Best Practices in Universal Design - Serbian

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA
/BKCPMKBNFVOBSPEOB
JTLVTUWBVQSJNFOJ
VOJWFS[BMOPHEJ[BKOB
.BSU
(MPCBMOJQSFHMFE
Finansijeri:
Sekretarijat za i poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju Kanade
Sekretarijat za ljudske resurse i drutveni razvoj Kanade
Ministarstvo finansija Kanade
Finansijeri izdanja na srpskom jeziku:

Dopunjeno izdanje 2010.
Misija OEBS u Srbiji i

Program za razvoj Ujedinjenih nacija.
/BKCPMKBNFVOBSPEOB
JTLVTUWBVQSJNFOJ
VOJWFS[BMOPHEJ[BKOB
.BSU
(MPCBMOJQSFHMFE
Finansijeri:
Sekretarijat za i poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju Kanade
Sekretarijat za ljudske resurse i drutveni razvoj Kanade
Finansijeri izdanja na srpskom jeziku:

Dopunjeno izdanje 2010.
Misija OEBS u Srbiji i

Program za razvoj Ujedinjenih nacija.
REI ZAHVALNOSTI
Projekat su finansirale nekolike kanadske vladine organizacije pod vostvom Kanadske komisije za ljudska prava. Komisija eli da
zahvali ovim organizacijama na finansijskoj i administrativnoj podrci:
Sekretarijat za poljoprivredu i poljoprivrednu prehrambenu proizvodnju Kanade
Kancelarija za pitanja invalidnosti pri Sekretarijatu za ljudske resurse i drutveni razvoj Kanade
Podrku su takoe pruili:
Handisam, vedska agencija za politike u oblasti invalidnosti
Nacionalna agencija za pitanja invalidnosti, Irska
Rehabilitation International
Ovaj dokument je pripremilo:
Betty Dion Enterprises d.o.o.
uz pomo:
Andres Balcazar de la Cruz
David Rapson
Elisabet Svensson
i Marnie Peters
Likovna obrada Philip Dion
OGRAUJEMO SE
Konsultanti i saradnici na ovom dokumentu uloili su napor da ovaj referentni dokument bude to taniji i merodavniji, ali ne garantuju
i ne prihvataju odgovornost za tanost i potpunost informacija ili njegovu pogodnost za odreenu svrhu. Odgovornost je korisnika da
primene svoje profesionalno znanje pri upotrebi informacija koje se nalaze u ovom dokumentu, uz konsultaciju sa svojim arhitektom
ili drugim strunim licem.
Fotografije elemenata dizajna prikazane su samo kao primer i proizvodi, usluge ili organizacije prikazane ili indirektno pomenute u
ovom dokumentu ne reklamiraju se od strane Betty Dion Enterprises d.o.o. (BDEL), Meunarodne komisije za tehnologiju i pristupanost (ICTA) ili bilo kog drugog partnera konzorcijuma finansijer.
DOZVOLA ZA UMNOAVANJE
Zabranjeno je kopiranje ovog dokumenta u svrhu distribucije. Za dozvolu za upotrebu informacija iz ove publikacije u komercijalne ili
marketinke svrhe, poaljite imejl na: copyright.droitdauteur@pwgsc.gc.ca
Canadian Human Rights Commission
Kat. br. HR21-64/2007E
ISBN 978-0-662-45717-6
Aussi offert en franais sous le titre Pratiques exemplaries de conception universalle lchelle internationale : Examen gnral Mars
2006.
Ova publikacija je dostupna i u alternativnim formatima na zahtev.
ZA IZDANJE NA SRPSKOM JEZIKU:
Knjiga je objavljena u okviru programa za pristupanost Centra iveti uspravno
Izdava:
CENTAR IVETI USPRAVNO
Ise Bajia 6
21000 Novi Sad
tel/fax 021/424-291
www.czuns.org
Za izdavaa:
Milica Mima Ruii-Novkovi
Koordinacija:
Miodrag Pou d.i.s. i Bojana Rudi
Prevod na srpski jezik:
Elvira Bijeli
Korektura prevoda:
Milica Mima Ruii-Novkovi i Vera Kneevi
Tehnika priprema:
COMMA | communications design
Tira:
1000 primeraka
tampa:
Original
U toku rada na prevodu konsultovali smo se sa:
Olgicom Dankovi d.i.a. i Vidanom Dankovi - ART AND SHRAFT Beograd, mr Ljiljanom Vukajlov d.i.a. - Fakultet tehnikih nauka
Univerziteta u Novom Sadu, Ilijom Gubia d.i.a., Branislavom ianinom d.i.m, Fredrikom tokhausom (SHIA, tokholm), Veliborom
Piliem - Savez slepih i slabovidih Vojvodine, Kanadskom ambasadom i Ambasadom Kraljevine panije u Beogradu, Poljoprivrednim
i Tehnolokim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, FOM d.o.o. Beograd i Eurokeramikom Novi Sad.
Zahvaljujemo se Programu za razvoj Ujedinjenih nacija i Misiji OEBS u Srbiji koji su omoguili da se knjiga objavi na srpskom jeziku.
Napomena: Stavovi izreeni u knjizi pripadaju iskljuivo autoru i njegovim saradnicima i ne predstavljaju nuno zvanian stav Misije
OEBS u Srbiji.
iv
SADRAJ
1) UVOD I ISTORIJAT.....................................................................................................................
Proces i metodologija ...............................................................................................................
Ekspertska grupa ......................................................................................................................
Renik termina..........................................................................................................................
Akronimi i dokumenti ................................................................................................................
2) ELEMENTI GRADNJE .................................................................................................................
Antropometrija ..........................................................................................................................
Prilazi .......................................................................................................................................
Dvorane, arene i prostori za okupljanje.......................................................................................
Kade ........................................................................................................................................
Klupe i prostori za piknik ...........................................................................................................
Kantine restorani ....................................................................................................................
Sredstva za komunikaciju ..........................................................................................................
Raunarske sobe ......................................................................................................................
Rampe na ivinjacima, peaki prelazi i ostrva ...........................................................................
Uoljivi pokazivai ....................................................................................................................
Vrata ........................................................................................................................................
esme......................................................................................................................................
Liftovi .......................................................................................................................................
Ulazi .........................................................................................................................................
Protivpoarna zatita .................................................................................................................
Rukohvati .................................................................................................................................
Kuhinje .....................................................................................................................................
Bibilioteke .................................................................................................................................
Sobe za prenoite i privremeni smetaj ....................................................................................
Sale za sastanke, odbornike sale i sale za obuku ......................................................................
Parking .....................................................................................................................................
Prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika ................................................................................
Rampe .....................................................................................................................................
Bezbednost...............................................................................................................................
Tuevi ......................................................................................................................................
Oznake .....................................................................................................................................
Stepenita ................................................................................................................................
Telefoni.....................................................................................................................................
Toaleti ......................................................................................................................................
Zasebni toaleti ..........................................................................................................................
Radna mesta (ukljuujui raunarske sobe) ...............................................................................
1
1
3
5
6
7
8
13
23
29
34
38
42
45
46
52
56
65
69
84
88
94
99
105
107
117
121
128
132
138
142
150
164
170
175
188
192
3) NAJBOLJA REENJA IZ PRAKSE: PRIMERI I PRIMENA ............................................................... 196

4) DODATAK
Bibliografija .............................................................................................................................. 206
vi
1] UVOD I ISTORIJAT
Prva uporedna studija propisa i standarda irom sveta objavljena je 2000. godine. Najbolja meunarodna iskustva u primeni univerzalnog dizajna: Uporedna studija, pripremilo Betty Dion Enterprises d.o.o. za Sekretarijat za poljoprivredu i poljoprivrednu prehrambenu
proizvodnju Kanade. Studija je poredila kanadski standard B651-M95 dizajna bez prepreka, Nacionalni zakon o izgradnji Kanade sa
drugim meunarodnim propisima i standardima. Istraivanje je uporeivalo propise i standarde iz oblasti pristupanosti iz Ujedinjenog
Kraljevstva, SAD, Kine, Japana, Australije, nordijskih zemalja i Fidija. Studija je uporeivala odabrane nacionalne propise i standarde
pristupanosti za zgrade i pejzae, kako bi se utvrdila najbolja praksa zasnovana na principima univerzalnog dizajna. Osim toga, navedeni su i najbolji primeri iz prakse i informacije o proizvodima, cenama i gde su oni dostupni.
Ova studija distribuirana je organizacijama osoba sa invaliditetom, vladama, organizacijama za razvijanje propisa i standarda u preko
40 zemalja, i bila je dobro prihvaena. Pokrenula je interesovanje za drugu, iru studiju propisa, standarda i prakse u oblasti pristupanosti.
Broj ljudi irom sveta koji ive sa bar jednim oblikom invaliditeta eksponencijalno raste. Ovaj rast rezultat je mnogobrojnih faktora;
nacionalnih katastrofa; standardi zdravstvene zatite poveavaju stopu preivljavanja novoroenadi sa invaliditetom, a novi zahvati
u medicini spaavaju ljude sa traumatskim povredama. Kako stanovnitvo stari, a medicinska tehnologija napreduje, poveava se i
procenat ljudi irom sveta koji ive samostalno, uz rast broja ljudi.
ICTA Global
Meunarodna komisija za tehnologiju i pristupanost, ili ICTA Global, jeste komisija pod okriljem Rehabilitation International-a, meunarodne neprofitne nevladine organizacije. ICTA se bavi svim oblastima pristupanosti: primarno stanovanjem, prevozom i sredstvima
za komunikaciju, asistivnim tehnologijama i pristupanim Veb dizajnom. Meunarodna komisija za tehnologiju i pristupanost (ICTA)
Global ima vodeu ulogu u podravanju i promovisanju Univerzalnog dizajna - Inkluzivnog dizajna - Dizajna za sve irom sveta.
Najbolja iskustva
Najbolja iskustva u primeni univerzalnog dizajna definiu se kao praksa i procedure u izgradnji koje su u skladu sa principima univerzalnog dizajna i pruaju takve primere u dizajniranju koje zadovoljavaju potrebe najireg mogueg broja ljudi koji koriste objekte.
Nisu sva reenja koja su se pokazala kao najbolja primenjiva u istoj situaciji, pa se zato moraju uzeti u obzir sve tehnike specifikacije i razmotriti sa lokalnim vlastima, arhitektama i vlasnicima zgrada. Jedno reenje koje se pokazalo kao najbolje ne moe se uvek
primeniti na ljude u razliitim zemljama irom sveta. To je razlog za razvoj lokalnih standarda koji potuju i prepoznaju lokalne prilike,
kako geografske tako i politike. Ova najbolja iskustva samo su smernice koje bi trebalo koristiti uz lokalnu ekspertizu. One se daju
radi boljeg poimanja pitanja pristupanosti od strane javnosti, i tamo gde je to bitno, mogu se upotrebiti kao izvor pri razvijanju drugih
nacionalnih i lokalnih standarda.
Namera ovog dokumenta nije da se postavi meunarodni standard, ve da se d kompilacija postojeih tehnikih specifikacija. Na
meunarodnom nivou, Meunarodna organizacija standarda (ISO) radi na razvoju ISO TC 59/SC 16 Pristupanost i upotrebljivost
izgraenog okruenja.
Proces i metodologija
Ambiciozni cilj ovog dokumenta jeste da uporedi propise i standarde irom sveta kako bi dao saet pregled podataka dobijenih istraivanjem i uvid u najnovije trendove u pristupanom dizajnu.
Propis o izgradnji daje obavezni minimum tehnikih specifikacija za izgraeno okruenje. U nekim sluajevima, minimumu propisanih
uslova dodaju se komentari i predlozi i spontani standardi pristupanosti, ime se postavljaju vii standardi, koji arhitekte i graevinci
treba da dostignu.
Univerzalni dizajn, Dizajn za sve i Inkluzivni dizajn daju vodee prinicipe koji promoviu dizajn koji uzima u obzir potrebe svih ljudi.
Ovi principi trae da se stvori okruenje koje moe da koristi najvei broj korisnika, bez obzira na sposobnosti. Primena ovih principa
dizajna rezultira veim uinkom nego uslovi propisani zakonima i standardima u oblasti gradnje.
Odabir propisa i njegov pregled

Prema Specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija, samo polovina zemlja sveta razvila je kriterijume pristupanosti u svojim propisima
i standardima u oblasti gradnje. Dok neke zemlje imaju dobro razvijene tehnike specifikacije, druge tek uvode pristupanost u svoje
graevinske propise.
Kako bi ovaj dokument bio reprezentativan za sve regione u svetu, zastupljeni su predstavnici razvijenih zemalja kao i zemalja u razvoju.
Na nekim instancama postoji vie dokumenata koji se odnose na uslove pristupanosti za izgraeno okruenje. Uslovi pristupanosti
sastavni su deo nacionalnog propisa u oblasti gradnje u nekim zemljama, dok u nekim drugim, postoje posebni standardni pristupanosti koji se zahtevaju u odabranim instancama.
Propisi ili standardi za oblast pristupanosti koji trenutno vae u izabranoj zemlji ispitani su tako to je koriten obavezan propis da bi
se napravilo pravedno poreenje minimalnih zahteva za svaku zemlju. Odabrani su jedino usvojeni propisi ili standardi. Svi dokumenti
koriteni u ovoj uporednoj studiji dostupni su javnosti, ili putem kontakta sa organima nadlenim za propise ili standarde ili putem
Interneta.
Svaki propis ili standard temeljno je pregledan i analiziran kako bi se ukljuio u tabele u kojima je predstavljen tridesetjedan element
dizajna. Ako je dato vie dimenzija, odabran je neophodni minimum da bi se osiguralo pravedno poreenje zajednikih elemenata.
Ekspertska grupa
Ekspertska grupa se sastoji od vodeih, meunarodno priznatih strunjaka na polju univerzalnog dizajna i izgraene okoline. Ovi
pojedinci uestvovali su u stvaranju kako domaih tako i meunarodnih propisa i standarda pristupanosti, strunjaci su u dizajnu za
iroki opseg ljudskog funkcionisanja, ukljuujui i funkcionisanje osoba sa invaliditetom. ine ih strunjaci iz razvijenih regiona sveta
kao i regiona u razvoju.
Sirovi podaci poslati su ekspertskoj grupi na analizu i ona je pozvana da odabere najbolju primenu tehnikih uslova iz odabranih zemalja. Najvea dimenzija nije se uvek pokazala kao najbolje reenje poto su trokovi, konstrukcija i sprovoenje faktori koji su takoe
uzimaju u razmatranje. Do najboljih iskustava u primeni univerzalnog dizajna dolo se konsenzusom. Rezultati rada ekspertske grupe
sakupljeni su i sastavljeni da bi se zavrio zadatak odreivanja onoga to predstavlja najbolje reenje.
EKSPERTSKA GRUPA
Eduardo lvarez
Eduardo lvarez je predsednik Tehnikog vea Meunarodne organizacije za standardizaciju ISO TC 59/SC 16
Pristupanost i upotrebljivost izgraenog okruenja. Tehniki sekretarijat u okviru AENOR-a (panskog instituta
za standarde) od njegovog osnivanja 2001. godine.
On je koordinator Tehnikog vea CT143 Pristupanost za pan-amerike standarde, Tehniku podrka je pod
okriljem UNIT-a (Instituta za standarde Urugvaja), od njegovog osnivanja 1992. On je bivi predsednik ICTA-LA
(RI Internacionalne komisije za tehnologiju i pristupanost Latinska Amerika) u periodu 2000-2004. godine.
Eduardo je profesor i koautor osnovnog kursa o pristupanosti Real Patronato sobre Discapacidad de Espaa1
od 1989. Drao je predavanja o pristupanosti irom June i centralne Amerike (meu kojima su Brazil, ile,
Meksiko, Argentina, Venecuela i Urugvaj).
Eduardo je na elu AyA (Pristupanost i arhitektura) meunarodnog konsultantskog tela koji se sastoji od strunjaka iz panije, Brazila, Kolumbije i Urugvaja. On je arhitekta konsultant Inter-amerike banke za razvoj i radio je sa Svetskom bankom i Pan-amerikom
zdravstvenom organizacijom.
Andrs Balczar de la Cruz

Andrs Balcazar de la Cruz je arhitekta koji je u pokretu za pristupanosti jo od 1995. On je samostalni konsultanat za pristupanost i radio je reviziju pristupanosti nekolikih privatnih i vladinih objekata, ukljuujui zgradu
Kongresa Meksika.
Njegovi noviji radovi su: Studija o stanju pristupanosti u kolama u Meksiku i razvoj smernica za pristupanost
za Ministarstvo dravnog obrazovanja. On takoe radi na dijagnostikovanju stanja i monitoringu ljudskih prava
osoba sa invaliditetom u Meksiku za Japansku meunarodnu agenciju za saradnju (JICA).
Andrs je saraivao sa Tomom Rickertom iz organizacije Access Exchange International2 prevodei njihove
novine, i prevodio je na panski smernice za pristupanost za kolumbijski sistem brzog prevoza autobusom.
On je takoe predava o pristupanosti i univerzalnom dizajnu u meunarodnim okvirima.
Pierre Legault
Pierre Legault je inenjer s licencom za rad u nekoliko kanadskih pokrajina.
Ukljuen je u aktivnosti na polju pristupanosti za osobe sa invaliditetom i u aktivnostima u vezi sa njom od ranih
1990-ih, i ima obimno iskustvo u projektima sa institucijama i u industriji.
Pierre ima prilino iskustvo u radu na razvoju politike i tehnike primene svega u vezi sa pristupanou izgraenog okruenja. Bio je predsedavajui odborom Ministarstva finansija Kanade koji je bio odgovoran za dopunu
Federalne politike za pristupanost za zaposlene sa invaliditetom iz 1993. i bio je voa federalnog projekta
Studije najboljih iskustva u primeni univerzalnog dizajna iz 2000.
Pierre trenutno radi u Sekretarijatu za poljoprivredu i poljoprivrednu prehrambenu proizvodnju Kanade kao koordinator za ugradnju elemenata pristupanosti i projekte na polju univerzalnog dizajna .
Elisabet Svensson
Elisabet Svenson je diplomirani arhitekta sa Tehnolokog instituta Lund, Univerziteta Lund 1970. Od 1970. do
1975. godine bila je zaposlena kao arhitekta konsultant, a od 1975. do 1977. radila je u vladinom institutu za
ispitivanja u oblasti gradnje. Radi na polju pristupanosti od 1977. u vedskom Handicap Institute od 1977. do
2001, a u Nacionalnom centru za pristupanost pri kancelariji ombudsmana za pitanja invalidnosti od 2002. do
2005. i od 2006. u Handisamu (agenciji za politiku u oblasti invalidnosti).
Elisabet je autorka nekoliko knjiga i prirunika o pristupanosti, ukljuujui i knjiicu Bygg ikapp handikapp3
(objavljenu 1989, drugo izdanje 2001) i Museum for alla I Norden4 (objavljenu 2000). Ona je koautorka Vodia za pristupanu javnu upravu (objavljenog 2003), i uestvovala je u evropskom projektu PRESCO (Praktine
preporuke za odrive konstrukcije).
Elisabet je lanica EIDD vedska5 (Evropski institut za dizajn i invalidnost), Mree EKP (Evropski koncept pristupanosti) i lanica vea
ISO TC 59/SC 16 standarda pristupanosti i upotrebljivosti izgraenog okruenja.
Stvarna briga o osobama sa invaliditetom u paniji (Prim.prev.)
Access Exchange International - Meunarodna razmena na polju pristupanosti (Predlog prev.)
Priblian prevod: premostiti nepristupanost kao rezultat hendikepa (Prim.prev.)
Muzeji za sve u nordijskim zemljama (Prim.prev.)
Danas Evropski institut za dizajn za sve (Prim.prev.)
Riadh R. Tappuni, dipl.ing. arhitekture

Riadh Tappuni je trenutno ef Odeljenja za drutveni razvoj, UN-ove komisije za ekonomiju i drutvo za zapadnu
Aziju6. On je 1994. delegiran za savetnika na rekonstrukciji centra Bejruta, to je dovelo do donoenja standarda, njihove primene i objavljivanja prirunika o dizajnu bez barijera. Godine 1999. preuzeo je jednogodinji
zadatak koordinatora za obnovu kua na zapadnom Kosovu.
Osim dugogodinje karijere na polju meunarodnog razvoja, Riadh Tappuni od ranih 1990-ih, promovisao je
vanost socijalne dimenzije urbanog planiranja i arhitekture, sa posebnom panjom na sutinsku vezu izmeu
socijalnog razvoja i urbanog dizajna. Vodei program o urbanom razvoju pri UN-ESCWA, g. Tappuni pomae
zemljama u regionu u planiranju politika za razvoj gradova.
U skorije vreme publikacije g.Tappunija bave se urbanom inkluzijom kao snovom za razvoj gradova, naroito
onih u kojima postoji konflikt. Trenutno koordinira UN-ESCWA-vnim projektima za post konfliktnu rekonstrukciju. Objavljena dela su
mu: The Reconstruction of South Lebanon, Assessing Needs and Defining Priorities7, Planning for Accessibility for the Disabled in Palestine, u monografiji Urban and Rural Reconstruction in Palestine: Issues, Options, Policies and Strategies8, Access for the Disabled
in the Urban Environment9 .
C. J. Walsh
Po profesiji arhitekta, vatrogasni inenjer i tehniki kontrolor, C.J. Walsh je arhitekta-konsultant pri d.o.o. Sustainable Design International, multidisciplinarnoj firmi koja se bavi dizajnom, istraivanjem i konsaltingom sa
seditima u Irskoj, Italiji i Turskoj.
U 2003. godini, evropskoj godini osoba sa invaliditetom, bio je lan Ekspertske grupe za pristupanost Evropske unije. Naredne godine, 2004, bio je lan Radne grupe eksperata Evropske unije za istraivanje urbane sredine. On je aktivni i dugogodinji lan Meunarodnog saveta za istraivanja i inovacije u izgradnji i graevinarstvu
(CIB)10, radne komisije 14: Vatra.
Autor je radova European Charter on Sustainable Design and Construction11 iz 1998. i Rio de Janeiro Declaration on Sustainable Social Development, Disability and Ageing12 iz 2004.
UN Economic and Social Commission for Western Asia - UN-ESCWA (Prim.prev.)
Rekonstrukcija junog Libana, procena potreba i definisanje prioriteta (Prim.prev.)
Planiranje za pristupanost osobama sa invaliditetom u Palestini, u monografiji o Urbanoj i ruralnoj rekonstrukciji u Palestini: pitanja, mogunosti, politike i strategije (Prim.prev.)
Pristup za osobe sa invaliditetom u urbanoj sredini (Prim.prev).
10 International Council for Research and Innovation in Building and Construction (Prim.prev).
11 Evropski arter o odrivom dizajnu i gradnju (Prim.prev).
12 Deklaracija o odrivom drutvenom razvoju, invalidnosti i starenju Ria de aneira (Prim.prev.)
Renik termina
Branik Zatitna ograda koja spreava sluajne padove u otvore u podu i kroz otvorene stranice stepenita, odmorita, balkona,
mezanina i rampi. Rukohvati esto slue kao branici.
elo (stepenika) Vertikalni deo stepenika.
ista irina Horizontalna istina bez prepreka.
Dizajn bez prepreka Kreiranje okruenja koje je dostupno osobama sa invaliditetom i koje one mogu da koriste
Gazite Horizontalna povrina stepenika.
Glavni ulaz Ulaz koji najee koriste stanovnici zgrade i javnost.
Graninik Da bi se obezbedilo da tokovi kolica ne slete s rampe ili s odmorita kada stranice rampi ili odmorita nisu pod istim
nagibom ili nisu do zida
Infracrveni sistem Specijalizovan zvuni sistem koji pretvara zvuk u infracrveno svetlo; svetlo se ponovo pretvara u zvuk prenosnim
prijemnikom.
Kontrast u osvetljenju Do njega dolazi onda kad postoji ne samo kontrast u boji izmeu povrine i njene pozadine, ve i osvetljenje
povrine usled ega se svetlost pomalo odbija od nje, jae je naglaavajui u odnosu na pozadinu.
Kosina Kosina rampe se izraava kao visina prema duini. (Npr. 1:16 znai da na svaki 1 m visine ima 16 m duine.)
Krilce Kosa povrina na boku rampe na ivinjaku koja omoguava postepen prelaz izmeu rampe i trotoara. Krilca premouju
razlike u visini u cilju da spree mogue saplitanje peaka koji hodaju. Krilca se ne smatraju delom prilaza.
Nagib Kosina paralelna pravcu kretanja koja se izraunava kada se vertikalna promena u uzvienju podeli sa obuhvaenim horizontalnim rastojanjem.
Prepreka Neki objekat koji ograniava vertikalan prostor za prolaz, koji ulazi u stazu kretanja ili smanjuje istu irinu trotoara ili staze.
Pomagala Sredstva koja pomau korisnicima u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Na primer: kolica, etalica, tap.
Pomoni sistemi za sluanje Poboljavaju prijem zvuka osobama sa smanjenom sposobnou sluha tako to pojaavaju zvuk i
istovremeno blokiraju neeljenu buku iz pozadine.
Prilagodljiv dizajn Koji se moe lako menjati da bi se dobilo okruenje bez barijera.
Pristupana staza Neprekidna staza bez prepreka koja povezuje sve pristupane elemente i prostore u jednoj zgradi ili objektu.
Pristupaan parking Mesta za parking koja mogu da koriste osobe sa ogranienom mogunou kretanja i izdrljivou
Prolaz (za pristup) ista, ravna povrina paralelna sa parking mestom koja osobama sa smanjenom sposobnou kretanja slui za
ulazak u auto ili kombi ili izlazak iz njih
Ravan tu Koji koristi osoba u kolicima, ona koja stoji ili sedi (dodavanjem sedita u tu kabinu).
Rampa Bilo koja kosina vea od 1:20 (5%)
Rampa na ivinjaku Kosa ravan kojom je oboren ivinjak
Rub stepenika Produena ivica na gazitu stepenika, obino polukruna.
Snalaenje Pronalaenje puta i odredita.
Stubi Stub obino visok 900 mm, odvaja stazu za peake od kolovoza
Taktilne take Male kupole sa zaravnjenim vrhovima koje se koriste kao uoljivi taktilni pokazivai opasnosti na tranzitnim platformama, vertikalnim padovima i rubovima ivinjaka.
Taktilna obeleja/upozorenja Promena na povrini koja daje taktilno obavetenje da bi upozorilo peake na opasnost.
Taktilni znaci Znaci koji imaju ispupena slova koja se tumae ili itaju prelaenjem prstima preko povrine.
Tekstualni telefon ili telepisaa maina (TT/TTY) To je spoj tastature i telefona koji omoguuje komunikaciju kucanim porukama.
Trapezoidno gazite Gazite koje je ire na jednom kraju nego na drugom, kao kod krunih stepenica.
Uoljivi pokaziva/Pokaziva pravca Taktilna povrina ugraena ili postavljena na stazu koja slui da pokae put ili kao orijentir
ljudima sa oteenjem vida. (esto kameni umetak koji se sastoji od taktilnih linija izdignutih u pravcu kretanja peaka)
Uoljivo upozorenje Standardizovana taktilna povrina ugraena ili postavljena na podlogu za etanje ili druge elemente koja slui
da upozori ljude sa oteenjem vida na opasnost koja nailazi (esto kameni umetak koji se sastoji od zaobljenih stubova koji su pod
pravim uglom u odnosu na opasnost)
Univerzalni dizajn Koncept koji se koristi za stvaranje okruenja koje odgovara najirem moguem broju stanovnika.
Viekrilna vrata Dvoje ili vie vrata odvojenih samo ragastovom. Svaka vrata nazivaju se krilom.
Vizuelna upozorenja Upotreba kontrastnih boja na podlozi da bi se ukazalo na promenu u okruenju, kao to je rampa na ivinjaku
gde trotoar postaje put.
Zatieni prostor Prostor koji je odvojen od ostale povrine poda pregradom otpornom na vatru barem onoliko koliko je neophodno
za izlaz, zatien od dima i koji ima jedan izlaz ili lift za vatrogasce. Njegova veliina takoe bi trebalo da omoguava minimalnu povrinu poda od 850 x 1200 mm po korisniku koji ne hoda, sa prostorom za ne manje od 2 takva korisnika.
Akronimi i dokumenti
ADAAG Smernice pristupanosti u zakonu o Amerikancima sa invaliditetom (ADAAG) i Smernice prostupanosti u zakonu o arhitektonskim barijerama (ABA). Odbor za pristupanost SAD.
Australija Dizajn za pristup i mobilnost. Deo 1: Opti uslovi za pristupom Rad na novogradnji. AS 1428.1 2001. i Dizajn za
pristup i mobilnost. Deo 2: Proireni i dodatni uslovi Zgrade i objekti. AS 1428.2 1992. Savet za standarde Australije
Banglade Nacionalni zakon o izgradnji Bangladea. Institut za istraivanje stanovanja i izgradnje i Institut za standard i testiranje
Bangladea. U izdanju na srpskom jeziku u tabelarnom delu analize umesto podataka iz Bangladea uneti su podaci iz Srbije
CSA - CAN/CSA B651- 04, Pristupaan dizajn za izgraeno okruenje. Kanadska asocijacija za standarde
Filipini Sprovoenje pravila i propisa, amandmana na Batas Pambansa Bilang 344 (Zakon o pristupanosti): Zakon za poboljanje
mobilnosti invalidnih lica koji nalae da odreene zgrade, institucije, objekti i druge javne slube ugrade opremu i druge ureaje.
Odeljenje za javne radove i puteve i Odeljenje za prevoz i saobraajnu komunikaciju
Irska Propisi izgradnje: Tehniko uputstvo M Pristup za osobe sa invaliditetom. Irska
Junoafrika Republika Standard Junoafrike Republike Kodeks Pristupanost zgrada invalidnim osobama, SABS 0246 prvo
izdanje, i Standard Junoafrike Republike Kodeks za primenu nacionalnih propisa za izgradnju, SABS 0400 1990, prva revizija.
Savet biroa za standard Junoafrike Republike.
Liban UN Pristupanost za invalide: Prirunik za dizajniranje okruenja bez barijera. Ministarstvo za socijalna pitanja; Nacionalni
komitet za invalide i UN-ova komisija za ekonomiju i drutvo za zapadnu Aziju (ESCWA).
London AFG Smernice za pristupane objekte. London, Ontario, Kanada
Malezija Malezijski kodeks o pristupanosti i mobilnosti osoba sa invaliditetom. Malezija
Meksiko Preporuke o pristupanosti. Kancelarija predstavnika za promociju i socijalnu integraciju osoba sa invaliditetom Predsednitva Republike.
NBC Nacionalni zakon o izgradnji Kanade. Nacionalni savet za istraivanje.
Singapur Zakon o pristupanosti bez barijera u zgradama. (ver. 1.0). Odeljenje za graevinsko planiranje, Organ za graenje i graevinarstvo
Srbija - Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i
invalidnih lica
panija Tehnika uputstva za pristupanost u izgradnji 2001. Zgrada ministarstava, centar za publikacije.
vedska Graevinski propisi. Obavezne mere i opte preporuke. vedski odbor za stanovanje, gradnju i planiranje.
Urugvaj Uputstvo broj 200:2004 Accesibilidad de las personas al entorno edificado - Niveles de accesibilidad recomendados.
Instituto Uruguayo de Normas Tcnicas, Comit Especializado de Normalizacin, sobre Accesibilidad al Medio Fsico.
2] ELEMENTI GRADNJE
ANTROPOMETRIJA
Antropometrija obezbeuje izvestan broj graevinskih blokova specifinih dimenzija za ljude sa raznim spravama za kretanje. Ovi
blokovi se znatno razlikuju, na primer, specifikacija za visinu oiju osoba koja sede u kolicima (3) kree se od 1000 mm (panija) do
1330 mm (Liban), to predstavlja veliki raspon. Istraivanja sve vie pokazuju irok raspon duine razliitih vrsta sprava za kretanje.
Visina sedita osobe koje sedi u kolicima (5) kree se od 450 do 500 mm (Liban) sa naslonima za ruke (8) od 660 do 760 mm. Duina
kolica (9) po specifikacijama u Kanadi, paniji i Singapuru je 1200 mm, dok Meksiko i Filipini daju due dimenzije, a kanadski
AFG odreuje 1370 mm, poto oni ukljuuju duinu i skutera i elektromotornih kolica u ove dimenzije.
Minimalna ista povrina poda za mehanika kolica (10) kree se od 700 x 1200 mm u paniji do 760 x 1370 mm u AFG-u, dok
Ekspertska grupa smatra da je najbolje reenje 800 x 1300 mm. Minimalna ista povrina poda (11) potrebana za pristup ljudi koji
koriste mehanika kolica uvek je 1500 x 1500 mm.
Minimalni prenik za okretanje kolica (19) generalno je 1500 mm, gde je 2500 mm potrebno za okretanje elektromotornih kolica
(20), a 1350 mm za okretanje skutera (21). Ove vee dimenzije odraz su velikog broja razliitih sprava za kretanje koji predstavljaju sve vei izazov dizajnerima irom sveta.
Prepreke ili istureni objekti (25) koji mogu biti opasni za osobe sa oteenjima vida koje za kretanje koriste beli tap ili psa vodia treba
izbegavati, mada su Kanada, Singapur i Liban jedine zemlje koje preciziraju da objekti nisu dozvoljeni na delovima puta predvienim
za kretanje peaka.
ista irina za nekog ko koristi take (14) kree se od 900 mm (Liban) do 1200 mm (Meksiko), gde je 1200 mm najira dimenzija.
Slino tome, za osobe koje se kreu sa psom vodiem (16) procenjuje se da je potrebna isto irina od 1200 mm.
Maksimalan domaaj s prednje strane (25) za osobu koja sedi u kolicima je 1200 mm, a minimalan domaaj s prednje strane (26)
kree se u visini od 250 mm prema Australiji do 700 mm po Filipinima. Maksimalan domaaj s prednje strane preko prepreke (28)
iznosi 500 mm.
Domaaj sa strane iznad poda (29) za nekoga ko sedi u kolicima kree se od 1200 mm prema SAD do 1700 mm u Libanu, a minimalni
domaaj sa strane (30) kree se od 230 do 450 mm. Postoji velika raznolikost u antropometrijskim podacima za osobe koje sede u
kolicima.
Visina komandi u mehanizmima za rukovanje (34) kreu se od 400 do 1250 mm. Zanimljiv dodatak kriterijumu za komande jeste
zahtev za taktilnim i auditivinim informacijama (37) koje omoguavaju da sprave budu univerzalno dostupne svim korisnicima,
to je sada propisano i u Kanadi i u vedskoj.
Visina pulta (41) kree se od 730 do 915 mm, a Ekspertska grupa je odabrala dimenzije 730 850 mm, to odgovara najirem obimu
korisnika. ista povrina poda za prilaz spreda pultu ili stolu (46) ili prilaz sa strane je 800 x 1300 mm.
Komentar od strane CSA koji se tie dimenzija svih veih sprava za kretanje jeste preporuka da je najbolje da zauzimaju prostor od
1500 mm.
Pitanje
660
1100 1300
675
480
200
920
760
1200
irina rasklopljenih kolica
Visina na kojoj su oi osoba koje sede u kolicima
Visina na kojoj se nalazi krilo

osoba koje sede u kolicima
Visina sedita osoba koje

sede u kolicima
Visina na kojoj su noni prsti

osoba koje sede u kolicima
Visina na kojoj su ruke na

kolicima
Visina naslona za ruke na

kolicima
Duina kolica
1500 x
1500
1200 x
1200
da
Minimalna ista povrina

poda neophodna za jedna
mehanika kolica u mirovanju i korisnika pri polukrunom okretu
Minimalna ista povrina za

boni pristup i pristup spreda
Povrina poda za pristup

moe ukljuivati i deo prostora za kolena ispod nekog
elementa
10
11
12
13
750 x
1200

poda neophodna da se
smeste jedna mehanika
kolica u stanju mirovanja i
korisnik
Pod
300
irina sklopljenih kolica
Dimenzije kolica
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
1220 x
1220
1525 x
1525
760 x
1220
SAD
ADAAG
1090
168 - 190
530
555 - 705
1005 1245
700
panija
1500 x
1500
870 x
1220
1500 x
1500
700 x
1200
1200
Irska
1030 1220
vedska
700
Urugvaj
730 - 760
930
205
480
600
1090 1290
600
Meksiko
Antropometrija
Junoafrika
Republika
da nije
koso i
klizavo
da
Srbija
1300 x
1300
1500 x
1500
750 x
1300
1100 1300
600 - 750
Filipini
Malezija
da
1200 x
1200
1800 x
1800
900 x
1200
1200
760
920
200
480
675
1100 1300
680
300
Singapur
1300 x
1300
800 x
1300
1220
Australija
700 x
1250
1100
660 - 690
900 1100
180 - 220
450 - 500
600 - 640
1160 1330
600 - 750
Liban UN
da
1370 x
1370
2440 x
2440
760 x
1370
1370
760
Kanada
AFG
da
1370 x
1370
1500 x
1500
800 x
1300
1100 1300
700 - 760
900 - 1100
180 - 220
450 - 500
555 - 705
1000 1300
600 - 750
300
Najbolja
reenja
900 1500
1200
750 x
1500
635 x 710
Komforna irina za hodanje

za osobe koje koriste take
Komforan domaaj koji

osoba koja koristi dugi
beli tap ima za otkrivanje
prostora ispred sebe
Osobi koja koristi psa vodia potrebna je komforna

ista irina prolaza od

poda za jedna elektromotorna kolica ili skuter u
mirovanju i korisnika

poda za jednu etalicu u
mirovanju i korisnika
14
15
16
17
18
3150
Minimalni prenik istog

prostora u visini nonih
prstiju za okret skutera od
180/360
20
21
22
Nijedna prepreka, osobi

koja koristi beli tap ne
sme da ulazi u komfornu
irinu kretanja vie od
100
2250

prstiju za okret elektromotornih kolica od 180/360
19
Prepreka
1500

prstiju za okret kolica od
180/360
Prenik pri okretanju
920
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
1500
Kanada
NBC
1525
SAD
ADAAG
1600
760 - 800
1200
1200
Meksiko
Urugvaj
1500 2000
1300
vedska
Irska
1500
760
1770
1290
panija
Antropometrija
Junoafrika
Republika
Srbija
1500
Filipini
Malezija
100
1800
920
Singapur
2070 x 1540
(za okret
od 180),
2250 x 2250
(za okret
od 360)
1000
Australija
nisu
dozvoljene
prepreke
1500
700
900
Liban UN
100
2440
660 x
1370
Kanada
AFG
nisu
dozvoljene
prepreke
3150
2250
1500
635 x 710
800 x
1300
1200
900 - 1500
1200
Najbolja
reenja
10
680
Za osobu koja koristi take,

nijedna prepreka ne sme da
ulazi u istinu staze kretnja
ispod minimalne visine od
Da bi mogle da se uoe
tapom, visina prepreke
od poda ne sme da bude
vea od
23
24
400
600
500
1400
230
600
500
Iz kolica, minimalni domaaj ispred sebe od poda

bez prepreka je visine od
Iz kolica, maksimalni domaaj ispred sebe preko

prepreke da bi se neto
dodirnulo je
Iz kolica, maksimalni
domaaj ispred sebe preko
prepreke da bi se neto
uhvatilo je
Iz kolica, maksimalni
domaaj sa strane od poda
bez prepreke je visine od
Iz kolica, minimalni domaaj sa strane od poda bez

prepreke je visine od
Iz kolica, maksimalni domaaj sa strane preko prepreke

da bi se neto dodirnulo
iznosi
Iz kolica, maksimalan
domaaj sa strane preko
prepeke da bi se neto
dohvatilo je
26
27
28
29
30
31
32
1200
Iz kolica, maksimalni domaaj ispred sebe od poda

bez prepreka je visine od
25
Domaaj
300
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
610
380
1220
635
380
1220
SAD
ADAAG
300
1600
Meksiko
Urugvaj
100 - 350
vedska
Irska
254
1350
panija
Antropometrija
Junoafrika
Republika
Srbija
700
1200
Filipini
Malezija
500
250
1300
500
400
1200
300
Singapur
600
230
1350
250
1220
Australija
260 - 450
1700
500 - 680
710 - 920
260 - 450
1400
nisu
dozvoljene
prepreke
nisu
dozvoljene
prepreke
Liban UN
610
230
1370
635
400
1200
680
Kanada
AFG
500
500
300
1220
500
500
400
1200
350
nisu
dozvoljene
prepreke
Najbolja
reenja
11
400 1200
da
22 N
Centralna linija komandi

treba da je iznad poda
izmeu
Komandama se upravlja jednom rukom i bez

vrstog stiska, stezanja ili
uvrtanja zgloba na ruci
Za rukovanje komandama
potrebna je sila ne vea od
34
35
36
200 lx
da
Komande treba da budu

osvetljene do odreene
jaine barem
Komande ili displeji gde je

neophodno itanje treba da
su osvetljeni do odreene
jaine barem
Komande treba da su u
kontrastnoj boji u odnosu
na svoju okolinu
37
38
39
40
Kanada
NBC
22,2 N
da
380 1220
760 x
1220
SAD
ADAAG
1200
Meksiko
Urugvaj
kontrast
41
Visine vrha pulta, stola i

radne povrine ili sline
povrine kreu se izmeu
730 - 860
865 maks. maks. 915
760
800
da
25,5 N
odgovarajui dizajn
na odgovarajuem
mestu
vedska
Propisane mere za prostor za pristup i prostor za kolena kod pultova, stolova, radnih mesta i lavaboa
100 lx
Podeavanja na komandama treba da daju taktilne

i/ili zvune informacije,
ukljuujui informacije o
funkciji i poloaju komandi
da
750 x
1200
33
Pitanje
Kod komandi i mehanizama

za rukovanje na automatima minimalna ista i ravna
povrina poda treba da je
Komande
Br.
Kanada
CSA
Irska
da
850
700 1200
panija
Antropometrija
200 lx
da
500 1200
Junoafrika
Republika
800
Srbija
Filipini
Malezija
800 maks.
da
100 lx
22 N
da
600 1200
900 x
1200
Singapur
730 - 850
200 lx
150 lx
19,5 N
daje se
prednost
710 - 865
da
100 lx
100 lx
22 N
da
400 1200
900 - 1100
za hvatanje/
za okret,
900 - 1200
za guranje,
900 - 1250
za dodir
Kanada
AFG
760 x
1370
900
Liban UN
800 x
1300
Australija
730 - 850
da
200 lx
150 lx
da
19,5 N
da
400 - 1200
800 x
1300
Najbolja
reenja
12
480
480
750 x
1200
1200 X
750
Tamo gde se pultu ili stolu

prilazi spreda, ista irina
za kolena treba da je barem
Tamo gde se pultu ili stolu

prilazi spreda, ista dubina
za kolena treba da je barem
Tamo gde se pultu ili

stolu prilazi spreda, ista
dubina moe se poklopiti sa
istom povrinom poda ali
ne vie od
irina i dubina iste povrine poda za pristup spreda

pultu ili stolu treba da je
barem
irina i dubina iste povrine poda za boni pristup

(dua strana paralelna pultu
ili stolu) pultu ili stolu treba
da je barem
42
43
44
45
46
47
48
Za sve ostale propisane

mere koje se tiu prostora
vidi odeljak PRILAZI
da
750
Tamo gde se prilazi spreda

pultu ili stolu, ista visina
za kolena iznad poda treba
da je barem
Ostalo
680
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
da
1200 X
760
760 x
1220
205
760
685
SAD
ADAAG
da
750 x
1200
400
1000
Meksiko
da
800
700
Urugvaj
da
vedska
da
Irska
da
600
800
700
panija
Antropometrija
da
Junoafrika
Republika
Srbija
da
Filipini
da
Malezija
da
1200 x
900
750 x
1200
480
480
750
680
Singapur
da
Australija
da
Liban UN
da
1370 x
760
760 x
1370
480
480
760
685
Kanada
AFG
da
1300 x
800
800 x
1300
480
480
800
700
Najbolja
reenja
PRILAZI
Prilazi ukljuuju sav prostor za peake kroz neki objekt, prostor koji ujedno slui kao javni kao i radni. U kojoj meri se zahteva da prilazi
budu pristupani, odreeno je oblau koja ima nadlenost nad primenom propisa i standarda.
Kanada i Singapur (3) navode da povrina poda ne treba da bude previe reljefna. vedska odreuje da prilaz treba da je ravan, i
(5) bez ikakvog uzvienja, ali Filipini dozvoljavaju uzvienje do 25 mm, a Malezija doputa maksimalno uzvienje od 10 mm. Kanada
i SAD dozvoljavaju uzvienje do 13 mm, ali ono mora biti koso sa nagibom 1:2. Povrine pokrivene tepihom (16) mogu da predstavljaju opasnost od zapinjanja ako su vlakna tepiha previe duga, tako da SAD, vedska i Kanada odreuju da ivica mora biti kosa, dok
Singapur doputa uzvienje od 15 mm, s nagibom od 1:2.
Padajua kosina generalno se smatra rampom kada prelazi nagib od 1:20, mada Urugvaj odreuje 1:16, a Meksiko 1:12.
Stepen osvetljenja (17) za prilaz odreuju panija, Junoafrika Republika i Singapur i on iznosi 150 luksa. Ovo se smatra najboljim primerom iz prakse.
Vano je imati na umu da ne sme biti isturenih viseih objekata koji mogu predstavljati opasnost za ljude koji su slepi ili imaju
oteenje vida dok se kreu kroz unutranjost zgrade. Visina od glave do plafona du staze za kretanje znaajno varira i iznosi
2400 mm u Junoafrikoj Republici, 2000 mm na Filipinima i u Australiji i 2200 mm u Urugvaju.
Propisane mere za minimum iste irine takoe znaajno variraju, od 900 mm u Libanu, 1050 mm u paniji i 1300 mm u vedskoj.
Ekspertska grupa odabrala je dimenziju od 1200 mm iste irine kao najbolje reenje, mada u oblastima gustog saobraaja
preporuuje se da to bude 1830 mm.
ista povrina poda za kolica razlikuje se poto se standardi za zgrade menjaju zbog poveanih dimenzija nekih kolica. Dizajn
kolica je napredovao kako bi odgovarao korisnicima, pa su ona sada via, ira ili opremljena ventilatorima ili drugom opremom.
SAD odreuju 760 x 1220 mm, Singapur 900 x 1200 mm i Australija 800 x 1300 mm. Veliina kolica razlikuje se od zemlje do zemlje,
i zavisi od antropometrije ili razliitih proizvoaa.
Propisana mera iste irine za linije vodilje ili pokazivae za stajanje u redu navedena je u razliitim standardima, od 900 x 1060
mm, sa prostorom za manevrisanje od 1500 x 1500 mm (Kanada) na poetku, kraju i gde postoji promena smera. Takoe je vredan
pomena zahtev da slepe osobe koje koriste tap imaju mogunost da uoe linije vodilje (41) kao i zahtev da donja ivica bude na
maksimalnoj visini od 350 mm da bi se mogla uoiti tapom.
Uoljivi pokazivai opasnosti (primetna promena u teksturi) propisani su na ivicama stajalita u Kanadi, vedskoj i Singapuru.
Zanimljiv komentar iz Singapura u vezi sa prilazom ukljuuje preporuku da se na otvorenim prostorima izbegava kaldrma sa otvorenim spojevima ili betonski blokovi sa brazdama za ventilaciju poto mogu predstavljati opasnost od saplitanja. Vane preporuke za
snalaenje u prostoru ukljuuju upotrebu svetla na plafonima du staza da ljudi mogu da se orijentiu i upotrebu osvetljenja
kontrastnih boja na lajsnama, zidovima i vratima. Ove preporuke pomau svima u obeleavanju prilaza i posebno e biti korisne
ljudima sa ogranienom sposobnou vida, ljudima s autizmom ili kognitivnim invaliditetom.
13
14
da
kosina sa
nagibom
do 1:2
ne strmiji
od odnosa
1:12
1:50 (2%)
1:20 (5%)
Promena u nivou ili usponu

izmeu 0 - 6 mm na prilazu
moe biti vertikalna. (osim
u liftovima, na ureajima za
podizanje i na rampama na
ivinjacima)
Vertikalni uspon izmeu 7 i

13 mm na prilazu, (osim za
liftove, ureaje za podizanje
i rampe na ivinjacima) je
Za vertikalni uspon od
preko 13 mm na prilazima
(osim kod liftova, ureaja
za podizanje i rampi na
ivinjaku)
Nagib koji se ukrta sa

drugim nagibom prilaza ne
treba da prelazi razmer od
Padajui nagib prilaza ne

prelazi razmer od
1:20
da
Pod i povrine tla ne treba

da su previe reljefne
Padajui nagib prilaza

postaje rampa ili rampa na
ivinjaku ako je strmiji od
da
Pod i povrine tla stvaraju

minimalnu refleksiju
da
Pod i povrine tla stabilni su,

vrsti i otporni na klizanje
Pitanje
Povrine
Br.
Kanada
CSA
kao za
rampu ili
rampu na
ivinjaku
kosina sa
nagibom
do 1:2
kosina sa
nagibom
do 1:2
da
Kanada
NBC
1:20
1:20
1:48
kao za
rampu ili
rampu na
ivinjaku
kosina sa
nagibom
do 1:2
da
da
SAD
ADAAG
1:12
da
da
Meksiko
1:16
1:50
da
Urugvaj
1:20
1:12
unutranji, 1:20
spoljanji
1:50
treba da je
ravno
treba da je
ravno
treba da je
ravno
da
vedska
1:20
1:50
da
Irska
kao za
rampu
kosina od
1:2
da
da
panija
Prilazi
1:40
da
da
Filipini
1:20
1:100
dozvoljen
uspon do
25, ali
bolje s
rampom
bez prago- dozvoljeno

va koji su do 25, ali
vei od 20
bolje s
mm
rampom
bez pragova koji su

vei od 20
mm
da
Srbija
promene u
povenivou vee
zivanje
od 25 su
promena
dozvoljeu nivou
ne, ali da
uraditi:
se postavi peakim
odgova- i rampama
rajua
za kolica
rampa
do 760
da
Junoafrika
Republika
maks. 10
mm
maks. 10
mm
da
Malezija
1:20
1:20
1:20
1:20
1:50
1:25
1:25
1:50
kao za
rampu
da
da
da
Kanada
AFG
za uspon
0 - 15 nagib od 1:2,
za uspon
15 - 50
nagib 1:5,
za uspon
50 - 200
nagib 1:10,
za uspon
200 +
nagib 1:12
da se
postavi
rampa
da
Liban UN
kosina sa
nagibom
do 1:2
1:40
da
Australija
0 - 15
kos sa
nagibom
od 1:2
0 - 15,
maks
nagib od
1:2
da
da
da
Singapur
1:20
1:20
1:50
kao za
rampu, ne
strmiju od
1:12
kosina sa
nagibom
do 1:2
da
da
da
da
Najbolja
reenja
15
13
da
da
da
13
da
da
Pitanje
Reetke u peakom delu

treba da budu u jednom
pravcu i da imaju razmak
irine ne vee od
Reetke treba postaviti tako

da je duina vertikalna u
odnosu na primarni pravac
kretanja
Tepih ili tepison je bezbedno

privren
Tepih ili tepison treba da

ima vrst uloak, postavu ili
poleinu gde postoji
Kod tepiha ili tepisona visina tepiha i podloge zajedno

ne treba da prelazi
Tepih ili tepison treba da

ima kratka, vrsta i ravna
vlakna ili petlje
Rubovi tepiha ili tepisona,

tamo gde on postoji, treba
da imaju porub 0 - 6 mm
moe biti vertikalan, 7 - 13
mm kos, ali ne strmiji od
odnosa 1:2
Br.
10
11
12
13
14
15
16
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
da
strogo
izbegavati
tepihe sa
gustim
vlaknima
da i ako je
izmeu 0
- 15, onda
je maks.
nagib 1:2
vrst
uloak,
postava ili
poleina
da ne
postoji
rizik od
zapinjanja
da
ravne
petlje,
petlje sa
teksturom, vlakna ravno
oiana
ili vlakna
ravno
oiana/
neoiana
izbegavati
tepihe od
debelog
vlakna
12
Singapur
da ne
postoji
rizik od
zapinjanja
Malezija
13 (samo
tepih,
podloga
nije dozvoljena)
13
Filipini
da
Srbija
da
panija
da ne
postoji
rizik od
zapinjanja
Irska
da
10
vedska
da ne
postoji
rizik od
zapinjanja
15
Urugvaj
da
13
Meksiko
Junoafrika
Republika
da
da
13
SAD
ADAAG
Prilazi
ravne
petlje,
petlje sa
oiana
ili vlakna
ravno
oiana/
neoiana
6 (duina
vlakana)
da
da
da
13
Australija
da
da
13
Liban UN
da
ravne
petlje,
petlje sa
oiana
ili vlakna
ravno
oiana/
neoiana
13
da
da
da
13
Kanada
AFG
da
ravne
petlje,
petlje sa
teksturom,
vlakna ravno oiana
ili vlakna
ravno
oiana/
neoiana
6 (duina
vlakana)
da
da
da
10
Najbolja
reenja
16
Elementi gradnje, kao to

su staze i prostor za odmor
u prizemlju, treba da su
osvetljeni najmanje do
17
2030
680
680
100
bilo kojim
duinom
da
920
810
Tamo gde je prostor iznad

glave u delovima za peake
nii od 2030 mm od poda,
postaviti ogradu ili neku
drugu prepreku ija najvia
ivica ne prelazi
Najvia ivica ograde, barijere ili isturenog objekta treba

da je na visini od
Kod isturenih objekata na

visini 680 - 2030, maksimalna isturenost u prilaz je
Istureni objekti na visini

ispod 680 mogu da ulaze u
prilaz najvie
Istureni objekti ne smeju da

smanjuju istu irinu prilaza
Minimalna ista irina prilaza u unutranjem prostoru
Minimalna ista irina za

uvuene delove do 600 mm
duine, (ukljuujui ulaze)
18
19
20
21
22
23
24
25
100 lx
ista visina prostora iznad

glave u delovima za peake
kao to su staze, hale,
hodnici ili prolazi treba da
je najmanje
Prostor iznad glave
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
920
bilo kojim
duinom
100
680
680
1980
Kanada
NBC
815
915
da
bilo kojim
duinom
100
685
685
2030
SAD
ADAAG
1200
treba da
postoji
prepreka
1800
Meksiko
900
2200
Urugvaj
800
1300
100 - 350
100 - 350
2200,
2000
stepenice,
izlazi u
sluaju
opasnosti
vedska
1200
da
2200,
2000
stepenice
Irska
1050
da
150
150
2100
150 lx
panija
Prilazi
1100
da
300, sa
barijerom
na 300 od
poda
da su
uoljive
osobama
koje koriste tap
2400,
2000
izlazi u
sluaju
opasnosti
150 lx
Junoafrika
Republika
900
1800
2500
Srbija
1200
da
2000
Filipini
1200
da
istureni
objekti
nisu dozvoljeni
istureni
objekti
nisu dozvoljeni
2000
Malezija
1200
da
100
580
580
2000
150 lx
Singapur
1000
2000
Australija
900
2000,
1950 u
prostorima
u kojima nije
dozvoljen
pristup
svima
Liban UN
950
1060
da
bilo kojim
duinom
100
680
680
2100
50 lx
Kanada
AFG
815
1200
da
bilo kojim
duinom
100
350
350
2030
150 lx
Najbolja
reenja
17
Pitanje
1100
920
1500
1500
920
da
1500
1500
1500
810
Minimalna ista irina kod

polukrunog okreta oko
prepreke manje od 1200
mm irine
Minimalna ista irina pri

okretanju oko objekata
irine preko 1200 mm
Minimalna ista irina u

delovima sa gustim saobraajem je najmanje
Minimalna ista irina

spoljanjih prilaza treba da
je najmanje

spoljnih prilaza koji se nalaze uz rampu na ivinjaku je
najmanje
Spoljnji prilazi uz kolovoze,

treba da su odvojeni od
ivinjaka rampom ogradom
ili barijerom, ili uoljivim
pokazivaem opasnosti
Minimalna ista irina na

prilazima neophodna za
prolaz dvoje kolica
Minimalna ista irina na prilazima za prolaz jednih kolica

i jedne osobe koja hoda

neohodna za prolaz kolica
i osobe koja koristi tap u
razliitim pravcima
Minimalna ista irina prilaza, osim za uvuene delove

duine do 600 mm
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
ista irina/ist prostor
Br.
Kanada
CSA
1500
1100
Kanada
NBC
915
1525
1525
1525
915
1065,
1220 pri
okretanju
SAD
ADAAG
1500
Meksiko
900
Urugvaj
1300
1500
1800
da
1300,
2000
spoljnja
staza
1300,
2000
spoljnja
staza
vedska
Irska
1800
1500
1800
1200
1050
1200
panija
Prilazi
Junoafrika
Republika
1950
1800
Srbija
1200
1500
1200
Filipini
1200
1200
1200
da
1200
1200
1200
1200
Malezija
1200
1800
da
900
Singapur
1500
1800
1000
Australija
1200
1500,
bolje
1800
da ili bitve
900
1500
1200
Liban UN
950
1370
1830
950
1060
1830
1060
1220
Kanada
AFG
1200
1800
1525
1800
da
1200
1500
1830
1060
1200
Najbolja
reenja
18
Na dugim stazama treba da

se obezbedi prostor za odmor van staze u intervalima
od priblino
36
37
Za dodatne mere o komandama pogledati odeljak

ANTROPOMETRIJA
920
1500 x
1500
680
da
da
Arhitektonski elementi za
navoenje u redove treba
da imaju istu irinu od
najmanje
Tamo gde redovi menjaju

pravac, gde poinju i gde
se zavravaju, elementi za
da imaju istu povrinu
poda od najmanje
Elementi za navoenje u
redove treba da su uoljivi
tapom od poda na ili nie
od
redove treba da su stabilni i
da se lako ne pomeraju
redove treba da su u boji
kontrastnoj sa svojom
okolinom
39
40
41
42
43
Ograde vodilje za stajanje u redu
38
da
30000
ista povrina poda da se

smesti jedna osoba koja
koristi kolica (ukljuujui
prostor oko komandi i prostupanih oznaka) treba da
ima mere irina puta dubina
od najmanje
Komande
750 x
1200
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
1065 x
1220
915
da
760 x
1220
SAD
ADAAG
da
30000
Meksiko
Urugvaj
100 - 350
da
vedska
Irska
da
panija
Prilazi
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
750 x
1300
Filipini
Malezija
900
da
maks.
30000
900 x
1200
Singapur
da
800 x
1300
Australija
da
Liban UN
da
privreno za pod
1060
da
760 x
1370
Kanada
AFG
da
da
350
1500 x
1500
920
da
30000
800 x
1300
Najbolja
reenja
19
Pitanje
Povrina elemenata za
da je bez odsjaja
da
da
250
da
da
da
Tamo gde rampa na ivinjaku, peaki prelaz ili prelaz

kod peakog ostrva/srednje
linije postaje deo prilaza,
za mere pogledati odeljak
RAMPE NA IVINJACIMA
Uoljive pokazivae
opasnosti postaviti na
nezatienoj ivici za iskrcavanje (kao to je tranzitna
platforma) ako postoji
promena u visina vea od
Uoljive pokazivae
nezatienoj ivici za
iskrcavanje (kao to je
tranzitna platforma) gde je
nagib strmiji od odnosa 1:3
(33,3%)
Uoljive pokazivae opasnosti postaviti na nezatienu kosu ivicu dekorativne

vodene povrine
Uoljive pokazivae
poetku kolovoza ili ulaza u
prostor gde nema ivinjaka
ili drugih elemenata koji ih
odvajaju od dela za kretanje
peaka
45
46
47
48
49
50
da
Uoljivi pokazivai opasnosti treba se nalaze kod rampi na ivinjaku (pogledati

odeljak o RAMPAMA NA
IVINJACIMA za dodatne
mere)
Ostale mere
44
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
da
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
da
Urugvaj
tamo gde
postoji
rizik od
padanja
da
vedska
Irska
panija
Prilazi
Junoafrika
Republika
Srbija
da
da
Filipini
Malezija
da
da
da
da
da
Singapur
da
Australija
da
Liban UN
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
50
da
da
da
Najbolja
reenja
20
da
da
da
da
da
da
Za dodatne mere o rukohvatima pogledati odeljak

RUKOHVATI
Za mere o klupama, stolovima za piknik pogledati

odeljak KLUPE I STOLOVI
ZA PIKNIK
Tamo gde postoje vrata

du iste staze kretanje,
pogledati odeljak VRATA
Tamo gde postoje oznake

na prilazu, za mere pogledati odeljak OZNAKE
Tamo gde rampa postaje

deo prilaza, za mere pogledati odeljak RAMPE
51
52
53
54
55
56
Pitanje
Za dodatne mere o
uoljivim upozorenjima,
uoljivim opasnostima, i
uoljivim povrinama za
pokazivanje pravca du
prilaza pogledati odeljak
UOLJIVE POVRINE ZA
UPOZORAVANJE
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
Meksiko
da
da
da
da
da
Urugvaj
da
da
da
da
da
vedska
da
da
da
Irska
da
da
da
da
panija
Prilazi
da
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
Srbija
da
da
da
da
da
Filipini
da
da
da
Malezija
da
da
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
da
da
Australija
da
da
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
21
Uoljivi pokazivai pravca treba da su postavljeni u velikim otvorenim prostorima (kao to su trni centri ili saobraajni terminali) da bi olakali snalaenje pokazujui osnovne pravce kretanja.
Snalaenje u prostoru moe se olakati na vie razliitih naina: planiranjem rasporeda jednostavnim i loginim planom kretanja s lakim pristupom informacijama. Takoe preko taaka za orijentaciju u prostoru, upotrebom
boje, oblika ili osvetljenjem koje se istie u odnosu na svoju okolinu, ili razliitim bojama poda na razliitim spratovima ili im dodeljujui simbol koji se moe videti na znakovima, tablama u liftu, mapama za orijentaciju, itd.
Prilazi treba da su dobro osvetljeni bez odsjaja, zbunjujuih senki ili jake svetlosti i bez vidljivog ili nevidljivog treperenja, zvunog ili UV zraenja.
Velike staklene povrine za koje bi se moglo pomisliti da su otvori, blizu prilaza oznaiti trakama ili okvirima razliito osvetljenim u odnosu na okolinu.
Za osobe sa oteenjima vida ili prstiju ili ake treba postaviti prekidae na polugu, pritisak ili povlaenje u vertikalnom, pravcu. Tasteri na prekidaima treba da su istaknuti u odnosu na osnovu i imaju irinu od najmanje 10 mm.
Prozori i vrata ne treba da se otvaraju preko staza, hodnika, stepenica ili rampi kako ne bi ometali kretanje.
Gde god je to mogue, spoljanje staze treba zatititi od vremenskih prilika.
Pristupaan put ne treba da ima stepenik, ispust, stepenite, okretite, rotaciona vrata, pokretne stepenice ili druge smetnje koje bi ometale bezbednu prohodnost po njemu.
Povrina zida treba da je glatka ili u sluaju da je zid hrapav, da postoje rukohvati.
Osvetljenje treba da je konstantno. Ekstremne promene u stepenu osvetljenja treba izbegavati.
vedska
vedska
vedska
Junoafrika Republika
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
17
18
19
20
21
22
23
24
25
Uvlaenjem objekta u zid (npr. esme, ograde javnih govornica, aparati za gaenje poara) izbegava se opasnost od isturenih objekata.
CSA
12
CSA
Povrine s velikom refleksijom stvaraju odsjaj, to moe biti problem velikom broju ljudi.
CSA
11
16
Nepravilne povrine kao to je kaldrma ili velike povezane kamene povrine treba izbegavati jer oteavaju hodanje i kretanje na tokovima.
CSA
10
Razdaljina izmeu stubia i ivinjaka na parkingu treba da je dovoljno velika da bi mogao da proe korisnik kolica.
Staze koje su napolju treba da imaju odgovarajue odvode kako se voda ne bi nagomilavala.
CSA
CSA
Treba izbegavati postavljanje reetaka na prilaz, posebno pri dnu rampe.
CSA
15
Novi tepisi mogu da odaju mirise, to moe uticati na svakoga ali naroito ljude osetljive na okolinske faktore. Dobavljai mogu obezbediti tepihe koji su pre postavljanja izgubili ovaj miris.
CSA
Stubii ili ivinjaci u kontrastnoj boji treba da se koriste kako parkirana vozila ne bi ulazila u pristupaan prilaz.
Daje se prednost tepisima bez postave.
CSA
CSA
Treba da postoji deo za sedenje blizu mesta predvienog za stajanje u redu.
CSA
14
Upotreba podloge koja je u bojom ili teksturom u kontrastu sa okolnim prostorom pomae da se definie prostor predvien za stajanje u redu.
CSA
ice, nastrenice, zelenilo (npr. granje drvea, i sl) ne treba da ometaju nijedan deo prilaza.
Tamo gde su prozori postavljeni na kraju hodnika, upotrebiti razna sredstva da se smanji odsjaj.
CSA
CSA
Zidovi na kraju hodnika treba da su kontrastnoj boji ili svetliji od ostalih zidova i poda.
CSA
13
Smanjivanje uglova prepreke vee od 1200 mm dae dodatni prostor za manevrisanje.
CSA
Komentari
Dokument
Br.
Prilazi Komentari
22
Objekti koji sami stoje, na visini od 580 - 2000 mm od poda, mogu da imaju nastrenicu od najvie 300 mm.
Maksimalna visina donje ivice objekata koji sami stoje sa prostorom veim od 300 mm izmeu dvaju oslonaca treba da je 580 mm od visine poda.
Kaldrme sa otvorenim spojevima ili betonske blokove sa brazdama za ventilaciju treba izbegavati na otvorenom prostoru ili na parkingu za vozila gde bi ljudi mogli da prolaze. U njih mogu da upadnu noge ili pomagala za
hodanje, a korisnici kolica teko prelaze preko njih.
Prekidai za svetlo, kuke za kaenje kaputa i slini predmeti treba da su u jakom kontrastu sa pozadinom.
Zidovi i plafoni treba da su svetlih tonova istih boja (da pomognu razlivanje svetlosti po sobi ili prostoru) i matirane povrine (da bi se izbegao neeljeni odsjaj ili refleksija).
Koristiti kontrastnu povrinu kako bi obeleili siguran put po trgu ili po parkiralitu.
Preporuuje se veliki vizuelni kontrast izmeu podova, zidova, uglova i vrata.
Postaviti staze sa teksturom za bolje snalaenje po zgradi.
Koristiti plafonska svetla za usmeravanje ljudi du staza u otvorenom prostoru.
Koristiti izvore difuzne svetlosti kako bi se smanjio odsjaj.
Koristiti prelaze u osvetljenju izmeu tamnih i svetlih delova prostora.
Za razlikovanje staza i lokacija, koristiti znakove koji ukljuuju promene u stepenu osvetljenja, svetle boje, jedinstvene are na podu i postavljanje posebne opreme i druge arhitektonske elemente.
Prilazi treba da se prostiru do svih radnih mesta i da obuhvataju take za okretanje kolica tamo gde se ulazi u prostor za rad.
Izbegavati priguivanje zvukova poto to moe dovesti do dezorijentacije i do toga da se neki deo uini ujednanijim nego to jeste.
Kontrastne lajsne pomau da se definiu granice nekog prostora.
Uglove zatitite uvuenim metalnim ili plastinim titnicima za uglove.
Tepih treba da je u kontrastu sa zidom i nametajem kako bi se razlikovale ivice nametaja i sobe.
U dizajniranju ostaviti dovoljno prostora za okretanje skutera i elektromotornih kolica.
Ivice spoljanjih staza treba da su kose gde god ima promene u nivou 6 - 13 mm.
Trnovito i otrovno cvee ne treba saditi neposredno uz peake staze.
Usamljene stubove treba izbegavati, a uglovi zidova i stubovi kako unutar tako i van zgrade treba da su zaobljeni kako bi se smanjio rizik od povreda.
Svaki opasan prostor (npr. prostor sa elektro instalacijama) koji nije zatien zakljuanim vratima, oznaiti taktilnim znakom upozorenja.
Dokument
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
UN
UN
Malezija
Malezija
Br.
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
Komentari
Prilazi Komentari
DVORANE, ARENE I PROSTORI ZA OKUPLJANJE

Pristupani delovi za sedenje u dvoranama, arenama i prostorima za okupljanje trae se po veini propisa i standarda. Kanada,
panija i Junoafrika Republika zahtevaju da pristupaan prostor za publiku bude pored pristupanog prolaza. Junoafrika Republika
naglaava da nije doputeno da pristupaan prostor za publiku blokira nijedan red ili izlaz na vrata (1).
Veliina prostora za gledaoce za korisnike/ce kolica (6) kree se od 750 x 1300 mm na Filipinima do 900 x 1400 mm u Irskoj. Za
dvoja kolica jedna pored drugih, kao najbolje reenje odabrano je 1700 x 1900 mm. Mnoge zemlje pominju da ovaj prostor mora
biti ravan, to je vano uzeti u obzir, jer je veoma neudobno sedeti na kosoj povrini.
Mnogi propisi navode da su delovi gledalita predvieni za korisnike/ce kolica sastavni deo (11) rasporeda sedenja i da prostor u
gledalitu, predvien za kolica (12), treba da bude rasporeen svuda i na svim nivoima. Ovo je vaan kriterijum koji osigurava da ljudi
koji koriste kolica nisu proterani u zadnji ili prednji deo gledalita.
Australija, Liban, SAD i Kanada zahtevaju da ljudi koji sede u prostoru gledalita namenjenom za kolica imaju vidik (17) koji je isti
kao na svim ostalim mestima u gledalitu. Po mnogim propisima tamo gde ima od 4 do 25 mesta, broj mesta za gledanje iz kolica
je 2, a Liban zahteva minumum 2, 1 na svakih 100 ili u istom odnosu za prostore do 600 mesta.
Kako bi se obezbedilo da su gledalita, arene i prostori za okupljanje pristupani ljudima koji slabije uju, SAD, vedska, Irska, Malezija
i Australija smatraju da je neophodno da se obezbedi pomoni ureaj za sluanje, sa odlinom preporukom da i scenski prostor bude
opremljen pomonim ureajem za sluanje.
Dodatni komentari koji se odnose na pristupanost obuhvataju one u CSA koja predlae fokusna svetla po ivicama prolaza pored sedita. Australija istie da je vano da je scenski prostor pristupaan i da se obezbedi da govornik upravlja svim komandama. Granice
podijuma ili pozornice treba definisati barijerama ili kontrastiranjem boje i teksture na povrini poda. Ovo su odline preporuke koje
bi svakom omoguile da koristi scenski prostor. vedska naglaava inkluzivnost time to pominje da pozornica, podijum ili prostor
iza scene, garderobe ili teren u sportskim objektima moraju biti pristupani.
23
24
Pitanje
Prostor predvien za kolica

moe ui u deo staze preko
propisane irine prolaza
915 x
1220
915 x
1525
Svako mesto predvieno

za gledanje iz kolica treba
da je isto, vrsto i ravno i
najmanje
Najmanji prostor za sedenje

predvien za jedna kolica
(ulaz spreda ili pozadi)
Najmanji prostor za sedenje

predvien za jedna kolica
(boni sa strane)
850 x
1200
da
Prostor predvien za gledanje iz kolica treba da je

pored pristupanih staza
Povrina poda
da
Prostori predvieni za
kolica (sedenje/ekanje) ne
smeju da se preklapaju sa
stazama
da
da
Pristup do dela predvienog za kolica ne treba da

je kroz drugi deo predvien
za kolica
da, pored
izlaza
da
SAD
ADAAG
Kanada
NBC
Prilazi ne treba da se
poklapaju sa prostorom za
sedenje/ekanje predvienim za kolica
Pristupane staze
Br.
Kanada
CSA
800 x
1250
800 x
1250
da
da
Meksiko
800 x
1200
da
Urugvaj
vedska
900 x
1400
da
Irska
800 x
1200
vrsto i
ravno
da, pored
izlaza
da
panija
da, pored
izlaza
da i da
ne blokira
nijedan
prolaz ili
izlazna
vrata
Junoafrika
Republika
900 x
1400
bez
nagiba,
otporno
na klizanje
da
Srbija
Dvorane, arene i prostori za okupljanje
750 x
1300
da
Filipini
Malezija
900 x
1200
900 x
1200
Singapur
850 x
1900
da
moe se
preklapati
do 250
Australija
750 x
1100
ravno
Liban UN
da
da
da
920 x
1525
920 x
1370
isto i
ravno
da
Kanada
AFG
915 x
1525
800 x
1300
900 x
1400
da
da, pored
izlaza
moe se
preklapati
do 250
moe biti
dozvoljeno
da
Najbolja
reenja
25
Najmanji prostor za dvoje

kolica jedna do drugih je
da
da
da
Prostor u gledalitu predvien za kolica treba da je do

drugih sedita
Treba obezbediti sedita za

pratioce
Sedita za pratioce treba da

su iste veliine i kvaliteta,
da su jednako udobna i
pogodna kao sedita u
neposrednoj blizini
Najmanje polovina mesta

predvienih za kolica treba
da su jedno do drugog
(uparena)
12
13
14
15
16
da
da
da
Deo gledalita predvien za

kolica treba da je rasporeen u prostoru za sedenje
na svim nivoima
da
da
da
Deo gledalita predvien za

kolica treba da je sastavni
deo plana sedenja
11
da
da
1680 x
1220 (ulaz
spreda/
otpozadi)
1680 x
1525
(boni
ulaz)
SAD
ADAAG
10
Kanada
NBC
Tamo gde su do prolaza postavljena obeleena mesta

sa naslonima za ruke, nasloni za ruke koji se izvlae
ili rasklapaju postaviti na
onu stranu sedita koja je
do prolaza
Prostor za gledanje generalno
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
da
1250 x
1600
Meksiko
Urugvaj
vedska
da
da
da
da
Irska
da
da
1600 x
1200 (ulaz
spreda/
otpozadi),
1680 x
1500
(boni
ulaz)
panija
Junoafrika
Republika
Srbija

Filipini
Malezija
da
da
u pozadini
Singapur
da
da
1700 x
1900
Australija
da
da
da
da
Liban UN
najmanje
2 lokacije
da
da
da
da
da
da,
najmanje
1 ili 1%
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
da
1700 x
1900
Najbolja
reenja
26
da
Mesta predviena za kolica

treba da imaju isti vidik kao
i sva druga mesta
Mesta predviena za kolica

treba da imaju vidik koji nije
smanjen ili ga ne zaklonja
publika koja stoji
17
18
Broj mesta predvienih za

kolica na 26 - 50 fiksiranih
sedita

sedita

kolica na 51 - 150 fiksiranih sedita
Broj mesta predvienih

za kolica na 151 - 300
fiksiranih sedita

fiksiranih mesta

fiksiranih mesta
20
21
22
23
24
25
6
da
da
SAD
ADAAG

sedita
Kanada
NBC
19
Broj mesta za gledanje
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
vedska
6 ili 1
na 50,
gde ima
do 1000
mesta
da
Irska
panija
2 na 50 400
1 per 50
+
Junoafrika
Republika
Srbija
4 na 51 300
4 na 51 300
2 na 4
- 50
Filipini
Malezija
1 na 150
ili u tom
odnosu
1 na 150
ili u tom
odnosu
Singapur
da
Australija
minim.
2, 1 na
100 ili isti
odnos za
prostore
do 600
mesta
min. 2, 1
na 100 ili
isti odnos
za prostore do 600
mesta
da
da
Liban UN
da
Kanada
AFG
da
da
Najbolja
reenja
27

fiksiranih mesta

za kolica na preko 500
fiksiranih mesta (uveanje
od 100)
27
28
29
Postoji li pomoni ureaj za

sluanje
Pomoni ureaji za sluanje

fiksiranih mesta
Pitanje
26
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
6 + 1 na
svakih
150 ili isti
odnos
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da
vedska
da
20 ili 1
na 100
za preko
1000
mesta
Irska
panija
3 ili 0,5 %
od broja
sedita,
ono to je
vee od
ta dva, za
prosotre
do + 400
Junoafrika
Republika
Srbija
6 + 1 na
svakih
100 ili
u istom
odnosu
Filipini
da, indukciona
petlja
Malezija
Singapur
da
Australija
1 na 100
Liban UN
da, tamo
gde je
zvuk neodvojiv od
upotrebe
prostora
ne manje
od 1 %
kapaciteta
Kanada
AFG
da za gledalita, kao
i na sceni
najmanje
2, 1 na
100 tamo
gde ima do
600, 2 na
100 za narednih 400,
1 na svakih
dodatnih
1000
Najbolja
reenja
28
Neophodna je da sedita budu na razliitim lokacijama kako bi ljudi koji koriste kolica imali izbor i da se smesti pratilac koji moe biti korisnik/ca kolica ili osoba koja hoda
Ograde koje tite gledalita ne treba da ometaju vidik.
Svetlo koje naglaava treba da je postavljeno du ivica stepenika na prolazu.
Prenosna ili sedita na rasklapanje mogu se postaviti umesto praznog mesta za korisnike/ce kolica. Sedita na rasklapanje obino su dva fiksirana sedita koja se lako mogu sklopiti da se oslobodi prazno mesto za jedna ili
dvoja kolica.
Neophodno je da se postavi znak ili marker na mesta sa naslonima za ruke koji se mogu skinuti ili rasklopiti. Treba imati u vidu to da se takva mesta mogu lako nai kad se prostorija zamrai.
Pomoni sistemi za sluanje neophodni su tamo gde je sluanje neodvojivo od korienja prostora. Oni se ne nalau tamo gde nema pojaavanja zvukova.
Preporuuje se da 10 % prostora predvienog za sedenje u svakom delu gledalita ima sistem za sluanje.
Scenski prostor treba da je dovoljno velik da se kolica mogu okrenuti.
Treba omoguiti da svim komandama kojima upravlja govornik moe da upravlja i osoba koja sedi, u skladu sa prihvaenim merama za domaaj.
Ivice podijuma ili bine treba definisati preprekama ili kontrastom u boji ili teksturi povrine poda.
Svim korisnicima omoguiti da izaberu mesta za sedenje s obzirom na poloaj, nivo i vidljivost.
Neprekidna staza treba da vodi do mesta za sedenje i do mesta odreenih za ljude sa invaliditetom, i od tih mesta do mesta predvienih za ulazak i pogodnosti kao to je toalet.
Ka fiksiranim seditima koja mogu koristiti ljudi sa pomagalima za hodanje ili oni koji se ele prebaciti iz kolica, treba da vode neprekidne pristupane staze.
Ka podijumu treba da vode neprekidne pristupane staze, to moe podrazumevati korienje rampi ili automatskih sistema za vertikalni transport.
Nije neophodno da sva sedita u bioskopima, pozoritima, sportskim objektima i drugim velikim mestima okupljanja budu pristupana osobama u kolicima, ali moraju da postoje delovi gledalita koji su pristupani za kolica.
Osim toga, bina, podijum i prostor iza bine koji koriste glumci treba da je pristupaan, kao i garderobe i tereni u sportskim objektima.
Takoe bi trebalo omoguiti da da se pomoni sistem za sluanje takoe bi trebalo da je mogue koristi na bini.
Dizajn dvorane i njeno osvetljenje treba da olakava itanje s usana i prevoenje na znakovni jezik, na primer, u tamnoj sobi, mogue je usmeriti svetlo na govornika ili prevodioca na znakovni jezik.
Dokument
CSA
CSA
CSA
ADAAG
ADAAG
ADAAG
Australija
Australija
Australija
Australija
Australija
Australija
Australija
Australija
vedska
vedska
vedska
Br.
10
11
12
13
14
15
16
17
Komentari
Dvorane Komentari
KADE
Zbog bezbednosti u kadi veoma je vano uzeti u obzir mere koje se odnose na prostor ispred kade. ista irina se kree (1) od 750 do
1450 mm, a duina (2) varira od 1500 do 1600 mm. Preporuuju se najmanje dve hvataljke (7) prema standardu CSA, dok su prema
SAD i Australiji potrebne najmanje 3. Ekspertska grupa preporuuje najmanje 2 hvataljke, pri emu je jedna cev u obliku slova L.
Visina horizontalne hvataljke (10) kree se od 840 do 915 mm u SAD i 650 750 mm u Australiji. Ekspertska grupa skrenula je
panju da je bolje hvataljke postaviti nie da se ljudi oslone dok sede u kadi. Osim toga, SAD, Kanada, Singapur i Australija preporuuju
da se postavljaju vertikalne hvataljke (12). Ova vertikalna hvataljka pomae ljudima dok ulaze u kadu i izlaze iz nje, tako da nema
opasnosti od pada.
Kanada i Singapur nalau da se slavina i ostala podeavanja (20) nalaze na strani kade predvienoj za noge. Australija predlae da to
bude tamo gde su noge ili iza lea, dok SAD smatra da je bilo koja strana prihvatljiva.
Preporuuje se da crevo od tua bude duine od najmanje 1500 mm (26), fiksirano ili da se moe drati u ruci. Maksimalna visina
tua (28) je 1200 mm u Kanadi, dok Singapur preporuuje minimalnu visinu od 1000 mm od poda.
Vaan novi dodatak propisima i standardima pristupanosti jeste maksimalna temperatura koja se doputa kako bi se izbegla mogunost opekotina, ali i dalje spreavajui razvoj bakterija. Preporuuju su temperature od 55C u Kanadi, 40C u paniji i 49C u
SAD.
Komentari o bezbednosti kada odnose se na upotrebu neklizajuih podova u glavnom delu prostorije s kadom i oko kade, i da se ne
koriste ograde. CSA preporuuje da slavina za toplu i hladnu vodu uvek bude na istom mestu kako bi ih ljudi lake prepoznavali.
29
30
Pitanje
1500
da
da
Kada treba da ima duinu

od najmanje
Na kadama treba da postave klizna vrata
Kade treba da imaju neklizajue dno
1,3 kN
da
da
da
180 - 280
Nosea struktura u zidovima treba da bude takva da

moe da dri hvataljke i da
prua otpor sili u bilo kom
pravcu od najmanje
Nosea struktura treba da

se prostire na tri zida koja
okruuju kadu od oboda do
plafona
Najmanje dve hvataljke

postaviti u delu gde je kada
Jedna horizontalna hvataljka treba da se nalazi du

kade na zidu
Horizontalna hvataljka koja

se nalazi du kade na zadnjem zidu treba da je postavljena iznad oboda na
visini od
Hvataljke
750
irina du itave duine

kade treba da je najmanje
Opte/ Prostorno
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
205 - 255
da
minim. 3,
(4 sa seditem koje
se moe
skidati)
da
1,112 kN
da
760
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
200
da
panija
Kade
1,3 kN
ili gumena
prostirka
750
Singapur
180 - 280
da
Malezija
hvataljke
pozadi/
sa strane
mogu biti
iz jednog
dela
Filipini
da
Srbija
hvataljke
pozadi/
sa strane
mogu biti
iz jednog
dela
Junoafrika
Republika
70 - 290
da
najmanje 3
1,1 kN
da
da
1540
Australija
200 - 250
da
da
1600
750
Liban UN
150 - 200
minim.
2 (jedna
u obliku
slova L)
1,3 kN
da
760
Kanada
AFG
200 - 250
da
minim.
2 (jedna
u obliku
slova L)
da
1,3 kN
da
da
1600
760
Najbolja
reenja
31
1200
da
180 - 280
1200
80-120
da
da
Pitanje
Horizontalna hvataljka
koja se nalazi du kade na
zadnjem zidu treba da je
postavljena na visini od
Horizontalna hvataljka
koja se nalazi du kade na
zadnjem zidu treba da je
dugaka najmanje
Da li postoji vertikalna
hvataljka pri dnu kade tik uz
istu povrinu poda
Vertikalna hvataljka na delu

zida gde su komande na
prednjoj ivici kade treba da
ima duinu od najmanje
Nii kraj vertikalne hvataljke

pri dnu kade treba da je
iznad oboda kade na visini
od
Vertikalna hvataljka pri dnu

kade treba da ima duinu
od najmanje
Vertikalna hvataljka pri dnu

kade treba da je odmaknuta
od spoljnje ivice kade
izmeu
Hvataljke treba da budu

otporne na klizanje
Za mere o hvataljkama
pogledati odeljak TOALETI
Br.
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Kanada
CSA
da
da
840 - 915
Kanada
NBC
da
610
da
380
maks. od
zida iza
glave, 305
maks.
od zida
gde su
komande
SAD
ADAAG
da
Meksiko
Urugvaj
vedska
700 - 750
Irska
da
da
800
panija
Kade
da
Junoafrika
Republika
da
Srbija
Filipini
da
Malezija
da
da
1200
180 - 280
da
1200
650 - 750
Singapur
da
da
da
da
da
80-120
1200
1220
da
1200
650 - 750
Najbolja
reenja
da vrh
hvataljke
bude
14001500 od
poda
da
1220
900
Kanada
AFG
180 - 280
da
1200
Liban UN
700 850
od poda
da
850 - 950
Australija
32
Pitanje
450
da
75
da
da
1200
da
Slavine i ostale komande

treba da su iznad oboda na
maksimalnoj visini od
Slavine i druge komande

treba da su s jednorune
Minimalna duina jednorune slavine od centra okretanja do vrha ruice treba da je
Slavine i druge komande ne

smeju biti na oprugu
Tu se moe drati u ruci
Crevo tua treba da je dugako najmanje
Tu moe i da se fiksira
Tu je fiksiran i moe se podeavati od poda i navie do
Tua koji je postavljen na

vertikalnu ipku ne treba da
smeta pri korienju hvataljki
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
da
55C
Temperatura vode iz cevi ne

treba da prelazi
30
31
da
Temperaturu vode kontrolisati termostatom ili treba da

ima ventil za izjednaavanje
pritiska
Tempertura vode
da

treba da se nalaze na sredinjoj liniji kade i spoljnje ivice
oboda
1500
da

treba da se nalaze na strani
gde su noge
19
Komande / Slavine
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
49C
da
da
1500
na bilo
kom kraju
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
40C
da
da
panija
Kade
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
nii kraj
minim.
1000 od
poda
da
1500
da
jednom
rukom
jednom
rukom
450 maks
da
da
Singapur
da, ili na
zidu iza
lea
da, ili na
zidu iza
lea
Australija
da
Liban UN
da
da
da
1525
da
da
da
450
Kanada
AFG
55C
da
da
nii kraj
minim.
1000 od
poda
da
1500
da
da
75
da
450
da
da
Najbolja
reenja
33
Vertikalna hvataljka ne treba da ulazi u zavesu od tua.
Ruica slavine kad je slavina zatvorena, treba da je okrenuta napred. Slavine za toplu i hladnu vodu na kadama treba da su uvek sa iste strane.
U glavnom delu prostorije s kadom izvan kade treba postaviti neklizajui pod.
Slavine i komande treba da imaju jasno uoljive znakove u kontrastnoj boji i reljefne znakove za toplu i hladnu vodu.
Zidovi kade ne smeju da ometaju komande, ili da ometaju osobu koje prelazi iz kolica u kadu.
CSA
CSA
CSA
Singapur
Singapur
Singapur
Hvataljke treba da su od nerajueg elika.
Da bi se omoguio laki pristup kadi, poeljno je imati sedite postavljeno na kraju kade, u irini kade, duboko 400 mm i da je u ravni sa ivicama kade.
Dokument
Br.
Komentari
Kade Komentari
KLUPE I PROSTOR ZA PIKNIK

Veliki broj zemalja koje su obuhvaene ovom studijom nalau da klupa ili sedita budu uz prilaz (1), a Australija odreuje da ne bi
trebalo vie od 500 mm da bude udaljeni od staze. Mimimum istog prostora da bi mogla stati kolica pored klupe (4) odreuju Singapur, Australija, Liban i vedska. Liban istie da je vano obezbediti razliite vrste sedita, dok vedska nalae da se obezbedi naslon
za ruke na visini od 700 mm od zemlje (11).
Stolovi za piknik trebalo bi da budu na istoj visini kao pultovi (16), na 750 850 mm, sa odgovarajuim prostorom za kolena i
prostorom za prilaz stolu za piknik. Ne treba zaboraviti da sto za piknik mora biti na prilaznoj stazi.
CSA upozorava da ako se sto za piknik ili sedite nalazi pored padine koja se sputa, treba napraviti ivinjak. Singapur istie da u
velikim robnim kuama, supermarketima i tranzitnim stanicama treba obezbediti sedita za osobe sa invaliditetom, to je odlina
preporuka.
Australija nas podsea da ulini mobilijar treba postaviti sa jedne strane pristupane staze da ne bi bilo opasnosti od isturenih
objekata. Australija je dala komentar da bi sedita trebalo da budu na visini od 450 mm, ali ako se prave za starije korisnike, prednost
se daje visini od 520 mm.
34
35
da
850 x
1200
2%
da
2000
da
Klupa ili deo za sedenje ima

ravnu i vrstu povrinu
Najmanja povrina istog

prostora pored klupe na
kome mogu da se zaustave
kolica i koji nije deo staze
iznosi (irina x dubina)
Prostor pored, ispred i ispod

klupe je ravan sa maksimalnim nagibom od
Klupa/sto za piknik treba da

je na ravnoj, vrstoj podlozi
odmah uz prilaz
ist prostor oko klupe/

stola za piknik treba da se
nastavlja u svim pravcima
najmanje
Tlo ili podloga ispod prostora predvienog za sedenje treba da je bojom i

teksturom u kontrastu sa
okolinom
Klupe ili prostor za sedenje

daju vie mogunosti (npr.
neke sa naslonima za lea,
neke s naslonima za ruke, a
neke sa oba)
da
da
Klupa ili sedite su stabilni
Nasloni za ruke/lea
da
Klupa ili sedite nalazi se uz

prilaz
Pitanje
Lokacija/Stepen
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
1:48
760 x
1220
da
da
da
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da
treba da
se obezbedi odgovarajui
prostor
da
vedska
Irska
panija
Junoafrika
Republika
Klupe i prostori za piknik
1110 1400
da
Srbija
Filipini
Malezija
Australija
prazan
prostor,
minim.
900
800 x
1300
minim.
900 istog
da, udaljeprostora
no 500 od
ispred
staze
sedita/
klupe
Singapur
da
da
da
da
1200 x
1200
da
Liban UN
da
2000
da
920 x
1370
da
Kanada
AFG
da
da
2000
da
2%
800 x
1300
da
da
da
Najbolja
reenja
36
da
Minimalna dubina sedita

treba da je
Kada je postavljeno na mokrim lokacijama, povrina

sedita treba da je otporna
na klizanje i na njemu ne
sme da se sakuplja voda
14
15
730 - 860
680
750
480
Vrh klupe/stola za piknik

iznad nagiba treba da je na
visini od
Visina istog prostora za

kolena ispod klupe/stola za
piknik treba da je najmanje
irina istog prostora za

Dubina istog prostora za

16
17
18
19
Stolovi
510 - 610
Visina sedita iznad nagiba

treba da je
13
430 - 485
Postoji naslon za ruke
12
450 - 500
455
Najmanja visina naslona za

lea iznad sedita
11
Sedite
da
Klupe treba da imaju naslon

za lea ili da budu privrene za zid
10
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
760
Meksiko
Urugvaj
600
800
680 - 700
700 - 850
450 - 500
da, i mogue ga
je uhvatiti
akom, na
visini od
700 od tla
naslon za
lea
vedska
Irska
panija
Junoafrika
Republika
Klupe i prostori za piknik
450
da, na
visini od
700
Srbija
Filipini
Malezija
da
Singapur
da
400 - 450
400 - 450
da, na
visini
od 260
+/- 40 od
sedita
da
Australija
600
750 - 900
450
700 iznad
poda
Liban UN
480
760
685
710 - 865
450 - 500
naslon za
lea
Kanada
AFG
600
800
680 - 700
750 - 850
da
450
450 - 500
da, na visini od 260

+/- 40 od
sedita
455
da
Najbolja
reenja
37
Kako bi se olakao prelazak na klupu, razmislite o postavljanju ruki na zid pored klupe, a ne na naslon sedita. Ako postoje, ruke ne mogu predstavljati prepreku do klupe.
U velikim robnim kuama, supermarketima, hodnicima na javnim mestima i u javnim dvoranama (npr. brzim tranzitinim stanicama na kojim ima puno ljudi) treba obezbediti sedita za ljude sa invaliditetom koji ne mogu due
da stoje.
Sedita ili klupe treba postaviti na taksi stajalitima za osobe sa invaliditetom koje hodaju i oni ne treba da ometaju kretanje korisnika kolica. Nasloni za ruke treba da se nalaze na krajevima sedita kako bi osobe sa invaliditetom koje hodaju i stariji ljudi mogli da ustanu.
ist prostor ispred stola za piknik treba da je 1500 x 1500 mm.
Na etalitima i slinim mestima, sav ulini mobilijar treba da stoji samo sa jedne strane pristupane staze.
Tamo gde je mogue, treba obezbediti sedita razliitih visina. Sedita generalno treba da su na visini 450 mm, ali gde se oekuje veliki broj starijih korisnika, visine do 520 mm su bolje. Deci i ljudima patuljastog rasta
moda vie odgovaraju sedita visine 350 mm.
CSA
ADAAG
Singapur
Singapur
vedska
Australija
Australija
Ako se prostor za sedenje nalazi neposredno uz nizbrdicu, to je potencijalno opasno, treba postaviti ivinjak oko ravnog dela.
Dokument
Br.
Komentari
Klupe i prostor za piknik Komentari
KANTINE I RESTORANI
Kantine i restorani treba da budu pristupani svima. Ako to nije sluaj, minimum jedan deo bara ili restorana treba da je pristupaan.
Minimalna ista irina (2) kree se od 820 do 1060 mm. Ekspertska grupa odabrala je iru meru kako bi ljudi mogli da se kreu oko
nekoga ko sedi u kolicima.
Visine vrha pulta i stola kreu se (4) od 710 do 915 mm, a najbolje reenje je esto negde izmeu 750 850 mm. Vano je uzeti u
obzir prostor za manevrisanje kao i mere prostora za sedenje predvienog za korisnike/ce kolica. Najboljim reenjem smatra se
prostor 800 x 1300 mm.
Singapur se bavi pitanjem koji procenat prostora u restoranu ili kantini treba da bude pristupaan, i navodi da kad su stolice fiksirane,
na svakih deset stolova jedan treba da je pristupaan osobama sa invaliditetom ili najmanje 2 stola od ukupnog broja, ta je od toga
vee. Singapur dalje dodaje da bi trebalo obezbediti razliit raspored stolova i stolica ili raspored koje se moe lako menjati.
ICTA istie da treba jasno ispisati cene na kasi kako bi bile vidljive svim muterijama. Ovo cene ljudi koji slabije uju kao i ostale
muterije.
Dobra praksa u dizajnu je obezbediti neprekidni pult za tacne u kantinama, i postavljanje zaina i escajga tako da ih mogu dohvatiti
ljudi koji koriste kolica kao i ljudi nieg rasta.
Automati takoe treba da su pristupani.
38
39
Pitanje
920
Najmanja ista irina kod

redova za naplatu
da
da
1200
750 x
1200
Deo za sedenje za osobe

u kolicima treba da ima
adekvatan prostor za manevrisanje kako bi se prilo
stolu ili pultu
Isti izbor hrane u delu za

samoposluivanje nalazi
se od poda maksimalno na
visini od

minimalnu istu povrinu
poda od (irina x dubina)
10

adekvatan prostor za
manevrisanje kako bi mu
se moglo prii
Deo za sedenje
760 x
1220
1220
da
da
Za informacije o merama za
prostor za kolena i prostor
koji potreban kod stolova i
pultova, pogledati odeljak
ANTROPOMETRIJA
da
710 865
Vrhovi pulta za tacne su

iznad gotovog poda na
visini izmeu
maks.
915
915
915
da
SAD
ADAAG
Vrh pulta ili stola na visini

je izmeu
865
maks.
da
da
Kanada
NBC
730 - 860
920
Redovi za hranu treba

da imaju istu irinu od
najmanje
Pult/Sto
da
Da li je kantina pristupana
Red/Red za naplatu
Br.
Kanada
CSA
750 x
1200
da
da
760
Meksiko
da
800
Urugvaj
vedska
Irska
da
850
panija
Junoafrika
Republika
Kantine i restorani
Srbija
Filipini
Malezija
750 x
1200
da
da
da
800 maks
900
Singapur
da
730 - 850
820
820
Australija
da
da
900
900
Liban UN
760 x
1370
50% polica najvie

na 1200
da
da
da
865
710 - 865
1060
1060
Kanada
AFG
800 x
1300
1200
da
da
da
710 - 800
750 - 850
1060
920
da
Najbolja
reenja
40
da
da
da
da
Za mere u vezi sa kretanjem, prostorom za ekanje

u redu i prilazima pogledati
odeljak PRILAZI
Za mere o vratima pogledati

odeljak VRATA
Za mere koje se odnose na

oznake pogledati odeljak
OZNAKE
12
13
14
15
da
Informacije na displejima
treba da prate taktilne i/ili
zvune informacije, koje
su u kontrastnoj boji i na
povrini bez odsjaja
Ostalo
11
Pitanje
Za mere o komandama na
automatima u kantinama
pogledati odeljak o komadama u ANTROPOMETRIJI
Komande
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
da
Meksiko
da
da
da
u kontrastnoj
boji i bez
odsjaja
da
Urugvaj
da
da
da
vedska
da
Irska
da
da
da
da
da
panija
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
Kantine i restorani
Srbija
da
da
da
Filipini
da
da
Malezija
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
da
da
Australija
da
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
41
Kako bi se olakao prelazak na klupu, razmislite o postavljanju ruki na zid pored klupe, a ne na naslon sedita. Ako postoje, ruke ne mogu predstavljati prepreku do klupe.
U velikim robnim kuama, supermarketima, hodnicima na javnim mestima i u javnim dvoranama (npr. brzim tranzitinim stanicama na kojim ima puno ljudi) treba obezbediti sedita za ljude sa invaliditetom koji ne mogu due
da stoje.
Sedita ili klupe treba postaviti na taksi stajalitima za osobe sa invaliditetom koje hodaju i ona ne treba da ometaju kretanje korisnika kolica. Nasloni za ruke treba da se nalaze na krajevima sedita kako bi osobe sa invaliditetom koje hodaju i stariji ljudi mogli da ustanu.
ist prostor ispred stola za piknik treba da je 1500 x 1500 mm.
Na etalitima i slinim mestima, sav ulini mobilijar treba da stoji samo sa jedne strane pristupane staze.
Tamo gde je mogue, treba obezbediti sedita razliitih visina. Sedita generalno treba da su na visini 450 mm, ali gde se oekuje veliki broj starijih korisnika, visine do 520 mm su bolje. Deci i ljudima patuljastog rasta
moda vie odgovaraju sedita visine 350 mm.
Na mestima u kojima se jede treba da postoji razliit raspored stolova i stolica ili raspored koje se moe lako menjati.
Vana je dobra akustika u kantinama i restoranima.
Vrhovi stolova u kantinama i restoranima treba da su na konzolama ili sa ravnim nogama na uglovima.
Cena treba da je istaknuta na kasi, vidljiva muterijama. Ovo e ceniti ljudi koji slabije uju, gluve ili nagluve osobe, kao i sve ostale muterije.
CSA
ADAAG
ADAAG
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
vedska
UN
ICTA
10
11
Ako se prostor za sedenje nalazi neposredno uz nizbrdicu to je potencijalno opasno, treba postaviti ivinjak oko ravnog dela.
Dokument
Br.
Komentari
Kantine i restorani Komentari
SREDSTVA ZA KOMUNIKACIJU
Dostupan je veliki broj razliitih tipova pomonih ureaja za sluanje kao to su sistem petlje, infrared, radio frekvencija ili
direktna ica. Pomoni sistemi za sluanje pojaavaju zvuk ljudima koji slabije uju kao i ostalima.
Kanadski AFG preporuuje da se pomoni sistemi za sluanje obezbede tamo gde je sluanje neodvojivo od upotrebe prostora (1).
Vano je da je sistem pristupaan ljudima koji koriste sluna pomagala (4), prema standardima SAD i Kanade. SAD dalje propisuje
odnos buke i nivoa pritiska zvuka kako bi omoguili pristup ljudima koji slabije uju (5).
Junoafrika Republika i Kanada propisuju da se simbolom oznai postojanje pomonog sistema za sluanje, a vedska istie da
sistem treba da je dostupan onima koji govore na podijumu ili sceni, to su odline preporuke. vedska dalje preporuuje pomona
sredstva za sluanje na alterima objekata namenjenih prevozu.
Pri dizajniranju je takoe vano smanjiti buku iz pozadine i uskladiti objekte koji imaju dobru akustiku sa principima univerzalnog
dizajna.
42
43
da
da
da
da
Zvunici treba da budu

kompatibilni sa slunim
pomagalima i da su povezani sa kalemima u slunim
pomagalima preko vratnih
petlji
Pomoni sistemi za
sluanje treba da imaju mogunost da obezbede nivo
pritiska zvuka od najmanje
110 dB i najvie 118 dB
sa dinamikim opsegom
na regulatoru jaine zvuka
od 50 dB
Odnos signala i buke, za

buku koja se stvara unutar
pomonog sistema za
sluanje, treba da je minim.
18 dB
Srbija
panija
Zvunici neophodni uz
pomoni sistem za sluanje
treba da imaju standardnu
mono utinicu od 3,2 mm
Irska
da
da
vedska
Urugvaj
Tamo gde ono postoji, koristie se pomoni sistem za

sluanje, indukciona petlja,
infracrveni sistem ili sistem
radio frekvencije
Meksiko
Junoafrika
Republika
da
da
SAD
ADAAG
Da li je obezbeeno pomono auditivno sredstvo
Pitanje
Kanada
NBC
Opte
Br.
Kanada
CSA
Sredstva za komunikaciju
Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
da
da
gde je
zvuk sastavni deo
upotrebe
prostora
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
44
Prijemnici kod sistema kao to je zvuna petlja, infracrveni sistem i FM sistemi radio frekvencije mogu biti tako opremljeni da budu kompatibilni za slunim pomagalima sa T-prekidaima ili kapacitetom za dovoenje zvuka.
iani sistemi mogu ispunjavati ove uslove kada se obezbedi sve to je potrebno osobama sa slunim pomagalima.
FM sistem moe biti bolji od infracrvenog sistema u nekim otvorenim prostorima za okupljanje poto su infracrveni signali manje efikasni na suncu. Infracrveni sistem je generalno bolji izbor od FM sistema gde je vano
poverljivo emitovanje, poto e ono biti ogranieno na dati prostor.
Vratne petlje i slualice koje se nose na glavi, a koje se mogu nositi kao vratne petlje, kompatibilne su sa slunim pomagalima. Slualice koje nisu kompatibilne jesu bubice za ui, zato to se zbog njih moraju skinuti sluna
pomagala, slualice koje se nose preko uha, koje mogu da proizvode smetnje u emitovanju i mogu biti neudobne ljudima koji nose sluna pomagala.
U dvoranama za okupljanje pomona sredstva za sluanje treba da rade i na podijumu i na sceni.
Upotreba pomonih sistema za sluanje na recepcijama olakava komunikaciju ljudima koji imaju oteenje sluha.
CSA
CSA, Junoafrika
Republika
ADAAG
ADAAG
vedska
vedska
ICTA
Tamo gde postoje pomoni sistemi za sluanje, treba da se postavi znak koji na njih ukazuje.
Ljudi sa oteenjima sluha moda treba da se jave na altere informacija na svim aerodromima, eleznikim stanicama, hotelima, itd kako bi zatraili poruke u pisanoj formi ili druge informacije (ili oba).Takav alter i njegovo
mesto treba da se jasno oznai postavljanjem meunarodnog signala za sistem petlje (za gluve osobe).
Simbol za pristupanost ljudima koju su gluvi ili slabije uju treba postaviti da se oznai postojanje pomonog sistema za sluanje u objektu.
Komentari
Dokument
Br.
Sredstva za komunikaciju Komentari
45
Pitanje
ista irina prolaza treba da

je najmanje
Za mere o komandama
pogledati odeljak ANTROPOMETRIJA
da
da
da

odeljak VRATA
Za mere o prilazima i
stazama pogledati odeljak
PRILAZI
Za bilo koje mere o

oznakama pogledati odeljak
OZNAKE
da
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
915
SAD
ADAAG
da
da
da
da
da
Meksiko
da
da
da
osvetljenje
u kontrastnoj boji
i povrina
koja nema
odsjaj
da
da
Urugvaj
da
da
da
vedska
da
Irska
da
da
da
da
da
da
panija
** Obratiti panju, da se pregled i tehniki komentari za odeljak Raunarske sobe mogu nai u odeljku RADNA MESTA
da
treba da prate taktilne i/
ili zvune informacije, u
kontrastnim bojama i na
povrini koja nema odsjaj
Ostalo
da
da
Za mere o delu za sedenje,

prostoru za kolena,
povrine pultova i stolova,
Komande
da
920
Uz deo za sedenje osoba

u kolicima treba da postoji
odgovarajui prostor za
manevrisanje kako bi se
prilo delu za sedenje
Pultovi/ Stolovi
Prolazi
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
Raunarske sobe
Srbija
da
da
da
Filipini
da
da
da
Malezija
da
da
da
da
da
da
900
Singapur
da
da
da
da
da
Australija
da
da
da
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
1060
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
920
Najbolja
reenja
RAMPE NA IVINJAKU, PEAKI PRELAZI I OSTRVA

Prema veini propisa i standarda rampe na ivinjacima moraju biti stabilne, vrste i ne smeju biti klizave (1). Rampe na ivinjacima
moraju imati postepeni prelaz (2) izmeu rampe i susedne povrine. Ovo je izmena u odnosu na prethodne propise i standarde
koji su zahtevali malu ivicu na trotoarima. Preporuuje se odgovarajui odvod (4) sa maksimalnim kontra nagibom 1:20, kako
propisuju Kanada, SAD i Filipini.
Maksimalni padajui nagib ivinjaka kree se od 1:8 do 1:16, dok je preporuka da je najbolje koristiti 1:12 1:16. irina rampe na
ivinjaku (11) varira od 900 mm do 1220 mm, gde je najbolje reenje 1000 mm. Kanada propisuje da rampe na ivinjacima koji
su izloeni snegu (12) budu od 1200 do 1500 mm. Uoljiva povrina upozorenja (13) sa kontrastom u boji i teksturi neophodna je
prema veini propisa i standarda, Filipini preporuuju taktilne blokove, a vedska nalae razliitu teksturu i osvetljenje.
Rampe na ivinjacima treba da stoje sa obe strane ulice i da su u istoj liniji (20). Odreeni broj zemalja propisuje da rampe na
ivinjacima budu u celini u sastavu oznaka (23) peakog prelaza, to je odlina ideja. Iako SAD, Meksiko i Liban dozvoljavaju rampe
na uglovima ivinjaka, Kanada i Junoafrika Republika predlau da se ovo izbegava.
Ravan deo (29) duine od najmanje 1300 mm treba da postoji na peakom ostrvu. Kanada i Liban takoe propisuju uoljivu povrinu
za upozorenje (31) na ravnim peakim ostrvima.
CSA komentarie da se rampe na ivinjacima koji se ulaze u put ne preporuuju poto su opasni za korisnike i ometaju vozila. Filipini
preporuuju upotrebu taktilnih blokova u neposrednoj blizini peakih prelaza. Preporuke UN-a u Libanu su da se izgrade staze
vodilje kako bi ukazale na poloaj peakog prelaza za dobrobit ljudi sa oteenjima vida.
46
47
da
920
da
da
Rampa na ivinjaku treba da

ima ravan prelaz od rampe
do susedne povrine
Minimalni ravan prostor od

vrha nagiba rampe da bi peaci mogli da je izbegnu je
Dizajn rampe na ivinjaku

treba da omogui odvod
tako da se voda ne nakuplja
na stazi
Ivinjaci umesto krila na

rampama i druge ivice paralelne sa peakim tokom
mogu se koristiti tamo gde
se oekuje da peaci ne
prelaze preko rampe
Tamo gde nema ravnog prostora od vrha nagiba rampe

maksimalan nagib krilca je
Rampe na ivinjacima treba

da imaju zakriljene stranice
tamo gde se oekuje da
preko njih prelaze peaci
da
1:15 1:10
Maksimalni padajui nagib

rampe je
Zakriljene stranice
1:20
Najvii kontra nagib kanala i

povrina puta koji se nalaze
uz rampu na ivinjaku je
Nagib
da
Povrina rampe na ivinjaku treba da je stabilna,

vrsta i otporna na klizanje
Pitanje
Opte
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
1:12
1:12
1:20
da
da
915
da
da
SAD
ADAAG
1:16 1:12
1200
da
Meksiko
1:8
da
Urugvaj
1:12
da
vedska
Irska
panija
otporna
na klizanje
Junoafrika
Republika
da
1:5
Srbija
Rampe na ivinjaku, peaki prelazi i ostrva
1:12
1:20
da
1200
da
Filipini
Malezija
da
1:10 (nagib 150 200), 1:12

(nagib
+200)
da
da
1200
otporna
na klizanje
Singapur
da
1:8
1330
da
da
Australija
1:12
1:20
da
da
1200
da
da
Najbolja
reenja
da
da
1:12 - 1:16
1:8 - 1:10
(visoko 75),
1:12 - 1:16
1:10 - 1:12
(visoko 150)
1:20
da
da
1060
nii prostor, maks.

nagib od
1:12
da
da
da
Kanada
AFG
maks. 15
grube
teksture
Liban UN
48
Pitanje
Nagib zakriljene stranice

treba da je izmeu
1200 1500
Kada je rampa na ivinjaku

izloena snegu, njena irina
(bez krilaca) treba da je
12
600 - 650
150 - 200
da
da
Uoljiva povrina za upozorenje na rampi na ivinjaku

treba da ima dubinu od
Uoljiva povrina za
upozorenje na rampi na
ivinjaku treba da pone
od ivinjaka/slivnika na
udaljenosti od
Uoljiva povrina za upozorenje treba da se prostire

itavom irinom rampe na
ivinjaku
Poto je uoljiva povrina

upozorenja neophodna
na rampi na ivinjaku,
dozvoljen je ravan prelaz od
ivinjaka do slivnika
Za dodatne mere pogledati

odeljak UOLJIVA UPOZORENJA
13
14
15
16
17
18
da
da
Rampe na ivinjacima
treba da imaju uoljivu
povrinu za upozoravanje
sa kontrastom u boji i teksturi u odnosu na susedne
povrine
Uoljive povrine za upozoravanje
920
11
1:15 1:10
irina rampe na ivinjaku

(bez krilaca) treba da je
najmanje
irina ivinjaka
10
Br.
Kanada
CSA
920
Kanada
NBC
da
915
1:10
SAD
ADAAG
kontrast u
teksturi
1000
Meksiko
da
ne
da
900
Urugvaj
drugaija
tekstura i
osvetljenje
minim.
900 maks.
1000
vedska
Irska
panija
da
da
u neposrednoj
blizini
300
povrina
je rampa
sa oblim
ispupenjima
900
Filipini
taktilni
blokovi
iroko
450
Srbija
da
Junoafrika
Republika

Malezija
da
da
300
600
minim.
da
900
maks
1:10
Singapur
da
1000
45
Australija
da
da
600
da
900
1:12
Liban UN
da
da
da
1220
1:10
Kanada
AFG
da
da
da
150 - 200
600 - 650
da
1200 1500
1000
1:12 - 1:15
Najbolja
reenja
49
Rampe na ivinjacima
treba da su postavljene
tako da ne ulaze u kolovoz,
mesta za parking ili prilaze
parkingu
Rampe na ivinjacima na
obeleenim peakim prelazima treba da su u celini
u sastavu oznaka
Rampe na ivinjacima treba

da vode ljude direktno u
deo namenjen za prelaz
peaka
21
22
23
24
Da li su rampe na ivinjacima dozvoljene na uglovima
Dno dijagonalnih rampi

na ivinjaku treba da ima
ist prostor izvan aktivnih
saobraajnih traka kolovoza
od minimalno
25
26
Dijagonalni sputeni ivinjaci
da
da
Rampe na ivinjaku nalaze

se na onoj strani peakog
prelaza koji je najudaljeniji
od paralelnog puta za vozila
20
izbegavati
da
da
da
Rampe na ivinjaku postavljene na obe strane ulice

treba da su u istoj ravni
sa oborenim ivinjakom
naspram njega
1220
da
da
da
da
da
SAD
ADAAG
Da li je rampa na ivinjaku
postavljena s obe strane
ulice
Pitanje
Kanada
NBC
19
Lokacija
Br.
Kanada
CSA
da
da
Meksiko
Urugvaj
tamo gde
se moe
prelaziti
vedska
Irska
panija
izbegavati
da
da
Junoafrika
Republika
Srbija
postavljen kod
najblieg,
najpogodnijeg dela
vertikalan
u odnosu
na ulicu
koliko
god je to
mogue
Filipini
Malezija
da
da
da
da
da
Singapur
da
da
Australija
da
da
no
da
uobiajna
traka
kretanja
peaka
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
ne
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
50
28
da
150 - 200
600 - 650
da
Izdignuta ostrva na peakim prelazima treba da su

useena tako da budu u
ravni sa ulicom
Ostrva koja su u ravni sa

ulicom i vie od 1200 u
dubinu, treba da imaju uoljivu povrinu za upozorenje
koja poinja na razdaljini
od ulice
Ostrva koja su u ravni sa ulicom i vie od 1200 u dubinu,

treba da imaju uoljivu povrinu za upozorenje dubine od
Ostrva koja su u ravni sa ulicom treba da imaju uoljivu

povrinu za upozorenje koja
je u kontrastu sa okolnim
povrinama za kretanje
29
30
31
32
33
1200
Najmanja duina ravne

povrine izmeu dve rampe
na ivinjaku na ostrvima je
da
1220
610
Dijagonalne rampe na
ivinjacima sa krilnim
stranicama treba da imaju
deo ivinjaka, sa svake
strane rampe na ivinjaku
i unutar oznaenog prelaza
minimalne duine od
27
Peaka ostrva
1220
Dijagonalne rampe na
ivinjaku postavljene na
oznaenim prelazima treba
da imaju minimalnu istu
povrinu unutar oznaka od
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
da
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Junoafrika
Republika
da
1500
Srbija
1500
Filipini
Malezija
da ili da
postoji
rampa na
ivinjaku
ravne
povrine
1200 x
1500
1200
Singapur
da, ili da
imaju
rampu na
ivinjacima
1220
Australija
da
600
da
1500
da
Liban UN
da
da ili da
postoji
rampa na
ivinjaku
ravne
povrine
1060 x
1370
1370
Kanada
AFG
da
600 - 650
150 - 200
da
1300
dijagonalni
prelazi ne
treba da se
koriste
dijagonalni
prelazi ne
treba da se
koriste
Najbolja
reenja
51
Rampe na ivinjaku koje ulaze u kolovoz ne preporuuju se poto su opasni za korisnike i ometaju vozila.
Rampe na ivinjacima i krilne stranice ivice treba da se postavljaju tako da ne ulaze u kolovoz, parking mesta ili prilaze parkingu.
Ivinjaci izmeu delova za peake i delova u kojima se odvija saobraaj treba da su najmanje 400 mm visine.
Rampe na ivinjacima ne treba da imaju rukohvate.
Rampe na ivinjacima treba da su postavljene tako im ne smetaju parkirana vozila.
Rampe na ivinjacima ne treba da imaju prepreke kao to su putokazi, semafori i slini predmeti.
Povrina rampe na ivinjaku koja ima teksturu daje sigurano uporite osobama sa invaliditetom koje hodaju.
Oboreni ivinjaci dozvoljeni su samo ako ne remete stazu ili na bilo koji nain smanjuju njenu irinu.
Postaviti taktilne blokove u neposrednoj blizini peakih prelaza kao pomagalo slepim osobama. Taktilna povrina treba da je dovoljno visoko da se moe osetiti onom, ali dovoljno nisko da se peaci ne bi o njih saplitali.
Prelazi gde je saobraaj slab, a koje esto koriste osobe sa invaliditetom, mogu se od strane peaka kontrolisati pristiskom dugmeta na semaforu da se upali zeleno svetlo.
Izgradnja peakih ostrva kako bi se smanjila duina peakog prelaza se preporuuje zbog bezbednosti svih korisnika puta.
Treba da se postave staze vodilje koje pokazuju gde se nalazi peaki prelaz za one peake sa oteenjima vida.
Povrina puta na peakim prelazima treba da je u istom nivou kao i staza tako da korisnici kolica ne moraju da savlauju razlike u visini.
Kako se osobe sa oteenjima vida ne bi zbunjivale, rampe na ivinjacima treba da su postavljene van uobiajene linije kretanja peaka.
CSA
CSA
ADAAG
vedska
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Filipini
Filipini
UN
UN
UN
UN
UN
London AFG
10
11
12
13
14
15
16
17
Mada su ravan prelaz i minimalan nagib idealni za nekoga u kolicima, oni predstavljaju potencijalnu opasnost ljudima sa oteenjima vida koji moda nee uoiti prelaz sa trotoara na ulicu. Povrine sa teksturom predstavljaju
vaan inilac bezbednosti u ovim okolnostima.
Vidljiva, zvuna i taktilna sredstva upozorenja treba da budu uzeta u obzir tamo gde su neophodna.
Krilne stranice rampi na ivinjaku mogu da se nalaze van oznaka za peaki prelaz.
Dokument
Br.
Komentari
Rampe na ivinjaku, peaki prelazi i ostrva Komentari
UOLJIVI POKAZIVAI
Uoljivi pokazivai sve se vie primenjuju kako bi olakali snalaenje osobama koje imaju oteenje vida u izgraenoj sredini. Ova
analiza obuhvata uoljive pokazivae opasnosti kao i uoljive pokazivae pravca, pri emu je razlika meu njima veoma vana, pokazivai opasnosti upozoravaju na dolazeu opasnost, dok pokazivai pravca pomau u orijentaciji.
Uoljivi pokazivai opasnosti uglavnom su uoljive oznake koje ukljuuju i taktilne take koje propisuju Kanada i SAD. Filipini kau da
pokazivai opanosti (1) treba da budu dovoljno visoki da bi se primetili, a da ne predstavljaju opasnost od saplitanja, dok Singapur
propisuje prenik od 35 1 sa prenikom vrha od 25 1. Uoljivi pokazivai treba da budu rasporeeni u pravilnu shemu, otporni na klizanje (4), u kontrastnoj boji (5) i postavljeni na uvek istoj udaljenosti od rubova elementa koji predstavlja opasnost.
Kanada propisuje da rub pokazivaa opanosti mora da bude udaljen od 600 do 650 mm od ruba elementa koji predstavlja opasnost
(6), Urugvaj 500 do 600 mm, Singapur 300 mm i Filipini da bude ispred elementa koji predstavlja opasnost, dok Ekspertska grupa
preporuuje da pokaziva opasnosti bude 500 600 mm udaljen od opasnosti. Vano je obezbediti da uoljivi pokazivai opasnosti
ne predstavljaju opasnost od saplitanja (9), kako je to navedeno u Kanadi, na Filipinima i u kanadskom AFG.
Uoljive pokazivae pravca opisuju Kanada, Urugvaj i Singapur sa neprekidnim brazdama ili shemama. irina uoljivih pokazivaa
pravca je od 600 do 800 mm u Kanadi, 200 do 600 mm u Urugvaju, 300 mm na Filipinima i minimum 600 u Singapuru.
Postavljanje i uoljivih pokazivaa opasnosti i uoljivih pokazivaa pravca svakako predstavlja oblast gde je neophodna meunarodna saradnja kako bi se koristila ista podloga za upozoravanje ljudi. Ovo je naroito vano ljudima koji su slepi i slabovidi.
CSA preporuuje da uoljivi pokazivai pravca budu postavljeni na velikim otvorenim povrinama, u trnim centrima i putnikim
terminalima radi lake orijentacije. Filipini propisuju taktilne kocke napolju u blizini peakih prelaza, dok Singapur navodi da bi se
orijentisanje i kretanje ljudi sa oteenjima vida znaajno unapredilo korienjem taktilnih oznaka na povrini tla. Dalje se navodi da
oni treba da budu kontrastne boje i osvetljenosti u odnosu na okruenje, to je odlina preporuka.
52
53
Pitanje
da
600 - 650
da
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su u boji koja

je u kontrastu sa okolnom
podlogom od najmanje
70%
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su u odnosu na

rub elementa koji predstavlja opasnost postavljene na
udaljenosti od
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su postavljeni

itavom irinom elemrnta
koji predstavlja opasnost
da
60 +/- 5
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su organizovani

u pravilan oblik s razmakom u sredini
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su otporni na

klizanje
da
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su sainjeni od

taktilnih taaka visine 5 +/0,5 mm i prenika osnove
od 23 +/- 2 mm
taktilnih
taaka
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su sainjeni od
Uoljivi pokazivai opasnosti
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
da
41 - 61
da
SAD
ADAAG
Meksiko
da
500 - 600
kontrast
boje
Urugvaj
vedska
Irska
panija
kontrast
boje i
teksture
da
rampi
sa oblim
ispupenjima
Junoafrika
Republika
Povrine uoljivih pokazivaa
Srbija
da
ispred
elementa
koji predstavlja
opasnost
da
300
50 u
sredini i
15 izmeu
osnova
da,
prenik
osnove
35 +/- 1,
prenik
vrha 25
+/-1
dovoljno
visoko
da budu
uoljivi,
a da ne
predstavljaju opasnost od
saplitanja
Singapur
taktilnih
taaka
Malezija
taktilnih
kocki
Filipini
Australija
Liban UN
da
jedan
stepenik/
gazite
pre
da,
kontrast
teksture i
boje
da
promena
u teksturi
Kanada
AFG
da
500 - 600
da
da
poreani
u pravilan
oblik
dovoljno
visoko
da budu
uoljivi, a
da ne predstavljaju
opasnost
od saplitanja
uoljivih
pokazivaa
Najbolja
reenja
54
da
Uoljivi pokazivai opasnosti treba da su postavljeni tako da je povrina

osnove u ravni sa okolnim
povrinama ili iznad okolne
povrine ne vie od
Uoljivi pokazivai opasnosti ne treba da predstavljaju

opasnost od saplitanja
neprekidnih brazda
600 - 800
320
da
da
Uoljivi pokaziva pravca

treba da se sastoji od
Uoljivi pokazivai pravca

treba da se postave na
irinu izmeu

treba da se postave sa
istom irinom sa svake
strane od

treba da se postave tako
da ivice budu u pravcu
kretanja

treba da se postave tako da
ne predstavljaju opasnost
od saplitanja

treba da se postave u istoj
ravni sa okolnom povrinom ili iznad nje ne vie od
10
11
12
13
14
15
16
da

olakavaju orijentaciju u
otvorenom prostoru i
pokazuju kojim putem
treba ii
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
SAD
ADAAG
Meksiko
200 - 600
da
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Junoafrika
Republika
Povrine uoljivih pokazivaa

Srbija
da
300
taktilnih
kocki
da
nijsu
opasnost
Filipini
Malezija
da
Najbolja
reenja
5 +/-1
(maks.
ukupna
visina)
800
600
minim.
da
da
320
600 - 800
neprekidnih
brazda
da
Kanada
AFG
da, na
ploicama
veliine
300 x 300
Liban UN
da
Australija
da
5 (+/-1)
maks.
Singapur
55
Taktilne kocke treba da postoje u neposrednoj blizini peakih prelaza kao pomagalo ljudima sa oteenjem vida. Taktilna povrina treba da je dovoljno visoko da se moe osetiti onom, ali dovoljno nisko da ne predstavlja
opasnost od saplitanja.
Orijentacija i kretanje ljudi sa oteenjima vida u mnogome e se poboljati upotrebom taktilnih oznaka na podnim povrinama.
Pokazivai upozorenja upuuju ili na opasnost ili na odredite.
Pokazivai upozorenja i pokazivai pravca treba da budu ploice veliine 300 x 300 mm.
Znai upozorenja mogu se zahtevati na opasnim mestima kao to su stepenice, eleznike platforme, peaki prelazi i dokovi.
Znaci upozorenja mogu biti neophodni na odreditima da daju informacije o mestu gde se nalaze pogodnosti kao to su automati za karte, telefonske govornice i slino.
Uoljivi pokazivai na podnim povrinama slue kao orijentiri, pa s toga njihovo ostavljanje treba da je ciljano.
Uoljivi pokazivai na podnim povrinama treba da su bojom i osvetljenjem u kontrastu sa okolinom.
Znak upozorenja treba da se postavi uspravno u odnosu na opasnost.
CSA
Filipini
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
UN
10
11
Taktilna povrina za voenje od gumenih ploica, sa dimanzijama od najmanje 900 x 900 mm treba da je postavljena kao staza vodilja na mestima gde se ukrtaju staze, na peakim prelazima i oko prepreka.
Uoljivi pokazivai pravca treba da se nalaze u velikim otvorenim prostorima (kao to su trni centri ili transportni terminali) kako bi olakali snalaenje ukazujui na primarne staze kretanja.
Dokument
Br.
Komentari
Uoljivi pokazivai Komentari
VRATA
Prema veini propisa i standarda do glavnog ulaza treba da vodi prilaz (1). Singapur i Liban propisuju da postoje automatska vrata
na barem jednom ulazu, dok vedska propisuje samo jedna ako su vrata teka, Junoafrika Republika navodi da se tome daje prednost, a Australija propisuje jedna vrata sa automatskim otvaranjem ako je dubina odmorita ulaznih vrata vea od 300 mm. Najbolje
reenje bilo bi kada bi se automatska vrata nalazila na glavnom ulazu poto neki ljudi ne mogu samostalno da otvore vrata. Mnoge
zemlje odreuju stepen osvetljenja od najmanje 200 luksa na ulaznim vratima, karakteristika koju svi smatraju dobrom.
Minimalna ista irina za ulaz (3) varira od 750 mm u Junoafrikoj Republici do 950 mm u Kanadskom AFG-u, mada veina
preporuuje 800 mm. Struna komisija je kao najbolje reenje odabrala minimum iste irine od 850 mm. U Maleziji nisu doputena kruna vrata (2). Prema veini drugih propisa, gde postoje kruna vrata, neophodna su i vrata pored njih. Visina okvira vrata (5)
neznatno varira, ali generalno bi trebalo da bude visine 800 1000 mm.
U Libanu je dozvoljen mali prag (9) visine do 20 mm, ali Singapur preporuuje da pragovi budu ravni, a na Filipinima navode da
pragova ne bi trebalo da bude. Preporuka za najbolje reenje je da je unutranji prag ravan, a spoljanji maksimalno do 6 mm. Ove
specifikacije variraju zbog geografskih i vremenski prilika, ali visoki pragovi mogu predstavljati opasnost od saplitanja i tekou ljudima
da preu kolicima preko njih.
Postojanje dvoje vrata jedna za drugim (14) sa ogranienim prostorom izmeu njih predstavlja ozbiljnu opasnost poto se ljudi u kolicima mogu zaglaviti meu njima. Kanada, SAD, Singapur i Liban trae minimum od 1200 mm iste podne povrine izmeu otvorenih
i narednih vrata, dok Junoafrika Republika, Irska i Filipini razmak od jednih do drugih vrata mere na 1800 mm.
Kanada daje detalje o lokaciji komandi za automatska vrata, specifikujui da one treba da se nalaze na stazi kojom se ljudi kreu
(20), dalje od prostora koji zauzimaju vrata kada se otvore (22), moraju biti jasno vidljive (21), i na visini 800 1200 mm. Ove
korisne informacije omoguuju da komande budu svima pristupane.
Veina zemalja obratila je panju na odgovarajui prostor za manevrisanje pored vrata, ali prema Meksiku, Urugvaju, Junoafrikoj
Republici ili Maleziji on nije neophodan. Generalno, neophodan je prostor od 1500 x 1500 mm ispred vrata, to je dovoljno mesta da
se dohvati kvaka na vratima, otvore vrata i postavi sprava za kretanje kao to su etalica ili kolica izvan prostora koji zauzimaju
vrata dok se otvaraju. Definisane su razliite mere za razliite tipove vrata. Tamo gde su vrata zastakljena (50), odreeni broj zemalja
predvia da se ona postave na takvoj visini da ljudi koji koriste kolica ili su niskog rasta mogu da vide kroz staklo.
Sve se vie obraa panja na opasnost da ljudi prou kroz staklena vrata, to se vidi po velikom broju komentara iz vedske,
Kanade, Junoafrike Republike i Singapura, koji trae da postoje oznaka u visini oiju koje bi pomogle ljudima sa oteenjem vida i
ostalima da primete vrata. Drugi zanimljivi komentari preporuuju da se materijal od kojih su napravljena vrata bude u jakom kontrastu
sa pozadinom (Singapur), i da staklena vrata imaju titnik na donjoj ivici (Urugvaj). Australija predlae da bi nastrenica za zatitu od
nevremena mogla omoguiti eliminaciju pragova.
Za dodatni pregled informacija o vratima i ulazima, pogledajte odeljak ULAZI.
56
57
Najmanja ista irina kod

ulaznih vrata treba da je
da
800 1200
3 sek.
38 N
Vratima treba rukovati

jednom rukom bez jakog
stiska, stezanja ili okretanja
zgloba na ruci
U odnosu na visinu poda,

vrata treba da budu postavljena na visini od
Najkrae vreme potrebno

da se automatska vrata
zatvore od 90 do 12 je
Najvea sila koja je potrebna da se gurnu ili povuku

spoljna leptir vrata
Oprema za vrata, vreme zatvaranja i sila
810
da
Tamo gde se koriste kruna

vrata treba da se postave
vrata do njih koja su u
skladu sa merama za istu
irinu
ista irina
810
Tamo gde se koristi okretnica, odmah do nje treba da

postoji kapija iste irine od
Pitanje
Opte
Br.
Kanada
CSA
38 N
3 sek.
da
800
da
800
Kanada
NBC
5 sek.
865 1220
da
815
815
SAD
ADAAG
950
da
900
Meksiko
da
800
Urugvaj
vrata sa
zatvaraima treba
da imaju
automatske
otvarae
800 1000
da
800
da
vedska
38 N
800 za
spoljna,
750 za
unutranja
Irska
30 N
3 sek.
850-1100
850
da
da
panija
Vrata
1000
maks.
izbegavati
okrugle
kvake na
vratima da
moe da
se rukuje
jednom
rukom
750
da
750
Junoafrika
Republika
800
kvake da
mogu
lako da se
uhvate i
okreu
ulaz 900,
esto se
koristi 1830,
unutranja
vrata 760,
850-900
gde se treba
okretati
Srbija
4 Kg
820 1060
da
800
800
Filipini
da
800, 760
za toalet
kruna
vrata nisu
dozvoljena
okretnice
nisu
dozvoljene
Malezija
38 N
3 sek.
900 1100
da
900
da
900
Singapur
900 1100
daje se
prednost
800
da
800
Australija
minimalan
napor
900 1000
da
900
spoljna,
800 unutranja,
750 kod
toaleta
da
da
Liban UN
38 N
3 sek.
400 1200
da
950
da
950
Kanada
AFG
30 N
5 sek.
800 - 1000
da
850
da
900
Najbolja
reenja
58
Najvea sila koja je potrebna da se gurnu ili povuku

unutranja leptir vrata
19
1:2
Maksimalna visina praga

kod spoljanjih kliznih vrata
Pragovi preko 6 mm visine

treba da su kosi s nagibom
najvie od
10
11
13
14
Kod vrata u serijama,

razdaljina izmeu dvoje
kaubojskih vrata plus irina
prostora koju zahvataju
vrata prilikom zatvaranja
treba da je najmanje
1200
da
Ako vrata imaju vie od

jednog krila koje moe
nezavisno da se otvara i
gde su samo jedna vrata
pristupana u svih vrata,
ona treba da su oznaena
meunarodnim simbolom
za pristupanost
12
Serije vrata
da
Kod dvokrilnih vrata,

najmanje jedno krilo treba
da je u skladu sa merama
za istu irinu i prostor za
manevrisanje kod vrata
Dvokrilna vrata
13
22 N
Najvea visina praga na

vratima ne sme da prelazi
Pragovi
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
1200
da
13
22 N
Kanada
NBC
1220
da
1:2
19
13
22.2 N
SAD
ADAAG
13
Meksiko
Urugvaj
da
1700 kada
su vrata
zatvorena
da
22 N
vrata sa
zatvaraima treba
da imaju
automatske
otvarae
1:12
Irska
vedska
da
30 N
panija
Vrata
1800 kada
su vrata
zatvorena
da
ako su
preko 15
kosi na
1:10
15 maks.
Junoafrika
Republika
4 kg
Filipini
Malezija
2100 ako
se otvaraju u istom
pravacu,
3000 za
ona koja
se otvaraju prema
sebi
zaobljene
ivice
1800 kada
su vrata
zatvorena
1:12
25
nema mere
kojoj se daje
20 maks.
minimalna
prednost,
maks. 25
Srbija
1200
da
da bude
ravan
22 N
Singapur
1350
1:8
56 (sa
rampom
1:8 maks.
duine 450)
19,5 N
Australija
1200
da
da
da
20
20
minimalan
napor
Liban UN
1370
da
1:2
13
22 N
Kanada
AFG
1350
da
da
1:8
19
unutranji
ravan, spoljanji 6
19,5 N
Najbolja
reenja
59
3 sek.
da
da
da
Kod leptir vrata na struju

koja se otvaraju u stazu
kretanja treba da postoji
rukohvat ili barijera koja se
moe uoiti tapom
Kod vrata koja se ne aktiviraju automatski, komande

za otvaranje vrata koja rade
na struju treba da se nalaze
na stazi kretanja
Za vrata koja se ne aktiviraju automatski, komande

koje otvaraju vrata treba da
su jasno vidljive pre nego
to se do vrata stigne
18
19
20
21
Klizna vrata koja se otvaraju

na struju treba da ostanu
otvorena najmanje
Da bi se zatvorena vrata
koja se otvaraju na struju
potpuno otvorila, treba
najmanje
17
5 sek.
22 N
Najvea sila potrebna da

se otvore klizna ili dvokrilna
vrata
16
Vrata koja se otvaraju na struju
da
15
Pitanje
Klizna vrata treba da se

vide i da se koriste sa obe
strane
Klizna vrata
Br.
Kanada
CSA
3 sek.
Kanada
NBC
22,2 N
da
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
minim.
kontrast u
osvetljenosti
40 %
vedska
Irska
25 N
panija
Vrata
pritisak
vrhom
prsta
najmanje
60 mm
istog
prostora
za prste
Junoafrika
Republika
aktivira se
podlogama koje
su u istoj
ravni sa
podom
klizna vrata u uskim

prostorima
Srbija
Filipini
Malezija
da
(mogue
ih je uoiti
tapom na
580)
3 sek.
22 N
da
Singapur
vreme
neophodno za
bezbedan
prolazak
osobe sa
smanjenom
mobilnou
19,5 N
da
Australija
da
odgovarajui
interval
Liban UN
da
da
da
3 sek.
da
Kanada
AFG
da
da
da
3 sek.
5 sek.
pritisak
vrha prsta
da
Najbolja
reenja
60
da
25 x 75
da
66 N
Kod vrata koja se ne otvaraju automatski, komande

za njihovo otvaranje treba
da se nalaze iznad poda na
visini izmeu
Komande za vrata koja se

otvaraju na struju treba da
se sastoje od podloga koje
se aktiviraju na dodir bilo
kog dela pesnicom, akom
ili jednom rukom bez jakog
stiska, stezanja ili uvrtanja
zgloba na ruci
Dimenzije komandi za
upravljanje vratima koja
rade na struju treba da su
najmanje
Komande za upravljanje
vratima koja rade na
struju treba da su oznaene
meunarodnim znakom za
pristupanost
Da bi se zaustavio pokret
vrata koja rade na struju,
potrebna je sila ne vea od
22
23
24
25
26
27
28
Dovratak treba da ima

ravan prostor za manevrisanje i sa strane sa koje se
vrata otvaraju i zatvaraju
da
800 1200
Kod vrata koja se ne otvaraju automatski, komande

za otvaranje vrata koja su
na struju treba da su udaljena od krila vrata ili bilo
koje druge instalacije
Prostor za manevrisanje
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
SAD
ADAAG
da
Meksiko
da
Urugvaj
da
komande
treba da
su odgovarajueg
dizajna
800
da
vedska
da
Irska
panija
Vrata
Junoafrika
Republika
da
da
Srbija
da
700 1200
Filipini
Malezija
66 N
Singapur
da
900 1200 ako

se otvara
na dugme,
900 1250 ako
se otvara
stajanjem
na otira
ne manje
od 1000
od luka
krila
Australija
da
900 1200
Liban UN
da
66 N
prenik
150
da
Kanada
AFG
da
66 N
da
25 x 75
da
800 - 900
da
Najbolja
reenja
61
da
da
1500 x
1500
1200 x
1200
1200 x
1500
1050 x
1500
1500 x
1500
1050 x
1350
600
300
Pitanje
Dovratak treba da ima istu

povrinu poda pored ivice
na kojoj je reza koja se
protee du itave visine
vrata
ista povrina poda u

unutranjosti plakara nije
propisana
Najmanja povrina poda

za manevrisanje - direktan
pristup - vrata se otvaraju
ka sebi

za manevrisanje - direktan
pristup - vrata se otvaraju
od sebe
Najmanja povrina poda za

manevrisanje - pristup sa
strane na kojoj su arke vrata se otvaraju ka sebi

za manevrisanje - pristup
sa strane na kojoj je reza vrata se otvaraju od sebe

za manevrisanje - prilaz sa
strane na kojoj su arke vrata se otvaraju ka sebi

za manevrisanje - prilaz sa
strane na kojoj su arke vrata se otvaraju od sebe
Minimalan prostor za
menvrisanje pored vrata
- direktan prilaz - vrata se
otvaraju ka sebi
Minimum prostora za
manevrisanje pored vrata
- direktan prilaz - vrata se
otvaraju od sebe
Br.
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
Kanada
CSA
300
600
Kanada
NBC
305
455
1065 x
1375
1525
x 1730
ili1370 x
1880
1065 x
1425
1220 x
1425
1220 x
1120
1525 x
1270
SAD
ADAAG
1500 x
900
Meksiko
Urugvaj
700
700
1500 x
1500
1500 x
1500
vedska
600
1500 x
1500
1500 x
1500
Irska
1200 x
2000
1800 x
1350
panija
Vrata
Junoafrika
Republika
500
1200
1200
Srbija
1500 x
1500
1500 x
1500
1500 x
1500
1500 x
1500
1500 x
1500
1500 x
1500
da
Filipini
Malezija
300
600
1500 x
1500
1500 x
1500
1200 x
1200
1500 x
1500
Singapur
470
470
1160 x
1630
1510 x
2250
1200 x
1610
1510 x
1750
1350 x
1270
1350 x
1380
Australija
300
300
1200 x
1600
1400 x
1700
1200 x
1400
1200 x
1600
Liban UN
300
600
1370 x
1830
2440 x
2440
1370 x
1525
1370 x
1600
1370 x
1250
1525 x
1600
da
Kanada
AFG
470
600
1500 x
1500
1500 x
1750
1500 x
1500
1500 x
1750
1500
x1500
1525 x
1600
da
da
Najbolja
reenja
62
600
450
1200 x
900
1050 x
1350
50
540
Minimum prostora za
- prilaz sa strane na kojoj
su arke - vrata se otvaraju
ka sebi
Minimum prostora za
su arke - vrata se otvaraju
od sebe
Minimum prostora za
manevrisanje kod kliznih
vrata - direktan prilaz
Minimum prostora za
vrata - prilaz sa strane
Minimum prostora za manevrisanje kod kliznih vrata

pored reze - direktan prilaz
Minimum prostora za
vrata pored reze - prilaz sa
strane
40
41
42
43
44
45
46
47
Za dodatne specifikacije u
vezi sa oznakama, ukljuujui informacije koje se odnose na tekst, piktograme
i Brajevo pismo, pogledati
odeljak OZNAKE
da
600
Minimum prostora za
je reza - vrata se otvaraju
od sebe
Oznake i displeji
600
39
Pitanje
Minimum prostora za
je reza - vrata se otvaraju
ka sebi
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
da
610
1065 x
1370
1220 x
815
560
915
610
610
SAD
ADAAG
Meksiko
da
Urugvaj
da
vedska
600
300
Irska
da
1200 x
1400
panija
Vrata
da
450
450
Junoafrika
Republika
Srbija
da
Filipini
Malezija
da
300
300
600
Singapur
da
610
470
1160 x
1570
1350 x
1270
220
840
610
840
Australija
da
300
500
700
1300
Liban UN
da
540
50
1370 x
1550
1370 x
1060
450
600
600
600
Kanada
AFG
da
610
300
1370 x
1550
1350 x
1270
450
600
600
600
Najbolja
reenja
63
Visina titnika na vratima

na onoj strani koja se
otvara od sebe
Stepen osvetljenja na
komandama ili ureajima
gde treba da se ita treba
da je najmanje
52
da
da
da
da
Za druge mere u vezi sa

vratima na odmoritima
rampi pogledati odeljak
RAMPE

vratima na ulazima ili
izlazima pogledati odeljak
ULAZI

vratima na toaletima,
ili ZASEBNI TOALETI
53
54
55
56
200 lx
100 lx
900
250
da

vratima na ulazima na
stepenita pogledati odeljak
STEPENITE
Ostalo
Stepen osvetljenja na
komandama ili ureajima
51
Osvetljenje
50
Kod vrata sa providnim

staklom donja ivica providnog stakla treba da je iznad
poda na visini ne veoj od
Zastakljivanje
49
Pitanje
Za mere o komandama
titnici
48
Komande
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
da
da
Meksiko
da
da
da
da
400
Urugvaj
da
da
da
da
da
vedska
da
da
da
da
900
Irska
da
da
da
da
300
da
panija
Vrata
da
da
da
da
300
da
Junoafrika
Republika
da
da
da
800 i
nelomljivo
staklo
Srbija
da
da
da
da
300 - 400
da
Filipini
da
da
da
da
800 1500
Malezija
da
da
da
da
800 1500
250
da
Singapur
da
da
da
da
200 lx
150 lx
1000
da
Australija
da
da
da
da
1400 1600
300 - 400
da
Liban UN
da
da
da
da
200 lx
100 lx
765
200 - 400
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
200 lx
150 lx
800
200 - 400
da
Najbolja
reenja
64
Kod tipine postavke, vrata irine 900 mm treba prilikom otvaranja da opisuju prostor 810 mm.
Vrata i okviri vrata koji su u kontrastnoj boji u odnosu na svoju okolinu omoguuju ljudima da lake pronau vrata.
Kod duplih vrata treba izbegavati postavljanje centraInog stuba.
Kvake u vidu poluge u obliku slova "U" smanjuju rizik da se u vrata uhvati odea, ili da se povredite na kvaku.
Okrugle kvake i kvake sa oprugom nisu odgovarajue jer zahtevaju vrst stisak i precizno rukovanje prstima. Mehanizmi tipa guraj/vuci vie odgovaraju.
Vrata koja su sva od stakla teko je uoiti. Na njima treba da postoji traka u kontrastnoj boji oko spoljnjeg ruba iroka najmanje 50 mm. Horizontalna traka kontrastne boje sline irine i visine 1350 mm od poda moe se
takoe koristiti.
Na duinu vremena potrebnog da vrata ostanu otvorena utie razdaljina od samih vrata i komandi kojima se upravlja runo. Pri postavljanju komandi vrata uzeti u obzir razdaljinu koja osoba mora da pree od komandi do vrata.
itai kartica ili drugi tipovi sigurnosnih sistema za pristup treba da se nalaze blizu komandi.
Kao dodatak gornjoj podlozi za aktiviranje, druga podloga treba da se postavi sa osom 200 mm od poda, tako da osoba stopalom ili papuicom od kolica moe aktivirati automatsko otvaranje vrata.
Vei prostor na ulazima moe da bude potreban za sprave za kretanje veih dimenzija kao to su skuteri i elektromotorna kolica.
Dodatna povrina poda na ivici na strani na kojoj se nalazi reza nalae se da bi osoba u kolcima ili sa psom vodiem mogla da prie vratima, pritisne kvaku, irom otvori vrata i proe kroz njih a da ne mora da se vraa dok
otvara vrata.
Tamo gde bi osoba mogla sluajno da naleti na staklena vrata, staklo treba da je adekvatno oznaeno na taj nain da se lako uoava na visini izmeu 800 -1000 mm od poda.
Prozori i vrata ne treba da se otvaraju preko staza, hodnika, stepenica ili rampi ili tako da ometaju kretnje.
Brazde na kvakama ili izdignuta slova odmah uz kvake zagovaraju se kao pomagalo u dizajniranju zgrada da bi ih koristile slepe osobe.
Poluge za zatvaranje vrata predstavljaju smetnju i njihovu upotrebu trebalo bi izbegavati. Gde se one ne mogu izbei, trebalo bi koristiti tip poluge koji usporava zatvaranje.
Boja vrata treba da je u kontrastu sa okvirom vrata ili sa zidom.
Gde god je to mogue i praktino, automatska vrata (leptir ili klizna) treba da se postave umesto vrata koja se otvaraju runo.
Ako postoje vrata koja su celom visinom od stakla, sa okvirom u obliku slova U, treba da su uoljivo obeleena ili nagalaena motivima da bi bila vidljiva. Obeleja ili motivi sastoje se od dveju horizontalnih traka od koji je
svaka visine najmanje 100 mm i kontrastne boje da potpomogne vidljivost. Gornju traku postaviti na visini izmeu 1400 - 1600 mm a donju na visini izmeu 850 - 1000 mm od nivoa poda.
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA, Singapur
CSA, ADAAG
CSA
CSA, vedska
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
Urugvaj
Junoafrika Republika,
Singapur
Singapur, UN, Australija,

CSA
Singapur
Singapur
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
Kvake treba da su jakom kontrastu sa svojom okolinom.
Nastrenice za zatitu od nepogoda na ulaznim vratima mogu da omogue eliminaciju pragova.
Singapur
Australija
22
23
Bilo koja staklena vrata treba da imaju titnik visine 400 mm na donjoj ivici.
Postoje vrata sa ipkama za sluaj opasnosti (ukrtena vrata), koje onemoguavaju prolaz kroz vrata i treba ih koristiti.
U postojeim zgradama, arke koje omoguuju da se vrata maksimalno otvore esto mogu da poveaju ist prostor koji vrata opisuju kad se otvore a da se okvir ne povea.
Dokument
Br.
Komentari
Vrata Komentari
ESME
Mere koje su odnose na esme fokusiraju se na visinu mlaznice (4), koja se kree od 675 700 mm (Australija) do 915 mm
maksimalno u SAD. Preporuuje se da visina mlaza vode (7) bude 1000 mm, komandama bi trebalo lako da se rukuje (8), da su
postavljene sa obe strane i ne vie od 180 mm od prednjeg dela kao to je specifikovano u Australiji.
ista povrina poda ispred esme kree se od 750 x 1200 mm (Kanada i Singapur) do 800 x 1300 mm (Australija) i 1350 x 1200
mm (Meksiko). Ekspertaka grupa odabrala je istu povrinu poda od 800 x 1300 mm, to je u skladu sa ostalim merama za podne
povrine.
Uvlaenje esmi u udubljenja u zidu, izvan staze kretanja odlina je ideja poto otklanja mogunost opasnosti za ljude sa oteenjima vida. Slino tome, zid iza esme u drugoj boji pomae da se one lake nau.
Meksiko predlae da podna povrina ispred esme ima drugaiju teksturu da pomogne slepim ljudima da ih lake pronau. Banglade
preporuuje da se pristupane esme postave na takvim mestima da ljudi koji koriste kolica ne moraju da prelaze veu razdaljinu od
ostalih.
Automatski infracrveni aktivatori omoguili bi da maksimalnom broju korisnika da koriste esmu.
65
66
Pitanje
430
da
Minimalan prostor od zida

do prednjeg dela esme
esma je uvuena ili se

nalazi van straze kretanja
da
Mlaznica koja se nalazi s

prednje strane esme
100
Najmanja visina mlaza vode
da
Runim komandama se
rukuje jednom rukom i
nije potreban vrst stisak,
stezanje ili zavrtanje zgloba
na ruci
Nije dovoljno da se
komandama upravlja samo
nogom
10
da
da
Ako se esma aktivira runo, komande treba da se

nalaze s prednje strane ili
blizu prednje strane esme
Komande
da
Putanja mlaza vode paralelna je ili skoro paralelna s

prednjim delom esme
Mlaz vode
750 - 900
Visina mlaznice postavljene iznad poda na visini od
Mlaznica
1200 x
750
Najmanja ista povrina

poda ispred esme
Podna povrina/Prostorno
Br.
Kanada
CSA
da
da
915
maks..
485
Kanada
NBC
da
100
da
da, maks.
dubina
raunajui
od napred
je 125
915
maks.
430
1220 x
760
SAD
ADAAG
730 - 780
da
500
1350 x
1200
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
esme
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
da
100
da
da
750 - 800
da
430
1200 x
750
Singapur
da
da se
rukuje
jednom
rukom
da, ili
sa obe
strane,
ne vie
od 180
mm od
prednjeg
dela
80 - 100
da
da
675 - 700
daje se
prednost
490 - 500
800 x
1300
Australija
850 - 950
Liban UN
da
da se
ona lako
aktivira iz
kolica
100
da
da
760 - 915
da
760 x
1370
Kanada
AFG
da
da
da, ili sa
obe strane,
ne vie
od 180
mm od
prednjeg
dela
100
da
da
760 - 800
da
430
800 x
1300
Najbolja
reenja
67
1200
Maksimalna visina na kojoj

je aa u automatu kad se
meri od poda
12
13
15
esme su u kontrastnoj
boji u odnosu na svoju
okolinu
Kontrast boja
14
Pogledati odeljak ANTROPOMETRIJA za informacije

o merama za prostor za
kolena
da
da
da
Komande dozvoljavaju korisniku da kontrolie vreme i

visinu mlaza vode
Prostor od kolena do nonih prstiju
22 N
Najvea sila potrebna za

aktiviranje
Pitanje
11
Br.
Kanada
CSA
22 N
Kanada
NBC
da
22,2 N
SAD
ADAAG
da
Meksiko
da
Urugvaj
vedska
Irska
da
panija
esme
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
da se ne
zatvara
samo od
sebe
22 N
Singapur
19,5 N
Australija
Liban UN
da
22 N
Kanada
AFG
da
da
1200
da
19,5 N
Najbolja
reenja
68
Prostor ispred esme treba da se oznai promenom u teksturi.
ADAAG
Meksiko
ADAAG, Srbija
Singapur
ICTA
Zidovi u udubljenju oko esme treba da su kontrastne boje u odnosu na okolne zidove.
Daje se prednost esmi postavljenoj u udubljenje na zidu jer ne predstavlja opasnost za ljude sa oteenjima vida.
Pristupane esme treba da su postavljene tako da korisnici kolica ne treba da prelaze veu razdaljinu od drugih ljudi da bi koristili esmu.
Potrebno je da najmanja visina mlaza vode bude 100 mm da bi se ispod mlaza mogla postaviti aa.
CSA
Postavljanje dveju esmi na razliitim visinama odgovara potrebama veine ljudi.
Dokument
Br.
Komentari
esme Komentari
LIFTOVI
Kriterijumi pristupanosti za liftove obuhvaeni su u svim propisima i standardima analiziranim u ovom izvetaju. Minimalna ista
irina kod vrata lifta prilino varira od najmanje 800 mm u nekoliko zemalja (SAD, vedska, Irska i Junoafrika Republika), preko
915 i 950 mm u kanadskom CSA i AFG, do veoma velikih dimenzija od 1050 mm i 1065 mm u SAD. Ekspertska grupa se odluila za
950 poto je to dovoljno da se smeste vea pomagala za kretanje kao to su skuteri.
Unutranje dimenzije lifta trebalo bi da budu dovoljne za najmanje jednu osobu u kolicima i pratioca. Unutranje dimenzije lifta
kreu se od najmanje irine od 800 mm u Maleziji, do 900 mm u Singapuru, i 1500 mm u Meksiku. Dimenzije od zadnjeg do prednjeg
zida vee su i kreu se od 1000 mm u paniji i 1300 mm u Libanu, do 1700 mm u Meksiku (5).
Veina zemalja predvia da liftovi budu u ravni sa spratom, karakteristika sa tolerancijom od 13 do 20 mm. Povrh toga, neophodan
je ureaj za ponovno automatsko otvaranje vrata koje bi spreio da se vrata zatvaraju na ljudima, i ovako je propisano u veini standarda. Kanada, SAD i vedska propisuju senzorni ureaj na dve visine (11, 12) koji regulie da se vrata ne zatvaraju na deci kao i na
odraslima, slepim ljudima i koji koriste psa vodia.
Irska navodi da vrata lifta treba da ostanu otvorena osam sekundi dok Kanada i SAD navode pet sekundi (14).
Prema veini standarda, neophodni su rukohvati du jednog pristupnog zida (31), na visini 800 - 1150 mm (32), najbolje reenje je
800 900 mm sa odgovarajuim prostorom izmeu zida i preke za ruku.
Veoma je vano obezbediti odgovarajue osvetljenje u liftu poto je mnogim ljudima teko da jasno vide komande. Nivo osvetljenja
u liftovima (34) kree se od 54 luksa u SAD do 150 luksa u Junoafrikoj Republici.
Prema veini propisa neophodno je da postoji minimum praznog podnog prostora ispred komandi (35) kako bi ljudi u kolicima mogli
da koriste lift. Maksimalna visina dugmia generalno je 1200 mm (36), mada Malezija doputa da visina dugmia bude na visini
od 1400 mm.
Nema razlike u minimalnoj veliini dugmia za spratove (40) u Kanadi, SAD, vedskoj i sve one zahtevaju da oni budu izdignuti (41).
Jedino SAD, Kanada i vedska trae da dugmii budu poreani po opadajuoj vrednosti. Ovaj pristup trebalo bi da se univerzalno
usvoji.
Veina zemalja ima uobiajan pristup, prema kome se zahteva da se s leve strane dugmia na kontrolnoj tabli stave Brajevi i taktilni
simboli. Samo nekoliko zemalja nalae telefon za komunikaciju u hitnim situacijama, ali ostale nalau neko sredstvo komunikacije (interkom). Uvek je vano setiti se da se obezbede sredstva za komunikaciju ljudima koji imaju neko oteenje u vezi sa komunikacijom.
Kanada, SAD, Junoafrika Republika, Malezija i Liban trae i audio i vizuelna sredstva za identifikaciju liftova. vedska, SAD i Kanada
trae odreeni nivo decibela (70). Kanada, SAD, vedska, Malezija i Liban (73) trae i signale koji se oglaavaju jednom za gore,
dvaput za dole.
Da bi se pomoglo ljudima koji su slepi da znaju na kom se spratu nalaze, na dovratku lifta neophodna su izdignuta slova i brojke i
taktilna obeleja sprata da bi pokazala na kom se spratu nalaze (79). Pojedniani zvuni pokazivai na kom se spratu kabina nalazi
zahtevaju se u Kanadi, SAD, Meksiku, vedskoj i Maleziji. Automatska zvuna obavetenja (71) koja objavljuju sprat na kojem je lift
zahtevaju se u Kanadi, SAD i u Irskoj. Ovu funkciju naroito cene ljudi sa oteenjima vida.
Dugmii za pozivanje lifta u hodnicima treba da se nalaze dovoljno nisko da ih mogu dohvatiti ljudi u kolicima ili ljudi niskog rasta,
veina zemalja nalae maksimalnu visinu od 1200 mm (90), mada Malezija preporuuje 1400 mm. Veoma je vano imati na umu da
je neophodan odgovarajui prostor za manevrisanje ispred dugmia za pozivanje lifta kako bi ljudi mogli da ih dohvate. Ovo je
mera u Singapuru, Filipinima, vedskoj, SAD i Kanadi.
Kanada preporuuje da se postavi ogledalo na zadnji zid, naroito ako veliina lifta ne dozvoljava ljudima koji koriste kolica da se
okrenu. vedska preporuuje da se taktilne i vizuelne informacije daju pod uglom od 45 stepeni od zida tako da ljudi koji stoje i ljudi
sa oteenjima vida mogu da ih proitaju. Singapur istie da je za aktiviranje komandi potrebano samo da se lako pritisnu.
69
70
Pitanje
Rad lifta je automatski
1065
1370
Ako je najmanja ista povrina vrata na kabini na bilo

kom mestu 815, najamanja
irina kabine od jedne do
druge strane je
Ako je najmanja ista

irina vrata kabine na bilo
kom mestu 815, najmanja
razdaljina od kraja kabine
do prednjeg zida je
Treba da se obezbedi
automatsko otvaranje i
zatvaranje, kabina i vrata na
elektrini pogon, koja klize
horizontalno
Maksimalan praznina (irina) izmeu poda hodnika

i poda lifta ne treba da je
vea od
da
1525
Za svaka vrata kabine ija

slobodna irina iznosi najmanje 915 mm, unutrasnje
dimenzije kabine od zadnjeg do prednjeg zida i od
zadnjeg zida do unutrasnje
strane vrata treba da iznose
najmanje
Klizna vrata
915
da
Najmanja ista irina pri

otvaranju vrata lifta je
Vrata lifta
Opte
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
32
da
1525
915 sa
strane,
1065 u
sredini
da
SAD
ADAAG
1700
1500
1700
900
Meksiko
1400
1100
800
Urugvaj
da
vrata 800
na zidu
duine
1100
vrata 800
na zidu
duine
1100
vrata 800
na zidu
duine
1100 sa
kabinom
1100 x
1400
800
vedska
800
Irska
20
1000
1000
850
panija
Lift
800
da
Junoafrika
Republika
Srbija
da
1100 x
1400
800
Filipini
10
da
1800
800
1800
da
Malezija
900
900
Singapur
Australija
1300
1000
800
Liban UN
da
vrata 950,
kabina
1525 x
1725
950
Kanada
AFG
10
da
1700
1065
1700
950
da
Najbolja
reenja
71
Pitanje
da
910
125 (+/25)
735 (+/25)
20 sek.
5 sek.
3 sek.
Ureaj za ponovno otvaranje vrata potpuno otvara

vrata najmanje
Donji senzor za ponovno

otvaranje vrata smeten je
od poda na visini od
Gornji senzor za ponovno

otvaranje vrata smeten je
Efektivno vreme ureaja za

automatsko otvaranje treba
da je najmanje
Minimalno vreme za koje

vrata ostaju otvorena pre
nego to ponu da se
zatvaraju ako se lift pozove
iz hola je
Minimalno vreme za koje

e vrata ostati otvorena
pre nego to ponu da se
zatvaraju ako se pritisne
dugme u kabini
10
11
12
13
14
15
13
Vrata lifta treba da imaju

ureaj za ponovno otvaranje vrata koji zaustavlja
i automatski ponovno
otvara vrata kabine lifta i
unutranja vrata ako se u
njih zaglavi neka osoba ili
predmet
Ureaj za ponovno otvaranje vrata
Postoji funkcija samoporavavanja koja automatski

sputa i zadrava kabinu
lifta u ravni sa spratom (u
uslovima kad je bez optereenja) sa tolerancijom od
Ureaj za samoporavnavanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
3 sek.
5 sek.
20 sek.
735
125
915
da
+/- 13
SAD
ADAAG
15 sek.
Meksiko
Urugvaj
1800
25
da
+/- 20
vedska
8 sek.
8 sek.
Irska
panija
Lift
Junoafrika
Republika
Srbija
da bude
dovoljno
da bude
dovoljno
800
da
Filipini
da
Malezija
da
Singapur
Australija
5 sek.
da
20
Liban UN
3 sek.
4 sek.
20 sek.
735 +/25
125 +/25
da
13
Kanada
AFG
8 sek.
8 sek.
20 sek.
735 +/25
125 +/25
910
da
13
Najbolja
reenja
72
Pitanje
Smanjenje vremena za
koje vrata ostaju otvorena dozovljeno je nakon
pritiskanja dugmeta za
zatvaranje vrata
13
Visina vlakana na tepihu u

lifu treba da je najvie
18
1065
2030
1295
1370
915
Minimalna ista irina vrata

kabine lifta kada se nalaze
na sredini je
Minimalna unutranja irina

kabine od jedne do druge
strane ako su vrata na
sredini kabine je
Minimalna dubina
unutranjosti kabine od
unutranje strane zadnjeg
zida do prednjeg dela ako
su vrata kabine postavljena
na sredini
Minimalna dubina
unutranjeg dela zadnjeg
zida kabine do unutranje
strane vrata ako su vrata na
sredini kabine

kabine lifta ako su vrata
postavljena na stranu (ne
na samoj sredini) je
19
20
21
22
23
Povrina poda/Unutranji prostor
da
Pod lifta ima vrstu, stabilnu i neklizajuu povrinu
da
17
Podovi
16
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
915
1370
1295
2030
1065
13
da
SAD
ADAAG
1700
1500
900
da
Meksiko
Urugvaj
800, 1100
za liftove
koji su
napolju
1400
1400
1100
800, 1100
za liftove
koji se
nalaze
napolju
da
vedska
Irska
850
1200
1000
850
da
panija
Lift
800
1100
Junoafrika
Republika
800
1100
1400
1400
800
da
Srbija
800
da
da
Filipini
Malezija
1400
1200
900
Singapur
Australija
1300
1000
800
kratka
vlakna
da
Liban UN
950
915
1400
1700
2030
1725
(2030 kod
liftova koji
se mnogo
koriste)
1525
1100
13
da
da
Najbolja
reenja
950
13
da
da
Kanada
AFG
73
1725
1295
1370
915
1370
2030
Pitanje
Minimalna irina unutranjosti kabine od jedne do

druge strane ako su vrata
kabine posavljena na stranu
(nisu na samoj sredini) je
Minimalna dubina unutranjosti lifta od unutranje

strane zadnjeg zida do
prednjeg dela ako su vrata
kabine lifta postvaljena
na stranu (nisu na samoj
sredini) je
Minimalna dubina unutranjosti kabine od zadnjeg

zida do unutranje strane
vrata ako su vrata kabine
lifta postavljena na stranu

kabine lifta ako se vrata
nalaze na bilo kom drugom
mestu osim sredine kabine
ili su na strani (nisu na
samoj sredini) je
Minimalna irina unutranjosti kabine od jedne do

druge strane ako su vrata
kabine postavljena na bilo
kom drugom mestu osim
na sredini ili su na strani
Minimalna unutranja dubina kabine od unutranje

strane zadnjeg zida ka
napred za kabine ija su
vrata postavljena na bilo
kom drugom mestu osim
na sredini ili na strani (od
centra) je
Br.
24
25
26
27
28
29
Kanada
CSA
Kanada
NBC
2030
1370
915
1370
1295
1725
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
1400
1100
800, 1100
za liftove
napolju
1400
vedska
Irska
1400
1400
panija
Lift
Junoafrika
Republika
1100
Srbija
Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
1525
1725
Kanada
AFG
2030
1370
915
1370
1400
1725
Najbolja
reenja
74
Minimalna dubina
unutranjosti zadnjeg zida
do unutranje strane vrata
za vrata koja su postavljena na bilo kom drugom
mestu osim na sredini ili
su na strani (nisu na samoj
sredini) je
30
35 - 45
U kabinama lifta kod rukohvata prostor izmeu zida

i drke je
33
760 x
1220
1220
1370

poda kod komandi je
Maksimalna visina dugmia

za oznaavanje sprata kod
liftova koji imaju 16 ili vie
stanica
Maksimalna visina dugmia

za oznaavanje sprata kod
liftova koji imaju vie od 16
stanica i sa obezbeenim
paralelnim pristupom je
35
36
37
Komande/Dugmii za oznaavanje sprata
34
Osvetljenje na komandama
kabine, na platformi, pragu
kabine i okviru vrata treba
da je najmanje
100 lx
800 - 920
U kabini lifta visina rukohvata od poda je izmeu
32
Osvetljenje
da
Rukohvati su postavljeni na
svim zidovima lifta osim na
ulaznom
2030
31
Rukohvati
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
1370
1220
760 x
1220
54 lx
2030
SAD
ADAAG
920
da
Meksiko
35 - 45
650 1150
da
Urugvaj
1200
900 1200
1500 x
1500
35
900 +/25
barem na
1 zidu
1400
vedska
900 1200
50 od bilo
kog zida ili
projekcije
Irska
45 - 55
950 1050
panija
Lift
1200
1200
150 lx
(50 lx na
kontrolnoj
ploi)
850 1000
na dvema
stranama
Junoafrika
Republika
1200
1200
750 x
1300
Srbija
9001200
zadovoljavajueg
nivoa, bez
odsjaja
Filipini
1400
da
Malezija
900 1200
900 1200
900 x
1200
40 - 50
900
da
Singapur
Australija
900 1200
1200
da
800 - 850
da
Liban UN
1200
760 x
1370
100 lx
40 - 45
800 - 920
da
Kanada
AFG
1370
1200
800 x
1300
100 lx
35 - 45
800 - 900
da
2030
Najbolja
reenja
75
Pitanje
da
Komande za uzbunu, ukljuujui i alarm, treba da su

postavljene na donju stranu
kontrolne ploe
39
19
1.5
da
da
da
da
Najmanje dimanzije dugmia za odabir sprata treba da

budu minimalne veliine od
Dugmii za odabir sprata

ili obod oko njih treba da je
izdignut najamanje
Osim tamo gde su postavljeni kao na standardnoj telefonskoj tastaturi, dugmii

treba da su poreani po
opadajuoj vrednosti
Kada postoje dve ili vie

kolona dugmia, treba da
se itaju s leva na desno
Osim kada su rasporeeni

kao na standardnoj tastaturi, dugmii na komandama
treba da su predstavljeni
taktilnim i vizuelnim brojkama i slovima
Taktilne i Brajeva oznake

treba postaviti sa leve
strane dugmeta na koje se
odnose
40
41
42
43
44
45
Dugmii za odabir sprata
890
Centralna linija dugmia za

uzbunu treba da je od poda
na visini od najmanje
38
Dugmii za uzbunu
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
19
da
890
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da
da
da
dugme za
izlazak da
je zelene
boje i
istureno je
5 mm vie
od ostalih
dugmia
20
da
900
vedska
pored dugmeta ili

na njemu
Irska
panija
Lift
da
1200
maks.
Junoafrika
Republika
postaviti
Brajeve
oznake
20
900
Srbija
taktilna
da je
taktilno i u
kontrastu
Filipini
da
Malezija
da
Singapur
Australija
da je
reljefno
20
Liban UN
da
19
da
890
Kanada
AFG
da
da
da
da
1,5 reljefno
20
da
890
Najbolja
reenja
76
da
da
Dugme na komandama za
sprat na kojem je glavni
ulaz i dugmii na komandama za ostale funkcije (osim
onih za oznaavanje sprata)
treba da se predstave taktilnim i vizuelnim simbolima
Treba da se postave dugmii za oznaavanje sprata

sa uoljivim pokazivaima
koji pokazuju da je naredba
registrovana
Uoljivi pokaziva sprata se

gasi kad kabina stigne na
naznaeni sprat
46
47
48
da
19
1,5
da
13
da
Tastatura nalik telefonskoj

treba da ima raspored kao
na tastaturi telefona
Najmanja dimenzija dugmia za poziv na tastaturi

nalik telefonskoj treba da
su minimalno
Dugmii na tastaturi nalik

telefonskoj treba da su
izdignuti najmanje
Za tastature nalik telefonskim Brajeve oznake se ne

zahtevaju
Na tastaturama nalik telefonskim znaci treba da su

visine od najmanje
Na tastaturama nalik
telefonskim znak za broj
pet treba da ima jednu
izdignutu taku
49
50
51
52
53
54
Telefon
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
13
1,5
19
da
da
da
da
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da
15
20
da
da
da
da
vedska
Irska
panija
Lift
Junoafrika
Republika
Srbija
taktilni i u
kontrastnoj boji
Filipini
da
da
da
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
da
da
Kanada
AFG
da
15
da
1.5
20
da
da
da
da
Najbolja
reenja
77
3,00 3,05
da
da
da
da
da
da
900
da
Znaci na tastaturi nalik

telefonskoj treba da su
centrirani na odgovarajuem tasteru
Displej na tastaturi nalik

telefonskoj treba da se postavi u kabinu sa uoljivim
pokazivaima da pokae
odabrana odredita
Displej na tastaturi nalik telefonskoj treba da se postavi u

kabinu sa uoljivim pokazivaima da pokae odabrana
odredita, a koji se gase kad
je naredba prihvaena
Displej na tastaturi nalik

telefonskoj treba da se postavi u kabinu i da se koristi
petokraka da se ukae na
sprat na kome je glavni ulaz
Tamo gde su postavljeni,

telefoni treba da imaju
slualicu koja stvara
magnetno polje u predelu
poklopca na slualici
Tamo gde su postavljeni,

telefoni treba da imaju
regulator zvuka
Duina kabnla na telefonskoj slualici treba da je

minimalne duine
Meunarodni simbol za
telefon treba da je istaknut
na ureaju za komunikaciju
55
56
57
58
59
60
61
62
63
Pitanje
Na tastaturi nalik telefonskoj, taka na tasteru

za broj pet treba da ima
prenik osnove izmeu
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
735
da
da
da
da
da
3,00 3,05
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
na aktivnom delu
dugmeta
vedska
Irska
panija
Lift
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
735
da
da
Kanada
AFG
da
900
da
da
da
da
da
da
3 - 3,05
Najbolja
reenja
78
Pitanje
Najvii funkcionalni deo

sistema za dvosmernu
komunikaciju u sluaju
uzbune treba da je od poda
na visini od najvie
65
66
70
69
da
10 dBA 80 dBA
Mereno kod elektrinog

indikatora, zvuni signal
za oznaavanje poloaja
kabine treba da ima nivo
iznad nivoa zvuka ambijenta izmeu
22,2 N
da
Svaki od raspoloivih liftova

treba da ima vizuelna i auditiv sredstva za identifikaciju
Zvuni signali u kabini
68
Ako je ureaj za dvosmernu

komunikaciju u sluaju uzbune smeten u zatvorenu
pregradu, sila neophodna
da se pokrenu funkcionalni
delovi okvira vrata pregrade
ne treba da je vea od
Ako je ureaj za dvosmernu

komunikaciju u sluaju uzbune
smeten u zatvorenu pregra67 du, okvir vrata treba da se
otvara jednom rukom i da ne
zahteva vrst stisak, stezanje
ili uvrtanje zgloba na ruci
da
Ako postoje uputstva za

ureaj za signalizaciju
uzbune u kabini, bitne
informacije treba da se
obezbede u taktilnom i
vizuelnom obliku
64
1220
da
Ureaj za signalizaciju
uzbune u kabini ne treba da
je ogranien na komunikaciju glasom
Sredstva za komunikaciju u hitnim situacijama
Br.
Kanada
CSA
vizuelni
i zvuni
signal
Kanada
NBC
10 dBA 80 dBA
da
1220
SAD
ADAAG
vizuelni
i zvuni
signal
Meksiko
Urugvaj
35 - 65
dBA
mogue je
podesiti da
odgovara
lokaciji
da
1200
vizuelni
i zvuni
signal
vedska
1200
Irska
panija
Lift
da
1200
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
da
da
Malezija
Singapur
Australija
da
da
Liban UN
da
1200
da
Kanada
AFG
35 - 65
dBA
mogue je
podesiti da
odgovara
lokaciji
da
22,2 N
da
1200
da
da
Najbolja
reenja
79
1500 Hz
da
10 - 80
dBA
Zvuni signal za oznaavanje poloaja kabine treba

da je automatsko verbalno
obavetenje o spratu na
kome se lift zaustavio
Kako lift proe pored

nekog sprata ili se zaustavi
na nekom spratu, unutar
kabine e se oglasiti zvuk
maksimalne frekvencije od
Zvuni signali se oglaavaju

jednom za GORE i dva puta
za DOLE i imaju verbalna
obavetenja koja navode
rei GORE ili DOLE
Mereno od dugmia za pozivanje lifta u holu, zvuni

signal ili verbalni elektrini
pokaziva treba da imaju
nivo zvuka iznad nivoa
zvuka ambijenta izmeu
Verbalni elektrini pokazivai treba da imaju frekvenciju od
71
72
73
74
75
da
60
da
Vizuelni i zvuni signal treba

da postoji na svakim unutranjim vratima da ukae
na to koja kabina odgovara
na komandu i pravac njenog
kretanja
Najmanja dimenzija vidljivog signala treba da je minimalno
Signali treba da su vidljivi

od podne povrine do dugmeta za pozivanje lifta u
hodniku
76
77
78
Vizuelni signali u kabini
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
13
da
300Hz 3000 Hz
10 - 80
dBA
da
1500 Hz
da
SAD
ADAAG
oglasie
se zvuni
signal
Meksiko
Urugvaj
30 - 60
da
35 - 65
dBA
mogue je
podesiti da
odgovara
lokaciji
jednom
za gore,
dvaput za
dole
vedska
da
Irska
panija
Lift
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
da
da
Malezija
Singapur
Australija
da
da
Liban UN
60
da
da
Kanada
AFG
da
60
da
podesivo
prema
prostoru
35 - 65
dBA
mogue je
podesiti da
odgovara
lokaciji
jednom
za gore,
dvaput za
dole
1500 Hz
da
Najbolja
reenja
80
Pitanje
1525
da
50
Izdignuti znak i oznaka sprata na Brajevom pismu treba

da ima osnovnu liniju znaka
centriranu iznad poda na
visini od
Izdignuta zvezda treba da

se postavi odmah levo
do oznake sprata i takoe
na oba okvira unutranjih
vrata na nivou gde se nalazi
glavni ulaz
Izdignuta zvezda treba da

se postavi odmah levo do
oznake sprata i takoe na
oba okvira unutranjih vrata
na nivou gde se nalazi glavni ulaz i da ima visinu od
79
80
81
82
da
16
da
Pokazivai se postavljaju
iznad komandne table u
kabini ili iznad vrata
Brojevi na pokazivau treba

da su visine od najmanje
Kad lift prolazi ili se zaustavlja na spratu, odgovrajui znak treba da svetli
Vidljivi pokaziva se gasi

kada lift stigne na odreeni
sprat
83
84
85
86
87
da
da
U kabinama lifta, treba da se

obezbede i zvuni i vizuelni
pokazivai sprata na kome
se nalazi lift da bi se pokazao sprat na kome je lift
Pokazivai poloaja lifta
da
Izdignuti znaci i oznake

sprata na Brajevom pismu
treba da se postave na oba
okvira unutranjih vrata lifta
Znaci/ Brajeve oznake na okviru vrata
Br.
Kanada
CSA
1500
Kanada
NBC
da
da
13
da
da
51
da
1525
da
SAD
ADAAG
da
Meksiko
1400
barem na
jednom
okviru
Urugvaj
30 - 60
da
da
vedska
900 1200
barem na
jednom
okviru
Irska
panija
Lift
Junoafrika
Republika
1400 1600
da
Srbija
da
da
Filipini
da
Malezija
Singapur
Australija
1500
da
Liban UN
da
da
16
da
vidljivo
50
1500 +/25
da
Kanada
AFG
da
da
16
da
da
50
da
1500 1525
da
Najbolja
reenja
81
Kod elektrinog pokazivaa,

obavetenje treba da je
iznad nivoa zvuka ambijenta izmeu
88
89
760 x
1220
19
da
1830
da
ista povrina poda ispred

dugmeta u hodniku je
najmanje
Najmanja dimenzija dugmia za pozivanje lifta je

minimalno
Dugmii za pozivanje lifta

u hodniku imaju vizuelne
signale koji pokazuju kada
je svaki poziv registrovan i
kada je na njega odgovoreno
Lampa u holu ili u kabini

treba da ima visinu centralne linije iznad poda od
najmanje
Dugme za pozivanje lifta

koje je odreeno za GORE
treba da se nalazi iznad
dugmeta koje je odreeno
za DOLE
91
92
93
94
95
90
Dugmii za pozivanje lifta u

hodnicima i holovima treba
da se postave vertikalno
iznad poda mereno od
ose svakog pojedinanog
dugmeta izmeu
890 1220
10 - 80
dBA
Treba da se obezbedi automatsko verbalno obavetenje koje objavljuje sprat na

kome se lift zaustavio
Dugmii za pozivanje lifta u hodniku
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
1830
da
19
760 x
1220
380 1220
10 - 80
dBA
da
SAD
ADAAG
1200
Meksiko
900 1100
Urugvaj
da
20
1500 x
1500
900 1100
35 - 65
dBA
mogue je
podesiti da
odgovara
lokaciji
da
vedska
da
Irska
900 1200
panija
Lift
Junoafrika
Republika
20
750 x
1300
Srbija
da
Filipini
1400
max.
Malezija
nema prepreka kod

dugmeta
900 1200
Singapur
Australija
900 1200
Liban UN
da
1830
da
20
760 x
1370
920 +/25
da
Kanada
AFG
da
1830
da
20
1500 x
1500
900 - 1100
35 - 65
dBA
mogue je
podesiti da
odgovara
lokaciji
da
Najbolja
reenja
82
25
Dugme za pozivanje
lifta u hodniku ili obod oko
njega treba da je izdignuto
najmanje
Objekti koji se nalaze ispod

dugmia za pozivanje lifta u
hodniku istureni su najvie
96
97
Kanada
NBC
da
50
Taktilna oznaka za kabinu

lifta treba da je na visini od
99
100
da
Pored propisanih taktilnih

oznaka, taktilna oznaka za
kabinu lifta postavljena je
odmah ispod oznake sprata
na unutranjim vratima
Taktilne oznake
98
Pogledati odeljak OZNAKE za vie informacija

o tekstu, piktogramima,
simbolima, vizuelnim i
Brajevim oznakama
da
Oznake, piktogrami, vizuelne, taktilne i Brajeve oznake
1,5
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
51
da
da
SAD
ADAAG
Meksiko
da
Urugvaj
da
vedska
Irska
da
panija
Lift
da
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
Filipini
Malezija
da
Singapur
da
Australija
da
Liban UN
da
Kanada
AFG
50
da
da
25
1.5
Najbolja
reenja
83
ista povrina poda ili tla neophodna kod dugmia za pozivanje lifta mora biti bez prepreka, ukljuujui pepeljare, cvee, kante za smee i ostale dekorativne predmete koji spreavaju korisnike kolica i ostale da dohvate
dugmie.
Natpisi na Brajevom pismu na komandama kabine lifta treba da su tano ispod ili uz odgovarajua izdignuta slova ili simbole.
U kapacitetima sa vie od dva lifta, poeljno je da se postavi telefon ili drugi ureaj za dvosmernu komunikaciju izmeu svake kabine lifta i odgovarajueg mesta izvan njega.
Tamo gde prostor unutar lifta oteava osobi koja koristi kolica da se okrene, odmah ispred vrata lifta treba da ima mesta za okretanje od najmanje 1500 x 1500 mm.
Komande/dugmii za izbor sprata treba da su postavljeni na 10 mm jedan od drugog, da su istureni od osnove i da nisu uvueni u odnosu na osnovu table. Dugmii treba da se oglaavaju tako da je mogue osetiti ili uti
da je dugme aktivirano. Sila neophodna da se pritisne dugme treba da je 2,5 do 5 N.
Vano je uzeti u obzir razdaljinu od komandi do ugla. Komande lifta treba da su smetene u sredini due strane lifta i najmanje 400 mm od ugla. Komanda u holu treba da je na razdaljini od najmanje 500 mm od unutranjeg
ugla.
Informacije (taktilne i vizuelne) treba da su postavljene pod uglom od 45 od zida. To olakava osobi koja stoji da ita i osobi sa oteenjem vida da proita taktilna slova i brojke ili oznake na Braju.
Dugme za izlazak treba da je istureno u odnosu na druge dugmie i po mogunosti da je zelene boje. Ovo dugme treba da je uoljivo taktilno i vizuelno.
ADAAG
ADAAG
Banglade
vedska
vedska
vedska
vedska
vedska
Irska
Singapur
10
11
Zvono za sluaj opasnosti u liftu treba da je povezano sa trepuim svetlom u kabini lifta da signalizira osobama sa oteenjem sluha da se zvono za sluaj opasnosti aktiviralo.
Treba da postoji zvuni signal koji signalizira zatvaranje vrata da bi upozorio ljude u liftu.
Ako postoje dve kontrolne table u kabini lifta, jedna je za korisnika kolica, a druga postavljena u visini oiju, dugmii na komandama u visini oiju bie na Brajevom pismu i i taktilnim oznakama.
Dugmii za pozivanje lifta i dugmii na komandama ne treba da budu osetljivi na dodir ve da se mogu aktivirati lakim pritiskom na njih.
Treba da postoji simbol za oznaavanje mesta na kome se nalazi pristupaan lift i koji je u skladu sa merama za oznake datim u odeljku o oznakama.
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
12
13
14
15
16
Tamo gde u zgradi postoje liftovi, najmanje jedan treba da je pristupaan od nivoa na kojem se nalazi ulaz za vertikalno kretanje i treba da slui na svim nivoima namenjenim za pristup osoba sa invaliditetom.
Postaviti ogledalo na pola kako bi korisnicima kolica omoguilo pregled iza sebe da mogu bezbedno da izau iz lifta.
Tamo gde je zbog unutranje veliine lifta osobi koja koristi kolica teko da se okrene, treba da se postavi ogledalo na zidu naspram vrata koje omoguava korisniku da vidi pokazivae poloaja kabine i otvor vrata.
CSA
Komentari
Dokument
Br.
Lift Komentari
ULAZI
vedska podstie da se koriste dobra iskustva u projektovanju glavnog ulaza i preporuuje da on bude takav da ljudi sa kognitivnim
oteenjima i ljudi sa oteenjima vida mogu lako da ga pronau. Oni preporuuju da ulaz ne bude skriven ve da bude projektovan
tako da izgleda kao glavni ulaz.
Odlian princip univerzalnog dizajna preporuuje Singapur, a to je da zidovi i plafoni budu okreeni obinom mat bojom svetlih
tonova koji rasipaju svetlo i poveavaju vidljivost.
Za dodatni pregled informacija o vratima i ulazima, pogledajte odeljak VRATA.
84
85
Pitanje
da
da
da
Za mere o prilazima do ulaznog dela pogledati odeljak

PRILAZI
Za mere o stazama od
parkinga do ulaza u zgradu
pogledati odeljak PARKING
i PROSTOR ZA ISKRCAVANJE PUTNIKA
Za mere o ulaznim vratima

do kojih se stie stepenicama pogledati odeljak
STEPENITA

do kojih postoji rampa
pogledati odeljak RAMPE
da
Za mere o oznakama pogledati odeljak OZNAKE
10
Da li su barem jedna vrata

automatska?
da
pristupanost postavljen je
na ulazima
Vrata
da
Postoje li oznake ako

pristupaan ulaz nije
oigledan
Oznake / Simboli
da
Kod glavnog ulaza ne sme

da postoji stepenik koji
ometa prolaz kolicima
da
da
Da li do ulaza postoji
pristupana staza
Pristupana staza
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
da
Meksiko
da
da
da
da
Urugvaj
ako su
vrata
teka ili
imaju teku bravu
da
da
da
da
da
da
da
da
vedska
da
da
da
da
Irska
da
da
da
da
da
panija
Ulaz
daje se
prednost
da
da
da
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
da
da
da
da
da
da
da
da
Srbija
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Filipini
da
da
da
da
da
Malezija
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Singapur
ako je
udubljenje
s prednje
strane
vrata vee
od 300
da
da
da
da
da
da
Australija
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
86
14
15
Najmanji stepen osvetljenosti na prednjim ulazima gde

je neophodno itanje treba
da je najmanje
200 lx
da
Za mere o potrebnom
prostoru na podu i prostoru
za kolena kod recepcija
13
Stepen osvetljenosti
730 - 860
Pult ili sto na recepciji na

prednjem ulazu treba da
ima pristupaan deo visine
od
Recepcija na prednjem ulazu
pult treba
da je bez
prepreka
da
915
maks.
da
12
da
Za ostale mere o vratima

11
da
da
Ako je ulaz koji se najee

koristi u odreene sate zakljuan, da li postoji ureaj
koji obavetava da neko eli
da ue?
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
da
730 - 780
da
Meksiko
800
da
Urugvaj
da
vedska
da
Irska
200 lx
da
850
da
panija
Ulaz
150 lx
da
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
da
Filipini
da
Malezija
da
da
Singapur
200 - 300
lx
da
750 +/20
da
Australija
da
da
Liban UN
200 lx
da
710 - 865
da
Kanada
AFG
200 lx
da
730 - 860
da
da
Najbolja
reenja
87
Ljudima sa kognitivnim oteenjima i oteenjima vida treba da je lako da pronau glavni ulaz. Ulaz ne bi trebalo da je skriven, treba da je projektovan kao glavni ulaz. Jasni znakovi takoe olakavaju nalaenje zgrade.
Kontrast u osvetljenju vrata i staza koje vode do ulaza, i trotoar od taktilnog materijala mogu ljudima sa oteenjima vida olakati snalaenje.
Osvetljenje na recepciji treba da olakava itanje s usana.
Dnevna svetlost i osvetljenje ne smeju da stvaraju nikakav odsjaj. Veliki prozori trebalo bi da mogu da se pokriju debelim zavesama, tendom ili roletnama.
Instalacije treba postaviti tako da nema odsjaja i tako da svetlo ne stvara zbunjujui odsjaj na staklenim ili podnim povrinama. Uzmite u obzir da ljudi u kolicima imaju drugaiji ugao gledanja od ljudi koji stoje.
Kada preete iz mranog u osvetljen prostor, postoji rizik da budete zaslepljeni. Zato kontrast u tonu spolja i unutra, i izmeu prostora koji su jedan do drugog ne treba da bude veliki.
Bilo kakav telefon na vratima, zvono, tabla za ulaenje na karticu i sl. treba da se postave i naprave tako da ih mogu koristiti i osobe sa invaliditetom. Komande treba da se postave na najmanje 700 mm od unutranjih uglova,
na visini 800 - 1000 mm od poda.
Ako su taktilne i vizuelne informacije postavljenje pod uglom od 45 od zida, to ljudima koji stoje olakava itanje i osobi sa oteenjima vida omoguuje da ita taktilna slova i brojke ili Brajevo pismo.
Zidovi i plafoni treba da su okreeni jednostavnim bojama svetlih tonova (koji pomau da se svetlo rairi po sobi ili prostoru) i da su mat (da se izbegne neeljen odsjaj ili refleksija).
Ulazi i izlazi treba da su oznaeni promenom u teksturi poda ili zvunim signalom.
CSA
vedska
vedska
vedska
vedska
vedska
vedska
vedska
Singapur
Malezija
10
11
Pult za informacije i njegova lokacija (na aerodromima, eleznikim stanicama i sl), gde ljudi sa oteenjima sluha mogu da zatrae poruke u pisanom obliku ili druge informacije, treba da su jasno oznaena meunarodnim
simbolom za pristupanost za gluve ljude.
Taktilne oznake pravca treba da se postave u velikim otvorenim prostorima i da pokazuju staze koje vode do glavnih destinacija, kao to su sto za informacije/kiosk, stepenite ili lift.
Dokument
Br.
Komentari
Ulazi Komentari
PROTIVPOARNA ZATITA
Odredbe koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu u delu kanadskog zakona o radu imaju niz mera koje se tiu mera o zatiti od
poara za sve korisnike zgrade, ukljuujui i obavezu postupanja u alternativnim formama u sluaju poara, potrebu da se veba
procedura evakuacije sa svim korisnicima zgrade i potrebu da se razviju planovi za zatitu od poara u saradnji sa korisnicima
zgrade koji imaju invaliditet ili im je potrebna neka vrsta asistencije.
Propisi i standardi pristupanosti odnose se na takva pitanja kao to su vizuelni alarmi, izlazi i zatieni prostori u sluaju poara i
planiranje za ljude sa invaliditetom u vanrednim situacijama. Takoe pogledati mere o stepenitima, rampama i oznakama za dodatne
mere u vezi sa bezbednou.
Vizuelne alarme navode Filipini, Malezija, Australija, vedska, SAD i Kanada, s tim da Kanada i SAD odreuju obim frekvencije od 1
do 3 Hz (2). AFG preporuuje da vizuelni alarmi budu podignuti na visinu od 2030 mm ili 1520 mm od plafona ta god da je nie
(5), to je standard prema AFG. Ove tehnike specifikacije treba da prate uputstva za rad i planove za zatitu od poara koji se tiu
potreba svih, ukljuujui i ljude sa invaliditetom.
panija, Filipini i AFG odreuju istu irinu izlaznog tunela na 1200 mm. Iste zemlje propisuju oznake za pravac (8), osvetljenje (9),
i svetla u vanrednim situacijama (11).
Kanada, Meksiko i Urugvaj pominju zatiene prostore kao osigurane delove za ljude koji ne mogu samostalno da se evakuiu.
Specifikacije ukljuuju neophodan minimum prostora za kolica (19), najmanje 800 x 1300 mm, minimum podne povrine i oznake za
pravac (22). Najvanije je uzeti u obzir da se zatieni prostor (23) takoe osmisli u dokumentima o procesu evakuacije.
Oznake u hitnim situacijama takoe moraju biti kontrastne boje prema Urugvaju, vedskoj, paniji i Filipinima. Dodatne informacije
date su u odeljku o oznakama.
Vaan komentar je dala Kanada i odnosi se na to da vizuelni alarm treba postaviti tako da se signal iz barem jednog alarma moe
videti unutar zatvorenog prostora. Vizuelne alarme takoe treba postaviti u kupatila gde se neko ko slabije uje ili neko ko je gluv
moe nai sam. Junoafrika Republika predlae pokazivae sa donje strane rukohvata da pokau sprat. Australija je primetila da je
vano da zvuni signali za uzbunu imaju odgovarajui intenzitet i frekvenciju kako bi ih uli i ljudi koji imaju gubitak sluha. Vodi
UN za Liban dao je odlinu preporuku da bi sva javna obavetenja trebalo da budu kako zvuna tako i vizuelna.
88
89
1 - 3 Hz
da
Vizuelni alarm je svetlo koje

treperi na frekvenciji od
Vizuelni alarmi treba da su

sinhronizovani da trepu
usklaeno
Vizualni alarmi treba da se

postave jedni od drugih na
razdaljini od najvie
Vizuelni alarmi treba da

se postave od poda na
visini od
da
da
Izlazi treba da su osvetljeni

u mraku
da
da
vedska
Put do izlaza ili staze koje

vode do njega treba da su
oznaene tako da usmeravaju kretanje prema istima
Urugvaj
irina izlaznih hodnika ne

sme biti manja od
Meksiko
2030
15 m
1- 3 Hz
da
SAD
ADAAG
Svi izlazi treba da su jasno

uoljivi
da
Kanada
NBC
Izlazi
da
Pitanje
Vizuelni alarmi treba da

imaju svetla koja se pale
zajedno sa zvunim alarmom u sluaju opasnosti
Vizuelni alarmi
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
Irska
1200
panija
iza alarma
treba
postoji
crveno
trepue
svetlo
koje obasjava znak
za zvono
Junoafrika
Republika
Protivpoarna zatita
Srbija
da
da
1200
da
da
Filipini
da
Malezija
Singapur
1 Hz
da
Australija
Liban UN
1060
2030
ili 1520
ispod
plafona,
ta god je
nie
da
da
1200
da
2030 ili
1520 ispod
plafona,
ta god je
nie
15 m
da
1 - 3 Hz
da
Najbolja
reenja
15 m i u
zavisnosti
od tipa
zgrade
1 - 3 Hz
da
Kanada
AFG
90
da
da
850 x
1200
Zatieni prostor treba

da je odvojen od podne
povrine zgrade pregradom
otpornom na vatru barem
onoliko koliko je neophodno za izlaz
Izlaz ili lift za vatrogasce

vodi do zatienog prostora
Najmanji broj mesta za kolica u zatienom prostoru
Minimalna povrina poda

u zatienom prostoru za
svaka kolica
16
17
18
19
da
Treba da postoji zatieni

prostor koji je oznaen
15
da
da
14
750 x
1200
da
da
1200 x
1200
da
Prolazi ka izlazu treba da su

ravni ili sa rampom nagiba
koji ne prelazi
13
da
1 do 20
Izlazi treba da su locirani

tako da predstavljaju neprekidan put za beanje ili ka
zatienom prostoru
12
Zatieni prostor
da
da
Svi izlazi treba da se lako

raspoznaju i da su pristupani iz svih delova koje
opsluuje
da
da
da
da
da
da
Stepenita i hodnici treba

da imaju svetla u sluaju
opasnosti
Irska
11
vedska
da
Urugvaj
10
Meksiko
Hotelski izlazi ili izlazi u

prenoitima treba da su
povezani sa zajednikim
holom ili otvorenim prostorom tako da korisnici mogu
da izaberu izmeu 2 staze
kretanja
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
panija
Junoafrika
Republika
Protivpoarna zatita
1:20
da, u kontrastnoj
boji
da
Srbija
da
da
da
Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
850 x
1370
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
800 x
1300
da
da
da
1:12
da
da
da
da
Najbolja
reenja
91
da
da
da
da
Zatieni prostor zatien

je od dima u zgradama koje
imaju vie od tri sprata
Zatieni prostor treba da

ima telefon ili sistem za komunikaciju koji je povezan
sa sistemom koji reaguje u
sluaju opasnosti
Lokacija zatienog prostora treba da je oznaena znacima za usmeravanje
Zatieni prostor treba da je

oznaen na svim izloenim
planovima za evakuaciju na
svakom spratu

je oznaen na planovima za
evakuaciju sa sprata koji bi
trebalo da su dostupni u alternativnim formatima

se predvidi u dokumentima
za postupak evakuacije
20
21
22
23
24
25
Vrata kabine lifta da imaju

vreme izdrljivosti najmanje
27
15
Rei na znacima za izlaz treba da su visine od najmanje
da
Urugvaj
29
otporni na
vatru
da
na bilo
kom
spratu
Meksiko
da
SAD
ADAAG
28
da
da
Kanada
NBC
Boja i dizajn slova, strelica i

simbola na znacima za izlaz
treba da je u jasnom kontrastu sa svojom pozadinom
Znakovi
Osnovni zidovi pojedinanih

liftova otporni su na vatru
26
Liftovi
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
vedska
da
30 min.
da
da
da
da
da
zatien
od dima
Irska
140
da
panija
Junoafrika
Republika
Protivpoarna zatita
da, u kontrastnoj
boji
Srbija
na sivoj
pozadini
Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
iznad ili
ispod
prizemlja
Kanada
AFG
150
da
1 sat
minim. 2
sata
da
da
da
da
da
na bilo
kom spratu
iznad ili
ispod
prizemlja
Najbolja
reenja
92
Singapur
Australija
Liban UN
Kanada
AFG
Najbolja
reenja
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Malezija
32
Filipini
Pogledati odeljak OZNAKE

za dodatne mere o oznakama koje su usmerene
ka zatienim prostorima,
oznaavaju ih ili su postavljeni na njima
Srbija
da
panija
31
Irska
Na vratima na koja se izlazi,

znak za obeleavanje spratnosti treba da je na vratima
ili uz vrata sa najbliom
ivicom na 100 mm od
okvira vrata
vedska
izmeu
150 - 200
iznad poda
Urugvaj
30
Meksiko
Junoafrika
Republika
Donja ivica znakova za

oznaavanje spratnosti u
svim unutranjim izlaznim
hodnicima koji idu od
gostinskih soba u hotelima
treba da je na visini od
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Protivpoarna zatita
93
Vizuelni alarmi treba da su znaajno svetliji od svetla u ambijentu.
Vizuelni alarmi iji se signali preklapaju treba da se sinhronizuju tako da kombinovani redosled treptanja ne prevazilazi dozvoljenu frekvenciju.
Ljudi koji ekaju u zatienim prostorima ne bi trebalo da ometaju put do izlaza/za evakuaciju.
Vrata prilikom otvaranja ne treba da zadiru u prostor za ekanje.
Zatieni prostor moe da bude uveano odmorite na izlaznom stepenitu.
Poto zatien prostor prua samo privremenu bezbednost, vano je da uprava zgrade ima utvrenu proceduru koja je u skladu sa karakterisitkama dizajna zgrade.
Signali za upozorenje na opasnost treba da su zvuni i vidljivi.
Znak za uzbunu zbog poara treba da je etvorougao sa piktogramom zvona koje zvoni. Pogledati odeljak OZNAKE za odgovarajue mere za predvienu razdaljina gledanja s obzirom veliinu znaka.
Podstie se postavljanje pokazivaa na unutranjoj strani rukohvata da pokau poloaj odmorita, brazdi na kvakama ili postavljanje izdignutih slova odmah pored kvaka kao znak u dizajnu zgrade za upotrebu od strane ljudi
koji imaju oteenje vida.
CSA
CSA
CSA
CSA, Irska
CSA, Irska
CSA, Irska
CSA, Irska
Junoafrika Republika,
Irska
Australija
10
11
Vano je da auditivni znaci za uzbunu imaju jainu i frekvenciju koja privlai panju pojedinaca koji imaju delimian gubitak sluha. Ljudi preko 60 godina starosti obino imaju potekoa da uju frekvencije vee od 6000 Hz.
Svi sistemi za javna obavetenja i upozorenja na uzbunu moraju biti zvuni kao i vizuelni.
Sva javna obavetenja treba da budu zvuna i vizuelna.
Tamo gde promene u nivou prelaze 13 mm, treba da se koriste rampe kod izlaza ili hodnicima koji vode do izlazima.
Zatieni prostor pri evakuaciji jeste termin koji bi trebalo koristiti u praksi pre nego termine evakuacija, zatieni prostor ili prostor za zatitu - da bi se pokazala namena tog prostora u zgradi i da se izbegne bilo kakva
zabuna u prevodu sa engleskog.
U projektovanju puta za evakuaciju treba izbegavati predmete koji predstvaljaju opasnost od saplitanja. Ako se mora koristiti rampa, nagib treba da je 1:20.
Sva unutranja vrata u zgradi, ukljuujui vrata otporna na vatru, treba lako da se otvaraju. Najvia sila neophodna za otvaranje unutranjih vrata treba da je 8 NM. Ako ovo nije mogue kod protivpoarnih vrata, krilo vrata
treba da bude u otvorenom poloaju i treba da postoji ureaj za automatsko otvaranje (povezan sa sistemom za otkrivanje poara i upozorenje u zgradi).
Australija
Malezija
UN
ICTA
ICTA
Irska
Irska
12
13
14
15
16
17
18
Za zvune alarme, nivo zvuka treba da je 15 dBA u proseku najbunijeg zvuka u pozadini u trajanju od 60 sekundi i ne bi trebalo da je manji od 75 dBA.
Zahteva se da se vizuelni alarmi strateki postave tako da je signal sa barem jednog alarma vidljiv u bilo kom ograenom prostoru.
Dokument
Br.
Komentari
Zatita od poara Komentari
RUKOHVATI
Tehnike specifikacije za rukohvate daju sve zemlje koje su obuhvaene ovom studijom. Rukohvati su neophodni sa obe strane stepenica (2), propisuju sve zemlje osim Nacionalnog zakona o izgradnji Kanade. Visina rukohvata varira od najniih 700 mm do visine
od 1050 mm (3). Procenjeno je da najbolje reenje predstavljaju dva rukohvata jedan na visini 650 750 mm i drugi na visini
860 920 mm.
Minimalna ista irina rampe izmeu rukohvata (4) kree se od 870 mm (NBC) do 1200 mm u mnogim zemljama. Prema svim
zemljama, rukohvati treba da imaju horizontalne produetke (7) koji se pruaju dalje od podnoja i vrha rampe ili stepenita.
Prenik rukohvata (13) dosledno je od 35 do 45 mm, sa izuzetkom Junoafrike Republike, gde je dopuen maksimalni prenik od 60
mm. Rukohvati treba da imaju neprekidnu povrinu za hvatanje (11) prema veini propisa i standarda, osim na Filipinima i u Maleziji.
Vano je napraviti rukohvate koji se podesni za prihvatanje i prijatni za korienje. Sve vie se trai da rukohvati budu u kontrastnoj
boji (24) sa okolnom povrinom. Ovo se smatra dobrim reenjem u primeni univerzalnog dizajna.
Meksiko predlae da rampe i stepenita ire od 4 m imaju rukohvat u sredini. UN-ov vodi za Liban naglaava opasnost za decu,
skreui nam panju na razmak izmeu vertikalnih i horizontalnih ipki. Oni dalje preporuuju da se kontrastna taktilna traka postavi na gornju i donju ivicu rukohvata izlaznih stepenita ili rampi koji se koriste u sluaju opasnosti. Ovo je odlina mera zatite.
94
95
920
920 1000
100
300
Visina rukohvata iznad

rampe je
Najmanja ista irina rampe

- izmeu rukohvata - je
Razdaljina izmeu barem

jednog para rukohvata na
iroj rampi je
Maksimalna razdaljina
izmeu zida sa strane i
strane rampe na kojoj je
rukohvat ne treba da prelazi
Rukohvati se horizontalno
nastavljaju iznad vrha i
podnoja rampe ili stepenita najmanje
da
860 - 920
da
Treba da postoje rukohvati

na obe strane stepenita
Vrh rukohvata iznad ispusta

stepenika treba da je na
visini
Vrh rukohvata iznad ispusta

stepenika i vrh rukohvata
na odmoritu mereno od
poda treba da je iste visine
10
Na stepenitima
da
Rukohvati su neophodni sa
obe strane rampe
860 - 920
150
Rukohvati su neophodni sa
obe strane ako je nagib na
rampi vei od
Pitanje
Na rampama
Br.
Kanada
CSA
865 - 965
300
870
865 - 965
bez ogranienja
Kanada
NBC
da
865 - 965
da
305
915
865 - 965
da
150
SAD
ADAAG
900
da
300
900
900
da
bez ogranienja
Meksiko
da
700 - 900
da
300
900
700 - 900
da
bez ogranienja
Urugvaj
900
da
300
napolju
1500
900, i
napolju
jo jedna
na 700
da
500 unutranji
vedska
840 - 900
stepenita, 840
- 1000
odmorita
840 - 900
da
300
95
1000
da
Irska
650 - 750
i 950 1050
da
300
1200
650 - 750
i 950 1050
da
bez ogranienja
panija
Rukohvati
900 1000
da
300
1100
850 1000
da
bez ogranienja
Junoafrika
Republika
da
700-900?
da
300
dvovisinski, 700
- 900
da
bez ogranienja
Srbija
700 i 900
da
300
1200
1200
700 i 900
da
bez ogranienja
Filipini
840 - 875
da
da
1200
1200
da
Malezija
800 - 900
da
300
1200
800 - 900
da
150
Singapur
da
865 1000
da
300
100
1000
1000
665 - 700
i 865 1000
da
bez ogranienja
Australija
700 - 750
i 850 950
da
300
1500
900
Liban UN
da
865 - 920
da
300
1000
950 1000
865 - 920
da
bez ogranienja
Kanada
AFG
da
650 - 750
i 860 - 920
da
300
100
1000
1000
650 - 750
i 860 - 920
da
bez ogranienja
Najbolja
reenja
96
920
Rukohvati treba da su
neprekidni oko odmorita koji
imaju duinu manju od 2100
mm, osim gde je ono preseeno alternativnom stazom ili
ulazna vrata vode do njih
Najmanja razdaljina izmeu

rukohvata na stepenitu je
11
12
1,3 kN
da
da
35 - 45
35 - 45
45 - 60
Rukohvati treba da podnose

silu iz bilo kog pravca od
najmanje
Rukohvati treba su bez

abrazivnih elemenata
Rukohvati treba da imaju

neprekidnu povrinu za
hvatanje, koju ne prekidaju
stupci ili bilo koji drugi
konstruktivni elementi, koji
mogu da prekinu pridravanje rukom

izmeu glatke povrine zida
i rukohvata

ispod rukohvata je
ista povrina izmeu

grube povrine zida i
rukohvata je
14
15
16
17
18
19
30 - 40
Rukohvati treba da su
prenika (ili ekvivalentnog
oblika za hvatanje) od
13
Opte
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
60
40
da
30 - 43
Kanada
NBC
38
38
da
da
32 - 51
915
SAD
ADAAG
40
da
da
32 - 38
Meksiko
50
da
35 - 50
Urugvaj
da
da
30 - 50
rukohvat
treba da je
neprekidan ako je
mogue
vedska
da i da
ima neprekidnu
povrinu
za hvatanje
da
45 - 50
Irska
300
45 - 55
da
da
50 daN/m
40 - 50
panija
minim. 40
40
da
ofarban
tako da ne
predstvalja
opasnost
vrsto i
sigurno
fiksiran
maks. 60
900
Junoafrika
Republika
Protivpoarna zatita
da
Srbija
40
50
30 - 50
1200
Filipini
da
900
Malezija
minim. 60
15
50
60
40
da
ne manje
od 270
stepeni
oko
najvie
povrine,
bolje je da
je potpuno
krunog
oblika
da, da
moe
lako da
se uhvati
i da ima
vrstu,
udobnu
drku bez
prepreka
40
da
da moe
da izdri
veliki teret
1500
Liban UN
da
1,1 kN
30 - 40
1000
Australija
da
1,3 kN
35 - 45
Singapur
60
40 - 45
da
da
0,9 kN
30 - 40
Kanada
AFG
60
40
40
da, da
moe lako
da se
uhvati i da
ima vrstu,
udobnu
drku bez
prepreka
da
1,3 kN
30 - 40
920
da
Najbolja
reenja
97
450
da
300
da
da
da
680
Pitanje
Udubljenje sa rukohvatom
treba da je iznad ruke na
visini od najmanje
Rukohvat treba da je
neprekidan sa unutranje
strane rampi, stepenita i
oko odmorita
Rukohvati se nastavljaju
horizontalno od vrha i podnoja rampe ili stepenica
najmanje
Rukohvati treba da imaju

horizontalne produetke koji
se vraaju ka zidu, podu
ili stubu
Rukohvati treba da su u
kontrastnoj boji u odnosu
na okolne povrine
Kada produeci rukohvata

nisu neprekidni, treba li da
se vraaju ka zidu, podu
ili stubu
Kada rukohvati nisu neprekidni i ne vraaju se ka

stubu, njihova maksimalna
visina od poda treba da je
Br.
20
21
22
23
24
25
26
Kanada
CSA
da
da
300
da
Kanada
NBC
da
da
305
da
455
SAD
ADAAG
300
Meksiko
300
Urugvaj
ovetljenje
s kontrastom od
40 %
300
da
vedska
da
Irska
da
300
300
panija
napravljeno tako da
ne predstavlja
opasnost
da
300
Junoafrika
Republika
Protivpoarna zatita
da
da
300
da
Srbija
da
300
Filipini
Malezija
da
da
da
300
450
Singapur
ili da
skreu nadole pod
uglom
od 180
stepeni
da
da
da
da
ili da
skreu nadole pod
uglom
od 180
stepeni
da
450
Kanada
AFG
300
da
450
Liban UN
300
da, gde
je to
mogue
600
Australija
680
da
da
da
300
da
450
Najbolja
reenja
98
Rukohvat treba da se bude takav da se moe lako uhvatiti, da omoguuje vrst i prijatan stisak tako da ruka moe da klizi du rukohvata bez prepreka.
iroki rukohvati ili ruke koje nije mogue obuhvatiti nisu poeljni, pa bi trebalo koristiti povrinu koja je dimenzija ake.
Rukohvati treba da su otporni na klizanje.
Tamo gde se rukohvat ne nastavlja, taktilna oznaka u vidu dugmeta kupolastog oblika postavlja se na vrh rukohvata, 150 10 od kraja rukohvata.
Kada su rukohvati privreni za zid, treba da su u kontrastnoj boji i da imaju kontrast u osvetljenju u odnosu na zid ne vei od 30 %.
Na stepenitima i rampama, moe se postaviti drugi rukohvat na manjoj visini izmeu 665 - 700 mm.
Razmak izmeu vertikalnih i horizontalnih reetki na ogradama treba da je mali radi bezbednosti dece.
Za rampe i stepenita za sluaj opasnosti, na gornju i donju ivicu rukohvata treba da se postavi kontrastna taktilna traka duine najmanje 900 mm da se upozore oni koji delimino vide.
Singapur
Singapur
Singapur
Australija
Australija
Australija
UN
UN
10
Postavljanje taktilne oznake sa donje strane rukohvata kako bi se ukazalo na poloaj odmorita izuzetno je korisno za snalaenje ljudi sa oteenjem vida.
Meksiko
Rampe ili stepenita koji su iri od 4 m treba da imaju rukohvat u sredini.
Dokument
Br.
Komentari
Rukohvati Komentari
KUHINJE
Adekvatan prostor u kuhinji ili ajnoj kuhinji vaan je kako bi ljudi mogli da koriste sve ureaje i radnu povrinu. Preporuuje se minimum iste irine izmeu radnih povrina od 1500 mm (1). Vano je ispred svih ureaja obezbediti prostor na podu (2), kako navode
Kanada i SAD.
Pristupana radna povrina s odgovarajuim prostorom za kolena (4, 5, 6), kao i visina domaaja (9) za kuhinjske ormarie i fioke
takoe se specifikuje. Vano je imati na umu da treba obezbediti utinice sa strane ili ispred radne povrine (8).
panija preporuuje pristupanu sudoperu sa prostorom za kolena i rukom u obliku poluge. Komande bi trebalo da se nalaze s
prednje strane aparata (22), sa visinom radne povrine koja se kree od 750 do 800 mm (23), prema panskim specifikacijama.
Dodatna radna povrina neposredno pored svih ureaja predstavlja odlian element dizajna. Odgovarajui stepen osvetljenosti
(33) u kuhinji daju Kanada, panija i Junoafrika Republika, i preporuuje se 200 luksa.
Veliki broj praktinih komentara i preporuka imaju za cilj pristupanost kuhinjskog prostora kao to ugradnja dvokrilnog friidera, osmiljavanje prostora za odlaganje tako da zadovoljava ergonomske kriterijume i bude na dohvat ruke, to je od znaaja za sve korisnike.
Isto tako, svi cene kuhinjske elemente od poda do plafona koji obezbeuju niz pogodnosti za pristupano odlaganje.
99
100
Pitanje
730 - 860
da
Najmanje jedna radna povrina treba da ima visinu od
Pogledati odeljak ANTROPOMETRIJA za mere o

radnim povrinama, prostoru za kolena
Sa strane ili isped radne

povrine treba da postoji
utinica
da
600
Najmanje jedna radna povrina treba da ima dubinu od

najmanje
Utinice
750
Najmanje jedna radna

povrina treba da ima irinu
od najmanje
Radne povrine
Za mere o delovima
komandi kojima se rukuje
(termostati, elektrini
prekidai, prekidai, brave,
dugmii od interfona,
utinice u zidu) pogledati
odeljak ANTROPOMETIJA
da
750 X
1200

poda za prilaz svim ureajima ili komandama na njima
treba da je
Komande
1500
Najmanji razmak izmeu

pultova i svih ormaria,
radnih ploa, aparata ili
zidova u kuhinji treba da je
ista povrina poda i razmak
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
da
865
maks.
760
da
760 x
1220
1015 (za
prolaz),
1525 (ako
je zatvoreno s 3
strane)
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
da
da
Urugvaj
da
vedska
Irska
da
da
panija
Kuhinje
da
Junoafrika
Republika
da
da
da
1400
Srbija
Filipini
Malezija
da
da
Singapur
da
da
Australija
da
Liban UN
da
710 - 865
760
da
760 x
1370
Kanada
AFG
da
da
730 - 860
600
760
da
800 x
1300
1500
Najbolja
reenja
101
Pogledati odeljak u ANTROPOMETRIJI za mere o radnim

povrinama, prostoru za kolena, prostoru za none prste
17
18
Odvodne cevi i cevi za toplu

vodu u sudoperi treba da su
postavljene pozadi i da se ne
naslanjaju na istu povrinu
Slavine u sudoperama i cevi
810 - 860
Visina ivica sudopere od

poda treba da je izmeu
16
da
da
da
Ispod sudopere ne treba

da ima otrih ili abrazivnih
povrina
15
Sudopera
460
Centar sudopere treba da

je udaljen od zida koji joj se
nalazi sa strane najmanje
14
12
230
150
Minimalna dubina prostora

za none prste donjih
ormaria je
11
Minimalna visina prostora

za none prste za donje
ormarie je
da
Donji kuhinjski ormarii i

fioke treba da imaju ruice
u obliku slova D postavljene blizu gornje ivice vrata
donjih ormaria
13
da
10
1100
Gornji kuhinjski ormarii i

fioke treba da imaju ruice u
obliku slova D postavljene blizu donje ivice vrata ormaria
Pitanje
Kuhinjski ormarii, fioke i

police treba da imaju bar
jednu policu koja je od
poda smetena na
Ormarii
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
da
da
865
maks.
da
230
150
1170
SAD
ADAAG
da
Meksiko
da
Urugvaj
vedska
Irska
da
750 - 800
panija
Kuhinje
Junoafrika
Republika
da
Srbija
Filipini
Malezija
da
Singapur
da
Australija
da
Liban UN
da
710 - 865
da
460
230
1200
Kanada
AFG
da
da
750 - 800
da
460
230
150
da
da
1100
Najbolja
reenja
102
da
da
Slavine treba da imaju ruku u obliku poluge kojima

se moe rukovati pesnicom
ili koje se automatski
aktiviraju
Ako se slavina ne aktivira

automatski, treba da se
njom rukuje jednom rukom,
bez vrstog stiska, stezanja
ili uvrtanja zgloba na ruci
Pogledati odeljak u ANTROPOMETRIJI za mere o

komandama
19
20
21
810 - 860
400
da
da
da
Povrina ugraenog poreta ili poreta treba da ima

visinu od poda od najmanje
Pored ugradnog poreta ili

poreta treba postoji radna
povrina visine od najmanje
Za mere o podnim povrinama ugradnih poreta i

mere o prostoru za kolena,
pogledati radne povrine u
odeljku ANTROPOMETRIJA
Rerne treba da imaju komande s prednje strane
Ako rerna ima vrata koja

se otvaraju sa strane,
treba postaviti horizontalnu
povrinu sa strane na koju
se vrata otvaraju ili policu
ispod rerne koja se izvlai
22
23
24
25
26
27
da
poreti, rerne i ugradni

poreti treba da imaju
komande postavljene tako
da se ne treba nadvijati
preko ringli da bi se njima
rukovalo
poreti, rerne i ugradni poreti
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
Kanada
NBC
da
da
da
865
maks.
s prednje
strane
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
da
Urugvaj
da
vedska
Irska
da
750 - 800
s prednje
strane
da
da
u obliku
ruice
panija
Kuhinje
da
Junoafrika
Republika
da
da
Srbija
Filipini
Malezija
da
da
Singapur
da
da
Australija
da
Liban UN
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
400
750 - 800
s prednje
strane
da
da
da
Najbolja
reenja
103
250

se otvaraju sa strane i
horizontalnu policu koja se
izvlai ispod rerne, onda
ona produuje rernu

se otvaraju sa strane i
horizontalnu policu koja se
izvlai ispod rerne, onda
se ta polica moe izvui
najmanje
28
29
1100
Komande friidera i zamrzivaa treba da su od poda

na visini od
31
32
da
da
Za bilo koje mere za oznake

pogledati odeljak OZNAKE
Za bilo koje mere za vrata

34
35
Ostalo
33
Nivo osvetljenosti u kuhinjama i kod komandi gde je

neophodno itanje treba da
iznosi najmanje
200 lx
1100
Ako su friider i zamrziva

kombinovanog tipa, onda
zamrziva treba da se
nalazi na visini od
Osvetljenost
da
Friider i zamrziva treba da

su samootapajui
30
Friider
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
da
Kanada
NBC
da
da
1220
ne vie
od 50%
zamrzivaa da
ne bude
iznad
1370
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
da
da
Urugvaj
da
da
vedska
da
da
Irska
da
da
200 lx
panija
Kuhinje
da
da
200 lx na
radnim
povrinama
Junoafrika
Republika
Srbija
da
da
Filipini
da
da
Malezija
da
da
Singapur
da
da
Australija
da
da
Liban UN
da
da
Kanada
AFG
da
da
200 lx
prema
pojedinanoj elji
prema
pojedinanoj elji
da
250
da
Najbolja
reenja
104
Poeljno je postoji dodatna radna ploa koja se moe izvui, a koja je na visini ispod standardne radne ploe.
Radna povrina koja povezuje kuhinjske aparate treba da je neprekidna.
Ako cevi odvoda i tople vode zadiru u istinu ispod sudopere, treba da su izolirane.
Prirodno svetlo, akcentno svetlo i prekidai za regulisanje nivoa osvetljenja predstavljaju poboljanje i dodatak redovnom osvetljenju.
Povrine poreta sa ravnom keramikom ploom nisu poeljne za ljude sa smanjenom sposobnou vida.
Da bi se izbegla opasnost od opekotina, poeljnije je koristiti zidne rerne koje se otvaraju sa strane.
Preporuuje se da kod rerni postoji opcija samoienja.
Mikrotalasne penice treba postaviti na visinu radne povrine.
Nekim ljudima su pristupaniji dvokrilni friideri. Meutim, ovi modeli su iri a moda i vii.
Kad se biraju kombinovani modeli friidera, nekim ljudima vie odgovara da zamrziva bude dole.
Kod svih modela friidera, komande friidera i zamrzivaa treba da su u horizontalnoj ravni na 500 mm za korisnika koji sedi.
Ormarii za odlaganje od poda do plafona pruaju pruaju niz mogunosti za pristupaan prostor za odlaganje.
Fioke i police koje se mogu izvui celom svojom duinom omoguuju prostor za odlaganje kome se moe lako prii i koji se lako koristi.
Tacne iz vie delova omoguuju pristupano odlaganje.
Radne povrine treba da imaju dve visine; za rad u stojeem poloaju: 850 - 950 mm, za rad u sedeem poloaju: 750 - 850 mm.
Povrina kuhinje mora biti najmanje 5 m.
Treba da se koriste podne obloge koje ne klize.
Visoki ili niski ormari mogu biti opasni za starije osobe poto im se ne moe bezbedno prii. Bilo kakva polica na visini zbog koje osoba mora da se popne na stolicu ili hoklicu mora se izbegavati.
Dokument
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
panija
panija
Singapur
Singapur
Br.
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Komentari
Kuhinje Komentari
BIBLIOTEKE
Najvanije kod biblioteka jeste da su prolazi iroki i da ima dovoljno prostora da se neko ko koristi kolica moe okrenuti.
itav unutranji prostor biblioteke treba da bude pristupaan ljudima koji koriste kolica (1). Preporuuje se irina prolaza u biblioteci
920 mm. irina pulta (2) treba da je vea i iznosi 1060 mm kako bi ljudi mogli da obiu nekoga ko je u kolicima.
Urugvaj i Kanada istiu da je vano imati u vidu da informacije na displejima (7) treba da budu u dobrom kontrastu i da se nalaze
na povrini koja nema odsjaj. Ostali delovi biblioteke treba da su u skladu sa optim merama kao to su prilaz, vrata i preporuke za
oznake.
105
106
Pitanje
750 x
1200
da
Mesta predviena za sedenje

osoba u kolicima treba da
zauzimaju povrinu poda od
najmanje (irina x dubina)
Mesta predviena za
sedenje osoba u kolicima
treba da imaju odgovarajui
prostor za manevrisanje da
bi se prilo delu za sedenje
da
Informacije na displejima treba da prate taktilne i/ili ujne

informacije, u kontrastnoj
boji i na povrini bez odsjaja
da
Za mere o kretanju, prostor

za stajanje u redovima i
prilazima pogledati odeljak
PRILAZI
Za bilo koje mere o

OZNAKE
10
da
da
da
da
da
920
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
760 x
1220
915
915
SAD
ADAAG
** Za dodatne komentare pogledati odeljak RADNA MESTA.
da
da

odeljak VRATA
Ostalo
da
Za mere o komandama
Komande
Za mere u vezi sa pultovima,

visinom stolova i mere za
prostor za kolena pogledati
odeljak ANTROPOMETRIJA
da
920
Minimalna ista irina reda

kod pulta
Pult / Sto
920
Prolazi treba da su iroki

najmanje
Prolazi / Raspored sedenja
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
da
750 x
1200
Meksiko
da
da
da
kontrast
boja i bez
odsjaja
da
da
Urugvaj
da
da
da
vedska
da
Irska
da
da
da
da
da
da
panija
Bibilioteke
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
da
da
Filipini
da
da
Malezija
da
da
da
da
da
da
900 x
1200
900
900
Singapur
da
da
da
da
da
Australija
da
da
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
da
760 x
1370
1060
1060
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
da
800 x
1300
1060
920
Najbolja
reenja
SOBE ZA PRENOITE I PRIVREMENI SMETAJ

Privremeni smetaj ukljuuje hotele, motele, hostele, studentske domove i sve tipove kratkotrajnog smetaja.
SAD nalae da su sobe za goste sa odlikama promenljivosti budu (podjednako i ravnopravno) rasporeene u svim tipovima i klasama soba. Neke od tehnikih karakteristika su pristup ulaznim vratima, druga pijunka postavljena nie, (4) zvono ili interfon (5) i
odgovarajue osvetljenje (3). Osvetljenjem se bave Kanada, Junoafrika Republika i Australija, s najboljom reenjem od 200 luksa.
Sims na prozoru treba da je na maksimalnoj visini od 750 mm (8) s mehanizmom za zakljuavanje koji se moe dohvatiti, kao to
je specifikovano u CSA standardom. SAD takoe zahteva da se spoljanji prostor kao to su terase i otvorena dvorita15 takoe budu
pristupani (10). vedska i SAD navode da dnevne sobe i trpezarije treba da budu pristupane (11) i da svi prekidai treba da budu
u skladu sa merama za pristupanost prekidaa (12) kao to su termostat, ventilatori, itd, a to je neto na ta veina zemalja obraa
panju. Australija i SAD propisuju praznu povrinu poda pored kreveta (13).
Broj pristupanih soba (15 26) daju SAD (5%), Irska (1 na 20), Filipini (1 na 50) i Singapur (1 na 200). Preporuuje se da bude
soba sa ravnim i obinim tuem. SAD daje precizan broj soba koje treba da imaju ravan tu u odnosu na one koje nemaju. Na primer,
objekti sa 200 300 raspoloivih soba treba da imaju 7 pristupanih soba sa obinim tuem i 3 sa ravnim tuem.
Alarmni sistemi za sluaj opasnosti (31) treba da imaju i audio i vizelne signale u vedskoj, Australiji, Kanadi, to predstavlja vano
pitanje bezbednosti. Jedino SAD odreuju jainu zvuka (34) telefona, a i Kanada i SAD pominju prostor za TT tako da i gluvi ljudi (35)
mogu da koriste telefon za komunikaciju.
Pristupaan prostor za odlaganje stvari odreuju Kanada i Australija sa praznim prostorom na podu ispred garderobera sa policama
na razliitim visinama. Tehnike specifikacije za mesto ormaria za lekove (60) takoe je dala Kanada, dok Kina trai minimalno
osvetljenje u ormariu za lekove.
15 Pacio - otvoreno dvorite tanske kue (Prim. prev.)
107
108
400 1200
da
da
Zvono ili interfon treba da

se nalaze na visini od poda
Ako su zvono ili interfon

povezani sa sigurnosnim
sistemom za otvaranje vrata,
na ulazu treba da postoji
vizuelni i zvuni signal koji
oznaava samo napred"
Zvono ili interfon treba da

su povezan i sa sistemom
za komunikaciju u okviru
jednog objekta
Simsovi na przorima u sobama treba da su na visini

od poda najvie
750
1100 1200
Vrata treba da imaju drugu

pijunku na visini od poda
izmeu
Prozori
200 lx
da
Treba da postoji mogunost

da se odmorite ili prostor
na ulazu osvetli do nivoa od
najmanje
Ulazna vrata
Sobe za goste koje treba da

imaju odlike promenljivosti
treba da budu zastupljene
u svim razliitim tipovima i
klasama soba
Pitanje
"Privremeni smetaj u
pristupanim spavaim
sobama ili apartmanima
moe da se nae u hotelima, motelima, hostelima ili
studentskim domovima"
Opte
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
da
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
komande
postavljene na odgovarajue
mesto
vedska
da
Irska
panija
150 lx
Junoafrika
Republika
800
10001200
Srbija
Sobe za prenoite i privremeni smetaj
da
Filipini
Malezija
Singapur
150 lx
Australija
Liban UN
765
200 lx
Kanada
AFG
750
da
da
800 - 1000
i 700 od
ugla
1100 1200
200 lx
da
da
Najbolja
reenja
109
Mehanizam za otvaranje i
zatvaranje prozora u sobama treba da je na visini od
Mehanizam za otvaranje i
zatvaranje prozora u sobama treba da je na visini od
10
Dnevni boravak i trpezarija

treba da su pristupani
15
U objektima sa vie od 25
kreveta za smetaj gostiju,
minimalni broj kreveta koji
treba da zadovolje uslov za
istu povrinu poda je
5%
da
ista povrina poda treba

da dozvoljava pristup sa
strane paralelno s krevetom
14
Broj pristupanih soba
760 x
1220
380 1220
da
da
SAD
ADAAG
Najmanje jedan deo predvien za spavanje treba da

ima istu povrinu poda od
400 1200
400 1200
Kanada
NBC
13
Deo predvien za spavanje/krevet
12
Visina komandi ureaja kao

to su prekidai, utinice,
termostati, sistemi za komunikaciju, kutije sa prekidaima, izduvni ventilator Ii
glavni ventili za vodu treba
da su na visini od (za dodatne informacije, pogledati
deo komande u odeljku ANTROPOMETRIJA)
Komande
11
Ostali delovi
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
800 1000
da
vedska
1 od 20
ili u istom
odnosu
Irska
panija
nijedan
500 1200
Junoafrika
Republika
da
1600 x
1000
900
da
da, 810
900-1200
Srbija
1 na 50
+ 1/100
u istom
odnosu.
Najmanje
1 na nivou
na kom je
ulaz
700 1200
Filipini
Malezija
1 na 200
hotelskih
soba ili
u istom
odnosu 1
na 100 ili
u istom
odnosu u
hostelima,
stanovima,
domovima
600 1200
Singapur
iroko
1000
380 1060
Australija
Liban UN
760 x
1370
400 1200
da
400 1200
Kanada
AFG
1 od 20
ili u istom
odnosu
da
800 x
1300
400 - 1200
da
da
400 - 1200
Najbolja
reenja
110
2 / (0)
3 / (1)
4 / (1)
5 / (2)
6 / (2)
7 / (3)
8 / (4)
9 / (4)
Minimalan broj soba bez

ravnih tueva/(sa ravnim
tuevima) u odnosu na
ukupan broj soba 26 - 50

ukupan broj soba 51 75

ukupan broj soba 76 100

tuevima) u odnosu na ukupan broj soba 101 - 150


tuevima) u odnosu na ukupan broj soba 201 300


tuevima) u odnosu na ukupan broj soba 401 500

17
18
19
20
21
22
23
24
25
2 % od
ukupnog
broja
1 / (0)
SAD
ADAAG
16
Pitanje
Kanada
NBC

ukupan broj soba 1 - 25
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
vedska
1/(0) od
20
Irska
panija
Junoafrika
Republika
Srbija

Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
Kanada
AFG
2 % od
ukupnog
broja
9 / (4)
8 / (4)
7 / (3)
6 / (2)
5 / (2)
4 / (1)
3 / (1)
2 / (0)
1 / (0)
Najbolja
reenja
111

ukupan broj soba 1001 +
26
Za mere u vezi sa hvataljkama

30
33
34
Telefoni po sobama treba da

imaju regulaciju jaine zvuka
da
da
Ureaji za obavetavanje
ne treba da budu povezani
sa alarmom sa vizuelnim
signalom za uzbunu
32
Telefon / Ureaji za komunikaciju
da
Ureaja za vizuelna
obavetenja treba da se
obezbede da bi se oni koji
zateknu u sobi obavestili
da e da zazvoni telefon,
zvono na vratima ili da e
neko pokucati na vrata
da
Alarm za uzbunu treba da

obuhvata i zvune i vizuelne
signale
31
Alarmi / Ureaji za vizuelna obavetenja
da
da
Za sve mere o kadama

pogledati odeljak KADE
29
da
da
Najmanje jedan WC, jedan

lavabo, jedna kada ili tu
treba da su pristupani
28
da
ne manje
od 1
20 + 1
na svakih
100 preko
1000
SAD
ADAAG
Broj pristupanih toaleta i

kupatila
da
Kanada
NBC
27
Toaleti / Kupatila
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
Meksiko
Urugvaj
da
pristupane sobe
treba da
imaju
pristupane kade ili
tueve
vedska
Irska
da
da
panija
da
trepuim
svetlom
da
da
minim.1
soba na
100 ili
u istom
odnosu,
da imaju
lavabo,
kadu ili tu
Junoafrika
Republika
Srbija

Filipini
da
Malezija
da
da
pristupane sobe
treba da
imaju
pristupane kade ili
tueve
Singapur
da
da
da
Australija
da
da
Liban UN
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
da
ne manje
od 1
20 + 1
na svakih
100 preko
1000
Najbolja
reenja
112
10%
12
Maksimalan broj soba sa

odlikama promenljivosti i
ureajima za komunikaciju
Minimalan broj soba za

goste sa ureajima za
komunikaciju koje se trae
gde ima 2 25 soba

gde ima 26 50 soba

gde ima 51 - 75 soba

gde ima 76 100 soba

gde ima 101 150 soba
37
38
39
40
41
42
43
44
Minimalani broj soba sa

odlikama promenljivosti i
ureajima za komunikaciju
36

da
Sobe za goste u kojima

treba da postoje ureaji za
komunikaciju treba da su
zastupljene u svim razliitim
tipovima i klasama soba
14
1220
35
1200
Kako bi se olakala upotreba TT, telefonske utinice

treba da su udaljene od
telefona najvie
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Junoafrika
Republika
Srbija

Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
Kanada
AFG
15 + 5%
soba preko
150
12
10%
da
1200
Najbolja
reenja
113
22
5 % od
ukupnog
broja
50 + 3
na svakih
100 preko
1000



gde ima 1001 + soba
46
47
48
da
750 x
1200
1200 1400
400 1200
Najmanje jedan od svih tipova prostora za odlaganje

stvari mora biti pristupaan (ukjuujui ormare,
ormarie, ipke za odeu,
fioke, police)
Ormar za odeu ili odlaganje stvari ispred sebe

treba da ima ist prostor od
najmanje
Ormar za odeu ili odlaganje treba da ima ipku za

odeu maksimalne visine
od poda
Ormar za odeu sa policama treba da ima najmanje

tri police raunajui od
poda na visini od
50
51
52
53
Prostor za odlaganje stvari
da
20

gde ima 301 - 400 soba
45
49
17

SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Junoafrika
Republika
Srbija

Filipini
Malezija
Singapur
230 1350
1350
800 x
1300
Australija
Liban UN
230 1200
1350
760 x
1370
da
Kanada
AFG
400 - 1200
1200
800 x
1300
da
15 + 5%
soba preko
150
15 + 5%
soba preko
150
15 + 5%
soba preko
150
15 + 5%
soba preko
150
15 + 5%
soba preko
150
Najbolja
reenja
114
100 lx
Prostori opte namene za

odlaganje stvari treba da
imaju vrata koja se otvaraju
ka napolje
Treba da postoji mogunost da se prostori opte

namene za odlaganje stvari
osvetle do nivoa od
54
55
750 x
1200
500
Ispred ipke za pekire treba da bude ista povrina

poda od
ipka za pekire treba da

se nalazi u horizontalnoj
ravni na udaljenosti od
najmanje
57
58
500
1000
200 lx
Ormari s lekovima treba

da se nalazi na horizontalnoj ravni na udaljenosti ne
veoj od
Donja polica ormaria s

lekovima treba da se nalazi od
poda na maksimalnoj visini od
Ormari s lekovima treba

da je osvetljen do nivoa od
najmanje
Centralna linija vrata i

okvira ormaria za lekove
treba da je iznad poda na
maksimalnoj visini izmeu
59
60
61
62
63
400 1200
750 x
1200
Ispred ormaria s lekovima

treba da postoji ista povrina poda (to moe da
ukljuuje prostor za kolena
kod lavaboa) od najmanje
Ormari s lekovima
1100
ipka za pekire u kupatilu

treba da je postavljenja na
visinu od
56
Polica za pekire
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Junoafrika
Republika
Srbija

Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
400 1200
200 lcx
1000
500
760 x
1370
500
760 x
1370
1100
30 lx
da
Kanada
AFG
400 - 1200
200 lx
1000
500
800 x
1300
500
800 x
1300
1100
100 lx
da
Najbolja
reenja
115
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Za bilo koje mere o oznakoma, pogledati odeljak

OZNAKE
Za bilo koje mere o parkiranju pogledati odeljak

PARKING
Za bilo koje mere o stepenitima pogledati odeljak

STEPENITA
Za bilo koje mere o

rampama pogledati odeljak
RAMPE
Za bilo koje mere o prilazima

pogledati odeljak PRILAZI
Za bilo koje mere o vratima

Za bilo koje mere o kuhinjama pogledati odeljak

KUHINJE
Za bilo koje mere o

tuevima pogledati odeljak
TUEVI
Za bilo koje mere o

toaletima pogledati odeljak
POJEDINANI TOALETI
Za bilo koje mere o mestima

za ukrcavanje i iskrcavanje
putnika pogledati odeljak
MESTA ZA UKRCAVANJE
ISKRCAVANJE PUTNIKA
Za bilo koje mere o liftovima

pogledati odeljak LIFTOVI
Za bilo koje odredbe u

vezi sa poarima pogledati
odeljak PROTIVPOARNA
ZATITA
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
Pitanje
64
Ostalo
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Meksiko
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Urugvaj
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
vedska
da
da
da
da
da
da
Irska
da
da
da
da
da
da
da
panija
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
da
da
da
da
da
da
Srbija
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Filipini
da
da
da
da
da
da
da
Malezija
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Australija
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
116
U toaletima mogu da se koriste pokretne hvataljke koje se sputaju.
Ako je korisniku potrebna via daska na toaletu, treba da se obezbedi podeiva visine za dasku.
Police ne treba da tre.
Ako hotel ili prenoite imaju restoran koji ima toalete, barem jedan toalet mora biti pristupaan.
Nekolike sobe treba da odgovaraju ljudima sa alergijama ili osetljivim na okolinske faktore.
U delovima u kojima ljudi cirkuliu i kupatilima treba da postoji nono svetlo.
Bilo koja zgrada koja ima registrovanu kliniku ili ambulantu, treba da je pristupana.
U hotelima ili pansionima za koje se oekuje da ih koristi vei broj osoba sa invaliditetom, preporuuje se broj pristupanih soba vei od propisanog.
Postaviti sistem alarma za sluaj opasnosti u kupatilo i pored kreveta, koji se aktivira povlaenjem vrpce koja dosee do poda i koja je povezana sa zvonom ili drugim signalom na recepciji tako da gost moe da pozove
pomo u sluaju opasnosti.
Preporuuje se da se prekidai za svetlo postave blizu kreveta.
Preporuuje se upotreba dvosmernih prekidaa kako gosti ne bi morali da prelaze celu sobu u mraku da bi ugasili ili upalilli svetlo.
Komande treba da budu u kontrastnoj boji.
U spavaim delovima i u svim sobama u kojima mogu odsesti ljudi sa oteenjem sluha, trebalo bi postaviti pomoni alarmni sistem kako bi se obezbedila efikasnost alarma u sluaju opasnosti. Da bi bili efektivni, pomoni
vizuelni alarmi treba da budu postavljeni i orijentisani tako da ire signale i odsjaj kroz prostor ili da odjednom podignu nivo osvetljenja.
Gluvim ljudima ne moraju biti potrebne druge karakteristke pristupanosti osim veza za alarm u sluaju opasnosti i ureaji za komunikaciju. Zbog toga neke sobe treba da imaju vizuelne alarme za sluaj opasnosti ili veze.
CSA
CSA
CSA
CSA
vedska
vedska
Irska
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Australija
Australija
10
11
12
13
14
15
16
Svaka soba treba da ima prostora za okretanje prenika 1500 mm.
Treba da se obezbedi dovoljno prostora za sprave kao to su kolica, stolice za tuiranje, hodalice, klupe za transfer i toaletne stolice.
Dokument
Br.
Komentari
Sobe za prenoite i privremeni smetaj Komentari
SALE ZA SASTANKE, ODBORNIKE SALE I SALE ZA OBUKU

Sedita bi trebalo da budu pokretna i ispod stola ne bi trebalo da budu prepreke koje bi onemoguavale ljude u kolicima da uu
ispod njega.
Prema Singapuru, SAD i Kanadi pristupaan prolaz neophodan je u svim salama za sastanke i objektima za obuku. Garderoberi treba
da su pristupani sa policama (4) i ipkama za kapute na maksimalnoj visini od 1200 mm (3).
Kanada navodi da je neophodno osvetljenje od 100 luksa (6) u prostorima za odlaganje i minimum 200 luksa za prostor u salama za
sastanke (8). Singapur, Junoafrika Republika i Kanada odreuju nivo osvetljenja u salama za sastanke i obuku.
Prema Junoafrikoj Republici i Kanadi (10) informacije na displejima treba da su i taktilne i zvune kako bi se obezbedilo da svi
prime informaciju.
Takoe je vano uzeti u obzir pristupanost audio-vizuelne opreme i opreme za komunikaciju da bi ona bila inkluzivna.
Treba obezbediti dobro osvetljen prostor u prednjem delu sale gde e stajati prevodilac znakovnog jezika. Za ovaj deo treba napraviti
posebno svetlo kako bi on mogao ostati osvetljen kada je svetlo u sobi prigueno zbog audio-vizuelne prezentacije.
Australija skree panju na zahtev za ravnomerno osvetljenje i fokusirano osvetljenje bez senki kako bi se omoguilo itanje sa usana
i prevoenje na znakovni jezik. Ovo je vano uzeti u obzir za ljude koji su gluvi ili tee uju.
117
118
Najmanja irina prolaza
Pitanje
1200
-1400
400 1200
da
100 lx
Maksimalna visina ipke

za odeu u ormarima treba
da je
U ormarima sa policama
treba da postoje najmanje tri
police od poda na visini od
Prostori opte namene za

odlaganje treba da imaju
vrata koja se otvaraju ka
spolja

da se prostori opte namene za odlaganje osvetle do
nivoa od najmanje
Za mere o komandama pogledati odeljak ANTROPOMETRIJA
10
treba da prate taktilne i/
ili zvune informacije, u
kontrastnoj boji, na povrini
bez odsjaja
Ostalo
da
da
200 lx
Nivo osvetljenja kod radnih

mesta treba da je najmanje
Komande
da
Za mere o radnim mestama

i stolovima, prostoru za kolena, itd.. pogledati odeljak
ANTROPOMETRIJA
Pult/Sto
750 x
1200
Ispred ormara treba da

postoji ista povrina poda
od najmanje
920
Ormari/Odlaganje
Prolaz
Br.
Kanada
CSA
da
da
Kanada
NBC
da
da
1015 1220
1220
maks.
760 x
1220
915
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
u kontrastnoj
boji i bez
odsjaja
da
da
Urugvaj
da
vedska
Irska
da
da
da
panija
da
200 lx
Junoafrika
Republika
Srbija
Sale za sastanke, odbornike sale i sale za obuku

Filipini
Malezija
da
100 lx
da
900 x
1200
900
Singapur
da
da
Australija
da
da
Liban UN
da
da
100 lx
da
30 lx
da
400 1200
1350
760 x
1370
1060
Kanada
AFG
da
da
200 lx
da
100 lx
da
400 - 1200
maks.
1200
800 x
1300
920
Najbolja
reenja
119
da
da
da
da
da
da
Pitanje
Za informacije o kuhinjama
ili ajnim kuhinjama pogledati odeljak KUHINJE
Za mere u vezi sa kretanjem, prostorom za red i

PRILAZI
Za mere o vratima, pogledati odeljak VRATA
Za bilo koje mere o

OZNAKE
Za mere u vezi sa dvoranama i izgledom gledalita

pogledati odeljak DVORANE
Za bilo koje mere o sredstvima za komunikaciju pogledati odeljak SREDSTVA

ZA KOMUNIKACIJU
Br.
11
12
13
14
15
16
Kanada
CSA
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
da
Meksiko
da
da
da
da
Urugvaj
da
da
vedska
da
da
Irska
da
da
da
da
panija
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
da
da
Srbija
da
da
da
da
Filipini
Sale za sastanke, odbornike sale i sale za obuku
da
da
Malezija
da
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
da
Australija
da
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
120
Nemojte koristiti pristupane vienamenske sobe kao prostor za odlaganje stvari.
Odgovarajue fokusirano osvetljenje bez senki treba da se koristi za osvetljavanje lica prevodioca na znakovni jezik i predavaa za itanje sa usana.
Australija
Australija
Australija
ICTA
Sve sale za sastanke treba da imaju indukcionu petlju ili FM sistem.
Kako bi se olakalo itanje s usana ili prevod na znakovni jezik, neophodno je ravnomerno osvetljenje za lica govornika i prevodioca.
Dokument
Br.
Komentari
Sale za sastanke, odbornike sale i sale za obuku Komentari
PARKING
Veina zemalja navodi da bi se pristupaan parking trebalo da se nalazi blizu ulaza u zgradu, prema vedskoj trebalo bi da je udaljen 25 m od ulaza (2), a u Libanu 50 m. Najbolje reenje je da se oznai pristupana staza do zgrade, ali samo ako glavni ulaz nije
pristupaan (3). Veoma je vano da je pristupana staza sigurna i van puta kojim idu vozila.
Broj pristupanih mesta za parkiranje dobro je odreen prema veini standarda (5 16), jedno mesto na svakih 25 i 2% za parking
prostore sa 500 i vie mesta.
Minimalna irina jednog parking mesta (17) znaajno varira od 2300 mm u Bangladeu do 3800 mm u Meksiku. Ekspertska grupa
predlae 2600 mm kao najbolje reenje. irina oblinjeg pristupanog prolaza (18) varira od 1200 do 2440 mm, a najbolje reenje
je 1500 mm. Neophodni su stabilna, vrsta, neklizea povrina (21) i rampa na ivinjaku gde ima promene nivoa. Vertikalni znak i
simbol na trotoaru neophodni su da obelee sva pristupana parking mesta.
Neke zemlje, ukljuujui vedsku, Kanadu i SAD navode da bi trebalo napraviti parking za kombije (27).
Junoafrika Republika, Singapur i Kanada savetuju da se predviena pristupana parking mesta vozai mogu da identifikuju dok
ulaze na parking. Singapur predlae da parking bude zatien gde kod je mogue i da se istakne broj telefona uprave zgrade na znak
kako bi se moglo prijaviti naruavanje pravila parkiranja. Ovu poslednju preporuku cene mnogi ljudi sa invaliditetom.
121
122
da
da
da
Staze koje se nalaze uz

pristupaan parking treba
da su deo najkraeg prilaza
ulazu u zgradu
Da li postoji oznaen prilaz

zgradi
Pogledati odeljak PRILAZI za

mere u vezi sa tlom ukljuujui promene nivoa, reetke,
isturene prepreke, prostor od
glave do plafona i opasnosti
iznad glave
Broj pristupanih polja koja

se trae na 26 - 50 parking
mesta

mesta
Broj pristupanih polja

koja se trae na 76 - 100
parking mesta

parking mesta

parking mesta
10
da
da
da
Kanada
NBC

mesta
Broj
da
Da li postoji prisupaan
parking blizu ulaza u zgradu
Pitanje
Opte
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
SAD
ADAAG
1 na 25
ili u istom
odnosu
1 na 25
ili u istom
odnosu
1 na 25
ili u istom
odnosu
da
da
Meksiko
1 na 100
ili u istom
odnosu
da
da
Urugvaj
da
na 25 m
od ulaza
vedska
da
Irska
da
panija
Parking
minim. 1
na 200 ili
u istom
odnosu
odgovara
gde ima
50 +
mesta
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
5%, broj
zavisi od
namene
objekta
da
Srbija
da
da
da
da
Filipini
da
da
da
da
Malezija
da
Singapur
da
Australija
da
na 50 m
od ulaza
da
Liban UN
da
da
da
Kanada
AFG
da
da ako
glavni
prilaz nije
pristupaan
da
da
Najbolja
reenja
123
2600
1500
3900
Minimalna irina pristupanog parking mesta

za automobile (zahteva
dodatni prolaz)
Minimalna irina prolaza za

automobile treba da je
Minimalna irina pristupanog mesta za paralelno

parkiranje zajedno sa
pristupanim prolazom
treba da je
17
18
19
1500
2400
1525
2440
5000
1200
3800
3500
3500
3500
3700
3700
16
3600
ukljuujui i pristupaan
prolaz

se trae na preko 2000
parking mesta
Automobili - Pristupana polja za parking / Pristupaan prolaz
50 % +1
na svakih
100
30 + 1
na svakih
100 ili
u istom
odnosu,
preko
2000
15
3000
3600
1200
2500
5%
12
50 % +1
na svakih
100
1 na 100
ili u istom
odnosu

se trae na preko 1000
parking mesta
1 na 25
ili u istom
odnosu
1 na 25
ili u istom
odnosu
1 na 25
ili u istom
odnosu
minim. 1
na 200 ili
u istom
odnosu
20 + 1
na svakih
100 ili
u istom
odnosu,
preko
1000
2%
1 na 25
ili u istom
odnosu
1 na 100
Liban UN

koja se trae na preko 500
parking mesta
Australija
14
Singapur
Malezija

parking mesta
Filipini
13
Srbija
panija

parking mesta
Irska
12
vedska
Urugvaj
11
Meksiko
Junoafrika
Republika

parking mesta
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Parking
4880
2440
2440
20 + 1
na svakih
100 ili
u istom
odnosu,
preko
1000
2%
Kanada
AFG
3900
1500
2600
30 + 1 na
svakih 100
ili u istom
odnosu,
preko 2000
20 + 1 na
svakih 100
ili u istom
odnosu,
preko 1000
2%
Najbolja
reenja
124
da
da
da
Ukoliko postoji razlika u

nivou koja voda od prolaza
do trotoara, treba da postoji
oboreni ivinjak i rampa na
ivinjaku
Stubii (koriste se da se
automobilima ne ide preko
prolaza) ili ivinjaci, ne treba
da ometaju prilaz prolazu
ili vozilu
Parkirana vozila ne treba da

ometaju prilaz prolazu
Dva pristupana parking

mesta mogu da dele zajedniki prolaz
22
23
24
25
26
da
Malezija
Singapur
Australija
da ako
je prolaz
najmanje
1200
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
7840
Kanada
AFG
Minimalna irina polja za

parkiranje kombija, kada se
ono nalazi pored prolaza
minimalne irine 2440
Minimalna duina polja za

parkiranje kombija
29
30
5500
2440
2440
2440
da
da
da
Filipini
5000
ukljuujui prolaz
3350
na zadnjoj
strani
ravna
povrina
odgovarajue
duine
Srbija
Minimalna irina polja za

parkiranje kombija treba da je
panija
28
Irska
da
da
da
vedska
da
da
da
da
Urugvaj
Treba da postoje parking

mesta i prolazi pristupani
kombijima
2600
da
oznaeno
da
duina
mesta
5000
Meksiko
Junoafrika
Republika
27
Kombi - Pristupana parking polja/Prolazi
da
da
da
Prolaz je oznaen dijagonalnim oznakama tamo gde je

poploan
21
da
da
Parking i prolaz uz njega

ima vrstu, stabilnu, ravnu
podlogu koja se ne klie
20
da
7000
Minimalna duina pristupanog mesta za paralelno

parkiranje zajedno sa
pristupanim prolazom
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Parking
5500
2440
3350
da
da
da
da
da
da
da
7000
Najbolja
reenja
125
2000
2600
2750
2000 x
2000
Minimalna irina prolaza uz

polje za parkiranje kombija
Minimalna dubina prolaza za

pristup od pozadi polju za
parkiranje kombija
Minimalna irina prolaza za

pristup od pozadi polju za
parkiranje kombija
Minimalna visina polja za

parkiranje kombija i visina
du staze kojom vozilo
dolazi/odlazi treba da je
Minimalan ist prostor na

trotoaru pored polja za
paralelno parkiranje kombija
treba da je
31
32
33
34
35
da
300 x 450
da
1500 2500
100
da
Svako pristupano mesto

za parking treba da je
napravljeno tako da ga
koriste osobe sa motornim
invaliditetom
Najmanja irina i visina znaka
Uspravni znak za parking

treba da ima Meunarodni
simbol za pristupanost
Uspravni znak treba da ee

postavi na zid ili na stub
ispred polja za parking od
tla do ose na visini od
U peakim zonama, znaci

koji su na posebnim stubovima visine izmeu 680
- 2030 mm od tla, ne smeju
da zalaze u stazu vie od
pristupanost treba da je
nacrtan na zemlji u sredini
pristupanog parking polja
36
37
38
39
40
41
Oznake/Simboli
2000
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
1500
minim.
da
Kanada
NBC
1525
da
da
2490
2440
SAD
ADAAG
da
da
da
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Parking
da
da
da
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
da
da
Filipini
da
Malezija
Singapur
2500
Australija
2400
Liban UN
da
1500 2500
da
300 x 450
da
iroko
2440
3350
Kanada
AFG
da
uopte ne
1500 2500
da
300 x 450
da
iroko
2440
2750
2600
2000
2000
Najbolja
reenja
126
da

za ostale mere o oznakama
44
45
da
Za dodatne mere u vezi sa

rampama na ivinjacima,
pogledati odeljak RAMPE
NA IVINJACIMA
49
50
da
da
Uoljivi pokaziva opasnosti

treba da se nalazi na mestu
gde je nagib vei od 1:3
48
51
da
Pogledati odeljak UOLJIVA

UPOZORENJA za dalje mere
47
Uoljivi pokaziva opasnosti

treba da se nalazi na ulazu u
stazu za vozila ili u deo koji
nije odvojen ivinjacima od
pezakih staza
250
Uoljivi pokaziva opasnosti treba da se nalazi na

nezatienoj ivici s kosim
nagibom gde je promena u
nivou vea od
46
Za mere o komandama na automatima za izdavanje karata i

plaanje pogledati odeljak komande u ANTROPOMETRIJI
da
da
Na automatima za izdavanje
karata i plaanje, informacije
na displejima treba da su
praene taktilnim i/ili zvunim
informacijama u kontrastnoj
boji i na podlozi bez odsjaja
Komande
da
Simbol treba da je u kontrastnoj boji u odnosu na okolni

trotoar
43
1000
Minimalna duina meunarodnog simbola za

pristupanost na trotoaru
Pitanje
42
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
da
da
da
Urugvaj
da
da
da
vedska
Irska
da
da
panija
Parking
da
da
rampa sa
ispupenjima
da
Junoafrika
Republika
Srbija
da
da
da
da
da
da
Filipini
Malezija
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
Australija
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
beli logo
na plavoj
podlozi
1000
Kanada
AFG
da
da
da
da
250
da
da
da
da
1000
Najbolja
reenja
127
Treba da se postave stubii u kontrastnim bojama ili ivinjaci treba da se postave kako parkirana vozila ne bi ulazila u pristupanu stazu.
Razmak izmeu stubia ili ivinjaka treba da je dovoljno veliki za prolaz kolica.
Vertikalni znak treba da se postavi tako da je vidljiv vozau koji se pribliava, ali da nije isturen i da ne predstavlja opasnost.
ista povrina od najmanje 1200 x 1200 mm neophodna je za prilaz spreda i sa strane ispred automata za izdavanje karata ili naplatu.
Komande razliitih oblika mogu se upotrebljavati za razliite funkcije.
Treba koristiti znak kod odreenih mesta za parking kako bi se korisnici kombija obavestili o postojanju ireg parkinga i prolaza. (Ovo je informativno, a ne ograniavajue).
Univerzalna mesta za parkiranje mogu da se posmatraju kao alternativa odreenom procentu mesta sa irim prilazima i potrebi da se postave dodatne oznake. Sva pristupana mesta su iroka 3350 mm sa prolazom od
1525 mm.
Prolazi uz parking mesta treba da budu u istom nivou kao parking mesta. Prolaz ne moe da obuhvata rampu ili kosu povrinu.
Prolaz mora biti povezan sa najbliim pristupanim ulazom u zgradu ili objekat.
CSA, Junoafrika Republika, Singapur
CSA. Singapur
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
ADAAG
ADAAG
ADAAG
ADAAG
10
11
Automati za naplatu parkinga za vozila treba da se nalaze na istom nivou kao i pristupana mesta za parkiranje vozila.
Preporuuje se da se postavi telefon u blizini pristupanog parkinga kako bi osobe sa invaliditetom mogle da pozovu upravu zgrade za pomo.
Kad god je to mogue, pristupani parking treba da je natkriven.
Paralelno parkiranje za osobe sa invaliditetom se ne preporuuje.
Ulaz na parking za vozila treba da ima visinu od najmanje 2000 mm.
Vozilo parkirano na odreenom pristupanom mestu ne sme da zaklanja naznaene znakove za parking.
Brojevi telefona uprave zgrade, gradskog vea ili nadlenog organa uprave treba da je jasno napisan na vertikalnom znaku, kako bi se mogli prijaviti sluajevi nepropisnog parkiranja.
Tamo gde su postavljeni stubii na ulazu u etalita ili staze, treba da postoji ista irina najmanje 900 mm izmeu svakog stubia, oni ne smeju biti povezani lancem ili konopcem, mogu imati visinu od najvie 1000 mm, u
kontrastnoj boji u odnosu na okolinu ili da imaju traku u boji oko stuba kako bi bili lake uoljivi, da nemaju oznake koje su horizontalno istrurene, treba da budu dobro osvetljeni, sa opremom postavljenom tako da ne stvara
odsjaj.
Kaldrmu sa otvorenim spojevima ili betonske blokove sa ventilacijom treba izbegavati u spoljanjim otvorenim prostorima ili voznim parkovima gde se oekuje da kretanje peaka. U brazde za ventilaciju na cementnim blokovima moe da upadne noga ili pomagala za kretanje, to moe da izazove povredu ili pad naroito kad je neka starija osoba koja se kree ve nestabilna.
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Prilaz ne bi trebalo da na vodi ljude da prolaze iza vozila.
Na ulasku na parkiralite vozai treba da su u mogunosti da uoe poloaj naznaenih parking mesta. Tamo gde poloaj nije oigledan ili je daleko od take ulaska, treba postaviti putokaze du puta koji do njih vodi.
Dokument
Br.
Komentari
Parking Komentari
PROSTOR ZA UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA

Prostor za iskrcavanje putnika treba da se obezbedi na glavnom ulazu objekata i trebalo da obgovara svim vozilima, ukljuujui i autobuse, taksije i kombije. Postoji jako veliki broj pristupanih vozila tako da bi najbolje reenje bilo da se napravi zona za iskrcavanje
putnika (1) sa prostorom od 1500 x 6000 mm. Takoe bi trebalo napraviti prolaz (2) na putu, paralelano i uz peake staze. Rampu
na ivinjaku takoe treba napraviti. Ako nema rampe na ivinjaku (7), trebalo bi da postoji neki pokaziva opasnosti koji upozorava
na prostor za iskrcavanje i promenu u nivou. Junoafrika Republika predvia rampu sa ispupenjima, Filipini taktilne kockice, a Liban
predlae da se koristi povrina sa teksturom iroka najmanje 600 mm. Najbolje reenje nalae da se postavi pokaziva opasnosti kao
to su stubii.
Minimalna vertikalna istina potrebna za pristupanu zonu za ukrcavanje (11) kree se od 2000 mm u Singapuru do 3350 mm.
Ekspertska grupa odabrala je da je najbolja mera 2750 mm, za koju se smatra da odgovara veini vozila.
Treba da se postave oznake (15) koje e pokazivati prostor namenjen iskrcavanju, a prema Singapuru i Libanu taj prostor treba da je
zatien.
vedska preporuuje da se prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika jasno vidi sa ulaza. Singapur predlae da tamo gde postoje stubii treba da postoji ista irina od najmanje 900 mm i da stubii budu u kontrastnoj boji u odnosu na okolinu. Singapur dalje predlae
da taksi stajalita budu postavljena pored pristupanog ulaza.
128
129
Pitanje
da
Pogledati odeljak RAMPE NA

IVINJACIMA za dalje mere o
rampama na ivinjacima
da
da
da
Ako nema ivinjaka izmeu

dela za vozila i dela za
ukrcavanje putnika, taj deo
treba da se odvoji pokazivaem opasnosti
Pogledati odeljak PRILAZI

za dalje mere o prilazima
Za mere o uoljivim upozorenjima, pogledati odeljak

UOLJIVA UPOZORENJA
Pokazivai opasnosti
da
Da li se rampa na ivinjaku
nalazi izmeu prolaza (za
pristup) i prostora za zaustavljenje vozila
da
da
da
da
da
da
Prolaz (za pristup) postavlja

se na putu koji je paralelan i
nalazi se uz peaku stazu
Rampa na ivinjaku
da
Prolazi za pristup treba da su

obeleeni tako da se na njima
ne parkira
da
da
Prolazi (za pristup) treba da

su u istom nivou kao i prostor za zaustavljenje vozila
1525 x
6100
SAD
ADAAG
1500 x
6000
Kanada
NBC
Prolaz (za pristup) zoni

za ukrcavanje treba da je
povrine (irina x duina)
od najmanje
Prolaz (za pristup)
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
da
da
vedska
Irska
panija
rampa sa
ispupenjima
Junoafrika
Republika
da
da
1500 x
1500
Srbija
Prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika
da
da
taktilne
kockice
da
Filipini
Malezija
da
da
iroki
900, udaljeni 300
od puta
da
da
da
1500 x
4500
Singapur
Australija
da, povrina sa
teksturom
minim.
600
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
7000 x
2440
Kanada
AFG
da
da
da, i
koristiti
stubie
da
da
da
da
da
1500 x
6000
Najbolja
reenja
130
Uoljivi pokazazivai opasnosti treba da se nalaze na

ulazu u kolovoz ili deo za
parkiranje koji nije ivinjacima ili drugim elementima
odvojen od peake staze
10
Irska
panija
da
Srbija
Filipini
Malezija
da
ravno
2000
da
Singapur
Australija
da
da
Liban UN
da
1:50
iroko
2440
3350
Kanada
AFG
1:50
da
2000 x
2000
2750
da
Najbolja
reenja
18
17
Prostor za ukrcavanje putnika

treba da je dobro osvetljen
Zona za ukrcavanje putnika

treba da je zatiena nastrenicom
Ostalo
da
gde je
mogue
da
da
da
da
1:50
vedska
16
Urugvaj
Za mere u vezi sa oznaavanjem prostora za ukrcavanje

i iskrcavanje putnika, pogledati odeljak PARKING
Meksiko
Junoafrika
Republika
da
da
1:48
2895
SAD
ADAAG
Oznake treba da ukazuju na

namenu i vremenska ogranienja
da
2%
2000 x
2000
2750
da
Kanada
NBC
15
Oznake
14
Najvii nagib zone za ukrcavanje
Neophodni su stubii ako

je kolovoz u istom nivou sa
trotoarom pored njega
13
Nagib
Povrina trotoara (irina x

duina) za ukrcavanje sa
strane treba da je najmanje
12
Trotoar
11
Najmanja visina vertikalne

istine u zonama za ukrcavanje putnika i du prilaza
za vozila
Vertikalna istina
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika
131
Putnicima koji koriste kolica potreban je prostor za transfer iz kolica u istom nivou kao i kolovoz.
Prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika treba da je blizu ulaza (najvie 25 m).
Prednost je ako se prostor za ukrcavanje i iskrcavanje jasno vidi sa ulaza, tako da se tu moe sedeti i ekati prevoz.
Mesto za ukrcavanje i iskrcavanje treba da je na istom nivou na koji osobe sa invaliditom dolaze da mogu da izau iz vozila i uu u njega.
Tamo gde treba da se pree sa dela za vozila na deo za peake, kolovoz i trotoar treba da su u istom nivou ili da imaju rampu.
Treba izbegavati razlike u nivou izmeu kolovoza i trotoara ili staze.
Treba da se obezbedi najmanje jedna pristupana staza koja vodi do pristupanog ulaza u zgradu od take za iskrcavanje i ukrcavanje na taksi stajalitima.
Tamo gde su postavljeni stubii na ulazu u etalita ili na stazama, treba da postoji ista irina od najmanje 900 mm izmeu svakog stubia, oni ne smeju biti povezani lancem ili konopcem, mogu imati visinu od najvie
1000 mm, u boji koja je kontrastna u odnosu na okolinu ili da postoji traka u boji oko stubia da bi bili lake uoljivi, da nemaju oznake isturene u horizontalnom pravcu, da budu dobro osvetljeni, sa opremom postavljenom
tako da ne stvara odsjaj.
Meunarodni simbol za pristupanost treba da je postavljen na taksi stajalitima ili blizu njih kako bi ljudima sa invaliditetom pokazao put do pristupanog ulaza.
CSA
CSA
vedska
vedska
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
10
11
Stajalita za vozila taksija treba da su to blie pristupanom ulazu.
Prostor za ulazak u taksi gde god je to mogue treba da je na ravnom mestu da bi osobe sa invaliditetom mogle da priu vozilu.
Tamo gde stajalite za taksi nije u istom nivou sa stazom ili etalitem, treba da postoje dve zasebne rampe za ulazak u vozilo i izlazak iz njega.
Na taksi stajalitu treba postaviti zaklon od vremenskih neprilika.
Kaldrmu sa otvorenim spojevima ili betonske blokove sa ventilacijom treba izbegavati u spoljanjim otvorenim prostorima ili voznim parkovima gde se oekuje kretanje peaka. U brazdu za ventilaciju na cementnim blokovima
moe da upadne noga ili pomagala za kretanje to moe da izazove povredu ili pad naroito kad je neka starija osoba koja se kree ve nestabilna.
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
12
13
14
15
16
Tamo gde se to nalae oboreni ivinjaci, oni treba da budu zajedno sa peakim prelazima, rampama za taksije i autobuse, i garaama za parkiranje.
Preporuuju se pokriveni prostori za ukrcavanje putnika.
Dokument
Br.
Komentari
Prostor za ukrcavanje i iskrcavanje putnika Komentari
RAMPE
Nagibom rampe bave se svi propisi i standardi a najmanji prihvatljivi nagib je 1:12 (5). Postoje neki izuzeci u Maleziji, gde je
dozvoljeni nagib 1:8 od parkinga du puta ako rampu koristi osoba s invaliditetom koja hoda. Ekspertska grupa odabrala je nagib od
1:16 do 1:20 za najbolje reenje. irina rampe znaajno varira, od 870 mm u Nacionalnom zakonu o izgradnji Kanade, mera od 900
do 1000 mm u Libanu, Urugvaju, CSA Kanada, SAD i Australiji, 1200 mm u Meksiku, Filipinima, Maleziji i Singapuru i 1300 mm u
vedskoj.
Maksimalna horizontalna razdaljina izmeu dvaju odmorita (6) znaajno varira od 3000 mm u Nacionalnom zakonu o izgradnji Kanade do 12000 mm u Junoafrikoj Republici, a Ekspertska grupa odabrala je 6000 mm kao najbolje reenje. Postoji opte slaganje da
nagib koji se ukrta s drugim nagibom ne prelazi odnos od 1:50 (5), osim u Filipinima koji taj odnos odreuju na 1:100.
Veina zemalja trai ravno odmorite na poetku i na kraju rampe (11), kao i ravno odmorite tamo gde rampa menja pravac.
Duina odmorita (14) varira od 1200 mm do 2000 mm, s tim to je procenjeno da 2000 mm odgovara najveem broju korisnika.
Ako postoje vrata koja se otvaraju na odmorite (15), vano je obezbediti prostor za manevrisanje, to veina zemalja odreuje na
1500 x 1500 mm. Meutim, AFG preporuuje 2400 x 2400 mm, da se smeste elektromotorna kolica i skuteri.
Traka u kontrastnoj boji (17) treba da stoji na vrhu i podnoju rampe gde god postoji promena nagiba, prema Kanadi, Urugvaju,
vedskoj i Libanu, to je preporuka koja poveava bezbednost svih korisnika. Veina zemalja trae da rampa bude stablina, vrsta i
otporna na klizanje (18), to je veoma vano uzeti u obzir.
Zatita ivica (22) neophodna je na rampama ili na odmoritima koji nisu u skladu sa veinom propisa i standarda, gde se visina ivice
kree od 75 do 100 mm, pri emu se daje prednost 40 75 mm. Donja ivica drke iznad rampe treba da je na visini od maksimalno
75 mm (25).
Rampe treba da su dobro osvetljene, pominju Junoafrika Republika, Australija i Kanada (23).
Dobar pristup u primeni univerzalng dizajna koji su preporuili Singapur, vedska i CSA jeste da postoji izbor za stepenice i rampe. CSA savetuje dizajnerima da ne koriste rampe sa krivinama poto su tee za manevrisanje u kolicima. Komentar Junoafrike
Republike da se s donje strane rukohvata dodaju pokazivai da bi se slepim ljudima olakalo orijentisanje u prostoru inovativan je.
132
133
da
Ravna odmorita na rampi

treba da su napravljena tako
da se voda odliva sa njihove
povrine
Za mere o rukohvatima pogledati odeljak RUKOHVATI
da
1:50
Najvei nagib koji prelazi

preko drugog nagiba na
rampi treba da je
Rukohvati
9000
Maksimalni horizontalni razmak izmeu odmorita na

rampi treba da je
920 1000
Razmak izmeu najmanje

jednog para drki na iroj
rampi je
920
Najmanja ista irina rampe izmeu rukohvata
1:12 1:20
920 1000
Najmanja ista irina rampe
Padajui nagib izmeu odmorita na rampi je
da
Nagib koji je strmiji od

1:20 na prilazu smatra se
rampom
Pitanje
Nagib
Br.
Kanada
CSA
da
3000
1:12
870
870
Kanada
NBC
da
da
1:48
9000
1:12
915
915
SAD
ADAAG
da
1:50
6000
1:12 1:16
1200
Meksiko
da
1:50
15000
1:10 1:16
900
Urugvaj
da
da
da
da
1:50
600 ako
1:12,
10000
ako 1:20
1:50
9000
1:12 unutra, 1:20

spolja
1000
1000
Irska
1:12 ako
je rampa
kraa od
4500,
1:20 ako
je dua od
4500
1500
spolja
1300 unutra, 1500

spolja
vedska
da
9000
1:10 1:16
1200 gde
je redak
saobraaj,
1500 gde
je gust
saobraaj
panija
Rampe
da
1:40
12000
1:12 ako
je uspon
vei od
400, 1:10
ako je
uspon
manji od
400
1100
1100
Junoafrika
Republika
da
9000
1:20,
za male
razdaljine
1:12.
900
da
Srbija
da
1:100
6000
1:12
1200
1200
Filipini
da
6000
1:12 (1:8
ako je
koriste
osobe s
invaliditetom koje
hodaju)
1200
1200
Malezija
da
da
9000
1:10 za
uspon
izmeu
50 - 200,
1:12 za
uspon od
200 +
1200
Singapur
da
da
da
da, ako je
strmije od
1:25
sa 1:40
nagiba
koji prelazi preko
drugog
nagiba
9000
1:20
1000
950 1000
950 1000
strmije od
1:25
Kanada
AFG
1:50
pod
nagibom
tako da
omoguuje odvod
vode
10 000
1:12 1:20
1500
900
Liban UN
1:40
9000 ako
1:14,
15000
ako 1:20
1:14 1:20
1000
1000
1000
Australija
da
da
1:50
6000
1:16 - 1:20
1000
1000
1000
da
Najbolja
reenja
134
da
da
da
1500
1500 x
1500
Neophodno je ravno odmorite tamo gde rampa menja

pravac
Najmanja irina odmorita

treba da je ista koliko i irina ispusta rampe koja do
njega vodi
Najmanja duina odmorita

koja se nalae
Minimalna veliina (duina

x irina) odmorita ako ka
njemu vode vrata do kojih
vodi pristupana staza
11
12
13
14
15
da
Postoji ravno odmorite na

vrhu i dnu svakog ispusta
rampe
Odmorita
10
Pitanje
Tamo gde je postavljena

zatitna ograda i gde je vrh
vii od 920 mm, treba da se
postave i rukohvati na propisanoj visini
Zatitna ograda
Br.
Kanada
CSA
1500 x
1500
1500
da
da
da
Kanada
NBC
1525 x
1525
1525
da
da
da
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
2000
da
vedska
1500
1300 bez
prostora
koji opisuju vrata
kad se
otvaraju
1500 x
1500
da
panija
minim.
1000
da
Irska
Rampe
2000 x
1500 kod
vrata koja
se otvaraju ka sebi
ili 1500
x 1500
kod vrata
koja se
otvaraju
od sebe
1200
minim.
da
da
ravno
odmorite
na svakih
1500 vertikalnog
uspona
Junoafrika
Republika
1500,
1400 u
izuzetnim
sluajevima
Srbija
1500 x
1500
1800 vrh/
podnoje,
1500
sredina
da
da
Filipini
Malezija
1500 x
1500
1500
da
da
da
Singapur
1510 x
1750
1200
da
da
da
Australija
1200 x
1500
1200
da
da
da
da
Liban UN
2440 x
2440
1525
da
da
da
da
Kanada
AFG
2000 x
1500 kod
vrata koja
se otvaraju
ka sebi
ili 1500 x
1500 kod
vrata koja
se otvaraju
od sebe
2000
1500
da
da
da
Najbolja
reenja
135
50 +/-10
da
da
da
Tamo gde se odmorite na

sredini spaja sa promenom
u nagibu, treba da postoji
traka u kontrastnoj boji iroka koliko i rampa sa dubinom od
Na vrhu i podnoju rampe

gde dolazi do promene u nagibu, teba da postoji traka u
kontrastnoj boji iroka koliko
i rampa sa dubinom od
Povrine rampe i odmorita

treba da su stabilne, vrste i
da se ne kliu

treba da stvaraju minimalni
odsjaj

ne treba da budu previe
reljefne
16
17
18
19
da
75
Graninik se trai na rampama ili odmoritima koji

nemaju postepen nagib
Minimalna visina graninika

je
23
600
22
Graninik
21
Tamo gde vrata vode na

odmorite rampe, treba da
postoji prostor uz stranu na
kojoj je reza od najmanje
Prostor uz vrata na strani na kojoj je reza
20
50 +/-10
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
nema
graninika
Kanada
NBC
100
da
610
da
SAD
ADAAG
50
Meksiko
50
600 - 900
Urugvaj
40
da
700 1000
da
da bude
bezbedna
za ljude
oteenog
vida
vedska
75
da
da
Irska
100
da
panija
Rampe
75
da
380
da se ne
kliu
Junoafrika
Republika
50
da
da
povrina
rampe treba da je u
kontrastu
Srbija
100
da
da
Filipini
100
da
Malezija
75
da
600 kada
se vrata
otvaraju
ka sebi,
300 kada
se vrata
otvaraju
od sebe
da se ne
kliu
Singapur
65
da
840
da
Australija
400
da
da, i
izbegavati
tepih
60
Liban UN
50
da
600 kada
se vrata
otvaraju
ka sebi,
300 kada
se vrata
otvaraju
od sebe
da
da
da
Kanada
AFG
75
da
600 kada
se vrata
otvaraju
ka sebi,
300 kada
se vrata
otvaraju od
sebe
da
da
da
50 +/- 10
50 +/- 10
Najbolja
reenja
136
75
Donja ivica izdignute prepreke iznad rampe ili povrine odmorita treba da ima
maksimalnu visinu od
Donja ivica drke iznad

rampe ili povrine odmorita treba da je na maksimalnoj visini od
24
25
28
Za mere o oznakama pogledati odeljak OZNAKE
da
100 lx
Rampe koje su napolju

treba da su osvetljene na
nivou prizemlja najmanje
27
Oznake
da
Rampe treba da su dobro

osvetljene
26
Osvetljenje
75
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
nema
izdignute
prepreke
Kanada
NBC
da
100
100
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da bude
bezbedna
za ljude
oteenog
vida
vedska
75
Irska
panija
Rampe
150 lx
(sve
rampe)
da
75
75
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
75
75
Singapur
150 lx
(sve
rampe)
150
75
Australija
Liban UN
da
30 - 100
lx
da
50
50
Kanada
AFG
da
150 lx
da
75
75
Najbolja
reenja
137
Nepovoljne vremenske prilike mogu da izazovu klizavost na rampama koje su napolju. Da bi se izbegla ova situacija, mogue je nekoliko opcija: porozni materijal treba da se koristi kako bi se izbeglo nakupljanje snega ili
leda; povrina rampe moe se zagrevati; ili rampa moe da bude pokrivena.
Graninik koji je otvoren na povrini olakava uklanjanje snega i smanjuje nakupljanje vode.
Rasveta treba da se koristi da se naglase vane karakteristike kao to su rampe koje se nalaze napolju.
Rampe koje nemaju ravna odmorita na mestima gde ona menja pravac stvaraju povrinu sa vie nagiba koja ne ispunjava uslove da bi mogla biti deo prilaza.
Ravno odmorite neophodno je kod vrata da se dozvoli istovremeno manevrisanje i otvaranje vrata.
Odmorita koja su izloena vlazi treba da se osmisle tako da se sprei nakupljanje vode.
Prozori i vrata ne treba da s otvaraju preko staza, hodnika, stepenita ili rampi da ne bi ometali kretanje.
Postavljanje pokazivaa na donji deo rukohvata da se ukae na poloaj odmorita zagovara se kao pomagalo u sklopu dizajna objekta za korienje od strane slepih ljudi.
CSA
CSA, Singapur, vedska
CSA
CSA, Singapur
CSA
CSA
CSA
ADAAG
ADAAG
ADAAG
Singapur
10
11
12
13
Tamo gde horizontalni ispust pristupne rampe prelazi duinu od 9000 mm, moe da se obezbedi alternativni pristup stepenitem kao dodatak rampi za osobe s invaliditetom koje hodaju i njegov horizontalni ispust ne bi
trebalo da prelazi 1200 mm.
Tamo gde je predvieno da rampe savlauju veliku promenu u nivou, one moraju da budu veoma dugake i zahtevaju vie rampi i odmorita, treba uzeti u obzir druga reenja.
Ne savetuje se upotreba rampi sa krivinama kao reenje.
Mnogi ljudi smatraju da je korienje stepenica lake i bezbednije od korienja rampe, zato na nekoj lokaciji treba da se postave i stepenice i rampa.
to je nagib rampe postupniji, ljudi je mogu lake koristiti bez pomoi. Daje se prednost nagibima u odnosu od 1:20 - 1:15.
Dokument
Br.
Komentari
Rampe Komentari
BEZBEDNOST
Provera bezbednosti moe da nametne barijeru za uee ljudi sa invaliditetom. Paljivim dizajnom ove prepreke se mogu odstraniti.
Kanada zahteva da se sigurnosni sistemi za pristup nalaze du prilaza (1) i na ravnopravnoj osnovi obezbede alternativna sredstva (2) koja e ljude sa invaliditetom propustiti kroz sigurnosni sistem zatite. vedska, SAD i Kanada daju minimalnu istu irinu
(4) za sigurnosne kapije, a Ekspertska grupa predlae da to bude 950 mm.
Treba napraviti sigurnosne sisteme kojima se pristupa karticama i oni treba da su na odgovarajuoj visini (6) i da budu istaknuti
taktilnim grafikim simbolima. Kombinacija zvunih i vizuelnih signala (11) olakae upotrebu svima.
Tastature bi takoe trebalo da budu u skladu sa kriterijumima pristupanosti i ne bi trebalo da su postavljene iznad maksimalne visine
od 1060 mm, treba da su istaknute drugaijom bojom i treba da imaju izdignutu taku na broju 5, koji pomae ljudima u snalaenju,
naroito ljudima sa oteenjima vida. Ove komentare i mere detaljno su date u kanadskom standardu CSA.
vedska skree panju na injenicu da sigurnosni sistemi za pristup treba da su u koordinaciji s automatskim otvaranjem vrata i da su
tastature itljivije ukoliko su su tasteri pod uglom od 45.
138
139
da
810
Sigurnosne kapije ili paravani

gde se koristi sistem redova
treba da imaju i zvune (biip)
i vizuelne (svetlo) signale koji
daju instrukcije nastavi i
stani
Sigurnosne kapije ili

paravani gde se koriste
okretnice treba pored sebe
da imaju jo jednu kapiju
ija je ista irina najmanje
800 - 900
da
da
Za pristup karticom otvor za

karticu nalazi se od poda na
visini od
Za pristup karticom ivice

otvora za karticu treba da
su zakrivljene

karticu treba da je u kontrastnoj boji sa okolinom
Pristup karticom
Centralna linija komandi

sigurnosnih sistema za pristup treba da je od poda na
visini od
Komande
400 1200
da
Sigurnosni sistemi za
pristup treba da mogue
alternativna sredstva na ravnopravnoj osnovi koja ljude
sa invaliditetom putaju
kroz sigurnosni sistem
da
Sigurnosni sistemi za
pristup treba da se postave
du prilaza
Pitanje
Nagib
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
380 1220
815
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da ih i
korisnici
koji sede i
koji stoje
mogu
dohvatiti
800
unutranji, 900
spoljanji
vedska
Irska
panija
Bezbednost
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
maks.
1060
400 1200
950
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
800 - 900
800 - 1200
950
da
da
da
Najbolja
reenja
140
Za pristup karticom treba da

postoje zvuni (biip) i vizuda
elni (svetlo) signali da pokau da se pristup odobrava
10
11
da
da
0,7 (+/0,1)
1,5
da
Tastatura treba da je u kontrastnoj boji sa pozadinom
Tastatura treba da ima znake koji su bojom u kontrastu

sa tasterima
Tastatura, ako je numerika,

treba da je nalik telefonskoj
i da ima izdignutu taku na
broju 5
Tastatura treba da ima izdignutu taku na broju 5

visine od
Tastatura treba da ima izdignutu taku na broju 5 prenika osnove od
Tastatura treba da ima zvune (biip) i vizuelne (svetlo)

signale da se pristup odobrava
13
14
15
16
17
18
da
Tastature treba da su od
poda na visini od
12
800 1200
da
Za pristup kartice otvor za

karticu treba da ima taktilne
grafike simbole na povrini
oko sebe koji predstavljaju
karticu i ukazuju na pravac u
kom kartica treba da se ubaci
Tastaure
da
Pitanje

karticu treba da ima taktilne
grafike simbole na povrini
oko sebe
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da
kontrast u
osvetljenju
vedska
Irska
panija
Bezbednost
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
Singapur
Australija
Liban UN
da
da
maks.
1060
da
da
Kanada
AFG
da
1,5
0,7 (+/0,1)
da
da
da
800 - 1060
da
da
da
Najbolja
reenja
141
Komentari
Treba da postoji mogunost da svi mogu da koriste sigurnosne sisteme za pristup. Ovo mogu olakati skeneri na blizinu ili skeneri bez kontakta. Biometrijski sistemi (npr. skeneri dlanova ili mrenjae oka) nisu podesni za
sve korisnike
Treba da postoji mogunost da se tasteri na tastaturi mogu itati iz stojeeg i sedeeg poloaja.
Sigurnosni sistem za pristup treba da se postvi tako da ureaji za kontrolu nisu suvie blizu unutranjeg ugla ili drugih barijera. Preporuena razdaljina od ugla ili barijere je 700 mm.
Ako je sigurnosni sistem povezan sa sistemom za otvaranje vrata, ureaj za kontrolu ne treba da je suvie blizu luka koji opisuju vrata dok se otvaraju. Preporuena razdaljina od luka je 700 - 1000 mm.
Tasteri na tastaturi su itljiviji ukoliko su pod uglom od 45 od zida.
Komande treba postaviti uzimajui u obzir korisnike kolica sa oteenjima ruku. Preporuena visina komandi je 800 - 1000 mm.
Dokument
CSA
CSA
vedska
vedska
vedska
vedska
Br.
Bezbednost Komentari
TUEVI
Pristup univerzalnog dizajna podrazumeva postavku ravnih tueva koji odgovaraju ljudima koji koriste sedite za tuiranje i
onima koji vie vole da koriste stolicu. Minimum praznog podnog prostora (3) kree se od 760 x 1525 mm u SAD do 1400 x 1600
mm u Australiji i 1500 x 1500 mm u Libanu. Veliina tua zavisi od toga da li je napravljen za jednu osobu ili nekoga ko ima pratioca.
vedska preporuuje minimalni rub ili uzvienje (4) za ravan tu i ako postoji rub na obinom tuu, ne bi trebalo da prelazi 10 mm
(8) i treba da je nagnut na 1:2. Pozitivan odvod trebalo bi da se uzme u obzir kako bi se olakalo oticanje vode.
Izgleda da postoji razlika u miljenju to se tie pozicije sedita za tuiranje; Kanada, SAD i Liban navode da bi trebalo da bude na zidu
naspram komandi, dok Singapur i Australija kau da bi trebalo da bude na zidu pored njih (15). Ekspertska grupa se sloila sa drugom
preporukom jer se tako osigurava da komande budu nadomak onome ko sedi na seditu za tuiranje bez obzira na veliinu kabine.
Singapur navodi da sedite (19) ne bi trebalo da klizi i da s njega voda sama otie.
Broj hvataljki (28) kree se od 4 prema CSA do 1 ili 2 u Meksiku, Urugvaju i Australiji. Singapur i Kanada navode postavljenje vertikalne hvataljke na zid sa strane (32) koja onima koji ulaze u kabinu i izlaze iz nje omoguava da se oslone. Jedinstvena visina hvataljki
kree se od 750 do 850 mm.
Preporuuje se tu koji se dri u ruci (47), minimalne duine 1500 mm.
Komentar u UN-ovom priruniku za Liban predlae da se odvod postavi u ugao kabine kako bi se mogli postaviti neklizei gumeni
podmetai. Singapur predlae rub u kontrastnoj boji, i u drugim delovima objekta obine boje sa mat obradom kako bi se smanjio
odsjaj i rasulo svetlo po prostoriji.
Treba paziti da se obezbedi povrina koja se ne klizi ak i kad je mokra. Dobra karakterisitka dizajna jeste lampa za grejanje,
a komande za odreivanje temperature spreie da voda bude pretopla i da izazove povredu kod ljudi koji ne mogu da osete
temperaturu vode.
142
143
900 x
1200
da
100
100
Treba da postoji ista povrina poda (dubina x irina)

ispred ulaza u tu kabinu sa
rubom
Treba da postoji ista povrina poda ispred ulaza u

tu kabinu sa rubom ija
je dua dimanzija paralelna
ulazu u tu
Rub na tu kabini ne treba

da je vii od
Rub na tu kabini ne treba

da ima irinu manju od
7 - 13
13
Visina ruba ili praga kod kabina ravnih tueva ne treba

da prelazi
900 x
1200
Minimalna ista podna povrina ispred ravnog tua

kojem je dua strana paralelna ulazu je
Rub ili prag kabine ravnih

tueva treba da je zakoen
do nagiba ne strmijeg od
odnosa 1:2 (50%) za visine
izmeu
da
Vrata ili zavesa na tuevima

ne treba da ometaju komande ili prostor za transfer
Pitanje
U svakoj prostoriji s tuevima broj pristupanih tu

kabina treba da je najmanje
Ulaz u tu
Br.
Kanada
CSA
13
900 x
1500
Kanada
NBC
da
1220 x
915
6,5 - 13
13
760 x
1525
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da ne
bude
nijedno
ako je
mogue
vedska
Irska
panija
Tuevi
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
10 koso
sa nagibom od
1:2
da
1400 x
900
do 10
900 x
1400
da
da
Singapur
nema
ruba
nema
ruba
1400
x1600
1400 x
da
da
Australija
20
1500 x
1500
1500 x
1500
Liban UN
da
920 x
1525
0 - 13
920 x
1525
Kanada
AFG
50
10 koso
pod
nagibom
od 1:2
da
920 x
1525
6,5 - 10
da
920 x
1525
da
Najmanje 1
u prostoru
predvienom za
tuiranje
Najbolja
reenja
144
Pitanje
da
da
Pod tua ne treba da se klie

kad je mokar
Pod tua treba da ima minimalan nagib da bi omoguio oticanje vode
Tu kabina sa rubom treba

da ima unutranji ist pro900 x 900
stor (irina x duina) od
najmanje
10
11
12
13
da
da
400
430 - 480
Sedite u tu kabini treba da

je na zidu naspram komandi
U tu kabini sa rubom sedita se prostire itavom

duinom kabine, manje prostor neophodan za zavesu
na tuu
Dubina sedita u tu kabini


je od poda na visini od
15
16
17
18
da
Tu kabina treba da ima

sedite
14
Sedite tua
750 x
1500
Minimalne dimenzije unutranjeg istog prostora

ravanog tua treba da su
najmanje
Unutranjost tua
Br.
Kanada
CSA
450
450
da
da
900 x
1500
Kanada
NBC
430 - 485
380 - 405
na 75 od
ulaza u
kabinu
da
da
915 x 915
da
da
760 x
1525
SAD
ADAAG
400 sa
rubom ili
bez njega
sedite sa
rubom ili
bez ruba
sedite sa
rubom ili
bez ruba
900 x 900
da
da
900 x 900
Meksiko
800 x
1200
da
800 x
1200
Urugvaj
2200 x
2200
vedska
Irska
panija
Tuevi
da
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
450 - 480
400
470 - 480
390 - 400
na 100 od
ulaza u
kabinu
na zidu do
komandi
na zidu
najbliem
komandama
nasuprot
ulazu
minim.
900 za
ravan tu i
600 u
zasebnim
toaletima
s tuem
da
prednji
deo
sedita
1:70 1:80
1100 x
1160
Australija
da
da
1500 x
1500
Singapur
450 - 500
450
da
da
da
900 x 900
da
900 x
1500
Liban UN
da
920 x
1525
Kanada
AFG
450 - 480
450
da
ne, na
zidu do
komandi
da
irina prednjeg dela

sedita
x 915
da
da
1500 x
1500
Najbolja
reenja
145

je glatke povrine koja ne
klizi i bez grubih ivica
19
26
27
Za mere o hvataljkama, pogledati odeljak TOALETI
da
da

da se komande u kabinama
sa rubom mogu dohvatiti i
van kabine
25
Hvataljke
da,
naspram
sedita
Komande, slavine i tu treba

da se postave na boni zid
23
da
75
Slavine treba da su jednorune s duinom od centra

okretanja do vrha ruke od
najmanje
22
Komande u tu kabini treba

da se postave tako da se
mogu dohvatiti sa sedita
da
Komande ne treba da su na
oprugu
21
24
Maksimalna visina od poda

na kojoj mogu da se posta- 1200
ve komande tua je
20
da
da
Komande na ravnom tuu

treba da se nalaze na duem (zadnjem) zidu iznad
hvataljke
Komande
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
da
Kanada
NBC
Da
da
da,
naspram
sedita i
na 965 1220 od
poda
965
-1220
da
da
SAD
ADAAG
da
900 1200
Meksiko
da
da
Urugvaj
da
vedska
da
Irska
da
panija
Tuevi
da
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
Filipini
da
Malezija
da
da
1200
a voda
otie
Singapur
da
na stranji
zid
da
da
900 1100
da
Australija
da
da
da
da
1200
da
Liban UN
da
na zid do
sedita
da
1200
da
Kanada
AFG
da
da
na zid do
sedita, da
se moe
dohvatiti
da
75
da
1200
da
a voda
otie
Najbolja
reenja
146
da
600
750 - 850
1000
50 - 80
1000
Pitanje
Broj hvataljki kod tua treba

da je
U ravnom tuu treba da

postoji jedna horizontalna
hvataljka postavljena na
boni zid
Horizontalna hvataljka sa
strane treba da je duine od
najmanje
Horizontalna hvataljka sa
strane postavljena je od
poda na visini od
Vertikalna hvataljka postavljena na boni zid

(pored ulaza u tu) treba da
ima minimalnu duinu od
NIi kraj vertikalne hvataljke postavljene na boni zid

(pored ulaza u tu) treba da
Vertikalna hvataljka postavljena je na bonom zidu koji

se nalazi iza spoljanje ivice
tua izmeu
U ravnom tuu jedna horizontalna hvataljka treba da

je postavljena na zadnji zid
i da ima duinu od najmanje
Br.
28
29
30
31
32
33
34
35
Kanada
CSA
900
850
Kanada
NBC
1225
840 - 915
da
2 (3 gde
nema
sedita)
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Tuevi
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
750
700 - 800
da
800 - 810
600
1-2
hvataljka
u obliku
slova L ili
2 hvataljke
koje prave
slovo
L (750
vertikalna
x 900
horizontalna)
900
Australija
Singapur
neprekidna
850 - 950
da
Liban UN
920
80 - 120
750
Kanada
AFG
neprekidna
50 - 80
1000
750 - 850
900
da
Najbolja
reenja
147
750
50 - 60
400 - 500
da
750 - 850
750
80 - 120
600 - 650
1000
U ravnom tua jedna vertikalna hvataljka treba da je

postavljena na zadnji zid i
da ima minimalnu duinu od
Razmak izmeu donje strane vertikalne hvataljke i

gornje strane horizontalne
hvataljke treba da je izmeu
Vertikalna hvataljka na zadnjem zidu treba da je postavljena od bonog zida

izmeu
U tu kabini sa rubom treba

da bude jedna horizontalna
hvataljka na zadnjem zidu
Horizontalna hvataljka na
zadnjem zidu tu kabine
treba da je od poda tua na
visini od
Horizontalna hvataljka na
zadnjem zidu tua treba da
ima minimalnu duinu od
U tu kabini sa rubom na
istom zidu na kom su komande treba da bude vertikalna hvataljka, od spoljnjeg
zida na udaljenosti od
Donja strana vertikalne hvataljka koja je na istom zidu

na kom su komande treba
da je od poda na visini od
Vertikalna hvataljka koja je

na istom zidu kao komande
treba da je duine od najmanje
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
Pitanje
U ravnom tuu horizontalna

hvataljka postavljena na za750 - 850
dnji zid treba da je od poda
na visini od
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
615
840 - 915
da
840 - 915
SAD
ADAAG
800
da
800
Meksiko
700 - 750
700 - 800
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Tuevi
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
700 - 800
700 - 800
Singapur
600
800 - 810
da
50 - 60
600
800 - 810
Australija
neprekidna
850 - 950
da
850 - 950
Liban UN
850
850
Kanada
AFG
1000
600 - 650
80 - 120
neprekidna
750 - 850
da
400 - 500
50 - 60
750
750 - 850
Najbolja
reenja
148
da
1200
da
Da li postoji mogunost da
se tu koristi u fiksiranom
poloaju
Privrene baterije tua da

mogu da se podeavaju na
gore od poda na visinu od
Vertikalna cev na koju je

tu privren treba da se
postavi tako da ne ometa
korienje hvataljki
48
49
50
51
O merama, pogledati informacije o temperaturi vode u

odeljku TOALETI
da
1500
Duina creva na tuu treba

da je najmanje
47
Temperatura vode
da
46
Pitanje
Baterija tua treba da moe

da se dri u ruci
Baterija tua
Br.
Kanada
CSA
da
da
1500
Kanada
NBC
da
da
da
1500
da se dri
u ruci
ili da je
fiksirana
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
da
panija
Tuevi
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
da
1000
da
1500
da
Singapur
da
da
1000
da
da
Australija
da
da
1500
da
Liban UN
da
da
da
1250
da
Kanada
AFG
da
da
1000
da
1500
da
Najbolja
reenja
149
Kada je zatvorena slavina, poluga ruke treba da bude okrenuta ka napred. esme za hladnu i toplu vodu na umivaonicima/lavaboima, kadama i tuevima treba da budu okrenute na isti nain.
Treba izbegavati postavljanje vrata na tuu koja predstavljaju prepreku priikom ulaska u tu kabinu, kao to su vrata postavljena na inu/(kliznu) ipku na podu ili vrata koja ograniavaju/umanjuju ist otvor vrata.
Da bi se poveala iskorienost tu kabine, sedite na rasklapanje treba da je na bonom zidu. Sedite koje se sklapa u vertikalan poloaj kad se ne koristi omoguuje osobama da sede ili stoje dok koriste tu.
Za transfer u tu, prilaz mora da je ravan, bez rubova ili rampi. Sedite treba da je dubine 400 mm i preko itave irine kabine. Komande treba da su na suprotnom zidu. Hvataljke treba da se nalaze na zadnjem i na zidu na
kome su komande. Zahtevaju se se jedan fiksiran tu i jedan tu koji se moe drati u ruci.
Minimalne dimenzije tu kabine su 800 x 1200 mm.
Tu kabina na radnom mestu, trebalo bi da je lako prilagodljiva da odgovori potrebama osoba sa invaliditetom, na primer, izgradnjom pojaanih zidova koji dozvoljavaju postavljanje hvataljki kasnije, ako je to potrebno. Sedita
za tu treba birati s obzirom na potrebe osobe.
Tamo gde nije mogue ili izvodljivo prilagoavanje individualnim potrebama, kao to su hoteli i javni objekti, treba da se postave hvataljke.
CSA
CSA
CSA
CSA
Meksiko
Urugvaj
vedska
vedska
ICTA
Singapur
Singapur, CSA
10
11
Tamo gde nema hvataljki u toaletima, treba da se obezbedi mogunost da se one u budunosti postave.
Prekidai za svetlo, kuke za kapute i drugi dodaci treba da su u jakom kontrastu sa svojom okolinom.
Zidovi i plafoni treba da su okreeni jednostavnim bojama (bez kompleksnih ara koje mogu da zbunjuju) svetlih tonova (to pomae rasipanju svetlosti po sobi ili prostoru) i mat povrine (da se izbegne neeljeni odsjaj ili
refleksija).
Tamo gde je predvieno da zaseban toilet ukljuuje i tu, minimalne unutranje dimenzije su mu 2000 x 1750 mm.
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
UN
13
14
15
16
17
Otvori za odvod treba da se nalaze u uglu kabine tako da se mogu koristiti gumeni podmetai koji ne klize.
U sportskim kompleksima i javnim bazenima, najmanje jedan zaseban tu treba da je pristupaan i u enskom i u mukom delu.
Singapur
12
Rub na ulazu u tu treba da je boje koja je u kontrastu sa bojom okolne podne obloge da se smanji mogunost saplitanja.
Slavine za toplu i hladnu vodu treba da su u jasno uoljivom kontrastu boja i sa izgraviranim znacima.
Ako postoje zavese na tu kabini, ipka za zavesu treba da je ojaana i privrena za zid slino kao hvataljka da sprei da se ljudi za nju uhvate i da ona popusti pod pritiskom.
Odvod u tuu treba da se nalazi ispod sedita ili odvojen u jednu stranu.
Dokument
Br.
Komentari
Tuevi Komentari
OZNAKE
Pristupane oznake, ukljuujui dizajn, konfiguraciju i postavljanje pristupanih oznaka pominju sve zemlje obuhvaene ovom
studijom, osim Meksika, Irske i Malezije. Obezbediti pristupanu signalizaciju sa dobro istaknutim i taktilnim informacijama omoguuje da se svi ljudi kreu kroz objekat.
Meunarodni simbol za pristupanost neophodan je u veini zemalja (1) da oznai pristupane objekte. Veina zemalja nalae da
oznake budu na istoj visini (2) i to od 1400 do 1600 mm. Unutranje oznake treba da se nalaze na unutranjoj strani vrata (3) u
Kanadi, SAD, Singapuru i Libanu, to predstavlja dobro reenje u dizajnu poto slepi ljudi mogu koristiti oznake samo ako su one uvek
dosledno postavljene.
Veina zemalja navodi da oznake treba da se dosledno postavljaju, ukljuujui elektronsku signalizaciju (6), i da se nalaze na povrini
koja nema odsjaj sa doslednim dizajnom. Oznake treba da su u kontrastnoj boji (11), to je mera u veini zemalja, s tim da vedska
propisuje i svetlosni kontrast. Australija i panija nalau svetlo na tamnom i tamno na svetlom to se smatra najboljim reenjem. Nivo
osvetljenja na oznakama kad se koristi osvetljenje u vanrednim situacijama (12) preporuuju Banglade, Singapur, Australija, Liban i
Kanada, a najbolje reenje je 200 luksa. Slova i brojevi na znakovima moraju biti u fontu Sans serif (14), a Australija preporuuje
font Helvetica medium. Ne preporuuje se ukrasno pismo ili kurziv.
Daju se piktografski simboli i taktilne oznake, s tim da je natpis na Brajevom pismu odmah ispod piktografa. Visini piktografskih
simbola treba da je 16 do 51 mm (42).
Kanada i SAD dalje daju tehnike specifikacije o veliini i izgledu oznaka. Gde postoje dupla dvokrilna vrata ili gde nema vrata, oznake
treba da se postave na najbliem zidu do vrata (49), prema Singapuru, SAD i Kanadi. Singapur i Kanada navode da znakovi koji se
nalaze iznad glave ne moraju da budu taktilni poto ne mogu da se dohvate (53).
Tehnike specifikacije za natpise na Brajovom pismu daju SAD, Kanada i Singapur s preporukom da se koristi kratkopis koji e biti
ispod teksta. Junoafrika Republika specifikuje minimalnu razdaljinu sa koje se gleda; na primer, za slova minimalne veliine 10,
maksimalna razdaljina sa koje se gleda je 4500 mm (86).
Kanadski CSA upozorava da ne bi trebalo koristiti crvena slova na crnoj pozadini i vertikalno ispisivanje rei kao i da elektronsko
nizanje znakova treba takoe izbegavati. vedska istie da oznake treba da bude jednostavna, kratka i razumljiva to su primeri dobre
prakse univerzalnog dizajna. Singapur dodaje seriju predloga za kombinacije kontrasta boje i tona.
150
151
da
da
Unutranje oznake treba da

se nalaze na strani vrata na
kojoj je reza
Znaci se postavljaju na oblinji zid ukoliko nema mesta

na zidu na strani vrata na
kojoj se nalazi reza
da
da
da
1475 1525
Kanada
AFG
da
da
1500 +/25
da
Najbolja
reenja
da
da
da
da
da
vidljive,
itljive i
uoljive
da
da
da
da
da
da
da
da
da
1400 1600
da
Liban UN
1200 1600
da
Australija
da, ukljuTamo gde su postavljene,

ujui
oznake treba da su na povr- elektronini bez odsjaja
sku signalizaciju
da
da
da
1500 +/25
da
Singapur
da
da
postavljeni tako
da se lako
mogu
videti
1400 1600
da
Malezija
da
1400 1600
da
Filipini
da, ukljuujui
elektronsku signalizaciju
1400
-1600
da
Srbija
Oznake treba postavljati

tako da se izbegavaju delovi koji su senci ili odsjaj
da
panija
da
Irska
da
da
blizu izlaznih vrata

i puta za
evakuaciju
1400 1600
vedska
Oznake treba dosledno

postavljati
1400 1700
Urugvaj
Meksiko
Junoafrika
Republika
da, ukljuujui
da
da
1525
da
SAD
ADAAG
no
Kanada
NBC
da
1500 +/10
Sredinja linija unutranjih

oznaka je od poda na visini
od
Znaci postavljeni na vrata

dozvoljeni su na strani koja
se otvara od sebe, na vratima opremljnim zatvaraima
i bez ureaja koji dre vrata
otvorenim
da
Pitanje
pristupanost treba da se
koristi tamo gde se trai da
objekti ili njihovi elementi
budu pristupani
Lokacija i opte
Br.
Kanada
CSA
Oznake
152
13
da
da
da
Vizuelni znaci treba da su

velika i/ili mala slova
Vizuelni znaci treba da su

poznatih formi i ne treba da
su u kurzivu, kosi, pisana
slova, veoma stilizovani ili
da imaju druge neobine
oblike
Znaci treba da imaju arapske brojke
15
16
17
da
Slova i brojevi na znacima

treba da su u fontu Sans
serif
14
da
da
da
da
da
Za dodatne odreene mere,

pogledati odeljke PARKING,
TOALETI i TELEFONI
12
da
200 lx
Nivo osvetljenja znakova

koji zavise od osvetljenja u
sluaju uzbune treba da je
najmanje
11
Slova, znaci i brojevi
da
da, ukljuOznake treba da su u konujui

trastnoj boji sa svojom po- elektronzadinom
sku signalizaciju
da
da
10
da, ukljuujui
da, ukljuOznake koje daju isti tip inujui

formacija u jednom objektu,
elektrontreba da su dosledno istog
sku signaoblika, boje i istog poloaja
lizaciju
Urugvaj
Meksiko
Oznake treba da su istog

dizajna
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
da se lako
itaju
da mogu
lako da se
itaju
dobro
osvetljeni
kontrast
u osvetljenju
da se lako
pronalaze,
kontrast u
osvetljenju, lako
razumljive
vedska
Irska
da
da
da
da
panija
Oznake
da
Junoafrika
Republika
Srbija
da
da
Filipini
Malezija
da
u formi
naslova
da
da
200 lx
da
da
Singapur
Helvetica
medium
200 - 300
lx
Australija
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
200 lx
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
200 lx
da
da
da
Najbolja
reenja
153
3:5 do 1:1
1:5 do
1:10
70%
da
da
da
da
0,8 - 1,5
da - Nivo
1
Pitanje
Odnos irina - duina slova

i brojeva na znacima treba
da je izmeu
Potez slova i brojeva na

znacima treba da ima odnos irine i visine izmeu
Znaci, slova, brojevi i

piktografi treba da su u
kontrastnoj boji sa svojom
pozadinom od najmanje
Vizuelni znaci i njihova

pozadina ne treba da imaju
odsjaj
irina vizuelne oznake je

minimalno 55% i maksimalno 110% od visine oznake
sa irinom baziranom na
velikom slovu "O" i visinom
baziranom na velikom
slovu "L"
Vizuelne oznake treba da

imaju debljinu poteza minimalno 10% i maksimalno
30% od visine oznake baziran na velikom slovu "L""
Za merenje oznake znakova, slova i brojeva koristui

se veliko sloveo "X"
Simboli piktografa na
taktilnim znacima treba da
su izdignuti iznad povrine
izmeu
Piktografske simbole na
prati isti opis na Brajevom
pismu koji se nalazi direktno
ispod piktografa ili simbola
Br.
18
19
20
21
22
23
24
25
26
Kanada
CSA
0,7
Kanada
NBC
da skraeni
Nivo 2
0,8
veliko
slovo "I"
15%
velikog
slova "I"
da,
bazirano
na velikim
slovima
"O" i "I"
da
svetlo na
tamnom/
tamno na
svetlom
1:5 do
1:10
3:5 do 1:1
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
da
kontrast u
osvetljenju
vedska
Irska
0,4 - 0,6
veliko
slovo "H"
da
svetlo na
tamnom/
tamno na
svetlom
1:3 -1:7
panija
Oznake
izdignuta
slova i
simboli
da
Junoafrika
Republika
minim. 15
unutranji, 100
spoljanji
da
da
Srbija
da
boja ne
sivoj
podlozi
Filipini
Malezija
gde god
se koriste
reljefni
znaci
0.8
da
u kontrastnoj boji i
tonu
Singapur
da
svetlo na
tamnom/
tamno na
svetlom
Australija
Kanada
AFG
da
da
1:5 do
1:10
da, Nivo 2
0.8
svetlo na
tamnom/
tamno na
svetlom
1:5 do
1:10
3:5 do 1:1 3:5 do 1:1
Liban UN
da, Nivo 2
0,8 - 1,5
da
da
da
da
svetlo na
tamnom/
tamno na
svetlom
1:5 do
1:10
3:5 do 1:1
Najbolja
reenja
154
16 - 50
Piktografski simboli na
su visine izmeu
29
da
da
da
Taktilni znaci treba da su u

fontu Sans serif i ne treba
da su u kurzivu, kosi, pisani, veoma stilizovani ili da
imaju neki drugi neobian
oblik
irina taktilnih znakova

treba da je minimalno 55%
i maksimalno 110% od
visine znaka, sa irinom zasnovanom na velikom slovu
"O" i visine zasnovane na
velikom slovu "L"
Taktilne oznake treba da

imaju debljinu poteza koja
je maksimalno 15% od
visine oznake bazirane na
velikomo slovu "L"
Razmak izmeu pojedinanih taktilnih oznaka je
30
31
32
33
34
3,0 - 6,0
0,8

su izdignute na minimalnu
visinu iznad svoje pozadine
od najmanje
0,75
da
28
Taktilno
kontrast
svetlo/
tamno ili
tamno/
svetlo
Piktografski simboli na
su sa svojom pozadinom u
kontrastu boja od najmanje
70%
27
3,2 - 4
x irina
poteza
oznake
zasnovano na
velikom
slovu "I"
da, zasnovano
na velikim
slovima
"O" i "I"
da
0,8
16 - 51
da
Tamo gde se zahtevaju

vizuelne i taktilne oznake,
daje se jedan znak vizuelan
i taktilan, ili dva posebna
znaka, jedan taktilan i drugi
vizuelan
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
kontrast
osvetljenja
vedska
Irska
0,4 - 0,6
panija
Oznake
izdignuta
slova i
simboli
Junoafrika
Republika
Srbija
da moe
lako da se
vidi
boja na
sivoj
podlozi
da
Filipini
Malezija
u fontu
Sans serif
0,8
16 - 50
da imaju
kontrast
boja i
tonova
Singapur
izdignuti
da imaju
kontrast
Australija
normalan
razmak
da
Liban UN
0,8
16 - 50
svetlo na
tamnom/
tamno na
svetlom
Kanada
AFG
3,0 - 6,0
da
da
da
0,8 - 1,5
16 - 50
kontrast
svetlo/
tamno ili
tamno/
svetlo
jedan sa
vizuelnim
i taktilnim
oznakama
Najbolja
reenja
155
3,0 - 10,0
da
da
16 - 51
Tamo gde je presek razmaka izmeu dveju zasebnih

oznaka drugaijeg oblika,
razmak e iznositi od 2 do
10 mm pri dnu preseka i 3
- 10 mm pri vrhu preseka
Razmak se meri izmeu

osnovnih linija dvaju redova
oznaka i treba da je od 135%
do 170% od visine oznake
Visina znaka merena

vertikalno od osnovne linije
zasnovano na velikom slovu "L" treba da je izmeu
39
40
41
42
37
Tamo gde je presek

razmaka izmeu oznaka
pravougaonog oblika,
razmak izmeu pojedinih
oznaka treba da je izmeu
Visina pojedinane taktilne

oznake meri se vertikalno
od osnovne linije znaka,
zasnovano na velikom
slovu "L" i iznosi
36
1220 1525
13 - 19
Razmak svake posebne taktilne oznake treba da je minimalno 135% i maksimalno

170% od visine oznake
izmeu osnovne linije dvaju
redova oznaka u poruci
35
Osnovna linija pojedinane

taktilne oznake treba da je od
poda ili tla na visini izmeu
da
Razmak izmeu pojedinanih taktilnih oznaka izraunava se merenjem dve najblie

take izmeu dve oznake
koje su jedna do druge u
okviru poruke iskljuujui
beline izmeu rei
38
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
Irska
panija
Srbija
1400 1600
Filipini
Malezija
1500 (+/25)
16 - 50
Singapur
Australija
1400 1600
Liban UN
1475 1525
Kanada
AFG
da
3,0 - 10,0
1500 +/25
13 - 19
da
da
Najbolja
reenja
16 - 51
vedska
16 - 51
zasnovano na
velikom
slovu "I"
Urugvaj
da
Meksiko
Junoafrika
Republika
da
da
3,2 - 4
x irine
poteza
oznake
1220 1525
13 - 51,
zasnovano na
velikom
slovu "L"
da
da
SAD
ADAAG
Oznake
156
da
da
1500 (+/10)
da
150 (+/10)
da
da
Pitanje
Taktilne oznake sa pravougaonim presekom treba

da imaju debljinu poteza
koja je minimum 10% i
maksimum 15% od visine
oznake bazirane na velikom
slovu "L"
Taktilne oznake sa presekom

drugaijeg oblika od pravougaonog treba da imaju debljinu poteza koja je minimalno 10% i maksimalno 30%
od visine oznake i debljinu
poteza pri vrhu preseka
koja je maksimalno 15% od
visine oznake zasnovane na
velikom slovu "L"
Horizontalna osa taktilne

oznake treba da je od poda
na visini od
Taktilni znak koji predstavlja

vrata, treba da se postavi
na zid s one strane vrata na
kojoj se nalazi reza
Vertiklana ivica taktilnog

znaka treba da je udaljena
od dovratka
Tamo gde postoje dupla

dvokrilna vrata, ili nema
prostora na zidu na strani
na kojoj je reza, taktilni znak
se postavlja na oblinji zid
Taktilni znak treba da se

postavi tako da omogui
osobi da mu se priblii na
manje od 100 mm, a da
pritom ne naie na istureni
objekat ili mora da se nae
u prostoru koji opisuju
otvorena vrata.
Br.
43
44
45
46
47
48
49
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
da
1525
15% od
velikog
slova "I"
SAD
ADAAG
da
1200
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Oznake
Junoafrika
Republika
Srbija
dosledno
postavljen
1400 1600
Filipini
Malezija
da
da
1500 (+/25)
Singapur
Australija
Liban UN
da
1475 1525
Kanada
AFG
istureni
objekti nisu
dozvoljeni
da
150 +/10
da
1500 +/25
da
da
Najbolja
reenja
157
75
da
da
70%
da
Pitanje
Znaci koji sadre taktilne

oznake treba da imaju
centralnu liniju taktilne
oznake postavljenu izvan
luka prostora koji opisuju
vrata dok se otvaraju tako
da postoji ista povrina
poda od
Taktilne oznake teba da

imaju istu povrinu zida
oko znaka od najmanje
Taktilna obeleja treba da

dopunjavaju tekst znakova
kojima se neto regulie,
(tj. znaci zabrane i obaveze,
znaci koji opominji i upozoravaju na opasnost), i znaci
identifikacije soba, naziva,
imena ili brojeva
Znaci iznad glave ne moraju

da budu taktilni poto se ne
mogu dohvatiti
Piktografi/simboli treba
da imaju kontrast boje
sa svojom pozadinom od
minimalno
Razmak izmeu dveju

zasebnih oznaka treba da je
minimalno 10% i maksimalno 35% od visine oznake.
Razmak se izraunava merenjem dve najblie take izmeu svake susedne oznake
u jednoj poruci, iskljuujui
beline izmeu rei.
Br.
50
51
52
53
54
55
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
svetlo/
tamno ili
tamno/
svetlo
ista
povrina
poda 455
x 455
izvan luka
prostora
koji opisuju vrata
dok se
otvaraju
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
kontrast u
osvetljenju
vedska
Irska
kontrast
panija
Oznake
da
Junoafrika
Republika
Srbija
boja na
sivoj
podlozi
Filipini
Malezija
kontrast
boje i tona
da
Singapur
da postoji
kontrast
Australija
da postoji
kontrast
Liban UN
svetlo/
tamno ili
tamno/
svetlo
Kanada
AFG
da
svetlo/
tamno ili
tamno/
svetlo
da
da
75
800 x
1300
Najbolja
reenja
158
Razmak izmeu osnovne

linije odvojenih redova
oznaka u jednoj poruci
treba da su minimalno
135% i maksimalno 170%
od visine oznake
56
da
da
Piktografi treba da su kontrastu sa okolnim poljem:

ili svetao piktograf/tamno
polje ili taman piktograf/
svetlo polje
Tamo gde su neophodna

tekstualna objanjenja
piktografa, ona treba da
se nalaze direktno ispod
piktograf ili uz njega
59
60
61
62
Simboli za pristupanost i
njihova pozadina treba da
imaju povrinu koja nema
odsjaj
da
da
Piktografi i njihova polja

treba da imaju povrinu
koja nema odsjaj
58
Simboli
150
Simboli oznaka za piktografe na taktilnim znakovima

treba da imaju visinu
oznake od najmanje
da
57
da
Znaci i/ili natpisi na Brajevom pismu ne treba da se

nalaze u polju piktografa
Piktografi
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
150
da
SAD
ADAAG
Meksiko
da
Urugvaj
da
da
da
vedska
Irska
da
panija
Oznake
da, i simbol osobe

u kolicima
treba da
je ut
na crnoj
podlozi
100 x 100
Junoafrika
Republika
Srbija
da
Filipini
Malezija
da
da se
mogu lako
dotai i
proitati
da
da
152
tekstualni
opis je
tano
ispod
piktografa
Singapur
Australija
da
Liban UN
da
da
da
da
150
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
150
da
Najbolja
reenja
159
Simbol za pristupanost
treba da je u kontrastu sa
svojom okolinom. Ili svetao
simbol/tamna pozadina
ili taman simbol/svetla
pozadina
63
da
da
1.5
0,6 - 0,8
2,3 - 2,5
6,1 - 7,6
Brajeve takice treba da imaju kupolast ili okrugao oblik
Prema opsegu mera za

standardno Brajevo pismo
prenik osnove take treba
da je

visina take treba da je
izmeu

razdaljina izmeu bilo koje
dve take u istoj elijii, od
sredine jedne do sredine
druge take treba da je

razdaljina izmeu odgovarajuih taaka susednih
elija od sredine jedne do
sredine druge take treba
da je izmeu
64
65
66
67
68
69
da

prati Nivo 2 Brajevog pisma
Natpisi na Brajevom pismu
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
6,1 - 7,6
2,3 - 2,5
0,6 - 0,9
1,5 - 1,6
da
da
da
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
kontrast u
osvetljenju
vedska
Irska
da
panija
Oznake
jak kontrast
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
gde god
se koriste
reljefne
oznake
boja i ton
koji su u
kontrastu
Singapur
Australija
da
da
Liban UN
da
da
Kanada
AFG
6,1 - 7,6
2,3 - 2,5
0,6 - 0,8
1.5
da
da
da
Najbolja
reenja
160
da
da
10
1015 1525

razdaljina izmeu odgovarajuih taaka jedne elije
do elije neposredno ispod
od sredine jedne take do
sredine druge take treba
da je izmeu
Natpis na Brajevom pismu

treba da se nalazi ispod
odgovarajueg teksta
Ako tekst ima vie redova,

natpis na Brajevom pismu
treba da se nalazi ispod
itavog teksta

treba da je odvojen od nekih drugih taktilnih znakova
najmanje

mereno od osnovne linije
Brajevih elija, treba da je
od poda na visini izmeu
Brajevo pismo treba da je u

skladu sa knjievnim Brajevim pismom. Veliko poetno
slovo koristi se samo za prvu da
re u reenici, vlastite imenice
i imena, pojedinana slova azbuke, inicijale i akronime
70
71
72
73
74
75
76
Minimalna visina oznake pri

maksimalnoj razdaljini od
50000 sa koje se gleda
Razdaljina sa koje se gleda
10,0 10,1
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
da
1220 1525
9.5
da
da
10,0 10,2
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
visina
zavisi od
razdaljine
sa koje se
gleda
vedska
Irska
panija
Oznake
160
Junoafrika
Republika
daljina
koja
odgovara
itaocu
Srbija
1400 1600
Filipini
Malezija
1500
+/-25
da i da
ima levo
poravnanje
Singapur
Australija
veliina u
proporciji
sa razdaljinom sa
koje se
gleda
Liban UN
Kanada
AFG
veliina u
proporciji sa
razdaljinom
sa koje se
gleda
da
1500 +/25
10
da
da
10,0 - 10,2
Najbolja
reenja
161
50
40
(10000 15000)
20 (5000
- 10000)
300
250 (na
7500)
200








80
81
82
83
84
85
86
87
150
80

79
112
10 (2000
- 5000)
51 (+
3,2 na
305 preko
4750)
10 (2000
- 5000)
10 (2000
- 5000)
20 (5000
- 10000)
66 (+
3,2 na
305 preko
6000)
140
(5000)
100,
(30000 40000)
panija

Irska
78
vedska
140
Urugvaj

Meksiko
Junoafrika
Republika
77
SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Oznake
Srbija
Filipini
Malezija
150
200
250
veliina u
proporciji
sa razdaljinom sa
koje se
gleda
Singapur
130
150
(5000)
Australija
Liban UN
150
200
Kanada
AFG
130
150
150
200
250
250
300
300
300
300
300
Najbolja
reenja
162
50
25




91
92
93
94
75 (na
2250)
16 (+
3,2 na
308 preko
1830)
10 (2000
- 5000)
90
10 (0 2000)
minim.
15 ako je
mogue
pribliiti
se znaku
10 (0 2000)
10 (2000
- 5000)
10 (0 2000)
28 (1000)
56
minim.
15 ako je
mogue
pribliiti
se znaku
70 - 100,
(1000 3000)
10 (2000
- 5000)
70 100, na
razdaljini
od 1000 3000
84

100
70 - 100,
na razdaljini od 1000
- 3000
10 (2000
- 5000)
panija
89
Irska
70 100, na
razdaljini
od 1000 3000
vedska

Urugvaj
88
Meksiko
Junoafrika
Republika

SAD
ADAAG
Pitanje
Kanada
NBC
Br.
Kanada
CSA
Oznake
Srbija
Filipini
Malezija
50
60
100
120
Singapur
25 (800)
50
80
100
(3500)
Australija
Liban UN
25
50
75
100
Kanada
AFG
25
50
50
70 - 100
70 - 100
100
120
Najbolja
reenja
163
16
Ne bi trebalo koristiti osvetljena crvena slova na crnoj podlozi.
Primeri kontrasta boja od vie od 70% jesu mornarsko plava na mat beloj (95%), boja zelene jabuke na beloj (72%) i srebrna na sedlo braon boji (70%).
Kombinacije boja koje treba izbegavati su uto/siva, uto/bela, plavo/zelena, crvena/zelena, crna/ljubiasta i crvena/crna.
Oznake, ukljuujui elektrine displeje, treba postaviti na kjunim takama za dalje kretanje du staza, ukljuujui izlaze i ulaze.
Znake koji su okrenuti prema pravcu kretanja najlake je primetiti i proitati.
Treba izbegavati vertikalno ispisivanje rei i lektronsko nizanje znakova.
Tamo gde mora da se koristi nizanje znakova, znaci i simboli treba da se kreu polako preko ekrana.
Pomeana mala i velika slova (npr. Kanada) lake se itaju i bre prepoznaju nego samo velika slova.
Oznake treba da se dosledno postavljaju vodei rauna o visini znakova iznad glave i znakova postavljenih na zidove, kao i jednoobrazno postavljanje znakova za pronalaenje objekata i usluga.
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
ADAAG, vedska
ADAAG
10
11
12
Minimalno osvetljenje znaka za izlaz (unutranje ili spoljanje), treba da je 5 footcandle16
Znak treba da je osvetljen tako da se gledalac ne zaslepi ili da ne zaklanja znak.
Ponekad su kao dodatak neophodne usmene informacije.
Tamo gde su postavljene indukcione petlje ili druga elektronska pomagala, treba postaviti meunarodni znak za sistem petlje (gluvi).
Ljudi sa oteenjima sluha treba da se jave na altere informacija na aerodromima, eleznikim stanicama, hotelima itd. i da zatrae pisane poruke ili druge informacije. Takav alter i mesto gde se on nalazi treba da se jasno
obelee simbolom za osobe oteenog sluha.
Preporuene boje i kontrasti tonova oznaka su - pozadina (crvena cigla ili taman kamen), znak (bela), oznake (crno, tamno zeleno ili tamno plavo); pozadina (svetla cigla ili kamen), znak (crno ili tamno) oznake (bela ili uta);
pozadina (belo okreeni zidovi), znak (crno ili tamno), oznake (uta ili bela); pozadina (zelena), znak (beli), oznake (crna, tamno zelena ili tamno plava).
Osobe sa invaliditetom mogu imati ogranienja pri pomeranju glave ili slabiji periferni vid. Znaci postavljeni pod pravim uglom u odnosu na kretanje za njih su najlake uoljivi.
Generalno, osobe mogu da razlikuju znake pod uglom od 30 stepeni sa bilo koje strane ose lica da ne pomeraju glavu.
Banglade
vedska
vedska
vedska, Singapur
vedska
Singapur
Singapur
Singapur
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
jedinica za merenje jaine osvetljenja, 1 footcandle = 10, 76391 luksa - (Prim.prev.)
Visina znakova zavisi od razdaljine s koje se gleda.
Znaci treba da su lako razumljivi svima, ukljuujui i osobe sa kognitivnim ogranienjima i ljude koji ne znaju da itaju ili ne razumeju jezik. Treba koristiti piktograme koju su opte poznati i lako se razumeju. Sadraj znaka
treba da je jednostavan, kratak i lako razumljiv.
Znaci za izlaz treba da imaju rei visine 150 mm i debljine ne manje od 20 mm.
Banglade
13
Treba da se koristi kraa forma Brajevog pisma (kratkopis).
Velika slova koriste se samo za poetnu re u reenici, vlastite imenice i imena, pojedinana slova alfabeta, inicijale i akronime.
Tamo gde boja pozadine znaka nije u znaajnom kontrastu sa okolnom povrinom, preporuuje se kontrastni okvir oko znaka.
Dokument
Br.
Komentari
Oznake Komentari
164
Simbol za pristupanost sastoji se od figure u kolicima na jednostavnoj kvadratnoj pozadini. Figura je okrenuta nadesno i njena boja je bela na plavoj pozadini.
Svaki tekst treba da je velikim slovima sa levim poravnanjem.
Ako prilaz nije glavna staza, onda treba postaviti znakove za pravac koji sadre simbol za pristupanost u glavnim holovima i prolazima.
Tamo gde lokacija oznaenog objekta nije oigledna ili je daleko od take gledanja, oznake za pravac koje sadre simbol za pristupanost treba da su postavljene du puta i da usmeravaju ljude sa invaliditetom do liftova,
ulaza, telefonskih govornica, toaleta, parkinga za vozila i slino.
Taktilni znaci koji sadre piktograme pokazuju da li je toalet muki ili enski.
Strelice se nalaze sa strane znaka na koju upuuju, to znai da strelice koje pokazuju na levo treba da su levo a strelice koje pokazuju desno treba da su desno.
Znak ne sme da ima otre ivice ili ako je uramljen, ram ne sme imati otre ivice.
Osvetljni znaci na istom staklu ili akrilni znaci sa ugraviranim legendama nisu prihvatljivi jer se ne mogu itati.
Kako bi se znaci mogli da se postavljaju i na tamne i svetle podloge, ili kod oznaka firmi gde se boja ne moe menjati, postavlja se kontrastna bordura oko znaka.
Sadraj znakova treba da je jednostavan, kratak i lako razumljiv.
Dokument
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Br.
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
Komentari
Oznake Komentari
STEPENITA
Iznenaujue ali dizajn stepenita se bitno razlikuje od zemlje do zemlje. Ekspertska grupa preporuuje da maksimalna visina ela
stepenika (1) bude 150 180 mm sa dubinom gazita (2) od 275 do 300 mm. Prema veini propisa i standarda otvorena stubita (4)
nisu dozvoljena poto su opasna za ljude koji koriste tapove ili nose proteze.
Da bi se poveala vidljivost, horizontalne trake (15) neophodne su na ivicama gazita u mnogim zemljama i sve je ei zahtev za
uoljivim upozorenjima (Kanada, Urugvaj, vedska, Filipini, Singapur i Liban). Koliki je izazov u dizajnu omoguiti osobi koja se pribliava stepenitu da uoi povrinu upozorenja, reflektuje se u intervalu povrine koja upozorava, koji je od 300 mm do 920 mm. Ovo
je veoma vaan element u dizajnu, treba ih primenjivati dosledno da bi imale efekta.
CSA standard u Kanadi trai taktilne oznake (29), koje su naroito vane kod izlaznih stepenica za sluaj opasnosti. Jo jedno vana odlika bezbednosti jeste stepen osvetljenosti (33) na stepenitu, ime se bave Kanada, panija, Junoafrika Republika, Singapur
i Liban, a Ekspertska grupa predlae 150 luksa i da se osvetljenje postavi tako da ne pravi senku.
vedska predlae da stepenice imaju minimalnu irinu od 1200 mm ako je stepenite deo puta za evakuaciju i ako je irina dovoljna
da nosila mogu da prou.
Neki zanimljivi komentari ukljuuju preporuku da se na stepenitu ne koristi tepih sa upadljivom arama to se esto koristi u mnogim
hotelima. Mnoge ljude takve are na tepisima na stepenitu dezorjentiu, naroito starije ljude i one sa ogranienom sposobnou
vida.
Junoafrika Republika istie da bi visina iznad glave trebalo da bude najmanje 2100 mm vertikalno kako ljudi ne bi udarali glavom
u donju stranu stepenita. Junoafrika Republika dalje predlae da se prozori i vrata ne otvaraju preko staza, hodnika ili rampi na
stepenitu. Ovo je veoma vano re[enje u dizajnu koje se preporuuje jer poveava bezbednost ljudi koji koriste stepenice. Sve ove
karakteristike poveavaju bezbednost ljudi dok koriste stepenice.
165
166
Pitanje
da
Ne sme da bude otvorenih

ela
Minimalna irina stepenita je
Maksimalan uspon stepenita izmeu dva odmorita

je
38
da
Stepenita imaju ujednaenu visinu ela stepenika i

dubinu gazita
Maksimalna projekcija ispusta treba da je
280
Minimalna dubina gazita je
Ispust
180
Maksimalna visina ela

stepenika je
Gazita i ela stepenika
Br.
Kanada
CSA
280
125 - 180
Kanada
NBC
38
da
da
280
100 - 180
SAD
ADAAG
1200
Meksiko
maks. 18
stepenica
1200
da
280
180
Urugvaj
maks. 13
stepenica
maks.
1800 za
unutranje
ili bez lifta,
maks.1500
za spoljanje ili sa
liftom
15 - 25
1200
280
180
panija
1000
da
otvor
maks.
100
900
da
280
150
Irska
da
250
unutranje, 300
spoljanje
vedska
Stepenita
3000
maks.
900
da
250
175 +/-6
Junoafrika
Republika
ista visina
i duina
da
300
150
Srbija
ukoeno
3650
1200
izbegavati
+/- 5
280
200
Filipini
nije dozvoljena
2000
da
Malezija
25
da
da
300
150
Singapur
25
da
da
275 - 300
150 - 165
Australija
40
maksimalno 2500
900 za
kretanje
u jednom
smeru,
1500 za
kretanje u
oba smera, 1500
za izlazne
staze
da
da
280 - 350
120 - 180
Liban UN
25
da
da
280 - 355
125 - 180
Kanada
AFG
15 - 25
maksimalno 2500
1250 (kod
soba za
prenoite),
1500 (kole,
kancelarije, male
prodavnice), 2000
(objekti
zdravstvene
zatite,
zgrade za
skupove,
velike prodavnice)
da
da
275 - 300
150 - 180
Najbolja
reenja
167
60
da
da
da
Tamo gde su ispusti izboeni, nagnuti su ka elu pod

uglom ne veim od
Ispusti na stepenicama treba da se kliu
Svi ispusti na stepenicama

treba da su u kontrastnoj
boji sa gazitem stepenika
Tamo gde su gazita isturena, ne sme biti otrih ili

okomitih uglova, koji spreavaju da noga klizi uz elo
stepenika
Minimalni nivo svetla na

stepenitu je
10
11
12
13
14
da
Treba da postoji horizontalna traka na ivici gazita koja

se protee po celoj irini
gazita
Treba da postoji horizontalna traka na ivici gazita 50 +/- 10

dubine od

je u kontrastnoj boji sa gazitem i elom stepenika
16
17
18
da
da
Treba da postoji horizontalna traka na ivici gazita
15
Horizontalne trake
13
Maksimalan prenik vertikalne ivice gazita je
100 lx
da
Treba da se izbegava da donja strana ispusta bude pod

otrim uglom
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
da
13
Kanada
NBC
daje se
prednost
30 maks.
od vertikalnog
13
da
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
10 lx
Urugvaj
prvi/
poslednji
stepenik
jasnije
oznaen
minim.
kontrastom
od 40%
vedska
da
50 - 75
da
da
da
da
Irska
panija
Stepenita
da
Junoafrika
Republika
da
da
da
da
da
nagnut
da
Srbija
da
da
da
da
da
da
da
Filipini
da
da
Malezija
da
50 - 65
da
da
120 lx
da
da
da
da
Singapur
da
50 - 75
da
da
150 lx
Australija
da
60
da
da
da
da
da
40 maks.
izboine
da
Liban UN
da
da
da
100 lx
da
da
da
ne manje
od 60
13
da
Kanada
AFG
da
50 +/- 10
da
da
150 lx
da
da
da
40 maks.
izboine
13
da
Najbolja
reenja
168

se ne klie
19
Za mere o rukohvatima na
stepenitu, pogledati odeljak RUKOHVATI
da
da
da
da
900 - 920
Uoljivi pokazivai opasnosti se postavljaju na svako

odmorite koje je ujedno i
poetak nekog niza stepenica
Uoljivi pokazivai opasnosti postavljaju se tamo gde

se redovan shema stepenica naruava
Tamo gde du odmorita

veeg od 2100 mm ne postoji neprekidan rukohvat
treba postaviti uoljive pokazivae opasnosti
Uoljiva povrina upozorenja prostire se celom irinom stepenika
Dubina uoljive povrine za

upozorenje pri vrhu stepenica je
22
23
24
25
26
da
Tamo gde stepenite nije

ograeno, postavljaju se
uoljivi pokazivai opasnosti
da
da
21
20
Rukohvati
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
900
da
Kanada
NBC
da
SAD
ADAAG
da
Meksiko
da
da
Urugvaj
minim.
40 %
kontrasta
na pokazivaima
pri vrhu, u
podnoju i na
svakom
odmoritu
da
vedska
800 (400
gde nije
direktno)
da
da
da
Irska
800
da
da
da
panija
Stepenita
da
Junoafrika
Republika
da
da
da
Srbija
300
da
da
da
da
Filipini
da
da
Malezija
600
600
minim.
pri vrhu,
podnoju,
sredinjim
odmoritima
da
da
da
da
da
Liban UN
da
da
Australija
da
blizu
ivice na
gornjem i
sredinjem
odmoritu
i odmoritima
izmeu
njih
blizu ivice
odmorita
da
da
Singapur
920
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
800
da
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
169
da
Pogledati odeljak UOLJIVA

UPOZORENJA za dodatne
mere
28
da
da
Stepenice za izlaz u sluaju

opasnosti treba oznaiti
taktilnim oznakam
Za dodatne mere o oznakama, pogledati odeljak

OZNAKE
30
31
32
35
Spoljanje stepenice treba

da su osmiljene tako da se
na njima ne nakuplja voda
Nakupljanje vode
34
Za mere u vezi sa zatienim prostorom na stepenitu ili uz njega, pogledati

odeljak PROTIVPOARNA
ZATITA
Zatieni prostor
33
Stepenite treba da je
dobro osvetljeno tako da se
moe lako videti
da
da
da
da
Ako se stepenice nalaze u

posebnom odeljku za stepenite, spratove oznaiti
taktilnim oznakama
29
Osvetljenje
da
Ako se stepenice nalaze

u posebnom odeljku za
stepenite, treba ih oznaiti
taktilnim oznakama
Oznake
da
27
Pitanje
Uoljiva povrina upozorenja poinje za jednu

irinu gazita pre ispusta
stepenika
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
SAD
ADAAG
Meksiko
da
da
Urugvaj
da
da
da
da
vedska
da
400 od
prvog
stepenika
Irska
da
da
da
panija
Stepenita
da
da,
minim.
150 lx
da
Junoafrika
Republika
da,
500 od
stepnika
Srbija
da
da
da
Filipini
da
Malezija
minim.
120 lx, i
postavljeno tako da
ne baca
senku
da
da
300 na vrhu,
u podnoju
i sredinjim
odmoritima
Singapur
da
da
Australija
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da, 150 lx,

i postavljeno tako
da ne baca
senku
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
170
Broj koji oznaava sprat treba da je najmanje 72 mm , crno na beloj podlozi.
Kada su stepenice deo puta za evakuaciju iz prostora namenjenog za vie od 150 ljudi, njihova minimalna irina treba da je 1200 mm. irina stepenica treba da je dovoljna da se po njima bezbedno mogu preneti nosila.
Nijedna vrata ne treba da se otvaraju na stepenite osim ako se otvaraju na odmorite.
irina odmorita na koje se otvaraju vrata treba da je barem koliko i irina vrata.
Neko odmorite za dva niza stepenica u istoj liniji, treba da ima irinu od barem 1100 mm i da bude iroko barem koliko i stepenite.
Prostor iznad glave na bilo kom mestu na bilo kom stepenitu treba da je najmanje 2100 mm mereno vertikalno od linije nagiba.
Daje se prednost niskom elu i irokom gazitu, za ljude sa smanjenom sposobnou kretanja.
Prozori i vrata ne treba da se otvaraju na staze, hodnike, stepenita ili rampe da ne ometaju kretanje.
Treba da se daju upozorenja u kontratnim bojama o bilo kakvoj prepreci ili opasnosti na podu ili zidu. Odnosno kontrastne boje kao i promena u teksturi poda treba da se koriste na poetku i kraju stepenica.
Stepenita treba da su u kontrastnoj boji da upozore osobe sa oteenjima vida da postoje stepenice.
Uoljive povrine upozorenja su od materijala koji je u kontrastnoj boji sa okolnim podnim oblogama.
Stepenita treba da su osvetljena do nivoa od minimalno 120 luksa i okrenuta tako da su oba pravca kretanja osvetljena bez stvaranja senki i sa odgovarajuim kontrastom izmeu gazita i ela stepenika.
Za trake na ispustima ne bi trebalo da se koristi svetao nerajui elik i uglaani mesing.
CSA, Singapur
ADAAG
Banglade
vedska
Malezija
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
10
11
12
13
14
15
16
Uzeti u obzir mogunost postavljanja vizuelnog kontrasta na ispustima gazita, ili na vertikalnim ivicama gazita bez ispusta, da bi gazita stepenica bila uoljivija slabovidim ljudima.
Tepisi sa gustim arama ne treba da se koriste na stepenitu.
Kad su stepenita napolju i na irokim stepenitima treba postaviti rukohvat na sredini da se mogu lako koristiti.
CSA
Komentari
Dokument
Br.
Stepenita Komentari
TELEFONI
Najmanje jedan telefon od telefona koji su na raspolaganju treba da je pristupaan nekome ko koristi kolica i jedan da je pristupaan nekome ko je gluv ili tee uje.
Javne govornice trebalo bi da su opremljene ureajem za kontrolu zvuka (8) kako bi bile pristupane osobama koje tee uju, mada
ova karakteristika nailazi na odobravanje svih, naroito u bunoj sredini. Australija i Kanada trae osvetljenje (10) od minimum 200
luksa pored telefona. Maksimalna visina za sve delove telefona koji se koriste (12) varira od najmanje 800 mm do najvie 1370 mm,
gde se visina kree od 750 do 900 mm za telefone napravljene za ljude koji sede.
Minimalna ista povrina poda ispred telefona (1) varira od 750 x 1200 mm do 1500 x 1000 mm, po preporuci vedske, a najbolje
reenje bilo bi 800 x 1300 mm. Vano je da javne govornice budu postavljene du prilaza i da nisu isturene (2). Duina gajtana na
slualici (7) treba da je 1000 mm, kako navodi Kanada.
Na nekim mestima, javne govornice sada imaju TTY pripojen aparatu. Kanada, SAD, Singapur navode da je potrebna polica za TTY
(telepisaa maina) (16) kako bi ljudi koji su gluvi ili tee uju mogli da koriste telefon. Vano je zapamtiti da treba da bude dovoljno
prostora za policu kao i prostora iznad nje (22) kako bi se omoguilo kucanje i itanje. Telefoni opremljeni telepisaom mainom ili
regulatorom jaine zvuka treba da imaju znak za pristupanost za ljude koji su gluvi ili tee uju (24).
SAD istie da govornice koje imaju prostor za tekstualni telefon (ispod telefona) nisu pristupane ljudima koji koriste kolica zbog toga
to postoji problem sa prostorom za kolena. Zato se predlae poseban telefon za ljude koji koriste tekstualni telefon. Urugvaj predlae
vizuelne, taktilne i zvune oznake za javne govornice.
171
172
Pitanje
510
Razdaljina od ivice telefonske kabine i prednje strane

telefona je (boni pristup)
Razdaljina od ivice telefonske kabine i prednje strane

telefona je (pristup spreda)
Telefoni na kojima se moe

regulisati jaina zvuka
treba da imaju komandu
za postepeno podeavanje
jaine zvuka
da
Minimalna duina gajtana

1000
telefonske slualice je
Komande
Gajtan od slualice
255
680
Vertikalna ivica telefona

i kabine je od poda na
maksimalnoj visini od
735
da
685
da
Telefon i kabina mogu da

budu istureni od zida vie
od 100 mm, ako je kabina
uoljiva tapom
685
100
100
760 x
1220
SAD
ADAAG
750 x
1200
Kanada
NBC
Maksimalna daljina do koje

su telefoni i kabine istureni
od zida je
Kabina

poda ispred telefona za
prostor za kolena osobe
koja sedi (koja se moe
nastaviti do 480 mm ispod
telefona) je
ista povrina poda
Br.
Kanada
CSA
Meksiko
Urugvaj
1500
x 1000
(plus
1500
x 1500
izvan
kabine)
vedska
Irska
panija
Telefoni
Junoafrika
Republika
100 1200
kabina
900 x
1100
minim.
1500 x
1500,
maksimalna razlika
u visini 20
mm
Srbija
Filipini
Malezija
900
900 x
1200
(otvor
kabine
minim.
900, i da
nije ogranieno
fiksiranim
seditima)
Singapur
735
260 do
delova
koji se
koriste
ne treba
da su
istureni
800 x
1300
Australija
750
1200 x
850
Liban UN
1000
510
255
680
da
100
760 x
1370
Kanada
AFG
da
1000
510
255
350
da
ne treba da
su istureni
800 x
1300
Najbolja
reenja
173
200 lx
1370
1200
da
Minimalni nivo svetla na

komandama, kod imenika i
na polici treba da je
Maksimalna visina delova

koji se koriste (ukljuujui otvor za ubacivanje
novia) od poda za osobu
koja stoji je
Maksimalna visina delova

koji se koriste (ukljuujui otvor za ubacivanje
novia) od poda za osobu
koja sedi je
Za mere o prostoru poda

10
11
12
13
680
Telefoni za osobe koje sede

treba da imaju visinu praznog prostora za kolena od
najmanje
15
865
680 - 730
680 - 730
300
Maksimalna visina police

od poda je
Visina istine za kolena

ispod telefona je
Ravna polica telefonske

govornice treba da ima
minimalnu dubinu od
17
18
19
350
da
Potrebna je polica za TT
(tekstualni telefon)
1200
1200
da
Kanada
NBC
16
Polica
750
Minimalna irina prostora

za kolena ispod telefona za
osobu koja sedi je
14
Prostor za kolena
da
Da li postoji mogunost
regulisanja jaine zvuka na
telefonu
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
dovoljno
veliku za
TT
685
da
685
760
da
1220
1220
da
SAD
ADAAG
680
680
da
1200
Meksiko
1400
Urugvaj
700
800
1000 1100
da
vedska
Irska
da
panija
Telefoni
Junoafrika
Republika
Srbija
da
Filipini
Malezija
480
680
minim.
700 - 800
800
900
da
800 1200
800 1200
Singapur
640 - 650
640 - 650
800
da
1100
200 lx
da
Australija
da
900 1200
da
Liban UN
350
da
720
760
da
1200
1370
200
da
Kanada
AFG
350
700
700 - 800
da
700
800
da
1000 1100
1370
200 lx
da
Najbolja
reenja
174
225
250
Ravna polica telefonske govornice treba da ima minimalnu irinu od
Na telefonskoj govornici
gde nema tekstualnog telefona (TT) ili telepisae maine (TTY), treba obezbediti
ravnu policu minimalne iste irine od
Iznad ravne police treba da

postoji ist prostor od najmanje
20
21
22
da
da
da
Tamo gde postoje smernice

do telefona, one treba da
obuhvataju odgovarajue
simbole za pristupanost
Telefoni kojima je mogue

regulisati jainu zvuka treba
da su oznaeni simbolom
za pristupanost za ljude
koji tee uju ili su gluvi
Tamo gde postoji telepisaa

maina (TTY) ili tekstualni
telefon (TT) na javnoj
govornici, ona treba da je
oznaena simbolom za TT
23
24
25
Oznake/Simboli
450
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
250
250
250
Kanada
NBC
da
da
150
dovoljno
veliku za
TT
dovoljno
veliku za
TT
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Telefoni
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
Singapur
Australija
da
da
da
Liban UN
da
da
da
250
250
250
Kanada
AFG
da
da
da
250
250
450
Najbolja
reenja
175
Ako postoji samo jedan telefon, treba da postoji mogunost da ga koristi osoba koja sedi i osoba koja tee uje ili je gluva.
Ako postoji vie od jednog telefona, treba da postoji mogunost da barem jedan moe da koristi osoba koja sedi, i barem jedan osoba koja tee uje, nagluva ili gluva osoba. Ako postoji vie tipova telefona (npr. na karticu,
novie, interni, taksi telefon) treba da postoji mogunost da barem jedan aparat od svakog tipa moe da koristi i osoba koja sedi i osoba koja tee uje ili gluva osoba.
Najmanje jedna telefonska govornica opremljena tekstualnim telefonom (TT) ili telepisaom mainom (TTY) treba da postoji u javnim objektima.
Ako postoji samo jedan TTY ili TT, on treba da je postavljen kod telefona koji se koristi stojei.
Telefon sa TT-om ispod njega ne moe biti pristupaan kolicima zato to zbog minimalne propisane visine tastature od 865 mm moe da se desi da najvii deo koji se koristi (najee otvor za ubacivanje novia) moe da
premai maksimalno dozvoljen opseg domaaja.
Mada sedita nisu propisana kod TT-ova, itanje i kucanje na TT-u je lake iz sedeeg nego iz stojeeg poloaja.
Telefonske govornice namenjene za prenosive TT ili TTY treba da imaju policu i utika unutar telefonske kabine ili uz nju.
Tako gde postoji vie telefonskih govornica, najmanje jedna treba da ima komande na maksimalnoj visini od 1400 mm sa vizuelnim, taktilnim i zvunim signalima. Kada se radi o telefonu u kabini, minimalna povrina kabine
treba da je 800 x 1200 mm, sa povrinom za pristup spreda od 800 x 2050 mm.
Telefonske imenike, ako postoje, treba postaviti tako da ih korisnik kolica moe dohvatiti.
CSA, ADAAG
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA, Singapur, ICTA
ADAAG
ADAAG
ADAAG
Urugvaj
Singapur
10
11
Treba da postoje slualice za one kojima su potrebne da priaju telefonom na radnom mestu.
Telefonske kabine treba da su uvuene, van staza.
ICTA
ICTA
13
14
15
Tamo gde su postavljene indukcione petlje ili druga elektronska pomagala, treba postaviti meunarodni znak za sistem petlje (gluve osobe).
Singapur
12
Tamo gde postoje telefonske govornice, najmanje jedna treba da je pristupana.
Ako je postavljeno sedite, treba da postoji mogunost da se ono moe pomerati kako bi osoba koja koristi kolica mogla da prie i koristi telefon.
Telefoni sa podeavanjem jaine zvuka korisni su svima na mestima sa visokim nivoom buke. Komande za pojaavanje zvuka treba postaviti na sve telefonske govornice.
Dokument
Br.
Komentari
Telefoni Komentari
TOALETI
Pristupana oznaka na vratima toaleta naroito je vana kako bi ljudi sa oteenjem vida i ostali mogli da prepoznaju odgovarajui toalet.
Svi propisi i standardi zahtevaju odgovarajui prostor za manevrisanje ispred vrata toaleta sa istom povrinom s unutranje strane
vrata (7) koja generalno iznosi 1500 x 1500 mm. Dvoje vrata jedna za drugim predstavljaju uobiajenu praksu u dizajnu koju treba izbegavati kod vrata toaleta. Filipini, Singapur, Junoafrika Republika i Kanada naroito pominju da ako toalet nije pristupaan,
oznake (3) treba da pokazuje gde se nalazi najblii pristupaan toalet, a Junoafrika Republika navodi da to ne bi trebalo da bude
dalje od 200 m.
Minimalna veliina kabine toaleta (8) varira od 1500 x 1500 mm po Nacionalnom zakonu o izgradnji Kanade, do 2200 x 2200 mm u
vedskoj, i 1600 x 2000 mm u Australiji. Najbolja prakse prema Strunoj komisiji je 1700 x 1800 mm. Vana mera prema standardima
u SAD, Kanadi i Libanu jeste da se vrata kabine toaleta (10) u ravni sa prostorom za transfer pored toaleta. Minimalni otvor vrata
kabine (13) varira od 750 mm u Libanu do 900 mm u Meksiku, Singapuru, a kanadski AFG daje 950 mm. Mnoge, ali ne sve, zemlje
navode da se vrata otvaraju ka napolju (15) i da postoji ruica.
Visina olje (23) znaajno se razlikuje od zemlje do zemlje sa najniom merom u Kanadi 400 460 mm, a najviom u Australiji
460 480 mm. Opte uzevi, ljudi koji koriste kolica vie vole da se premeste na visini koja je ista kao i sedite njihovih kolica dok
stariji ljudi vie vole visoke olje. Vano je postaviti olju na razdaljini koja olakava upotrebu hvataljki (27). Predlog najboljeg
reenja je da centralna linija olje bude udaljena izmeu 460 480 mm od bonog zida. ista povrina sa strane za transfer (28)
kree se od 1200 x 800 mm u Urugvaju do 750 x 800 mm u paniji, dok vedska trai 900 mm s obe strane.
Veliina hvataljki je prilino ujednaena, postavljene su na visini (39) od 700 mm u Irskoj, na 915 mm u SAD i 950 mm u Libanu.
Duina hvataljke iza olje (49) kree se od 300 mm u Australiji do 915 mm u SAD, dok Struna komisija daje prednost veim dimenzijama.
Visina pisoara (50) odreena je u SAD, Kanadi, paniji, na Filipinima, u Maleziji, Singapuru i Australiji i kree se od 430 do 510 mm.
Veina takoe propisuje istu povrinu poda (51) ispred pisoara, a Kanada, Meksiko, panija, Singapur i Australija takoe navode
hvataljke (57) postavljene vertikalno pored pisoara, to je noviji dodatak vodiu za pristupanost.
Visina lavaboa (68) kree se od najnie 760 mm u Meksiku do najvie 865 mm u SAD, a najbolja praksa bila bi iz Singapura 800
840 mm, s minimalnom visinom prostora za kolena ispod lavaboa (74) koja se kree od 640 mm u Australiji do 700 mm u paniji.
Preporuuju se sifoni ispod lavaboa i ruice u obliku poluge (77). Poloaj draa za toalet papir (96) je na visini u opsegu od 355
mm u SAD do 1200 mm u Libanu, dok Struna komisija preporuuje visinu 600 700 mm i da to bude ispod hvataljke kako se ne
bi ometala njena upotreba.
Minimalni stepen osvetljenosti (98) navode Australija, Junoafrika Republika, Kanada i vedska i iznosi 200 luksa. Iste zemlje navode
da bi toalet trebalo da bude dobro osvetljen.
Neki vredni komentari iz Australije skreu panju na injenicu da se ljudi sa invaliditetom kad se prebacuju na olju, oslanjaju na dasku
i drae teinom veom od prosene. Singapur predlae da prekidai za svetlo, kuke za kaput i slini predmeti budu u boji koja je u
kontrastu sa pozadinom.
ICTA je istakla da temperaturu vode treba odravati iznad 50C kako bi se spreio razvoj bakterija. Pored toga, oni predlau da
se postavi vizualni alarm u toaletima koji bi upozoravao ljude koji su gluvi ili tee uju u sluaju opasnosti. Vano je imati na umu da
pregradni zidovi ne pruaju dovoljan oslonac za hvataljke.
Osveivae vazduha koji isputaju parfem treba izbegavati poto mogu izazvati reakcije kod ljudi koji su osetljivi na spoljne nadraaje
176
177
Pitanje
Za mere o glavnim ulaznim

vratima pogledati odeljak
VRATA
da
da
Ako toalet nije pristupaan,

oznake pokazuju lokaciju
najblieg pristupanog
toaleta

za dalje mere o oznakama
na ulazima u toalet ili u
toaletima
da
da
1500 x
1200
1500 x
1600
Treba da postoji ista

podna povrina kod ulaznih
vrata
Pogledati odeljak VRATA za

mere o prostoru za manevrisanje kod vrata
Minimalan unutranji ist

prostor kod ulaznih vrata
toaleta
Minimalna unutranja
duina x irina kabine
Podna povrina
da
da
Ako nema vrata na ulazu u

toalet, oznake se postavljeju na spoljnje zidove sa obe
strane otvora za ulaz
Oznake
Glavna ulazna vrata
Br.
Kanada
CSA
1500 x
1500
da
da
da
Kanada
NBC
1420
x 1525
(toalet
postavljen
na zid)
1525 x
1500 (postavljen
na pod)
da
da
da
da
SAD
ADAAG
1700 x
1700
da
da
Meksiko
prenika
1200
da
da
da
Urugvaj
2200 x
2200
da
da
da
da
vedska
da
da
Irska
da
da
da
panija
Toaleti
1600 x
1600
da
da
da, ne bi
trebalo da
je dalje od
200 m
da
Junoafrika
Republika
1500 x
1500
neometani
pristup
svim sanitarijama
1700 x
1800
da
da
da
da
da se
mogu lako
pronai
da
Filipini
da
da
900
Srbija
da ima
dovoljno
prostora
za okretanje i da
se koristi
toalet
da
Malezija
1500 x
1750
1500 x
1500
da
da
da
da
da
Singapur
1600 x
2000
da
da
da
Australija
1500 x
1500
1500 x
1500
da
da
da
Liban UN
1800 x
1830
1525 x
1600
da
da
da
Kanada
AFG
1700 x
1800
1500 x
1500
da
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
178
Pitanje
da
da
50
22 N
810
1500 x
1500
da
da
140
Da li je mogue vrata kabine

toaleta zabraviti rezom iznutra ureajima koji se mogu
koristiti jednom rukom i
bez jakog stiska, stezanja i
uvrtanja lanka na ruci
Vrata kabine toaleta treba

da su u ravni sa prostorom
za transfer uz toalet
Vrata kabine toaleta treba

da se sama zatvaraju tako
da kad nema nikog, vrata
su pritvorena, udaljena od
dovratka ne vie od
Da bi se otvorila brava (klizea ili poluga) na vratima

kabine potrebna je sila ne
vea od
Minimalan otvor vrata kabine

ispred vrata kabine toaleta
(pogledati odeljak VRATA za
vie informacija o merama
o ulazima i prostorima za
manevrisanje)
Da li se vrata otvaraju ka
napolje osim ako je obezbeen dodatni prostor u
prostoriji za otvaranje vrata
Da li unutranja vrata toaleta imaju horizontalnu kvaku

u obliku slova D
Duina kvake u obliku slova

D na unutranjim vratima
toaleta je najmanje
10
11
12
13
14
15
16
17
Vrata kabine toaleta
Br.
Kanada
CSA
140
da
da
1400 x
1700
800
22 N
Kanada
NBC
da
da
1525 x
1065
815
22,2 N
da
da
da
SAD
ADAAG
otvaraju
se ka
napolje
900
Meksiko
Urugvaj
800
da
vedska
Irska
1500 x
1500
panija
Toaleti
Junoafrika
Republika
Srbija
1500 x
1500
800
da
Filipini
da
Malezija
600
da
otvaraju
se ka
napolje
1200 x
1200
900
22 N
da
Singapur
da
da
1510 x
1750
800
19,5 N
daje se
prednost
Australija
da
da
750
da
Liban UN
da
1600 x
1370
950
22 N
da
da
da
Kanada
AFG
140
da
da
1500 x
1500
900
19,5 N
da
da
da
Najbolja
reenja
179
da
140
120 - 220
800 1000
Sredinja linija kvake u obliku slova D s unutranje strane vrata kabine nalazi se od
arke na
Da li spoljna strana vrata

toaleta imaju horizontalnu
kvaku u obliku slova D
Sa spoljanje strane vrata

kabine blizu reze, nalazi se
kvaka u obliku slova D minimlane duine
Centralna linija kvake u obliku slova D sa spoljanje

strane vrata kabine nalazi se
od arke na razdaljini od
Kvake u obliku slova D postaviti od poda na visini od
18
19
20
21
22
400 460
da
da
da
460 - 480
Daska na WC olji treba da

Daska na WC olji ne treba

da radi na oprugu
Ako nema poklopca ili

kotlia, WC olja treba da
ima naslon za lea
Poklopac na kotliu treba

da je vrsto privren
WC olja je postavljena od
centralne linije do susednog zida na zdaljenosti od
23
24
25
26
27
Daska na WC olji i dugme za putanje vode
200 - 300
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
285 - 305
da
da
400 - 460
140
da
200 - 300
Kanada
NBC
405 - 455
da
da
430 - 485
865 1220
blizu reze
da
blizu reze
SAD
ADAAG
450 - 500
Meksiko
Urugvaj
480
vedska
450 - 460
Irska
950 1050
da
450 - 500
panija
Toaleti
450 - 500
da
da
460 - 480
Junoafrika
Republika
Srbija
450
Filipini
Malezija
460 - 480
460 - 480
da
da
400 - 460
blizu strane vrata

na kojoj je
reza
140
da
200 - 300
od arke
Kanada
AFG
daje se
prednost
toaletima
privrenim za zid
450 - 500
450 - 500
da
Liban UN
da
450 - 460
460 - 480
900 1000
minim. 50
od otvora
na strani
na kojoj je
reza
Australija
da
da
450 - 480
900 1100
blizu strane vrata

na kojoj je
reza
140
da
130
Singapur
460 - 480
da
da
da
460 - 480
800 - 1000
blizu strane
vrata na
kojoj je
reza
140
da
minim. 50
od otvora
na strani
na kojoj je
reza
Najbolja
reenja
180
da
da
400 1200
Dugme za putanje vode

treba da se nalazi sa strane
na kojoj se prelazi

aktivira se rukom ili se kontolie elektronski
Ako se dugme za putanje

vode aktivira rukom, treba
da je tipa poluge

postaviti od poda na visini
od
28
29
30
31
32
35 - 45
1,3 kN
Prenik hvataljki je
Prostor izmeu postavljene

hvataljke i zida je
Hvataljke treba da su
postvaljene tako da se odupiru sili iz svakog pravca od
najmanje
Hvataljke i susedne povrine treba da su bez otrih i

abrazivnih elemenata
34
35
36
37
da
30 - 40
Hvataljke treba da se ne
kliu
33
da
da
Treba da postoji ist

prostor za transfer du
slobodne strane WC-a mereno od stranjeg zida do
ivice daske na WC olji od
najmanje (dubina x irina)
Hvataljke generalno
1500 x
900
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
1,3kN
35 - 45
30 - 40
da
da
da
da
1500
Kanada
NBC
da
1,112 kN
38
32 - 51
380 1220
da
da
SAD
ADAAG
38
da
rukom
Meksiko
400-1400
1200 x
800
Urugvaj
irok 900
s obe
strane,
da bi se
moglo
prei sa
bilo koje
strane
vedska
Irska
45 - 55
30 - 40
ili velikim
dugmetom
da
750 x 800
panija
Toaleti
da
1200 x
900
Singapur
48
32
600
da
1,3 kN
40 - 50
35 - 45
da
600 1200
da ne zahteva vrst
stisak,
stezanje
ili uvrtanje
zgloba na
ruci
hvataljke
su obavezne
da
Malezija
da se
produi
dugme za
putanje
vode
maks.
1200
Filipini
da
Srbija
rukom
lako
dostupno
korisniku
kolica
Junoafrika
Republika
da
1,1 kN
50 - 60
30 - 40
6001100
da
da
dubok
800+/-10
Australija
vrsto privrene
35 - 45
30 - 40
da
500 1200
rukom
da
900 x
1500
Liban UN
da
1,3 kN
30 - 40
30 - 40
da
400 1200
da
da
da
950 x
1830
Kanada
AFG
da
1,3 kN
35 - 45
30 - 40
da
600 - 1100
da
da
da
900 x
1500
Najbolja
reenja
181
450
da - po
volji
600
Dodatna, vertikalna hvataljka treba da se postavi na

boni zid
Dodatna vertikalna hvataljka postavljena na boni

zid treba da ima minimalnu
duinu od
43
44
45
41
Hvataljka se prua sa
bonog zida ispred olje
najmanje
300
Hvataljka na bonom zidu

nalazi se na maksimalnoj
udaljenosti od zadnjeg
zida od
40
da
Najmanji broj horizontaknih

hvataljki kod WC olje
39
Hvataljka treba da je na
bonom zidu koji je najblii
WC-u
750 - 850
Horizontalna hvtaljka treba

da je postavljena od poda
na visini od
42
da
Hvataljke ne treba da se
okreu oko nosaa
Pitanje
38
Br.
Kanada
CSA
450
da
840 - 920
Kanada
NBC
prua se
od zadnjeg zida
najmanje
1370
da
305
840 - 915
da
SAD
ADAAG
da
800
Meksiko
da
Urugvaj
2, sklopive sa vake
strane WC
olje
vedska
600
da
200
350
700
Irska
300
700 - 750
panija
Toaleti
200 (ako
je u obliku
slova L,
300 pod
uglom
od 45
vertikalna i
300 duga)
da
380
800
Junoafrika
Republika
Srbija
da
Filipini
da
Malezija
da
450
400 - 500
da
100 - 150
da
50 - 60
da se
prua
najmanje 450
ispred
daske na
WC olji
da
2, (3 u
zasebnim
toaletima)
800 - 810
da
Australija
3 (4 u
zasebnim
toaletima)
740 - 780
Singapur
da
850 - 950
Liban UN
700
propisuje
se
150
da
prua
se 150
ispred
daske za
WC
2 (jedna
u obliku
slova L)
840 - 920
(230
iznad
daske na
WC olji)
Kanada
AFG
600
da
450
da
350
2, (jedan
sa strane
i jedan
pozadi)
750 - 850
da
Najbolja
reenja
182
900 1500
da
600
Dodatnu vertikalnu
hvataljku na bonom zidu
postaviti po volji, i ona treba da je postavljena ispred
WC olje na maksimalnoj
udaljenosti od
Vertikalna hvataljka na
bonom zidu treba da je od
poda postavljena na visini od
Hvataljka treba da se postavi na zid iza WC olje
Duina hvataljke postavljene

na zidu iza WC olje i usmerene ka njoj je najmanje
46
47
48
49
750 x
1200
da
da
da
Minimalan ist prostor ispred

i oko pisaora treba da je
Prilaz pisoaru nema prepeka u vidu promena u nivou

poda ili paravana
Pisoar treba da se nalazi uz

prilaz
Komande za putanje vode

na pisoaru treba da se aktiviraju jednom rukom bez
jakog stiska, stezanja ili
uvrtanja zgloba na ruci ili da
su automatske
Komande za putanje vode

na pisoaru treba da su od
poda na visini od
51
52
53
54
55
1200
430
Visina donje ivice pisoara

postavljenog na zid od poda
nije vie od
50
Pisoar i komande za putanje vode
250
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
488 - 512
450
da
Kanada
NBC
1220
da
760 x
1220
430
915
da
SAD
ADAAG
da
Meksiko
1400
da
Urugvaj
vedska
600
donji deo
na 800
200
Irska
da
750 x
1200
300 - 400
da
panija
Toaleti
750
da
Junoafrika
Republika
Srbija
1200
da
750 x
1300
480
da
Filipini
da
400
Malezija
1200
da
nema
promena
u nivou
poda
750 x
1200
400
750
da
850 1300
450
(vertikalna
cev propisana)
Singapur
800 x
1300
300
da
da
450
1120
da
da
da
760 x
1370
488 - 510
600
da
pored
olje, sa
strane gde
se prelazi
1120
da
da
da
800 x
1300
400
915
da
donji deo
na 800
900 1000
Najbolja
reenja
donji deo
na 230
iznad
daske na
WC olji
Kanada
AFG
250
da
Liban UN
150 (vertkalna cev

propisana)
200 - 250
Australija
183
Za aktiviranje komandi za
putanje vode na pisoaru
potrebna je sila ne manja od
56
600
380
600 - 650
Svaka hvataljka postavljena

vertikalno na zadnjem zidu
sa bilo koje strane pisoara
ima duinu od najmanje
Svaka hvataljka postavljena

s bilo koje strane pisoara od
sredita pisoara nije vie od
Donja ivica vertikalne hvataljke sa svake strane pisoara postavljena je od poda

na visini od
58
59
60
da
50
70%
150
Pisoari treba da imaju vertikalne oznake oko i iznad

pisoara
Vertikalne oznake za pisoare ne treba da su ire od
Vertikalne oznake za pisoare treba da su izdignute od

okolne povrine zida barem
Vertikalne oznake za pisoare treba da su u kontrastnoj

boji sa okolnom povrinom
zida ne manje od
Vertikalne oznake za pisoare treba da se pruaju preko

vrha pisoara ne manje od
61
62
63
64
65
Vertikalne oznake za pisoare
da
Hvataljke su postavljene
sa bilo koje strane pisoara
22 N
57
Hvataljke kod pisoara
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
22,2 N
SAD
ADAAG
da
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
750
350
da
da
panija
Toaleti
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
1200
Malezija
1000
500
da
22 N
Singapur
da
Australija
Liban UN
1000 do
sredita
hvataljke
380
300
da
22 N
Kanada
AFG
nije dostupno
nije dostupno
nije dostupno
nije dostupno
ne
600 - 650
380
600
da
22 N
Najbolja
reenja
184
Vertikalne oznake za pisoare gde su primenljive pruaju se iznad vrha pisoara do

take iznad obloge poda od
najmanje
66
810 - 860
750 x
1200
750
720
750
200
680
230
230
Gornji deo lavaboa nalazi se

Minimalan ist prostor

ispred lavaboa je (od ega
maksimalno 480 mm moe
biti ispod lavaboa)
Minimalna irina prednjeg

slobodnog prostora umivonika treba da je
Minimalna irina prednjeg

slobodnog prostora umivonika treba da ima visinu
istine za kolena od
Minimalna irina prostora

za kolena
Minimalna dubina prostora

za kolena
Minimalna visina prostora

za kolena ispod lavaboa je
Minimalni dodatni prostor

za none prste sa visinom
za kolena od 680 mm ispod
lavaboa sa dubinom od
Minimalna visina dodatnog

prostora za none prste
Topla voda i cevi za odvod

su sklonjeni pozadi
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
da
460
Minimalna razdaljina izmeu sredita lavaboa i bonog zida je
1300
67
Lavabo
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
230
150
685
205
760
735
760
865
460
Kanada
NBC
ili postavljene tako

da tite od
kontakta
230
150
685
205
760
735
760
760 x
1220
865
460
SAD
ADAAG
1350 x
1350
760 - 800
Meksiko
800
900
Urugvaj
pogodno
lociran
vedska
800
Irska
700
250
800
700
800
800 x
1200
800 - 850
panija
Toaleti
650
680
830
maks.
Junoafrika
Republika
Srbija
700
500
750 x
1300
800
Filipini
Malezija
da
230
230
680
200
750
720
750
750 x
1200
800 - 840
460 - 480
Singapur
da
290
190 - 200
640 - 650
300
600
600
800 x
1000
770 - 800
Australija
da
650
700
650 - 700
700
750 x
1200
800 - 850
450
Liban UN
230
225
685
205
760
685
760
760 x
1370
820 - 840
460
Kanada
AFG
da
290
230
685
250
800
700
760
760 x
1370
800 - 850
460
nije dostupno
Najbolja
reenja
185
81
55 C
da
Temperatura vode ne treba

da prelazi
Temperatura vode kontrolie se termostatom ili

ventilom za izjednaavanje
pritiska
84
85
Temperatura vode
Slavine sa senzorom koje

se aktiviraju runo ostaju
otvorene minimum
Slavine na lavabou treba da

su tipa poluga sa minimlanom razdaljinom od centra
rotacije do vrha ruice od
najmanje
80
83
75
Slavine na lavabou i ostale

komande treba da su jednorune da mogu da se
aktiviraju pesnicom ili da se
kontroliu elektronski
79
da
da
Temperatura vode kojom se

lavabo snabdeva treba da
se kontrolie termostatom
78
Slavine na lavabou ne treba

da imaju oprugu
da
Ako cevi od tople vode i odvoda dodiruju sa istinom

ispod lavaboa, treba da su
izolovane
82
da
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
Kanada
NBC
49 C
10 sek.
ako opruga postoji,

treba da
ostane
otvorena
minim. 10
sek.
da
da
SAD
ADAAG
da
Meksiko
da
Urugvaj
40 C
da
vedska
Irska
da
da
da
panija
Toaleti
150
da
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
da
Australija
da
da
Liban UN
da
43 C
da
da
da
Kanada
AFG
da
55 C
10 sek.
da
75
da
da
da
Najbolja
reenja
186
da
Kuka za kapute treba da se

postavi na boni zid kabine
WC-a
89
1100
da
Tamo gde postoji dra za

sapun u pristupanom toaletu, treba da je od poda na
visini ne veoj od
Tamo gde postoji dra

za sapun u pristupanom
toaletu, treba da postoji
mogunost da se sapun
jednom rukom istisnuti na
dlan iste te ruke
91
92
Dra za sapun
90
Barem jedno ogledalo postavljeno tako da mu je donja ivica od poda ne vie od
1000
40
Maksimalna projekcija kuke

za kapute od zida
88
Ogledalo
1200
Maksimalna visina kuke za

kapute od poda
1200
87
Kuke za kapute
86
Pitanje
Treba da se obezbedi barem

jedan komad od svega to
predstavlja dodatni pribor u
toaletu iji su delovi koji se
koriste i komande postavljeni iznad poda na maksimalnoj visini od
Dodatni pribor
Br.
Kanada
CSA
1200
1000
da
50
1200
1200
Kanada
NBC
1220
(nema pulta) 1120
(preko
pulta)
1015
1220
SAD
ADAAG
1200
1200
Meksiko
900
Urugvaj
odgovarajueg
dizajna
pogodno
postavljen
pogodno
locirano
pogodno
lociran
1000
vedska
Irska
panija
Toaleti
820 (na
gornjem
delu
lavaboa)
1200
Junoafrika
Republika
1200
Srbija
da se
moe lako
dohvatiti
da se
mogu lako
dohvatiti
da se lako
mogu
dohvatiti
da se lako
mogu
dohvatiti
Filipini
Malezija
1000 1200
1000
da
40
1300
1200
Singapur
900 1100
900
1200 1350
900 1100
Australija
1200
1000
1200
Liban UN
900 1200
1000
da
50
1200
900 1200
Kanada
AFG
da
900 - 1100
900
da
40
1200
1200
Najbolja
reenja
187
Tamo gde postoji dra

za sapun na pristupanom lavabou treba da je
postavljen najdalje toliko
da ga osoba koja sedi za
lavaboom moe dohvatiti (s
prednje strane lavaboa)
93
1200
Polica je postavljena od
poda na visini ne veoj od
95
da
Dra za papir treba da je

postavljen tako da se papir
uzima u liniji sa prednjim
delom daske za WC
96
97
100
treba da su na povrini koja
je bez odsjaja
da
100 lx
Minimalni nivo osvetljenja u

toaletima kod komandi
99
Oznake/Displeji
200 lx
Minimalni nivo osvetljenosti

u toaletima kod komandi
gde je neophodno itanje
98
Osvetljenje
600 - 700
Dra za papir treba da je

postavljen tako da se papir
uzima od poda na visini od
Dra za toalet papira
200 x 400
Minimalna duina i irina

police ili pulta
500
94
Polica
Pitanje
Br.
Kanada
CSA
Kanada
NBC
180 - 230
ispred
olje
355 - 485
1015 1220
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
dobro
osvetljene
pogodno
lociran
da
vedska
Irska
200 lx
100 lx
panija
Toaleti
200 lx
200 lx
da mu je
lako prii
820, i privrena
za lavabo
Junoafrika
Republika
Srbija
da se
moe lako
dohvatiti
da se
moe lako
dohvatiti
Filipini
na dohvat
ruke
Malezija
da su
jasno
vidljive
100 lx
da
maks.
300 od
prednje
ivice olje
i ispod
hvataljke
200 lx
200 lx
visina
daske na
olji - 700
900 1100
Australija
50 - 250
od vrha
daske na
WC-u
900 1100
200 x 400
postavljen
u neposrednoj
blizini
umivaonika
Singapur
na visini
od 50 1200 od
poda
nisu
dozvoljene
Liban UN
200 lx
100 lx
pristupano
korisniku
kolica
Kanada
AFG
da
200 lx
200 lx
180 - 230
ispred toaleta i ispod
hvataljke
600 - 700
i ispod
hvataljke
900 - 1100
200 x 400
postavljen u
neposrednoj blizini
umivaonika
Najbolja
reenja
188
da
da
Pitanje
treba da prate taktilne i/ili
zvune informacije
treba da su u kontrasnoj boji
Br.
101
102
Kanada
CSA
Kanada
NBC
SAD
ADAAG
Meksiko
Urugvaj
vedska
Irska
panija
Toaleti
Junoafrika
Republika
Srbija
Filipini
Malezija
da
da imaju
taktilnu
povrinu i
meunarodni
simbol za
pristupanost
Singapur
Australija
Liban UN
Kanada
AFG
da
da
Najbolja
reenja
189
Ulazi bez vrata laki su za sve. Ako toalet ima vrata, prednost se daje jednim vratima u odnosu na dvoje u nizu.
Dodatni pribor kao to su drai za pekire i kante za smee treba da se postavi blizu lavaboa i da ne tri u stazu kretanja.
Pogodnosti kao to su stolovi za presvlaenje beba moraju biti pristupane ljudima sa invaliditetom kao i ostalim korisnicima. Meutim, prostor za manevrisanje kod olje ne smeju da ometaju stolovi za presvlaenje beba
i druge pogodnosti.
Ljudi sa invaliditetom koji prelaze iz kolica na olju vre na dasku i drae pritisak vei od prosenog.
Preporuuje se toalet za oba pola u delovima koje koriste ljudi uopte (tj.trni centri, sportski centri i hoteli), gde bi osoba sa invaliditetom mogla biti u pratnji osobe suprotnog pola. Nije neophodno da se pristup nekom
objektu ograniava za upotrebu od strane samo jednog pola. (Pogledati odeljak ZASEBNI TOALETI za vie informacija o toaletima za oba pola.)
Hvataljke treba da su u kontrastu sa bojom pozadine da pomognu vidljivosti.
Paravani koji se pruaju izvan prednje ivice pisoara treba da imaju minimalnu istu irinu od 750 mm.
Sedite za decu treba da se postavi u zasebnim toaletima za osobe sa invaliditetom, i treba da je postavljena tako da ne predstavlja prepreku korisnicima kolica.
Tamo gde nema prostorije za prepovijanje dece, treba da postoji daska na rasklapanje za menjanje pelena i u mukim i enskim toaletima ili u zasebnim toaletima za osobe sa invaliditetom, tako da i majke i oevi mogu da
koriste prostoriju.
Ako se daska za prepovijanje nalazi u kabinama, preporuuje se rasklopiva daska da se utedi na prostoru i izbegne stvaranje prepreka korisnicima kolica.
CSA
CSA
CSA
ADAAG
Australija
Australija
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
10
11
U WC-u sa automatskim putanjem vode treba da se omogui dovoljno vremena i fleksibilnost pokreta, da se sprei prerano putanje vode dok se WC jo uvek koristi.
Temperaturu vode treba odravati iznad 50C kako bi se spreio razvoj bakterija u sistemu za vodu.
Dodatna kuka za kapute moe se postaviti na 1400 mm od poda.
Vizuelni alarmi treba da se postave u toaletima da ljude koji su gluvi i tee uju obaveste u sluaju opasnosti.
Hvataljke ne treba postavljati na pregradne zidove jer ne pruaju dovoljan oslonac za hvataljke.
Prostor izmeu dve slavine ne treba da je manji od 200 mm.
Singapur, CSA
vedska
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
ICTA
UN
UN, Junoafrika Republika
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Leva slavina treba da je povezana na snabdevanje toplom vodom.
Treba bi uzeti u obzir da iljude sa oteenjima sluha treba obavestiti alarmima za uzbunu.
Poeljno je da su lavaboi postavljeni na pult, ne preporuuju se lavaboi na postoljima.
Zasebni toaleti treba da su opremljeni vodootpornim dugmetom za sluaj opasnosti ili gajtanom za aktiviranje zvona. On treba da bude lako dostupan (blizu toaleta i umivaonika), postavljeno na 400 - 600 mm iznad poda i u
boji koja je u kontrastu sa pozadinom. Treba da postoji natpis za sluaj opasnosti istaknut pored dugmeta ili gajtana. Neko treba da je dostupan u svako doba da odgovori na poziv u sluaju opasnosti.
Singapur
12
Prekidai, kuke za kapute i slini predmeti treba da su u jakom kontrastu sa pozadinom.
Ogledalo od poda do plafona ne treba da se postavlja tamo gde bi odbijalo svetlost u stazu. Upotreba nagnutih ogledala takoe treba da se izbegava.
Dokument
Br.
Komentari
Toaleti Komentari
ZASEBNI TOALETI
Zasebne pristupane toalete mogu da koriste mukarci, ene i deca. Oni imaju odgovarajui prostor za korisnika ili lana porodice.
Zasebni toaleti preporuuju se u delovima objekata gde osoba sa invaliditetom moe biti u pratnji osobe suprotnog pola. Kao odgovor
na potrebu za objektima univerzalnijeg dizajna, zasebni pristupani toaleti sve se vie ukljuuju u javne objekte.
Otvor vrata na toaletu (9) varira od 750 mm u Junoafrikoj Republici do 950 mm u londonskom AFG. Poto je zaseban pristupaan
toalet predvien za osobe s pratnjom, Ekspertska grupa preporuuje da je najbolje reenje za istu irinu poda 900 mm.
Veliina prostorije (9) varira od zemlje do zemlje, 1500 x 2000 mm u Irskoj, 1600 x 2000 mm u Australiji i 2280 x 2290 u AFG.
AFG je spreman na to da se smeste ljude koji koriste velika elektro motorna kolica i skutere. Za najbolje reenje odabrana je mera
1800 x 1700 mm koju je navela Junoafrika Republika. Mnogi zasebni toaleti imaju dve ili vie instalacija da bi svima bilo lake da
ih koriste.
Tehnike specifikacije za umivaonik, toalet i dodatke date su u odeljku Toaleti.
Singapur navodi da treba da postoji najmanje jedan zaseban toalet na svakom nivou zgrade gde su neophodni toaleti. Kanadski standard predlae da gde postoji nekoliko zasebnih toaleta na razliitim lokacijama, olja treba da ima prostor za transfer na razliitim
stranama kako bi odgovorili na potrebe to veeg broja ljudi.
190
191
Toalet treba da ima jednu

olju i jedan lavabo
Pitanje
da
da
U hitnim sluajevima treba

da postoji mogunost da se
vrata toaleta mogu otvoriti
sa spoljnje strane

na zasebnim toaletima,
10
Za mere o hvataljkama pogledati odeljak TOALETI
da
1700 x
1700
Minimalna duina x dubina

toaleta od zida do zida treba
da je
Hvataljke
3,5 m
Minimalna povrina poda ne

treba da je manja od
Povrina poda
da
810
Minimalan ist otvor za

glavna vrata toaleta treba
da je
Vrata treba da imaju kvaku

u obliku poluge
22 N
Za otvaranje brave na
vratima toaleta potrebna je
sila ne vea od
da
da

da se brava na vratima toaleta koristi jednom rukom
bez vrstog stiska, stezanja
ili uvrtanja zgloba.
Konstrukcija glavnih vrata
Opte
Br.
Kanada
CSA
da
1700 x
1700
da
da
800
da
Kanada
NBC
da
da
815
22,2 N
da
lavabo i 2
olje ili 1
olja + 1
pisoar
SAD
ADAAG
da
da
Meksiko
da
Urugvaj
da
vedska
da
1500 x
2000
da
da
Irska
da
da
panija
Zasebni toaleti
da
1800 x
1700
da
da
da, duga
150 mm
750
olja ili
kada ili
tu
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
1700 x
1700
2,25 m
da
800
da se
mogu lako
pronai
Filipini
da
da
Malezija
da
1750 x
1750
da
da
da
900
22 N
da
da
Singapur
da
1600 x
2000
da
da
daje se
prednost
800
19,5 N
daje se
prednost
Australija
da
1500 x
1500
da
da
750
da
Liban UN
da
2280 x
2290
da
da
da
950
22 N
da
da
Kanada
AFG
da
1800 x
1700
3,0 m
da
da
da
900
19,5 N
da
da
Najbolja
reenja
192
Za mere o lavaboima pogledati odeljak TOALETI
Pitanje
Za informacije o displejima/
TOALETI
15
Za informacije o osvetljenju
toaleta pogledati odeljak
TOALETI
Osvetljenje
14
Oznake/Displeji
13
Za mere o dodacima (draima za sapun, kukama

za kapute, ogledalima, policama, draima za toalet
papir) pogledati delove koji
se na njih odnose u odeljku
TOALETI
Dodaci
12
Za mere o daskama na WC
olji i komandama za putada
nje vode, pogledati odeljak
TOALETI
olje i komande za putanje vode
11
Lavabo
Br.
da
da
da
da
Kanada
CSA
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
Meksiko
da
da
da
Urugvaj
da
da
da
vedska
da
da
Irska
da
da
panija
da
da
da
da
Junoafrika
Republika
Zasebni toaleti
da
Srbija
da
da
da
Filipini
da
Malezija
da
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
da
Australija
da
da
da
Liban UN
da
da
da
da
da
Kanada
AFG
da
da
da
da
da
Najbolja
reenja
193
Ne preporuuju se lavaboi koji su plitki, sa usponskim slavinama.
Ruka slavine kad je ona zatvorena, treba da je okrenuta napred.
Treba postaviti ogledalo od poda do plafona kako bi bacalo odsjaj na stazu. Takoe treba izbegavati nagnuta ogledala.
Zasebni toaleti oznaavaju se znakom koji predstavlja mukarca, enu i meunarodnim simbolom za pristupanost.
U zasebnim toaletima treba obezbediti ist prostor oko toaleta, koji odgovara potrebama osobe i njenog personalnog asistenta prilikom transfera.
Tamo gde postoji nekoliko zasebnih toaleta na razliitim mestima, poeljno je postaviti WC olju kod koje se transfer moe obaviti s obe strane da bi se prelo sa strane koja vie odgovara.
Ako postoje samo 2 toaleta za oba pola, obezbediti barem jedan koji je pristupaan.
CSA
CSA, Junoafrika
Republika
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
CSA
Irska
vedska
10
11
Dodaci treba da se nalaze u neposrednoj blizini pristupanog lavaboa.
Svetlo treba postaviti tako da ne sija direktno na ogledalo.
Taktilni znaci sa piktogramima treba da oznaavaju da li je toalet muki ili enski.
Na svakom spratu zgrade gde su neophodni toaleti, treba da postoji barem jedan zaseban toilet za korisnike kolica i za mukarce i ene ili treba da postoji jedna kabina za korisnike kolica u mukom i enskom toaletu.
Sedite za decu treba da se postavi u zasebnim toaletima za osobe sa invaliditetom, i treba da su postavljena tako da ne predstavljaju prepreku korisnicima kolica.
Tamo gde nema prostorije za prepovijanje dece, treba da postoji daska na rasklapanje za menjanje pelena i u mukim i enskim toaletima ili u zasebnim toaletima za osobe sa invaliditetom, tako da i majke i oevi mogu da
koriste prostoriju.
Ljudi sa invaliditetom koji prelaze iz kolica na olju vre na dasku i drae pritisak vei od prosenog.
Preporuuje se toalet za oba pola u delovima koje koriste ljudi uopte (tj. u trnim centrima, sportskim centrima i hotelima), gde bi osoba sa invaliditetom mogla biti u pratnji osobe suprotnog pola. Nije neophodno da se
pristup nekom objektu ograniava za upotrebu od strane samo jednog pola.
Singapur
Singapur
Singapur, CSA
Singapur
Singapur
Singapur
Singapur
Australija
Australija
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Zasebni toaleti treba da su opremljeni vodootpornim dugmetom za sluaj opasnosti ili gajtanom za aktiviranje zvona. On treba da bude lako dostupan (blizu toaleta i umivaonika), postavljeno na 400 - 600 mm iznad poda i u
boji koja je u kontrastu sa pozadinom. Treba da postoji natpis za sluaj opasnosti istaknut pored dugmeta ili gajtana. Neko treba da je dostupan u svako doba da odgovori na poziv u sluaju opasnosti.
Drai za pekire i sapune, suilice za ruke, kanta za smee, kanta za sanitarni otpad, prekidai, kuke za kapute i ostali dodaci treba da su u kontrastnoj boji i tonu u odnosu na pozadinu.
Singapur
13
Spoljna vrata treba da imaju odgovarajui ureaj da pokau da li je kabina zauzeta.
12
Treba bi uzeti u obzir da ljude sa oteenjima sluha treba obavestiti alarmima za uzbunu.
Poeljno je da su lavaboi postaveljni na pult, ne preporuuju se lavaboi na postoljima.
Kada su u pitanju veliki drai za toalet papira, prednost se daje onima koji su uvueni, poto se ne preporuuju drai koji ometaju upotrebu hvataljki.
CSA, Singapur
Daje se prednost toaletima postavljenim na zid jer daju dodatni prostor u nivou nonih prstiju.
Dokument
Br.
Komentari
Zasebni toaleti Komentari
RADNA MESTA (UKLJUUJUI KOMPJUTERSKE SOBE)

Manevrisanje po kompjuterskim sobama na radnim mestima zahteva odgovarajui prostor. Mere za istu irinu na radnim mestima i
u raunarskim sobama (1) kreu se od 900 mm (Singapur) do 1600 mm (Liban), a najbolje reenje je 920 mm.
Singapur, SAD i Kanada svi nalau da radna mesta imaju odgovarajui pristup (2), prostor za manevrisanje (3) i pristupanu radnu
povrinu (4) za kojom moe da sedi neko ko koristi kolica. O nivoima osvetljenosti govore Kanada, SAD, Junoafrika Republika,
Singapur i Australija (6), gde bi iskustvo koje se pokazalo najbolje bilo 200 luksa, to je vano da svi uzmu u obzir.
Informacije na displejima treba da su pristupane svima ukljuujui i slabovide ljude. SAD, Kanada, panija i Singapur takoe nalau da se pruaju taktilne i ujne informacije (8), da oznake budu u kontrastnoj boji i na povrini bez odsjaja. Ovo su odline preporuke
koje poveavaju itljivost i date su u odeljku Oznake.
Neki odlini komentari koje je dala vedska jesu da sto ili radna povrina mogu da se prilagoavaju, da elektro i magnetna polja
od svetlosnih instalacija budu ograniena poto mogu da ometaju sluna pomagala i konano da se dodatno osvetljenje moe samostalno kontrolisati kako bi se regulisala distribuciju svetlosti i stepen osvetljenja da bi odgovorilo na pojedinane potrebe.
ICTA je dala komentar da treba da postoji boni pristup kartotekama i da ispod stolova ne treba da bude konstrukcija u vidu ukrtene
ipke ispod ili bilo kakva prepreka koja bi ograniavala nekog ko koristi kolica. Oni dalje predlau da rotirajue police, roletne i alukatre, mogu da se prilagoavaju individualnim potrebama. Preporuuju se stolice na tokove koji se mogu zakoiti kako bi se osoba
bezbedno prebacila iz kolica. Takoe se predlau neka zanimljiva prilagoavanja za osobe sa invaliditetom kao to se koncelarijska
oprema sa beinim daljinskim upravljanjem ili sa komandama koje su na prednjoj strani.
194
195
Minimalna irina prolaza je
Pitanje
da
da
200 lx
Na pultu treba da postoji nii

deo bez barijera
Za mere o radnim mestima/visini stola i prostoru

za kolena pogledati odeljak
ANTROPOMETRIJA
Nivo rasvete na povrinama

za rad treba da je najmanje
Za mere o komandama pogledati odeljak ANTROPOMETRIJA
da
da
prate taktilne i/ili ujne
informacije, u kontrastu
boja i na povrini koja
nema odsjaj
Za bilo koje mere o oznakama pogledati odeljak

OZNAKE
Displeji
da
da
Za deo predvien da u njemu sede osobe u kolicima

treba da postoji odgovarajui prostor za manevrisanje da bi se prilo stolu,
prostoru za rad ili pultu
Komande
da
920
Treba da postoji odgovarajui prostor za manevrisanje kako bi osobe u kolicima mogle da priu delu
predvienom za sedenje
Pult / Sto / Radno mesto
Prolaz
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
da
da
da
915
SAD
ADAAG
da
da
da
Meksiko
da
u
kontrastu
boje i bez
odsjaja
da
da
Urugvaj
da
da
vedska
Irska
da
da
da
100 lx
da
panija
Radna mesta
da
da
200 lx
Junoafrika
Republika
Srbija
da
Filipini
da
Malezija
da
da
da
100 lx
da
da
da
da
900
Singapur
da
da
250 lx
da
Australija
da
da
da
da
da
1060
Liban UN
Kanada
AFG
da
da
da
200 lx
da
da
da
da
920
Najbolja
reenja
196
da
Za bilo koje mere o oznakama pogledati odeljak

OZNAKE
da
da

odeljak VRATA
Za mere o kretanju, delovima za stajenje u redovima i

PRILAZI
10
11
Ostalo
da
Pitanje
prate taktilne i/ili ujne informacije, u kontrastu boja
i na povrini koja nema
odsjaj
Ostalo
Br.
Kanada
CSA
da
da
da
Kanada
NBC
da
da
da
SAD
ADAAG
da
da
da
Meksiko
da
da
da
u
kontrastu
boje i bez
odsjaja
Urugvaj
da
da
vedska
da
Irska
da
da
da
da
panija
Radna mesta
da
da
da
Junoafrika
Republika
da
Srbija
da
da
da
Filipini
da
da
Malezija
da
da
da
da
Singapur
da
da
da
Australija
da
da
da
Liban UN
Kanada
AFG
da
da
da
da
Najbolja
reenja
197
Postaviti roletne/alukatre da se smanji odsjaj i direktno sunce.
Treba da postoji mogunost da se toak stolice moe zakoiti kako bi osoba mogla da se premesti iz kolica.
Kancelarijska oprema treba da ima beino daljinsko upravljanje i/ili komande koje se nalaze s prednje strane.
ICTA
ICTA
ICTA
16
17
18
** Obratiti panju da se komentari u ovom odeljku takoe odnose na odeljke Biblioteke i Raunarske sobe.
Postaviti utiivae na sisteme za grejanje kako bi se smanjio nivo buke na radnim mestima.
ICTA
11
ICTA
Okrugla ili ovalna ploa stola na postolju omoguuje pristup sa svih strana.
ICTA
10
15
Zidne draperije mogle bi da absorbuju zvuk.
ICTA
Razmislite o korienju rotirajuih ormara na tokovima na radnim mestima i u delovima za odlaganje stvari.
Treba obezbediti potpuno prilagodljiva radna mesta, ukljuujui povrine stola, stolice, oslonce za noge i radne povrine.
ICTA
ICTA
Treba izbegavati prekomernu upotrebu ukrtenih ipki, otre uglove i nogare ija se visina podeava pomou zavrtnja.
ICTA
14
Zbog boljeg pristupa treba obezbediti boni pristup kartoteci.
vedska
Trebalo bi obezbediti osvetljenje koje se moe podeavati i koje je od 100 do 400 luksa.
Treba ograniiti elektro i magnetna polja svetlosnih instalacija.
vedska
ICTA
Svetlosne instalacije i prikljuci treba da imaju dobru reprodukciju boje i da ne emituju toplotne talase, vidljivo ili nevidljivo treperenje, zvunu ili UV radijaciju.
vedska
13
Vano je da se moe dobro videti na radnim mestima i mestima gde se posao obavlja. Postavite dodatno osvetljenje, s mogunou regulacije distribucije svetla, nivoa osvetljenosti i distribucije, uzimajui u obzir potrebu
za vizuelnim naporom i aktivnostima.
vedska
Pojedinana radna mesta u kancelariji treba da su osmiljena tako da budu u krug.
Stolovi/radna mesta treba da su prilagodljivi kako bi odgovarali pojedinanim potrebama.
Australija
ICTA
Na glavnim vratima ili vratima od zatvorenog prostora treba postaviti znak koji pokazuje da postoji pomono sredstvo za sluanje. Tamo gde sistem za sluanje ne pokriva itav prostor, granice dokle on dosee treba jasno
oznaiti.
Australija
12
Tamo gde postoji sistem za pojaavanje zvuka, treba obezbediti ili instalirati sluni sistem da se pomogne ljudima sa oteenjem sluha.
Dokument
Br.
Komentari
Radna mesta Komentari
3]
NAJBOLJA REENJA IZ PRAKSE:

PRIMERI I PRIMENA
Prilazi ista irina

Staza za peake je ista i iroka, oiviena kamenjem koje je u kontrastnoj boji i teksturi u odnosu
na kamenje na glavnom putu. Postoji irok, ist put
izmeu ulinih elemenata i prodavnica, drvee je
u ravni sa ulinim mobilijarom. Osim toga, nema
reetki ili povrinskih opasnosti na stazi. Ova fotografija ulice pokazuje primer najboljeg reenja u
dizajnu. Ona ilustruje trotoar sa klupama, ulinu rasvetu, kante za smee, drvee i izloge prodavnica.
Svi izlozi prodavnica su u ravni sa desne strane, a
svi znakovi su visei. Nema prepreka ili robe ispred
prodavnica na stazi.
Ulini mobilijar, ukljuujui klupe, rasvetu, kante za
smee, postavljen je u istoj liniji s leve strane trotoara. Ovakav dizajn eliminie opasnost ili opasnost
od isturenih objekata koje ne moe otkriti neko ko
ne vidi. Ovakav dizajn takoe daje dobre znake za
snalaenje u prostoru.
Fotografiju dostavio Eduardo lvarez
Pristupani aparati za izdavanje karata

Ovaj pristupaan automat za izdavanje karata predstavlja dobar primer najboljeg reenja iz prakse poto ga mogu koristiti svi.
Dugmii i uputstva u kontrastnoj su boji u odnosu na pozadinu, tekst i slova su veliki i laki za
itanje svima. Dugmii su takoe krupni i lako
ih je pritisnuti.
Komande su na odgovarajuoj visini od poda,
tako da ih mogu dohvatiti ljudi koji sede ili stoje.
Aparat se nalazi na stazi sa odgovarajuim prostorom za manevrisanje ispred njega.
Mesto sa koga dolazi zvuni signal jasno je obeleeno taktilno i Brajevim pismom, pa ga tako
mogu koristiti ljudi koji su slepi ili oteenog
vida ili oni koji vie vole audio format.
Fotografiju dostavila Betty Dion
198
Sredstva za komunikaciju vizuelna obavetenja

Izlaganje tekstualnih obavetenja na transportnim terminalima obezbeuje da svi
dobiju vane informacije.
Ovaj dobro naglaen znak sa odgovarajuim simbolom pristupanosti za ljude sa
oteenjima sluha upozorava
sve na poloaj vizualnih obavetenja. Tekstualna obavetenja daju se zajedno sa
audio obavetenjima, objavljujui kanjenje letova, otkazivanje i hitne poruke. Ovo
je odlian primer iz prakse u komunikaciji.
Sredstva za komunikaciju
video i elektronske oznake
Ovaj primer najboljeg reenja iz prakse ilustruje displej kojeg koristi razliiti broj medija.
Video i elektronska oznaka nalazi se na transportnom terminalu. On kombinuje zvune i tekstualne informacije kao i slikovna
objanjenja dajui detalje o informacijama u vezi sa bezbednou
i procedurama za proveru putnika.
Tekst u dnu ekrana dobro je naglaen, a zvuni signal automatski
se prilagoava nivou buke okolnog ambijenta kako bi se obezbedila maksimalna ujnost.
Pokazivai pravca i uoljiva

obavetenja
Ova fotografija ilustruje peaki prelaz sa taktilnim
pokazivaima pravca koji vode do ruba ivinjaka
koji ima uoljivu povrinu upozorenja du ivice
gde se ivinjak spaja sa ulicom.
Taktilni pokazivai opasnosti su zarubljene kupe
i paralelni su s kolovozom, nalaze se uz kolovoz
kako bi vizuelno i taktilno pokazali da se pribliavate ulici.
Fotografiju dostavio Andrs Balczar de la Cruz
Taktilni pokazivai pravca sa izdignutim linijama

pokazuju pravac kretanja. Uoljivi pokazivai
pravca uspravni su u odnosu na kolovoz, i slue
da pokau ljudima gde se nalazi peaki prelaz.
Trotoar i ivinjak skoro su u istom nivou, ime se

smanjuje opasnost od saplitanja peaka. Peaki prelaz takoe je jasno obeleen trakama kontrastne boje i osvetljenja u odnosu na
kolovoz.
199
Liftovi
Ova fotografija prikazuje dva veoma velika lifta.
Automatska vrata lifta nalaze se na sredini kabine lifta i otvaraju se
skoro do pune irine lifta, primer najboljeg reenja iz prakse koji
omoguuje svima, ukljuujui ljude koji koriste skutere i kolica, da
lako uu u lift i izau iz njega.
Direktno ispred vrata lifta nalaze se dve taktilne take u kontrastnoj
boji. Take se dosledno koriste u ovom objektu da oznae prisustvo
liftova, primer najboljeg reenja iz prakse koji cene ljudi koji vide kao
i oni sa oteenjima vida.
Dugme za pozivanje lifta u hodniku nalazi se izmeu dva lifta i postoji
veliki prazan prostor koji omoguuje svim korisnicima da lako priu i
pritisnu dugme. Veliko dugme je u kontrastnoj boji u odnosu na boju
zida i ima vizuelnu funkciju da osvetljava prostor koji ga okruuje.
Osim ove vizuelne funkcije, postoji i zvuna funkcija koja isputa
zvuk kad se dugme pritisne.
Lift dugmii za pozivanje lifta

Ova fotografija dugmia za pozivanje lifta koji se nalaze u hodniku uz vrata lifta prikazuje primer najboljeg reenja iz prakse koji odgovara svim korisnicima, bez obzira na sposobnosti.
Vertikalna tabla koja sadri dugmie za pozivanje lifta od nerajueg je elika, i nalazi se na
kamenoj ploi koja je u kontrastnoj boji i teksturi sa okolnim zidom.
Postoje dve vrste dugmia za pozivanje, vii za ljude koji stoje i nii za one koji sede ili su
nieg rasta. Postoje strelice za gore/dole na dugmiima, koji su taktilni i u kontrastnoj boji.
Iznad dugmia za pozivanje lifta nalazi se veliki osvetljeni pokaziva sprata koji pokazuje gde
se lift nalazi.
Fotografiju dostavio
Ulaz taktilni sistem za orijentaciju

Ovaj primer najboljeg reenja iz prakse prikazuje sistem
za orijentaciju koji e ljudima pomoi da pronau informacije o objektu koji e ih odvesti do glavnih ulaznih
vrata.
Uoljivi pokazivai pravca koji su u kontrastu sa povrinom poda vode od trotoara do uprave zgrade, a potom do ulaza s automatskim vratima. Poloaj i shema
pokazivaa pravca dosledno se primenjuju da bi pruili
informacije za orijentaciju.
Vrata su boje koja je u kontrastu sa okolinom i staklena

vrata imaju ivice u kontrastnoj boji. Kako bi se spreilo da
ljudi, naroito oni sa oteenjima vida, ne nalete na staklene delove, staklena vrata i staklene ploe sa strane imaju
nalepnice/markere ugravirane u nivou oiju koji slue kao
referentna taka koja pokazuje postojanje staklenih ploa.
200
Protivpoarna zatita zatieni prostor/prostor za pomo pri

evakuaciji
Ova fotografija pokazuje jedan deo za pomo pri evakuaciji na stepenitu gde ljudi
koje ne mogu da se evakuiu mogu da saekaju dok ne stigne pomo.
Postoji ravno odmorite dovoljno veliko da moe da primi osobu koja koristi kolica, i ono se nalazi van staze kretanja ljudi koji koriste stepenice. Poloaj dela za
evakuaciju jasno je obeleen i uoljiv za sve, i on je prikazan na planu za protivpoarnu zatitu.
Ovaj prostor za pomo pri evakuaciji nalazi se van stepenita u predelu koji ima
vrata koja su otporna na vatru radi bolje zatite.
Fotografiju dostavio Eduardo lvarez
Protivpoarna zatita i plan evakuacije

Najbolje reenje u obezbeivanju zatite svih posetilaca neke zgrade zahteva da evakuacija i planovi za
sluaj opasnosti ukljuuju strategije koje odgovaraju
potrebama osoba s invaliditetom.
U objektu na ovoj slici, preduzete su mere da se obezbedi da jedan lift radi barem 30 minuta poto se ukljui
alarm za uzbunu zbog poara. Ovo ukljuuje sistem
koji pravi pozitivan pritisak u otvoru lifta kako bi se
zatvorio dotok vazduha, da bi otvor, kabina i mesto za
ekanje ispred lifta na svakom spratu ostali bez dima.
Osim toga, vrata i zidovi lifta otporni su na vatru u toj
meri da mogu da zaustave napredovanje vatre do 30
minuta.
Unutar zgrade, svaki sprat je podeljen u dva velika
odeljka u sluaju poara. U odeljku gde se lift ne moe
koristiti za vreme poara, postoji zatien prostor za
pomo/evakuaciju koji ima dugme za sluaj opasnosti
Fotografiju dostavila Elisabet Svensson
povezano sa centrom za stalno praenje. Svaki odeljak takoe je opremljen stolicom za evakuaciju koja
pomae u evakuaciji ljudi sa motornim oteenjima. Unutranja vrata prolaza za evakuaciju imaju ureaje za automatsko otvaranje i
anti panik kvaku pri evakuaciji.
Zgrada je opremljena integrisanim alarmima niske frekvencije i zvunicima za prenos uputstava svima u zgradi. Svi planovi za evakuaciju postavljeni su tako da se mogu proitati iz sedeeg i stojeeg poloaja. Oni takoe imaju piktografe i uputstva za bezbednu
evakuaciju ljudi sa invaliditetom.
201
Zgrade kulturne batine: poboljanje pristupanosti i bezbedna evakuacija

Palata Rangel izgraena je oko 1660. i u njoj je od 1750. u Svei
smeten apelacioni sud. Projekat unapreenja koji je sproveden kako bi se poveala ristupanost i uslovi za evakuaciju
osoba sa invaliditetom pokazuje kako se principi univerzalnog
dizajna mogu koristiti da poboljaju pristup i kao rezulat imaju
najbolje reenje u ouvanju kulturnog naslea zgrada.
Istorijska zgrada je
ve imala pristupaan boni ulaz,
smatralo se, meutim, da je isto tako
vano uiniti glavni
Fotografiju dostavio Elisabet Svensson
ulaz pristupanim.
Originalno je postojao stepenik na glavnom ulazu, koji je sklonjen tako to
je povean nivo tla. Ravnim glavnim ulazom pre nego
da je napravljena rampa na stepeniku pokazuje se primer inkluzivnog i univerzalnog dizajna, najbolje reenje kojim je zgrada napravljena pristupanom za sve.
Stepenini lift postavljen je kako bi ljudi sa invaliditetom mogli da uu u prednje dvorite odmah ispred
zgrade kod glavnog ulaza, ime je stvorena inkluzivna
sredina. Teka ulazna vrata dobila su i mogunost automatskog otvaranja ime je omoguen laki pristup svima.
Kuhinja komande na poretu

s prednje strane
Ova fotografija prikazuje kontrolnu tablu poreta i rerne koji
je laka za koritenje svima.
Komande poreta i rerne nalaze se s prednje strane, zbog
ega ih svi mogu lako i bezbedno koristiti, ukljuujui ljude
koji koriste kolica ili ljude niskog rasta. Najbolje reenje u dizajnu proizvoda eliminie potrebu da korisnici poseu preko
vrelih elemenata da bi dohvatili komande.
Komande su dobro naglaene zbog ega ih je lako videti,
to ukljuuje i ljude sa oteenjima vida. Okrugla dugmeta
mogu se lako uhvatiti i daju ujnu, vizuelnu i taktilnu povratnu informaciju da je dugme okrenuto. Izdignut prostor oko
dugmeta takoe daje ujnu i taktilnu povratnu informaciju tokom aktivacije.
Osim toga, gornja povrina poreta daje vizuelnu povratnu informaciju da je element ukljuen kako bi se ljudi spreili da dodiruju deo
koji je vreo.
202
Ormari i odlaganje stvari

Fotografija prikazuje grupu ormara koji mogu biti razliitih visina, to je primer najbolji primer iz prakse koji ih ini pristupanim za najvei broj korisnika.
Vrata ormara su kontrastne boje u odnosu na okolne zidove, ali i u odnosu na
pregrade ormara. Svaki ormar ima broj i nalepnicu. Nalepnica, kao i broj na njoj, u
kontrastu je sa pozadinom, a brojevi su taktilni. Ovaj primer najboljeg reenja omoguuje svima da lako pronau svoj ormari, ukljuujui i ljude s oteenjima vida.
Blizu ormaria nalazi se klupa za ljude koji ele da sednu dok uzimaju stvari iz
ormaria, ili dok se presvlae. Ova odlika najboljeg reenja nailazi na odobravanje
svih naroito ljudi sa motornim oteenjima kao i onih sa smanjenom okretnou.
Parking znaci upozorenja za peake

ujni i vizuelni znaci upozoravaju peake kada auto izlazi iz garae za parkiranje. Panja je ipak neophodna i od strane vozaa i od strane peaka, ali ovaj
primer najboljeg reenja prakse prikazuje sistem upozorenja u vie formata koji
ukljuuje ljude koji vide kao i one koji ne vide.
Rampe
Ova fotografija prikazuje rampu koja vodi do ulaza u zgradu, napravljenu od materijala koji ne klizi.
Rampa ima nagib od 1:15, to je primer najbolje prakse
koji omoguuje najveem broju ljudi da bezbedno i samostalno koriste rampu.
Postoji i rukohvat u dve visine sa obe strane rampe, primer
najboljeg reenja iz prakse koji omoguuje korisnicima da
odaberu rukohvat koji im najvie odgovara. Rukohvat se
prostire preko vrha i podnoja rampe kako bi ljudi mogli da
se oslone pre nego to se popnu na rampu.
Rampa je ograena kamenjem koje je u kontrastnoj boji
sa okolnim prostorom dvorita, to je primer najboljeg
reenja iz prakse koji daje vizuelni znak da rampa postoji.
203
Tu kabina
Ova fotografija prikazuje potpuno pristupaan tu i za osobe koje hodaju i za one koje
koriste kolica, to je najbolje reenje u svim javnim objektima.
Nema ruba na ulazu u tu, samo neznatno izdignuta brazda u podu, to je primer najboljeg reenja u praksi za sve poto otklanja opasnost od saplitanja koju predstavljaju
ivinjaci. Neznatni nagib brazde takoe osigurava bolji odvod u tu kabini.
Ima dovoljno prostora za manevrisanje u kabini za lak transfer iz kolica na klupicu na
rasklapanje. Postoji i hvataljka uz klupicu koja ne klizi i koja pomae prilikom transfera.
Kad je klupica podignuta, ima dovoljno prostora za manevrisanje da se dozvoli upotreba
stolice za ravan tu ako je to potrebno.
Tu ima dugako crevo koje moe da se dri u ruci, ili se moe staviti na vertikalnu
cev koja klizi i fiksirati na eljenu visinu da bi ruke bile slobodne, to je pogodno svim
korisnicima. Vertikalna cev postavljena je tako da ne ometa koritenje hvataljke. Slavina
ima polugu koja omoguuje da se regulie temperatura kako bi se izbegla mogunost
opekotina, to je dobro za bezbednost svih.
Stepenice i rukohvati
Ova fotografija prikazuje stepenite u transportnom objektu koje je primer dobre prakse. Stepenita imaju uoljivo upozorenje koje je taktilno
i u kontrastnoj boji u dnu stepenica, udaljeno za jednu irinu gazita od
donjeg stepenika. Na ivici svakog stepenika postoji traka u kontrastnoj
boji i teksturi. Stepenik je zatvoren i u kontrastnoj boji u odnosu na gazite. Postoji ravno odmorite na polovini stepenita kako bi se korisnici
odmorili ako je to neophodno.
Rukohvati se nalaze s obe strane stepenica, okrugli su i lako se mogu
uhvatiti. Rukohvati su neprekidni du itavog stepenita i nastavljaju se
za celu irinu stepenita od dna poslednje stepenice. Produetak rukohvata omoguava korisnicima da se dre dok ne budu bezbedno na donjem nivou ako silaze ili da se oslone pre nego to ponu da se penju.
204
Bazeni
Ovaj bazen opremljen ugraenim stepenicama, a ne lestvama
ilustruje princip univerzalnog dizajna lako za upotrebu.
Svaki stepenik koji se sputa u bazen ima traku na ivici u kontrastnoj boji usled ega je lako definistati svaki stepenik.
Rukohvat je postavljen tako da omoguuje korisnicima da stanu
na ivicu bazena kako bi se uhvatili za rukohvat pre nego to
ponu da se sputaju niz stepenice u vodu. Rukohvat ima dve
visine, to je primer najboljeg reenja iz prakse koji omoguava
ljudima da se uhvate za rukohvat na najudobniji nain tokom
itave duine stepenica.
Blizu ivice bazena nalazi se iroka traka od ploica u kontrastnoj
boji, koja se neznatno izvija na gore pokazujui ljudima da se
pribliavaju ivici bazena, to je odlina karakteristika bezbednosti za sve, a naroito za ljude koji imaju oteenja vida.
Taktilni prikaz
Ova fotografija prikazuje taktilni prikaz jedne istorijske zgrade smetene u parku. Interpretativni model je dat kako bi ljudima koji su slepi pruio priliku da dobiju sline informacije koje su na raspolaganju ljudima koji vide. Zgrada je umanjeni bronzani model koji slepim
ljudima ili ljudima sa oteenjima vida daje taktilni utisak o izgledu zgrade. Taktilni model je na jednoj platformi koja podsea na sto,
sa prazniim prostorom u visini kolena to
daje mogunost ljudima koji koriste kolica
da takoe prou taktilnom modelu.
Uz taktilni model nalaze se 3 table na Brajevom pismu koje daju opis istorijskog
znaaja zgrade. Table su pod uglom kako
bi ih lake itali i ljudi koji sede i koji stoje.
Ovo je odlian primer najboljeg reenja u
praksi koja prua slepim ljudima mogunost da iskuse izgled i znaaj jedne istorijske zgrade.
Fotografiju dostavio Enrique Rovira Beleta Cuyas
205
Zasebni toaleti
Ova fotografija prikazuje pristupani zasebni toalet za oba pola. Toalet je nezavisan od mukog ili enskog toaleta, to je odlika najboljeg reenja u praksi koje ljudima sa invaliditetom kojima je potrebna pomo u toaletu omoguuje da tu budu u pratnji osobe bilo kog
pola. Postoji veliki prazan prostor sa strane toaleta na kojoj se prelazi i hvataljke koje ne klize postavljene iza i pored olje. Stalak za toalet papir postavljen je u ravni sa prednjim delom olje kako
bi ga bilo to lake dohvatiti iz sedeeg poloaja. Osim toga,
stalak je postavljen tako da ne ometa upotrebu hvataljki, to
je primer najboljeg reenja iz prakse koji cene ljudi koji se
oslanjaju na hvataljke. Dugme za putanje vode kontrolie
infracrveni senzor, omoguujui laku upotrebu svima.
Ispod lavaboa ima dovoljno prostora za kolena, a cevi su
uvuene i odmaknute u pozadinu kako bi se izbegla opasnost da se neko opee, to je najbolje reenje iz prakse za
bezbednost i udobnost. Ogledalo je postavljeno na visinu
koja odgovara ljudima koji stoje i koji su korisnici kolica.
Osim toga, priboru kao to je posuda za sapun, posuda za
papirne ubruse i korpi za smee moe se lako prii od lavaboa, to je primer najboljeg reenja iz prakse koji cene ljudi
koji stoje kao i oni koji sede.
Toaleti WC olje i hvataljke

Ova fotografija prikazuje pristupaan toalet prikladno
postavljen pored noseih zidova. Ima dovoljno iste irine sa strane predviene za transfer, a i ispred olje
kako bi osoba mogla da postavi kolica da lake pree.
Mehanizam za putanje vode kontolie automatski infracrveni senzor.
Tu si i uspravne hvataljke koje ne klize, postavljene na
nosee zidove pored i iza olje. Nema poklopca na olji,
ali postoji naslon za lea da se ljudi oslone dok sede.
Dra za toalet papir postavljen je ispod hvataljki, na dohvat ruke osobi koja sedi na olji. Postavljen je tako da
ne predstavlja prepreku za korienje hvataljke.
Toaleti pisoari
Ova fotografija prikazuje pristupaan pisaoar, koji se protee skoro do poda. Pisoar
s obe strane ima hvataljke koje ne klize, pored vertikalne hvataljke iznad pisoara.
Hvataljke su u kontrastnoj boji u odnosu na okolni prostor.
Pisoar je opremljen infracrvenim senzorom za putanje vode. Iznad pisoara nalazi se
polica na koju ljudi mogu ostaviti svoje stvari, to znai veini ljudi. Takoe postoji
veliki ist prostor ispred pisoara kako bi svi lake manevrisali, ukljuujui ljude koji
koriste kolica.
Fotografiju dostavio
206
Orijentacija znakovi za orijentaciju

Ova fotografija prikazuje taktilni plan sprata koji se koristi da olaka snalaenje na eleznikoj stanici ljudima koji su slepi ili imaju
oteenje vida.
Mapa je napravljena tako da bude lako uoljiva,
a simboli i tekst imaju dobar kontrast u boji i
osvetljenju sa svojom pozadinom.
Mapa ima taktilna slova i simbole, a tekst je reljefan i na Brajevom pismu. Postoji legenda koja
objanjava piktografe koji se nalaze na taktilnoj
mapi. Upotreba boje za oznaavanje kljunih
elemenata dizajna i taaka na kojima su ulazi
dosledna je.
Kako bi se obezbedila bezbednost ljudi dok se
kreu kroz stanicu, prostor gde se nalaze vidljivi
pokazivai i vidljiva upozorenja prikazani su taktilnim replikama na mapi za snalaenje.
Fotografiju dostavila Elisabet Svensson
207
4]
DODATAK
BIBLIOGRAFIJA
Access Board. Americans with Disabilities Act Accessibility Guidelines (ADAAG) and Architectural Barrier Act (ABA) Accessibility
Guidelines. U.S. Architectural and Transportation Barriers Compliance Board (The Access Board). Washington, D.C. 2004.
Building Plan Department, Building and Construction Authority. Code on Barrier-Free Accessibility in Buildings. (ver. 1.0). Building
Plan Department, Building and Construction Authority. Singapore. 2002.
Canadian Commission on Building and Fire Codes. National Building Code of Canada. National Research Council. Ottawa, Canada.
1995 (2004 Revised).
Canadian Standards Association. CAN/CSA B651-04, Accessible Design for the Built Environment. Canadian Standards Association, Mississauga, Canada. 2004.
Council of Standards Australia, Committee ME/64 Access For People with Disabilities. Design for Access and Mobility. Part 1:
General Requirements for access New Building Work. AS 1428.1 2001. Standards Australia. Sydney, Australia. 2001.
Council of Standards Australia, Committee ME/64 Access For People with Disabilities. Design for Access and Mobility. Part 2:
Enhanced and additional requirements Buildings and facilities. AS 1428.2 1992. Standards Australia. Sydney, Australia. 1992.
The Council of the South African Bureau of Standards. South Africa Standard Code of Practice Accessibility of buildings to
disabled persons, SABS 0246 Edition 1, The Council of the South African Bureau of Standards. Pretoria, Republic of South Africa.
1993.
The Council of the South African Bureau of Standards. South African Standard Code of Practice For The application of the National Building Regulations, SABS 0400-1990, first revision. The Council of the South African Bureau of Standards. Pretoria, Republic
of South Africa. 1990.
Department of Public Works and Highways, Department of Transportation and Communications and The National Council for
the Welfare of Disabled Persons. Implementing Rules and Regulations as Amended of Batas Pambansa Bilang 344 (Accessibility
Law): An Act to Enhance the Mobility of Disabled Persons by Requiring Certain Buildings, Institutions, Establishments, and Other
Public Utilities To Install Facilities and Other Devices. Department of Public Works and Highways and the Department of Transportation and Communications. Quezon City, Metro Manilla, Philippines. 1982.
Designable Environments. Accessible Facilities Guidelines. City of London, ON. 2001.
Direccin General de la Vivienda, la Arquitectura y el Urbanismo. Gua tcnica de accesibilidad en la edificacin 2001. Miniterio de
Fomento, Centro de Publicaciones. Madrid, Spain. 2001.
Government of Malaysia. Malaysian Code of Practice on the Accessibility and Mobility of Persons with Disabilities. Malaysia. 1991.
Housing and Building Research Institute and Bangladesh Standards and Testing Institute. Bangladesh National Building Code.
Housing and Building Research Institute and Bangladesh Standards and Testing Institute. Dhaka, Bangladesh. 2003.
Instituto Uruguayo de Normas Tcnicas, Comit Especializado de Normalizacin, sobre Accesibilidad al Medio Fsico. GUIA UNIT
200:2004 Accesibilidad de las personas al entorno edificado - Niveles de accesibilidad recomendados. Instituto Uruguayo de
Normas Tcnicas, Comit Especializado de Normalizacin, sobre Accesibilidad al Medio Fsico. Montevideo, Uruguay. 2004.
208
Oficina de Representacin para la Promocin e Integracin Social para Personas con Discapacidad, de la Presidencia de la Repblica. Recomendaciones de Accesibilidad. Oficina de Representacin para la Promocin e Integracin Social para Personas con
Discapacidad, de la Presidencia de la Repblica. Mxico, D.F. Mxico. 2001.
Minister for the Environment. Building Regulations: Technical Guidance Document M- Access for People with Disabilities. Ireland,
200.
Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih
lica, Slubeni glasnik RS br. 44/95 i 16/07 (prevod na engleski jezik Vera Kneevi, 2008)
The Swedish Board of Housing, Building and Planning, Building Regulation. Mandatory provisions and general recommendations.
Boverkets byggregler (freskrifter och allmnna rd). Freskrifter till plan- och bygglagen (1987:10), Lagen (1994:847) om tekniska egenskapskrav p byggnadsverk, m.m., Frordningen (1994:1215) om tekniska egenskapskrav p byggnadsverk, m.m.,
Frordningen (1993:1598) om hissar och vissa andra motordrivna anordningar . BFS 1993:57 BBR 94:1. ndrad i BFS 2005:17.
The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Sweden. 2005.
The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Boverkets freskrifter och allmnna rd om undanrjande av enkelt avhjlpta hinder till och i lokaler dit allmnheten har tilltrde och p allmnna platser. BFS 2003:19 - HIN 1. The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Sweden. 2003.
The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Boverkets freskrifter och allmnna rd om tillgnglighet och anvndbarhet
fr personer med nedsatt rrelse- eller orienteringsfrmga p allmnna platser och inom omrden fr andra anlggningar n
byggnader. BFS 2004:15 ALM 1. The Swedish Board of Housing, Building and Planning. Sweden. 2004.
United Nations Economic and Social Commission for Western Asia (ESCWA) and the Urban Management Department of the
Lebanese Company for the Development and Reconstruction of Beirut Central District (SOLIDERE). Accessibility for the Disabled:
A Design Manual for a Barrier Free Environment. Ministry of Social Affairs; National Committee for the Disabled and United Nations
Economic and Social Commission for Western Asia (ESCWA) United Nations Economic and Social Commission for Western Asia
(ESCWA). 1994.
209
210

Best Practices in Universal Design - Serbian

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Best Practices in Universal Design - Serbian

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Finansijeri izdanja na srpskom jeziku:

Misija OEBS u Srbiji i

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Finansijeri izdanja na srpskom jeziku:

Misija OEBS u Srbiji i

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

3) NAJBOLJA REENJA IZ PRAKSE: PRIMERI I PRIMENA ............................................................... 196

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Odabir propisa i njegov pregled

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Andrs Balczar de la Cruz

Stvarna briga o osobama sa invaliditetom u paniji (Prim.prev.)

Access Exchange International - Meunarodna razmena na polju pristupanosti (Predlog prev.)

Priblian prevod: premostiti nepristupanost kao rezultat hendikepa (Prim.prev.)

Muzeji za sve u nordijskim zemljama (Prim.prev.)

Danas Evropski institut za dizajn za sve (Prim.prev.)

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Riadh R. Tappuni, dipl.ing. arhitekture

UN Economic and Social Commission for Western Asia - UN-ESCWA (Prim.prev.)

Rekonstrukcija junog Libana, procena potreba i definisanje prioriteta (Prim.prev.)

Pristup za osobe sa invaliditetom u urbanoj sredini (Prim.prev).

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

irina rasklopljenih kolica

Visina na kojoj su oi osoba koje sede u kolicima

Visina na kojoj se nalazi krilo

Visina sedita osoba koje

Visina na kojoj su noni prsti

Visina na kojoj su ruke na

Visina naslona za ruke na

Minimalna ista povrina

Minimalna ista povrina za

Povrina poda za pristup

Minimalna ista povrina

irina sklopljenih kolica

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Komforna irina za hodanje

Komforan domaaj koji

Osobi koja koristi psa vodia potrebna je komforna

Minimalna ista povrina

Minimalna ista povrina

Minimalni prenik istog

Nijedna prepreka, osobi

Minimalni prenik istog

Minimalni prenik istog

Prenik pri okretanju

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Za osobu koja koristi take,

Iz kolica, minimalni domaaj ispred sebe od poda

Iz kolica, maksimalni domaaj ispred sebe preko

Iz kolica, minimalni domaaj sa strane od poda bez

Iz kolica, maksimalni domaaj sa strane preko prepreke

Iz kolica, maksimalni domaaj ispred sebe od poda

KANADSKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA

Centralna linija komandi

Komandama se upravlja jednom rukom i bez

Komande treba da budu