz obavezno podseanje "kako je lepo biti Jugosloven u
Atini".
Tako je i bilo.
"Veernje novosti" u ponedeljak, 3. jula, na strani 11, pod
dvostruko patriotskim naslovom "Napred nai i - vai!", objavlju
ju tekst Gordane Brajovi oigledno pisan pre finalnog mea
Jugoslavija - Litvanija. Reporter "Novosti", izmeu ostalog, ova
ko opisuje atmosferu s polufinalnog mea Grka - Jugoslavija:
"Momci svih godina navijali su tako estoko za svoj, grki
tim, da nam je deo sluha ostao u Marusi. Padalo se i u nesvest,
nosila, injekcije, hitna pomo... Kordoni policije, redari u civilu,
specijalci u uniformama. I dok je publika gledala na teren i ig
rae, policija i policajci su gledali u publiku. Napred, nai!| Jugo
slavija, Jugoslaviji 'ampioni, ampioni,'Ko to kae, ko to lae,
Srbija je mala, ule su se jugoslovenske grupe sa tribina. Izranjale
su nae zastave, sa petokrakama, krstovima, orlovima ali i samo
- trobojke...
U parteru ispisana poruka liderima sveta: 'Grka je ogledalo
istorije. Ne bacajte se u njega kam enjeni..".
Svoj tekst Gordana ovako zavrava:
"Mlela je grka navijaka maina. A kad su izgubili od nas,
dotle najvei protivnici povikali su: D anas su u Marusi, u stvari,
igrala dva grka tima. Na i jugoslovenski. Zato mi nismo izgu
bili. Mi smo dobili, jer su dobila naa pravoslavna b ra i

ga, Bonato, Karnisovas, Ereros. Uskoro e

se priati i o Miliu, Beriu...
Na tim je delovao skladno i mono.
Ako je ordevi bio ef odeljenja tehnike
perfeksije Jugoslovena, Paspalj simbol bo
rbe protiv neke neobjanjive urote domae
publike, Divac lice medijske atraktivnosti
ekipe, onda je veliki igra, Danilovi, u sva
kom pogledu olienje nepokolebljivosti, ne-

12 VREME 10. JUL 1995.

Nekoliko trenutaka posle, dok su nai i grki koarkai pred

voeni Divcem i Janakisom naputali halu, a na teren stizali Hr
vati i Litvanci, Grci su ve izvikivali:
Jugoslavijo, o le, o le!".
Dvadeset etiri asa kasnije, posle utakmice Jugoslavija - Lit
vanija, Gordana Brajovi u "Veernjim novostima" (utorak, 4.
jul; strana 18) objavljuje tekst pod naslovom "U bratskom kave
zu".
Ve iz podnaslova italac moe da oseti kakvom su pogromu
usred Atine bili izloeni Jugosloveni: "Domaini sve uinili da
nas ponize: od maltretiranja navijaa, uklanjanja naih zastava,
do pravog rata protiv viteke petorice naeg tima i nita nam nisu
mogli.".
Gordana Brajovi to "ovako komentarie: "To nisu bili Grci
Aristotela i Platona. To su bili Grci - trgovci. Trebalo je 2. jula
1995. godine biti u dvorani Marusi" u Atini, pa videti kakvu su
metamorfozu doiveli grki navijai. N a dan finala krenuli su u
ofanzivu sraunatog navijanja za nae protivnike Litvance. A
protiv nas. Hiljade i hiljade njih sa sedita poveli su pravi rat pro
tiv viteke petorke naeg tima."
Novinar "Novosti" potom objanjava kako je bilo nai se iz
m etu toliko Grka: "Bilo je tuno ali i opasno nai se izmeu to
liko Grka koji su se zaverili... Oseali smo se kao u kavezu. Oni
koji su nas tapali po ramenima zbog hrabrosti, u ovom trenutku
uinili u sve da nas ponize.
ta hoete, vi ste pod sankcijama - kae mi devojka Grkinja, koja pored mene navija protiv nas, a za Litvance. Bilo je i
onih koji su hteli da se tuku s nama, jer smo skandirali Jugoslavi
ja, Jugoslaviji, |)lavi, plavi".
Grci, koji su do jue bih naa braa, u sledeem Gordaninom
pasusu ve postaju - "braa":
"Svaki as gde su sedeli Jugosloveni, trala je policija, izv
laila ih, premetala. Stigla je i vojna policija sa belim lemovima. Na rukama im sunce Virgine, da li ono sunce kojim su obe
avah da e nas grejati dok su nam klintonovci i dolovci pretili
da e da nas bombarduju. Neka, hvala brad Grci, kod nas sunce
nije na rukavu. Ono je u ljudima."
Zato je sve ovo dobro, odnosno kako se meri duh jednog
naroda - objasnie ga Brajovi: "Gde su oni olimpijski Grci po
kojima se i danas meri lepota ovekovog tela i duha. Ljutih smo
se kad su im Amerikanci uzeli Olimpijadu, kad je Atlanta pobedila Atinu, koka kola - duh Antike. Grki navijai u nedelju 2.
jula na finalu Evropskog prvenstva u koarci, uverili su nas d a je
to moda dobro. Ko zna kako bi se onda ponaah. Jer, duh jed
nog naroda ne meri se po tome kakvi su bih preci, ve kakav je
on sada!".
Konano, ta se desilo kad je Gordana izala iz dvorane?
"Kad smo izali iz dvorane i kad je taksista koji je usput hva
lio Litvance na sav glas, a nas napadao, poeo da nas vozi ok
olnim ulicama i pokuao da nam utrostrui cenu, nije nam bilo
svejedno".
,
I, konano, kako izgleda biti Jugosloven u Atini?
"2. jula, bilo je opasno biti Jugosloven u Atini".

ustraivosti i nepobedivosti ove ekipe. On

koji je uvek apsolutno koncentrisan samo na
igru i pobedu, bez obzira na_greke, koji je
onim neverovatnim zakucavanjem preko
dvadeset santimetara vieg Sabonisa naprav
io potez ampionata i preplaio fotoreport
ere, dozvolio je sebi da, kada je sve bilo go
tovo, ue u onaj dijalog sa publikom, to je
tog asa, u toj usijanoj areni podsetilo na

P. L.

kraj jednog romana u kome je zapisano:

"Oseajui d aje svet tako slian meni, da mi
je napokon bratski blizak, uvideh da sam bio
srean, i da sam jo srean. A da se sve ost
vari, da se ne oseam toliko sam, ostalo mi
je samo da poelim da na dan moga smak
nua bude mnogo gledalaca i da me doeka
ju povicima mrnje."

M IROSLAV KOS

Presuda Trifunoviu

Nije taka, ve zapeta

Stareine koje su poruile sistem vrednosti ame u zatvoru, dok su mnogi
o d oficira koji su se pro sla vili oslobaanjem video rikordera, zaradili
biografije u kojima p ie da su sluili narodu
dlukom Vrhovnog vojnog suda u Be ogradu, u kome borave od kraja prole god
ogradu, saoptenom poetkom prole . ine, i upueni su na izdravanje kazne negde
nedelje, stareine Varadinskog kor po zatvorima u Srbiji. Njima i njihovim bra
pusa predvoene generalom Vladimirom Triniocima preostala je jo jedna mogunost:
zahtev za vanredno preispitivanje pravosnafunoviem, ipak su poinile krivino delo
podrivanja vojne i odbrambene moi zegilje.
ne sudske odluke, o emu e odluivati Sa
To podrivanje, meutim, nije bilo tako dubo
vezni sud.
ko kako je prvobitno utvrdio Vojni sud, pa
Jedan od branilaca generala Vladimira
e general Trifunovi u zatvoru umesto 11 Trifunovia, advokat Branko Stani, prokoprovesti 7 godina. I ostalim oficirima ovog
mentarisao je ovo ublaavanje kazni kao
korpusa iznova je premerena veliina njihove
kozmetiku odluku suda, kojom se elelo
izdaje: pukovnik Sreten Raduki e umes pokazati kako Vojni sud toboe nezavisno
to sedam amiti u zatvoru etiri godine, puk donosi svoje odluke. Meni lino, kae ad
ovniku Berislavu Popovu kazna je preinaena
vokat Stani, bilo je jasno u kom e pravcu
sa est na tri i po godine zatvora, pukovniku
ovaj proces ii onog trenutka kada je posle
Vladimiru Davidoviu potvrena je kazna od
druge oslobaajue presude, sudija Vojnog
18 meseci zatvora, dok je presuda potpuk suda ore Dozet, u najboljoj nameri, a na
ovniku Milou Lukiu (godinu dana zatvora)
osnovu saznanja do kojih je doao u toku su
ukinuta i vraena na novo suenje.
enja, zatraio od vojnog tuioca preduziOdmah po saoptavanju ove presude osu manje mera protiv lanova nekadanjeg Preeni oficiri napustili su Vojni zatvor u Be- < dsednitva SFRJ i Vrhovne komande JNA

za njihova injenja i neinjenja u vreme rata

u Sloveniji i Hrvatskoj. Tada je bilo jasno da
e i drugaoslobaajua presuda pasti. Ubrzo
zatim u Vojnom sudu je odran sastanak sa
sudijama i tuiocima na kome im je iz sada
njeg vojnog vrha porueno kako je izdajni
ku Trifunoviu bilanamenjena bomba. Bilo
je jasno i to da e suenje oficirima Vara
dinskog korpusa biti ponavljano sve dok se
ne pojavi vee koje e ih konano osuditi.
Uprkos poslednjoj presudi Vrhovnog vo
jnog suda, posle svega to se dogaalo u
ovom procesu, teko je vie ubediti bilo koga
da su Trifunovi, Raduki i Popov glavni i
jedini krivci za podrivanje borbene gotovos
ti bive JNA i odbrambene moi bive dr
ave.
Neko je jo odavno primetio da je sue
nje generalu Trifunoviu bilo zapravo sue
nje njegovom sistemu vrednosti. On je i
vote svojih vojnika smatrao vrednijim od rat
ne tehnike koja je ostala u Varadinu. Oni
koji su ga osudili smatrali su, oigledno, da
je kult rtve i besmislena smrt 220 vojnika
za stabilnost jedne vojske neuporedivo va
nija od spaavanja njihovih ivota. Stareine
koje su poruile sistem vrednosti osuene
su zbog sramnog ina izdaje i ame u za
tvoru, dok su mnogi od oficira koji su se u
ovom ratu proslavili oslobaanjem video
rikordera, friidera i automobila, zaradili bi
ografije u kojima pie da su sluili narodu.
Zato ni ova poslednja presuda ne moe
biti taka Moda zapeta

N. LJ. S.

Susreti

Delegacija
Sorosa kod
patrijarha

PO D R K A H U M A N ITA R N IM N APO R IM A : P atrijah Pavle i onja Liht

Naime, Soros fond Jugoslavije je na po

druju abako-valjevske eparhije organizovao ili pomogao realizaciju nekoliko projek
ata. Ideja o poseti patrijarhu potekla je od lju
di iz SPC poto je krajem prole godine uz
pomo Fonda u produkciji VANS, snimljen
atrijarh Srpske pravoslavne crkve
film ika Jova srpskoj deci, izbor religi
(SPC) gospodin Pavle primio je 4. jula oznih i boinih pesama Jovana Jovanovia
delegaciju Soros fonda Jugoslavije, koju su
Zmaja, koje su javnosti doskoro bile potpuno
inile gospoe onja Liht i Jelena Vlajknepoznate.
ovi i gospodin Slobodan Nakarada. Uz
U izjavi za Vreme gospoa onja Liht
patrijarha Pavla bio je prisutan vladika apominje daje patrijarh obaveten i o materi
bako-valjevske eparhije Lavrentije, na iju jalnoj, odnosno humanitarnoj pomoi Fonda
inicijativu i posredovanje je do pomenutog
u organizaciji Tree letnje duhovne akademi
prijema i dolo.
je Srbije, prolog leta u Studenici, zatim, o
Patrijarh Pavle obaveten je i o tekoama
s kojim a se S o ro s fo n d Ju g o sla vije
suoava u hum anitarnom radu

pomoi humanitarnim fondovima Neven

i crkvenoj optini Preljina. Listu uspene
saradnje sa SPC zakljuuju pomo Soros
fond^'Jugoslavije izgradnji doma za ratnu
siroad i stalno angaovanje u orgariizaciji
kreativnih radionica za decu bez roditelj
skog staranjaTokom poluasovnog prijema,
patrijarh Pavle obaveten je i o tekoama s
kojima se Soros fond Jugoslavije suoava u
humanitarnom radu. Patrijarh je izrazio
punu podrku humanitarnim naporima Fon
da, naroito onima posveenim deci. Istakao
je, takoe, neophodnost zajednikog angaovanja u humanitarnim akcijama

A. S. .

10. JUL 1995. VREME

13

Nemci na Balkanu

MaskirniBon
Ispitivanja javn og mnjenja pokazuju da nemako stanovnitvo ne ispraa sa
oduevljenjem vojnike na prvi borbeni zadatak posle Drugog svetskog rata
eu retkim govornicima u Bundestagu koji su u stanju da privuku pa
nju konzervativnog kancelara Helmuta Kola jeste vo partije Savez 90 / zele
ni Joka Fier. Kada mora da sedi na vladi
noj klupi, kancelar obino deluje potpuno od
sutno, a tek povremeno izvue svoj maleni
crni notes, u koji upisuje termine i misli.
Meutim, kada je 30. juna u raspravi o nemakom vojnom ueu u zapadnim vojnim
akcijama u bivoj Jugoslaviji Fier, okrenut
kancelaru i njegovom zameniku, liberalnom
efu diplomatije Klausu Kinkelu, uzviknuo:
Rubikon je preden, Kol je sa primetnom
neugodnou odreno gestikulirao. Fier je
vladi prebacio da ovim inom stavlja samoogranienja nemake spoljne politike kona
no ad acta.

. Govorniki manje obdareni vo socijal

demokrata SPD Rudolf arping takoe je
kritikovao vladu da menja spoljnu politiku
Nemake i rekao da ratom u vazduhu ne
stvara mir na zemlji. Gregor Gizi, predsednik Partije demokratskog socijalizma, nek
adanjih istononemakih komunista, izja
vio je da vlada poinje da postavlja Nemaku kao vojnu sihi na svetskoj sceni i da e
za koju godinu posegnuti i za atomskim oru
jem.
ISTORUSKO BREME: Opozicija je uz
to prebacivala vladi da zapostavlja istorijsko
breme rktnih zloina Vermahta i SS jedinica
u Jugoslaviji kao i da se naelno, jo od pre
uranjenog priznanja Slovenije i Hrvatske, po
stavila pogreno tokom raspada SFRJ. Fier
je navodio rei Milovana ilasa iz intervjua
Spiglu, datog
na samom poet
ku raspada zem
lje, koji je preciz
slovnog
no opisao ta pre
dstoji ukoliko se
prihvate separat
istike tenje, a
arping je podsetio na stvaranje
SS divizija u Bo
sni i Hercegovini
sastavljenih od
Muslimana i cit
irao Himlerovu
oduevljenost tim
trupama: Divni
Bonjaci.
Svi zajedno
izriito su nagla
sili da rukovodst
vo bosanskih Sr
ba smatraju zloi
nakom grupom
kao i da veruju da
je Srbija najodgo
vornija za rat, ali
su u isto vreme
kritikovali vladu
to vodi politiku
koja ostavlja uti
sak naelno antisrpskih pozicija.
arping je rekao
da treba izbei

Najkrai put do
MINITEL
j
uspeha
3615 Domovina |
vodipreko
"Radio Domovine'

DOMOVINA

Radio Domovina 99,5 FM Pari

Adresa: "Radio Domovina", B.P. 31, Pari Cedex 19, francuska
Telefon:+33 07 52 71 16
Studio: + 33 1 43 53 20 74 (od 12 do 14 as.)
fax: + 33 1 4353 19 63
DOMOVINA

PUTEM MINITELA MOETE PRONAI SVE 0 IVOTU I

RADU JUGOSLOVENA U CELOJ FRANCUSKOJ

(putnike agencije, JU-prodavnice, novosti iz am

basade, diskoteke, zabave, horoskop...)
14 VREME 10. JUL 1995.

sve to koristi velikosrpskoj propagandi.

Generalni sekretar SPD Ginter Ferhojgen podsetio je na Kinkelovu maksimu iz 1992. da
Srbiju treba baciti na kolena i citirao deo iz
intervjua n'emakog ambasadora u Ujedinjen
im nacijama, koji je kao glavni uspeh dosa
danjeg privremenog lanstva njegove zemlje
u Savetu bezbednosti oznaio spreavanje
toga da bude vie prosrpska odluka.
Kinkel i predstavnici konzervativno-liberalne vladajue koalicije nisu mnogo komentarisali sam sukob na Balkanu, ve su nemaki vojni angaman tumaili ka6 obavezu
Nemake prema zapadnim saveznicima i od
raz njene podrke Ujedinjenim nacijama. Ki
nkel je rekao da najvaniji cilj ostaje da se
nae politiko reenje kao i da se ouva pris
ustvo UN jer bi u protivnom nastupila kata
strofa. Cilj Nemake nije da vodi rat ve da
doprinese da se on sprei, rekao je ef di
plomatije, a ministar odbrane Falker Rie je
naglasio d aje solidarnost odluujui motiv
nae odluke, te da je angaman nemakih
oruanih snaga duboko humanitaran.
Parlament je na kraju ubedljivom vein
om (za vladin predlog je glasalo i oko 40 po
slanika SPD i etiri zastupnika zelenih)
odobrio vladi da uputi najmanje 1500 vojni
ka, iji e mandat biti da podri britanskofrancusko-holandske trupe za brze interven
cije za zatitu Unprofora Predvieni troak,
samo tokom narednih est meseci, bie naj
manje 345 miliona maraka.
Sanitetska jedinica sa 500 vojnika, koja
kree 22. jula, uz pedesetak pripadnika vo
jnog obezbeenja, postavie vojnu bolnicu u
Splitu sa pedeset kreveta. Dvanaest velikih
transportnih aviona transal stajae na raspo
laganju komandi trupa za brze intervencije, a
polazita e biti u Italiji, Splitu i Zagrebu. Iz
baza u Italiji uzletae dva aviona brege atlantik za elektronsko izvianje du jadra
nske obale. Iz baze u Pijaenci na severu Ital
ije treba da polee eskadrila od 14 lovaca,
bombardera tornado, posebno opremljenih
za elektronsko otkrivanje protivavionskih ra
ketnih baterija sovjetske proizvodnje i njiho
vo unitavanje projektilima vazduh-zemlja.
POJEDNOSTAVLJENA SLIKA: Cilj
tornada su srpske protivavionske raketne
baterije SA 6 i SA 2 u Krajini i Bosni.
Pbzivajui se na izvore u Severnoatlantskom
paktu, ultrakonzervativni Velt am Zontag
naveo je d a je srpska strana postavila integrisani radarski sistem za otkrivanje pro
tivnikih letelia i navoenja protivavion
skih baterija na njih. Sugerisanoje daje cen
tar tog sistema, koji poinje na Dinari, ime
se zahvata duboko u podruje naleta aviona
NATO, u Beogradu, i d aje zahvaljujui tom
novom sklopu nedavno oboren ameriki lo
vac F-16 blizu Banje Luke.
Istovremeno su drugi nemaki listovi ob
javili navode iz nalaza vojne inspekcije, po
kojima letelice ,,FRC tornado jo imaju teh
nike tekoe. Tako infracrveni snimci ne

B IC IK LISTI NE D O LA ZE: Deo nem ake vojske

mogu da se analiziraju jer kamere koje avio

ni nose nisu stabilne, a na raketama vazduhzemlja harm amerike proizvodnje pravile
su se naprsline. Obilazei prolog utorka eskadru 32 na vojnom aerodromu blizu Augzburga, koja e biti upuena na borbeni za
datak iznad Bosne, Kinkel je naglasio da ni
kakva politika odluka nee biti donesena
ukoliko postoje sumnje u tehniku ispra
vnost materijala. Piloti su, prema izvetajima u tampi, ostavili utisak da su sve sem
oduevljeni svojim novim zadatkom, pa su i
ministru preneli svoje dileme oko toga da li u
sluaju da treba da ispale raketu zapravo nisu
dovedeni u poziciju da sami donose poli
tike odluke, iza kojih posle vie niko nee
stajati. Kinkel im je rekao da oni nisu agre
sori, ve da treba da brane UN od agresora.
Za pilote su organizovani kursevi psiholoke
pripreme za sluaj da padnu u zarobljeni
tvo, ili da budu suoeni sa smru.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da
nemako stanovnitvo ne ispraa sa odue
vljenjem svoje vojnike na prvi borbeni za
datak posle Drugog svetskog rata. Prevlauje stav da treba pomoi civilnom stanovnit
vu u Bosni i Hercegovini uz osudu srpske
strane, koja ovde, vie nego drugde u Zapad
noj Evropi, vai za glavnog krivca. Upravo

prevlaujua pojednostavljena slika o uzro

cima ovog sukoba, u kojoj ima i istorijskih
taloga, ila je naruku vladi da obezbedi ve
inu u parlamentu i podrku javnosti za vo
jnu intervenciju ba na Balkanu.
RU SKO U PO Z O R E N JE : Kancelar
Kol i drugi zvaninici su godinama ponav
ljali da iz istorijskih razloga Nemaka ne
moe da uputi vojnike na jugoslovensko po
druje. Sada je vlada ostala samo pri tome,
kako ukazuje opozicija, da ne moe da uputi
kopnene jedinice, a i to bi moglo da se promeni. ak je i verovatno, ako se ima u vidu
sutinski motiv aktiviranja vojne dimenzije
nemake spoljne politike. Ujedinjena Nema
ka stekla je puni suverenitet, koji je, potom,
u meunarodnom delovanju postepeno po
ela da ostvaruje u izjednaavanju sa drugim
svetskim silama na svim podrujima. Taj
proces Kinkel i drugi vodei predstavnici
konzervativno-liberalne koalicije nazvali su
normalizacijom nemake spoljne politike.
Zemlja koja zahteva stalno mesto u Savetu
bezbednosti ne moe da se razlikuje od dru
gih sila odricanjem od vojne snage, pored
politike i ekonomske moi, kao tree po
luge meunarodnog uticaja.
Ugovorima o ujedinjenju Nemaka se,
pored ostalog, obavezala da ogranii broj

svojih vojnika na 370.000, a prethodnim jed

nostranim izjavama odrekla se atomskog i
svakog drugog oruja za masovno unita
vanje. Vojna dimenzija njene spoljne poli
tike ostae svakako jo dugo zakrljala u od
nosu na druge globalne veze. Zato i poziv
ruskog ministra inostranih poslova Andreja
Kozireva nemakim prijateljima da jo jed
nom razmisle da li je ba iz istorijskih ra
zloga podobno da se i vojno pojave na Bal
kanu, vie moe da se shvati kao dugorono
upozorenje.
Zapadna Evropa pozdravila je nemaku
odluku da se ukljui u nastojanja da se umiri
ratni mete. Treba pohvaliti nemaku od
luku da se skromno i sa oseanjem za meru
ukljui u misiju UN u Bosni, napisao je holandski ,,De Folkskant. Meutim, postoji i
nalije o kojem se malo govori. Jo u par
lamentarnoj raspravi Joka Fier je rekao da
oni koji sada ohrabruju Nemaku da se i vo
jno aktivira na meunarodnom planu, sutra
mogu to najotrije da joj prebace. Analizira
jui nedavni sastanak Evropske unije na vr
hu, nedeljnik Cajt je u podnaslovu ukazao
da neki ve prepoznaju srdanu antantu
London - Pariz. Naslov teksta je glasio:
Dva srca protiv Bona.

DUAN RELJI

10. JUL 1995. VREME

15

UIlTlC

NA "P O D ZEM LJU ": Z. R. Arkan sa suprugom S v e u a n o n

Foto-robot pripadnika elite::on /< ti . s u k i H t b i j j prednjih slojeva drutva , ima

poprilian partijski sta u b i v e m S K J i \ i> u u - t a
/:
h< : b ( ttivanje jake i stabilne privrede
najvaniji cilj drutva u narednih <
/<s</ cvuum. vps-ka politika elita po obrazovnoj
strukturi nimalo ne zaostaje zu ehunna u <>Mniim pustkomunistikim zemljama
i u t .piavo
isiia/ivaii|a dolo se i do neke vrste loto
vij iiisii. /
ohola" proseouos; pripadnika nae politike
. s'.itL1)eh.iek.i
tlile: on |e visokoobrazovan, potie iz
\ jvltVi/i.i/
>rednph slo|eva drutva, ima poprilian
.
.f'oJijt.i ' partijski sta u bivem SKJ i smatra da |e
ii /upalit>v
' ohezbedivaii|o |ake i stabilne privrede na
.kiivjsn v kisi
|\a/niji cilj ilrutva u narednih deset godina.
iHiv NJI jMi " mIm ili ne
loreim adr \ntomca. srpska politika elita
k <! pokti'.,-! .i >la >* ix ' po ohru/ov no| strukturi nmialo ne zaostale
. i .. . !ji.! k " i i ,
/a elitama u ostalim postkonuinistikim
IH U H O . U . .1II . ' '...* ,
:,i i> \nt* iiiv
/cinijama Sreniu ili \
kolu u Srhi |i ima
liisiviuhr /.i
27 otlsto pripadnika elite, visoku >6 nlsto. (>
s I i i j i i t " <awdi>*k: 'i>
jUtllluki'- -1!I1,1|e I / r ili
l-.kii p o n i * iv
odsto ih |e i/guralo do magisieri|uma. a 11
odsto ih ima doktorat nauka. Medu njima
S r e n iP c v n m ^ K o ^ u t u v - e i / i v i . . *11* Vnioirn.
nema sel|aka. dok je railnika samo I in ls io .
je u p i t a o
f ii i ( ' i l m c . i K ! k ' i i p o -<\ i>|>i
Ova prilino /adov()ljava|uea slika obra
Ntranaki>| jvip.nl"*>-ii !'_> ' ; ajii s.isia'. u
.m Ia *ha
/ovne strukture srpske politike elile ne
S k u p t i n e Sihi)c---SciM / ' i i . i
mora automatski da /nai da sadanja vlailas l|e n a s u p o s l e i i i i t f h
h j i i i . i u sv iii) hiv sim
s iK 'i ja l is t i k i ih / e i ! i 1 j . j ! ) i a , \.i , sir. >\ u *\ vr
ll,ea politika garnitura (a s njom i dobar

> l l l ' V . i IV v l i f i l i I
lita se u n a im uslov im a )t
/hoy .u !,|L h|y
p r ili n i) u s jv n o m ig o lji p a /
ii
11 is tr a iv a a . M tolf'da
a l i) |e kor>%
>(* '*i.
k re tn ih s a /n a n ja o to m e k o li
k T.*k Iv..sU
.jH U iiiiki >. uf
k o je o u v a n a k i m a s ta ie
!>( >iiiiv k.i k..:.'.
n o m e n k la tu r e . k o |e p o s le
> / i i . k .fv i
h u rm h p ro m e n a u d i'u iv u ol
pao. k o ostao, a k o uao u na
V / i 'l'/il.j MH.:
lii e e litn o d ru tv e n e k ru n o
Ivd.m
v e . ili k a k o jo rat u tic a o na
i r.i/ r. ,i.j k i '

o b lik o v a n jo n i tv a O v d e s e
|o p o u /ila n o 110 / n a d a Ii jo
o n a | d ru tv e n i il|a k " p o s ta o p o s le d n jih jjo
d in a |o s i l|.iii|i i u k o jo j m o ri su se n o
v o p e e n i b o g a ta i i ra tn i p r o fite r i p r ilju b ili
u / p o liti k u e litu . M a lo su. n a p r im e r.
p o /n a t i i m e h a n i/m i k o |i su u p r ip a d n ik e
[politike e lite u g u ra li i je d n o g B id u . K a k u i
n jim a s li n e , j r p o fu n k c ija m a k o je im a ju

16 VREME 10. JUL 1995. 1

is

ili

ima i za privredu. Tako na primer. na pitanje

Osim poreenja sa Rusima i Poljacima,
deo opozicije), pokazuje pravu upravljaku
da li se slaete s tvrdnjom da "protiv Srbije
kompetentnost, sto i jeste jedna od glav nih
mogua su. naravno i ona sa drav ama naspostoji iroka, dobro organizovana meu
odlika istinske i moderne elite. Novi elitisti
talim raspadom bive Jugoslavije. Opisujui
narodna zavera u kojoj uestvuje veliki broj
situaciju u Hrv atskoj. dr Josip upanov je
se veoma esto regrutuju po naelima nove
zemalja", pozitivan odgovor daje 18 odsto
politike podobnosti ili svoj upravljaki le nedav no primetio kako je tamo stara elita
ispitanika, dok se 32.5 odsto njih uopte ne
gitimitet crpe uglavnom na osnovu (nlanosti
otila i da se formirala nova koja je po svom
slae s takvom tvrdnjom. Sa stavom da "u
vodi. Da najvie obrazovanje ne mora uvek
sastavu prilino heterogena. Ali razlika
strance ovek ne sme imati previe povautomatski da podrazumeva i kompetent izmeu nove elite i dojueranje politoerenja" slae se samo 11,5 odsto elitista. dok
nost. pokazaje i prinier jednog od bivih
kratije samo je u ideolokim predznacima.
je medu "obinim graanima" ak 48.3 ods
srpskih premijera koji je doktor ekonomskih
Sve drugo - struktura, nain funkcionisanja.
to onih koji misle da se stranicima ne sme
nauka, ali bi mu leko bilo ko poverio da
regrutovanje. unutranji mehanizmi i nain
vodi neko preduzee.
postupanja - vrlo je slino, smatra dr u verovati. Neto manje od 60 odsto elitista
smatra da "Srbija mora to pre da se uklopi u
straivanje Instituta za politike studije
panov. Za razliku od Hrvatske, u Srbiji se st
obuhvatilo je i socijalno poreklo sada ara politika elita vie-manje ouvala, kao i nov i svetski poredak", a protiv te ideje je 23
njih pripadnika politike elite, li 25
u Sloveniji, gde su potpuno napustili komu odsto njih Kao prv i i najvaniji cilj drutva
u narednih deset godina. f>4 odsto pripadni
odsto sluajeva oevi su im bili radnici.
nizam. ali su zadrali vlast.
ka elite navelo je "obezbedivanje jake i sta
U 23 odsto strunjaci, a u 17,5 odsto
U svom istraivanju dr Slobodan An
slubenici. Jedan od zakljuaka autora
toni je pokuao, izmeu ostalog, da utv rdi i bilne privrede". Drugi najvaniji cilj za njih
ovog istraivanja jeste da su deca stare poli u kojoj meri srpska politika elita prihvata je "obezbedivanje jake drave", odnosno zakonitost. borba protiv kriminala i odbrana.
tike elite danas neuporedivo vie zainteresdemokratska pravila igre. kao i koliko su
"To to naa politika elita u ovom is
prisutni ksenofobija i primitivni nacional
ovana za elitne pozicije u privredi i da ih
izam kod njenih pripadnika. Uesnicima u traivanju pokazuje veu sklonost ka
politika, izgleda, ne zanima previe. Neke
demokratiji i kosmopolitizmu nego obini
od rezultata pominjanog istraivanja zani ovom istraivanju ponueno je nekoliko
mljivo je uporediti sa slinim obavljenim u stavova i zamiljenih situacija i kada su nji graani moe da bude i posledica vieg
Poljskoj i Rusiji.
obrazovanja njenih pripadnika." kae dr An
hovi odgovori uporedeni sa odgovorima
" U Pol jskoj je u doba uzdizanja Solidar obinih graana, dolo se, po reima dr Antoni. "Oni su svakako u stanju da uhvate
nosti formirana tzv. kontraelita. snana alter tonia. do rezultata koji su i njega samog
zamku u postavljenim pitanjima i odgovore
nativa onoj staroj komunistikoj ", kae u pomalo iznenadili. Pripadnici nae politike
na nain koji smatraju poeljnim, a ne onako
razgovoru za "Vreme" dr Slobodan Antoni.
kako stvarno misle. Ali. ma kako kritiki
elite pokazali su neuporedivo manju sk
Pripadnici nove politike elite su se regrulonost ka autoritarnim oprede ljenji ma nego
mislili o parlamentu i ostalim institucijama
tovali uglav nom iz redova Solidarnosti. Ve obini graani i prilinu sklonost ka po sistema koje imamo, ne moe se porei
oma mali broj predstavnika stare elite ostao ' tovanju demokratskih pravila igre. Pokazali
injenica da je poslednjih nekoliko godina
je u politici. Oni su se uglavnom prebacili u su i to da polako bledi ona ratno-nacionalna
ipak dolo do nekakve socijalizije te poli
ponesenost iz 1991. i 1992. godine i da srpsekonomsku sferu i danas ine najsnaniji
tike elite. Bez obzira na Bide i Rake.
poneto se nauilo u ovom periodu."
deo poljske ekonomske elite. U Rusiji je.
ka politika elita sve vie poinje da se zanmeutim, kako pokazuju istraivanja, dobar
deo stare nomenklature preiveo burne
Obrazovna struktura sadanje politike elite u Srbiji:
promene i zadrao svoje pozicije. ak i oni
novi koji 1988. godine nisu bili na vlasti i
koji su u meuvremenu postali deo politike
elite spadaju u kadrovsku decu stare elite. U
obe zemlje ova istraivanja su sasvim egza
ktno utvrdila gde se danas nalaze pripadnici
pripadnika
politike elite iz 1988. godine i gde su se
ima
ima srednju ili viu
elite ima
v is o k u :
tada nalazili oni koji danas ine politiku eli
doktorat
strunu spremu:
magisterijum;
tu. Takvo istraivanje - gde su danas oni iz
nauka
1988. ko je u meuvremenu otpao, a ko
postao pripadnik politike elite, bilo bi
18% predstavnika elite misli da protiv nas postoji "iroka, dobro organizovana
dragoceno i za nas." kae dr Antoni.
meunarodna zavera". dok se 32.5 ne slae s ovom tvrdnjom.
Na osnov u onoga ime se trenutno ra
spolae, moglo bi se, po reima naeg sagovornika, zakljuiti da srpska politika elita
spada negde izmeu poljske i ruske. Deca
nae nekadanje nomenklature u zanemarIjivom broju su otila u politiku i uglavnom
se okrenula prema privredi. Kima stare no
menklature je. meutim, uglavnom sauva
59c/t politike elite smatra da "Srbija mora to pre da se uklopi u novi svetski
na. Sjedne strane, njeni pripadnici su se ne
poredak", s time se ne slae 2?(/< elite.
to drugaije rasporedili ali i dalje dre
strateke pozicije u drutvu. S druge strene,
iz njenih redova se formirala nova politika
59%
elita. U nju su u meuvremenu uli i mnogi
koji u starom sistemu nisu pripadali samom
politikom vrhu, ali su taj period iskoristili
Ispitano 200 politiara koji po svojoj stranakoj pripadnosti odgovaraju sastavu Skup
da mu se priblie i u njemu pronau svoje
tine Srbije.
mesto.

10. JUL 1995. V R E M E

17

Italijani vratili sa aerodroma zbog pasoa izdatog u BiH; i to bi, otprilike bilo to, bar kad
je o poznatima re. Ostalih dvestotinak
zvanica bili su mladina rodbina i gosti, Di
Stefanovi poslovni partneri, mahom sitni bi-
znismeni, i desetak pripadnika Srpske >
dobrovoljake garde, koji su se lako pre- .>
poznavali po frizurama "na nulericu", iden
tinim crnim odelima i arenim kravatama.
Ni mlada ni mladoenja nisu bili u avionu njih dvoje su u Termoli stigli par dana
Na slavlje u Termoliju nisu doli Silvio Berluskoni, Betino Kraksi, Dragoslav
ranije.
Avramovi, Mihalj K ertes, Marko Miloevi, brani p a r Raznatovi... Ipak,
Let je trajao oko sat i po i sve je bilo u
redu do sletanja, kada su dve stvari postale
D i Stefano j e p o stig a o svoj glavni cilj - im presionirao je rodno selo
jasne: prvo, da nismo dobili dozvolu da sletimo u Peskaru, Termoliju najblii grad sa
aerodromom; drugo, da Italijani nisu ni naj
inskog aerodroma. Naravno, niko se nije
ada je poetkom maja preko
manje oduevljeni masovnim dolaskom
Radio Pingvina najavljeno da iznenadio to u avionu nije bilo branog
para Ranatovi - Zeljkovo ime nalazi se na gostiju oveka koji se u italijanskoj tampi
vlasnik ove stanice, ovani di
otvoreno opisuje kao mafija i prevarant. To
Stefano, ima nameru da se meunarodnim policijskim poternicama,
uskoro o^eni, beogradska ari- zbog oruanih pljaki i ratnih zloina, a se videlo im su se putnici iskrcali na mal
ja se uzmuvala. Jer, Di Stefano Ceca, kako se uje, ima akutne zdravstvene om aerodromu ampino kod Rima: odmah
je u ovom gradu, kako to novinari vole da probleme. Nije bilo ni Marka Miloevia - su ih okruili teko naoruani karabinjeri i
kau, "kontroverzna figura", i prema mno trenutno je na trkama u Bugarskoj, reeno
sproveli do jednog od sporednih ulaza u
gim indicijama, ovek za vezu izmeu
nam je docnije; takoe je reeno da guvern zgradu, otvorenog posebno za beogradske
ovdanje vlasti i podzemlja, kako stranog er Avramovi nije mogao da doe "zbog
goste. Na ovaj nain izbegnuto je meanje
tako i domaeg (vidi "Vreme" broj 257,
zdravlja"; Mihalj Kertes, rekli su, "ima neka Beograana sa drugim putnicima meu
"Kad pingvini utihnu"). Sem toga, Di Ste vana posla, ali je poslao zamenika", ali
narodnih letova: Italijani su oigledno rau
fano je nedavno bio domain na spektaku niko nije znao ili hteo da kae koje taj ovek nali da bi neko od svatom mogao biti
larnoj svadbi eljka*Ranatovia Arkana i i kako se zove. Na listi putnika nije bilo ni
naoruan, pa su hteli da budu sigurni da pri
Cece Velikovi, na kojoj se okupio cvet veleasnog Riarda Pejda, koji je trebalo
likom eventualne pucnjave ne strada neko
beogradske estrade (a bogami, i politike),
da bude kum - on i Di Stefano su se uoi
nevin. Iz istih razloga, proveravanje putnika
pa su se mnogi pitali hoe li komandant svadbe estoko posvaali, pa se veleasni
i viziranje pasoa trajalo je preko tri sata, sve
Srpske dobrovoljake garde uzvratiti uslu spakovao i zanavek se vratio u rodnu En dok svatovima konano nije dozvoljeno da
gu. Sam Di Stefano je lino i preko svojih
glesku. Uopte, u avionu je bilo malo javnih
autobusima krenu na etvoroiposatno pu
saradnika pothranjivao glasine - zvanino
linosti; od onih poznatijih, bili su: Toma tovanje do Termolija. Kada su polumrtvi
je spisak gostiju "iz razloga sigurnosti" bio
Fila, predsednik Advokatske komore Srbije stigli do odredita, dat im je sat vremena da
stroga tajna, dok je nezvanino nagoveta- i visoki funkcioner Arkanove Stranke
se rasporede po sobama luksuznog hotela
vano prisustvo najvanijih linosti srpskog
"Mistral", da se istuiraju i presvuku, a za
srpskog jedinstva; Branislav Pelevi, kiki italijanskog establimenta, od biveg ital- bokser i portparol iste stranke; Predrag Vitim je, u holu istog hotela, poela sveana
ijanskog premijera Berluskonija, do
ceremonija. Njoj su prisustvovali i gosti koji
tas, bivi glavni urednik Informativno-polinajmlaeg lana srpske porodice na vlasti.
su stigli ranije - Di Stefanova familija,
tikog programa RTS sa suprugom Vesnom
Bilo je izvesno samo da e se svadba Jugovi; Vesna Prlja, sestra ambasadora Sr ukljuujui i troje dece iz dva prethodna
odrati 30. juna u Termoliju, italijanskom bije u vedskoj i ef Meunarodnog presbraka, mladin sin iz prvog braka i nekolicina
primorskom mestu sedamdesetak kilomet centra u Beogradu; Zdenko Kolar, bivi lan
mladoenjenih prijatelja, talijanskih poslo
ara juno od Peskare, te da e Di Stefano
vnih ljudi, za koje niko nije mogao da kae
"Idola", a danas, tonski tehniar Radio
obezbediti avionski prevoz i smetaj za Pingvina; Marko Jankovi, bivi disktano ime se bave. To nije bilo mogue
sve goste iz Beograda.
dokej Studija B, a sada voditelj na Pingvi saznati ni za Raku Staniia, naslednika
I tako, prolog petka izjutra, dupke nu; Cecina mlada sestra Lidija, u helankama preasnog Pejda, za koga je reeno samo
pun Jatov "boing 727" poleteo je sa sur* vriteih boja; eljkova sestra Jasna, koju su d aje "biznismen iz Crne Gore".

Spektakli

enidba don Dovanija

Istraivanje Instituta za politike studije

bavilo se samo politikom elitom 1 Srbiji.
Foslednje relevantnije istraivanje o ekon
omskoj eliti obavljeno je krajem 1993. god
ine i na prilino malom uzorku (325 ispitan
ika) da bi se na osnovu njega mogli izvoditi
neki pouzdaniji zakljuci. Na sagovornik
dr Antoni' istie da je politika kod nas i
dalje glavni izvor moi i da je ekonomska
elita zapravo samo deo one politike. Kao
primer kako se ekonomska mo i dalje izvo
di iz one politike, dr Antoni pominje
mlaanog politiara koji je u vreme 8. sednice napravio munjevitu karijeru, da bi se
posle nekoliko godina premestio u vrhove

18 VREME 10. JUL 1995.

naftne industrije Srbije. Danas se za njega

moe uti daje izuzetno uspean privatni bi
znismen. Formalno on nema nijednu poli
tiku funkciju, ne pripada politikoj eliti, u
javnim nastupima istie da ne pripada nijed
noj partiji, ali je svakako deo vladajue elite
i danas preko biznisa naplauje svoju pri
padnost nekadanjoj nomenklaturi.
Strogo uzevi, onoj pravoj ekonomskoj
eliti, ljudima koji su svojim znanjem, ino
vacijama i strunou napravili neto, pripa
da veoma mali broj ljudi. ak i oni koji bi
po svojim kvalitetima mogli da se ubroje u
ekonomsku elitu, kao to je sadanji mini
star trgovine u vladi Sibije Radoje uki, i

koji su sami sebi krili put u biznisu, danas

radije bee u politiku elitu i priklanjaju se
onima koji imaju istinsku mo u svojim
rukama. Fblitika je ovde, uostalom, odavno
ve propusnica za bavljenje velikim bizni
som. Takoe, i hol Skuptine Srbije u pauza
ma skuptinskih zasedanja odavno vai za
najveu nezvaninu berzu poslova u Srbiji. I
to onih najvanijih.
Ekonomskom elitom u Srbiji bavio se
sociolog dr Mladen Lazi u nedavno
objavljavjenoj knjizi grupe autora "Srbija
izmeu prolosti i budunosti" (izdava In
stitut drutvenih nauka iz Beograda). Na os
novu podataka iz ve pomenutog is-

DEJAN ANASTASIJEVI

Mlada, Miijana ro. Stani, stasita Beo

graanka, koja je do pre par godina bila Di
Stefanova lina sekretarica da bi potom
postala dopisnica Radio Pingvina iz Rima,
bila je odevena u 5000 fnaraka vrednu
ruiastu venanicu, poklon Dejana Dodiga,
vlasnika beogradskog kafea "Trozubac".
Venanje je obavljeno na srpskom i talijan
skom, uz prisustvo dva matiara - iz Termolija i sa Savskog venca, a uz tekst Duka
Radovia, koji je takoe bio proitan
dvojezino. Mladenci su rekli "si" i "da", i
mogao je da pone sveani ruak, odnosno
veera (ve je bilo sedam uvee). Hrana je
bila izvrsna, od lososa i lignji, pa do nicli
koje su iz nekog razloga posluene posle sl
adoleda. Ukoliko je bilo ko oekivao atmos
feru slinu onoj na Arkanovoj svadbi, pre
vario se: muzika je bila diskretna i italijanska, svi su se ponaali krajnje umereno, a na-

jrazuzdaniji momenat usledio je oko jedan

posle ponoi, kada je grupica od njih de
setak pokuala da zaigra lambadu; sreom,
brzo su odustali. Sutradan, oko podneva,
mamurne svatove ekala je repriza vieasovne vonje do Rima, uz sline mere bezbednosti na aerodromu kao i prilikom dola
ska, samo to su italijanski policajci ovaj put
bili daleko ekspeditivniji u ekiranju pasoa
- oigledno, bilo im je stalo da se svita to
pre nae van njihovog vazdunog prostora.
Mladenci su ostali u Termoliju, odakle e
uskoro krenuti na Tenerife, gde e provesti
medeni mesec. Posle toga, saznaje se, vratie se na svoje radne zadatke: ovani u Be
ograd, a Mirjana u Rim. Italijanska tampa
dala je dogaaju prilian publicitet, mada su
i njihovi novinari bili razoarani izostankom
Marka i Arkana. Veina je nairoko citirala
Di Stefanove izjave o tome kako je intiman

sa Miloeviem (prema "Meseeru", Di

Stefano tvrdi da je "poverljivi savetnik"
srpskog predsednika). Neki su meu zvanicama videli ljude kojih nije bilo, a neki su
poverovali i u mladoenjine rei o tome da
je, kao Arkanov general, spreman da se
svakog trenutka stavi na elo 50.000 gard
ista. Ipak, skoro svi su pisali u posprdnom
tonu, doivljavajui ceo dogaaj kao
svojevrstan cirkus: "Dobrodoli u srpskomoliansku republiku Petrelu Tiferninu",
pisalo je u "Republici" (Molize je ime
pokrajine u kojoj se nalazi Termoli, a Petrela Tifernina je Di Stefanovo oblinje
rodno selo.) Jedini list koji je o svadbi
pisao sa stopostotnom blagonaklonou su
lokalne novine iz Termolija. Kad proe feragosto i krenu jesenje kie, tamo e jo
dugo imati o emu da se pria.

traivanja s kraja 1993. godine, dr Lazi

zakljuuje da su uklanjanje barijera s privat
nog sektora za sada najbolje iskoristili ruko
vodioci drutvenih preduzea (i-njihovi po
tomci) koji su osnivai skoro polovine veih
privatnih firmi u Srbiji.
"U tome su oni", pie dr Lazi," znatno
uspeniji od ranije postojeih privatnika, a
ovi se, pak, lake transformiu u novu elitu u
odnosu na pripadnike ostalih drutvenih gru
pa. Pitanje sredstava na osnovu kojih se
stvara privatnopreduzetniki deo ekonom
ske elite, koje naroito intrigira javnost, os
taje za sada izvan mogunosti egzaktnog
ispitivanja. Razmere u kojima direktori jav

nih preduzea koriste svoju pozicionu mo da prebace kapital drutvenih firmi u privat
ne, ili da iskoriste postojee poslovne veze,
ili informacije, ili preduzetniko iskustvo samo se mogu nasluivati (pri tome su pot
puno izvan naeg uvida firme koje se osniv
aju u inostranstvuf> Jasno je da destrukcija
pravnog sistema u uslovima dravnog raspa
da, rata i blokade UN izuzetno pogoduje korienju nelegalnih sredstava privatne aku
mulacije.
Moglo bi se rei da ti uslovi pruaju an
su svima, ali je oigledno da razliit poetni
poloaj ne daje pripadnicima svih grupa jed
nake prilike za uspon", zakljuuje u svom

tekstu "Stare i nove elite u Srbiji" dr Mladen

Lazi.
Hoe li se i kada ovi novi bogatai
priljubiti uz postojeu politiku elitu (po
nekim tvrdnjama oni su deo nje), ostaje za
sada samo da se nagaa. Jedan ugledni
moskovski dnevni list tvrdio je nedavno da
su ruski bogatai 1993. godine na izborima
uloili oko 12 miliona dolara u Demokratski
izbor Rusije Jegora Gajdara i da se uoi
novih izbora spremaju da mu okrenu lea
nezadovoljni njegovim uinkom. Isti list tvr
di da je ruski kapital investirao direktno u
izbor predsednika u tri republike'biveg
SSSR. Tamonji novokapitalisti, kako se ne

DEJAN A NASTASIJEVI

10. JUL 1995. VREME 19

davno moglo proitati, smatraju da je klju

na preraspodela bogatstva, u kojoj je drav
na imovina prela u privatne ruke, ve
zavrena. Zato e uiniti sve da na vlast ne
dou oni koji u toj prvobitnoj akumulaciji
nisu stigli da se obogate, pa bi danas da ne
to menjaju.
Na politiki i ekonomski ambijent raz
likuje se od ruskog po tome to uz nelegal
nost, nasilje, korupciju i pljaku u kojoj
uestvuju i pojednici i dravni aparat, kao i
mafijaku akumulaciju kapitala kojoj prisus
tvujemo, imamo i ratno okruenje i sankcije.
U tom okruenju stvorio se vrlo bogat vrh,i
za koji se nagaa da ini oko 5 odsto drut
va, jer o tome za sada nema nikakvih pre
ciznijih podataka.
Ono to se sasvim pouzdano moe rei
jeste da novoidikljali srpski bogatai i ne
pomiljaju da ulau novac u industrijsku
proizvodnju i zaposle armiju nazaposlenog
stanovnitva. Sadanju akumulaciju koriste
preteno za lina bogaenja, pravljenje
novih para na crnim poslovima po principu
da "novac raa novac", ili za ulaganje u po
tronju, ime izazivaju zavist ostalih boga
taa. Nasuprot njima nalazi se ogromna
masa "osiromaenog i deklasiranog" sta
novnitva i srednja klasa koja neprestano kl
izi nadole to samo poveava optu nestabil
nost drutva.
r Mladen Lazi smatra kako bi se sa
prilino sigurnosti moglo zakljuiti
da je nova privatnopreduzetnika elita parazitski drutveni sloj kome poguduju nestabilne drutveno-ekonomske okolnosti, razgraen pravni
poredak i znaajna komandna uloga drave.
Zadravanje ovih trendova bi, tvrdi on, po
godovalo uvrenju nove antimodernizacijske elite. Prestanak rata i ponovno uk
ljuenje zemlje u meunarodnu zajednicu
teko bi u tom smislu bilo ta promenili, a na
elitu koja bi donosila modernizaciju moraemo oigledno jo dugo da ekamo. Dr
Lazi misli toliko dugo, dok se ne stvori ko
alicija novih liberalnih politikih snaga i
onih delova privatnopreduzetnike elite ija
reprodukcija poiva na regularnim trinim
principima.
Neki drugi autori smatraju da emo e
kati sve dok ova lana vladajua eltfh "
dozvoli onoj istinskoj da se uzdigi*
v i
prilino naivno), ili dok oni koj
naputaju zemlju ne budu reili da e-v-taiu
(zvui prilino utopijski).
U meuvremenu "osiromaenom i dek
lasiranom" veinskom delu stanovnitva
preostaje da, posmatrajui onaj sve
zailjeniji vrh drutvene piramide, ponavlja
ono "nekom rat, nekom brat." U Hrvatskoj,
koja oigledno mui iste muke, ovu nekada
zajedniku narodnu izreku preveli su u
aforizam: "Nekome je rat doneo metak, a
nekom imetak".

NENAD LJ. STEFANOVI

20 VREME 10. JUL 1995.

Nova knjiga

Ko je ko
K0JEKOUSRBIJ1 95
Elita voli sport, ali ne i pozorite
"W o zaluuje biografiju - pitanje je
na koje odgovor daje istorija.
Zato je sastavljaima novog
izdanja leksikona "K oje ko u Sr
biji 95.", "Bibliofon" cilj bio da
naprave takav leksikon koji e
"na ujednaen i taan nain da predstavi to
vie javnih linosti" - njih ukupno 4400. (U
izdanju 1991. godine bilo 3300 likova.)
Zapravo, u ovom leksikonu ih je vie jer je
iz prethodnog izdanja (1991.) ispalo 635
linosti, al je dodato i 1735 novih uglednika
koji su u protekle 4 godine zasluili mesto u
leksikonu.
Biografije odabranih su predstavljene sa
preko 15 osnovnih podataka: o roenju,
obrazovanju, toku karijere, znaajnim delima, indeksu citiranosti, priznanjima, bo
ravcima u inostranstvu, jezicim a koje
poznaju, hobijima, uestvovanjima u ra
tovima, nacionalnoj, verskoj i politikoj
pripadnosti, porodinom stanju i adresi. Svi
ovi podaci (sastavljai su ih obradili ukup
no 350.000) dobijani su iz upitnika koje su
popunjavale same linosti predstavljene u
leksikonu.
Polazni kriterijum za izbor bio je inici
jalni spisak koji je sainio redakcijski odbor
od 24 lana sa predsednikom Saveta le
ksikona akademikom Vojinom uloviem
na elu. Ovaj spisak dopunjen je predlozima ispitanika koji su predlagali po pet
linosti iz svoje oblasti za koje su smatrali

da obavezno treba da budu predstavljene u

leksikonu. Tako je rad na ovom izdanju bio
i svojevrsno ispitivanje rejtinga popular
nosti i to kvalifikovanog dela javnog
mnjenja. (Vidi antrfile Rejting.)
PROFESORI PRVI: Rad na prikuplja
nju podataka trajao je dve godine, odziv na
anketu je bio izuzetno visok - vie od 90 od
sto pozvanih je popunilo upitnik. Za one
koji nisu poslali odgovore, a redakcija je smatrala d aje njihovo prisustvo neophodno,
podaci su prikupljeni iz javnih izvora ili su
preuzeti iz prethodnog izdanja leksikona.
Gledano prema profesionalnoj strukturi,
najzastupljeniji su univerzitetski nastavnici
(predstavljeno je njih 1300). Na drugom
mestu su pripadnici upravljakog sloja koji
ine razne profesije (direktori, vlasnici
firmi, predsednici kompanija, predsednici
UO...)... njih je oko 500, slede ih knjievni
ci, kojih je 450, politiari 410, lekari 388,
novinari 300, muziari 245, slikari 217,
glumci 132 i glumice 89 (to jest, ukupno
221), arhitekti 130, advokati 71, ljudi sa es
trade 110, iz oficirskog kora prisutno je tek
desetak. Razlog: Sekretarijat za informisanje SNO je sam vrio odabir i poslao
popunjene biografije. Statistikom obra

Rejting
Pisci su kao prvog na rang listu stavili biveg predsednika SRJ Dobricu osia, a za.vAic. ivLou.u^ Knju-vi, Stevan Raikovi, Ljubomir Simovi, Ivan V. Lali, Matija
Bekovie. ..... '
Novinarsku top-listu predvodi Bogdan Timani, zatim slede: Stojan Cerovi, Predrag
Milojevi, Lila Radonji, Milica Kuburovi, Zoran Ostoji, Vladimir Bulatovi Vib,
Milo Gligorijevi.
U sluaju da bi morali da uzmu advokata, nai fikali bi se najpre opredelili za Veljka
Guberinu, pa zatim Milana Vujina, Tomu Filu, ora uriia.
Meu arhitektama najvie glasova dobili su: Ivan Anti, Milan Lojanica, Branislav
Jovin, Branislav Mitrovi, Mihajlo Mitrovi.
Likovni umetnici (slikari, vajari, grafiari) su kao najcenjenije naveli Baji Mrana,
vajara, Emira Dragulja, slikara i grafiara, Boru Iljovskog, slikara i Milorada Jankovia,
grafiara.

dom leksikona dolazimo do prosenog lika

naeg uglednika: star je 54 godine (ena je
16,4 odsto), ivi u Beogradu (70 odsto, ali
je samo 26 odsto roenih Beograana),
Srbin je, pravoslavac, odlikovan, goyori
strane jezike...
Analizom odgovora o verskoj, naciona
lnoj i stranakoj pripadnosti dolazi se do in
teresantnih podataka. Na uzorku od hiljadu
odgovora: 75 odsto pripadnika elite je
srpske nacije. Kao Jugosloven opredeljuje
se oko 7 odsto odabranih, Crnogoraca ima
3,6 odsto. D a ivimo u vienacionalnoj
zajednici vidi se i po tome to meu ugled
nicim a im a i M aara (2,1 odsto), Hrvata
(0,7), Albanaca (0,6), Makedonaca, (0 ,4 ) i
Muslimana (0,3).
NAJVIE SOCIJALISTA: Sudei
prema odgovorima naih odabranika, vei
na njih viestranaki sistem doivljava kao
privatnu stvar o kojoj se javno ne govori ih
misli d a je to neto to treba da upranjava
obian svet. Veina ih se nije izjanjavala o
svojoj stranakoj pripadnosti, a meu oni
m a koji su naveli svoje partijsko opredeljenje najvie je pripadnika vladajue
stranke.
Naa elita svoje slobodno vreme ispu
njava hobijim a, najvie upranjava neki
sport. Ako nije na sportskim terenima, tada
dri knjigu u rukama ili slua muziku, a nije
mali broj onih koji vole da igraju ah, slika
ju, ili prebiraju po svojim kolekcionarskim
zbirkama. Dosta anketiranih je navelo kao
hobi humanitarni rad, dok je najmanje njih
spremno da ode u pozorite.
D a je Balkan ratna zona, govore i biog
rafije naih junaka. Meu onima koji su kao
sastavni dfo svoje ivotne istorije naveli
uestvovanje u ratovima ima i "solunaca" i
"panaca", ali je najvie onih iz II svetskog
rata. Iz njihovih odgovora se da primetiti da
i meu njim a danas nem a jedinstvenog
odgovora o tome u kakvom su ratu uestvo
vah. Za neke to je bio narodnooslobodilaki rat, za druge NOB, trei tvrde da su bih u
NOP, poneki, pak, navode da su uestvova
li u Aprilskom ratu, ih u II svetskom ratu.
Na alost, nema podataka o tome na kojoj
strani su bili. I najnoviji rat, koji sastavljai
leksikona zovu YU ratom, ima svoje ue
snike, u ovoj knjizi takvih je ukupno 46, a
tu su i oni koji u rubrici o ratnom iskustvu
navode: "demonstracije, uesnik dem on
stracija 9. marta (ranjen)".
Ovo izdanje leksikona je svojevrsna sli
ka stanja drutva i vladajueg duha - "doku
ment, neto poput vremenske sonde koja e
u sirovom stanju sauvati duh vremena u
kojem je nastala". Biografije likova iz ove
knjige e generacijam a koje dolaze biti
uzor ah i opomena, za neke dika a za druge
sramota.

DRAGOSLAV GRUJI

Re autora

Izabrani i opisani
Na pijaci se i ja oseam elitno: otkako sam, da bih vratio neki dug, pre
p a r nedelja kupio trista maraka
ma na Kaleniu jedan kiosk s pljes
kavicama u kojem uivam specijalni
status. Z a svakoga tu vai klasika:
"voli u lepinju, voli u somun", a za
mene, im se, mahom pred zoru, po
javim, vade ispod tezge "moj" tanjir,
briu ga nekakvim ubrusom, pa tu onda
bude i priloga kolko mi se hoe, i magleni "BIP", i oprana aa... Onda sedim,
orkuen razdraganim dilerima, nakupci
ma, policajcima i lokalnim profuknjaa
ma, i, dok pesm a pesmu stie, (odozada
m i smrdi, o gospode), kusam tu svoju
pljeskavicu ko u pravoj kafani, noem i
viljukom. I svi mi se tu osmehuju, i ja
im se, kolko mogu, osmehujem. Jedared
se, bog'te, sam gazda sa mnom rukovao,
pa i proaskao, onako s nogu, ko sa sebi
ravnim. Ne znam to su me tolko zgotivili, tek, tamo se uvek oseam elitno.
Ne samo u pljeskarnici, i na pijaci se
ja oseam elitno: otkako sam, da bih vra
tio neki dug, pre par nedelja kupio trista
maraka, itavi rojevi ljudi-zunzara to se
roje uz glavnu pijanu dadu, doekuju
me ko estradnu zvezdu.
Moja je anonimnost sve ogromnija, s
nasladom je gledam kako buja, iri se i
uslonjava. Otib sam jo onomad, mada
se s mesta nisam mrdn'o, pa ipak' drago
mi to sam tu nekakva elita, mislim, to
me na Kaleniu uvaavaju.
Svako bi morao da je bar negde i bar
za nekog elita, inae, nitane valja, mno
go je emerno.
Precizno znam o emu govorim: ba
vim se ja elitom od 1991, otkako sam (ta
mi bi, i ta je-tu je) osnovao Redakciju,
oformio Redakcioni odbor i izdao prvi
srpski "Who is Who". Nikada, zapravo,
nisam odluio da se elitom bavim, moe
to, a kao i sve to je u ivotu zaista vano,
i bez posebne odluke. U stvari, zanimalo
me je izdavatvo, tehnologija, dizajn.
Traio sam, tu negde, slobodno polje. I
krenuo sam. Samoga sam sebe iznenadio
to sam u taj pipav i kabasti posao kren
uo, kad se u neto krene, valja to ne
izostavno i zavriti, te sam ga, valjda
najbolje to se od prve moglo, i zavrio. I

posle je bilo svega, i neumerene hvale i

svakakvih napada; brutalni su smenjivali
batinake, kolporterski se urlalo o skan
dalu decenije, pom injana je i ordinarna
prevara... Moji odgovori su u redakcija
m a bezono kasapljeni, izbacivani su
kljuni argumenti, turali su me u petit i
kurziv, a u meni je polako rastao umor,
sazdan od munine i dosade.
Ubrzo, meutim, kao to sam u nekoj
polem ici i predvideo, sve je to postala
sporedna epizoda, jed n a od onih koje
svaki reiser ima u rezervi i koja se na
jee izbacuje ve iz radne verzije. Sve
se, dakle, zaboravilo i Leksikon je postao
ono to je i morao postati, jed n a od
graanskih institucija bez kojih je, u ve
likom svetu, javni ivot jedva zamisliv.
Izborio se, vredno koristei svojoj svrsi,
za status injenice, ba kao to su i kuvar,
i red vonje, i telefonski imenik injen
ice. A ovogodinjim izdanjem, dopunjen
im i po svetskim standardim a prerae
nim, utemeljili smo instituciju koja se podrazumeva, za koju se vie niko i ne
pita otkud, i ko je dizajnira.
To to se u podnaslovu knjige pominje re elita treba shvatiti sasvim uslovno. Odluio sam se za izvorno znaenje
te rei (izabrani), te su, stoga, u Le
ksikonu zastupljeni sam o oni koji su
negde i od nekoga ve izabrani. Narod je,
na primer, probirao stranke, stranke, pak,
svoje poslanike, mandatari ministre, min
istri direktore i naelnike, kritiari i
konoseri umetnike, televizijatelevizine,
razna tela redovne profesore, a svetina
(valjda prem a sopstvenom liku) svoje
idole.
N ije nam na pam et padalo da bilo
koga promoviemo, te je stoga slika elite
iz ove knjige gotovo istovetna sa najkonvencionalnijom predstavom o eliti Srbije
devedesetih. Upravo zato, ovo i jeste do
kument, neto poput vrem enske sonde
koja e u sirovom stanju sauvati duh
vremena u kojem je nastala.

STJEPAN MIMICA
A utor je direktor projekta
"Ko je ko u Srbiji 95."

10. JUL 1995. VREME 21

Intervju: Spomenka Hribar

Strah od slobode
,

Jugoslavija je sada u Sloveniji postala tabu-tema. Jo smo u gru kao da ni sami ne verujemo
da smo samostalni. I zato se na svako pominjanje Beograda tako nervozno reaguje
edan od lidera Slovenakog prolea
Spomenka Hribar, sociolog iz Ljublja
ne, nekada odgovorni urednik Nove
revije, koja se posle izleta u politiku, vrati
la pozivu nezavisnog intelektualca, eksklu
zivno za Vreme govori o pomirenju, unu
tranjim neprijateljima i tabuima.
i V R EM E : Prolo je sedam godina od
v a b rasprave o krivici i grehu. Danas se,
meutim, ini da je pomirenje meu Sloven
cima dalje nego ikad?
HRIBAR: Naizgled je vie svaa, netrp
eljivosti, mada je ranije uistinu bilo mnogo
vie prikrivene mrnje. Ono to ja nazivam
pomirenjem jeste pristanak na istinu i dos
tojanstvo drugoga; na osnovu toga mislim
d aje danas pomirenja vie, a povrh toga je i
drutvo mnogo vie otvoreno nego u doba
kada je pravo na javnu re imala samo jedna
istina.
Temelj moje inicijative za narodnim po
mirenjem jeste pijetetan odnos prema smrti;
iako je moja provenijenca komunistika,
svejedno sam imala sluha za tragediju pogi
bije domobrana. A danas desnica nema pije
teta ne samo prema partizanima ve ni pre
ma sopstvenim mrtvima. Blasfemija je odmeravati, sjedne strane, pijetet prema mrtvi
ma na komemorativnoj sveanosti u Parla
mentu i, s druge strane - Zakon o ispravlja
nju nepravdi, gde je zapisano, recimo, da o
teenima za mesec dana provedenih u zat
voru pripada toliko i toliko tolara odtete...
To cenjkanje tuom patnjom jeste neto na
jgnusnije to se ovde deava: Oni koji danas
istupaju ,,u ime rtava faktiki ele samo
novac. Kada se tako manipulira mrtvima,
onda pomirenja zapravo nema.
Veina ljudi u Sloveniji ipak naginje
centru a ne desniarskim partijama koje um
nogome podseaju na Miloeviev nain vla
danja masama...
Partije ovdanje desnice, a posebno nji
hovi fundamentalisti po stilu veoma podse
aju na Miloeviev nain vladanja poto in
sistiraju na harizmatinom voi i linoj reto
rici. Najsmenije je da su u tim partijama da
nas najglasniji oni kojih tada, kada smo se
borili za promenu sistema, nigde nije bilo.
Slovenija se, za razliku od Hrvatske,
nije odrekla tradicija NOB. Je U to dobro?

2 2 VREME 10. JUL 1995.

To je svakako dobro. Hrvatska ne praktikuje pomirenje nego pomiriteljstvo. Tumanova formula jeste da su se i jedni i drugi
borili za Hrvatsku pri emu preutkuje i za
boravlja da su se jedni, istina, borili za Hr
vatsku ali kao ustae. Tuman na taj nain
potire razliku, a sutina pomirenja nije u bri
sanju razlika! Razlike nikada nije mogue
izbrisati do takve mere da se problem ne bi
pojavio na nekom drugom kraju i da raun
za to ne mora da plati neko drugi. U Hrva
tskoj se to prelama preko problema Srba ko
ji tamo ive. Slovenija se, za razliku od Hr
vatske, nije odrekla svoje antifaistike is*
torije.

Tuman potire razliku, a sutina

pomirenja nije u brisanju razlika.
Razlike nikada nije mogue izbrisati
do takve mere da se problem ne bi
pojavio na nekom drugom kraju. U
Hrvatskoj se to prelama preko
problema Srba koji tamo ive

T Posle desetodnevnih borbi juna '91.

godine Slovenija je upoznala novu vrstu un
utranjih neprijatelja - oficire nekadanje
JNA. Da li odobravate to to mnogi od njih
ne mogu da uu u Sloveniju, gde ive njihove
porodice?
Drava koja eli da bude demokratska
ne moe sebi da priuti takve postupke. Iako
na ravni pravnih propisa u Sloveniji nema
diskriminacije, u praksi oito nije tako, to
za dravu koja zaista tei demokratiji ne mo
e biti opravdanje. Zbog takvih postupaka
vlasti, u Sloveniji jo uvek ne preovlauje
demokratska atmosfera Krivicu za to nosi i
vlada, koja ne postupa dovoljno tolerantno
kada se suoi sa problemima, posebno oni
ma sa kojima se suoavaju tzv. .junjaci u
Sloveniji.
to se tie nakadanjih oficira JNA i po
rodica od kojih su odvojeni, moje stanovite
je jasno - drava bi morala da ih pusti da i
ve sa svojim familijama. Ukoliko se sumnja

d aje neko od njih za neto kriv - za to pos

toje sudovi na kojima je, u redovnom pos
tupku, mogue raistiti sve. Zloin jeste
konkretan, mora biti tako i tretiran, stoga se
ne moe itava jedna kategorija ljudi okvalifikovati zloincima pa da onda mislimo ka
ko smo sa njima zavrili za sva vremena.
Smatram da oni, koji su izabrali vernost Ju
goslaviji u trenutku osamostaljenja Slove
nije za mene nisu poinili zloin, jer milje
nje i ovekov izbor ne mogu biti zloin. U
trenutku raspada Jugoslavije u vazduhu su
bile dve opcije: prva je tvrdila da se treba
boriti za odranje Jugoslavije jer e nas, u
suprotnom, avo odneti, dok je druga istrajavala na nunosti borbe za samostalnost
Slovenije, bez obzira na cenu. Obe opcije su
bile legitimne i ostvarive. U suprotnom znai li to da bismo mi, koji smo bili za sa
mostalnost, da se obistinila prva, projugoslovenska mogunost, danas bili tretirani
kao izdajnici?! Odgovor zavisi od toga kako
razumete istinu. Ukoliko istinu razume kao
neto sa vie lica, onda za termine ne
prijatelj i izdajnik ne moe biti prostora.
Mislite da je, posle toliko prolivene
krvi na tlu bive Jugoslavije, mogue pomi
renje (pomirenje u smislu opratanja, a ne
restauracije zajednike drave) meu junoslovenskim narodima?
Mislim daje to nuno. Nije mogue jed
nostavno preseliti Slovence, Hrvate, Srbe i
sve ostale, i tako ih odeliti jedne od drugih.
Tu ivimo hiljadama godina i u budunosti
emo morati da se dogovorimo kako emo
iveti jedni sa drugima.
Kako ocenjujete reakciju slovenakog
javnog mnjenja i vladino uskraivanje
gostoprimstva srpskom patrijarhu Pavlu na
najavljenim verskim sveanostima?
Odgovor proizilazi iz temelja drutve
nosti oveka; ovek je postao ovekom onda
kada je poeo da sahranjuje svoje mrtve, i
me je iskazao svoj odnos prema smrti i bitisanju. Stoga je, ako ni zbog ega drugog, on
da bar iz pijetetnih razloga trebalo dozvoliti
dolazak patrijarha Pavla u Sloveniju, ime ne
iskljuujem mogunost daje njegova poseta,
moda, imala i neki drugi, politiki cilj.
Meutim, drava mora biti toliko suverena i
uverena u sebe i mora imati poverenje u

BARBARA

SREN

Zato ste se, iako ste bili jedan od voa

,Movenakog prolea, povukli iz politike?
Godine 1990. bila sam pred izborom da
ostanem nezavisan intelektualac ili da po
kuam da svoje ideje obistinim kroz poli
tiku. Na odluku da se okuam u politici tada
su me nagovorili - neete verovati - Janez
Jana i France Buar. (Danas su Spomenka
Hribar i Janez Jana na oprenim politikim
pozicijama - prim. aut.) Rekli su da ni oni
nee u politiku ukoliko neu i ja. Kasnije u
politici teko sam odravala vlastiti moralni
integritet. Manipulacija, kompromisi i iskri
vljavanje istine jesu sastavni deo politike, i
to sam veoma teko podnosila. Oseala sam
da u mnogo vie uraditi za to drutvo i dr
avu ako u javnosti i dalje nastupam samo
kao nezavisan intelektualac. Povukla sam se
iz politike i mislim da je odluka pravilna.
Moja re je, time to vie ne nastupam kao
C E N JK A N JE T U O M P A TN JO M : S pom en ka H ribar
lan neke partije, postala samo moja i moda
ak dobila na teini.
svoje graane - pa i u one srpske nacional
Ili, objedinjeni krivdi: sveden na po
Da li vas je opredelilo i vae poreklo?
nosti - da bi takvu posetu morala da dozvoli. jam - Beograd?
To to ste roeni kao Dikli neki su zloupo
Veina slovenakih intelektualaca i Ili
Beograd. Jugoslavija je sada u Slovtrebili u polemikama sa vama?
politiara, meu kojima je veina bivih bo eniji postala tabu-tema. Jo uvek smo u gr
To je argument s kojim su mahali oni koji
raca za ljudska prava i toleranciju, od osa u, kao da ni sami ne verujemo da smo zais nisu sposobni za polemiku na intelektualnom
mostaljenja naovamo odbija da svoj glas
ta samostalni. I zato se na svako pominjanje
nivou. Upotreba argumenta krvi me je
stavi u zatitu tzv. marginalnih manjina ?
Beograda tako nervozno reaguje. To je,
svakako zabolela. Nikada nisam krila svoje 1
Radi se o apsurdnoj situaciji. Bivi ko opet, strah pred slobodom. U bivoj Jugo poreklo niti u to ikada uiniti. Moj otac je
munistiki reim, bio je nelegitiman i stoga slaviji sva mo bila je koncentrisana u Beo rodom Srbin, poreklom iz Like. Odrasla sam
nesiguran te je sebe prisiljavao da vodi kagradu, iako to nije jedini razlog za takav od u Sloveniji, tu sam pohaala kolu pod pot
kav-takav dijalog sa intelektualcima. Dan nos prema Beogradu. Najzad, svi smo, to je
puno srpskim imenom i prezimenom - Spo
anja vlast u Sloveniji legitimno je izabrana injenica, jo uvek veoma zadovoljni zbog
menka Dikli - ali to tada nikome nije bilo
na slobodnim izborima, ime je dolo do pa naeg osamostaljenja; svima je jasno d aje
vano. Tako je bilo sve do 1984. godine, kada
radoksalne situacije da je svako ko je izab sada potrebno platiti dugove i mnogi su spr me je neki komunistiki fundamentalista
ran uveren u svoju nedodirljivost, zbog ega emni na to, iako najvei deo najsiromanijih
zbog mojih ideja o pomirenju napao kao
ne mora da se bake osetljivim pitanjima. Iz
slojeva veoma dobro zna i pamti da su pre
srpsku svinju koja Slovencima soli pamet.
toga dalje proistie i drugi problem - vlasto (u socijalnom smislu) iveli bolje.
Mislite li da je danas, uprkos svemu,
ljublje, koje je u jednopartijskom sistemu bi
Meutim, to je veoma teko priznati. I mogue i potrebno voditi dijalog sa intelek
lo dozvoljeno samo izabranima, u dana-, stoga je Jugoslavija postala tabuizirana, zab tualcima sa druge, danas neprijateljske
njem sistemu dozvoljeno je svima; ta osobiranjena tema i objekat izliva neprijateljskih strane?
* a je isplivala na povrinu u potenciranom oseanja. Sreom, tog iniciranog neprijate
To je nuno i potrebno. Seam se kako
obliku i kod onih kod kojih smo verovali da ljstva je sve manje i manje. Zato ni tu nisam
sam svojevremeno u odbranu eelja napis
je nikako ne bismo smeli oekivati. Mnoge
pesimista. Vremenom e sve to opet doi na ala tekst za koji su mi svi rekli da u zaglav
moje kolege iz kulturnih krugova ogrezle su svoje pravo mesto i na pravu meru.
iti u zatvor. Rekla sam: Ako je eelj u za
u vlastoljublju, a sa kojim je potom, pove Nije li udno da neki od vas koji ste tvoru, onda ni ja nemam vie ta da traim u
-zan i populizam i priklanjanje mnjenju ve zapoeli sa nacionalnim preporodom danas
partiji. Stvari su se od tada svakako bitno
ine. Onaj ko u sadanjem politikom siste branite marginalne grupe i prava pojedinca,
promenile. Kasnije su mnogi opozicionari iz
mu eli da ostane na vlasti mora da se prik dok drugi, kojima se svojevremeno samostal Srbije dolazili kod nas, polemisali smo, ali
loni miljenju prosenih, mora da se podre nost inila smenom i suvinom, danas na problem je bio to su nam uglavnom nudili
di mnjenju veine i da vodi konformistiku
veliko piu o nacionalnim temama?
ideje o ogranienoj, kulturnoj autonomiji.
politiku. Stoga je kritiki stav i zauzimanje
A to je za nas, tada, bilo suvie malo. Bez
To jeste smeno i tuno, istovremeno.
za neprivilegovane manjinske grupe za poli Kada smo pripremali 57. broj Nove revi obzira na to, mislim da bi smo danas sa Netiara veoma riskantno. Pored toga, desilo se je, koji je sa dananje pozicije, napisan dos bojom Popovim, iniem, Iniem i mno
i to da smo se posle osamostaljenja najedn ta civilno i laino, tada je, na primer, Toma
gim drugim kolegama iz Srbije morali da
om nali na istini, odgovorni i preputeni
Mastnak rekao da su taj romantizam i nacio imamo vie kontakata. Istina je da smo mi
sami sebi. Za nau sudbinu vie ne moemo
nalno pitanje stvari koje pripadaju 19. veSlovenci suvie zaposleni sami sa sobom, ali
da optuimo nekog drugog. Neki vide izlaz ku.
>.
je isto tako istina da se srpski intelektualci
iz te situacije u pronalaenju unutranjih ne
Mnogi su tada mislili tako. Groteskno je
isuvie malo okreu nama, a moda bi mog
prijatelja i razotkrivanju meunarodnih
da se mnogi od njih upravo tim temama his li da se oslone i na nas u smislu objanjenja
zavera. To je posledica straha pred slobo terino bave danas kada drava postoji i vlastitih pozicija. Kaem objanjenja, ali ne
dom. Zato su za aktuelne probleme slovekada nacionalizam vie nije potreban. U to mojte me razumeti pogreno; ne mislim na
nakog drutva, zavisno od politike pripad me se skriva neto pomodarstva, neto zanekakvo izvinjavanje, ve na ono to nam je
nosti pojedinih kritiara, krivi junjaci, kasnelog uskakanja u voz istorije i poneto
svima potrebno, a to je dijalog.

SVETLANA VASOVI M EKINA

komunisti ili klerikalci...
pranja loe savesti.
10. JUL 1995. VREME 2 3

MEUVREM
*

Surinsko ogledalo za graane pokorne, arter letovi izvan

statistike, penica na veresiju, revnost opasna po karijeru,
jednovratni ulazak u zemlju i izlazak iz nje, deset zapovesti za
dezertere, Makedonija blia imenu, "srpske" karte

Renik
Izdavako preduzee "Filip Vinji" ob
javilo je srpsko-grki i grko-srpski renik
Jelene Servini-Perii.
Direktor i urednik izdavake kue Jago
ureti napominje da e renik, pored svoje
leksikografske vrednosti "predstavljati i
svojevrstan doprinos razvoju i obogaivanju
kulturnih i drugih veza dva prijateljska na
roda".
U nedelji borbe protiv helenofilstva (po
vodom "izdaje" gledalaca na finalnoj ko
arkakoj utakmici) ne treba oekivati bum
u prodaji, iako tvrdo povezanih etiri stotine
stranica sadre i uputstva za* izgovor i podsetnik za turiste.

Nadobudnost
Neke novine nikako da uhvate prave
veze. "Politika ekspres" je prvo tvrdila da
vesti o nasilnoj mobilizaciji prekodrinskih
Srba izmiljaju nezavisni mediji, ne bi li po
svaku cenu spreili inae neizbeno skoro
skidanje nepravednih i nezasluenih sankci
ja Jugoslaviji. Onda je sa nadlenog mesta
reeno ne samo da se prekodrinski Srbi
hvataju i alju u rat, nego da to tako i treba.
Prole nedelje isti list grdi "humanitarce" to
priaju to isto, jer "eljanje" neprijavljenih i
onih sa "neregulisanim statusom ne znai

slanje u vojsku RS i RSK". Istovremeno se

obe pomenute vojske hvale uspehom akcije,
a MUP Srbije obeava povratak sa frontova
onih koji su "grekom" odvedeni. Kako se
pria po "umatovcu", ovakva nadobudna
ureivaka politika mogla bi biti razlog
najavljenog smenjivanja glavnog i odgovor
nog urednika.

su, to je zbilja dabe i sasvim u skladu sa

socijalistikim privrednim aksiomom: jefti
no je, ali nema. Statistika zadovoljno trlja
ruke: aviosaobraaj nije poskupeo (oni prate
samo cenu redovnih letova) to je opet u
skladu sa socijalistikim aksiomom koji gla
si: lai i kuni se krivo, ne bi li se ostanulo
ivo.

A e ro d ro m (1 )
U zgradu beogradskog aerodroma nekad
se, kao to je obiaj u civilizovanom svetu,
ulazilo kroz dvadesetak vrata projektovanih

arter
Do Tivta iz Beo
grada, kao i povrat
no, moete da lttite
na dva naina: re
dovnom ili arterlinijom. Drugi na
in, mimo pravila
koja vae u svetu,
dvostruko je skuplji
( karta za arter je
oko 150 dinara u je
dnom pravcu). Po
pravilu, karata za re
dovne letove nema,
pa ko hoe ba da
leti ima i da plati.
Cena karte za re
dovni let je oko 80
dinara, manje od 40
maraka kad se rau
na po realnom kur-

ito
Paradoksalnu situaciju u kojoj seljaci tvrde da bez 55 para po
kilogramu ovogodinje penice ne mogu zaraditi za ivot, te bez
35 para po kilogramu ni pokriti gole materijalne trokove, a d aje
na tritu cena prologodinje penice oko 18 para po kologramu,
nije razreila ni Marjanovieva cena od 28 para po kilogramu za
otkup ovogodinjeg trnog vika koji se procenjuje na 3.850.000
tna.
Ako su rezerve iz prologodinjeg roda penice doista
1.200.000 tona, a ukupna godinja potronja je 1.700.000 tona,
onda se obeanje Vlade Srbije da e otkupiti ceo ovogodinji rod
moe shvatiti kao "elja da se zatite poljoprivredni proizvoai".
Ipak, Vlada nije suvie naivna, jer naznaenu cenu od 28 para
obeava ili u etiri rate ili kroz naturalnu razmenu. Ako se seljak
odlui na novanu prodaju, onda e od danas obeane cene realno
izgubiti etvrtinu, ako se ne ubrza ovogodinji tempo inflacije od
5-6 odsto meseno.
Ako se seljaci odlue za naturalnu razmenu, opet ne znaju ta
ih eka, jer uredba o paritetu izmeu penice i dizela nije doneta. A
nije doneta upravo zato to NIS nee da da naftu dok se ona ne
plati "keom". Kada etva proe, opet e neki ministar izai pred
publiku da objavi kako je seljacima pomognuto nekim dobrim

2 4 VREME 10. JUL 1995.

paritetom izmeu dizela i penice, kada taj paritet vie ne bude

vaan.
Pa ipak, ni Vladu Srbije ne treba suvie osuivati. Jer se i
seljaci moraju nekako odluiti od setve penice, koja se ve tri go
dine ne isplati, a povrine pod penicom i dalje rastu.
Pria da se sa Rusima sprema veliki posao razmene penice za
naftu ima samo jednu manu: SAD, Kanada, Australija i ostali
proizvoai penice daju svoju robu na kredit. Ako SRJ ima aran
man trampe 2 oiiliona tona vika penice za naftu, onda je verovatno re o meudravnom paritetu jo gorem od onog na koji se sada
ale nai seljaci.

U S EN C I A M P IO N A : trajk radnika "Jug oeksporta", 3. jula 1995. godine

tako da se na aerodrom stizalo i odlazilo u

svim pravcima.
Odnedavno, na aerodrom "Beograd"
(sastavljen od nekoliko celina tj. zgrada) ul
azi se i izlazi samo kroz jedna jedina vrata.
Razlog: mere bezbednosti, odnosno jedan
jedini rendgen postavljen kod ulaznih/
izlaznih vrata.
Lako je zamisliti kako izgleda povratak
iz inostranstva s mnogo prtljaga; budui da
putnici s meunarodnih letova dolaze u
prizemlje, maksimalno daleko od jedinih
vrata, potrebno im je da to uz stepenice
(pokretne stepenice ne rade, naravno), to
kroz zgradu - potroe otprilike onoliko vre
mena koliko traje let izmeu Beograda i
Bea.
Ukratko: jedan ulaz, jedna vrata, jedna
avio-kompanija.

Aerodrom (2 )
Prolog meseca, Savezna uprava carine
donela je uredbu koja je odmah pretoena u
delo tj. u ogledalo: staklo izmeu putnika i
ne-putnika zamenjeno je ogledalom. Vie
niko nikog ne moe da vidi, vie niko nikom
ne moe da (recimo) doturi pare za carinu,
ukratko - oni koji ekaju mogu samo da se
ogledaju u carinskom zrcalu.
Zli jezici tvrde da se umesto ogledala

pripremaju reetke, ali ovo ne treba uzimati

za ozbiljno: retke se provide.

10.
Razmisli dobro kome si se zamerio.
Razmisli ko od njih zna tvoju adresu.

Ime

Uputstvo
Kako izbei prinudnu mobilizaciju,
odnosno "organizovanu kontrolu lica" MUP
Srbije? Samozvano "Udruenje dezertera
svih srpskih zemalja" pripremilo je sledee
uputstvo:
1. Postani predsednik srpske vlade.
2. Ako taka 1. ne uspe, ne spavaj tamo
gde si prijavljen.
3. Ne izlazi na ulicu.
4. Ako ve izlazi; peai sporednim uli
cama. Gradski prevoz koristi to manje; po
mogunosti samo kad su guve.
1 5. Gledaj oko sebe. Tamo gde su dileri
cigareta siguran si. Kad oni bee - bei i ti.
6. Ne idi u kafanu. Ne gledaj "Podzem
lje". Ne idi na koncert narodnjaka; pogotovo
ne na one koji su besplatni za izbeglice.
7. Ne proveravaj kod nadlenih da li si
na spisku za mobilizaciju. Ako kojim slua
jem i nisi, dospee sigurno.
8. Vrata ne otvaraj nikad lino. Ako si
sam u stanu, znai da nema nikog. Gajbu u
koju su ve jednom dolazili, promeni: oni e
se vratiti.
9. Imaj jatake.

Goran Perevi bio je u Skoplju, kao

predvodnik delegacije koja je pohodila kon
gres makedonskih Socijalista srdano je
primljen i kod Kire Gligorova: jasni znaci
mogueg otopljavanja izmedju Jugoslavije i
Makedonije. Beogradski politiki pedanti
jo jasniji znak nali su u injenici da dnev
ni list "Politika" odnedavno ne pie vie
BJRM (Biva Jugoslovenska Republika
Makedonija), ve jednostavno Makedonija
ili, kad je neto tobo zvanino, Republika
Makedonija.

Likovi
Karte (za kartanje) autora Sreka Zaviina iz Kikinde na kojima su likovi srpskih i
crnogorskih velikana kao i slike srednjovekovnih manastira podelile su javnost: umetnici podravaju kolegu, svetenstvo u tome
vidi svetogre... Moemo oekivati figure
za "Ne ljuti se ovee" sa licima stranakih
voa, garnituru za "mice" sa likovima vla
dara i njegovog nekad najomiljenijeg opozicionara, slagalicu napravljenu od lica iz nar
odne skuptine i si.

10. JUL 1995.

VREME 2 5

S V E T prU V R E M E N U

Razgovor: Vojeh Jaruzelski

Generalova bela
rukavica
"Promene u razmiljanju su prirodne, ali samo ako su posledice postepenog sazrevanja. I
ja sam se promenio, nisam onaj koji sam nekad bio, imam kritiki stav prema svojim
ranijim odlukama, miljenjima i pogledima. Svojih greaka se ne odriem"
lizu varavskog centra, na pede
setak metara od Centralne eleznike stanice, smetena je iz
davaka kua BGW, stalno rad
no mesto biveg poljskog pred
sednika i jedne od najkontroverznijih linos
ti novije poljske istorije, generala Vojeha
Jaruzelskog. General danas pripada onom
socijalnom sloju koji se esto naziva "obi
nim graanima", to je u ovom sluaju pot
puno pogreno. Vojeh Jaruzelski je sve,
samo ne obian.
Istorijska ironija je htela da general Jaru
zelski na sebe preuzme odgovornost za
donoenje dveju istorijskih odluka koje su
formirale novi lik evropskog kontinenta ona iz 1981. za trenutak je zadrala raspad
sistema koji je pedeset godina vladao Iston
om Evropom, a ona druga, iz 1989, oznaila
je njegov kraj.
Od noi izmeu 12. i 13. decembra
1980, kada je u Poljskoj zavedeno ratno
stanje, do juna 1989, kada je sa radom ot
poeo poljski "okrugli sto", proteklo je goto
vo osam godina. U meuvremenu, generala
su jedni cenili, drugi prezirali, trei ga se
plaili. Najmanje je bilo onih koji su ga ra
u meli.
Ovih dana, etrnaest godina kasnije, u
ekskluzivnom razgovoru za "Vreme",
Vojeh Jaruzelski o obe svoje odluke govori
mirno i razlono: "Donosio sam ih u ra-'
zliitim istorijskim trenucima, u razliitim
unutranjim i spoljanjim okolnostima.
Ipak, one imaju jedan zajedniki imenilac.
Sutina oba ta neizbena poteza bila je zati
ta Poljske od takvog razvoja dogaaja koji
bi mogao da se zavri krvoproliem."
PRETEA KATASTROFA: Razloga
za uvoenje ratnog stanja je, prema nje
govim reima, bilo je vie nego dovoljno:
"Drava, a pre svega privreda, nalazili su se

2 6 VREME

10. JUL 1995.

te 1981. u stanju potpune propasti, a poto

se sve,deavalo zimi, pretila nam je bioloka
katastrofa. Nai susedi, tada i saveznici,
zapretili su drastinim ogranienjem isporu
ka osnovnih energenata - gasa i nafte. Neza
visno od toga, 1981. smo posedovali i infor
maciju da bi nam se, ukoliko se sami ne

Poslednji komunistiki predsednik

Poljske danas je "obian graanin",
ba kao i njeni nekadanji najvei
disidenti. I to se deava svuda u
Istonoj Evropi. Ali Predsednik i
Disident ponekad svrate jedan kod
drugog na au viskija. A to se
deava samo u Poljskoj. Neodoljiv je
utisak da je duh istorije, birajui 12.
decembra 1981. za nosioca ratnog
stanja ba generala Jaruzelskog,
blagoslovio Poljsku dragocenim
darom opratanja
izborimo sa stanjem u zemlji, moglo desiti
da postanemo objekat'bratske pomoi"
"Opasnost od sovjetske intervencije
1981. bila je ogromna. Smatram da smo mi,
pri tom mislim i na opoziciju i na vlast, tada
stvorili situaciju koja je, s obzirom na geo
strateki poloaj Poljske i njeno mesto u
Evropi, pretila katastrofom. Ono ta se kod
nas deavalo oigledno je ugroavalo inter
es bloka. Bez Poljske ne bi vie bilo
Varavskog ugovora i Istone Nemake. Ja
sam to kao general izvrsno razumeo.
Uestvovao sam u razgovorima sa sov
jetskim generalima i shvatao sam ta bi

znailo kada bi se Poljska otela iz bloka Oni

to nisu mogli da prihvate."
"U SSSR su tada vaila gvozdena pravi
la - predvodnika uloga Partije, socijalisti
ka privreda, odbacivanje svake saradnje sa
Zapadom itd. A kod nas je sve teilo upravo
suprotnom. Zato su se nai saveznici pripre
mali da uu na teritoriju Poljske. Trenutak
ulaska nije bio precizno odreen, ali ja na
njega nisam mogao da ekam. To je bio pre
veliki rizik."
PREVIE I PREMALO: "Danas, kada
sa distance svih ovih godina gledam na tu
odluku, svestan sam greaka koje su poi
nile tadanja vlast, ali i'Solidarnost Mi smo
ili presporo, opozicija je ila prebrzo. Mi
smo hteli premalo, oni su hteli previe.
Poljska jesen 1981. ila je ispred realnosti
meunarodne konstelacije tadanje epohe.
Ratno stanje u Poljskoj je, ako ga uporedimo sa vanrednim merama koje su u slinim
situacijama primenjivane u drugim
zemljama, bilo ratno stanje u belim
rukavicamd."
Prema miljenju Jaruzelskog, ratno
stanje je, bez obzira na svu prividnu paradoksalnost ove tvrdnje, utrlo put "okruglom
stolu".
"Meunarodna situacija je postepeno
sazrevala i moe se, bez lane skromnosti,
rei da je njenom sazrevanju u istono
evropskom bloku Poljska mnogo doprinela.
Mihail Gorbaov je ne jednom rekao d aje
Poljska bila svojevrsna laboratorija za perestrojku i da je 'okrugli sto' bio svojevrstan
impuls za promene koje su usledile u regionu. Bez naeg bkruglog stolane bi bilo ni
onog u Maarskoj ni u Bugarskoj, ne bi bilo
pliane revolucije u ehoslovakoj i ruenja
Berlinskog zida"
"Verujem da bi i bez nas situacija u Is
tonoj Evropi dozrela do ruenja komuniz-

T*-4

vanja. I ja sam se promenio, nisam onaj koji

ma, ali bi dozrela kasnije i moda bi se ceo
proces drugaije odvijao. Poljski primer sam nekad bio, imam kritiki stav prema
svojim ranijim odlukama, miljenjima i po
evolutivnog i mirnog prolaska kroz ta teka
vremena uticao je da i drugi shvate kako se gledima. Svojih greaka se ne odriem. Ali,
bez prolivanja krvi moe prei u drugu real to je, ipak, bila postupna promena."
Javno mnjenje u Poljskoj je, kao i u svim
nost. Zato smatram da postoji izvesna, mada
zemljama,
danas
paradoksalna logika, koja povezuje ova dva postkomunistikim
podeljeno na dve struje - jednu koja se
dogaaja", kae danas Jaruzelski.
zalae za sudsko gonjenje svih ljudi odgo
Jednom od svojih veih greaka u tom
periodu Jaruzelski smatra to to je
"ne na osnovu linog poznanstva,
, ve na osnovu raznih informaci
ja" koje su mu tada dostavljane,
imao pogreno miljenje o pred
stavnicima poljske opozicije.
"ao mi je to tada nisam
pronaao nain da ih razumem, da
doprem do njih. Mogue je da bi
se u tom sluaju neke stvari
drugaije odigrale. Svi su ovi ljudi
dostojni najveeg potovanja."
General Jaruzelski i jedan od
najveih poljskih disidenata
Adam Mihnjik danas sU kuni
prijatelji.
Kao rezultat "okruglog stola",
Poljska je juna 1989. dobila koali
cionu vladu, kojom je predsedavao Tadeu Mazovjecki, ovek
"Solidarnosti", odakle je bila i
veina ministara. Jaruzelski je os
tao predsednik drave. Najvanije
resore - odbranu i unutranje
poslove - zadrali su ljudi iz ko
munistike nomenklature. Os
vrui se na taj period, Jaruzelski
danas konstatuje da je "ba to to
smo mi svojim sopstvenim ruka
ma demontirali komunistiki
sistem, a naroito vojsku i sektor
unutranjih poslova, spreilo
burniji raspad".
K O N T R O V E R ZA K O JA TR A JE : Vojeh Jaruzelski
DEJE BOLESTI: Par
vornih za uvoenje ratnog stanja, i drugu
lamentarnu demokratiju Jaruzelski naziva
koja predlae nacionalno pomirenje nakon
"sistemom koji je po svojoj prirodi zdraviji"
i smatra da se Poljska "nalazi na pravom javne abolicije svih umeanih u ove
dogaaje. Konflikti koji su se u prethodnom
putu i da sa njega nema povratka."
periodu ovde odigravali postavljali su ljude
Jaruzelski ipak ne misli da je poljska
na razliite strane barikade. Odluku o
stvarnost ruiasta: "Naa demokratija
boluje od deijih bolesti,; one proistiu iz ne uvoenju ratnog stanja nije doneo samo
dostatka politike kulture, u kojoj nemamo jedan ovek, u njegovoj realizaciji aktivno
su uestvovale stotine hiljada ljudi, a miliomnogo iskustva".
,
ni su se sa tim mirili i smatrali ga ispravnim.
"Sloboda govora je, na primer, velika
Istraivanje koje je prole godine sproveo
stvar. Ja sam mogao da napiem dve knjige,
to moji protivnipi pre 1989. godine nisu jedan austrijski institut pokazalo je da ak
56 odsto Poljaka smatra da je ratno stanje
smeli. Cenim to, ali primeujem da izvestan
bilo neophodno, a samo 26 odsto da je bilo
broj novinara koji su nekada pisali crvenim
nepotrebno. U takvim uslovima ne udi
mastilom danas piu crnim. Mislim, pri tom,
prevashodno na procrkvene tekstove. U injenica da general Jaruzelski uiva velike
Poljskoj postoje ljudi koji su donedavno ve simpatije jednog dela drutva: "Svestan sam
oma gorljivo branili prethodni sistem, a dan da veina stanovnitva razume ulogu koja
as se nalaze sa druge strane barikade i u bor mi je bila poverena. Zbog toga se oseam
dobro", kae on danas.
bi sa svojim bivim kolegama ispoljavaju
"Smatram da e tek istorija, u trenutku
najvie agresivnosti. To je odvratno."
kad sa politike scene odu pokolenja koja su
"Promene u razmiljanju su prirodne, ali
u toj prii neposredno uestvovala, moi da
samo ako su posledice postepenog sazre-

da emocijama i politikim interesima neop

tereenu ocenu."
DAR OPRATANJA: Poljsko drutvo
nije imuno na osvetnike tenje, koje se u
ovom trenutku koncentriu ba na generalu.
"Pozivan sam na razne pretrese kojima se is
pituje odgovornost za uvoenje ratnog
stanja. Ne mislim da je to dobro, i to ne
samo zato to sam i sam objekat tih optubi.
Smatram da bi takvo
ponaanje moglo da dovede
do trajnih podela."
"Sa druge strane, ne
slaem se ni sa idejom
abolicije.
Abolicija je
oprotaj. Ja to ne elim. Ako
neko eli da izmeri moje
postupke, neka to uradi do
kraja. Dosadanji tok istrage
pod kojom se nalazim uka
zuje da postoji osnova za
pretpostavku da je ratno
stanje bilo neophodno i da
sam imao razloge da ga
uvedem."
"Zato smatram da ne tre
ba opratati, ve zatvoriti
celu priu. Danas niko ne
ume da odgovori na pitanje
da li je ratno stanje bilo do
bro ili loe. Neka se time za
nimaju istoriari, a mi treba
da taj period tretiramo kao
iskustvo koje bi trebalo da
nas povezuje, a ne da nas
deli."
Poljska je danas pravna
drava
parlamentarne
demokratije i trine privre
de. Redovi su nestali, sivilo
su zamenile ogromne rek
lame, varavskim ulicama
promiu luksuzni evropski
automobili, a lica prolaznika danas reflektuju njihove line emocije, a ne kolektivnu ap
atiju umornog i nesrenog naroda. Rane
otvorene u proteklih pola veka gotovo su u
potpunosti zaleene i uprkos povremenim
mranim tonovima u njenom drutvenom
ivotu preovladava atmosfera uzajamnog razumevanja.i opratanja. U zemlji ija se fiz
ionomija menja iz dana u dan, jedni pored
drugih ive ljudi koji su pedeset godina
proveli sa razliitih strana barikade.
Poslednji komunistiki predsednik ove
zemlje danas je "obian graanin", ba kao i
njeni nekadanji najvei disidenti. I to se
deava svuda u Istonoj Evropi. Ali Pred
sednik i Disident ponekad svrate jedan kod
drugog na au viskija. A to se deava samo
u Poljskoj. Neodoljiv je utisak d aje duh istorije, birajui 12. decembra 1981. za nosio
ca ratnog stanja ba generala Jaruzelskog,
blagoslovio Poljsku dragocenim darom
opratanja.

ANA UZELAC

10. JUL 1995.

VREME

27

11000 Beograd, Vojvode Dobrnjca 50

tel/fax. 011/766 - 486
predstavnitva:
AERODROM Beograd, tel/fax. 691 - 732
PRILEP, tel/fax (+389 98) 22 - 690

GfM RGO fll

O U R G O fU

G M G O f^ l

je preduzee koje se bavi

meunarodnom pedicijom,
transportom i pomorskim
agencijskim poslovima.

MEUNARODNA PEDICIJA

vam moe ponuditi usluge

i najsveije informacije o
dopremi - otpremi robe
u elom svetu.

ima svoja predstavnitva u

Makedoniji, Grkoj i Bugarskoj.

GEkRGO*fl

sigurno radi i u naoj zemlji

i u inostrannstvu. Vaa roba stie
u najkraem moguem roku

INTERNACIONALNI
SIGURNI I BRZI

KLIMA UREAJI
LETI HLADE -

V 1D >EX

ZIMI GREJIU

EKOLOKI, NAJZDRAVIJI
REGULIU VLANOST
I TEMPERATURU VAZDUHA
APSORBUJU DIM
I NEPRIJATNE MIRISE
BRZO OBNAVLJAJU
VAZDUH U PROSTORIJI
POKRETNI, IZUZETNO TIHI
MALA POTRONJA STRUJE
R O B N A K U A : U R I E V A 26, T E L : 011/403-368, 4 0 3 -6 2 3 FAX: 4 0 3 -6 1 9
P R O D A J N I S A L O N : M O E P IJ A D E 23, T E L / F A X : 011/ 3 3 5 -8 7 2
S A L O N S A X & M A X : B U LEV A R R E V O L U C IJE 56, TE L:0 1 1 / 330^491
VELEPRODAJA: GUNDULIEV VENAC 5, TEL: 011/3249-246, 3249-114, 338-439 FAX: 3220-289

0 n jim a s e g o v o ri:

Viktor ernomirdin

Protivnik "politike sile"

poboljao svoj rejting da se neki analitiari
prvi mah izgledalo je to krajnje
nelogino, ak i apsurdno: poslani pitaju nije li ve sada, daleko pre predsednikih izbora, odluen i novi ef drave.
ci izglasavaju nepoverenje vladi,
ali se mnogi odmah ograuju izjavljujui
Spekulacije o rivalitetu, ili ak i sukobu
da se to ne odnosi i na premijera. Cernopredsednika i premijera sada su oigledno
mirdin, meutim, ne eli takvo poverenje.
neosnovane. Dvojica lidera koji se dugo
U vreme kada se u Dumi dogovara re poznaju i koji nisu ba uvek bili na istoj stra
striktivni budet koji mnogima nee biti
ni, ali koji su se uvek uzajamno potovali i po volji, kada uspeno privodi kraju dra pogotovo u kritinim trenucima - pomagali,
matine razgovore o taocima koje u Busada idu zajedno ve i zato to je to jedini
onovsku dre eenski komandosi, a, od nain da obojica politiki preive.
mah zatim - posle estomesenih krvavih
Pod svetlost reflektora javnosti Viktor
okraja - zapoinje mirovne pregovore u ernomirdin dospeo je poslednjih dana
Groznom, Viktor ernomirdin osea daje
1992. godine. Bili su to burni dani estokih
moda doao odluni trenutak.
okraja predsednika i parlamenta, koji e
"Traim od Dume da konano odlui
samo nekoliko meseci kasnije rezultirati po
kako emo voditi ovu zemlju i - ko e je
kuajem pua protiv efa drave i nemi
voditi. Hajde da ovo reimo jednom zaulosrdnim Jeljcinovim obraunom sa Ruckovek", kae neuobiajeno odluni 57-godi- jem i Hazbulatovim. Ali, pre tog konanog
nji premijer. On je, naravno, svestan sve obrauna ( konanog - zar se sada na odre
ga to je poslednjih nedelja uradio, on eni nain ne ponavlja sukob izvrne i za
sigurno zna da je postao daleko najpopu konodavne vlasti? ) Jeljcin je bio prinuen
larniji ruski politiar, jasno mu je da ima na znaajne ustupke.
punu podrku predsednika Jeljcina, ali i
orao je, tako, da se odrekne i svog on
to da predsednik umnogome, ak i sve
danjeg miljenika, zakletog reformis
vie, zavisi od njega.
te, premijera Gajdara. Kada je predsednik
Poto je i nakon to je izglasano nep saoptio ime Gajdarovog naslednika i u Ru
overenje njegovoj vladi obezbedio ned siji, a jo vie u svetu, mnogi su bili sprem
vosmislenu Jeljcinovu javnu podrku,
ni da napiu nekrolog i Jeljcinu i reforma
ernomirdin pribegava vetom manevru.
ma, ak i demokratiji u Rusiji. Jer, Viktora
Sada on trai da se Duma ponovno izjas ernomirdina, u najboljem sluaju, opisiva
ni o poverenju vladi i premijeru, znajui
li su kao moda uspenog industrijskog me
da bi u sluaju ponovnog nepoverenja Jenadera i tehnokratu, ali svakako oveka daljcin raspustio Dumu i zakazao prevremene izbore. To, meutim, velika ve
Dvojica lidera, Jeljcin i
ina onih koji predstavljaju narod u parla
mentu ne e lii izgubili bi mnoge privi
ernomirdin, koji se dugo poznaju i
legije koje imaju kao poslanici.
nisu ba bili na istoj strani, sada idu
Koristei postojee ustavne odredbe,
ernomirdin je nesumnjivo veto manevzajedno ve i zato to je to jedini
risao. Ipak, da nije bilo nedvosmislene
nain da politiki preive
Jeljcinove podrke i, pre svega, predsed-'
nikove odluke da rtvuje nekoliko svojih
dugogodinjih saradnika, uticajnih "mini leko od ideja o radikalnim reformama. Na
stara sile", premijer verovatno ne bi pro jee su ga opisivali kao - aparatika koji je
ao. Jedna od kljunih ernomirdinovih
bio ministar jo u doba Brenjeva, ili, neto
osobina, meutim, i jeste da retko kree u blae, kao tradicionalistu i konzervativca.
neto potpuno nepoznato, da se teko up
Najbolji demanti dao je ovek koji ga je
uta u neizvesno.
postavio i koji gaje dugo poznavao. Jeljcin i
Krajnji rezultat proteklih dramatinih
ernomirdin znaju se jo iz ranih osam
nedelja nesumnjivo je pozitivan za pred desetih godina, kada su iz Sibira, po nalogu
sednika i premijera, koji su, ako nita dru Partije, nastojali da izvuku bar deo ogrom
go, izvojevali bar privremenu pobedu nad
nog prirodnog bogatstva. Kasnije, u svom
Dumom. Obojici je uspeh, naravno, do dnevniku "Na otrici noa", Jeljcin je, ob
brodoao, ali daleko vie Jeljcinu, iji je janjavajui zato se meu kandidatima za
ugled u svim anketama dostigao zabrinja premijera odluio upravo za ernomirdina,
vajue nizak procenat.
zapisao i ovo:
Za razliku od svog efa, ernomirdin
"Znam da je Zapad prilino hladno renikada nije stajao bolje. On je u toj meri
agovao na to imenovanje. Ba kao i naa

tampa. Tvrdilo se daje ernomirdin tip

ian partijski funkcioner. Meutim, on ni
kada nije bio funkcioner ve je bio
privrednik koji je radio po elom Sibiru i
na Uralu. To je ovek koji zna ta je ta.
Video sam ernomirdina kako u izma
ma stoji u blatu do kolena. On je znao ta
je to teak rad. Iza njega nije bila nikakva
blic karijera, kakvu su tada imali moji zamenici Ruckoj ili Hazbulatov..."
Novi premijer, koji je za razliku od pr
ethodnika Gajdara - kao ministar za naftu
i energetiku - imao i praktina iskustva u
rukovoenju ekonomijom, odmah nastoji
da odagna mnoge sumnje. "Ja jesam za
trite, ali nisam za vaar", izjavljuje i
domae reformiste, ali jo vie svet, uverava da podrava reforme i da jednostav
no "nema vraanja". Ujedno, u vreme ka
da mnogi osporavaju Jeljcinovu vlast, on
izjavljuje kako je "jaka predsednika vlast
garancija za sprovoenje reformi".
obzirom na njegovo ranije "sovjets
ko iskustvo", mnogi su verovali da
e premijer teko prihvatiti otru mone
tarnu politiku, da je teko zamisliti da bi
on mogao da dozvoli bankrotstvo preduzea koja su decenijama bila na dravnim
jaslama i, uglavnom, proizvodila gubitke.
ernomirdin, meutim, pre godinu dar^
mirno izjavljuje d aje "likvidacija nerent
abilnih preduzea manje zlo od njihovog
vetakog odravanja dotacijama".
ernomirdin, naravno, nije Gajdar.
Ali, posle trideset meseci provedenih na
mestu ruskog premijera, u vreme koje kao
da nagovetava izlaz iz teke i dugotrajne
ekonomske krize, niko ga vie i ne uporeuje sa njegovim razbaruenim i ne ba
uvek najrealnijim prethodnikom. A to to
je u dramatinim telefonskim razgovori
ma sa voom eenskih komandosa obe
zbedio putanje talaca, to to i eenski
pregovarai u Groznom sada podravaju
"realistinu politiku vlade", nagovetava
da bi odlazak "ministara sile" mogao da
znai i pravi zaokret u ponaanju Moskve.
Viktor ernomirdin stie mnoga
priznanja i veliki ugled dokazujui da se
reenja, ne samo na severu Kavkaza, mo
gu nai i mimo "politike sile".

HARI TAJNER

10. JUL 1995. VREME 2 9

TOKIO

Doiveti
stotu
Japanke ve 10 godina dre prvo mesto
u svetu po duini ivota. U 1994, one su
dostizale prosenu starost od 82,98 godina 0,47 godina due nego prethodne godine poveavi vreme za koje u proeku
nadivljavaju mukarce, koji su iveli 76,5
godina u proeku (0,32 godine due nego
prethodne godine). Japansko ministarstvo
zdravstva je, objavljui te podatke, saoptilo da Japanci ve neko vreme najdue ive
- ene dre prvo mesto u svetu punih deset
godina, dok mukarci primat dre godinu
dana manje.
Dui ivot tumai se kao rezultat boljih
zdravstvenih usluga i injenice da u Japanu
prole godine nije bilo velikih epidemija
gripa. Naporan rad i povremeni zemljotresi,
po svemu sudei, ne skrauju ivot. Kada bi
lekari jo uspeli da eliminiu tri glavna
uzroka smrti - rak, kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja - Japanke bi ivele
jo 8,09 godina due, a Japanci 8,7, kae
ministarstvo zdravstva. Mukarci sa jednog
drugog ostrva Islanda najdugoveniji su
posle Japanaca: u proeku doive 75,74 go
dine. Francuskinje u proeku ive 80,94 go
dine.

VARAVA

Oiljci
Poljska smatra da njeni odnosi sa Nemakom spadaju meu najvee uspehe
poljske diplomatije i danas tretira Nemaku
kao dobrog i monog prijatelja. "Promenu
u poljsko-nemakim odnosim a mogu da
opiem kao jedan od najpozitivnijih proce
sa u savremenoj evropskoj istoriji", rekao

30 VREME BIO. JUL 1995.

je poljski ef diplomatije V ladislav Bartoevski. Ta toplina, meutim, nije rairena

meu obinim Poljacima, kojima je
pomirenje neprihvatljivo sve dok opstaje
pamenje uasa Drugog svetskog rata.
Poljska je u ratu izgubila petinu stanovnit
va, ukljuujui gotovo sve Jevreje i veinu
visoko obrazovanih ljudi. Nemaka vojska
je unitila Varavu, a grad je i danas
obeleen mnogobrojnim.spomen-ploama
na mestima gde su masakrirani. Sukob je
poeo mnogo ranije, dok su se Poljaci borili
da sauvaju identitet, posebno u doba
pruske vladavine nad zapadnom Poljskom,
do 1918.
Potisnuto nepoverenje isplivalo je na
povrinu prolog meseca, posle hapenja
252 Poljaka, zavedenih ponudom da rade u
Frankfurtu na Odri. Oni su proterani uz
obrazloenje da su traili posao na crno, uz
viegodinju zabranu ulaska u Nemaku.
Posle zvaninog protesta Varave i burne
reakcije poljskih medija, odluka o zabrani
ulaska je povuena, a diplomati obe zemlje
uloili su mnogo napora da pripreme
posetu nemakog kancelara Helmuta Kola
Poljskoj 6. juna.
Nelagodnost Poljaka prema Nemcima
potie i od injenice da je teritorija Poljske
posle rata premetena vie stotina kilomet
ara na zapad, na raun Nemake. Nemci sa
tih podruja su pobegli ili su bili proterani,
ponekad krajnje brutalno, a oko treina
Poljaka ivi u kuama i na zemlji koji su
pripadali Nemcima - meu njima je
raireno strahovanje da e Bon zatraiti
vraanje nekadanjeg nemakog vlasnitva.
U najnovijem potezu zbliavanja,
poljski parlament e tokom Kolove posete
organizovati vanre^lnu sednicu na kojoj tre
ba da govori nemaki kancelar. Varava
zahteva veu nemaku pomo za integraci
ju u Evrqpu, a predsednik Leh Valensa je

nemakom efu diplomatije Klausu Kinkelu rekao da je proces integracije prespor.

Poljaci, osim toga, strahuju da e zbog Sengenskog sporazuma biti ograniena sloboda
kretanja njenih dravljana, kao i pitanje
prava poljske manjine u Nemakoj na obra
zovanje na matem jem jeziku. Varava se
buni i to Nemaka jo smatra etnike
Nemce u Poljskoj svojim dravljanima.
Nemaka trai vraanje kulturnog blaga
preostalog u Poljskoj, pre svega neprocenjivo vrednog arhiva u Krakovu. Poljska, koja
je znaajan deo kulturnog naslea izgubila
pljakom i vandalizmom nacista, to
uslovljava irim sporazumom o vraanju
vrednosti.
Nesporazumi dva suseda, meutim, um
nogome su poniteni ekonomskom razmen*om: Nemaka je Poljskoj najvaniji ekon
omski partner. Nemci iz pograninih zona
esto prelaze granicu da bi kod suseda
kupovali jeftinije. Upravo to kretanje
stanovnitva preko granice u oba pravca
smatra se kljunim faktorom zaceljenja
poljsko-nemakih odnosa.

H ONGKONG

Svi tijsici UcrtJjU

Petina stanovnika planete ivi u Kini,
koja raspolae sa svega sedam odsto
obradivog zemljita. Po miljenju diploma
ta, trgovaca i ekonomista, Kina e uskoro
postati najvei svetski kupac itarica i
drugih prehrambenih sirovina kako bi mog
la da prehrani stanovnitvo. "Ve nekoliko
godina oigledno je da Kina ne moe sama
da zadovolji svoje potrebe", saoptio je
neidentifikovani evropski biznismen u Pe
kingu.
Potronja hrane u Kini drastino je pov
eana, dok je poljoprivredna proizvodnja u
opadanju. Rod itarica 1994. bio je 2,5 ods
to slabiji nego prethodne godine i iznosio je
444,5 miliona tona. Izvoz pirina i kukuru
za je zabranjen, a neke zapadne agencije
procenjuju da e uvoz itarica do kraja veka
dostii 40 miliona tona. Zbog poskupljenja
itarica i stone hrane, seljaci su poklali
svinje i zatrpali trite jeftinom svinjetin
om. "Administracija silom prebacuje ito sa
severa na jug zemlje da bi cene potisnula
nanie, istovremeno onemoguavajui nor
malne uslove za odgajanje ivotinja. "Zbog
toga e narednih pola godine u Kini biti
jeftine svinjetine", izjavio je australijski bi
znismen. M islim da e ove godine na ki
neskom tritu biti dosta nestabilnosti i protivrenosti", rekao je jedan zapadni diplo
mata.
Jedan holandski agronom je podrao
mere Pekinga, tvrdei da zemlja mora sama
da pokrije potrebe u hrani. "Ako se vri pri

tisak na guvernere da samj snabdevaju

svoje stanovnitvo hranom, oni e biti
prinueni da razvijaju dobre odnose sa
drugim provincijama i da prevaziu region
alizam i da usklade ponudu i tranju". On je
procenio da bi to mogao biti korak zaosta
lih severnih provincija ka statusu "itnica"
razvijenijih junih krajeva.

VAINGTON

Drajv-in
poroaji

ravku porodilja i beba i bolnicama (48 sati

posle normalnog poroaja, 96 sati posle
carskog reza).
Lekari za pojavu "drajv-in poroaja"
optuuju osiguravajua drutva, kojima
novi zakoni nimalo ne prijaju. Ona se ale
da je duina ostanka porodilja i beba u
bolnicam a "stvar lekara." Mnogi lekari
tvrde da se nalaze pritisnuti izmeu nasto
janja da se obuzdaju trokovi i elje da
paljivo postupa sa tek roenom decom. Dr
Lia Bra, pedijatar iz Vaingtona, nala je
kompromis tako to je posle kratkog borav
ka porodilja i beba u bolnici poela da
zakazuje obavezne preglede 3-4 dana posle
otputanja. "Zastraujue je kada morate da
odluite da li da otpustite bebu koja se ne
dri sjajno, ali kojoj nita vidljivo ne fali,
zbog pritiska roditelja koje mue trokovi",
izjavila je ona. "Mislim da to uopte nije
dobro".

LO SANELES

Madam,
klijenti__
_

Drajv-in restoranima, bankama i

drugim uslugama koje se u SAD dobijaju
kroz prozor kola pridruila se i jedna
zabrinjavajua pojava: drajv-in poroaji.
Majke i bebe su ranije ostajale u bolnicama
po nekoliko dana, a danas se otputaju i
posle manje od 24 sata, sa povremenim
tekim posledicama. "Definitivno se sve
vie sreemo sa prekratkim ostankom
porodilja i beba u bolnicama, a to se poseb
no odnosi na one koji ostaju krae od 24
sata", rekao je dr Mahiri M ekdonald, ef
akuerskog odeljenja Nacionalnog med
icinskog centra za decu u Vaingtonu,
dodajui da su ta deca izloena moguoj
smrti ili oteenjima mozga." Ti sluajevi
uglavnom ne bi predstavljali problem da su
bebe neto due ostajale u porodilitu ili da
su dovedene na kontrolu pre isteka uobia
jene dve nedelje.
Analiza amerikog Centra za kontrolu i
prevenciju bolesti utvrdila je da se period
hospitalizacije posle normalnog poroaja
skratio sa skoro etiri dana u 1970. na sve
ga dva u 1992. ene kod kojih je raen car
ski rez 1970, u bolnici su u proeku ostajale
osam dana, da bi oporavak 1992. bio
sveden na etiri dana. Kongresu je 27. juna
podnet zakonski predlog o produenom bo

Nekadanji klijenti madam Hajdi Flajs,

osuene vlasnice lanca lokala za zabavu,
pojavili su se ove nedelje prvi put pred su
dom, tvrdei da su plaali do 40.000 dolara
za zabavu sa mladim devojkama. Meu
svedocima koji su najvie plaali za skupe
kol-gerle nalaze se Sidni lenker, neka
danji vlasnik
koarkake ekipe Denver
Nagets i mek
siki finansijski monik Emanuel Santos, koji je e
sto slao svoj
privatni mla
njak po devojke. Santos
je samo 1992.
godine na ime
madam Flajs
napisao devet ekova u iznosu od 40.000
dolara. "To je bilo za pratnju... za ensku
pratnju", rekao je on.
Po reima tuioca Marka Holera, Flajs
je vodila meunarodni lanac prostitucije
koji je pokrivao SAD, Evropu i arapski
svet. Njeni meseni prihodi kretali su se
oko 60.000 dolara, a novac je pran preko
rauna njenog oca i njene sestre. Devojke
su zaraivale 1000 - 5000 dolara za no, a
Flajs je zadravala 40 odsto. "Imala je 20 ili
30 devojaka koje su bile spremne sval^og
trenutka da pou na bilo koje mesto u
svetu", izjavio je Holer. Kao svedoci, po
javile su se i Samanta Burdet (26) i Kristina

Votkins (25), koje je Flajsova slala ak u

Grku da vode Ijubav sa bogatim klijenti
ma. Burdet je 1992. za novac spavala sa 12
razliitih mukaraca, sa nekima vie puta.
esto je dobijala ke, a jedan mukarac iz
Denvera joj je za usluge dao 7000 dolara u
gotovom, r
Madam je uhapena juna 1993, u luk
suznom hotelu na Beverli hilsu. Holivud je
mesecima potom iveo od pekulacija oko
toga da li e ona otkriti imena svih svojih
klijenata iz industrije filma, ali ljubitelji
skandala ostali su razoarani - za sada. Fla
js je osuena na trogodinji zatvor, ali se jo
nalazi na slobodi, uz kauciju. Advokati
kau: "Ne tvrdimo d a je ona svetica... ona
je bila samo posrednik izmeu mukaraca
koji su eleli zadovoljstvo i ena koje su to
mogle da prue."

LOND ON

Ublaavanje
Britanska kompanija Botom lajn uoila
je prazninu na tritu neizbenih kunih po
treptina i odluila je da to iskoristi.
Preduzee potroaima "ublaava napetost"
tako to im na kuu donosi eljeni broj
rolni toalet-papira. "eleli smo da ponudi
mo neto to svi koriste", rekla je pred
stavnica kompanije. Za 10,99 funti, Botom
lajn potroaima na kuu donosi 27 rolni
ultramekog, recikliranog toalet-papira.
Isporuka se ne naplauje. "Ako vam se ne
dopada da se na putu do kue teturate sa
ogromnim pakovanjima toalet-papira, doz
volite Botom lajnu da vam ublai napetost i da vam omogui da dan ponete prijat
nijim stvarima u ivotu", kae kompanija.

Telefoni i
zvezde
Radio-astronomi se ale da ih korisnici
mobilnih telefona koji komuniciraju preko
satelita onemoguavaju u istraivanju
svemira. "To je kao da profesionalnom fo
tografu, opremljenom najmodernijom opr
emom, neko u trenutku eksplozicije ukljui
reflektor uperen u objektiv", rekao je "Dejli telegrafu" vodei britanski astronom Dejms Koen. Britanija bi do kraja veka mogla
imati do milion mobilnih telefona, iji oper
atori imaju dozvolu da koriste istu frekven
ciju koju koriste radio-astronomi. Signali
mobilnih telekomunikacija e u tom sluaju
preplaviti signale iz svemira i potpuno
onemoguiti istraivanje na kljunim
frekvencijama. Da bi preiveli mobilne
telefone, radio-astronomi e morati da iz
grade teleskop na tamnoj strani meseca, re
kao je Koen.
PRIPREMA AGENCIJA BETA

10. JUL 1995.

VREME 31

ALEKSANDAR DIMITRIJEVI

VREME ^ Z A KULTURU

P A TR IO TIZA M O TR O K U D R A V E: S likar M ilo obaji u Veneciji

Sto godina Bijenala

Vetrenje istorijskog prtljaga

,

Na najprestinijoj smotri likovnog stvaralatva malo prolosti a puno budunosti

atezanja oko smisla i predsta
vljanja umetnosti obeleavaju
ovih dana i meseci i stogodinji
cu Bijenala. Kroz vek izraza, po
stupaka i stavova, pred posmatraima je pokuaj zaokruivanja svojevrsnog
putovanje ukusa - kako je i naslovljen retrospektivno uoblien izbor na nekoliko lo
kacija u Veneciji, posveen proteklim me
unarodnim izlobama.
Odgovorno zaduenje vetrenja istorijskog
prtljaga imao je selektor an Kler kroz autor
ski potez priblino ukupne izlobene pred
stave. Sredinja manifestacija, ujedno njego
va teza pod naslovom Osobenost i izmenjenost, nalazi se na hronolokom kursu istorijata lika i tela od 1895. do danas, i kroz
sobe Palate Grasi dinamino prua likovna i
statistika poimanja prizora ljudskog materi
jala, od osvita moderne umetnosti do sredine
osamdesetih godina. Trodelna koncepcija na
stavljena je u okviru Muzeja Korer pod imen
om Pravo i virtuelno telo i zakljuena u delu italijanskog paviljona u ardinima kao
Otisci tela i uma Klerova reputacija istoriara umetnosti muzeoloke preciznosti, po
darena je spektaklu velikog broja dela u kome
oekivano iz prolosti izostaje, a'okantne

32 VREME 10. JUL 1995.

deonice otvaraju budue polemike, u pravom,

sada marketinkom receptu zavrnice veka.
SABIJANJE: Stogodinjica Bijenala od
vija se u viegodinjoj vrevi italijanske po
litike scene. Sa jednog od drutveno aktuelnih ulinih plakata, tik do bijenalskih izlobi
oglaava se i drveni lutak Pinokio s previe
dugakim nosom. Insistiranje na meanju i
proimanju u umetnosti i kulturama je manje
u modi: za razliku od ranijih prilika, u napisi
ma i izjavama re multikulturalizam je izos
tala. Uz uobiajena zauzea nacionalnih pa
viljona u ardinima i njihova raznovrsna preinaenja, nekoliko izlobi je otkazivano i preformulisano.
Paviljoni su i tendenciozne tehnoloke iz
lobe. Izlagai iz Japana, pod tradicijskom
suki estetikom preradili su izgled zdanja u
demonstraciji intenzivne elektronske pred
stave - u frizu ekrana sa hipnotiki razloenim pokretima mikroskopije, preko ambijenata
sa stazom na vodi i televizijom visoke defi
nicije u hakicinogenoj pokretnoj kompjute
rskoj grafici delotvornoj kroz 3D naoare. Uz
podelu ambijenta pod sintagmom nordijske
zemlje - Finska, Norveka i vedska su ter
itorijalno zdruile svoje predstavnike.
Pod tri boje francuske zastave naao se

proslavljeni vajar - Sezar sa retro-delom

svog patenta iz 1960, kompresijom automo
bila. Sezarova akumulacija, naslovljena 520
tona, pored automobila u dinovskom sabi
jenom paketu tik do plafona, pridruila je os
tatke drugih iskorienih maina, kao i ko
mpjutera. Zdanje od metala, fiberglasa, olju
tene boje i sloja korozije, do sada je, po te
ini, njegova najvea pneumatina, gotovo
barokna posveta civilizaciji. Poduhvat gomi
lanja okupirao je i tri izlagaa u paviljonu
Izraela: uz pisca Davida Grosmana, Doua
Nojtajn i Uri Caig, verni jevrejskoj svetinji
- knjizi, kreirali su ambijent spoljnjeg i unu
tranjeg sudara primeraka opsednutog skladi
ta.
"(
IZMAI: Za italijanski paviljon u sre
ditu ardina izbor komiteta strunjaka uz
burkao je osetljivo medijsko stanje, gde su, za
razliku od materijalnih naslaga instalacija,
opte rairenih poslednjih godina, preovladala figurativna dela autora starije srednje
generacije. Uz sve osetljive pulsacije i finese
nae epohe, izrazi kao da su priblieni vrs
tim, monumentalnim obelejima klasinije
izrade umetnosti iz doba Duea.
Doslednsoti i dovrenosti takvog krila ita
lijanske ponuda ali po njihovoj optereenos

ti, anahronom stavu i jezi ispranjenosti mo

gli su da se prikljue, ali po njihovoj opterenosti, anahronom stavu i jezi ispranjenosti
mogli su da prikljue, samo zbog rastojanja,
i poneka slika ili objekat uglednog, samo/dr
avno sponzorisanog predstavnika aktuelne
Jugoslavije iz Pariza, Sobajia.Slovenski patos ima i druge, gorko duhovite i iskrene ob
like: paviljon nekadanjeg sovjetskog carstva
- prvi put pod imenom Rusije osmislili su au
tori sa arhitektonskim, umetnikim i teori
jskim znanjem. Snimljeni zviduk i tehniki
siromana predstava asopisa i fotografija
evocirala je jad privatne i javne prolosti, u
putovanju kroz snimke lokacije od bolje
vikog ruenja moskovskog Hrama Hrista
Spasitelja, do najnovijeg deputatskog i trgo
vakog zamaha i poetka obnove velike
crkve 1995.
KOST U GRLU: Pojedine paviljonske
priredbe, Kanade ili Danske npr. nalik su na
antropoloke opsesije stvaralaca sa prirodnjakom ili lovakom tehnikom, sve sa izla
ganjem trulih organskih ostataka. Komentar
usamljenosti, opresije i noenja iga sopstvene nacionalne sredine, izdvaja se u sarkasti
noj postavci jednog od troje umetnika pod
nemakom zastavom - Martina Honerta, po
ugledu na boine i kolaarske aranmane u
obojenim izrezanim figurama od pleksiglasa,
po Kestnerovoj knjizi za decu Letei raz
red, nastaloj ba 1933. Ume most selekcija
Slovenije i Hrvatske smetena je van ardina
na zasebnim lokacijama: slovenaka grupa
V.S.S.D. u skladu sa kolektivnim duhom svo
jih nacionalnih neoavangardizma, predstavila
je lomljivu prostornu instalaciju fragmentarnog zidnog tkanja crtea i snimaka, sa obi
ljem zahtevnih pozivanja iz prolosti, to je
komesar izlobe Igor Zabel u vidu posmatrakog iskustva naglasio traumatinim i pritiskajuim. Hrvatski izbor prostornih rado
va izmeu skulpture, slike, objekta i projekci
ja Martine Kramer, Gorana Petercola i Mirka
Zrinaka u Palati Baroci ugostio je instalaci
ju - projekat devet uesnika naslovljen Kod
kue
.Bez obzira na jubilej i uspene realizaci
je, kroz Bijenale prolazi zagluujui rezignacijski zamah zapadnih recesijskih godina i
reciklirajua fantazija svih oblika vizuelnog
udara, to je kroz video, instalacije i skulp
ture, pokazala jetka izloba Mlade britanske
umetnosti u konventu San Paskvale. Medij um
pokretne slike, ba u stogodinjici filma, skre
nuo je panju na sugestivni intimistiki spe
ktakl u paviljonu SAD. Doajen video umet
nosti Bil Vajola i njegove Sahranjene tajne,
odaju vrline prefinjenog unutarnjeg doivlja
ja i pamenja. U programiranim sekvencama,
petodelni ambijent u razmetajima snimaka i
zvuka obe 2;bedio je inenjering emociona
lnog uoblienja, gde se bez drastinog udara
po opaanje otvaraju asocijativne komunikativnosti treeg milenijuma.

Uzice u francuskoj izvedbi

v

Sopalovii u Oranu
Komad Ljubomira Simovia putuje Evropom. Priu o pozoritu ispod veala
svuda dobro razume ju

vakako da deo popularnosti u frankofonskom jezikom podruju

Putujue pozorite opalovi Lju
bomira Simovia duguje prevodu Borke
Legra (Legras) i An Renu (Anne Renou).
Naime, predstava Pozorita Peanik
(Sablier) iz Orana (Francuska) nije jedina
inscenacija ovog komada o putujuoj pozorinoj trupi koja svoje predstave prikazuje
u senci veala - za vreme okupacije. No,
ipak je, ini se, presudna sama pria o umetnicima u ratu, a rat i okupacija su nama i
Francuzima zajedniko iskustvo.
RANJIVA UMETNOST: Reditelj
Prosper Dis (Diss) unapred odustaje od ra
dikalnijih reenja i, potujui pisca, gradi
predstavu na jednostavnim reenjima. Setnim tonovima ljubavne pesme, pevane na
srp-skom, svi akteri e'; poput antikog
hora, u nekoj vrsti prologa, na samom po
etku predstave, naznaiti atmosferu ko
jom e biti obojeni budui dogaaji. Re
ditelj i docnije opravdano naglaava setu
kao presudnu emociju, naroito u meduscenama u kojima nastupa muziar na vio
lonelu. Svedena scenografija sugerie bedu okupacijskog ivota. U ovu predstavu u
predstavi, u svet u kojem se pozorite uz
die od trivijalnosti do sile koja (ipak) menja svet, ulazi se sa svih strana. Pozorite
je, naime, ranjiva umetnost-Reditelj kao da
sugerie da se u zaarani svet teatra lako
ulazi, a da iz njega nema izlaza.
Glumaki nerv e reditelju, koji igra
rolu Vasilija opalovia, omoguiti da
scenski efektno razvija gradaciju kojom su,
povezani lanovi putujue druine: Filip
Trnavac - igra ga Tjeri Bla (Thierry Blanc), sasvim se preselio u stvarnost tea
tarskog privida, iza njega, u realnom ivo
tu, i dalje ostaje Sofija - Valerija Marinez
(Valerie Marinese), iako rutinirana glu
mica jo uvek zauena pred arobnim
svetom pozorita, a na pola puta izmeu
dva sveta - umetnosti i ivota, zastaje Eliz
abeta Proki - Kristin Bertije (Christine
Berthier).
Otuda Disovog opalovia prepozna
jemo kao Majstora koji pokree (mada ne
kontrolie) pozorino ludilo, dri sve kon
ce svoje trupe u ruci, a ume i da komuni
cira izmeu razliitih sistema doivljaja

stvarnosti; on zna pozorite, ali poznaje i

ivot. Lien gospodstvenosti i elegancije,
svojstvene Milou utiu - Vasiliju u pre
dstavi Jugoslovenskog dramskog pozorita
u Mijaevoj reiji, Dis je bio stamen, ene
rgian, pribran, ovozemaljski u kontaktu s
zemaljskim svetom, ali i teatralan interveniui u svetu teatra. I dok on takav u
ime Pozorita i Glumaca stoji pred spoljanjim svetom, sve e da bude u redu.
IGRA SUDBINE: Naspram putujuih
glumaca, u realnom svetu je s obe noge
stajala fenomenalna Lea Kulan (Lea Coulanges), koja je, sva uronjena u svoje kori
to za pranje rublja, bila savrena Gina. Ova
glumica nije igrala samo linost nego i su
dbinu, a u njenoj pojavi bilo je vrstine za
brinute majke i latentne nenosti ene koja
zauzdava svoju erotsku snagu. Nalije Gi
ne predstavlja veito pripiti Blagoje u tu
maenju Bertran Mejea (Bertrand Mayet).
Preljubaznu, prividno iskrenu domaicu i
smernu udovicu Simku Korin Derja (Corinne Derian) odigrala je prenaglaeno.
Bernar Melije (Bernard Meulien) lik suro
vog batinaa Dropca predstavlja kao deformisanog, fiziki izoblienog oveka i
ja runoa izvire iz due. Pa ipak, ovaj
Drobac ne izaziva jezu; karikaturalno gra
ena, groteskna, ova interpretacija deluje
komino.
U polumraku uikog dvorita, sada
preseljenog u Francusku, u stranoj oku
pacijskoj teskobi, naspram setnog zvuka
violonela, uprkos rafalu koji e pokositi
nesrenog Filipa, neoekivane i udne po
put sile koja e naterati Dropca da se ubije,
vrcae pozorine iskre opalovievih glu
maca. U Oranu proletos, kao i pre dve go
dine u Parizu, lane u Kazablanci, ili ovih
dana u Zenevi. Apartni u odnosu na ratnu
stvarnost, glumci iz drame Putujue po
zorite opalovi ipak e uticati na svet
oko sebe, mada ga promeniti nee.S druge
strane, meutim, snaga Simovieve ideje
koja i te kako korespondira s publikom iz
van Srbije i Jugoslavije, oigledno nije bila
dovoljna da bi ova predstava, mimo elja
selektora i dobre volje direkcije Festivala,
ipak stigla do pozorine publike ovogodi
njeg, 40. Sterijinog pozoija.

A LEKSANDAR M ILOAVLJEVI

NIKOLA UICA

10. JUL 1995. VREME ,33

U ambijentu starog Beograda, koji odumire, u nekad prelepom, a

sada oronulom domu stare beogradske porodice Veljkovi, tanije
umetnikom paviljonu, uz porodinu kuu, krajem prole nedelje
odrana je premijera pozorine predstave "Zli dusi". Pravi komad za
ivot kakvim ivimo i vreme u kome preivljavamo.
U najstarijem umetnikom paviljonu na Balkanu, smetenom u
Biraninovoj 21, grupa entuzijasta na elu sa direktorkom Borkom
Pavievi napravila je Centar za kulturnu dekontaminaciju "Paviljon
Veljkovi", a sve u nastojanju da se spasi to se spasti moe od
ruenja i daljeg razaranja.
Pozorini ivot u Paviljonu poeo je "Zlim dusima", bez
ustaljene pozorine konvencionalnosti, pun simbolike i logike konti
nuiteta i diskontinuiteta. Poelo je u 23 sata a trajalo je do sitnih sati
ujutru.

VESNA PAVLOVI

"Zli dusi"
u Paviljonu Veljkovi

Predstavu je reirala Ana Miljani, a pored Cvijete Mesi i Irfana Mensura, igra ekipa sjajnih mladih glumaca i, naravno, beli i crni
zec, simboli Centra.
U toku jula u Paviljonu e se odigrati jo dve predstave "Zli
dusi". Prva je 12. jula u 22 sata a druga 14. jula u 23 sata. Karte se
mogu kupiti svaki dan od 12 sati na ulazu u Paviljon, tik uz Nemaki konzulat, ili u prostorijama Beogradskog kruga.

Arsenijevi na engleskom
Izdavaka kua "Vreme knjige" i Vladimir Arsenijevi potpisali su ugovore o dva
izdanja romana "U potpalublju" na engleskom govornom podruju. Za trite
Amerike i Kanade "Vreme knjige i ICM sklopili su ugovor sa vodeom
amerikom kuom "Rondom House - Knopf" iz Njujorka, a za podruje Britan
skog Kraljevstva sa londonskom kuom "Harvill". Tako je Vladimir Arsenijevi
prvi na autor koji e se istovremenao na anglosaksonskom podruju pojaviti u dve
varijante prevoda na engleski.
U isto vreme, potpisana su jo dva ugovora o izdanju romana "U potpalublju"
u Norvekoj, sa izdavakom kuom "PAX Forlag" iz Osla i ekom izdavakom
kuom "Prostor" iz Praga. Oba izdanja e se pojaviti na norvekom, odnosno
ekom tritu do kraja godine.
Sredinom juna roman Vladimira Arsenijevia "U potpalublju" pojavio se na
italijanskom tritu u izdanju "ComEdita 2000", u prevodu Nikol Janigro, pod
naslovom "Sottocoperto".

Zeeljeve
strip
knjiice

f I
1
i
|
S

Danijel eelj, strip-crta iz Zagre

ba, koji ve nekoliko godina ivi i
radi u Italiji, odnedavno je postao
aktivan u small press izdavatvu.
Za razliku od velikog broja evrop
skih strip-crtaa tog profila, koji
svoj talenat uglavnom koriste
uestvujui u skupim i prestinim
projektima, eelj se, nakon neko
liko albuma objavljenih kod znaa
jnog italijanskog izdavaa "II
Grifo", odluio za eksperiment izdajui nekoliko minijaturnih
knjiica neobinog formata i sa
draja. "Manic Depression", "Louie Louie" i
IjEHEGADO
"220% Underground" predstiu
avljaju zanimljivu zbirku vizuelnog materijala autora koji
V
je poznat po svMLmom raskonom
crtakom stilu.

3 4 VREME 10. JUL 1995.

Pria o haljini
Kreator Mladen Tuup predstavio se u Bitef te
atru na manifestaciji "Aero plan bez motora"
kao imitator i glumac. Autoperformansom
"Pria o haljini", u svojerunim kreacijama za
trenutak je bio Slaana Miloevi, Bebi Dol i
Josipa Lisac. Namerava i dalje, pored slikarstva
i mode, da se bavi ou biznisom.

"Svet
ekslibrisa"
Ekslibris nema tradiciju u Jugoslaviji. Pa ipak,
beogradska izloba "Svet ekslibrisa" (septembar/
oktobar) bie najmanje tri puta vea od slinih,
odranih u Evropi. Inicijator celog ovog dogaaja
je gospodin Benoa Zino, otpravnik poslova vajcarske ambasade, jedan od najveih kolekcionara
ekslibrisa na svetu, a zvanini organizatori su Ek
slibris drutvo Beograd i vajcarska ambasada.
Celo dogaanje predstavljeno je javnosti na kokte
lu i zabavi u rezidenciji gos
podina Zinoa.
Uesnici izlobe su uje
dno i uesnici dva meuna
rodna konkursa: za umetnike, i za vlasnike ekslibrisa.
Prijavljeno je oko 600 umetnika i vlasnika ekslibrisa iz
45 zamalja, sa oko 3000 ra
dova. Ima ih iz celog sveta,
najvie je uesnika iz isto
ne Evrope (Slovaka i eka), iz bivih jugoslovenskih republika stiglo je nekoliko (Slovenija 4, Makedonija - 1, Hrvatska - 0), a iz SRJ oko 70.
Materijal sa ovih konkursa bie tema tri izlobe
("Autori ekslibrisa" i "Jugoslovenski ekslibris u
Muzeju primenjene umetnosti, a idue godine u
Londonu i Buenos Airesu i "Vlasnici ekslibrisa" u
galeriji "Cepter" i u Londonu). Dve pratee izlobe
su retrospektiva Albina Brunovskog, jednog od na
juglednijih autora ekslibrisa (Galerija Grafikog
kolektiva) i "Ekslibris: istorijska retrospektiva"
(Sremski Karlovci i Etnografski muzej). Jugoslov
enski umetnici ine tek prve korake u ovoj vrsti
umetnosti. Meu uesnicima konkursa bilo je i
onih koji su nepravilno napisali rei ex libris. Zato,
da podsetimo: ekslibris ili knjini listi je grafika
malog formata, koja se obino lepi na unutranju
stranu korica knjige da bi identifikovala vlasnika.
Ex libris je latinska fraza, znai "iz knjiga tog i
tog" i obino je prati ime sopstvenika knjige. Pos
toji ve 500 godina. Izraivali su ga najpoznatiji
umetnici svih epoha (Direr, Kranah, Hogart, Bue,
Kle, akometi...), a mnoge poznate linosti su
njime obeleavale svoje knjige.

Evropska TV
Alfa TV je naziv satelitske televizije koju je
osnovalo 25 zemalja istone i srednje
Evrope u Budimpeti 20. juna. Predstavnik
SRJ je beogradski "Art kanal". Osnovni cilj
ove televizije je saradnja na kulturnom i
privrednom planu i povezivanje sa zem
ljama ostalog dela Evrope. Znaajno mesto
programa, ije e emitovanje poeti u drugoj
polovini 1997. godine, bie kinematografija
(odlueno je da svaka zemlja dobije podjed
nak prostor za prikazivanje svojih filmova),
ekonomska i trina kretanja, i informacije
(objektivno i politiki neutralno). Program
Alfe TV bie dostupan celoj Evropi, a samo
u okviru zemalja osnivaa videe ga 400
miliona ljudi.

carana

Barbika

Na sceni "Crnjanski" DP "uro Salaj". Teatar animato

ra "Talija" zavrava
ovogodinju sezonu
predstavom "Zaa
rana Barbika", sa
poetkom u 12 as
ova (subota, 8. juli).
L I N O S T I IZ B A JK E : G lu m ic e " T a lije "
Ve dui niz go
dina ovaj teatar se bavi animacijom dece kroz pozorine predstave i umetnike radionice.
Organizatori su i Pozorinog festia u kome deca igraju za decu.
Na ovogodinjem sajmu "Dete 95" zabavljali su najmlae posetioce na tandu "Vreme
na dece".

Brandajsov
fotografije

"Zabavnik"
na filmu

Branko Brandajs limetnikim

fotografijama spaja svet, siro
mani jug i bogati sever, istok i
zapad... Brandajs je neprekid
no na putovanju obilazio Be,
Tel Aviv, Hong Kong, Beo
grad... Roen je u Beogradu,
maturirao je u Beu, diplomi
rao na Ekonomskom fakultetu
u Beogradu. Intenzivno se bavi
fotografijom poslednjih dese
tak godina. Dosad je to u ze
mlji to u svetu izlagao trideset
i etiri puta.
Svoje trideset i etiri fo
tografije izloio je ovih dana u
Galeriji narodnog fonda u
Beogradu.

Prologodinji jubilej. 55 godina "Politikinog za

bavnika" bio je povod da se o ovom listu snimi
dokumentarna serija. Zefirino Grasi, glavni i
odgovorni urednik lista, predloio je Milovanu
Vitezoviu da RTS snimi seanja desetak jo
ivih uesnika u stvaranju prvog broja lista
(ore Lobaev, Nada Doroki, Rada Bunuevac. Jara Ribnikar, Kota Timotijeyi...), a sce
naristi Mili Bajford se ideja uinila pravom pril
ikom da posle serije "Neven" i "Poletarac" uradi i
"Zabavnik" i time zaokrui trilogiju. Napisan je
tekst za sedam epizoda, Milutin Petrovi je treba
lo da ih reira, a onda se ispostavilo da e zbog
novanih problema jubilej proi bez serije. Kada
je ovog prolea Ministarstvo kulture raspisalo
konkurs za filmske projekte, serija je pretvorena
u igrani film. I Ministarstvo je odluilo da e fil
mu pod radnim naslovom "Politikin zabavnik"
dati polovinu sume novca potrebne za snimanje.
Prema scenariju, dogaaji prate pravl jenje pr
vog broja 1939. godine, i ivot lista do 4. aprila
1941, do poslednieg broja objavljenog pred rat.
U radnju su, pored izmiljenih likova (glavni ure
dnik, novinari...) ukljueni i Volt Dizni, Ripli,
Ljubinka Bobi (pisala scenario za strip "Rista
resi* viastouh

Sianin u Galeriji Schroder

U Hakoj galeriji Schroder 10. juna je otvorena izloba "Manuskripti" - projekat
koji je inicirao Predrag Sianin,, i koji pored njegove autorske postavke sadri i ra
dove jo 22 umetnika iz celog sveta koji su preko "elektronskog h-ghway-a" (au
toputa) reagovali na sline stare manuskripte. Tako se dogodilo da su faks-maine i
modemi kreirali nove, hipermoderne "manuskripte" kao interpretacije prastarih
zapisa. Meu brojnim umetnicima pominjemo: Vladana Radovanovia, B?tten
Trevor, Nikoli Svetislava, Kerekes Lasla, Siecker Heii. Linaris - Coridiu Christina... Siaftinovi radovi su uraeni kao serija kolaa, ulja i skulptura - instalacija.
Za polaznu osnovu svojih radova autor uzima mani.skript (zapis, trag), sa kojim
se po Sianinovom shvatanju, deava neto udno. Sa jedne strane, zapis je jedan od
najdirektnijih i najkompleksnijih formi linih izraavanja, dok je istovremeno sva
ko zapisivanje uslovljeno fragmentima koje je teko rekonstruisati. "Manuskripti" su
serijal radova, u kojima Sianin upravo reaguje na dualni karakter starih zapisa.
Sutina projekta "Manuskripti" je da se uzmu arhetipovi i ponavljanja raznih
kultura i transformiu se u nove istinite vizuelne kvalitete.
Predrag Sianin je roen u Novom Sadu (1953). Ve due vreme ivi i radi u
Holandiji. Uestvovao je na raznovrsnim vanim umetnikim dogaajima (izlobe,
kongresi, simpozijumi i festivali) u Nemakoj, Poljskoj, Austriji, Holandiji i Portugaliji. Uestvovao je na brojnim autorskim izlobama i na oko dvestotinak grupnih
izlobi. Njegovi radovi se nalaze u muzejima i galerijama u vedskoj, Hrvatskoj,
Sloveniji, Makedoniji, Jugoslaviji i SAD. Galerija Stichting Schroder je nevladina
privatna fondacija koja pomae strane Srnetnike. Kredo joj je da ouva njihov izvor
ni umetniki integritet.

sportista"), to celu stvar vodi kalamburu. Na pr

voj strani prvog broja objavljena je epizoda u ko
joj je Miki glavni glumac na snimanju filma
"Hrabri kroja". Te 1939. godine, "Politikin za
bavnik" je bio trei list u Evropi sa Diznijevim
junacima (Italija 1934, Francuska 1936.).
Poetak snimanja najavljen je za 1. oktobar, a
premijera za 28. februar idue godine.

10. JUL 1995.

VREME 3 5

PUBLIKUM

1-2.A
n
to
lo
g
ija
krim
inalistikeprieI-II
Sastavio Svetislav Jovanov
Latinica, 240 + 240 str, C ena 97 din,
s p o p u sto m 77 din.

3.Duan Kovaevi B
ilajednom
' " jednazem
lja, ro m a n
irilica, 400 str, C ena 85 din,
s p o p u sto m 68 din.

4.ovani Papini
D
ovreno
v
ek
, ro m a n
Sa italijanskog p re v e la Ivana
Dam janovi
Latinica, 270 str, C ena 98 din,
s p o p u sto m 78 din.

5.Nikola Pai S
lo
g
aS
rb
o
-H
rv
ata
P rired io d r orde Stankovi
irilica, 190 str, Cena 64 din,
s p o p u sto m 51 din.

6.Radoslav Petkovi
O
g
ledom
ak
i,p r o z a
irilica, 180 str, C ena 55 din,
s p o p u sto m 44 d in

7.Pavle Rak iDionizije

Marinkovi
ijajezem
ljanak
o
jo
j
stojite, ra sp ra v e
irilica, 192 str, C ena 79 din,
s p o p u sto m 63 din.

8.Entoni Bardis M
o
d
u
sd
iab
o
li,
iza b ra n e p r i e Prevela sa engleskog
Vtadislava Gordi
Latinica, 164 str, Cena 63 din,
s p o p u sto m 50 din.

9.Vule uri
D
v
ijegodinehladnoe,p h e
irilica, 132 str, Cena 50 din,
s p o p u sto m 40 din.

10.Ljubia
UtjeanoviR
o
m
anoS
arajev
u
irilica, 108 str, C ena 48 din,
s p o p u sto m 38 din.

i 11.Rob eri Metiase

I Z
em
ljab
ezsv
o
jstav
a, eseji
P revela sa nem akog Nela Veloji
Latinica, 168 str, Cena 59 din,
s p o p u sto m 47 din.

12.Miodrag Raievi
M
u
zin
ivetrovi,
ta n cla ro lo g ija
n o v ije srpske p o e z ije
irilica, 206 str, Cena 67 d in ,
s p o p u sto m 54 din.

13.V
asaP
av
k
o
v
i:
K
oro
vn
jak
, a n to lo g ija

n o v ije
srpske su p k u ltu rn e p o e z ije

irilica, 210 str, C ena 67 din,

s p o p u sto m 54 din.

14.Duan Kecmanovi
M
aso
v
n
apsihologija
nacionalizm
a, o g led
Latinica, 270 str, Cena 89 din,
s p o p u sto m 71 din.

15.erKonrad
N
apupkuE
v
ro
p
e, eseji
P reveo sa m aarskog
A rp a d Vicko
Latinica, 280 str, C ena 111 din,
s p o p u sto m 89 din.

16.Gijom Apoliner
A
lk
o
h
o
liiK
alig
ram
i,p e s m e
P revod sa fran cu skog
i p o g o v o r Nikola Bertolino
ilica, 306 str, Cena 119 din,
s po p u sto m 95 din.

17.P
utniciludogtram
vaja
Latinica, 256 str, Cena 49 din,
s p o p u sto m 39 din.

18.Goranka Mati D
an
ibola
iponosa, fo to -a lb u m
C ena 36 din,
s p o p u sto m 29 din.

N A R U D B E N I C A J H c e n a celog kola 1.200 din, s popustom o 35% 780 din

Naruujem knjige pod rednim brojem (zakruiti)

Ime
adresa

1 2 3 4 5 6
8 9

10 11 12 13

1,| 15 16 17 18

telefon

celo kolo

Ovaj iseak, zajedno sa petim primerkom uplatnice na Vreme knjige iro-raun br. 40804-603-4-43073,
poaljite na adresu: Vreme knjige, Narodnog fronta 45, VII sprat, 11000 Beograd (p. fah 257)

Uvodnik

Iezavanje
Nema veeg i lepeg ushita od onoga kada pisac shvati da je slobodan od bilo kaMtH
stega knjievnosti kojoj pripada, od sitnih i krupnih razmirica, politikih
nadmudrivanja i partijskih obaveza

spuste ruku na rame ili blago unu u znak

anada je, u izvesnom smislu,
obeana zemlja za pisce. Nita u prijateljstva. Kanaani se ne dotiu. Svako
njoj ne obavezuje pievu imag hoda u nevidljivom skafandru: telo postoji
da ne bi bilo drugo telo, granica postoji da se
inaciju. Nema mitova, kao u susednoj Americi, koje treba ospo ne bi prelazila, samoa je nain ivljenja a
ravati ili potvrivati. Nema knjievnih stan ne oblik pobune.
darda koji se moraju potovati.
Nema kulturne jednoobraznosti
koja primorava na ustupke.
Nema, bar za sada, opsednutosti
politikom vizijom koja namee
otru podelu na pristalice i pro
tivnike. Nema istorije. Jedina izvesnost je prostor, ogromno pros
transtvo koje Kanadu, posle ras
pada Sovjetskog Saveza, ini kako ovde tvrde - najveom
zemljom na svetu. I jednom od
najree naseljenih, s obzirom da
na tolikom prostranstvu ivi
samo oko 25 miliona stanovnika.
Pretpostavljam da me upravo
zbog toga svih ovih meseci opseda misao o iezavanju, ista ona
misao koja se - sada to uviam dosledno provlai kroz sve moje
knjige. Ne govorim, naravno, o
stvarnom iezavanju mog fiz
ikog bia ili, pak, o potiranju i
utrnuu mog duhovnog bia, ve
o zahtevu da bie pisca nestane i
oslobodi prostor za sam tekst, za
tivo. Ovde, u ovom grdnom
prostranstvu, ini mi se daje tako
lako ostvariti telesni preduslov za
spisateljsko iezavanje i pronai
mesto gde te niko ne poznaje,
odnosno, jo bolje: gde niko nee
poeleti da prevali toliki put da bi
te pronaao.
HOD U SKAFANDRU: Margarit Etvud u jednom eseju upo
zorava na paradoks kanadskog N EM A S P IS A TE LJS K IH R AJEVA : David A lbahari
oseanja za prostor: iako ga ima sasvim
Mirna Kota, istaknuta kanadska knji
dovoljno za svakoga - ili, moda, upravo
evnica i autor jedne od boljih knjiga o ras
zbog toga to ga ima u dovoljnoj meri padu istone Evrope, ne slae se sa mnom.
prostor se ljubomorno uva. Granice su Tamo gde ja vidim spisateljski raj i slobodu
otre, jasno naznaene i nedodirljive. U Am za nesputane uzlete mate, ona vidi najteu
erici se moe desiti da vas zagrle i poljube,
prepreku za uspostavljanje kanadskog

knjievnog identiteta. Dok joj govorim o

svom novom rukopisu, ija radnja se dogaa
u gradu u kojem sada ivim, ali koji ispi
sujem bez ikakvog imenovanja, bez ijedne
prepoznatljive geografske odrednice, ona ne
skriva svoju odbojnost. U tome se, tvrdi ona,
krije najvea opasnost, u inje
nici da svaki kanadski pisac
poinje iz poetka, da svako
iznova zamilja ovu zemlju,
ponitavajui tako njenu du
hovnu istoriju. Umesto jedne
Kanade, smatra ona, postoji
bezbroj Kanada; umesto jedne
planete, koju svaki spisateljski
napor obogauje, pisci stvaraju
jato meteora koji, u veini
sluajeva, jalovo plutaju liter
arnim kosihosom, sve dok ne
sagore.
POTRAGA ZA RAZLI
KOM: Nisam sasvim siguran o
emu Mirna Kota govori, ali
zato shvatam neto drugo. Biti u
drugom jeziku, prebivati izvan
svog jezika, nije razlog za
tugovanje, za nostalginu zagrcnutost, za alopojke nad
traginom sudbinom izgnanika.
Nema veeg i lepeg ushita od
onoga kada pisac shvati da je
slobodan od bilo kakvih stega
knjievnosti kojoj pripada, od
sitnih i krupnih razmirica, poli
tikih nadmudrivanja i partij
skih obaveza. Kada, zapravo,
ostane sa jedinom stvari koja je
u knjievnosti vana: sa svojim
jezikom.
Iezavanje, dakle, o kojem
govorim jeste iezavanje u jez
iku, pretvaranje u sam jezik, u
apsolutnu slobodu. Na trenutak,
bar pisanje je osloboeno svakog obzira,
svake pripadnosti. Ja ne postojim. Postoji
samo pria, samo pripovedanje. Postoji
ogromno prostranstvo kao simbol unutra
nje samoe i izdvojenosti, kao pohvala
onome to svakog od nas ini razliitim od

10. JUL 1995. VREME 37

ostalih ljudskih bia. Jer upravo to, ta potra

ga za jedinstvenou, za razlikom, lei u
sreditu stvarnog umetnikog napora. Sve
ostalo je prevara, falsifikat. Svako potvri
vanje slinosti, svako insistiranje na jednoo
braznosti predstavlja ponitavanje umetnos
ti. Pisac je prvo lice jednine$
Moji kanadski parijatelji nisu toliko sig
urni, i paljivo me upozoravaju da ne podlegnem nikakvom samozavaravanju. Pisci
*9 severnoamerikog kontinenta, kau oni.
O^uvek su prieljkivali da - ne menjajui
mesto, naravno - igraju ulogu koja je pri
padala istonoevropskim piscima: a nji
hove knjige ne stiu samo do ravnodunih
domaica i umornih biznismena, kojima je
itanje tek nain da ispune vreme izmeu
utvrenih kunih i poslovnih obaveza, ve
da dopru do ponienih i uvreenih, do svih
onih koji su spremni da u njihovim reima
prepoznaju pravu istinu.
DALJINA IZOTRAVANJA: Sada je
red na mene da pokaem znake nedoumice,
da odmahujem glavom i grizem usne. Ko je
ovde ponien i uvreden, ko je lien slobode
govora? Glupo pitanje, naravno, jer demokratija - to znam ak i ja koji nisam nikada
iveo u demokratskoj zemlji - opstaje samo
zahvaljujui neprekidnom balansiranju i
ongliranju sa guenjem sloboda pojednih
grupa i segmenata u drutvu. Ne postoji
demokratija u kojoj niko nije povreen, u
kojoj niko ne osea ogranienja vlasti.
Uostalom, ono to e na kraju unititi svaku
demokratiju jeste njena nemo da zadovolji
sve prohteve. Kada se protegne do krajnjih
granica, morae - hteli mi to ili ne - da
pree u svoju suprotnost, da iezne.
To je, naravno, drugi oblik iezavanja
od onoga koji prieljkujem za sebe, ali - ako
nita drugo - bar je re ista. A zar pisci - ako
nita drugo - ne treba da veruju u rei? I
lako sedim ovde, na rubu prerije, i pokua
vam da shvatim kako to da ne mogu doista
da pobegnem, doista da izbegnem ono to
nazivam "politikim zagaenjem"?
Ispada da je Mirna Kota, na neki na
in, ipak u pravu. Tamo gde nema tradicije,
nemogue je ostvariti pravi identitet nacio
nalne knjievnosti; tamo gde ona postoji,
nemogue je od nje pobei. Daljina, na para
doksalan nain, izotrava ono to ovek nije
video iz blizine, ali to je isti onaj predmet,
ista slika, isti ljudi, od kojih je tako grevito
hteo da umakne.
Nema. dakle, spisateljskih rajeva, nema
iezavanja. Bez obzira koliko daleko odem
na sever, nikada neu otii dovoljno daleko.
Mogu da obojim kosu, pustim bradu i brk
ove, promenim odeu, navuem izme od
fokine koe. Tekst e uvek biti moj, kao to
u ja, kao pisac, uvek biti neiji, ma ta ra
dio, ma gde bio, ma koliko verovao da pos
toje druge mogunosti. Postoje, sada to
znam, jedino porazi, nita vie.

DAVID ALBAHARI

3 8 VREME 10. JUL 1995.

Intervju: Emil Sioran (1911-1995)

Alhemiar paradoksa
Povodom nedavne smrti Emila Siorana objavljujemo delove razgovora koji
je sa njim vodio knjievnik P eter Krdu

JA S A M LE N TIN A : Peter K rdu i Em il Sioran

ako me je intervjuisao Sioran? Ne

koga e to moda iznenaditi, ali al
hemiar paradoksa koji je imao pose
ban dar kazivanja kome je pribegavao kako
bi izbegao jalova teoretisanja o filozofiji,
uzeo m ije prvi "intervju" s jeseni 1986. Evo
kako: poto sam imao toplu preporuku nje
govog prijatelja Mirea Elijadea, traio sam
da me primi u svom "bordelu", u Latinskom
kvartu. Telefonirao sam mu iz Hotela L'Est i
on me je zadrao sa slualicom u ruci skoro
pola sata. Beskrajno alim to nisam snimio
taj "intervju" jer sam imao pri ruci mali
"Philipsov" kasetofon. Momak na recepciji,
koga i dan danas zovem efirom, strano se
naljutio to sam toliko okupirao liniju. Ob
jasnio sam mu kasnije da sam razgovarao sa
"divljim Balkancem" bez mere! Na sreu,
zapisao sam nekoliko njegovih pitanja:
Kakvi su oblaci iznad Jugoslavije? Sta ete
veeras videti u Parizu? Koliko Rumuna
ima u srpskom Banatu? Gde stanujete u
Parizu? Koliko plaate hotel? (On nema
trenutno para da mi pozajmi) Zato piete
pesme? A ako ve piete, izrecitujte mi jed
nu!...
Izdrao sam kanonadu pitahja i budui
d aje prihvatio da ga posetim - ali odmah! uzeo sam taksi i pojurio ka Ulici L'Odeon, ka
mansardi, na koju je moda mislio kada je

napisao da "slava izmeu etiri zida moe

prevazii slavu Carstva".
Seara se da prvi put kad sam bio kod
njega nije bilo ni lifta u zgradi, tek kasnije su
ga instalirali - valjda zbog Sioranovih poodmaklih godina - nastojao sam da napravim
alu na njegov raun. Kada me je vremenom
prihvatio kao sagovornika, dopustio sam
sebi veliku slobodu da ga i ja o svemu i
svaemu pitam: od prve njegove ljubavi (na
ta mi nikada nije odgovorio) do stranih i
nepodnoljivih nesanica i folova o samoubistvu jo u predelima Kacpata. Poklonio
mi je knjigu "Exercices d'admiration"
(Vebe iz divljenja, 1986) sa posvetom:
"Zavidim Vam to piete na rumunskom,
najpoetinijem jeziku na svetu." Poklonio
mi je i "ivot i uenje sveca Grigorija
Palame" (Sibiu, 1938), iji je autor znamen
iti Dumitru Staniloaje.

U Priznanjima i anatemama (1987)

tvrdite da za jednog pisca promeniti jezik je
isto kao pisati ljubavno pismo pomou renika. Vi ste ipak promenili jezik.
Dok sam pisao na rumunskom, nisam
mnogo brinuo o stilu. Bilo mi je vanije ta
kaem. Prevodei Malarmea, shvatio sam
napokon daje besmisleno prevesti ga na jez
ik kojim se nijedan Evropejac ne slui. Od
luio sam da se vie jeziki ne guim. Nem

ogue je iveti u Parizu a ne pisati na fran

cuskom. Bilo je to moje prvo samoubistvo a
drugi debi! Moja prva knjiga pisana na fran
cuskom (Prcis de decomposition) imala je i
naslov: "Negativne vebe". Prijatelj mi je
rekao da je ovaj rukopis jeziki ist pro
maaj. To mi je teko palo, ali sam odluio
da napustim rumunski i da ponovo napiem
knjigu. Pbsebno sam posluao jednog Baska
koji mi je rekao da ako ne savladam najtee
francuske oblike ne preostaje mi drugo nego
da se kao promaeni pisac vratim kui. Tako
je moja knjiga "Preis de decomposition"
pisana u etiri-pet verzija. Ona me je razve
la od jednog ivota i venaala sa drugim.
Tone sam kafa ispio i cigareta ispuio kopa
jui po renicima.
Ljubavna pisma sam ipak pisao bez
renika.
T Nezjamisljivo je razgovarati sa Vama a
ne pomenuti Miru Elijadea, Eena Joneska,
Konstantina Nojku. Ali postoji i jedna nesva
kidanja figura u rumunskoj kulturi, Petre
Cucea, koga ste okarakterisali kao "meavinu Don Kihota i Boga", kome se nije svide lo poredenje sa vitezom tunog lika.
(Smeje se). ta sad radi Cucea? On je
velika, spektakularna pojava u mom ivotu.

ist genije. teta to mu je slava okrenula

lea i pre nego to se rodio. (Smeje se). U
svakom pogledu je izvanredan. Stalno ide iz
jedne ekstreme u drugu, sazdan od humora.
Nikada nije shvaen. Pitam se kako bi po
njegovom liku i obliju izgledao Svet?
ftjnekad se pitam da li ima smisla iveti kad
postoji jedan Cucea. Pa ipak, svaka njegova
nova i suluda ideja uveava njegovu anon
imnost. Tako je sve postigao.

U Iskuenju postojanja (1956)

poglavlju "Narod usamljenika" napisali ste:
"Biti ovek je drama; biti Jevrejin je jo vea
drama." Daleke 1936. u knjizi Preobraenje
Rumunije govorili ste o Jevrejima kao pakosnicima, mada ni Rumune niste tedeli. Zbog
toga ste bili izloeni estokim napadima. U
izdanju koje se pojavilo kod Humanitasa
(1990) izbacili ste stranice o Jevrejima.
Bile su to moje detinjarije. U izdanju
koje je objavio Gabrijel Lianu ne samo to
sam izbacio poglavlje o Jevrejima nego sam
dao i posebno objanjenje da sam ta stupidna razmatranja napisao 1935-1936, kada
sam bio mlad i nisam imao mere. Kategori
ki zahtevam da se ono to je objavila iz
davaka kua Humanitas smatra konanom
verzijom "Preobraenja Rumunije". to

ZABORAVITE SAVREMENOST: Pismo bratu

Iz Sioranovih rukopisa

Odbacivanje varljivih nada

U mnogo emu nisam vie isto. Promenio sam nekako take gledita u svemu to se
tie "istorijske" stvarnosti. Katkad mi se ini komino kako sam mogao da napiem "Pre
obraenje Rumunije"; ne zanima me vie. Osim poezije, metafizike i mistike, nita za
mene nema nikakvu vrednost. Svako uee u temporalnim lomovima je rasipanje vre
mena. Na alost, ovo sam shvatio mnogo kasno, ali se teim da sam razumeo makar i sad.
ovek koji eli da sauva duhovno dostojanstvo treba da zaboravi svoju savremenost.
Gde bih sada bio da sam to znao pre 20 godina? Sv^ki pojedinac je rtva svog tempera
menta. Mislim da sam odbacio mnoge greke i varljive nade. Svim moguim sredstvima
treba pokuavati da se bude van privremenih strasti i predrasuda koje nepotrebno truju
duu i stvaralaki zanos. Samo se tako ovek moe spasiti nepotrebnih aljenja i neef
ikasnih nada.
(EM IL SIORAN, PISM O BRATU AURELU ORAN; 1947.)

neki Rumuni to ne ele da shvatekto je nji

hov problem i ne tie me se. Svaki ovek
ima pravo da se odrekne nekih mladalakih
zabluda. Pa ta s tim?
T Dodeljujemo meunarodnu nagradu
za knjievnost u Vrcu. elja mi je da budete
njen dobitnik kako bismo je afirmisali.
(Smeje se). Prvo, ne primam nagrade,
drugo, dajte to nekom pesniku. Poezija je
danas popularna i njoj su potrebne nagrade.
uAh! Imam utisak da ovde u Francuskoj niko
ne ita poeziju, a ni sam nemam
kome da je date. Anri Mio nije iv, a oni
posle...
T Postoji pria o Vama i o Nobe lovoj
nagradi. Kau da su Vam veani poslali
jednu izazovnu damu da sondira teren...
Bila je veoma ljupka i upuena u moje
stvaralatvo. Citirala je fragmente mojih
knjiga. Nisu eleli da se ponovi pria sa Sartrom. Hteli su da mi ne pruaju ansu da od
bijem nagradu jer je odbijanje nagrade isuvie pretenciozno. inio sam sve to je bilo
u mojoj moi da mi nagradu ne dodele. Nobel je veliki izazov, ali m ije lake bez njega.
T ta bi stari i dobri Sioran poruio
staroj Evropi?
elim joj da ne osedi kao ja, mada sam
je star i lenj kao ona.
U "Nedostatku dolaska na svet"
(1973) postavljate sebi pitanje: "ta radi od
jutra do veeri?" I odgovarate: "Podnosim
sebe". Zar samo to? .
Ne podnosim samo sebe ve i mnoge
druge. Stalno mi dolazi poneko iz Rumu
nije. Mnogi mi alju knjige, ali ne mogu da
ih itam. Avaj, prekasno je i za samoubistvo.
ini mi se da sam i to napisao u knjizi koju
navodite. Gadim se onih koji neto rade. Je
dino kurve posluju od jutra do sutra. Ja sam
lentina.
O Rumuniji govorite najokantnije
stvari. Ova zemlja je, po Vama, stalno na
Vrhuncu beznaa.
Ne brinite, ostae, nee se raspasti. Najdiskreditovanija zemlja na svetu je Rumunija. Svi govore o njoj sa gaanjem. Veliki
broj rumunskih Cigana prebegao je u Nem
aku, u slobodu. To je sarkazam bez premca.
A Nemci ne mogu da ih tretiraju loe. U
Francuskoj ne postupaju dobro s njima,
mada su naturalizovani.
Recite mi da li ste i danas izazivali i
grdili Bogta?
Danas ne, ali nisam se ni krstio. (Smeje
se). Ipak sam odgovorio na nebesku
prozivku: Na zemlji sam! Ona me jo pod
nosi.
Iznajmiu privatni avion, spustiu se
pred kuom u kojoj ivite u Parizu i Vas
odvesti u Vrac.
(Smeje se). Nemojte to da inite jer u
urlati. Zaeleo sam se svog Rainarija, tamo
je za mene zaetak svega. Pariz je pun pre
varanata. Kakav je Va Vrac?...

PETRU KRDU

10. JUL 1995. VREME 3 9

Oko sveta: Engleski bestseler

Neutean u zemlji
iza ogledala
B ritanska kraljica odlikovala rom anopisca K azua Isigura
ada je, ovog juna, britanska kraljica
Elizabeta Druga odlikovala etrdese
togodinjeg romanopisca Kazua Ii
gura Ordenom reda Britanske Imperije, je
dan od kolumnista londonskog lista "Indipendent" prokomentarisao je da je Iigurov
trei roman, "Ostaci dana ("The Remains
of the Day"), zapravo jedini roman za koji
sa pouzdanjem moemo rei da ga je Njeno
velianstvo proitalo u poslednjih deset go
dina.
STRUKTURA SNA: Posle dva hvalje
na i nagraivana romana, smetena u Japan,
iz koga pisac kao petogodinji deak dolazi
u Britaniju, Iiguro je, sa "Ostacima dana"
napisao jednu do sri englesku knjigu. Ovaj
portret batlera koji, smatrajui poslovinu
uzdranost neophodnim vrhuncem poslovene etike, gui u sebi svaku klicu strasti i
svaku moguu ljubav, preveden je na
dvadeset i dva jezika i doneo piscu, tada tek
tridesetetvorogodinjaku, najvee britans
ko knjievno priznanje, "Bukerovu na
gradu". Filmska adaptacija ponjela je
mnoga priznanja na meunarodnim festival
ima, a roman je uao ve i u kolsku lektiru,
koliko zbog bogatog jezika i zanimljive
strukture, toliko i zbog kompleksnog pogle
da, kako to Englezi kau, "sa dna stepenita"
- odnosno iz ugla posluge - na jednog britan
skog aristokratu koji, pred sam Drugi svetski rat, gaji neskrivene simpatije prema nemakom reimu.
Kada je, posle estogodinje pauze, ovog
prolea poelo da se pria o Iigarovom na
jnovijem romanu "Neutean" ("The Unconsoled"), koji se upravo pojavio u izdanju
londonske kue "Fater & Fabev", zlobni
jezici zlurado su najavljivali prvi veliki neuspeh. Iiguro je napisao roman koji bi, po
svim pokazateljima, u Britaniji morao da
propadne. Knjiga od pet stotina i vie stran
ica a priori je sumnjiva u sredini u kojoj ve
liki broj italaca prihvata polualjivu
definiciju Dejvida Loda po kojoj bi idealan
roman trebalo da ima dvesta pedeset i osam
stranica. Dugi romani ovde "miriu" na kon
tinentalnu "evropsku" neumerenost, na
razmaenost svojstvenu izdavatvu koje, na
viknuto na subvencije ne mora da vodi rau
na o itaocu. Kada se tome doda injenica

4 0 VREME 10. JUL 1995.

daje Iiguro izjavio da roman ima strukturu

sna, i da su u njemu prisutni uticaji Dostojevskog, Beketa i Kafke, zajedljivci su u
reklamnom materijalu izdavaa, u kome se
tvrdi da je u pitanju jedan od najboljih posleratnih romana na engleskom jeziku, videli
samo dozu histerije pred neumitnim finansijskim krahom.
IZGUBLJENA DUA: "Neutean" je,
meutim, ve sa prvim kritikama, uspeo da
ugui ovakve glasove. U ovom romanu en
gleski pijanista, Rajder (Iiguro nam daje
samo prezime glavnog junaka) dolazi da
odri koncert u jedan bezimeni srednjeevropski grad u kome mu se deavaju sas
vim neoekivane stvari. Susree se sa
ljudima koje nikada nije video, a koje, izgle
da, sasvim dobro poznaje i koji listom od
njega neto oekuju. Duge etnje zavravaju
se u samoj blizini polazita, udne vonje
umesto na ruak sa lokalnim umetnicima
vode ga u kafe u kome se okupljaju kamiondije. Na jednoj veeri Rajder shvata da,
umesto u fraku, govor dri u bade-mantilu i
sa papuama na nogama. Kondukterka u
tramvaju pretvara se u davno zaboravljenu
ljubav iz detinjstva. Vrata se nikad ne ot
varaju u prostoriju u koju oekujemo da
uemo, vreme se saima i produava, pa
ipak, svi dogaaji slede logiku koju instink
tivno razumemo: logiku none more. ak je
i jezik romana udan - jedan kritiar pie da
mu se inilo da ita korektan, ali preterano
pedantan prevod za nekog stranog jezika, sa
nemakog ili sa ekog.
Iigurov prijatelj, Salman Rudi, kae da
se u romanu radi o "izgubljenoj dui u besk
rajnom krunom kretanju, nesposobnoj da
ostvari kontakt sa svetom koji je poznaje".
Knjievni kritiar i romanopisac Malkolm
Bredberi, koji je, uz Anelu Karter, bio je
dan od Iigurovih nastavnika na sada ve le
gendarnim studijama kreativnog pisanja na
Univerzitetu u Istonoj Angliji (isti magis
tarski kurs zavrio je, recimo, i Jan Mek Juen), kae da se pre svega radi o romanu koji
e biti "po ukusu drugih romanopisaca", u
kome se Iiguro poigrava itavim nizom komplikovanih knjievnih trikova, stvarajui
zaplet kakav, bez Kafke, ne bi mogao da bu
de napisan. Klju za neoekivanu popular-

PO U KUSU R O M A N O PISA C A : K. Iiguro

nost "Neutenog" u Britaniji, ne nalazimo u

slinostima sa Kafkom, ve u poreenju sa,
moda, "najengleskijom" od svih knjiga ko
ju je, krijui se pod pseudonimom Luis Kerol, pre tano sto trideset godina napisao oksfordski profesor matematike arls Dodson
- sa "Alisom u zemlji uda".

VESNA GOLDSWORTHY

Italijanska
sezona knjige

Gutembergov
trg
U finalu za najprestiniju knjievnu
nagradu tri m esta dre ene
Italiji se tano zna kada je za ta
vreme: posle boine kupovine gro
znice dolaze rasprodaje zimske gar
derobe, pa posteljine; sredinom februara, za
Sv. Valentina kupuju se cvee i okolade, za
poklade-makare ne moete ui u bakalnicu
a da ne kupite specijalne kolaie "flancate",
onda doe dan tate, pa dan mame, pa Uskrs;
Prvi maj se obavezno slavi na glavnom
gradskom trgu uz mnogo karanfila i muzike.
A letnji solsticij, najdui dan u godini,
odnosno najkraa, ivanjdanjska no,
obeleava se velikim vatrometom sa grad
ske tvreve i - velikom ponudom knjiga.
Trg ujedinjenja postaje u tu svrhu i na samo
nekoliko dana - Gutenbergov trg, a onda se
tezge sa knjigama pojave na oblinjim
manjim ulicama: knjige se prodaju po ceo
dan, bez one obavezne italijanske pauze za
ruak, i sve do 23 sata. Zna se tano i koje
knjige ponuditi u ovo doba: depne, pre sve
ga: one od sto strana kotaju hiljadu lira
(manje od jedne DEM!) njih ove godine ima
ravno sto na izbor: od Aristofana, Seneke,
Getea, ekspira,,Vijana, Vajlda, Bulgakova

Nova "zvezda"
nemake literature

Pisac utanja
i time

IVI

Durs Grinbajn novi je junak genera

cije koja e, izgleda, konano umeti
KNJIGE NA TEZGAMA: Trg ujedinjenja
do Dibrana, Marksa i naeg Ive Andria.
"Madam Bovari", "Sliku Dorijana Greja",
"Pokojnog Matiju Paskala", "Parmski kartuzijanski manastir" i slinih tridesetak knji
ga moete kupiti za samo dve hiljade lira, a
za etiri hiljade - Frejzerovu "Zlatnu gra
nu", sabrana Danteova, Poova, Kafkina ili
Heseova dela, devet velikih romana italijanske spisateljice Gracije Deleda i slino.
ENSKO PISMO: I najprestinija italijanska knjievna nagrada dodeljuje se leti;
to je nagrada "Strega". Kada ovaj izvetaj
bude u rukama italaca, nagrada e ve biti
dodeljena (6. jula). Za sada znamo samo da
od pet knjiga koje su ule u finale, tri mesta
dre ene: sada ve pokojna Marijaterezija
di Lasa napisala je neku vrstu svojih me
moara o eni sa italijanskog juga, Elizabeta
Razi je romansirala ivote triju znaajnih
italijanskih spisateljica 20. stoljea: Gracije
Deleda, Ade Negri i matilde Serao. I trea
fmalistkinja pie "stvarnosnu" prozu: est
pria pod zajednikim naslovom "Razvod"
est su bolnih seanja na promene koje se
dogaaju u ivotu suprunika kada se nau
pred razvodom. Luii Malerba pria priu o
papskom Rimu iz esnaestog stolea; pod
naslovom "Maske" Malerba pokazuje kako
je sluenje Bogu (bilo) samo maska za sticanje linih zemaljskih koristi. Luka Kanali,
peti aiftor iz najueg izbora, latinista po stru
ci, rekonstruie - vezujui za Lukrecija kao
glavnu linost - najuzbudljivije momente iz
starog Rima u vremenu graanskih ratova i
prelaska sa republike na imperiju.
Nesumnjivo je da u ogromnoj italijanskoj knjievnoj produkciji ne nedostaju i
drukije, manje realistike a u veoj meri
izmiljene, fiktivne prie. No, 407 glasova,
koliko ukupno uestvuje u odbiru knjiga za
ovu nagradu, odluilo se u svih pet sluajeva
za prozu koja u veoj ili manjoj meri rekon
struie stvarnost, ovu nau dananju, ili onu
prolu, ali sa jasnim aluzijama na sadanjost.
Ne pokazuje se, meutim, isti ukus u od
biru klasinih knjiga koje se prevode na italijanski. U velikoj je modi, da tako kaemo,
beki "dekadent" s kraja prolog veka Artur
nicler, kojeg je u svojoj izdavaki plan ove

da iskae istinu kraja veka u N egodine uvrstilo itavo tuce izdavaa! Meu
objavljenim delima, najveu panju kritike
privukle su prie "Proroanstvo i umiranje".
Po uzoru na veoma uspene engleske bio
grafske romane, o nicleru je ve napisana i
upravo objavljena jedna takva biografija
("Arthur Sehnitzler", Edizioni Studio tesi,
327 str.), a drugu priprema uzepe Fareze,
ovek koji je ponajvie doprineo "vraanju"
niclera meu italijanske itaoce i koji pre
vode iz njegovih dela objavljuje jo od
1970.
PROMOCIJA ARSENUEVIEVOG
ROMANA: A kada je o prevoenju re evo i jednog neobinog detalja: poetkom
juna, na sajmu knjiga u Torinu, predstavljen
je novi prevod Dojsovog "Ulisa" na italijanski. Prevodilac je Bona Flekija dvadesetpetogodinja devojka koja se bavi muzikom,
filozofijom i - glumom. Voena eljom da
se potvrdi kao glumica ekspirovih dela,
otila je u Englesku, a od trenutka kada je
posetila Dablin, vie se nije razdvajala od
"Ulisa": izdravala se i radei kao kelnerica,
ali Dojs je uvek bio uz nju. Kao prevodilac,
ona je startovala sa prevodom jednog od najzahtevnijih literarnih dela i odmah dobila
niz pohvala uvaenih dojsologa. Nema
sumnje, nastupa vreme mladih, odlunih i
zaljubljenih. Pokazalo se to i kod nas,
dodeljivanjem "Nin-ove nagrade" Vladimi
ru Arsenijeviu. Na predstavljanju prevoda
njegove knjige u Trstu, kojoj sam autor, na
alost, nije prisustvovao, vie puta je istak
nuta zrelost ovog mladog stvaraoca i talenat
koji mnogo obeava. Da sasvim mladi ljudi
mogu biti uspeni i zreli ne samo prevodio
ci i pisci nego i kritiari, pokazao je ovih
dana jedan devetnaestogodinji mladi Andrea Stoko, iji je esej o poeziji Bijaa Mari
na, legendi dijalektalne, transko-venecijanske poezije, objavljen u transkom listu
"II Piccolo" 29. juna ove godine na celoj ve
likoj strani. Stroko pokazuje irinu svoje
kulture i sposobnosti da pronikne u poeziju
koja, zato to je pisana na dijalektu, obino
ostavlja utisak povrne i lokalne vrednosti.
Stoko je u Marinu otkrio velikog pesnika.
M ARIJA M ITROVI

niakoj, za razliku od oeva ezdesetosm aa

rava je retkost da se na nemakoj
knjievnoj sceni "u punom sjaju" po
javi pisac koji nije, na primer (ogo
ljeno) "politiki angaovan", ili (programs
ki) "freak", ili (iz ubeenja) "artistiki nas
trojen". Bogata povest nemake knjiev
nosti zbilja oskudeva u autorima koji nisu
bili pomalo "ideoloki indoktrinirani". Retki
su oni koji se ne mogu odrediti ("ufalovati"). Goethe? Kafka, Robert Walser?
Ernst Junger i Handke?... Da li e sledea
"ambivalencija" biti i mladi nemaki pesnik
Durs Grinbajn? - pitanje je sada. "Zvezda je
roena". "Uzbueni smo". Ali neprijatno
nam je da "pekuliemo" iz perspektive
pristupanja pisanju, itanju i razmiljanju o
Napisanom/Proitanom, koja je drugaija
od perspektive u Nemakoj.
Mi, odavde, teko da se moemo poh
valiti ustrojenim, strogim, doslednim i kri
tikim odnosom prema aktuelnoj knjievnoj
produkciji. Uvek smo imali ili "vee" pisce
od kritiara ili "vee" kritiare od pisaca.
(Jer "kritiari" su nam pre svega "pisci", a
ono malo Kritiara prerano se pozatvaralo
na univerzitete, u irije ili u politiku.) ("Ne
ma se sredstava" za slobodno kritiarstvo. A
mnogi i nisu nikada iskreno voleli Knji
evnost? Mnogi nikada nisu otvoreno reagovali u ime svojih Doivljaja?)
U Nemakoj, meutim, piscima nije
lako ba zato to zemlja ima pretvrd knji
evni pogon. Malo je nacija koje piscu toli
ko "ne daju da die". "Boce sa kiseonikom'!
za pisce odreene su za manje "dubine";
"pritisak" je "strogo kontrolisan"... Pre sve
ga mislim na mogunosti individualnog
knjievnikog bitisanja. (Na funkcionersko
pripadanje oporima, grupama, specijalnim
jedinicama, hordama ili udruenjima pisaca,
naravno, ne mislim.)
PAVLOVLJEV REFLEKS: Od Hend- ,
keovog "prelomnog" nastupa u Prinstonu
1967. (i sahranjivanja "Grupe 47"), evo, |

10. JUL 1995. VREME 41

konano, i Nekog novog i u nemakoj indi

vidualnoj knjievnosti: Evo Nekoga ko
"ima muda" (D. Ki), ko "eli" i "moe" (Da
kae / Neto / 0 svemu / to dogaa / Se.
"Novi ovek" zove se Durs Grinbajn. Za ra
zliku od "matorih", konzervi preozbiljnih
"nadrkanih" politiara (a la Gras), bajatih
polit-kant-autora (a la Birman), starmalih
hiperpiina knjiga "za leto" (a la Martin
Valzer), pa, jebi ga, i onih sveznajuih telestrunjaka (a la Encensberger), Durs Grinbajen, trideset dvogodinji Pesnik (!) pisac
samo etiri knjige - "Siva zona ujutru"
(1988), "Lekcije potiljka" (1991), "Nabori i
zamke" (1994) i "Dragim pokojnicima"
(1994) - ovogodinji je dobitnik Bihnerove,
najznaajnije knjievne nagrade u Nem
akoj, autor nove generacije, i knjievna
linost trenutka nejasne cenzure na prelomu
izmeu proteklog, potonjeg i narednog.
Konano Neko ko se ne stidi ni prolosti ni
sadanjice ni budunosti!, neko ko priznaje
d aje "pas Pavljovljevog refleksa", bez pro
grama i jasnog cilja. "Knjievnost je hladno
gledanje, ali i ivotinjsko reagovanje", re
kao je Grinbajn. "Muk rano ujutru dovoljan
je da mukarac / koji tu pia / sve u sebe usisa / sve iza te skretnice na / sporednom koloseku. / Korov i smei tucanik / do samog
kraja pogleda. Iz radija / otee se pozni jecaj
Bitlsa, orgulje iz / "Let it be" plutaju
prekidane / bukom teretnog voza u prolaenju, sa / veno zelenim vagonimahladnjaama, / lagano, kao usporeni film,
, sasvim blizu i: / omamljujui: maui to
otrovno Zeleno preko zaralih ina uz /
monotonu alost igu- / ana u zoolokom
vrtu, ili sanduka trulih banana" - pie Grin

bajn u zbirci "Siva zona ujutru", razmee is

toka i zapada.
POEZIJA KRAJA: Znamo odmah: to
jeste poezija kraja Nemake Demokratske
Republike i istonog bloka, ali i poezija u
slavu potonjeg (jer Grinbajn nema Pro
gram!). Vraajui se, svojim stihovima,
Kelnu zlatnih sedamdesetih godina iz pesama velikog zapadnonemakog kolege Rolfa
Ditera Brinkmana, Durs Grinbajn u prvom
redu voli istoni Berlin, uopte Istok, i ne
mrzi Sovjete. Cilj mu je "utvrivanje trago
va" detinjstva slikama kasarni sovjetskih
vojnika u predgraima Drezdena. Ljubav
prema icama oko poligona, prema deponijam a ubreta po sivim kvartovima, ak i
prema pretnjama orujem detetu koje se
igra u blizini skladita municije. Tu u
konkretnoj stvarnosti bive komunistike
zemlje, pesnik Grinbajn otkriva: razmee i
stoka i zapada, i u prvom redu kapiju istoka
koji se protee daleko prema Uralu i Mon
goliji.
Dakle, ne razlog za beanje, revoluciju,
izdaju, nego za nalaenje uzora Mandeljtama i Ahmatove, za nalaenje mekih
materijala, "filca" i "kolomasti" (Jozefa Bojsa), muva, mirisa ustajalog, toplih nahtkasni, prozorskog okna oblepljenog listovima
novina (ruskog umetnika Ilije Kabakova).
"Ja nisam hladan kao zapadni friider. U
mojoj poeziji se otapa Sibir", reie Grinba
jn, pesnik kome se Zapad, posle Preloma
ipak ini kao "Petparaka pria" (Pulp Fiction). U svojoj poslednjoj zbirci "Dragim
pokojnicima" pevae ovaj usamljenik: "Do
godilo se to u jednom amsterdamskom bioskopu. Na premijeri / Poslednjeg filma o

Dems Bondu / Umro je, pri kraju pred

stave, pod teretom zvukova / Pucnjave,
kripe konica, eksplozija, krikova, / Sin
easta i u gradu poznati kritiar. / Tek kada je
u dvorani upaljena svetlost. / I poto se
odvrtela pica, / Otkrio ga je u gledalitu
odani italac / Spokojno umrlog, nagnutog
napred u seditu, / Slobodnog, prema sce
nariju za Srani udar, na cilju. / Uinio je
svoje, kao i Mr. 007."
Durs Grinbajn, iji uzori nisu Hajnrih
Bel (za koga najmlai tvrde da je preesto
odlazio na demonstracije ekologa), nego
Vergilije, Ben, Ezra Paund, Pinon, Hajner
Miler i Jinger, novi je junak generacije koja
e, izgleda, konano umeti da iskae istinu
kraja veka u Nemakoj, za razliku od oeva
68-maa (ne glupih ali preslabih za eljenu
"revoluciju"), i onih roenih 50-ih godina
(neto "drnijih" ali "bez kompasa"). Durs
Grinbajn, ovek iz prikrajka; neeksponirani,
pisac utanja i tiine, autor koji zbilja vidi,
osea, i doivljava, jeste i samo pesnik (!!),
to jo jedanput potvruje Timinu istinu o
poeziji kao izrazu prelomnog trenutka.
(Uzgred, Aleksandar Tima, pripadnik najs
tarije i "najjae" generacije savremenika,
ove nedelje se naao na bestseler-listi
nedeljnika "Der Spiegel". Znai, "Knjiga o
Blamu" se, jebi ga, i prodaje!)... Mi, odav
de, uzbueni briljantnim izlaskom na scenu
mladog nemakog pisca Dursa Grinbajna,
ipak prieljkujemo pre svega svoga tridesetogodinjaka koji e "ostati ovdje", "spustiti
se na zemlju" i utei, gordo, tano, bez sti
da, osloboeno, i primerno, stihovima ho
dati Balkanom.

ARKO RADAKOVI

edan nepotpisani tekst iz Sa

uporedim reenice mog pisma
Sarajevske prie Vula uria
rajeva, objavljen na naslov
Vasi sa ovim to mi se danas
noj strani "Knjievne rei",
deava u Beogradu.
prostrujao je gradom pre vie
Jo uvijek se vraam u ivot
od dve godine. Sada se otkriva
i malo ta imam osim njega.
d a je njegov autor Vule uri,
Meutim, meni, preivjelom iz
kome ovih dana u "Vremenu
najveeg
logora koji trenutno
"Nisam ovjek jedn ak B eograanim a, samo liim
knjige" izlazi zbirka pria "Dvi
postoji na Zemlji, najvanije je
na ostale ljude"
je godine hladnoe", ispisana u
to sam iv i to sam napolju,
sarajevskim, ratnim danima.
sa druge strane krvave kruni
ce. To je najvanije meni, isto kao i udovici nesretnog Slavka
Nadanja o Beogradu i neka vrsta vere u njega, koji su proimali
urievo pismo, smenio je ivot u ovom gradu. Da li su se njego Starovia - mi smo sretnici, ali to mogu da shvate samo oni koji su
va oekivanja ispunila nakon dolaska, pitamo mladog autora.
izali iz Sarajeva, ili oni koji jadni, jo uvijek unutra, sanjajv taj
"Ime Slavko Starovi nita vam nee rei. Ubili su ga Musli san, zasuti mrnjom, mrnjom i mrnjom. Ja, dakle, nisam ovjek
mani, vee prije nego to je trabao, sa porodicom, da konvojem jednak Beograanima, ja samo liim na ostale ljude. Teko mi je,
izae iz grada. Le su pronali ujutru, u Miljacki. Odmah je sahr ali stalno u dnu uma drim radost samoga ivota.
anjen i njegova ena je tog istog dana izala iz Sarajeva. Da li vam
Pitao me je prije neki dan jedan ovjek ispred SKC gdje radim,
je sada ita jasnije? Teko.
da li je tamo, u Sarajevu, zaista tako gadno. .Rekao sam mu d aje
Prije dvije i po godine, napisao sam u zamrznutom Sarajevu jo gadnije. Sretan sam to on to ne moe da zna. Najsretniji sam
zbog Marka, tek roenog sina mojih kumova Ljubie i ake. Ljupismo mom prijatelju Vasi Pavkoviu. O svojim mukama ivim
ljudima nisam smio da govorim; bio me je strah za njih. One koji bia je takoe iz Sarajeva, a Marko je roen ovdje i spasen je od
samoga poetka.
ma nisam smio da se povjerim zbog moje line sigurnosti ve sam
Neki dan mi je u parku kloar traio pedeset para. Dao sam mu
poinjao da mrzim i to mi se gadilo. Vasa je to pismo, naravno kao
dinar, a on m ije vratio kusur. Ovo je takav grad i najvanije je po
anonimno, objavio u "Knjievnoj rei". Kasnije je i "Vreme"
prenijelo odlomke iz pisma. Sada, pred izlazak knjige pria koje
tovati ga. Kada to radite dobro, dobijete kusur."

K. R.
sam pisao u Sarajevu, dok je svuda okolo bio rat, zamoljen sam da

Povratak u ivot

4 2 VREME 10. JUL 1995.

Prvi Kovaeviev roman

U podrumu istorije
Duko Kovaevi, "Bila jednom jedna zemlja, "Vreme knjige", Beograd, 1995.
ada jedan pisac iskorai iz svoje os
novne kreativne oblasti, u kojoj je, pri
tom, i apsolutno ostvaren i superioran
u odnosu na zateeni knjievni kontekst, ba
kao to je to uinio dramski metar Duko
Kovaevi objavljujui roman "Bilajednom
jedna zemlja", onda ono prvo, najelementarnije kritiarsko pitanje: - kako zapravo i
tati novo delo? - odjednom postaje vrlo
sloeno. U datom sluaju to pitanje postaje
jo sloenije (jer avo voli da mrsi i petlja)
budui da je Kovaeviev roman jezgreni
tekst Kusturiinog filma Podzemlje.
PREOPIRNOST: Da odmah preki
nemo taj vor. to znai da bi nas odrei
vanje Kovaevievog romana prema njego
vom dramskom opusu, ili pak, prema Kusturiinom filmu, nepovratno odvuklo u
manje-vie predvidljivu (i dosadnu) raspra
vu o sueljavanju i stapanju razliitih umet
nosti, u kojoj polarizovani estetski produkti,
iz mnogih razloga, ne bi mogli izdrati uza
jamno poreenje. Roman "Bilajednom jed
na zemlja", valja, dakle, pre eventualnog
uputanja u ispredanje pomodne intermedijske pauine, proitati kao prvo prozno
delo Duana Kovaevia, kao pokuaj da se
jezikom knjievne imaginacije autor odredi
kao prema minulom (i jo uvek razmahnutom) haosu istorije koja je na naem delu
zemaljske kugle uvek izdano ispoljavala
viak svoje jezovite, pervertirane mate.
Recimo odmah, i bez relativizacije:

"Bilajednom jedna zemlja" je roman koji je

svoju potencijalnu snagu i vrednost rasplinuo u preopirnosti, nedovrenosti i konstruktivistiko-logikoj krhkosti sopstvene
forme. A sve je ve bilo tu: nesporna
umenost prianja prie (oko koje se jo
uvek, u zanatskom smislu, pati dobar deo
srpskih prozaika, ak i onih koji su na do
brom glasu); provokativna tema koja nas,
sve skupa i bez izuzetka, lino tangira; ivi
likovi i sjajni dijalozi i , naroito, autorova
sposobnost da, u vrtlogu groteske, sotije i
fantazmagorije, stvarnost preobrazi i izrazi
na knjievno eminentan nain - slikom i
metaforom. (Na toj potonjoj karakteristici
zasnivam i branim svoju tvrdnju da je
Kovaevi, ak i kada njegovo delo nije najuspelije, pisac od dara, i od nerva)
ITLJIVA KNJIGA: No, stvar je negde u putu zagubljena Sklapajui, sjajno za
miljen, snohvati okvir cele prie, sa poet
inim uvodom i vrlo sugestivnim krajem
(slika pokretnog ostrva na kojem se, u smrti,
iznova okupljaju svi junaci, plutajui u
venost) Kovaevi se, meutim, iscrpao u
preforsiranoj fabulaciji, u mehanikom nagomilavanju svakojakih udesa Kada pisac,
uei od istorije - koja, uzgred, vrlo loe fab
ulira - kae sebi da je sve mogue, on, hteone hteo, na sebe preuzima preteku obavezu,
prenebrgavajui injenicu, verifikovanu u
knjievnom iskustvu, da se u tekstu prag
uverjivosti i sugestivnosti onoga o emu se

pria osvaja na samo jedan nain dovrenou i punoom naina na kcji se

pria Jednostavno reeno, roman "Bilajed
nom jedna zemlja" ugiba se pod teretom
sopstvene neosveene naracije. (Brojni
rukavci prie sahnu pred naletima novih i
novih slika, prizora i situacija U redu, taj je
vrtlog adekvat istorijskog vremena - njeno
izokrenuto ogledalo, ali, ako nita drugo,
mo stvaralake kontrole teksta kudikamo je
vea od moi da razumemo, pa dakle i kontroliemo ono to nam se deavalo i to nam
se svakodnevno deava.) Ma koliko ta
naracija bila ponesena, ona se ne moe do
kraja uobliiti bez razvijanja ostalih, nita
manje vanih elemenata fikcionalne proze,
bez kojih roman, u punom znaenju tog poj
ma, jednostavno nije mogu. U Kovaevievom romanu nedostaje cela jedna hem
isfera komentatorskog i (s)misaonog govora
pomou koje romansijer osvaja i potvruje
svoje pravo da nam, u toj sintetikoj knji
evnoj formi, predoi vlastitu sliku sveta. I
vie od toga: da o svetu govori sa boanske
distance, i da nam ga tumai sa stanovita
celine.
Pa ipak, Kovaeviev roman "Bilajedn
om jedna zemlja" je, uprkos svim svojim
slabostima i uprkos svim objektivnim i celomudrenim nedoumicama, vrlo itljiva knji
ga. U alozbiljnom tonu, vizuelno bogatom,
a jeziki krtom reenicom pisac nas vraa
godinama naih kolektivnih trauma. Njego
va centralna metafora, na prvi pogled sas
vim knjika, pronaena negde na samom
rubu verovatnoe - metafora podruma odjednom e, na romanesknom horizontu,
postati puki mimezis stvarnosti, fotografija
stanja due u hipnotinom snu koji je trajao
decenijama. Pitanje: da li smo se iz tog sna
neosetno obreli u drugom snu, ili smo se
probudili u uasnoj stvarnosti - za sada osta
je otvoreno. Ali, o tom-potom.

M IHAJLO PANTI

Jea Dcnegri

Salman Rudi
"Istok, Zapad"
"Centar za geopoetiku'
1995.
Prva Rudijeva
zbirka koju ini
devet pria

Jea Denegri

Antonio Tabuki

Giermo Martinez

"ezdesete: teme srpske

umetnosti"
"Svetovi", 1995.
Studije o naim naj
poznatijim stvaraocima
iz doba moderne.

er Konrad

"Snovi o snovima"
"C lio \ 1995.
Pripovesti koje
doaravaju snove
umetnika (Vijona,
Rablea, Remboa...).

"Povest o Rodereru
"Svetovi", 1995.
Kratki roman
argentinskog pisca
srednje generacije.

"Identitet i histerija
"Apostrof', 1995.
Razmiljanja o
jugoslovenskoj krizi
oslonac su ovih
izabranih tekstova

10. JUL 1995. VREME 4 3

oporu sveinu jednog zapisa iz "Bugarske

barake" najbolje to je Savi do sada
napisao. U "Hlebu i strahu" njegov junak,
iji identitet nastaje u rasutim fragmentima,
ui da pie. On kree u susret svetskoj
knjievosti, naroito savremenoj amerikoj
prozi. Slojevi iskustva u kojima se kosmpolitski otvara irina i bogatstvo sveta jo
uvek prevazilaze njegove moi, ali on je
M ilisav Savi, "Fusnota", SKZ, 1995.
spreman da se obrauna sa samim sobom, sa
arivistikim predrasudama, sa politikim il
rnim i naivnim tekstovima sabranim u uzijama,
nome ko paljivo proita novu
napokon
sa
poetikim
knjigu Milisava Savia ne preostaje "Fusnoti".
iskljuivostima - na primer u odnosu prema
"Knjievnost je ironina maska", kae nasleu Danila Kia. Sve to reito svedoi o
nita drugo nego da odmah zakljui
kako je Savi doao do neophodnih poet er Konrad, a pisac je "majstor spravljanja jednom novom poetikom moralu, koji, ako
ikih saznanja i sada preostaje jo "samo" da krabulja, fabrikant mitologija" koji nakon je verovati, ne doputa povlaenje. Autopoto zaviri iza jedne maske koju je stvorio,
napie neko stvarno veliko knjievno delo.
etika strast "Fusnote" noena je tim istim
"Fusnota" najavljuje takav stvaralaki napor vidi drugu, a "pore
zamahom, zato "Fusnota"
bez koga ostaje beznaajna sva mudrost dane jedna iza druge,
svoj znaaj crpi iz same
ovoga sveta, ak i ona zaista izuzetna i au maske tvore mistini
Savieve proze.
tentina, a ne jedna simpatina i dobrodola beskraj". Za Konrada
RAVNI ISKAZI: Na
"jedan dobar roman je
"Fusnota". "Fusnota" je u tom smislu kao
ravno, nije Savi napreac
nula koja mnogo obeava i vredi ako se istina pod maskom",
sasvim promenio ud. On se
ispred nje upie jedinica: osnovna jedinica pa kada se zna da je to
itekako trudi da zadri ne
knjievnost jesu velika knjievna dela, sve zapravo istina pod ni
kakvu ravnoteu i da ne od
zom maski, onda je ro
drugo je sporedno i uglavnom slui sitnim
baci svu prolost, naroito
man istina koja se gubi
radostima i pakostiam savremenika.
stare saborce i uzore. Zato
u mistinom beksraju
SKIDANJE MASKI: Nain na koji je
on pie o Dragoslavu MihaiMislisav Savi u svojim raznolikim tek koji one tvore. Skida
loviu i o Miloradu Paviu
stovima sabranim u "Fusnosti" doao do nje maski je neka vrsta
kao da gledajui u dva og
poetike i psiholoke
ovakvih saznanja - koja za njega ostvaruju
ledala zamilja ono to i sebi
jednu novu perspektivu i bude neke nove relaksacije autora, ali
eli. Ne treba zaboraviti
nade - ne samo to je neobian i interesan njegovo golo lice, privnekadanje vrednosti, one
lanije od javnih i gen
tan, ve je i duboko pouan. To njegovu
nisu uopte sporne, niti zat
eracijskih skrivalica,
knjigu ini tivom o kome vredi ozbiljno
varati oi pred novijim. Za
razmiljati. Nee se prevariti ni njegovi g e n jo uvek ne nudi iro
to bi se pisac predstavljao za
eracijski prijatelji i konkurenti ako bez nini osmeh knjiev
neto to nije - kakva bi to
PO ETI K A SA ZN A N JA : M .Savi
pizme, zluradosti i zajedljivosti budu proi nosti. Pa ipak, iza Savibila groteska da Savi pone
evog preobraaja stoji jedan pouan niz
tali mnoge pronicljive i teke stranice koje je
da glumi Albaharija ili Basaru? On radi na
knjiga - od "Topole na terasi" do "upa
Savi ispisao lako i otvoreno. Skinuti
svome autoportretu, zato i valja da sauva
komitskog vojvode" u kome je Savi isko svoju grau i svoj senzibilitet. To ne znai
obrazinu, pogledati istini u oi, znai prevazii sitna lukavstva i malograanske pod ristio samo jedan deo mogunosti iz . da u "Fusnoti" itaoca ne nervira kada pone
vale. To u ovoj kulturi nije mala stvar. Pred vanredne romaneskne grae upravo zato to da reda antinomije, da pie pouitelno i cese neka saznanja kojima je posveena "Fus lomudreno ta sve knjievnost nije, odnosno
draima esto nimalo prijatne ispovesti,
nota" nisu izbistrila. Jo je vei korak
pred otvaranjem starih rana i okajavanjem
ta jeste, pa sve to kae u jednom paragrafu
uinjen u "Hlebu i strahu", koji je uz neke pobija u drugom, i obratno, kao u nekoj
starih grehova blede skoro svi ozbiljniji
prigovori inae neujednaenim, esto pov prie iz "Ujaka nae varoi" i svojevrsnu
srednjokolskoj vebanki, a vrhunac stiliza
cije su poreenja sa masnim, zapaprenim,
bljutavim orbama i neznam kakvim jelima,
i slino, kao da poetike probleme treba
predstaviti nekom ne ba naroito pro
MUOtAtS
M ir k o
srm m
muurnom deronji.
Kova
Tu gde jo uvek pokuava da nadmudri
Bode
samoga sebe, lukavstvo njegovog jed
u s rc u
nostavnog i nedovoljno refleksivnog esejis
tikog uma samo kvari onu lepu iskrenost.
Bolje je kada svog prijatelja Joia Vinjia
cinino prikazuje kao grdnog namora, ili
kada Ljubiu Jeremia blago, ali odluno
nazove bivim prijateljem. Kada pie o sebi
i kada u "Fusnoti" svedoi o mukama i
nedoumicama od kojih u ivotu pisca sve
zavisi, tu je Savi najbolji. Nije on veliki es
i
Tanja Torbarina
MilosavTei
.0Kova
ejista
i stilista, "Fusnota" je sva sainjena od
...............
"Sredpuaka bajuneta"
"Prelestsevera"
V:';VV
"
jednostavnih i ravnih iskaza, otuda snaga i
"Svet knjige", 1995.
'
"Prosveta",1995.
strast zavise od nekih drugih oblika imagi-

Sabrani tekstovi

Kumova slama

o v o

4 4 VREME 10. JUL 1995.

Icraj i a r a m a

nacije. er Konrad u ve citiranom eseju o

maskama kae kako je znanje posredovano
umom iscrpio svoju interesantnost, to je
naroito vidno u drutvenim naukama.
"Zbog ega ne bi razdoblje uma bilo
zamenjeno razdobljem uobrazilje", pita se
Konrad. U korenu uma i uobrazilje (kao i
ovekove oseajnosti) za Kanta - ali na
drugaiji nain i za Hajdegera i Ingardena jeste ista mo. Njeno narativno oslobaanje
zato je zapravo jedan od najvanijih postmodernih procesa koji menjaju lik i status
znanja.
INTRIGANTNOST: Knjievni junak
vie nije mogu, veli Savi, proza je utonula
u posmodernu bezlinost. Likovi su ostali
bez raspoznatljivih identiteta jer vie nisu
ukljueni u velike prie i istorije sveta, te su
prie potroene. Potrebna je drugaija pripovedna strategija, ona koja u postmodernom dobu oslobaa epohalne narativne moi.
Za Konrada roman dvadesetog veka odusta
jui od razlikovanja obraza i obrazine kao
istine i lai, to je svojstveno romanu devet
naestog veka, "sa nekom vrstom optuujueg sarkazma pokazuje bezlina bia,
prazne obrazine". Savi se, prema tome,
probio do poetikog horizonta na kome se
vie ne ponavljaju prie iz prolog veka, ve
odigravaju kljune poetike promene
knjievnosti dvadesetog veka.
Skandalima u kojima je uestvovao ili
im bio izloen - zbog kojih se ne sveti,
premda ih i ne prata, Savi je "Fusnotu"
uinio intrigantnom. Matija Bekovi je, re
cimo, postao lik koji u Savievoj "basni"
zavrava ponavljajui navodno Staljinove
rei. Sa druge strane, "Fusnota" je intrigantna jer otvara novo polje poetikih mo
gunosti, naroito zato to iskustva postmoderne literaturte ne glorifikuje, to i ne
treba initi, ali ih ozbiljno uzima u obzir, to
je neophodno. Tako Savi u "Fusnoti" gleda
u pravcu epohalnih promena kroz koje pro
lazi savremena knjievnost, pa ako to ne garantuje da e zato poeti da pie neko izuzet
no, neponovljivo ostvarenje, on svakako
gleda u dobrom pravcu. Gleda u pravcu
jedne zvezdice - *), asteriksa. To je znak za
fusnotu kojim je obeleen jedan tekst u
"Fusnoti", i itava knjiga je, veli sam Savi,
moda trebalo da se tako zove: *). Tu je
Kum Savi uspeo da izae na kraj sa svojim
zamiljenim dvojnikom, jednom neverovatnom spodobom koja je, recimo, metaprozni
sloj "Topole na terasi" pretvarala u grotesku.
Savi, koji je nadimak Kum dobio jer je
dugo skoro svakoga zvao kume, u sazvee,
Kumovu slamu svojih knjiga, posejao je jed
nu poetiku zvezdicu *), "Fusnotu", iji
varljivi sjaj moe biti nagovetaj novih dela
i drugaijih umetnikih vrednosti. Jo "sa
mo" da se taj nagovetaj i ispuni - kao to je
Kant zahtevao od svakog obeanja da bi bilo
obeanje u pravom, etikom smislu rei.
ALEKSANDAR JERKOV

Prvi prevod poznatog dela

Rablefcijanska "prorotva"
F ransoa R able, "Pantagruelovsko predskazanje" (p re v o d i kom entari
Aleksandre M ani-M ili), "Rad", B eograd 1995.
ar venog Rkriea (kako glasi naslov
recenzije Jovice Aina) jo jednom
se iskazao svom svojom neobuzdanou, igrivou, radou i drugim osobi
nama koje su stranice posveene Gai^antui i
Pantagruelu uinile isinski besmrtnim.
Objavljeno 1532. kao predskazanje za 1533,
ovo kratko ali bogato delo sada je po prvi
put prevedeno na srpski jezik: valja odmah
naglasiti da je Aleksandra Mani-Mili
sledila Vinaverova uputstva za prevoenje
Rablea, jer se bez tog majstora sprskog jezi
ka - kako je istaknuto - Rable ne moe pre
voditi prikladno. Dakle, ona se (uspeno)
potrudila da Rableov tekst "pretoi u itav
jedan mnogosmerni, mnogostrujni, mnogozvuni istorijski jezik sa svakojakim za
okretima, koji daju slikama i pojmovima
ustalasani zalet, kroj i hod".
PARODIJA ANRA: Inae, samo
"Pantagruelovsko predskazanje" predstavlja
parodiju tada vrlo popularnih proroko-astrolokih tekstova, koji su obino izlazili u
visokotiranim almanasima posveenim
narednoj godini. Meutim, kako je ovo
Rableovo delce stalno iznova pretampavano, Rable je 1542. objavio verziju koja se
vie nije odnosila na neku odreenu godinu,
nego - kako se autor duhovito dosetio - to je
sada predstavljalo predskazanje "za venu
godinu". Tako da konaan, puni naslov ovog
dela glasi: "Sigurno, istinito i nepogreivo
Pantagruelovsko predskazanje za venu
godinu, iznova sastavljeno na palzu i za
nauk vetropirima i zazjavalima po prirodi,
od Metra Alkofribasa, velegozbenika nareenog Pantagruela". Oito, "preruavajui" se u astrologa, dajui sebi bombastino
ime i pomalo detronizirajuu titulu, Rable je
ve samim naslovom svakom inteligentnom
itaocu dao osnovnu ifru za itanje ove
knjige. Knjige koja ve samim naslovima
svojih poglavlja moe, s druge strane, i te
kako da zavara svakog naivnijeg itaoca.
Tako, recimo, u predgovoru pod naslovom
Blagonaklonom tiocu, Zdravlje i mir u
Isusu Hristu (naslovom koji upuuje na &ye
osim na neozbiljnost), govori se o Pa tagruelovoj zemlji Utopiji i Dipsodiji eariji, koja je toliko vinorodna da podani
ci ne uspevaju postii da sve popiju, pa im je
potrebno pojaanje u ispiuturama i dobrim
aljivdijama. Ili u III poglavlju Bolesti ove
godine "prorok", pored ostalog, naglaava
da e "slepci videti sasvim malo, gluvi e
uti veoma loe, nemi uopte nee govoriti,

bogataima e biti malo bolje nego siro

masima, a zdravima bolje nego bolesnima".
Poglavlje X o zimi savetuje se: "Ako pada
kia, nemojte biti setni: jer, tako e manje
praine na putevima biti... I od sada, ne
seri te vie u krevet. O, kokoi, pravite li vi
svoja legla tako visoko". Da, da: tako to
samo Rable ume. Zar ne?
APOSTOL SMEHA: U vezi sa "Pantagruelskim predskazanjem" valja naglasiti
jednu manje isticanu a veoma prisutnu ko
mponentu Rableove proze: visok koeficijent
intertekstualnosti u raznovrsnim oblicima.
To se uostalom empirijski najlake moe
utvrditi ukoliko ovaj kratki tekst prvo proi
tamo bez komentara, a zatim redovno
pratei komentare: u ovom drugom sluaju,
mnogi parodijski, ironijski ili satirini
tonovi funkcionisae mnogo punije i efekt
nije. Poput Borhesa, Rable katkad izmilja
autore ili citate, katkad je u tome verodostojan, a katkad stvarnim autorima pripisuje
rei koje oni zapravo nisu napisali. U toj
bogatoj intertekstualnoj mrei Rable poka
zuje i svoju erudiciju, koja uz smehovni i
fantastiki dar podaruje ovom autoru mo
istinske genijalnosti.
Ipak, ako se ovo delce uporedi sa Rableovim remekdelom "Gargantua i Pantagruel",
uoie se da je ovde humorno i jeziki on
manje razigran, to nije uzrokovano samo
kratkoom "Pantagruelovskog predskazanja", nego i izvesnom poetikom doktrinarodnou. Tanije, autopoetikom "doktrinarnou" jer Rable ovde - stie se utisak - kao
da hoe "Dajderstirano" definisati kljune
take svoje prozne paradigme. Paradigme
koja ovog pisca ini istinskim apostolom
smeha i telesnosti, umetnikom rei (jezika)
u doslovnom smislu te sintagme, prorokom
jedne nove i drugaije literarne imaginacije.
To rablezijansko proroanstvo, na alost,
retko, previe retko je imalo adekvatne od
govore u svetskoj knjievnosti. Srpska knji
evnost, pak, tek je u nekim Sterijinim i Vinaverovim tekstovima nagovestila diskurs
dostojan Rablea (mada je imala genijalnog
jezikotvorca Kodera, ali nerablezijanske
vrste), te stoga zapravo - tekstualno gledano
- gotovo da i nije ivela u istinskoj slobodi.
Dakle, i nakon pola milenijuma od roenja
Fransoa Rablea, mi jo uvek ekamo svog
Rablea...

SAVA DAMJANOV

Priprema: Slobodan Kosti

10. JUL 1995. VREME 4 5

G am a
Beograd

Miarska 11

Tel: 33 22 75 33 94 94

Fax: 322 72 81

Ruska mafija (1)

IJbice s krunom
Poslednja generacija "krunisanih", koja se odeva kod Armanija, vozi "mercedes", mrc kokain, ima
razgranate poslove s obe strane zakona i obe strane granice, finansira politike partije, lii na svog
krezubog, tetoviranog pretka, koji se ponosio godinama provedenim na robiji, oiljcima iz mnogobrojnih
tunjava, i kome je od narkotika bio najdostupniji "efir" (vrlo jak aj)
rganizacija ruskog podzemlja ra
zlikuje se od zapadnjakih i az
ijskih mafija postojanjem korpo
racije "krunisanih kriminalaca,
koji nose titulu "vor v zakone.
Za razliku od "kumova", "vor v zakone"
nije obavezno bio vezan za odreeni klan i
teritoriju; pripadnost korporaciji nije zasno
vana na ueu u konkretnim akcijama,
nego na prihvatanju zakona i tradicije pod
zemlja; svi lanovi korporacije su ravno
pravni; upravljanje korporacijom se ostva
ruje pomou estih susreta i prepiske. "Kru
nisani" bandit se pojavljuje kao suija u
sporovima meu bandama i raspolae kasa
ma uzajamne pomoi (na slengu ruskih
kriminalaca - "obak"). On obuava i vaspitava maloletne delinkvente, kontrolie si
tuaciju u podzemlju, no, uglavnom ne uest
vuje sam u konkretnim akcijama. Bande ko
je su mu potinjene plaaju mu od 30-70%
svoje zarade.
Da bi kriminalac bio "krunisan" i primlj
en u korporaci ju, morao je da ispunjava vie
uslova. Neophodno je bilo da nakupi dovo
ljno zatvorskog staa. Obraala se panja na
vrstu zloina zbog kojeg je hapen, kako se
drao pred milicijom i vlastima. Posle prob
nog perioda, najednom od sastanaka "kruni
sanih kriminalaca" i sam dobija tu titulu.
Ponekad "krunisanje" moe da se obavlja i
potom, uz pismene preporuke najmanje
dvojice "krunisanih".
Novi lan korporacije duan je da i sam
potuje zakone podzemlja. Nepotovanje se
kanjavalo smru, a odgovornost su snosili i
oni koji su ga preporuili. Korporacija ima
poreklo u profesionalnim udruenjima
kriminalaca jo iz vremena Carske Rusije.
Ni Carska Rusija, ni SSSR nisu uspeli daje
unite. Nije bilo naina da se "krunisani" ka
zni. U zatvorima "krunisani kriminalci" ine
viu kastu, njima su potinjeni svi ostali, a
mo im je jednaka moi zatvorske adminis
tracije. U stara vremena, "krunisani" se ni
kad nije suprotstavljao prilikom hapenja i
prezrivo se odnosio prema policiji i sudija*
ma. Robijanica je bila njegov dom, gde je
stari kriminalac odlazio da provede poslednje dane.

R AC IJA : H apenje m oskovskog m afijaa

10. JUL 1995.

VREME 4 7

A F P /D P A

niji "efir" (vrlo

jak aj).
Poetkom 50ih, kasta douni
ka pokuala je,
uz pomo zatvqrskih vlasti, da
izvede revoluci
ju i uniti kastu
"krunisanih". Sva
kog tek pristigl
og "krunisanog"
prebijali bi do
smrti. Ocenjuje
B O M B E: Preko 500 naruenih ubistava 1994.
se daje jedno vrM ITOV I: Korporacija "krunisanih kri
.iie bilo svega 20-ak ivih "krunisanih" ban
minalaca" prola je nekoliko faza u svom ra dita. Ali, korporacija se prilagodila i prezvitku. Njen dananji oblik i zakoni po koji ivela ovaj period. KGB je umesto uzaludnih
ma funkcionie lie na stare uzore. Posledpokuaja da ih uniti, odluio da ih stavi pod
nja generacija "krunisanih", koja se odeva
kontrolu. Na razliite naine uspeli su da natkod Armanija, vozi "mercedes", mre ko eraju "krunisane" na saradnju. Viedecenijskain, ima razgranate poslove s obe strane za ko optenje uticalo je na obe strane. "Kruni
kona i obe strane granice, finansira politike
sani" su izmenili svoja tradicionalna shvatapartije, lii na svog krezubog, tetoviranog
nja odnosa sa vlastima, poeli da cene elok
pretka, koji se ponosio godinama proveden venciju i sposobnost ubeivanja, a ni druga
im na robiji, oiljcima iz mnogobrojnih tu strana nije uvek uspevala da se odupre
njava, i kome je od narkotika bio najdostup pogubnom uticaju njihovih ideja i moi.

S TA T U S N I S IM B O L: eenski m afija

Statistika
Prema podacima MUP Ruske Federacije, na teritoriji Rusije ivi 387 "krunisanih"
kriminalaca. U ostalim republikama biveg SSSR ima ih 339. U Moskvi i moskovskoj
oblasti ima ih od 110-160. Koncentriu se i na severnom Kavkazu, dalekom istoku
Rusije, Uralu, zapadnom Sibiru, Irkutskoj i Rostovskoj oblasti. Od 387 "krunisanih"
kriminalaca, 1993. godine 100 se nalazilo u zatvoru, 118 se skrivaju ili od vlasti, ili od
svojih.
Od 30-45 godina ima 85.5% "krunisanih", 60^65 godina svega trojica, a pojavili su
se i "krunisani" mlai od 25 godina, to je ranije bilo nezamislivo. Najstariji "krunisani"
kriminalac ima 73 godine i ivi u Saratovskoj oblasti. Starije pokoljenje je obino po
injalo od maloletnike delinkvencije, dok meu mlaim ima mnogo bivih sportista.

4 8 VREME 10. JUL 1995.

Ideologiji, propagandi i radu s podmlatkom, poklanjana se uvek velika panja.

Danas se u radu s podmlatkom posebno is
tie Jevgenij Vasin-Dem iz Komsomolska
na Amuru, koji organizuje letnje kampove s
profesionalnom obukom i ideolokom obra
dom.
U jednom od cirkulara, "krunisani" pod
nadimkom Abrek, pie: "...objasnite tim slinavcima da oni pojma nemaju kako se treba
ponaati, oni imaju svoje zakone, a toga ne
sme da bude. Oni ive u naoj kui, a tu je
zakon jedan...".
U Gruziji 70-ih aktivno je stvaran mit o
"krunisanom" kao plemenitom vitezu bez
straha i mane. Kad su se njihova popular
nost i uticaj toliko proirili da su poeli da
ugroavaju Partiju, gruzijski CK KP naredio
je da se pohapse svi "krunisani". Jedne su
hapsili zbog posedovanja oruja bez dozv
ole, kod drugih su nali narkotike, a pone
kad su ih prosto pozvali u miliciju i dali im
da izaberu po kom lanu krivinog zakonika
e im suditi. MUP SSSR je protestovao
zbog ove akcije, tvrdei da e ona imati obr
nuti efekat. to se i desilo. Daba Joseldani,
gruzijski "krunisani" kriminalac, univerz
itetski profesor (ogovaraju ga da je kupio
doktorat), danas je jedan od ljudi
koji rukovode Gruzijom. Nalazi se i
na elu organizacije koja je
zvanino registrovana kao spasila
ka, mada se radi o paravojnoj for
maciji, s bogatim ratnim iskustvom
iz gruzijskog graanskog rata i ra
tova u Junoj Osetiji i Abhaziji.
PRO BO J U "S IST E M ": I dr
uge republike biveg SSSR mue
isti problemi. U Litvaniji su osudili
na smrt vou "viljnuske brigade"
zbog naruenog ubistva novinara
koji je pisao o naoruavanju litvanijske milicije orujem sumnjivog
porekla. Niko nije ni sumnjao d aje
optuba tana, no dokaza je bilo
malo, a otac optuenog je pretio da
e dii u vazduh atomsku centralu.
Presuda je ipak izvrena.
Najradikalniji pokuaj obrauna
s "krunisanim kriminalcima" odi
grao se u Kirgiziji. Tamo su mesne
"krunisane" pokupili 1 streljali po kratkom
postupku.
Jeljcin i ernomirdin su javno i sa zaviu vie puta pominjali ovu mogunost i po
stavljali pitanje: "Zato to ne moe i kod
nas?" "Krunisani" su odgovorili jetkim kontrapredlogom - da prvo pokuaju zaustaviti
rast neorganizovanog kriminala i ak su po
nudili i svoju pomo.
"Krunisani kriminalci" nekad su iveli
na rubu sistema, u polusvetu lumpena, alko
holiara, malih lopova i krvavih razbojnika,
svetu koji ih je "hranio" u zamenu za po
drku i zatitu od strane "krunisanaih". Prvi

B R U TA LN O ST: O ruje iz vojnih skladita

proboj u "sistem" pripisuje se "krunisanom"

kriminalcu A. erkasovu, koji se ukljuio u
sovjetsku sivu ekonomiju sredinom 70-ih
godina. Iako je uhapen i dugo godina bo
ravio po zatvorima daleko od Moskve, ve
je bio dovoljno moan da i odatle upravlja
svojim poslovima.
Ekonomski problemi, politiko i ideolo
ko truljenje, stvorili su idealnu sredinu za
razvoj organizovanog kriminala. S dozvo
lom stvaranja kooperativa (poluprivatnih
firmi), u MUP SSSR pojavila se direktiva da
budu "objektivni u oceni njihove delatnosti":
nabaviti obine eksfero ili ciglu, bio je oz
biljan problem, reiv s a m u uz "snalaenje".
Jo 1988. godine, tada pukovnik milici
je, A. Gurov, objavio je da se vie oblasti
Rusije (Habarovsk, Krasnoar, Stavropolj i

dr.) ve nalaze pod kontrolom organizovan

og kriminala. Kad je ve bilo pripremljeno
reenje o njegovom otputanju s posla, umeao se Gorbaov, dao u in generala, postav
io ga na elo Ode ljenja za borbu protiv or
ganizovanog kriminala, a izabran je u
Vrhovni Sovjet Rusije. Ispostavilo se d aje
podrka bila nedovoljna: uskoro je smenjen.
Onda su ga pozvali u KGB, ali su se i tamo,
na poloajima viim od njegovog, pojavili
ljudi sa sumnjivim vezama. Tako je karijeru
zavrio kao direktor kriminolokog instituta.
Dananje pokoljenje "krunisanih" moe
da se pohvair istorijskim uspehom: prvi put
u istoriji organizacije blizu su da se nametnu
podzemlju itave Rusije. Naime, kriminalci
sa severa, iz centralne Rusije, Povolja i ne
kih drugih regiona, nikad nisu priznavali

N a i u in o s t r a n s t v u
r a d o s lu a ju

"krunisane" kao neosporne autoritete. Tek

1993. godine "krunisani" kriminalac Jakutjonok, uspeo je da ubedi nekoliko peterburkih bandi da se ukljue u "sistem". S
druge strane, do "reda i mira" u podzemlju,
jo uvek je daleko.
Na dalekom istoku Rusije, iako je to nji
hova stara teritorija, procenjuje se da oko
50% bandi ne daje priloge u "obak".
E EN I: U ve podeljenoj Moskvi
1988. godine pojavili su se eani, koji se s
orujem u ruci bore za svoje mesto u prestonici.
Dve godine su moskovsko podzemlje terorisali "slonovi-razbijai" iz naselja elkovo. Iako ih je bilo 70-80, bili su "odmrznuti", to u slengu ruskog podzemlja oznaava
ljude bez konica, koji ubijaju ne razmilja
jui. Nisu potovali nikakve dogovore i
umesto uobiajenih kokanja i pregovora
oko teritorija i poslova, odmah su udarali "u
glavu" tamo gde bi naili na otpor. Posle ras
pada SSSR, Moskvu je preplavio "novi kav
kaski talas", koji je "poistio" starije poko
ljenje kavkaskih "krunisanih" kriminalaca.
Njihova ambicioznost i pokuaj da izmene
pravila "krunisanja" doveli su do rata izme
u "Slovena" i "Kavkazaca".
Od sredine 80-ih poela je i diferenci-'
jacija unutar korporacije na "knezove",
srednji i nii stale. Sve su moniji i lideri
mafioznih organizacija koji nose titulu "au
toritet" ili "lider". Ove organizacije veoma
lie na one iz zapadnog sveta. Osnivaju se
na etnikom principu - gruzijska, jermenska, azerbejdanska, eenska i druge mafije;
na "zemljakom" principu, po gradovima i
regionima iz kojih dolaze - dagestanska,
ijazanska, kazanska i druge; na teritorijaln
om principu - najpoznatije su one nastale u
moskovskim
kvartovima,
satelitskim
naseljima i oblinjim gradovima: Solncevo,Ljuberci, Dolgoprudni, Orehovo i dr.
Sve ovo je dovelo do ideolokih i oru
anih obrauna izmeu zastupnika "retroprofesionalizma", koji se zalau za povratak
starim tradicijama i zakonima, i "neoprofesionalaca", koji uzore trae u savremenoj
zapadnjakoj ili azijatskoj mafiji.
Najednom od susreta ruskiji i amerikih
kriminalista istaknute su dve bitne razlike u
procesu formiranja amerike i ruske mafije.
Amerika mafija je najvee kapitale zaradi
la na "uvoznim" operacijama, dok je ruska
mafija "izvozno" orijentisana: sirovine,
obojeni metali, antikviteti itd., kao i na finansijskim pekulacijama. I drugo, amerika
mafija se orijentie najnodel "biznisa", uve
avanja kapitala, dok je ruska orijentisana;
na model "vlasti".
^IuninuiB j
IGOR UKI

INFOTELEFON 15 -10 Be
Normalna tarifa. Pozivni za Austriju +1+1510

U sledeem b ro ju : Nacionalni sastav

"krunisanih; Rat Slovena i Kavkazaca;
Karijera "autoriteta" Sergera Timofejeva Silvestera; Povratak ve "sahranjenog"
Sergeja Brode...
$

10. JUL 1995.

VREME 4 9

Povodom julskih vatri

Smeh
herojevog brata
Za "Vreme" govori, smeje se i plae, Dragoljub, brat ikice
Jovanovia panca
anas samo onaj koji lae govori is
tinu." To kae Dragoljub Jovanovi,
roeni brat narodnog heroja ikice
Jovanovia panca, oficir bive jugosloven
ske vojske, komunista, uesnik u prevratu
27. marta 1941, nemaki zarobljenik, visoki
oficir Jugoslovenske armije, golootoki za
toenik. pisac sjajne knjige o Golom otoku,
siromani penzioner.
Ume Dragoljub Jovanovi da bude ci
nik, naravno kada mu se postavi "prigodno"
pitanje poput ovog: "Kako ste postali komu
nista?"
"Komunista se ne postaje. Komunista se
rada, odgovara Dragoljub i usta ne iri,
i?e'o skuplja u kiseo, jedak osmeji, da bi ih
potom otvorio u grohotno hahahahaha...
oveka koji se egai sa stereotipima i ruga
lakovernima.
' Pitanje i odgovor (bez smeha) tipini su
i "prigodni", uoi julskih vatri, Dana borca,
Dana ustanka naroda i narodnosti Srbije,
uoi jula uostalom. Povremeni cinik, Jova

GORANKA MATI

50 VREME 10. JUL 1995.

novi postane zamiljen dok slua onu mito

loku priu o svom bratu. ikici Jovanoviu
pancu, koji je, je 1, u vreme ivanjdanskog
sabora, 7. jula, u Beloj Crkvi kraj Valjeva
ispalio iz "ustanike puke" dva "hica" (mi
tologija izbegava re "metak"), u dvojicu
andara nenarodnog reima. Dragoljub Jo
vanovi pitanja koja se odnose na tu legen
du saslua sa strpljenjem koje mu nije svoj
stveno, da bi razoaran, tuan ak zbog
lakovernosti sagovornika rekao: "Sve je to,
u stvari, la. Od poetka do kraja".
Impresivne biografije, Dragoljub Jo
vanovi je svedok i uesnik mnogih doga
aja, ili kako bismo to olako rekli pre razgo
vora sa njim - "uesnik i svedok istorije".
Nezgodan uesnik, nezgodan svedok,
bio je u prilici da i sam napie jedno po
glavlje slavne istorije - ono o batinskoj bici:
"Ja sam bio obrazovan, dobro govorio i
dobro pisao. Zove me moj naelnik Boko
iljegovi i kae da se javim Koi Popoviu.
Znalo se za mene. I kae Koa: Drue, Jo

vanoviu, je 1 znate da se pravi jedan veliki

elezniki most kod Batine? Rekoh da ne
znam i da prvi put ujem i za Batinsku ske
lu, koju mi je spomenuo. Kae: I ja ujem
prvi put i ja treba da otvorim taj most. To
kae Koa usred svog kabineta i dade mi 15
dana da napravim neto. Rekoh - razumem i
odoh u istorijski sektor naeg naunog insti
tuta, kod Ljuba Vuovia. Ulazim kod Lju
ba Vuovia, kaem mu ta mi je rekao
Koa i pitam ga gde mu je taj arhiv. Evo ti,
kae, ta dva sanduka tu i pokaza ih rukom.
Ja kad pomislim na arhiv - mislim to su sobe
i sobe. Rekoh: Zar nema vie arhive? Kae
Ljubo: Nismo mi pisali, mi smo se borili.
Kae: Evo ti ta dva sanduka, dade mi
'sveanj kljueva, a ono katanci - kud ih
naoe samo onolike - nikad nisam video
takve katance. Ja uzmem, pa otvorim, a ono
- nema skoro nita. Otvorim drugi - isto. Mi
smo se borili, kae opet Vuovi, a ja mis
lim, jao, ta ste se borili, majku vam vau".
"M IM O NAROD": "Valjda su tu doli
do zakljuka da mora neto da se uradi i
stvar je, od prilike, odatle krenula. I onda su
svi partizanski oficiri morali da napiu
biografiju - ta su radili i gde su se borili.
Oni su se toliko raspisali tada, da to pas s
maslom ne bi pojeo. A dobili su osnovu ameriki arhivi su se otvorili, a Amerikanci
su imali nemake zarobljenike, tako da su
odatle mogli da nau ono to je sigurno
bilo."
"I sad, vidi, rekoh - ta da radim. Kae
Vuovi: Porui Koi daje sada lako - moe
govorit ta hoe. A, on to ne zna, je 1. Rekoh:
Ne zna i odem kod Rusa. Kad ni Rusi nita o
tome ne znaju. Niko nita ne zna i kaem to
Koi. A on: Jovanoviu, jeste li normalni,
kako niko nita ne zna? Pa,
j^ste li bar neto saznali? Jes
am, drue generale, da su
neki Rusi na balama sena
uvijenim u atorsko krilo po
kuali da iz ko zna kojih ra
zloga preu na drugu stranu.
Mislili su d aje ona nebranje
na, ali su tu bile ustae, a Rusi
su na tome ostali. Kaem
Koi ta mu je poruio
Vuovi, a on e: Nita, mo
ram tako i da govorim".
"Odran je govor. Sednem da pijem kafu i sluam
preko radija: jedinice, ko
mande, parade, ordenje... I to
se svake godine ponavlja i to
je istorija."
I to je pria Dragoljuba
Jovanovia i njegovo vienje
te istorije. Njegove prie vrve
od etabliranih pozitivaca koji
su protuve, junaka koji su
kukavice, istoriara koji su
muvare i smutljivci, humani
sta koji su ubice... Uvek je

bio u situaciji da ih posmatra sa margine i

uvek je bio "mimo narod" - pre rata komun
ista meu oficirama Njegovog velianstva,
u vreme rata u nemakim zarobljenikim
logorima za oficire, posle rata obrazovan
oficir meu partizanskim neobrazovanim
kadrom. Mnogim slavnim generalima bio je
uitelj, pa "ibeovac"... Uvek tri i vidi i
doivljava stvari koje oni to su u struji ne
mogu da doive. Ni da uvide.
Njegova pria iz zarobljenitva: "Poneo
sam no koji mi je otac poklonio. Kada sam
stigao u logor, video sam da mi je no pok
varen - razdvajale se korice. Ja odnesem u
radionicu i pitam jednog Nemca, u nem
akoj uniformi - je 1' moete da mi ga po
pravite'. On meni kae - govorite vi srpski. Ja
sam Srbin'. Katastrofa! Nema ni 100 kilo
metara od Berlina. Pita me - je l'znate gde se
vi nalazite!. Oberlozis'. Da, Gornja Luica'. Pa
on je Luiki Srbin! Plakao sam. (Plae i
dok ovo prepriava). Govorili smo nekim
slovenskim jezikom. Kako mi je samo no
opravio!"
Od zarobljenike plate (!) Dragoljub Jo
vanovi je kupio violonelo (!). "Svi su mi
kazali d a je ludost to ja to nosim. Kako je
teko bilo! Dovezao sam ga na sankama.
Svirao u orkestru."
PRILO G ISTO RIJI: A po izlasku iz za
robljenitva prva stanica je bila Smederevo.
"Ostalo je to da ja umem dobro da govorim
i da se u ime zarobljenika zahvalim na vee
ri. Mi smo posle skoro svi otili na Rezolu
ciju IB, a tada - tada smo jo neto vredeli.
Govorilo se - kralj se enio, Tito se borio, a
ja pitao mogu li ja da napadnem kralja".
Rekli su mu: "Moe".
Onda se naao i na balkonu Narodnog
pozorita u Beogradu, 1945, na proslavi
godinjice 27. marta. I tada je mogao da na
padne kralja. Ne sea se o emu je govorio.
Pie to u "Politici", od 28. marta 1945. Go
vorio je: "Mi seseamo dvadesetogodinjeg
ivota punog lai, punog terora, punog karijerizma... punog vladavine solunske klike.
(U publici: Tako je!) Jo je govorio, pa po
tom jo jedan iza njega ("Gnjavili su svi u
piku materinu), a onda je tog sledeeg
prekinuo Titov dolazak. Sa Titom je tada
Dragoljub Jovanovi popio aj.
"Kada sam se pojavio na toj govornici,
oni su ve sve uzeli u svoje ruke. Pobili su
sve. Andru Savia, najboljeg komunistu u
Valjevu... U Valjevo je doao Mile Milatovi. Sve su uzeli u svoje ruke."
Put sa balkona je obeavao. Herojev brat
je postao nastavnik vie i visoke vojne
kole. Bio je uspean predava, a onda su ga
otkucali. On nije za revoluciju koja tee, on
komunizam crpe iz anarhizma i zato je, kae
danas, za revoluciju u skokovima. "Kao u
onim topionikim peima za bakar, kada je
proces topljenja u peima zavren i tada
odjednom pokulja usijani crveni metal. Ali
da ne pojednostavljujemo stvari, proces

Svi su urlali od straha

...Komesar brigade rekao nam je
uglavnom ovo:
Ispred nase armije, zajedno sa Nemcima, izbegla je grupa izdajanika, ustaa,
etnika, domobrana, Rupnikovih belogardista i ko zna kakvog ljama koji je bio
u nekom logoru kod Klagenfurta. Englezi
su potpisali ugovor s naom komandom
da se svi ti zloinci predaju naoj armiji.
Oni su ve prebaeni vozom u jedan
logor nedaleko odande a ostatak e stii
ove noi i sutra. Ovi krvnici naih naroda,
koji su nas klali zajedno s Nemcima, ne
smeju se ivi vratiti svojim kuama. Sutra
e otpoeti likvidacija tih krvnika i narod
nih neprijatelja!
Nama svima bilo je tada to sasvim
jasno i logino. Mi smo pored narodnooslobodilakog rata izvodili socijalis
tiku revoluciju, rekao je jedan koji se
javio za re, a zakoni revolucije su jasni:
neprijatelja treba likvidirati! Tako su,
uostalom, naredili drug Tito i naa Slavna
Partiija.
To, drugovi, treba svriti to pre. A i
mi smo zasluili da se to pre vratimo
svojim kuama, da vidimo svoje mile i
drage, pa da svi zasuemo rukave i ob
novimo nau lepu zemlju...
U neko doba noi doe u nae drutvo
porunik iz brigade koja je vrila trans
port tih izbeglica iz Klagenfurta.
Bog vas maz'o, nije tu neto u redu.
Meu tim izbeglicama ima i etnika i
ustaa u uniformi. I domobrana. Ali, bog
te, ima mnogo vie naroda, seljaka, ena,
mladia, ak i male dece.
Koliko ih ima? zapita kapetan Mir
ko, komandir MB ete.
Sigurno da ih ima dvadeset i neka
hiljada, i vie. Moji borci poznali su ak i
svoje komije iz nekog sela blizu Kragujevca. Nastalo je veliko uzbuenje...

mora da tee i izmeu dva skoka".

Sasluavali su ga prestraeni oficiri koji ni
re nisu smeli da kau, a branio ga je jedino
Kveder, Zikicin drug iz Spaniie. Pitali su ga
neto i za Ruse, a njemu nije bilo jasno kako
ovek moe da bude komunista a da ne voli
Ruse i boljeviku revoluciju. Kraj procesa
se zna.
Napisao je knjigu o Golom otoku.
Najbolju knjigu o tome i naslovio je kao
"Muzej ivih ljudi".
Tako je Dragoljub Jovanovi napisao
svoj prilog istoriji. I pokazao da prema
doivljajima svojih junaka, ivih ljudi iz
muzeja, ima podjednako potovanja kao i
prema doivljajima svojim. Njegovi junaci
ne govore samo o zloj srei koja ih je trenut

\
U moju etu ti jadnici, te rtve, doterivane su kamionetima veinom bolnikog
tipa. Svi su bili u donjem veu Deca s
majkama u kouljicama. Svima su ruke
bile vezane telefonskom icom za leima.
Vojnici su ih izbacivali iz kamiona kao
Stoku. Oni bi padali po travi, pokuavali
da pobegnu, ali su im i noge bile vezane.
Svi su urlali od straha. Svakoga bi po dva
vojnika iz moje ete zgrabili za mke i
doveli na ivicu rova, sa licem okrenutim
ka rupi. Oni bi ga drali dok bi ubica pris
lonio pitolj na potiljak rtve i kratkim ra
falom razneo mu glavu u paramparad.
Ona dvojica gurnula bi le u rupu. Pored
svakog ubice bila su sa strane po dvojica s
pukama koji bi dotukli one koji su jo
davali znake ivota. Ona dvojica vraala
su se trkom ka kamionetu da zgrabe sledeu rtvu...
Neki se ipak otrgnu i ponu da bee.
To razbesni ubice. Sad i oni urlaju, psuju.
Pena im se otkida sa usana kao sapunica i
pada po njima. Rukavom briu slina i krv
s lica. A ivci polako svima poputaju.
Nemaju ogledala da se vide kako iz
gledaju ali vide jedan drugoga. Uas se
poveava. Svaki je od glave do pete i spis
kan krvlju koja ponekad iznenada ikne
mlazom iz neijeg vrata...
S
gornjeg kraja poeli su ve bul
doeri da zatrpavaju rov. Malo dalje eka
li su tenkovi, valjda za zatitu gubilita a
moda i za nabijanje zemlje.
Sve je bilo gotovo sutradan pre podne.
Kad*smo se vraali u bivak, pored nas
su prolazili kamioni sa sadnicama i no
vom vojskom odnekud koja e sigurno
brzo sve da dovede u red.
Sutradan ujutro posedasmo u kami
one.
Kazali su: Idete u svoj garnizon u Os
ijek...

no zadesila. Oni priaju, beei od neljudske

stvarnosti, o svom mirnodopskom ivota, o
ratnim doivljajima, srei i teskobama.
Dragoljub ih trai i nalazi ih i posle Golog
otoka. I neke tera da nastave priu onde gde
su je preskoili. Tako nastaju poglavlja
"Lj.utko Jocin, nesueni svinjar jjz sela
Grabovaca" i "Ravne na Korokem, majske
noi 1945." i tako-saznajemo o zloinima
partizana za ono vreme koliko je "rat kod
.nas trajao due" (vidi okyir).
Govori danas o Ljutku Jocinom. jednom
od svojih junaka sa Golog otoka i sa Rav
nog: "Nije on ubica zato to je ubica. 1 kraj
njegov je straan kraj. Ostao je iv. Jao, ka
kav sistem... I kolicki mi u njemu." (Pla).
PERICA VUINI

10. JUL 1995.

VREME 51

SVETLECE DECUE PATKE

S v e fli K ito

b y V IO > E X

ROBNA KUCA: U R I E V A 26, TE L : 011/403-368, 40 3 -6 2 3 FAX: 4 0 3 -6 1 9

P R O D A JN I S A L O N : M O E P IJ A D E 23, T E L / F A X : 011/ 3 3 5 -8 7 2
SA LO N S A X & MAX: BULEVAR R E V 0 LU C IJE*5 6 , T E L : 011/ 330-491
VELEPRODAJA: GUNDULIEV VENAC 5, TEL: 011/ 3249-246, 3249-114, 338-439 FAX: 3220-289

PRODAJA NA VELIKO I MALO

Tel: 011/ 639-905

E 5 C F * O R T

IV I

1ik(iid n<i 1m ir n i

Govorite li
rotarijanski?
\isnk ni\<> prosluu* prijemu skopskog klulhi // Rolun Inlcrnulioiuil
pok,iz;io je Liko se koristi s\uku mogunost zu konhikl su s\etom i
ruzumcuinjc su komilukom
W

liltu s k o p s k o g h o te la " (ir a n " . p ro lov: v ik e n d a . m v 11 mi se N i lija i / a g r e p a m n . R a / ; j o \ t i i mi. ta k o d c sas\ im p r iro d n o . p ti e I i na e n g le s k o m N e k i

m m til k a s n i|c ve m i. la k o d c s a s v im p riro il
n o. r a /g o v a r a li s \a k o na s v o m je /ik u . \ sve
v re m e mi. p ra k ti n o . g o v o r ili r o la ri|.n is k i
I )o d c l|iv a n |e p n \ e l|c K o la ri k lu h a ( K K i
S k o p lje o p r i|c n u i n K o ta rv m tc r n a tc io n a l
iC lia r U 'i ( e le b r a t io n i o k u p io jo n e k o lik o
M o tin .i ro la ri|a n a c a 1/ s \ ih d c lo v a sv e la 1 e n
g le s k i |e /a is la h io jc /1 k s v e o p te g s p o ra
/u m c v a n ia P re d s ta v m c im a ro ia i i k l u h o \ a
1/ P o rto ro a . I |ii M |a i K \ M a r ib o r a . P tii|a .
Z a g r e b a . S p lila . B e o g ra d a . /.e m u n a . N o v o g
S aila . \ i s a 1 S k o p l|a . k o |i su se uasli na o \ o |
s v e a n o s ti. k o m u n i k a c i ji |c h il.i m o g u n a
na sva e tn i |u n o s lo v e n s k a |c / i k a <" g o v o ri
m a k e d o n s k i d a le c e o s \c l r a /u m e " . k a k o
re e n e k o u a lu . u p ra v o /b o g to g a io je u
e e lin i p r o e ta

r o ta r ija n s k im
duhom
p r ija t e ljs tv a
1
m e u s o b n o g ( s p o ir a /u m e v a n ja .
T o su \e o m a d o b ro 1set 111 1 s k o p s k i ro la r ija n c i. l / ir a ilie io n a liu i g o s to lju b iv o s t. 11a
s \a k o n i k o ra k u ja s n o je i/r a a v a n a e lja ila
se o s n o v n i p r in c ip i r o la r ija n s t \a 1 p o s e b n o
e tv rti
n c g o v a n ic d o b re v o lje 1 r a /u m o v a
n je u s lu b i m ira m e d u s \ i m n a r o d im a p re
k o s \e ls k e /a jc m c c fios lo v n ih lju d i s je d i n je n ih u id e a lu s lu e n ja d r u g im a ) u o v d a n 11n i. b a lk a n s k im . uslov im a d \ o s ir u k o ak
l i \ i raj u: |irv o . / a a fir m a c iju M a k e d o n ije k a o
/a je n ic c u u s p o n u 1. d r u g o / a k o n s ir u k l i \ n o p o v c /iv a n je lju d i sa o v ih p ro s to ra .
I lo m s m is lu je p o s e b n o is lie a n a d a le k
o v id o s t o d lu k e K o b e rta B a rta . p r e d s e d n ik a
K l /a
g o d in u . ila se p o d m jc B a lk a
na p ro g la s i / a "s p e c ija ln u /o n u ire n ja ro ta rija n s tv a ". V e lik i b ro j n o v o o s n o v a n ih k lu b o
va i u S k o p lju su b ili p ris u tn i 1 r o ta rija n e i 1/
T ir a n e ) 1 o n ih k o ji se u p r a v o o s n iv a ju , a k o

Jurukovski predsednik
( la n o v i K o la ri k lu b a S k o p lje su: D im i la r J u r u k o v s k i.
d ir e k to r In s tiliita / a p r o u a v a n je z e m ljo tre s a (p r e d s e d n ik ).
D a n o S u tu rk o v . /a m e m k d ir e k to r a " M a k e d o n ija T a b a k .
B r a n k o T o z ija . p o m o n ik d ir e k t o r a M a k e d o n s k e b a n k e
A . D . V l a d i m i r P a v lo v s k i. p r o fe s o r M a in s k o g fa k u lte ta ,
( ic o r g c ( iu r k o v ic . g e n e r a ln i m e n a d e r " H e r tz M a k e d o n i
ja " . / o r a n k r s t e v s k i. g e n e r a ln i m e n a d e r A e r o d r o m a
M a k e d o n ija . Sav k a D im it r o v a . m e n a d e r f a b r ik e h ra n e
PRVI M E U JED N A K IM A : T A r o p a " . M o m u P o le n a k o v i . d ir e k to r N iM ro lo k c k lin ik e
D. Jurukovski
1 p r o fe s o r l m v e r /it e t a . / o r a n T r p c v s k i. g e n e r a ln i m e
n a d e r M a k e d o n s k e b a n k e A I ) . . S v e t o /a r J a n e v s k i. g e n e ra ln i m e n a d e r S k o p s k e p iv
a re . S to ja n A n d o v . p r e d s e d n ik S o b ra n ja M a k e d o n ije . S te v o C 'r v e n k o v s k i. m m is ia r
s p o l|in h p o s lo v a R e p u b lik e M a k e d o n ije . M ila n l i r f o l. u n iv e r /ite ts k i p ro fe s o r 1 p o /n a ti
d ir ig e n t. R is to (iu te r o v . p r e d s e d n ik k o m p a n i|e " R im a c o " . L ju b o m ir J a n e v . s a v e tn ik
g e n e ra ln o g m e n a d e ra " M a k p e tr o la " . D r ila k a ra h a s a n . u re d n ik a s o p is a " B i r l ik . T o d o r
K ita n e v . g e n e ra ln i m e n a d e r fir m e " M e p r in g " . lo d o r k o c e v s k i. p re d s e d n ik k o m p a n ije
" P ik o n " . J o rg o K u k a . g e n e ra ln i m e n a d e r " O lu s a " . D im it a r M ir e e v . a m b a s a d o r K M u
S lo v e n iji. S la v e N a u m o v s k i. asistent na S lo m a to lo k o m fa k u lte tu , l ju b ic a R u b e n . m e
n a d e r k o m p a n ije " M e n s le g is " . A n g e l S u n o v . u n iv e r /it e t s k i p ro fe s o r. L u a n S ta ro v a .
a m b a s a d o r K M u F ra n c u s k o j. a k o S te fk o v . m in is ta r u V la d i K M . V la d e S to ja n o v s k i.
p r e d s e d n ik k o m p a n ije M a r k o m " . J o s it T a n e v s k i. d ir e k t o r " F a r m a h e m a " . L ju b o m ir
T a s k o v . n a ti iT ik . V a s k o T a s o v s k i. e la n A k a d e m ije n a u k a 1 u m e tn o s ti 1 J o v a n T o fo s k i.
p ro fe s o r M e d ic in s k o g fa k u lte ta .

b u d u d e lo v a li
u ro ta rija n s
kom d u
h u . in o
gu da
b ud u
111 o s t
b o lje g
ra z u m e v a n ja
1
m e d iis o b
n o g uv a a
v a n ja . ne ilov

1Klei u p ita n je o p
le d r a v n e , po
liti k e 1 n a c io n a
ln e in te re s e
I/g le d a d a se
to u m n o g im
ta k a m a p o
d u d a ra 1 sa
in te r e s im a
M akedoni
j e . V is o k
n iv o p r o
s la v e . i
rok p u
b lic ite t
u jav
nosi i
1

l/ll-

/e la n
r e jt in g c ianova K K S kopl je . ostav I ja ju u t i
sak d a e ta m o n ji r o ta r ija n e i b m v e o m a
e s to k o n ta k tira n i i k I s v ih grav itira jn e ih k lu
b o v a 1 d a e m n o g im a m o i m n o g o d a p o
m ognu.
la k o je u fe b ru a ru o v e g o d in e s v e ls k i r o
ta rija n s k i p o k re t /a b e le io je d in s tv e n d o g a
d a j ( is to v re m e n o su "e a rte ro v a n a " tri k lu b a
b e o g ra d s k i, /e m u n s k i 1 n o v o s a d s k i). iakw su
u o v im k lu b o v im a ta k o d e o k u p lje n i p o je d
in c i o d u g le d a i re s p e k ta u s v o jim s re d in a
m a i s tru k a m a , b ilo je p rim e tn o d a o v d a n je
p o liti k e s tru k tu re nisu ja s n o u o ile ta /a is
ta ro ta ri ja n s tv o /n a i u p ra v o na p la n u |K>v
e /iv a n ja sa s v e to m , i d a ljim . 1 b li im .
U g le d n e g o s te i / in o s tra n s tv a to m p r i l
ik o m je p r im io p o tp re d s e d n ik S k u p tin e
B e o g r a d a , a -u S k o p lju su to u in ili p r e d
s e d n ik p a rla m e n ta 1 m in is ta r spol jn ih p o s lo
va .
( ) n e m u tim i/v e t a jim a ili. je d n o s la v n o .
p r e u tk iv a n ju fe b ru a rs k o g s k u p a u n a jz n a
a jn ijim o v d a n jim m e d ijim a , ne tre b a
p o s e b n o 111 g o v o r it i, je r se e h o lo g n e ra / u m e v a n ja i v e e ta b lir a n o g s tra h a o d sve
ta 1 n o r m a ln ih , lju d s k ih k o n ta k a ta . p ro te e 1
d o d a n a n jih d a n a .
V e s le d e i s u s re t r o ta r ija n a c a sa o v ih
p ro s to ra (2 S . o k to b r a u P tu ju , S lo v e n ija )
p o k a /a e k o lik o su s v i. u S k o p lju i p o s le
S k o p lja . n a u ili - ro ta rija n s k i.

\i. 1.

10. JUL 1995.

VREME 53

LUCIJANA RADMAN
(22 ),

"To to je naa privreda ostala

na nogama ,jedinstven je
primer u svetskoj praksi".
RADOJE KONTI,
predsednik vlade SRJ

------ Pesnici (188)------PREDRAG PEA PAJOVI

manekenka iz Splita koja ve

nekoliko godina radi u Milanu, u
agenciji "Elite", pria u listu
"Stil" o svojim iskustvima: "Isti
na je da djevojkama pristiu
raznorazne neprihvatljive po
nude. U takve bih svrstala i meni
upuenu ponudu asopisa 'Max',
poznatog po objavljivanju fo
tografija razgolienih djevojaka.
To sam, naravno, odbila.
Ma, mogu razumjeti topmodele kad se slikaju goli, oni to
rade za veliku lovu, ali kad se
mlade manekenke slikaju gole
mislei da e tako neto uspjeti
napraviti, e, to je posve pogrena
procjena..."

RATKO MLADI,
komandant Vojske RS, nedavno je govorio o znaaju Kosovskog boja pred mladim vojnici
ma, u Bijeljini: "Knez Lazar je priestio svoju vojsku i priklonio se carstvu nebeskom
branei otadbinu, veru, slobodu i ast srpskog naroda. Razumeli smo sutinu njegove rtve
i izvukli istorijske pouke. Mi danas stvaramo pobedniku vojsku i Lazarevu rtvu nismo
pretvorili u zaslepljujui mit rtvovanja".

DOLORES PEA (27),

novinarka i fotomodel iz Rijeke, u najnovijem broju "Globusa"
pria kako se osea dok snima erotske fotografije: "Posao foto
modela je posao kao i svaki drugi. Ne marim kako e na takve
fotografije reagirati okolina. Znam da se moji susjedi u Rijeci
zgraaju nad takvim fotografijama, no, oni su uvijek bili, i os
tat e primitivci koji se nikad nisu maknuli iz svoje umale
sredine. Koliko god mi teili slobodi, razmiljanja naih
ljudi tu slobodu sputavaju. Na primjr, kad se samo u
grudnjaku i gaicama slikaju Claudia Schiffer ili Cindy
Craford, onda je to u redu, ali kad to uinim ja, onda to
dobiva drukije obiljeje".

Srbin vie
nikoga ne slua
Cuj, svije te, neto u ti rei
nee izmom moju zemlju prei
je r na startu nagazie minu
ti ne smije prkosit'Srbinu
Nije vama ovo Irak ravni
zemlju brane samo Srbi slavni
ne boje se Klintona i Bua
Srbin vie nikoga ne slua

DRAGAN NEDELJKOVI,
r

Amerika, Srbin sam prokleti

ti zna dobro - i ti si na meti
zato m oe poruiti svima
svaki Srbin dva ivota ima
Pa mu m oe i uzeti jedan
za slobodu on i nije vrijedan
onaj drugi mnogo mu je jai
teko onom ko se sa njim kai
(Pjesma je objavljena u listu "Javnost")

TOMISLAV NIKOLI,
uhapeni potpredsednik Srpske radikalne
stranke, pita se u listu "Pogledi": "Ko od so
cijalista Miloeviu sme da prie i da mu
protivurei? Mirkocefalusi Mini i Perevi,
ili Vladislav Jovanovi - pola riba, pola devojka?".
%

5 4 3 VREME fl 10. JUL 1995.

jt

BLAKO GABRI,

profesor i doktor, u listu Vojske Republike "Srpska vojska"

pie o odnosu faizma i Srba: "Faizam je u mentalitetu
izvesnih sredina. Srbima faizam nikako ne odgovara:
rekao bih da su nesposobni da budu pravi faisti; nama
je blia demokratija, ali u svojoj anarhinoj formi,
ako je to uopte demokratija; ali, faizam sigurno
nije". Urednitvo "Srpske vojske", na kraju dok
torovog teksta objavljuje zanimljivu beleku o
autoru: "Autor je redovni profesor jednog
univerziteta u Francuskoj, ali s porodicom ivi
u Beogradu, smatrajui da mu je kao Srbinu
mesto u Srbiji.

povratnik iz Kanade, danas vlasnik privrednog preduzea u Subotici, u dravnoj "Borbi" ot

kriva da se biva Jugoslavija raspala zbog - sportskih uspeha SFRJ: "Svugde smo napolju
bili meu prvima. Pogledajte Olimpijske igre u Los Anelesu. U sedam timskih sportova
uzeli smo tri zlatne medalje, tri srebrne, a itavom svetu ostavili etiri. To je za njih bio takav
amar da su nam morali vratiti drugaije - raspadom Jugoslavije".
Blako pravi paralelu izmeu Amerike i SR Jugoslavije, pa upozorava: "Gospodo, Jugoslavi
ja je prava Amerika. Amerika svakom doljaku daje'sve to mu treba dok ne nae posao.
Onog momenta kad dobije posao razapnu ga ivog na krst sa kreditima. Najsavremeniji
robovlasniki sistem vlada ba u Americi. Daju vam kredite, izgubite sva prava...".
Konano, Gabri mudro zakljuuje: "Nije tako ravo kod nas, kako je ravo u Americi".

NELI IKARA,
violinistkinja u Narodnom pozoritu u Beogradu, nedavno je pozirala za erotski list
"Voajer"; u razgovoru je objasnila da sa striptiz programom redovno gostuje po dis
kotekama u Srbiji, i ispriala kako to izgleda: "U poetku su mukarci manje-vie
stidljivi, a onda postaju sve hrabriji i oputeniji. Daju mi komplimente, dobacuju, ud
varaju se, aste me... Strano mi prija kad ujem njihov aplauz. Kruevaka lokalna
TV stanica je izdala kasetu s mojim nastupom. Pojavila sam se i u dokumentarnoj
emisiji Studija B 'Sex Made In Belgrade'. Ova emisija je prikazana na Festivalu kratkog
i dokumentarnog filma u Beogradu. Zamalo da osvojimo neku od nagrada".

BORIS LANDEKA,
pjeva i hrvatski dragovoljac, u intervjuu za "Panoramu" izjavljuje: " m Hrvatskoj
televiziji rade takvi gadovi koji su Alku Vuicu, koja se oblai kao Ciganka i pjeva takve
pjesme, izabrali za Hrvaticu godine. Na estradi je puno jugoslavenstva, pola od njih ne
zna ni da je Vukovar pao!"

RADOMIR SMIIJAM RAA,

A R TIS TI I M O D ELI: Neli i publika (u pozadini:

A leksandar Ljubii, voditelj RTS "D nevnika")

CARICA MA DVA TOKA

U sportskom programu TV Pritina, povo
dom nekakve biciklistike trke, mogla je da
se uje i ova misao: "Saznaemo i u ovaj vidovdanski sumrak ko je car Lazar, a ko cari
ca Milica na dva toka kad se zavri biciklis
tika trka".

srpski knjievnik, predsednik "Bele rue" i akutni patriota, odnedavno se interesuje za

probleme narkomanije; za "Poglede" ekskluzivno otkriva ta je izazvalo "Pustinjsku olu
ju": "Prvi nalet droge u slubi dihada odbijen je zahvaljujui otporu Iraka, u kojem, za
razliku od drava sa kojima se granii, preovladava laiki islam, koji nije militantan i fundamentalistiki. Irak je dao velike rtve da bi zaustavio nalet Irana. A kad je hteo da svoje
krvarenje naplati zaposedanjem Kuvajta, zemljom koja takoe vodi dihad drogom, za
svoj veliki podvig je dobio bombardovanje, 'Pustinjsku oluju', unitavanje od strane
__________________________________
Amerikanaca."
Naravno. Raa objanjava kako se drogom
vodi rat protiv Srba: "Poto prvi nalet diha
da - u stvari, rat drogom - nije uspeo, sad je
Bosna plac za dalji prodor islama u Evropu.
Droga iz Irana se, u velikim koliinama,
uvaljuje na Zapad, preko iptarske narkomafije, poto se prethodno na Kosovu izvri
njeno preiavanje. Na Zapad odlazi
preiena droga, a srpskom tritu se nudi
nepreiena, koja je, kako sam uo,
pomeana s miomorom".

DR VELIIVIIR ABRAMOVIC,
profesor estetike i filozofije umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti, jedan od najveih
poznavalaca dela Nikole Tesle, u listu "Argument" pria kako su lanovi japanske sekte
"Aum Sinrikjo" doli u Beograd i posetili Muzej Nikole Tesle: "Pozvalo ih je Ministarstvo za
nauku i tehnologiju Srbije, odnosno direktno Ratko Uzunovi, zamenik ministra, i Aleksan
dar Marini, direktor Muzeja... Imali su tretman dravne delegacije. Njima su u 'Lola' insti
tutu Uzunovi i Marini priredili ruak". Na pitanje koje snosio trokove boravka Japana
ca, dr Velimir kae: "Sve smo platili. Hotel 'Ta', 'Hajat' i gde su jo bili. Dato je 10.000 dinara
iz Ministarstva da se vodaju po Kopaoniku i manastirima, da se hrane mesom, a oni su vegeterijanci, ime smo se dodatno obrukali. Oni su me pitali: 'Zato vi jedete toliko mesa?' Verovatno su se domaini nadali da e biti ugoeni u Japanu."

MOMO KAPOR,
srpski patriota, u srpskom "Osloboenju" komentarie beogradske mirovnjake o kojima
izjavljuje sledee: "Nemam nita protiv mirovnjaka. sem to su izabrali pogreno mesto za
svoje aktivnosti - Beograd. Ako zaista ele da pomire one koji su u ratu. rado u ih lino
odvesti u Popovo polje i postaviti izmeu naih boraca u Velianima i ustaa u Ravnom. To
je jedno veliko polje, kao idealno za mitinge. ta ima da mire izmeu Trga Republike i
Kalemegdana".

--- TELEVIZIJADA---JOVAN NIKOLI,

urednik novosadskog TV Dnevnika,
ovako predstavlja naredni TV prilog: "A
sad emo posredstvom vesti otii iz
zemlje i saznaemo kako emo ubudue '
putovati van njenih granica".

VESNA JOVANOVI,
novinar TV Beograd, na erotski nain
najavila je poetski recital: "Tako nabuja
lo stie poezija u nabrekli beogradski su
ton".

RADIA KRIJNI,
novinar TV Novi Sad, javno je priznao
ta njega i njegove sugraane dugo mui:
"Novosaane ve dugo mui gde da
nau arana".

ABAN BAJRAMOVI,

BANE VUKAINOVI,

peva, u listu "Argument" ocenjuje interpretatore ciganske muzike: "Znam da mnogi, kao
O'ila, samo sluaju tu muziku, a izvode je oajno, nakaradno jer ne znaju ciganski jezik. Kao
da ja pevam nemaku zabavnu muziku. I ja svima njima kaem: ako ne zna da govori rus
ki, nemoj da peva ruski. Bezvezno je pevala ciganski i Olivera Katarina. Eto, svojevremeno
sam i Harisu Dinoviu i momcima iz njegovog sastava Sar e Roma govorio da ne mogu
pevati ciganski. Zato to sam ja tu 'tata'. Pravi car."

TV novinar i lekar-amater, u svojoj

emisiji usplahireno je upitao kolegu:
"Doktore, ta je srce?".
(Sve citate prenosim o iz novosadskog
lista "N ezavisni")

10. JUL 1995.

VREME 5 5

S V E M O G U I FU D B A LE R : M ilan Beci (prvi s leva, u m antilu) kao trener ekipe sm ederevskog "M etalurga" koja je u prijateljskom m eu pobedila prvi tim "C rvene zvezde" sa 2:1

Iv iro je 'a n cn i Beci"

ovek od gume
Mesecima posle prikazivanja serije "Vise od igre", maloletni
fudbaleri sa beogradskih poljana, umesto uobiajenog dranja koje
prati gol ili uspean potez ("kempes" ili "Savi"), vikali suJ'Beci"
nogi jo pamte TV- seriju Zdravka
otre "Vie od igre", armantnu
priu o tipinoj srbijanskoj varoici
u kojoj su izmeu dva rata "ljutu bitku bila"
dva fudbalska kluba: Radniki i Graanski.
Posto je Radniki, tim "napredne omladine",
stalno pobeivao, bogate gazde Graanskog
(naravno, "crna reakcija") odluili su se da
odree kesu i da iz inostranstva. specijalno
za lokalni derbi, dovedu stranog Becia.
koji je. rekoe, uvenom Planiki dao gol
glavom sa esnaest metara.
Beci je mogao sve: da kredom obelei
mesto gde se spajaju preka i stativa i da ga
pogodi loptom; da "pravi majmune" od pro
tivnikih bekova: da najavi gol koji e dati
iz slobodnog udaraca kao kaznu za grubu
igru njegovog uvara koga su s pravom zva
li Kostolomac... Becieva fenomenalna igra,
meutim, nije pomogla: noeni revoluciona
rnim arom, fudbaleri Radnikog ipak su
nekako pobedili.
Mesecima posle prikazivanja serije "Vi
e od igre", maloletni fudbaleri sa beograds
kih poljana, umesto uobiajenog dranja koje
prati gol ili uspean potez ("Kempes" ili
"Savi"), vikali su "Beci". Beci je postao

5 6 VREME 10. JUL 1995.

paradigma svemogueg fudbalera. mit koji

je podgrevao nadu da*e jednog dana stasati
generacija asova-koji e. moda, uspeti da
pobede ak i "vabe".
Pravi Milan Beci nedavno je umro u

Smederevu, a oni koji pamte kako je igrao

kau da autori serije nisu preterivali. Beci je
roen I9()6. godine u Crnoj Gori. igrao je pr
vo u Podgorici. zatim na Cetinju. u Somboni. Subotici... Godine I927. postao je pr\oti
ma beogradske Jugoslavije, jednog od naj
boljih jugoslovenskih timova tog vremena.
FRANCUSKA I VAJC ARSKA: "Go
dine 1933. trenirao sam u omladinskom ti
mu sarajevske Slavi je zajedno sa Ratom
Dugonjiem". prisea se ore Pijukovi.
nekadanji golman sarajevskih timova Haj
duk i Slavija i smederevskog Sartida. kasni
je trener i fudbalski sudija. "Jednog dana nas
dvojica smo poli na trening i na igralitu
Slavije kod Tehnike kole \ ideli da je na je
dnom golu postavljena mrea, to nije bilo
uobiajeno. Tu smo zatekli oveka koji je
utirao na gol tako jako da je prosto kidao
mreu. U jednom trenutku pogodio je pre
ku i meni se inilo da se konstrukcija gola
jo dugo tresla. U sv laionici smo pitali eko
noma ko je taj ovek. a on nam je. u/ psov ku /bog neobavetenosti. objasnio da je to
uveni Beci iz Jugoslavije".
ore Pijukov i objanjav a da su tada
Jugoslavija i Slavija bili u dobrim odnosi
ma. da je Beci u Sarajevu sluio vojni rok i
da mu je bilo do/voljeno da trenira na ig
ralitu ovog sarajevskog kluba. (Zau/vrat je
odlina leva polutka Slavije Mika Mari. re
grut u jednoj beogradskoj kasarni, trenirao
sa fudbalerima Jugoslavije.)
Kasnije su. na jednoj turneji Jugosla\ije
po Rumuniji. Becia /apa/ili francuski me
naderi. On je potpisao ugovor sa Sent
F.tjenom i tako. u / repre/entativca Ivicu
Beka. postao jedan od prvih jugoslovenskih
internacionalaca. ore Pijuko\ i pretpo
stavlja da ga je to kotalo mesta u reprezen
taciji za koju je bio vien: u to doba nije bilo
televizije i selektori nisu mogli da /naju
kako im igraju "stranci", pa su se radije
opredeljivali za ludbalere koji su im bili

Radniki i Graanski
Dragoljub'Veljkovi Gaga. nekadanji fudbaler i jedan od retkih profesionalaca "pre
onog rata", zna da je serija "Vie od igre" snimana u Velikom Graditu i da je to mesto
posluilo kao model za varoicu koja se u seriji zove Gradina. Veljkovi. meutim, tvrdi
da u Graditu tada nije bilo fudbalskih klubova poput Radnikog i Graanskog:
"Mislim da su autori serije imali u vidu prinier Poarevca. gde su pre Drugog
svetskog rata zaista postojali Graanski i Mladi radnik (ranije Radniki). To su bila dva
najbolja tima u gradu, a njihov rivalitet je. kao i u seriji, osim fudbalskog imao i ideolo
ki predznak: u Mladom radniku su igrali komunisti, skojevci i njihove pristalice. Mnogi
su kasnije otili u partizane. Osim toga. Mladi radnik je igrao u crvenim dresov ima, pa je
publika pomalo provocirala tadanje vlasti skandiranjem: Napred. crveni. Seam se da su
odmah posle okupacije u Smederevo doli predstavnici Graanskog i ponudili mi da ig
ram za njih. Poto se tada smederevski Sartid za koji sam igrao, raspadao, pnInatio sam
ponudu. Prvu utakmicu u dresu Graanskog trebalo je da igram ba protiv Mladog rad
nika. Pred me su poele fla krue glasine o nekakvom hapenju. Tako je i bilo: utakmi
ca je prekinuta jer su Nemci i Nedievi andari uli na teren i poeli da hapse igrae.Mladog radnika. Zgaen i uplaen, odmah sam raskinuo ugovor sa Graanskim i vratio se u
Smederevo." *

Ne kupujte
ovoga

d o p u n ja v a o r e
P ip ik o v i . "T o je
r a d io p o k u a v a ju i
d a iz b e g n e b e k o v e
kt>ji su veo ta d a o b i|a li z a ila tk o tla sc
ne i h I v a ja ju thJ n je
ga. Z a to bi se B e c ic
m o g a o n a /v a li je d
n im o d p r v ih ijio d e rm li
P t ^ fe g -'r ra n e l i
s k e . H jio i je p r e
a o u v a jc a r s k u
g d e |e . iz m e u os
ta lili k lu b o v a , ig ra o
1 za Jan g b o js . 1
v a jc a r s k o j je . 1/
g le d a , ig r a o i za

Jedan o d n a jp o z n a tijih ju g o s la v e n s k ih
g lu n u ic u V o ja B ra jo v i ra d o se sea s e rije
u k o jo j j e ig r a o " o v e k a k o ji je P la n i k i
d a o g o l g la v o m sa esnaest m e ta ra ":
" B ile m i to /k u n e s e d a m d e s e te , ja sam
b io m la d . a S lo b o d a n S to ja n o v ie je n a
p r a v io o d li a n s c e n a rio . M i s l i m d a je
"V ie * k I ig ro " je d n a o<l n a jb o lje n a p is a n ih
n a ih T V - s e r ija . 1 to v r e m e s a m ig r a o u
" O tp is a n im a " , pa je lik B e e i a n e k a k o b io
u selici T ih o g , to je teta. N a /a lo s t. s e rija
" V i e o d ig re " p a m ti e se i p o to m e to je
o d m a h p o s le s im n a n ia p o g in u o S lo b o d a n
D u r io ( ig r a o je k o s t o lo m c a . p r im . a u l.).
m la d i i / u / e i n o ta lo n to v a n g lu m a c ! / a tu
m e s e riju ip a k v e /u ju n a jle p e u s p o m e n e ."
V o ja B ra jo v i p r i/n a |e d a n ije /n a o ila
M ila n B e c ic p o s to ji:
" Im a li s m o u to d o b a v e lik e fu b a ls k e
a s o v e . p a je B e c ic s ln a c e n k a o n |ih o v a
p r e te a . M i s l i m d a j e S lo b a S to ja n o v ie
p r ip r e m a o n a s ta v a k s e rije u k o m e bi se
p r a tila B e c i e v a s u d b in a u m o s tra n s tv u .
a li ta id e ja na /a lo s t n ije r e a li/o v a n a ."
N ije je d n o s ta v n o g lu m iti v e lik o g lu b a le ra .

v re m e D ru g o g s v e
is k o jj ra ta . I S m o
d e r e v u se p o ja v io
l l)4 7 . g o d in e 1 o
m a li |e z a ig r a o / a
J e d in s tv o .

N A JB O LJE N A P IS A N A SER IJA : Voja

"Ja sam n e k a d a p o k u a v a o d a tr e n ira m

B rajevic kao Beci ("Vie od igre"
liid b a l u v a lje v s k o m M e t a lc u , a li je to
z a is ta b io s a m o p o k u a j". p ris ee a sc V o ja B ra jo v i. " N is a m , p re m a to m e . im a o m k a k \o g
'fu b a ls k o g is k u s tv a , a h te o sam d a B e e i a o d ig ra m to u v e rljiv i je. pa sam m a lo tre n ira o
sa n e k a d a n jim g o lm a n o m C rv e n e /v e /. e B o k o m k a jg a n i e m (011 je k a s n ije p o g in u o ).
R a d ili s m o na Z v e /d in o m pom o n o m te re n u i u v e k nas je g le d a lo n e k o lik o r a o /n a la c a . o n ih kt>ji to lik o v o le tu d b a l d a p ra te a k i tre n in g e S e a iti se tla jo je d a n od n jih u z
v ik n u o : N o k u p u jte o v o g a , v id ite d a n e m a p o jm a . C o v e k jo m is lio d a sam k a n d id a t za
z v e z d in lim . pa se u p la io ."
"J e d a n o d n a jv a n ijih d e ta lja e p iz o d e u k o jo | >am ig r a o jo t>na| g o l p r e k o iv o g
z id a " , nastav lja V o ja B ra jO v ie . " D o k sam u v e b a v a o taj ut. p o v r e d io sam m i i i n ik a
k o n is a m m o g a o d a to iz v e d e n i k a k o tre b a . N a k ra ju m e je d u b lir a o s la v n i Z v e z d in c e n
t a r f o r Z o r a n F ilip o v i . a li se to u s e r iji, n a r a v n o , no v id i. Iz lo g v r e m e n a p a m tim
k a rik a tu ru D u k a P e tri i a o b ja v lje n u u T V n o v o s tim a na k o jo j ta d a n ji s a v e z n i selek
to r Iv a n Toplak b rin e za re p re z e n ta c iju , s a n ja m e n e u d re s u i u zd ie : B e c i u . g d e si. B e c i u ."

b li i o im a i s rcu (o s im to g a . ta d a se na p r o
fe s io n a lc e k o ji ig ra ju la m o g d e ih b o lje p la te
n ije ba "le p o g le d a lo " ). B e c i je . m e u tim ,
n a s ta v io d a ig ra o d li n o .
" S e a m se d a je p re d s e d n ik S k S la v i ja
d r N a j iil d o n e o je d n o m n e k e fra n c u s k e ilo v in e " . k a e D o id e P iju k o v io . " P ita o nas j e
z n a m o li B e e i a i prev e o n a m n a s lo v iz n o v
in a g d e j e v e lik im s lo v im a is p o d B e c i o v e
fo to g r a fije p is a l: C e n ta r fo r iz J u g o s la v ije o v e k o d g u m e ."
" T a n o je . i in i s m o g a k a s n ije z v a li
o v e k o d g u m e " , p o tv r u je D r a g o lju b V e ljk o v i G a g a . b iv i fu b a le r s n ie d e re v s k o g
S a r tid a i u r a S m e d e r e v c a . lju b lja n s k o g
O d re d a ( i / k o g a j e n a s ta la O lim p ija ) . T r ig la

va iz k la n ja . J e d in s tv a i M e ta lc a iz S m o d e re v a ... C iaga V e ljk o v ic i njeg o v p r ija te lj A l e

k s a n d a r H a n e . s v o je v re m e n o p o z n a ti sm e
e r e v s k i g o lm a n , o b ja n jiv u ju d a je B e c ic
b io o d li a n d r ib le r i te h n i a r , a li d a m u je
n a jja a s tra n a b ila |ak i p re c iz a n ut lo v o m
nogom :
" S p e c ija ln o s t m u je b ila v o le j 1/ s k o k a ,
n e k a v rs ta p o lu m a k a z ic a . p o s le k o jih lo p ta
id e n a n i e . T o je iz v o d io b e s p re k o rn o . O s im
to g a . o d li n o je ig ra o g la v o m , a li o n u p ri u
d a je g la v o m d a o g o l P la n i k i sa esnaest
m e ta ra te k o j e p o tv r d iti."
D O T K R A N I K L K ( J A N T A N : " B e c i
je b io je d a n o d p r v ih fu d h a le r a k o ji su u
to k u ig re m e n ja li s tra n u 11a k o jo j su ig r a li" .

I a d a jo v e
im a o v i e o d 4 0
g o d in a , a li |e jo ig
rat* o d li n o " , iv u li
C ia g a
V e ljk tn ic
" S e c a m se u t a k m
ico pu tiv a b a k o
M a o v e . k o ja se za
v r ila re z u lta to m 0 : 0 1 11a k o jo j je B e c ic b io
n a jb o lji na te re n u . N a a lo s t. B e c i je k ra tk o
ig ra o e le i* je tla h m le tre n e r, a li 1111 n is m o
im a li n o v c a , pa je o n o p e t o ti a o u in o s tra n *
stv o . "

D u g o je B e c i tre n ira o tim o v e u G r k o j.

Iz r a e lu 1 na k i p m . a u d v a n a v ra ta tr e n ira o
jo s m o d e io v s k e tim o v e M e ta lu rg 1 S m e o r e vi*. N je g o v i s a v re m e n ic i s la u se d a je b io
bt111 fu b a le r n e g t* tr e n e r, a li ne z a b o
rav I ja ju tla je ba on tre n ira o e k ip u M e t a lu r
ga . k o |a je u p r ija te ljs k o j u ta k m ic i p o h o d ila
p rv i tim C rv e n o z v e z d o sa 2 I
S r e d in o m s e d a m d e s e tih g o d in a . B e c ic
sc za s ta ln o n a s ta n io u S m e d e r e v u . g d e |e
o s u u * clt> k ra ja iv o ta . P a m te g a k a o u v e k
o te ra n o g . iz b r ija n o g 1 e le g a n tn o g lju b ite lja
k a la n a , d ru e n ja 1 p esm e. C iaga V o ljk o v i se
sea tla B e c i u p o e tk u n ije b io o d u e v lje n
ve u d a co se n je g o v o im e p o ja v iti u s e riji
" V i e o d ig re ":
" P la io se tla e to h m n e k a k v o i z i
g r a v a n je ili p o s m e v a iije . to 011 k a o C r n o
g o ra c 1 d o s to ja n s tv e n o v e k ne bi m o g a o tla
is trp i."
Pod p ritis k o m p r ija te lja 1 s u g ra a n a . B e
c i je u b r z o p r o m e n io m i lje n je o s e riji, tla
bi se. p o s le k lju n e e p iz o d e , m a lo i h v a lio .
M o d a z b o g to g a to j e p r ik a z a n o n a k o
k a k o g a p a m te i o p is u ju sv i k o je je p o /n a v a o . B io je. k a u . g o s p o d in o v e k .

l KO K O M I.K N O V It

10 JUL 1995.

VREME 57

TPhSoje:PACTEP
tm

ii

PACTEPajuie cueiuio jiowux jiacepacux omcam.

Bauiu Aacepcm uiumiuami do6po uosmj)' mui TOHEP.

G rka

ada 3a h>ux umomo u epxyHCKU IJAYC UAfUfP u OOJIHJE

SKOTINAS BEACH
SAN PANTELEIMON
(nosioci plave zastave EEZ
za isto more i o b a lu )

C R flio n

CRNOGORSKO PRIMORJE
PLANINE, JEZERA ...

iie p h

ekskluzivna prodaja za
N o v i Beograd

XAPA

Ate/KONT

H H ^K E H E P H H r

T.C. "P IR A M ID A " B LO K 4 4

H
A
JK
O
,1.1
111P
H
.Ia
T
F
.T
iB
A
I11H
\lU
T
A
M
IlA
H
A

TEL: 1 7 7 9 9 8 5

HBaHa MmiyTHHOBHha 24, Beorpafl

011/436-019,432-319,432-383, <{mc 435-513

donosiocuovogoglasa
zaaranm
aneuG
rkoj 1

j i
^

o
ALEKSANDAR
KNEEVI
V0J1SLAV :
TUFEGDI

P
IMU D A
m m ik

NARUDBENICA
Ovim neopozivo naruujem _

-i- u m
m

B m sm
m

primeraka knjige

KRIMINAL KOJI JE IZMENIO SRBIJU

Kriminalci su u

po ceni od 40.- dinara. Potarina je uraunata u cenu knjige.

mutna vremena

Ime i prezime_________________________Tel._________

isplivali na povrinu,
Pot. broj i m esto____________________________________
Ispunjeni kupon poslati zajedno sapetim primerkom uplatnice na adresu:
Radio B92, Makedonska 22/V, 11000 Beograd,

Telefon: 324 85 77 i 322 99 22, iro raun: 40806-603-1 -29226

postajui
heroji i zvezde,
ali ne zadugo.".
Mr Marko Nicovi

SVI INFORMACIJS KA THE

^ 1 1 /6 4 2 7 4

' "

657 M _______ __ Wm

Francuski film

Crno-beli svet
Tri filma, tri prie , jedna tema
osle dvadesetak godinapost-novotalasovskog prevakavanja intim
nih problem a tzv. obinog oveka
indiferentnog na socio-politiki kontekst
(tj. nim alo zabrinutog nad drutvenim
nepravdama), francuski film se iznenada
trgnuo iz duboke socijalne anestezije. Os
novanost ove teze potvruje, pre svega,
skoro istovrem eno pojavljivanje nekoli
cine film ova mladih autora sa jednom
zajednikom temom: parika predgraa,
ili, bolje reeno mega-naselja, spavaonice
smetene u okolini Pariza u kojima ivi i
postoji sve ono to se naziva "socijalnim
problemom".
Prvi film koji se pojavio u bioskopskim
salama i jedini od pomenutih koji je prika
zan ove godine na Kanskom festivalu, na
javio je s velikom medijskom bukom ono
to su sad ve mnogi kritiari nazvali "talasom film ova o predgraim a" - film se
zove kratko i jasno "Mrnja" ("La Haine")
i reirao ga je Matje Kasovic (27), dobit
nik nagrade za najbolju reiju na ovo
godinjem Kanu.
Kasovicu je, inae, ovo drugo reisersko dugometrano-igrano ostvarenje (prvi
film, "Melez", u kome se pojavljuje i kao
glumac, snimio je pre dve godine). Pria
filma je koncentrisana na 24 sata ivota tri
reprezentativna lika iz parikih predgraa
- Arapin, Jevrej i crnac, druga generacija
imigranata - nerazdvojni prijatelji, dvadesetpetogodinjaci bez posla i nade da ga
nau. Naravno da se u filmu ne zazire od
onoga to je do sada moglo da se vidi
uglavnom u amerikim filmovima: nasilje,
rasizam, droga, socijalna i emotivna isfrustriranost i nemogunost da se izae iz geta.
Samo to Kasovic sve to vidi na jedan
drugaiji nain.
Prvo, film je snimljen u crno-beloj te
hnici i to ne zbog finansijske skuenosti (tri
m iliona dolara, koliko je kotao film, za
francuske prilike ne predstavlja nimalo
skroman budet). Drugo, u filmu je pot
puno elim inisano uobiajeno korienje
filmske muzike, a njeno mesto je zauzela
muna tiina, ivi rap i brz, iv ulini dija
log voen u argonu i na "verlanu" (to je
isto to i na atrovaki - rei se izgovara
ju sa obrnutim slogovima). Tree, nasilje

nije, kao u veini amerikih filmova, eksplicitno prikazano, jer Kasovica preterano
ne zanima bavljenje efektima, ve uzroci
ma. Konano, Kasovic paljivo izbegava
bilo kakvu vrstu moralisanja, jer svi su u
istoj zamci mrnje i beznadenosti, odnos
no - u borbi zakona i odmetnika nema pobednika.
Drugi film iz novog "crnog" talasa o
junacim a iz prigradskih naselja jeste film
Tomasa Gilua "Rai". Iako se radi o istom
socijalnom miljeu, i mada se oba filma
zavravaju na nain koji ne ostavlja nikak
vu nadu i optimizam, ipak u svom drugom
filmu "Rai", Gilu nije izbegao zamku
postavljanja likova i klieiziran model
sukoba dobrih i loih.
* Za razliku od "Mrnje", u filmu "Rai"
jedan od glavnih likova je ena - mlada,
privlana erka alirskih imigranata (nad
ijim devianstvom budno motri cela po
rodica) koju igra niko drugi do proslav
ljena zvezda francuskih pornia Tabata
Ka! Ljubavna pria koja je u fokusu fil
ma, nem a onaj^sunspens koji postoji u
"Mrnji", glumci nemaju tu uverljivost, a
i Gilua ne zanima toliko estetizacija slike
koliko autentinost filma.
Zam ci autentinosti po svaku cenu
(koja se uvek ispostavlja na filmu pogub
nom) nije uspeo da izbegne ni trei autor
"filma o predgrau", apsolutni filmski
poetnik i laik, Zan Fransoa Rie sa svojim
dugometranim "Uviajem". Film je raen
sa veom a niskim budetom i samo zbog
toga je crno-beli (cena film a - 150.000
franaka),'a govori o pravoj radnikoj kla
si Francuske, a ne o "obojenima", narko
manima i onima izvan zakona. Kritika je
ovaj film zduno ishvalila, mediji su ga
podrali, a publika se uglavnom osetila
prevarenom (u sali se za vreme projekcije
moglo uti "Vrati pare!", to je za dobro
odgojenu francusku publiku apsolutni pre
sedan).
,
Bez obzira to polemike oko toga koji
je od ova tri filma kvalitetniji i uverljiviji
ne jenjavaju, ipak je jasno - socijalna
pukotina toliko je vidljiva da se filmski
autori teko vie mogu pretvarati da car
nije go.

VESNA M ILJANI

1. T H E RA M O N E S Adios Amigos
(Chrysalis) "
2. N E IL YO UN G M irror Bali
(Reprise)
3. T H E R A PY ? Infernal Love
(A&M)
4. ISAAC HAYES Branded
(Pointblank)
5. T E E N A G E FAN CLU B Grand
Prix (Creation)
6. SO U L A SY LU M Let Your Dim
Light Shine (Columbia)
7. JO Y D IV ISIO N Permanent: The
Best O f (London)
8.VAN M O R R IS O N D ays Like
This (Polydor)

9. B JO R K Post (One Little Indian)

10. BU FFA LO T O M Sleepy Eyed
(Beggars Banquet)
11. R IC H A R D H E L L Go Now
(Codex)
12. BON JO V I These Days
(M ercury)
13. T IN D E R S T IC K S Second
Album (This Way)
14. T H E W IL D H E A R T S P.H.U.Q.
(EastWest)
15. JU L IA N A H A T F IE L D Only
Everything (M ammoth/Atlantic)
16. F O O F IG H E T R S Foo Fighters
(Roswell/Parlophone)
17. P IN K FLO Y D Pulse (EMI)
18. C L A R E N C E C L E M O N S
Peacemaker (BMG)
19. GA RY M O O R E Blues For
Greeny (Virgin)
20. A L ISO N M O Y E T Singles
(olumbia)
21. KYUSS ..A n d The Cicu Leaves
Town (WEA)
22. FU G A Z I Red M edicine
(Dischord)
23. A L I C A M P B E L L Big Love
(Virgin)
24. SALAD D rink M e (Island)

3. JUL 1995.

VREME 5 9

Roman u nastavcima (11)

V

enska tajna
u prodaji

iPORTRET: Cameron Diaz

IPOLEMIKE: Neboja Pajki odgovara
i Svetiani Slapak
VODI KROZ ZAGREB: ta se u glav
nom gradu Hrvatske slua, ta se
nosi, ta se ita.
Hrvatski "in" & "Ut"
FETE: Rave-party u Beogradu
INTERVJUI: Plejboj, Fake's Madona
i Undervvear, Miladojka Youneed...
S ONE STRANE GRANICE:
jVikend u Makedoniji v
RECENZIJE: Soul Asylum, Elvis Costello, The Ramones, Pink F!oyd,
ITherapy?, Tindersticks, Bjork...
| DNEVNIK LUNE LU
| PISMO IZ POLJSKE:
!Pilule umesto votke
6 0 VREME 10. JUL 1995.

N EO BIN O KRATAK SA D R A J P R E T H O D N IH NASTAVAKA: Grupa

otmiara "fiom" kidnapuje Zorana Lilia. More na ulcinjsku plau izbacuje
onesvesenog dr Branka Kotica; pronalazi ga albanski ribar Beljuli Zehriju i
vodi ga svojoj kui. Ljuljeta, ker Beljulija Zehrijua, zaljubljuje se u dr Kostia.
U meuvremenu, predsednik Miloevi odrava sastanak s delom partijskog &
dravnog kadra: tema - kidnapovanje Lilia...Dr Smilja & Amjilohije vozom se
vraaju u Beograd...
a beogradskoj eleznikoj stani
ci tog je jutra bilo bar nekoliko
desetina miliona ljudi. "Pravi
mravinjak", pomisli Margit Savovi, ministarka u saveznoj
vladi, uivajui u pogledu na graane &
graanke koji su, oznojeni & mokri, vukli
torbe, rance & kofere. Obuena u svetloplavu trenerku s ljubiastim arama, u neizbenim patikama broj 46, Margit se visinom
i koliinom svoje nablajhane kose apsolutno
izdvajala iz mnotva, trei kao pri tka u ne
go vanoj engleskoj travi. Ministarka nije
imala nikakav poseban razlog da tog jutra
bude na eleznikoj stanici; ni ti je putovala,
ni ti je nekog ekala. esto bi dolazila na
stanicu, onako, tek da oseti puls grada, da
kroz impresivnu dioptriju naoara proveri
kako narod ivi, kako die. Margit je volela
guvu; ponekad bi se dogodilo da je spon
tano okrui nekoliko mukaraca sve s
ruksacima u rukama; brzo bi zatvorila oi &
zamislila d a je to tek poetak neke uzbud
ljive, hedonistike prie... ali bi, najee,
otvarala oi kad bi joj neko od tih znojavih
mukarina besno dobacio: "Fomeri se, bre,
gde si stala" ili "Ej, meso, mrdni malo".
Sa osmehom nevine radoznalosti, Margit
je posmatrala dolazak voza iz Bara; snana,
gvozdena lokomotiva koja je izbacivala
paru & stenjala pod vriskom konica emitovala je neku* vrstu zarazne erotske en
ergije; ministarka oseti kako joj iznenada
postaje vrue, pokua rukom da otkopa tr
enerku ali se u magnovenju se ti da ispod tr
enerke sem roene koe nieg nema, te zastade sva oblivena golicavim znojem iji su
potoii veselo putovali du njenih bedara
& nogu.
Taman kad je reila da krene kui &
poela da se probija kroz masu, udarajuiv
laktovima levo-desno, Margit u letiminoj
hotimici uoi likove mitropolita Amfilohija
& dr Sm ilje Avramov, koji su izlazili iz
voza, pravo u rairene ruke dr Budimira
Koutia, koji ih je ekao na peronu.
Amfilohije je neto aputao u uho dr
Koutia; dr Smilja drala je Budimirovu

ruku na svom obrazu; konano, dr Kouti

poe da gestikulira a mitropolit se zgroeno
prekrsti nekoliko puta.
Margit Savovi nije promakao nijedan
detalj; ni daje dr Smilja nosila svoje & mit
ropolitove kofere, d a je dr Budimir rukom
zagrlio Amfilohija, da se dr Avramov savila
do crne zemlje pod teinom prtljaga & da
se, na peronu, mitropolit Amfilohije pre
krstio jo desetak puta, sve udei se nee
mu.
Fixirana zanimljivou situacije & ne
oekivanim prisustvom znanih joj likova,
ministarka nasumice pomisli da ne bi bilo
loe o ovom susretu obavestiti nadlene u
saveznoj vladi, recimo dr Radoja Kontia ili
Vladislava Jovanovia. Uostalom, Jova
novi je Koutiev ef - u milisekundi po
misli Margit, ali se ve u sledeem minutu
pokoleba seajui se stare Vladislavljeve
vetine da po svaku cenu izbegne bilo kakvu
odgovornost.
Moda je ipak najbolje da konsultujem
dr Ratka Markovia, odlui Margit. emu,
uostalom, slue experti, upita se ona u sebi,
dok joj je manjinski osmeh irio obraze u
prizoru apsolutne sree...

Dr Ratko Markovi ozbiljno je razmi

ljao da emigrira. Sve ono to se deavalo
poslednjih dana - zlokobni telefonski pozivi,
sastanak kod predsednika Miloevia, fizi
ki obraun s kapetanom Uroem - govorilo
mu je d aje njegova karijera na zalasku. ak
& na Policijskoj akademiji, tamo gde je ra
dio s najpametnijim & najlucidnijim kad
rovima u svojih 25 godina univerzitetske
karijere, ak & tamo je oseao izvesnu no
vonastalu distancu prema sebi; lepi & vitki
policajci u svojim divnim, ispeglanim uni
formama odjednom mu nisu izgledali tako
naivni & nevini: kao d aje u njihovim oima
postajao stranac, element ubaen po zadat
ku, tuin, korov kojeg se valja to pre oslo
boditi.
Najgore od svega bilo je saznanje da su
ga prislukivali.
Njega, potpredsednika vlade Srbije! Nje

Okruen buljukom dece koja su avrljala na albanskom, dr Branko je, u pratnji Ljuljete, lagano koraao...
ga, profesora na dva fakulteta! Njega, oca
najnovijeg & najboljeg jugoslovenskog
Ustava sa Zabljaka! Umesto da sve to srui
u lice predsedniku Miloeviu & njegovoj
kliki na onom famoznom sastanku, uvijao se
kao crv na tepihu, preklinjao, molio, kasnije
ak & aplaudirao predsedniku Miloeviu!
Dr Markovi prezirao je sebe; koliko daleko
ovek moe da ide u svojoj degradaciji, pi
tao se gledajui roeni lik u ogledalu.
Nekadanje lice s vrstim, odlunim borama
& istim tenom, za samo nekoliko dana
pretvorilo se u staraku krhotinu ukraenu
crvenim mlohavim peatima. ak su mu i
vlasi, nekad otre kao Miloevieva ekinja,
postale mlitave & mrzovoljno se bakarile
na lobanji, bez reda & pijeteta.
Vie ga nije radovala mogunost da kod
kue, sam, oblai policijsku uniformu & da
s pitoljem u ruci iz hodnika iznenauje
mrak u dnevnoj sobi. Nita ga vie nije rado
valo. Negde duboko, u dalekim elijama
svesti, primeivao je umor od ove zemlje,
sistema, rukovodilaca, partije, fakulteta,
policije. Imao je elju da ode, da nestane, da
se utopi u anonimnu masu nepoznatih emi
granata koji lutaju Evropom u potrazi za
sreom...
I
Zvuk telefona razbi idilinu oazu unu
tranjeg monologa; dr Ratko se trgnu kao
oparen, instinktivno stavi ruke ispred sebe,
gurajui vazduh ka telefonu, sve u oajni
koj frci seanja na blisku & runu prolost.
Ako se ne javim, poe grozniavo da
razmilja, a oni znaju da sam kod kue - bie
vrlo sumnjivo. Ako se, pak, javim, opet e
me prislukivati, opet e Miloevi uivati
itajui izvetaj Slube, opet e se cerekati
& pokretom "havane" me pitati: "Je li,
Markoviu, koje kapetan Uro?".
Telefon nije prestajao da luduje;
dvadeset jedan, dvadeset dva... brojao je dr
Ratko kratke, rezantne udarce zvona koji su
ga lupali po malom mozgu snagom vanrednog stanja.
- Ko je? - zgrabi dr Markovi slualicu
na sedamdeset esti zvuk telefona.
- Mardi - uzdahnu glas s one strane
ice.
- Mardi?
- Maigit, Margit Savovi, ministarka kod
Radoja u vladu - melanholino proaputa dr
Ratku koji se sav strese od jeze.
- U vladu? - kao hipnotisan ponovi dr

Maikovi poslednje dve rei.

- U saveznu vladu, tamo na Novi Beo
gradu - krenu Margit da objanjava, & sama
zbunjena vrtoglavom konfuzijom tekueg
razgovora.
'
,. ,
- Jooj, Mardi, izvini - poe dr Ratko da
se izvmjava - neto me boli glava, pa sam
sav ;luen.
-/Veliki obaveza - konstatova Mardi
tSKom koji je prepoznavao suut.
- Mnogo veliki obaveza - izgovori dr
Ratko mehaniki, nejasno uoavajui da mu
reenica ba nije po sopstvenom ukusu.
- Nego, Ratki, lue - spusti Margit glas
za dve oktave - da te ja neto pitala. Kad
bismo, recimo, neto videla & htelada jav
im za Slubu, kome da javila & kako da
javila? Razumela, Ratki? '
-N e razumela.
- Vidi, ovako, Ratki. Danas bilo na elezniko stanica u Beograd. Mnogo narodi
& narodnosti etali sa prtljag od voza do
voz. Meanje na kulture & religije, mnogo
lepo. Onda Mardi vidi tri linosti iz na
javni & politiki ivot kako se krsti & neto
apue. Odmah sam pomislilo na tebe, Rat
ki, ti si mi, onako, pouzdano linost koji
zna uvati enska tajna.. .
- A koga si to videla, Mardi? - vetaki
nezainteresovano, kroz lano zevanje, upita
dr Ratko.
^
- Nee mi verovala, Ratki, videlo sam
Amfilohije, dr Smilja Avramov & dr Budimir Kouti. Drug Smilja nosilo prtljag,
mukarci ilo napred, ma ni da pomogne na
drug Smilja sa jedan kofer, zamisli.
- Dobro, videla si ih, pa ta - pokua dr
Maikovi da shvati zagonetku. * *
- Ne razumela, Ratki. Meni drug
Smilja stalno govorio da ne govori s doktor
Budimir, a sad mu Smilja nosilo prtljag.

-Pa?

'

V-

' ' '

- Nita ti ne razumela, Ratki. Drug

Smilja godinama govorio protiv Crkva,
doktor Buda mrzeo Amfilohija, mitropolit
kritikovala drug Smilja... a sad svi zajedr.,
na stanicu! Vrlo udno, Ratki.
- A zato ti odmah ne javila na Sokolov
ih, nego mene zvala - uzvrati dr Markovi
gramatikom figurom koja mu je odjednom
izgledala savreno normalna.
- Ja mislilo...
- Nema ii ta da mislilo, Mardi strogo je ukori.dr Ratko. - To to ja radila u

Policijska akade
mija ne znai da
sam postalo polica
jac. Uostalom, mn
ogo sam zauzeto,
nemam vremena za
pria s tobom...
Izvini, Ratki,
nismo mislila da te
uvredimo. Sad zo
vem Sokolovitj &
kaem da si me ti

poslalo...
Ne!!! - kriknu dr Ratko, ali je ve bilo
kasno. Margit Savovi je prekinula vezu.
Dr Ratko Markovi baci telefonsku
slualicu, uze lisice & priveza se njima za
krevet. Jecao je u nepravilnim grevima,
precizno znajui ta e mu se dogoditi...

Lice kapetana Uroa bilo je prekriveno

umom zavoja & flastera; mada neoekivano
udaren na stepenitu roene zgrade od strane
nepoznatog napadaa, nije pravio paniku,
nije ak ni policiji prijavio sluaj. Fatalistiki usmeren a spoznajno svestan koliine
kriminala koja se nakotila u gradu Beogradu,
kapetan Uro je dogaaj primio kao izolovanu situaciju primerenu vremenu u kojem
ivi. Sam se previo, prethodno ranu obrisao
alkoholom & krenuo na posao kao da se ni
ta nije dogodilo. Kolegama je objasnio da se
okliznuo u kadi, d aje pao & glavom lupio u
klozetsku olju; gledali su ga saaljivo,
zamiljajui tu pitoresknu scenu iz Bunjuelovih filmova.
Igrom sluajnosti, prvi Uroev zadatak
tog jutra bio je da: prislukuje telefon svog
komije dr Ratka Markovia. "Jadan ovek,
ta mu rade", pomisli kapetan, ali se brzo
tre & profesionalno stavi slualice: razgo
vor ge Savovi & potpredsednika Mark
ovia bivao je sve zanimljiviji...
Sakriven iza prozora, Zof Zehriju je posmatrao dr Branka Kostia koji je prvi put
kroio u dvorite Beljulijeve kue; okruen
buljukom dece koja su veselo vritala &
avrljala na albanskom jeziku, bivi potpredsednik biveg Predsednitva SFRJ hodao je
polako, nogu pred nogu, oslonjen na drveni
tap, dar starog Beljulija. Nekoliko metara
iza dr Branka, koraala je Ljuljeta; ne skida
jui pogled s dr Kostia, pazila je na njega,
lagano hvatajui istovetan, spori ritam koji je
omamljivao Zofa.
Nekakav unutarnji bes zgrabi Zofa & oi
mu bljesnue nervozom explo?ije; mogao je
da se zakune da neeg ima izmeu njegove
sestre & tog... zakulisnog politiari! uijim
je oima itao prazninu amnezije. "
"Neu ih isputati iz vida nijednog
sekunda", obea sam sebi Zof & stegnu
pesnicu...

(Nastavie se)
PETAR LUKOVI

10. JUL 1995. VREME 61

ISKORISTITE GLAVU NA NAJBOUI NAIN

Cena: 25 dinara
Za kupovine preko 10 komada popust od 20 %
Sve informacije kod g. Nikole:
011/ 334-774, 344-254, 346-936

KAPE SE MOGU KUPITI I KOD KOLPORTERA

P

&

I V

m e g a z i n a n t ir a t n e k a m p a n j e H r v a t s k e

KOD KOLPORTERA U BEOGRADU!

POTA t X

Kurdi bive
Jugoslavije
"Danak u krvi", "Vreme" br. 244
vo o emu vam piem deava se ve
likom broju Srba doseljenih iz Hrvatske
u Vojvodinu.
Raspadom bive SFRJ mi Srbi itelji u
Hrvatskoj postali smo nepoeljni te je poeo
izgon.
Poetkom 1992. godine ukazala se prili
ka da se promijeni imovina sa pojedinim
Hrvatima iz Vojvodine to su mnogi od nas
prihvatili, ne gledajui na to gubimo i dobijamo.
Jedan veliki broj tako se nastanio u
Slankamenu a i u drugim mjestima Vojvod
ine. Raunali smo da emo biti prihvaeni
kao i ostali Srbi koji su roeni u Srbiji ili
Vojvodini ili kao oni koji su posle II
svetskog rata kolonizirani u Vojvodidnu.
Ali, desilo se suprotno: nemamo prava ni
koliko su imali oni to su sa nama mijenjali
imovinu i otili.
Neki politiari nas optuuju da radi nas
gladuju i da smo mi kriminalci, verceri i
neradnici, zbog ega su morali mobilisati
nau omladinu lovei ih po autobusima i uli
cam a kao to interi love kerove, a ne
pozivima po kuama kao to je uvijek bilo
da se vojni obveznik poziva. Navodno da
nee da se odazivaju na pozive, ve bjee.
Zato ispred svih doseljenika molim poli
tiare svih stranaka da nas doseljenike ne
nazivaju kriminalcima, vercerima i nerad
nicima (jer niije ne krademo i niko nas ne
izdrava).
Ime i adresa poznati redakciji

Proganjani i
nedodirljivi

l VREMENA

jo nepotenije i surovije preko noi

opljakati svoj narod, ne ostaviti mu ni ko
ricu hleba, a danima, sada i godinama, gurati
decu, oeve i sinove u smrt, u rat kome, ini
se, nem a kraja. Svi siromani mukarci,
izbeglice, punoletni i stariji, nali su se u
grotlu Danteovog pakla - u rovovima i
beznau.
Mnogo je nepotenije i neasnije primi
tivno epurenje do jue ljudi osrednjih
kvaliteta, mediokriteta, a danas okorelih
profitera irom Republike Srpske. (U ovom
sluaju ne interesuje nas fanatik Alija Izetbegovi i njegovi vazali). Dok novokomponovani profiteri Republike Srpske
zgru novac i prebacuju ga u inostrane
banke, a dravi i narodu daju mrvice, ginu
nam deca, oevi i sinovi, esto jedinci. Mno
gi su, naroito srednja klasa, osiromaili
zahvaljujui takvom nainu bogaenja,
nezabiljeenog u istoriji naeg naroda. Neki
su izgubili ivote, mnogi zdrav razum,
zdravlje, mnoge porodice ostale su bez
svojih najdraih, bez hranilaca, ,zauvek su
unitene.
U ljudskoj je prirodi da, velikim delom i
zbog ovakvog naina bogaenja, uzaludnog
gubljenja ivota, potrai spas negde drugde
gde e iveti bar malo mirnije.
Ne pominje onja Laki ni one profitere
koji narodnim novcem kupie stanove i
lokale u Beogradu i irom Srbije, ni one koji
kupie luksuzne vile i tim istim novcem osnovae firme pod tuim imenom. Oni mogu
slobodno etati i piti kafu gde hoe. Kako e
pisati o njima kad su oni nedodirljivi! Uz to,
oni se voze u skupim automobilima, veliki
su vernici iz linog interesa, ali se ne dre
nijedne Boije zapovesti. Dok oni slobodno
hode Republikom Srpskom i rbijom, novi
narka onja Laki likuje i predvia crnu
smrt izbeglicama (ali onim siromanim) u
Srbiji.
Prof. Nataa Petrovi, Beograd

Zanemaren ivot

'ienje Srbije", "Vreme" br. 243

a tekst ponukao me je da kao majka i

(Isuvie politike na stranama
supruga-izbeglica (u ime brojnih majki i ________________________ "Vremena")
supruga s kojima sam razgovarala) uputim i
svoj gnevni protest i jauk protiv tako perfid
- itam paljivo svaki broj "Vremena" do
nog i podmuklog ienja. To nije etniko
kojeg dospem u Harisburgu i mogu slo
ienje, ali je u svakom sluaju daleko od
bodno rei da va list (uz NIN) spada u mali
zdravog razuma i deklarativnog izjanjava broj glasila iz Jugoslavije, bive i sadanje,
nja za mir mnogih vanih linosti ove zemlje. kojima sam sklon da venijem. Nain na koji
Sada harangu i primitivne povike na vai novinari piu i misle pribliava se stan
uboge izbeglice iz Bosne, tanije bosanske dardim a (visokim) u zapadnoj tampi, a
Srbe u Srbiji, die i paljanski list "Oslobo ovek se na te standarde lako i brzo navikne,
enje", odnosno izvesna novinarka onja i deava mu se da bude neugodno iznenaen
Laki. Evo jedne od mnogih kletvi u stihovi kad se domogne nekih novina iz starog kra
ma pesnika upuenih dezerterima u Srbiji:
ja i shvati daje profesionalni nivo (na stranu
"Dabogda i vi i vae sutra
pristrasnost veine i srpskih i hrvatskih
Otilo u nepovrat crnom vodom".
glasila) u novinarstvu alosno nizak.
Slaem se d aje nepoteno pobei, ali je
Poto "Vreme" smatram jednim od mal

obrojnih izuzetaka, slobodan sam da vam

uputim dve primedbe: isuvie je u novinama
politike, a nem a dovoljno tekstova o tzv.
svakodnevnom ivotu. Rodbina i prijatelji
piu mi o problem ima srednjeg stalea, o
propadanju sela, o zemlji koja je itava
jedan ogroman buvljak.
Voleo bih da bar nekolicinu vaih novi
nara odmorite od politike, institucija i od
javnih linosti. Dobro bi vam doli lanci o
marginalnim grupama (verceri, prosjaci,
imigranti), kao i o zapostavljenim klasama
(proletarijat, seljatvo).
S tanislav Boku, H arisburg, Pensilvanija

Sa navodnicima
ili bez njih
(O dravama i "dravama")
ako shvatiti to to veom a seriozan
nedeljnik kakvo je "Vreme" kada pie o
tzv. Republici Srpskoj, ili Republici Srpskoj
Krajini, odn. Hrvatskoj Republici "HercegBosni", ne nalazi za shodno ove samoproklamovane tvorevine staviti pod znake
navoda, ako ve izbegava koristiti izraz
takozvana.
Jer, kada bi se primjerno isti nain samoproglaavanja, na podruju bive Jugo
slavije, stekli bi se uslovi za formiranje naj
manje 15-ak slinih novih i samozvanih Re
publika.
Novinari "Vremena" znaju da sva rele
vantna sredstva informisanja u Evropi ove
samoproglaene tvorevine stavljaju pod
znake navoda, dajui time na znanje o
kakvim se "dravama" u stvari radi.
I
tako e izgleda biti, sve dok su na vlas
ti postojee garniture (pogotovo one u Beo
gradu i Zagrebu), i trajae onoliko koliko
budu trajali reimi.
Dok se god bude koristio naziv Republi
ka Srpska i HR "Herceg-Bosna" (bez onog
takozvana), Bosna i Hercegovina e biti
biva. A poto je rije o zemlji, koju je do
sada priznalo preko 100 diava svijet^ ne
moemo se, znai, nadati miru, na podruju
bive Jugoslavije jo dugi niz godina. Samo
cjelovita Bosna i Hercegovina moe biti ga
rant za neko, sutra moda ire balkansko
poveziv: ;je, i "kopa" za uklapan je u glo
balne evropske integracine tokove.
Ramiz Gai, Geteborg, vedska

Prodajem
k
u
uuTo
p
o
li,
u
m
a
d
ija
1
5
0m
2
i3
6a
ri p
ia
ca
.
tel: + 381 11 433059
10. JUL 1995. VREME 63

i svetska privreda
Sve ono to su meunarodne finansijske institucije do sada radile radie i
ubudue sa tom razlikom to su-svi koncepti, principi i norme na osnovu kojih
j e ova m ainerijafunkcionisala sada do kraja izbrueni i nedvosmisleno
formulisani
Ameriki podsekretar za finansije Lorens Samers ocenio je d a je prolomeseni
samit sedam zemalja (SAD, Kanada, Ujedi
njeno Kraljevstvo, Francuska, Italija; Nema
ka, Japan) bio jedan "od najuspenijih u po
gledu konkretnih rezultata u finansijskoj
oblasti." Predloi o finansijskoj stabilizaciji i
o meunarodnim institucijama na tom po
druju doneti su, tvrdi se, posle opsenih ko
nsultacija sa mnogim zemljama i izvan
Grupe 7, a ti kontakti e se nastaviti i nared
nih meseci pa se veruje da e se sve to je,
na samitu usaglaeno vremenom sprovesti u
ivot.
Nedavna kriza pezosa 11 Meksiku bila je
signal koji je sedmorici dao najdramatinije
upozorenje da se neto mora uiniti kako se
takvi poremeaji ne bi vie dogaali. Uzne
mirene inae serijom ekonomskih kriza i
fluktuacijama deviznih kurseva, vodee in
dustrijske zemlje su u posebnom kominikeu
ocrtale veoma konkretan plan akcije, koji se,
ponegde, malo preambiciozno, kvalifikuje
kao nova "arhitekutura" meunarodnih finansijskih institucija za 21. vek.
U programu nema nieg izuzetno novog,
osim uspostavljanja jednog novog mehaniz
ma u okvirima Meunarodnog monetarnog
fonda (MMF) za pravovremeno i finansijski
adekvatno prevazilaenje poremeaja ili kri
za u raznim delovima sveta. Sve ono to su
meunarodne finansijske institucije do sada
radile radie i ubudue sa tom razlikom to
su svi koncepti, principi i norme na osnovu
kojih je ova mainerija funkcionisala sada
do kraja izbrueni i nedvosmisleno for
mulisani. Bez ulaenja u kritiko razmatra
nje nove orijentacije, ne treba sumnjati da e
se ona sprovodi ti kao i da e sve to biti veo
ma relevantno i za Jugoslaviju, kada se pos
le ukidanja sankcija bude suoila sa proce
durom vraanja u lanstvo meunarodnih finansijskih institucija, posebno u MMF.

6 4 VREME 10. JUL 1995.

Pored motiva koji su neposredno naveli

samit da se u velikoj meri posveti ovim pro
blemima (meksika kriza i si.) delovali su,
naravno, i mnogo temeljitije kosideracije i
okolnosti. Pre svega, injenica da svet post
aje sve povezaniji i meuzavisniji i da sva
koj zemlji sve vanije ta se deava izvan
njenih granica. Svetska trgovina raste po
veoj stopi od svetske proizvodnje, a novac

u raznintfoblicima prelazi granice 24 puta

vie od roba. Poremeaji u jednoj zemlji
brzo i lako se ire na druge. Finansijski i mo
netarni mehanizmi proimaju ceo svet i
neprestano se ire i razvijaju pratei liberal
izaciju, tehnoloke promene i finansijske in
ovacije. Uporedo sa ekonomskim prednosti

ma prisutni su meutim i sve ozbiljniji rizici,

posebno ni vezani za razne spekulativne
radnje.
U takvoj situaciji, meunarodne finan
sijske institucije moraju pritegnuti sve
rafove i preuzeti ulogu podsticanja ali i u
vanja svih finansijskih i novanih trita,
kako bi se obezbeivao neinflatorni razvoj u
svetu i kako bi se prevazilazile sve ner
avnotee izazvane nestabilnou bilo kojih
segmenata trinih privreda.
Sedmorica smatraju da nema ni ra
spoloivih sredstava, a ni potrebe, za osniv
anje novih tela i organizacija Treba se oslo
niti na postojee institucije, s tim to ih treba
uiniti efikasnijim i racionalnijim, uz maksi
malno izbegavanje dupliranja tih aktivnosti.
Teite mera je na meunarodnom planu
a pre svega predlae se poboljanje "Siste
ma ranog upozorenja" kako bi se izbegli
iznenadni finansijski okovi. Da bi takav
sistem funkcionisao, mora se osloniti na do
bro definisanu proceduru praenja i nadg
ledanja nacionalnih ekonomskih politika i
ekonomskih performansi uopte. Zato se
predlae da se uspostavi spomenuti multilateralni finansijski mehanizam u okvirima
MMF. Sredstva koja bi se na taj nain usmeravala na krizne take, imala bi za cilj da
se zemlji o kojoj je re pomogne, ali pod uslovima koje postavlja MMF, da prevazie
problem, da povrati poverenje u svoja tri
ta i, to je najvanije, da se osposobi za
,dalji priliv inostranog privatnog kapitala.
Prema tome, sve zemlje lanice
MMF bile bi podlone mnogo detaljnijoj
kontroli sopstvenih ekonomskih ak
tivnosti. Od MMF se trai da izradi
detaljna uputstva za pripremu izvetaja
koje bi zemlje lanice dostavljale Fondu
svakog meseca, a moda i ee. U i
tavoj proceduri naglaava se potreba
striktne discipline, pa se predvia i obja
vljivanje spiskova svih zemalja koje bi
takvu praksu prihvatile. Ne veruje se da
bi neko bio u iskuenju da ne dostavlja
relevantne ili istinite podatke, je r bi to
kako je primetio jedan komentator, za
takvu zemlju bilo ravno samoubistvu na
finansijskim tritima.
U dokumentu sami ta se, na vie mesta, insistira i na striktnom i opsenom
"uslovljavanju" pri ugovaranju finan
sijske podrke, ili, razumljivim jezikom
reeno, psotavljanju uslova u pogledu
ekonomske politike i mera koje zemlja
primalac finansijskih sredstava treba da
sprovodi. Izriito se odbacuje bilo kakav
automatizam ili unapred utvreni kriteriji
za dobijanje sredstava. Smatra se, naprotiv,
da za svaki pojedinani sluaj treba definisati "uslove" koje zemlja primalac sredstava
treba da ispuni. Ako se zna da se u MMF u
Meunarodnoj banci (MB) odluke ne
donose na osnovu demokratskog principa
"jedna zemlja jedan glas", ve se broj glaso-

u g la

L j u b i a S e k u l i

Iz linog

p i e

va dodeljuje srazmerno ulozima ili ekonom

skoj moi zemalja lanica, jasno je to su se
zemlje u razvoju suprotstavljale "uslovljavanju", traile nejgovo ublaavanje, pa ak i
ukidanje.
U dokumentu je, takoe, veoma naglae
no, insistiranje da meunarodne fmansijske
institucije veoma nedvosmisleno promoviu
privatni kapital i na nacionalnom i na meu
narodnom planu. Protive se svakom koncesionom finansiranju, izuzev u striktno definisanim sluajevima najsiromanijih zema
lja. Od MB se izriito trai da se orijentie
na finansiranje samo onih delatnosti, koje
unapreuju socijalni poloaj pojedinca. Pri
tome se nabrajaju podruja kao to su prima
rno obrazovanje, zdravstvena sluba i, naro
ito, ovekova okolina, odnosno, podruja
za koja privatni kapital nije zainteresovan.
O ekonomskim delatnostima Ujedinje
nih nacija nije bilo mnogo rei, a naglasak je
stavljen na potrebu racionalnijeg i efikas
nijeg delovanja, uz preispitivanje potreba za CD
daljim postojanjem nekih do sada znaajnih UZJ
tela svetske organizacije. Oigledno je da se
glavni institucionalni okvir meunarodne decenije masovna pogubljenja u kineskim
ekonomske saradnje vidi u MMF, MB i provincijama odvijala su se na stadionima,
svetskoj trgovinskoj organizaciji, (STO), koji bi prvo bili napunjeni stotinama osue
kojima se prua puna podrka.
nika da bi potom usledili rafali iz tekih
Na kakve e reakcije ovakva orijentacija mitraljeza u masu. Tako je ekonominije i
samita sedmorice naii meu zemljama u ra tehniki lake. U poslednje vreme, meu
zvoju, tek e se videti. U svakom sluaju,
tim, usled odreenih taktikih razloga i me
one su se uvek zalagale za veu ulogu na dicinskih potreba za ljudskim organima,
ekonomskom planu i za poveanje uticaja pogubljenja su poprimila poneto prena politiku meunarodnih finansijskih insti finjeniji karakter.
tucija, to im, uglavnom, nije polazilo za
Najnoviji izvetaji organizacije "Human
rukom.
Rights Watch", a naroito njenog ogranka u
A u t o r j e d u g o g o d i n j i d ip l o m a t a i z B e o g r a d a
Hong Kongu, koji prati naruavanje ljudskih
prava u Aziji, navode izuzetno rairenu tr
govinu organima za transplantaciju koji se
p i e A l e k s a n d a r F a t i
uzimaju od osuenika na smrt, bez njihovog
pristanka. Kineski zakon zahteva pristanak
donatora za ovakvu vrstu transakcije, ali
stvarnost u kineskim zatvorima i u samom
procesu pogubljenja, po pretpostavci, dale
ko je od pravne stvarnosti. Izvetaji "Human
Rights Watch" navode da se pogubljenja
Smrtna kazna u Kini nije predmet javnih sada uglavnom izvode na "linijoj" osnovi,
diskusija, kao to je sluaj u ostalim delovi- naime obino sa dva hica iz revolvera direk
ma sveta. Ona se primenjuje masovno, ruti tno u zadnji deo lobanje. Egzekutori u
nski i - bez nadzora javnosti. Kina, za razli mnogim sluajevima dobijaju nalog da rtvu
ku od ostalih zemalja, ne izdaje nikakve pogode tako da ne umre odmah, ve tako to
zvanine statistike o broju pogubljenih osu e hice ispaliti u vratni deo kime, dovodei
enika, ali se pretpostavlja da se godinja ci osuenika u stanje agonije i paralize, koje
fra kree u hiljadama. Pareenja radi, Sjedi traje nekoliko sati - dovoljno da se izvade
njene Amerike Drave, koje su najnotorniorgani dok je osuenik jo uvek iv. U ovim,
ja zapadna zemlja po broju pogubljenja, ni sve brojnijim, sluajevima osuenik dove
kada nisu pogubile vie od etrdeset osue den pred vrata smrti hitno se prebacuje u po
nika godinje, iako se broj onih koji ieku sebnu sobu u zatvoru u kojoj ekaju hirurzi,
ju pogubljenje popeo na preko tri hiljade.
koji, potom, otvaraju utrobu i prikupljaju or
Pravne zakoljice koje vode od odla gane - u ogromnoj veini sluajeva, bubre
ganja pogubljenja i - mada ne nuno, do ge. Veliki deo ovih organa se upotrebljava
smanjenja patnje osuenika - do vee vero- za transplantacije na lanovima porodica
vatnoe da nevini nee biti pogubljen, ne uticajanih kineskih linosti - partijskih funpostoje u Kini. Odluka izreena od suda kcionera, sudija i drugih, pa se govori i o
sprovodi se u delo brzo i delotvomo. Prole dogovorima izmeu bolnica, zatvora i - su

Pravda na
kineski nain

dova - kako bi se osigurao neometan dotok

osuenih na smrt na kineski nain.
Za razliku od veine drugih zemalja u
kojima se smrtna kazna primenjuje, u Kini
pitanje naina izvrenja kazne ili broj aktu
alnih pogubljenja u odnosu na broj smrtnih
presuda, jednostavno i nije predmet dis
kusije. Naime, svi oni koji su osueni na
smrt vrlo brzo su i pogubljeni, i generalno se
smatra da od momenta kada su osueni, nji
hova ljudska prava prestaju da vae. To
pdorazumeva i "prirodno" pravo drave da
se nainom njihovog pogubljenja i njihovim
organima slui na "najkorisniji" mogui
nain. Dodatni problem sa ovom politikom
je i u tome to u Kini broj "zloina" kanjiv
ih smru stalno raste, tako da, recimo, posedovanje dokumenata koji imaju veze sa dis
identima vodi direktno u ruke delata.
Sama surovost kazne, u ovom sluaju,
mali je deo celokupnog problema sa ljud
skim pravima u Kini. I u drugim zemljama,
kao to je Irak, na primer, kazne se primenjuju na proizvoljan i - Evropljani bi re
kli - nehuman nain. U Iraku, kazna za kra
du, recimo, televizora, je odsecanje desne
ruke ispod lakta i urezivanje velikog crnog
krsta na elo - dakle sakaenje.
Kazne i za manje prestupe ukljuuju
odsecanje uiju. Sve to, uglavnom - bez
anestezije. Meutim, u Kini problem je po
jaan time stoje dravna mainerija, u ruka
ma Partije, toliko jaka da joj niko ne moe
nita. Ameriki kongresmeni skau gore i
dole ve nek^iko godina nastojei da izvre
pritisak na Kinu da prestane sa zloinakim
naruavanjem ljudskih prava, ali itava ova
drama se obino svodi na pretnje trgovin
skim sankcijama i na razne rezolucije. Nita
drugo nije ni moguno uiniti sa zemljom
pod vlau reima koji sigurno ne bi stao na
pola puta u bilo kakvom meunarodnom
konfliktu, sa neodreenom koliinom nukelarnog oruja i sa najveom ivom silom na
svetu, koja, uz to, sama proizvodi sve svoje
oruje, od revolvera do aviona.
Problem ljudskih prava, mada je, svaka
ko, politiki koliko i moraini, svodi se u
svim ovim sluajevima na pitanje line
savesti onih koji uestvuju u delatnosti
ovakvih krivinih sistema. Politiko pitanje,
dakle, svodi se na osudu politike vrhuke
koja se slui ovakvim sistemom, i to pitanje
je prilino beznadeno iz gore navedenih ra
zloga Pitanje savesti, meutim, tie se poje
dinaca, onih koji ispaljuju hice u glavu, ili,
jo gore, u kimu, i onih koji ekaju, u skri
venim sobama, u hirurkim mantilima, dok
ne uju kurume i dok se poluiVia i u k rv i,
zgrena tela "donatora" ne dokotrljaju na
kolicima. Pravo pitanje je, dakle, da li je sta
nje savesti ovih pojedinaca isto toliko bez
nadeno kao i mogunost promene "odoz
go", od politike vrhuke. Prava tragedija je
- a k o jeste.
_________________________________ A u t o r j e p u b l ic is t a

10. JUL 1995. VREME 6 5

'

VR EM E
krali su mi lutke. Jasno mi
je ta e im televi/or. sta
rinski stoi, pa i izlizani
ilim. ali ne razumem ta
e im moje lutke.
Kada sam saznala za
cei u stvar, nisam pomislila
"ukrali su mi detinjstvo".
kao to hi trebalo u takvoj situaciji. Lutke je
nemogue ukrasti. Zato nije ni uinjena nikak\;i ieta>
Zvale su se .Sunica, Kamenia. Karmi
ca i Odela Lepo smo se slagale. Nisam im
hrla mama. One su meni bile ja. samo od
drugog materijala. Odetu sam poslednju
dobila. Trebalo je da me iznenadi za moj peti
roendan, ali sam je ja ve \jd e la nekoliko
dana pre loga sakrivenu u velikoj kutiji
ispod kreveta. Na/vala sam je po izvesnoj princezi (Sdeti. liku iz nekakve deije
radio-drame. U nebo plavoj krinolini
prepunoj ipki i tila. sa viseim Joknama i
manama. Odeta je bila nepodesna za
.svakodnevno igranje..Imala je neki svoj,
kraljevski svet. ja sam sve to potovala,
pa je obema bilo dobro, Dane je .provodi
la u zamraenoj spavaoj sobi na kana, bet u.''prostoriji u koju sam danju retko ul
azila. Bila je uzviena u toj samoi, i niko
joj ni je bio potreban. Svake veeri bih je
paljivo premestila u naslonjau da spa- i
va. a ona bi me ne/.nb pozdravila onim
metalnim "ma-ma".
;V
. Jednom sam je izvela u etnju. Uini
la mi se bledom. Smestila sam je u duboka kolica, lepo se obukla i izvela je iz
kue. Odjednom, kolica su zapela o
kaldrmu i Odeta je ispala. ulo se "ma-
ma". Jedno vreme nisam smela ni da po- *
gledam da li je moda slomila nos ili ne- g
lo slino. Nekim udom, nita joj se nije <
desilo. Bio je to moj prvi i poslednji
pokuaj da Odeti, Italijanki. pribliim <
okolinu u kojoj se zadesila. Celu stvar
sam protumaaila kao znak da se treba drati
onih lutki koje me hoe.
Sunica je bila najstarija, ona je prva lut
ka u mom ivotu. Sva je bila od gume, pa je
u odnosu, na ostale, porcelanske, delovala
glomazno. Nije imala vie od tri godine, ali
se zbog mirnih oiju starmale frizure, inila
ozbil jnom. Zbog toga bila je najpogodnija za
sobnog stareinu. i primer drugima. To je
mje uinilo strogorri. Skoro je uvek radila
umesto druge dve, i nije se zbog toga alila.
Bila je svesna da od Karmice, bbe koja je
tek prohodala, i od Kamenie, vitke, dug
onoge devojke.vffe moe da oekuje da

10. JUL 1995.

UIVANJA

Lutke
sreuju kuu. ali i da joj ruak, pranje i osta
lo nee umanjiti autoritet.
Predvee. kad se sve utia. Sunica bi uz
imala pletivo ili vez. Karmica bi neto crtka
la ili slagala kocke, a Kamenia bi im itala.
Naravno, bajke. (Bilo je to vreme pre nego
to su dobile televizor.) Umela je tako lepo
da ita da bi svako koje slua imao utisak da
gleda film. a ne da uje rei. Najvie su
volele Andersonovu bajku "Snena kraljica".
Plakale su k'o kia kad je Kaj onako grubo
napustio Gerdu i. kat) da bajku nisu znale
napamet, svakog puta se iskreno bojale da gd

ona nee nai i oteti od zle kraljice. Za to

vreme Karmica bi crtala prizore iz bajke.
U kraju se proulo da Kamenia lepo
ita. pa su i drugi poeli da dolaze d aje uju.
Uskoro, ta druenja su postala redovna. "Pet
kom u pet". Skoro svi iz kraja su dolazili u
njihovu kuu, sedali u krug oko Kamenie i
- uivali. Na kraju bi razgledali Karmiine
crtee. O onom na kome je spojila detalje iz
"Snene kraljice" i "Sneane". razgovarali su
celo jedno vee.
Sestre su ubrzo proirile svoju delatnost:
osnovale su prvu privatnu radio-stanicu. Zv
ala se "Veselo vee", po istoimenoj i jedinoj

Za zemlju; tromesena 60 dinara, estomesena 120 dinara, godinja 220 dinara.

U k t^ je ^ p la e n manji iznos obraunae se za koliko brojeva lista "Vreme" vai
pretplata.
, Jh ,
Za evropske zemlje: estomesena DEM 100, CHF 90, ATS 700, uSt) 60, ^
godinja DEM 190, CHF 170, ATS 1.350, USD 110.
Vanevropske zemlje (avionom): estomesena USD 75, godinja USD 135
NAPOMENA: PRETPLATA ZA EVROPSKE ZEMLJE AVIONOM JEDNAKA JE
PRETPLATI ZA VANEVROPSKE ZEMUE

6 6 VREME

emisiji koju su emitovale. Njih tri su pisale

tekst, reirale i glumile. Emitovanje je bilo
uivo. Uvek ih je slualo puno dvorite. Bile
su glavne u kraju.
Nedeljom posle pet. ilo se u posetu. Bila
je to prilika da Kamenia obue jednu od
svojih lepih. cvetnih haljina, ili neki od ele
gantnih kostima - u zavisnosti od mesta na
koje se ilo. Ormar u njihovoj svetloplavoj
spavaoj sobi bio je prepun njene odee.
Sunici je bilo ao to ne moe da iskoristi
haljine kojih se Kamenia zasiti: njoj su bile
preuske, a Karmica je bila beba. Ali. ta je
mogla - Kamenia je bila prelepa. i trebalo
joj je omoguiti da uiva u svojoj lepoti.
Samo je jednom pokuala da sputa tu Kamenicinu potrebu. Bilo je to ovako.
Prilikom etnje gradom. Kamenia
je u izlogu primetila baletanke. Ba po
pbslednjoj modi! Te subote su bile pozv
ane na roendan kod Lace pa su joj bile
neophodne nove cipele. I. krenule su u
kupovinu. Ile su stranom ulice suprotn
om od one na kojoj se nalazila radnja.
Kad su stigle preko puta nje. Sunica je
predloila da ona sama ode i raspita se tla
li imaju odgovarajui broj a da Kameni
a ostane sa bebom kako im ne bi smeta
la u radnji. Vratila se sa loim vestima.
Slagala je.
Posle toga. Kamenia je danima
bolovala. Sedela je u spavaoj sobi u
oku kreveta i pisala. O tome kako joj je.
Sunica je nije dirala. Karmica je pokua
la da joj prie, ali nije uspevala. Ona je
bila dosta vezana za stariju sestru.
Oboavala je nain na koji hoda. volela
njen parfem, podravala njen smeh, boju
glasa, razgledala haljine. I nije joj bilo
jasno ta se sad deava. Pitala je Sunieu.
"Jo si mala da shvati", odgovorila je.
Karmica nije imala vremena da eka da
odraste. Bacila se sa prozora. Preivela
je. samo su joj oi stradale. Otpale su.
Operacija se sreno zavrila: Oi su opet bile
okrugle i velike, sve trepavice su bile na bro
ju. i jedini dokaz o nemilom dogaaju bio je
rez na temenu.
Dugo sam se igrala sa lutkama. Toliko
dugo da su se one umorile. Sve su due i
due ostajale u kui, nekad i po nekoliko
dana. 1 nije im smetalo to su same, to sam
ja zaokupljena nekim drugim stvarima. Kada
sam shvatila da im je potrebno mirovanje,
poredala sam ih ispod starinskog stoia. I
dobro sam uradila - tamo ih niko nije uznemiravao. Sve do lopova.

ONJA IRI

Cenovnik vai od 01.07.1995. Uplata pretplate za zemlju, u korist N.P."VREME" - Beograd, iro
rauni: 40804-603-7-31530(novi dinari). Potvrdu o uplati poslati na adresu: N.P."VREME",
Miarska 12-14/111,11000 Beograd, potanski fah 257. Pretplata za inostranstvo, po odobrenju
NBJ (164/10.03.1995.) naplauje se u efektivnom stranom novcu. Pretplatu za "Vrem
International" uplatiti na raun broj: 611 378 704 Bank-Austrla Wien, BLZ 20151. Za sve
informacije, kontakt telefon u Beu: (pozivni za inostranstvo) 43 1 408 96 52. U sluaju pos
kupljenja lista u toku pretplatnog perioda pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.
S L U B A P R E T P L A T t RADI RADNIM D A N O M OD 111/ A S O V A

Godine prolazevrednost raste!

eurosalon stilski namestaj

eurosalon
PRODAJNI SALONI Beograd, Srpskih vladara 1, Tel: 011/ 331 345, 331 346, Fax: 011/ 332 416
Merkator -Salon 18, Palmira Toljatija 5, Tel: 011/ 693 790, Fax: 011/ 699 432

m
.

- r
v

; *
> -

* >
'-

&
*

i* rr Hr

i.
r r

'*

r - r " ,

j.
.

>

V i e o d lO O n a ih o p e r a t e r a
v r e d n o ra d i, d a bi nai
k o ris n ic i v i e z a ra d ili.
Do sada smo zaposlili preko 500 mladih ljudi.
Ukoliko nae projekte odobre, bie posla i za
nau decu. Na to treba da mislimo sada.
Ne postoji pravi razlog za ekanje.

SM Bel Pagette

in

BEL PAGETTE, TELEM ARKETING: B EO GRAD 011/ 138 0 3 6 N O V I SAD 0 2 1 / 25 838 S U B O TIC A 0 2 4 / 51 323
P 0 D G O R IC A 0 8 1 / 9 8 05 KRAGUJEVAC 0 3 4 / 5 1 0 614 NI 0 1 8 / 24 6 2 0 PRITINA 0 3 8 / 28 6 2 6