Dositej Obradovi

Dositej Obradovi je bio srpski prosvetitelj i reformator. Rodio se oko 1739. godine u
akovcu pod imenom Dimitrije. Rano je ostao bez roditelja i kolovali su ga roaci.
Mladi Dimitrije je bio vrlo marljiv ak i veliki ljubitelj crkvenih knjiga. Jo u osnovnoj koli je
sanjao je o tome da se posveti asketskom ivotu, ali mu rodbina to nije dopustila. Da bi
prekinuli njegovo sanjarenje i verski zanos, upisali su ga na zanat, ali ni tada Dimitrije nije
prestao da misli na nauku koju je upoznao kroz crkvene knjige. Napustio je zanat i pobegao
u manastir Hopovo na Frukoj Gori. Tu se zakaluerio se i dobio monako ime Dositej. U
manastiru je Dositejov verski zanos odudarao od naina ivota drugih kaluera. Upoznavi
blie manastirski ivot kaluera, uvideo je da to ne odgovara ivotopisima svetaca i njegovim
sopstvenim iluzijama. Polako se treznio od verskog zanosa. Poeo je da ita literaturu
istorijskog karaktera sa racionalistiko-prosvetiteljskim idejama, Zakonik cara Duana,
Ezopove basne i druge graanske knjige. U njemu se javila elja za putovanjem, da bi to
vie video, uo, proitao i nauio. Posle tri godine manastirskog ivota, zauvek je napustio
manastir. 1761. godine otisnuo se u svet i njegova putovanja trajala su etrdeset godina.
iveo je i radio, uio i studirao, prevodio i pisao u mnogim zemljama i gradovima. Boravio je u
Dalmaciji, Krfu, Grkoj, Ugarskoj, Rusiji i Turskoj, obiao je zemlje Zapadne Evrope, a
njegovo poslednje odredite bio je grad Trst, odakle se vratio u u Srbiju i njoj proveo ostatak
svog ivota. Dok je boravio u Trstu, u Srbiji je podignut Prvi srpski ustanak. Dositej se od
poetka stavlja u slubu srpskih ustanika. Skupljao je priloge i vrio razne poverljive misije
izmeu ustanika i Rusije, a po povratku u Srbiju stupio je u vezu sa Karaorem i postao je
njegov sekretar i savjetnik. Iskoristio je sve svoje znanje da pomogne ustrojstvu nove drave
i razvoju njene prosvete. Otvorio je Veliku kolu u Beogradu, a kasnije i Bogosloviju. Kao
najprosveeniji i najueniji Srbin svoga vremena, postao je prvi srpski ministar prosvete i lan
Praviteljstvujueg sovjeta. Umro je 1811. godine u kada je uveliko radio na osnivanju
tamparije u Beogradu.
Dositej je bio vrlo plodan pisac. Dok je pisao stalno je na umu imao svoj narod i njegovu
prosvetu. Sve to je pisao namenio je srpskom narodu.

Dositejevo delo "ivot i prikljuenija" temelji se , s jedne strane, na njegovim linim

iskustvima i putnikim doivljajima, a s druge strane na njegovoj ogromnoj lektiri, poznavanju
klasinih i modernih jezika i na irokoj humanistikoj erudiciji. Knjiga opisuje mladost, zanat i
odlazak u manastir Hopovo, a zatim odlazak iz manastira i put u Evropu, sve do boravka
u Lajpcigu, gde e sluati filozofiju i zapoeti izdavanje svojih knjiga. Ovo delo napisano je

uglavnom u vidu otre i smele kritike kaluerskog reda. Dositej ustaje protiv verskog
fanatizma i iskljuivosti i protiv crkvenog formalizma i dogmatizma, jednom reju protiv svega
to je u suprotnosti sa pravim jevanelskim uenjem i pravim hrianstvom. Zalagao se
versku snoljivost i za preobraaj crkve prema zahtevima zdravog razuma. Propovedajui
takve ideje, Dositej nije bio samo sledbenik zapadne savremene filozofije, ve ujedno i tuma
tenji i elja graanskog i svetovnog srpskog drutva, koje se ve i ranije poelo boriti protiv
svemone crkvene teokratije. Zbog svojih ideja imao je veliki broj italaca, a u svoje doba bio
najvie popularan kao kritiar crkve.

Dositej Obradovi

Prvo odtampano delo Dositeja Obradovia je "ivot i prikljuenija". U njemu je Dositej ispriao
svoj ivot od roenja do svoje trideset i devete godine. Ovu biografiju propratio je refleksijama o
potrebi kola i nauke i o duhovnoj zaostalosti kaluera. Sledee odtampano Dositejevo delo
je Sovjeti zdravoga razuma, koje obuhvata izabrane misli i savete uenih ljudi prevedene s
raznih svetskih jezika. To su uglavnom moralni i polemini ogledi, puni prosvetiteljskih misli. Zatim
objavljujeSobranije, zbirku ogleda iz morala i praktine filozofije: o patriotizmu, ljubavi k
naukama, lai, itanju i o umerenosti. Ovoj zbirci pripadaju Marmontelova Lauzus i Lidija",
Labrijerova Irena" i Lesingova komedija Damon". Dositej je prevodio i sa raznih jezika, a
najznaajniji prevodi su: Etika" italijanskog pisca Soavija i Slovo pouitelno" nemakog
mislioca Colikofera.