Rasteri nisu pouzdan metod za analizu def. rada.

Greka pri korienu rastera moe biti i vea od vizuelnog poreenja. Zavisi ta
ima od podataka za raster a ta od kataloga oteenih vozila iz saobraajnih
nezgoda ili sa testova sudara.
Umesto klasinog rastera danas se koristi prilagoeni metod gde se trai
pravljenje individualnog rastera, ba za to vozilo. Pored toga neophodne su
precizne dimenzije oteenja (slike iz ptiije perspektive itd).
Po meni se slobodno moe koristiti slikama oteenih vozila i na osnovu toga
definisati EES vrednost dok za stub mora postojati posebna metoda.
Za vozilo:

U odnosu na Kadett model sa slike (Ford Escort) je oteen po celoj irini.

Meutim ak i takva vozila moe koristiti za procenu.
Kako?
Ovde je EES na testu 48 km/h. Brzina naleta na prepreku je vea.
Ako elimo da utvrdimo koliki je EES za 1/3 irine oteenja vozila (npr oteen sa
istim dubinom ali samo 1/3 irine), EES bi bio:
2
2
2
EES EES1/3
EES1/3
EES1/3

EES1/3

EES 48

27,71 km/h
3
3

Za irine bi se delilo sa korenom iz 2 itd.

Ovde je pretpostavka da je eona struktura homogene krutosti pa to treba
oprezno primenjivati. Kod podele nema tog problema (zbog simetrije).
Uzmimo sad da se ovde radi o Kadettu.
On je oteen najvie na polovini irine, pa je EES=48 / koren 2 = 33 km/h.
Takoe na Kadettu je oteenje dublje pa moemo rei da je EES bar 35 km/h.

Takodje ima jos jedna stvar kada preuzimas EES vrednost sa testa a to su mase:

1
1
2
m EES 2 mTest EES
Test
2
2
mTest
EES
EESTest
m

Npr. Kadett ima 1200 kg, a Nissan Micra ima 800 kg (798 kg). EES nisan micre sa
slike je 40 km/h.

EES Kadett

800
40 = 32 km/h.
1200