18.

,
.

, .

, ,
,

/
.

, .

/,
,
, .

, , ,
,

, , , ,
.

: , ,
,

- .

19. : ,
, , , , , ,
.
16. Da bi neophodni uslovi bili ispunjeni i da bisevodakoristila za pie, potrebno je
izvriti njeno preiavanje:

1. FIZIKO PREIAVANJE
-filtracija i destilacija
-filtracija-uklanjanje nerastvornih materija
-destilacija-uklanjanje rastvorenih mineralnih materija
2. HEMIJSKO PREIAVANJE
-samo sterilizacija jeste siguran nain za uklanjanje patogenih mikroorganizama
STERILIZACIJA
-uglavnom hlorom (hlorisanje),
-ozonom (ozonizacija) i
-UV zracima

21. Osnovni oblici energije

22. Alternativni izvori energije su:

suneva energija

energija vjetra

energija morskih valova

geotermalna

energija biomase

energija plime i oseke

23. Goriva su prirodne i vetake materije koje sagorevanjem oslobaaju

veliku koliinu toplote
Goriva su sve materije koje sagorijevanjem daju toplotu.
Toplotna energijase dobija iz goriva hemijskim procesom koji se zove oksidacija ili
gorenje.
Prema agregatnom stanju razlikujemo:
vrsta;
tena i
gasovita goriva
24. Ugalj je nastao u dve faze:
1. FAZA HUMIFIKACIJE
Vri se akumulacija, izmena i transformacija organske materije
2. FAZA UGLJENIFIKACIJE (KARBONIZACIJE)
Proces u kome se treset pretvara u lignit, mrki ugalj, kameni ugalj, antracit

25.

Lignit 50% vode sirov 25% suv, 9.500-16.000 KJ

Mrki ugalj nastao u tercijaru 50-60% ugljenika, 3-5% vodonika, 0,5%

sumpora, 5-25% pepela i vlage 10-25%. 20.000 KJ

Kameni ugalj starosti oko 300 miliona godina,sadri 1-5% vlage i pepela
3-10%. 27.000 KJ

Antracit nastao u paleozoiku nema primesa vlage i pepela, 93-96%

ugljenika. 35.000 KJ

Faktori koji uricu na kvalitet uglja

-Sadraj vlage, smanjuje toplotnu mo, zavisi u kom stepenu su se ugljenisale
biljke

-Sadraj pepela (sulfati, karbonati), smanjuje toplotnu mo.

-Sadraj sumopora, moe biti u vidu sagorljivog i nesagorljivog (sulfata),
nepoeljna supstanca jer deluje korozivno na maine i uredjaje
-Toplotna mo, pokazuje sadraj energije, ovo je najvanije svojstvo, izraava se u
kj/kg
- Asortiman (komad, kocka, orah, prah, nesortiran)

Skladistenje uglja

Na visini od 2-4 metra

Taka akcidentnosti na 450C

pri tome treba kontrolisati temperaturu izmeu slojeva vazduha, da ne bi

dolo do samozapaljenja

spreiti dovod toplote iz nekog drugog izvora i omoguiti odvod toplote iz

skladita

Vlanost pirit (sumporno jedinjenje)

26. Elementarni sastav nafte

Ugljenik 83-88%
Vodonik 11-15%
Sumpor 0,1-5%
Azot 0,1-2,5%
Kiseonik 0,1-3,5%
Mineralne primese 0,1-1,2%
Vrsta nafte:
Parafinska
Naftenska nafta (visok procenat cikloparafina)
Aromatska nafta kerozinska nafta
Asfaltna nafta visok oktanski broj
27.Prednosti gasovitih goriva u odnosu na tecna i cvsta goriva
Potpunije sagorevanje
Sadre manje balasta
Sagorevanje se lake regulie
Produkti sagorevanja su istiji
Lako se transportuju
Mogu se pakovati u boce u tenom stanju

28. Tu spadaju:
drvo - u raznim oblicima: u obliku cepanice, drvenog ipsa (cepke), granica,
briketa, peleta, iverja, itd;
slama - bilo upakovana ili ne;
seno - za sada bez praktine primene
drugi biljni otpaci;
2. Prirodni kauuk se dobija iz soka tropskog drveta kauukovca (NEVEA).
Proizvodnja prirodnog kauuka zasniva se na zasijecanju kore kauukovca
pri emu se ispusta mlijeno bijeli sok nazvan lateks. Postoje vie postupka
za izolovanje kauuka iz lateksa a to su :
3. Dimljenje;
4. Taloenje;
5. Suenje;
6. Kombinovani postupak.
7. Kombinovani postupak se izvodi taloenjem i dimljenjem. Prirodni kauuk
poseduje izvaredne karakteristike elastinost, savitljivost pa se naziva i
elastomer.
3. Vulkaniziianje se obavlja tako da se sirovom kauuku dodaje stirh^dr.^visno o
kbliCini sui
temperaturi na kojoj se radi, moze se dobiti meka ill tvrda guma. Pored sumpora
dodaju se i razna puhila
talk, kaolin i4ir,) iomekSivaCi (razne smoie, voskovi, stearinimineralna ulja)

4. Sastav boja i lakova

Boje ili bojila su visoke komponente smjee koje sadre

pigment,

vezivno sresdtvo,

punila,

rastvarae i

razredjivae.