Dr Slobodan Tanasijevi

OSNOVI TRIBOLOGIJE
MAINSKIH ELEMENATA

1. UVOD
Trenjem se danas naziva otpor koji se javlja pri relativnom pomeranju dva tela u dodiru ili tela u
sredini koja ga okruuje. To je disipativan proces, sloene prirode, praen nizom pojava: mehanikih,
fiziko-hemijskih, elektrinih, metalurkih, toplotnih karakteristika, koje dovode do habanja i razaranja
spregnutih tela.
Trenje je neodoljiv proces koji prati rad praktino svakog mehanizma. Njegovo znaenje u
tehnici je dvojako. U leitima, zupanicima, lananim prenosnicima i sl., trenje dovodi do habanja
povrina i energetskih gubitaka, pa je tako nekoristan (tetan) faktor. Kod konica i pojedinih spojnica,
trenje je koristan proces, pa se zato uveava do odreenog stepena, vodei pri tome rauna da se ne
pree granica doputene otpornosti na habanje.
Internacionalni naziv "tribologija" izveden je od grke reci s, koja znaci: trenje, trljanje,
troenje, udaranje, tako da bi tribologija znaila otprilike: nauka o trenju. Ovakva definicija tribologije
kao nauke je veoma uska i ne obuhvata sve domene njenog interesovanja.
Po prvi put, termin tribologija kao nove naune discipline uveden je 1966. godine u izvetaju
radne grupe Ministarstva prosvete i nauke Ujedinjenog kraljevstva. Njena potpunija definicija je bila
da je tribologija: "Nauka i tehnologija o uzajamnom delovanju povrina u relativnom kretanju i o
drugim odnosima i postupcima".
Danas se tribologija definie kao nauka o: trenju, habanju, podmazivanju i uzajamnom delovanju
povrina u dodiru, pri njihovom uzajamnom pomeranju.
Konstrukcija i sutina ove nove naune discipline je takva da izaziva interesovanje: inenjera,
hemiara, tehnologa, metalurga, fiziara i drugih, jer prua mogunost istraivanja raznih aspekata ove
nauke: kontaktne mehanike, trenja, podmazivanja, habanja, itd. Ovako iroka lepeza moguih
interesovanja je svakako i njena najvanija karakteristika, jer po svojoj sutini ona je interdisciplinarna
nauka.
Poetak primene osnovnih principa tribologije u razvoju oveanstva, svakako je vezan za
pronalazak toka, bar 6000 godina pre dananjeg vremena. Dokaze o tome nalazimo u najranijim
istorijskim zapisima.
Drugi veliki pronalazak oveanstva, vatra, takoe je vezan za primenu tribolokih procesa.
Arheoloka ispitivanja egipatskih piramida pokazuju da su se i stari Egipani interesovali za
triboloke procese i da su im jo u to vreme bili poznati osnovni triboloki aspekti. Svoja triboloka
znanja naroito su koristili pri prevlaenju dinovskih statua bogova u Mesopotamiji i Starom Egiptu.
Tako jedan od najouvanijih i najlepih reljefa iz 1980. godine pre nove ere, pokazuje transport velike
kamene statue mase od oko 60 105 N , koju vuku 172 roba na drvenim sankama, du prethodno

postavljene drvene staze. Pri tome, rob postavljen na pramcu sanki poliva trasu i smanjuje trenje.
Natpis na reljefu glasi da se podmazivanje sanki i staze vri obinom vodom.
Svojim neprocenjenim rukopisnim nasleem, Leonardo da Vinci (1452-1519) pri svojoj
univerzalnosti svoga genija, ostaje za nas pre svega kao proslavljeni inenjer za sva vremena. Svojim
pronalascima od prostih mehanizama za prenos i promenu kretanja do mitraljeza i leteih maina,
Leonardo da Vinci odraava elu epohu u razvitku mainstva. Svojim genijalnim idejama i radovima,
nepoznat i nerazumljiv svojim savremenicima, postao je shvaen tek nekoliko stolea posle svoje
smrti.
Za njegovo ime vezuju se i neke od osnovnih postavki tribologije. U svojim neopublikovanim
rukopisima, nazvanim "Madridski kodeks", Leonardo da Vinci 1508. godine pie: "... sila trenja zavisi
od materijala spregnutih povrina, a takoe i od stepena njihove obrade i ne zavisi od povrine dodira;
ona je upravo proporcionalna teini tereta i moe biti smanjena uvoenjem "valjaka" ili materijala za
podmazivanje izmeu taruih povrina". Leonardo prvi uvodi u mainstvo i pojam koeficijenta trenja.

Reavajui konkretne sluajeve smanjenja trenja u mainama, Leonardo je posebnu panju

posvetio smanjenju trenja u osloncima. Koristei stare ideje, dao je puno savremenijih konstruktivnih
reenja pa se sa pravom smatra pronalazaem kako kuglinih tako i valjastih leajeva.
U svojim rukopisima daje i recept metalne legure za podmazivanje sastavljene od bakra i olova,
a koja je veoma bliska sastavu prve lakotopljive legure, patentirane 1839, a koja je u raznim
varijantama iroko rasprostranjena u leitima maina.
Leonardo je pronalaza i koninih zupanika, a prvi je ustanovio da je osnovni uzrok habanja
zupastih prenosnika njihovo uzajamno proklizavanje. Tragajui za savrenijim profilima zuba,
prikazao je sloene globoidalne prenosnike, otkrivene ponovo tek 2.5 veka docnije.
Otkria Galilei-a i njegovi zakoni inercije na kraju XVI veka u mnogome su pomogli u stvaranju
naunog predstavljanja trenja. Tek sada je data mogunost tanog razgraniavanja dva, principijelno
razliita vida suprostavljanja tela pomeranju: suprotstavljanje vezano za inerciju tela i suprostavljanje
uslovljeno trenjem.
Skoro dve stotine godina posle Leonarda da Vinci-a, znameniti francuski fiziar Amontons
(1699. god.) je potvrdio otkria Leonarda da Vinci-a i postavio znameniti empirijski zakon linijske
zavisnosti sile trenja od optereenja, koji u savremenim zapisima ima oblik:
FT = FN

gde je: FT - sila trenja

FN - optereenje normalno na povrinu trenja

- koeficijent trenja
Iz ove zavisnosti sleduje nezavisnost sile trenja od nominalne povrine dodira.
Genijalni Euler, osniva dinamike maine, u svojim memoarima "O mainama uopte", po prvi
put je odvojio silu otpora koju savlauje maina u kretanju i ralanio na silu inercije i silu trenja.
Time je konano zavren pohod ka analizi ponaanja realnih mehanikih sistema, u ijoj osnovi lee
osnovni principi Galilei-a.
Veliki francuski naunik, vojni inenjer Charles Coulomb, se smatra osnivaem nauke o trenju.
U svom radu "Teorija prostih maina", Coulomb je obuhvatio tri osnovna aspekta trenja: otpor
klizanju, otpor kotrljanju i otpor rezanju. Svi njegovi opiti proizali su iz praktinih zadataka, posebno
iz zahteva mornarice. Pri ispitivanju trenja klizanja razliitih vrsta metala, minerala i drvene grae,
Coulomb je uoptio zakon Amontons-a na sluaj kada deo trenja ne zavisi ili slabo zavisi od
optereenja, zapisavi ga u obliku:
FT = FN + A

gde je: A - lan koji uzima u obzir spregnute povrine i proporcionalnost povrina dodira.
Za otpor kotrljanju, Coulomb je dobio formulu: FT = FN / r , gde je r - radijus cilindra, a koeficijent trenja kotrljanja.

Znaaj Coulomb-a je i u tome to je on bio prvi koji je shvatio da je trenje uslovljeno velikim
brojem faktora ija meusobna veza u sebi nosi dosta empirijskog. Primetno je da na koeficijent trenja
znaajno utiu ne samo optereenje i brzina klizanja no i sam materijal spregnutih povrina, stepen
hrapavosti povrina, poloaj vlakana u materijalu, pa ak i vlanost atmosfere.
Uprkos velikom broju eksperimentalnih rezultata koje je dobio Coulomb, kao i njegovom
fundamentalnom doprinosu u razjanjavanju fenomenologije trenja, trenje je jo uvek zagonetka ak i
na kraju XVIII veka. Razloge svakako treba traiti u nedovoljno dubokom poznavanju disipativnih
procesa meu kojima je i trenje, tj. onih procesa koji su u sutini vezani za prevoenje mehanike
energije u toplotu.To je znailo da se mehanizam trenja ne moe objasniti potpuno sve dotle dok se ne
razjasni mehanizam prevoenja rada trenja u toplotu.
2

Da mehanika energija pri trenju ne iezava ve prelazi u toplotu, prvi je otkrio Thompson
(1978. god.), poznat u istoriji nauke kao grof Rumford. Otkria Rumford-a znaila su mnogo u
razjanjavanju pojave i fenomena trenja, ali je uzrok nastajanja toplote pri trenju jo uvek bio
nedovoljno poznat.
Reenje tog pitanja u savremenom obliku postalo je mogue tek sredinom XIX veka. Tih godina
su Mayer (1842.) i Joule (1843.) izneli princip ekvivalentnosti mehanike energije i toplote, a
Helmholtz (1847.) uveo fundamentalno shvatanje energije i formulisao u optem vidu zakon njenog
odravanja.
Od tih davnih dana, razjanjavanje fenomena trenja je krenulo krupnijim koracima. Uporedo sa
tim, nauni svet je poeo da pokazuje sve vee interesovanje za probleme habanja, podmazivanja kao i
za uzajamna delovanja povrina u dodiru.
Sa uspostavljanjem osnov koncepta tribologije (Jost-ov izvetaj 1966. god.) nastalo je veoma
brzo irenje ove naune discipline. Danas je ona prisutna u svim oblastima tehnikog progresa.
Veliko interesovanje za tribologiju, kao novu naunu disciplinu, lei u injenici da se njenim
poznavanjem moe u mnogome uticati na:
-

smanjenje utroaka energije u svim oblastima materijalne proizvodnje i transporta,

izbor optimalnih vrsta materijala mainskih elemenata i sklopova,

izbor optimalnih vrsta i kvaliteta obrade,

izbor optimalnih termikih obrada mainskih elemenata,

izbor optimalnih naina podmazivanja kao i sredstava za podmazivanje tribo-mehanikih

sistema sadranih u mainama i ureajima,

poveanje pouzdanosti i veka trajanja sredstava rada, transportnih sredstava i svih ostalih
ureaja i aparata koji se nalaze u svakodnevnoj upotrebi,

projektovanje i realizaciju tehnologije odravanja maina i ureaja svih vrsta, itd.

U savremenom mainstvu, mainski elementi kao delovi maina i mehanizama, u mnogim

sluajevima odreuju vrednost tehnikih parametara maina u koju se ugrauju. Zato pitanje
usavravanja konstrukcija i izrade mainskih elemenata, razrada novih visokoproizvodnih i
ekonominih tehnolokih procesa, poveanje pouzdanosti i veka trajanja su zadaci optedrutvenog
znaaja. Za uspeno reavanje ovih zadataka, neophodna su i znanja iz tribologije.
O velikom znaaju tribologije kao nauke govore i brojne tehnoekonomske studije. Tako
istraivanja ASME ("Strategy for energy conservation throug tribology") ukazuju na moguu utedu
energije pomou tribologije od preko 1.5 milijardi funti godinje, svedeno na cene iz 1980. godine.
Slina istraivanja u V. Britaniji ukazuju na utedu od 0.75 milijardi funti, primenom uglavnom
poznatih principa nauke i tehnologije tribologije.
U naoj zemlji, tribologija je sasvim nova nauka, jer se sa ozbiljnijim prouavanjem i
istraivanjem poelo tek negde 70-tih godina. Zato je kod nas jo uvek malo naunih informacija i
nauno-nastavnih centara koji se sistematski bave istraivanjem u ovoj oblasti nauke.
Autor se nada da e ovom knjigom delimino popuniti prazninu koja kod nas postoji iz ove
oblasti i da e pored olakavanja polaganja ispita svojim studentima, pomoi i onima koji se bave
konstruisanjem, projektovanjem, obradom, tehnologijom odravanja i drugim slinim disciplinama.
Takoe, autor sa ponosom istie da radi u nauno-nastavnoj ustanovi koja je prva poela sa
istraivanjima u ovoj oblasti. Brojni radovi iz oblasti tribologije mainskih elemenata svedoe o
poprilinom iskustvu saradnika ove ustanove. Izlagani na mnogim kongresima u zemlji i inostranstvu
ili tampani u brojnim strunim i naunim asopisima, svedoe o ozbiljnosti sa kojoj ovaj fakultet gaji
ovu naunu disciplinu.

2. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE AKTIVNIH POVRINA MAINSKIH ELEMENATA

Geometrijska forma mainskih elemenata ima beskonaan broj veliina, zato to se kroz svaku
taku mainskih elemenata moe povui beskonano mnogo preseka. Meutim, svaki mainski
elemenat se uglavnom definie sa nekoliko karakteristinih veliina. Na pr.: cilindar se definie
prenikom ( d ) i duinom ( L ), uzduni klin irinom ( b ) , visinom ( h ) i duinom ( l ), itd.
Sam pojam "karakteristine veliine" nije jednoznaan. On je podloan transformaciji i mnogo
zavisi od vremena i stepena eksploatacije. Konstruktor po zavrenom proraunu operie sa
proraunskom veliinom Lr , koju iz razliitih pobuda i zahteva zaokruuje na Lk . Ova veliina, u
zavisnosti od naina obrade pri izradi, prelazi u Liz , ija se vrednost kvantificira putem merenja i tako
dobijamo LM . Ova veliina ukljuuje u sebi i zbir greaka

M , nastalih pri merenju usled netanosti

merne aparature.
Transformacija izmerenih veliina se moe prikazati kao:
Lr Lk Liz LM M

(1)

Karakteristine veliine mainskih elemenata (dimenzije), odreene u statikim uslovima,

menjaju se u periodu eksploatacije. Usled elastinosti, zaostalih napona, habanja, temperaturnih
dejstava, itd. karakteristine veliine mainskih elemenata prelaze u Le , koje su u eksploataciji takoe
promenljive jer zavise od naina eksploatacije i uslova rada, tj.:
Lr Lk Liz Le

(2)

U bilo kom periodu eksploatacije, veliina Liz je samo priblino jednaka veliini Le , zato to ak
i pri malim naprezanjima elementi poseduju nesavrenu elastinost. Uzimajui u obzir i opta naela
konstruisanja (standardizaciju, unifikaciju, normalizaciju) koja se mogu izraziti veliinom Lu , ukupna
transformacija karakteristinih veliina, pri korienju univerzalnog-mernog instrumenta, moe se
prikazati u obliku:
Lr Lk Lu Liz ( LM k ) Le

(3)

Kao to se iz prethodnog razmatranja moe zakljuiti, karakteristine veliine (dimenzije)

mainskih elemenata su promenljive u vremenu. Za ocenu odstupanja oblika elemenata i sopstvenih
dimenzija, uveden je pojam tekuih dimenzija, tj. dimenzija koje se menjaju u vremenu.
Geometrijska povrina mainskih elemenata ukljuuje u sebi sve konture mainskih elemenata
zadate crteom, zatim nepravilnosti povrina, kao: valovitost, hrapavost, pravac neravnina obrade i
stepen nepravilnosti njihovog rasporeda.
Za praenje tribolokih procesa na mainskim elementima, svrsishodno je uvoenje pojma:
topografija povrine trenja. Pod ovim pojmom podrazumeva se fizika karakteristika reljefa povrine,
do i posle trenja. Geometrijski parametri povrina pod dejstvom plastinih deformacija, nastajanja
drugih struktura i razaranja povrina pri trenju, korenito se menjaju. Poetna topografija, uslovljena
tehnologijom obrade, prelazi u eksploatacionu.
Kao to je poznato, aktivna povrina mainskih elemenata po zavrenoj obradi nikad nije
apsolutno glatka. Brojne neravnine nastale kao rezultat prethodnih i zavrnih operacija mogu imati
razliite geometrijske parametre i izazivati vee ili manje nepravilnosti mainskih elemenata.
Uobiajena podela nepravilnosti mainskih elemenata je na: makrogeometrijske nepravilnosti,
mikrogeometrijske nepravilnosti i submikrogeometrijske nepravilnosti.
Pojam makro- i mikrogeometrijske nepravilnosti odnosno makro- i mikrogeometrije je manje vie
uslovan. Makrogeometrija je pojam vezan za odreivanje geometrijske forme (oblika) mainskih
elemenata, a mikrogeometrija za stepen hrapavosti ili glatkosti njihovih povrina. Po malcu, neravnine
povrina ija se zakonitost rasporeda javlja u granicama 1 1 mm 2 , odnose se na mikrogeometriju i

mikroneravnine, a one ije se karakteristike uzajamnih odnosa nalaze u granicama veim od

1 1 mm 2 su makrogeometrijske. Submikroneravnine su odreene molekularnom strukturom povrina, a

zakonitost njihovog rasporeda se analizira u granicama 1 10 m 2 .

Od makrogeometrijskih nepravilnosti koje se javljaju na aktivnoj povrini mainskih elemenata,
najee je prisutna valovitost.
2 . 1 . VALOVITOST: Valovitost predstavlja skup periodinih, redovito ponovljenih, bliskih po
dimenzijama ispusta i udubljenja (sl. 1 ) . Obrazuje se pri mehanikoj obradi materijala, zbog
neravnomernosti sila rezanja i kolebanja u sistemu: maina-instrument-radni predmet. Razlikujemo:
uzdunu i poprenu valovitost (du kretanja instrumenta i u pravcu normalnom na to kretanje).
Parametri valovitosti su: visina vala ( H ) i korak vala ( L ). Odnos koraka i visine L / H > 40 . Obino
val se meri na delu povrine 1 10 mm . Pri istoj mehanikoj obradi, visina vala, kao pravilo dostie
15 m .

Sl.1.

Sl.2.
Odnos hrapavosti (1), valovitosti (2) i greaka oblika (3), ematski je prikazan na sl. 2.
Za ispravnu analizu tribolokih procesa mainskih elemenata, od neobine vanosti je dobro
poznavanje mikrogeometrije aktivnih povrina, a naroito njene hrapavosti. Hrapavost je uzrok da se
kontakt izmeu dve povrine ostvaruje na velikom broju malih povrina. Koliina kontakta zavisi kako
od optereenja i drugih faktora, tako u velikoj meri i od hrapavosti .
U narednom poglavlju govoriemo neto vise o klasifikaciji povrinske hrapavosti.
2 . 2 . KLASIFIKACIJA POVRINSKE HRAPAVOSTI
Povrina mainskih elemenata nije apsolutno glatka. Mainski elementi posle grube obrade imaju
neravnine reda 100 200 m . Posle zavrnih operacija od 0.01 do 0.1 m . Glatki kristali kvarca su
pokriveni neravninama visine 0.01 m , a povrine liskuna 0.002 m .
Ovo ukazuje na injenicu da je povrina tvrdih tela hrapava. Pod uticajem optereenja, u procesu
eksploatacije, hrapavost aktivnih povrina mainskih elemenata se menja.

Po naem standardu (JUS M.A1.020) hrapavost povrine se definie kao skup neravnina koje
obrazuju reljef povrine i koje se posmatraju u granicama dogovoreno odreenog iseka takve veliine
da su eliminisane greke oblika i valovitosti.
Za klasifikaciju i merenje hrapavosti, razraena su dva sistema, oznaena kao sistem srednje
linije (sistem M) i sistem dodirne linije (sistem E), koji se razlikuju po izboru linije koja slui kao
polazna linija za odreivanje parametara hrapavosti. U naem standardu (JUS M.A1.020) usvojen je
sistem M.
2.3. POJMOVI I PARAMETRI KLASIFIKACIJE HRAPAVOSTI PO SISTEMU M
Nai standardi daju definicije sledeih parametara za utvrivanje objektivnih i merljivih
kriterijuma stepena hrapavosti:
Referentna duina: Duina l jednog odseka profila, odabranog za odreivanje hrapavosti tako,
da bude eliminisan uticaj drugih tipova nepravilnosti (sl. 3).
Korak neravnina: Srednji razmak, k, izmeu dva najizrazitija vrha efektivnog profila u
granicama referentne duine.

Sl. 3.
Srednja linija profila, m: Linija koja ima oblik geometrijskog profila i koja see efektivni profil
na takav nain da, u granicama referentne duine l, suma kvadrata odstojanja svih taaka profila od te
linije ( y1, y2 ,..., yn ) bude minimum
Srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije, Ra, skraeno "srednje odstupanje
profila": Srednja aritmetika vrednost odstupanja svih taaka efektivnog profila od srednje linije,
definisana obrascem (sl. 3):
l

1
Ra = y dx
l0

(4)

U prednjem obrascu vrednosti y uzimaju se u svom apsolutnom iznosu, bez obzira na znak +
odnosno -. Priblina vrednost Ra odreuje se po obrascu:
n

Ra

yi
i =1

(5)

Srednja visina neravnina u deset taaka, skraeno"srednja visina neravnina": Razlika izmeu
srednje aritmetike vrednosti visina pet najviih i srednje aritmetike vrednosti visina pet najniih
taaka profila u granicama referentne duine, ako su visine tih 10 taaka merene od proizvoljne prave,
paralelne sa srednjom linijom profila, a koja ne see profil. Vrednost R z definisana je obrascem:

Rz =

(R1 + R3 + ... + R9 ) (R2 + R4 + ... + R10 )

5

(6)

Najvea visina neravnina, Rmax :

Razmak izmeu dveju pravih, paralelnih sa srednjom linijom i tako povuenih da, u granicama
referentne duine, dodiruju najviu, odnosno najniu, taku profila (sl 3).
2.4. DOPUNSKI PARAMETRI ZA OCENU HRAPAVOSTI:

Duina noenja profila, ln :

Suma odseaka u granicama referentne duine, koje efektivni profil odseca na pravoj, paralelnoj
sa srednjom linijom profila, povuenoj na izvesnom odstojanju c ispod najvie take toga dela
efektivnog profila (sl. 4):

ln = lc1 + lc 2 + ... + lcn

(7)

Sl. 4.

Procenat noenja profila, pn :

Odnos duine noenja ln prema referentnoj duini l , izraen u procentima:

pn = 100

ln
%
l

(8)

Standardi drugih zemalja obuhvataju i druge parametre:

Najvea visina neravnina, Rt :

Razmak izmeu dveju pravih, paralelnih sa srednjom linijom i tako povuenih da, u granicama
posmatrane duine, dodiruje najviu, odnosno najniu taku profila. Posmatrana duina obuhvata vie
referentnih duina.

Najvea visina neravnina, R p :

To je maksimalna visina profila od srednje linije, u granicama referentne duine. Srednja vrednost
definisana u intervalu od preko 5 referentnih duina oznaava se kao R pm i moe se izraunati kao:
R pm =

R p1 + R p 2 + R p3 + R p 4 + R p5
5

1 i =5
R pi
5 i =1

(9)

Srednje kvadratno odstupanje profila, Rq :

To je kvadratni koren iz srednje vrednosti kvadrata odstojanja svih taaka efektivnog profila od
srednje linije. Moe se definisati obrascem:
l

Rq =

1 2
y dx
l 0

(10)

Od 1940. godine koja se smatra kao godina poetka korienja igle u merenju i oceni povrinske
hrapavosti, definisano je mnogo parametara koji su uli u standarde pojedinih zemalja.
7

Pored ovih, gore navedenih, pomenimo jo i:

- kriva nosivosti profila
- srednja duina talasa, a
- srednja vrednost nagiba profila, c
- iskoenje, Rsk ,
- broj vrhova profila, HSC, itd.

2.5. STATISTIKE KARAKTERISTIKE HRAPAVOSTI

Osnovni parametri klasifikacije hrapavosti, ma koliko ih bilo, ne daju potpunu sliku o prirodi
povrine i profila. Tako dva razliita povrinska profila mogu imati iste parametre hrapavosti, ali i
potpuno razliitu funkcionalnu karakteristiku.
Poslednjih godina se dolo do zakljuka da je za bolje uporeivanje povrina i profila nuno
prouavati i njihove statike slinosti. Povrinski profili dobijeni kao zapis instrumenta za merenje
hrapavosti, mogu se smatrati kao sluajni procesi, to u sutini i jesu, pa ih je zato i mogue predstaviti
statistikim parametrima i funkcijama.
Razmotrimo neke od statistikih karakteristika i parametara:
Visina, nagib i kriva raspodele:

Jo 1946., Posey je uoio da se statistika slinost razliitih profila moe uporeivati

razmatranjem raspodele njihovih ordinata, kao i razmatranjem njihovih prvih i drugih izvoda.
Produbljujui ova razmatranja, Myers je 1962. god. predloio visinu, nagib i krivu raspodele kao
parametre boljih definisanja povrinskog profila.
Kriva raspodele visine i nagiba, za veliki broj profila, nije striktno normalna i u nekim
sluajevima moe se znaajno razlikovati od normalne raspodele.
Nagib profila u jednoj taki moe se nai kao:

Ci = yi j yi + j 2 jl min

(11)

gde je: j - odnos stvarne i minimalne referentne duine

l min - minimalna referentna duina

Brojna ispitivanja su pokazala da kod najveeg broja profila proizvedenih uobiajenim

konvencionalnim metodama, srednji nagib je blizu 0.
Mada ove statistike karakteristike daju odreen detaljan prikaz profila, ipak su jo uvek
ograniene upotrebe. I pored upotrebe u razmatranju tribolokih procesa na kontaktnim povrinama
(trenje, zamor, habanje), jo uvek nije potpuno jasno koliko mnogo ovih statistikih parametara je
dovoljno za potpunu funkcionalnu orijentaciju povrine. Takodje, veliki im je nedostatak to nisu u
mogunosti da daju podatke o prirodi same povrine jer ne poseduju sposobnost raspoznavanja
prisustva sluajnosti ili periodinosti u profilu.
Raspodela ordinata i vrhova:

Informacije koje prua raspodela ordinata (kriva gustine amplituda), ne razlikuje se mnogo od
informacija krive nosivosti profila.
Za formiranje raspodele vrhova (maksimuma), neophodno je prethodno izvriti selekciju
ordinata. Pri tome se vrh uzima kao via ordinata od susedne. Ukoliko su dve ordinate iste visine i vie
od susedne, one onda ine jedan vrh.

Izmeu raspodele ordinata i raspodele vrhova postoji upadljiva slinost. Ova slinost ukazuje da
je priroda raspodele vrhova u profilu, slina samom profilu. Informacije koje daju ove raspodele su
ogranienog dometa.
Raspodela apsolutnog nagiba:

Za mnoge obino koriene povrinske profile, srednji nagib je priblino jednak 0. Otuda se esto
za istu kvalitativnu analizu profila, koristi raspodela apsolutnog nagiba.
Srednji apsolutni nagib se moe izraziti kao:
C=

1 n1
Ci
n j i =1

(12)

Za najvei broj povrina (skoro 90%) , povrinski uglovi lee u granicama 20 o . Promene ugla na
alatu se u znatnoj meri reprodukuju na povrinu.
Autokorelacione funkcije:

Autokorelacione funkcije sluajnih veliina, opisuju optu zavisnost veliina dobijenih podataka
u jednom vremenu, prema podacima pri nekom drugom vremenu. Primenjene na povrinske profile,
daju zavisnost ordinata jednog odseka profila prema ordinatama drugog odseka tog istog profila.
Ocena autokorelacije izmeu veliina y (x ) na odseku x i odseka ( x + ) moe se dobiti
uzimajui proizvod ove dve veliine i nalaenjem njihove srednje vrednosti elom duinom profila.
Matematiki bi se to moglo izraziti kao:
l

1
R yy ( ) = lim y (x )y ( x + )dx
L L
0

(13)

Veliina R yy ( ) je uvek realna veliina sa maksimumom pri = 0 , i moe biti ili pozitivna ili
negativna:
R yy ( ) = R yy ( )

(14)

R yy (0 ) R yy ( )

za sve vrednosti .
U odnosu na autokorelacionu funkciju, srednja vrednost (iskljuujui specijalne sluajeve kao:
sinusni talas) je data:
Ra = R yy ( )

(15)

Drugim recima, srednja vrednost y (x ) je jednaka kvadratnom korenu autokorelacije za sluaj da

linijsko pomeranje postaje veoma veliko.
Slino, srednja kvadratna vrednost za y ( x ) je:
Rq2 = R yy (0 )

(16)

Srednja kvadratna vrednost je jednaka autokorelaciji za pomeranje jednako 0 .

Osnovna primena autokorelacionih funkcija na kvalitativnu analizu povrinskih profila je da se
pomou nje oceni uticaj ordinata jednog odseka profila prema ordinatama drugog odseka tog istog
profila.
9

Autokorelaciona funkcija sinusnih talasa ostaje postojana za bilo kakvu vrednost pomeranja,
nasuprot sluajnim veliinama kada vrednost autokorelacione funkcije opada ka nuli. Ovo ukazuje na
injenicu da je autokorelaciona funkcija efikasan instrument za otkrivanje deterministikih podataka
koji mogu biti prikriveni u nizu sluajnih veliina.
Za digitalno odreivanje autokorelacionih funkcija povrinskih profila postoje dve metode. Prva
predstavlja standardni pristup brojnom odreivanju autokorelacionih funkcija direktnim odreivanjem
(izraunavanjem) srednjeg proizvoda izmeu vrednosti ordinata povrinskog profila.
Druga metoda predstavlja zaobilazni pristup odreivanju spektra snage direktnom Furijeovom
transformacijom, a potom inverznom Furijeovom transformacijom odreuje se autokorelaciona funkcija.
Spektar snage:

Spektar snage jedne povrine, definie se kao Furijeva transformacija njene autokorelacione
funkcije:

G yy ( f ) = 4 R yy ( )2fd

(17)

Graf G yy ( f ) je spektar snage, nazvan tako zato to je njegova trenutna vrednost pri datoj
frekvenciji proporcionalna srednjem kvadratu signala pri datoj frekvenciji, a odavde i njegovoj snazi.
Ukupna oblast ispod spektra snage je ukupna snaga u svim frekvencijama, tj. srednja kvadratna vrednost
celog signala ili kvadrata srednjeg kvadratnog odstupanja profila povrine.
Povrine sa periodinom komponentom imaju spektar snage sa jasno definisanim jednim ili vie
vrhova. Meutim, veina povrina koje se koriste u ininjerskoj praksi nemaju ovu periodinu
komponentu pa je njihov raspored ordinata Gausov. Spektar snage ovakvih povrina je sa jasno
izraenim veim brojem vrhova koji odgovaraju viim frekvencijama ispod kojih je kriva spektra snage
znatno ravnija.
Osnovna karakteristika spektra snage je da on daje glavne (dominantne) frekvencije sadrane u
profilu. Uporeujui ga sa autokorelacionom funkcijom, moe se zakljuiti da on ne moe dati neke
osobite dodatne informacije. Moe se koristiti u sluaju kada su frekvencije profila predmet posebnog
detaljnog razmatranja.

10

3. METODE MERENJA HABANJA MAINSKIH ELEMENATA

Ispravna i tana ocena i merenje habanja mainskih elemenata je veoma sloen postupak koji se
pred istraivaa uvek postavlja kao nov i delikatan problem. Reavanje ovog problema je uvek vezano
za detaljnu analizu ispitivanog elementa, analizu maine ili ureaja u koju je ispitivani element
ugraen, kao i za mogunost i posedovanje odgovarajue merne instrumentacije.
Merenje habanja mainskih elemenata je vezano za merenje veliina reda desetih delova
mikrometra, za merenja teko pristupanih mesta kao i za uspenu registraciju veoma malih promena.
Danas se u praksi koriste razliite metode: poev od klasinih (merenje habanja mernim
sredstvima), preko odreivanja habanja po gubitku radne sposobnosti, pa sve do primene radioaktivnih
indikatora i ozraivanja tankog sloja, odnosno povrinske aktivacije.
Koriene metode merenja habanja mainskih elemenata se mogu podeliti na vie naina i mogu
se posmatrati sa razliitih aspekata.
Uobiajena je podela metoda merenja habanja na dve osnovne grupe: grupu metoda u kojima je
neophodno demontirati ispitivani mainski element da bi se na njemu izvrilo merenje i grupu metoda
u kojima je merenje mogue u procesu ispitivanja bez demontae.
Prednost druge grupe je oigledna jer dozvoljava merenje bez prekida rada i omoguava
dobijanje dijagrama i odreivanje opteg habanja pri razliitim reimima, za kratko vreme.
Drugi nain podele bi bio na diferencijalne i integralne metode merenja habanja. Diferencijalne
metode bi bile one metode koje omoguavaju merenja habanja jedne ili vie oblasti ispitivane povrine
mainskog elementa. Za razliku, integralne metode omoguavaju ocenu i merenja habanja celokupnog
mainskog elementa.
Trei nain podele metoda merenja habanja bi bio na direktne metode kod kojih je
kvantificiranje veliina habanja direktno i indirektne metode kod kojih je za ocenu i merenje habanja
neophodno uporeivanje sa odgovarajuim etalonima i prethodno definisanim odnosima. Prednost
prve metode je oigledna.
U daljem tekstu ovog poglavlja bie reci o najee korienim metodama merenja habanja
mainskih elemenata.
3.1. MERENJE HABANJA MERNIM SREDSTVIMA
Najrasprostranjenija, a u isto vreme i najdostupnija metoda odreivanja veliine habanja
mainskih elemenata je metoda zasnovana na merenju karakteristinih veliina mainskih elemenata
mernim sredstvima pre i posle eksploatacije ili ispitivanja. Valja rei da je metoda primenljiva samo za
merenja veih apsolutnih veliina habanja mainskih elemenata.
Tanost merenja zavisi od primenjenih mernih sredstava. Obino, ona iznosi 0.01 mm . Primena
veoma tanih i specijalnih mernih sredstava omoguava merenja sa tanou do 1 m , pri emu
izmerena veliina habanja ne treba da bude manja od 5 m . To se moe objasniti time, to se
merenja vre u raznim vremenskim intervalima i pri razliitim temperaturnim uslovima, to se u
krajnjoj liniji odraava na netanost mernih sredstava.
Pri merenju habanja ovom metodom, najvie se koriste: granina merila, mikrometri, nutromeri,
mehaniki komparateri, optiko - mehanika merila, instrumentalni i univerzalni mikroskopi.
Osnovni nedostatak ovakvog naina odreivanja habanja mainskih elemenata je mala osetljivost
kao i mogunost merenja samo velikih apsolutnih veliina linijskog habanja. Drugi nedostatak ove
metode je merenje habanja samo pojedinih pojaseva mainskih elemenata. Svakako da je prisutan i
problem merenja habanja na istom mestu, pre i posle ispitivanja.
11

Merenje habanja mernim sredstvima nosi u sebi i obavezne greke:

- Pri odreivanju habanja razlikom mera, pre i u toku ispitivanja, u tu veliinu ulazi i izmena
mera elemenata usled njegovih deformacija.
- Praktino je nemogue izvriti merenje na jednom te istom mestu pre i posle ispitivanja.
- Temperatura okoline, temperatura mernog sredstva kao i temperatura mainskog elementa su
nejednake.
- Pri merenju habanja, greke se javljaju i usled nepostojanog karaktera kontakta izmeu
elemenata i mernih sredstava.
Odreivanje i merenje habanja mernim sredstvima spada u grupu najstarijih metoda. Obavezne
greke pri merenju kao i njihova mala osetljivost, uinili su da se danas primenjuju ree. Danas se
ovakav nain odreivanja veliine habanja povezuje sa pogodno konstruisanim dodatnim ureajima,
pri emu se dobijaju nove i veoma popodne metode. U prilogu ove tvrdnje opisaemo i dva patenta za
merenje habanja zupanika
3.1.1. MERENJE HABANJA ABLON-INDIKATOROM
Sutina ovog patenta za merenje habanja zupanika je u tome da se u izabranoj taki merenja
ugrauje aura sa gnezdom za indikator, koji se zaliva ablonom od tvrde mase koji slui kao oslonac
pri merenjima.

Sl. 5.
Na sl. 5 je prikazana ema ovog patenta. Patent se sastoji iz komparatera (1) sa podelama od
0.01, 0.002, 0.001 mm , mernog produetka (2), aure (3) i ablona (4). aura se zaliva u ablon tako
da njena osa bude normalna na radnu povrinu zuba.
Posle podeavanja pribora i provere stabilnosti indikatora, pristupa se merenju linijskog habanja
zuba zupanika. Pribor sa podelom indikatora od 0.002 mm dozvoljava merenje habanja sa tanou
do 0.005 mm . Merenja su mogua za pravozube, kosozube i pune prenosnike, kako izvan kuita
prenosnika, tako i neposredno na njima. Dobre osobine ovog naina merenja su prosta konstrukcija,
odsustvo dopunskih elemenata, mogunost viestruke primene aure. Merenje se vri uvek u istoj taki
to u mnogome poveava tanost merenja.

12

3.1.2. MERENJE HABANJA POMONIM UREAJEM I INDIKATOROM

Ureaj se sastoji iz dva dela (sl. 6): pokretnog dela A i nepokretnog dela B. Pokretan deo se
moe obrtati oko ose O, iji je poloaj izabran tako da luk radijusa R to je mogue manje odstupa od
evolventnog profila zuba. Nepokretni deo ureaja izveden je u obliku rama koji sa dve strane obuhvata
ispitivani zupanik, pri emu je irina rama ravna irini zupastog venca. Na nepokretnom delu
ureaja, ugraena su dva komparatera (3), razmetena u suprotne eone strane zupanika. Merni
nastavci tih indikatora oslanjaju se navrh zuba ili na vratilo ako se meri habanje zuba vratilozupanika. Osim toga, na nepokretnom delu pribora je sektor zaustavnog toka, pritisni zavrtanj (7) i
koni zavrtanj (8). Na pokretnom delu ureaja ugraen je podopruni zapinja (4), indikator (5) i
ruica (6), iji se jedan kraj oslanja na osovinu indikatora (5), a drugi preko merne glave (9) na zub
ispitivanog zupanika.

Sl. 6.
Pri obrtanju pokretnog dela pribora oko ose O, merna glava klizi po profilu zuba, a preko ruice
(6) na indikator (5), koji pokazuje odstupanje profila od krunog luka radijusa R. Prisustvom i uz
pomo zaustavnog toka i zapinjaa mogua su ponovna merenja u jednoj te istoj taki profila. Razlika
na indikatoru (5) pri merenju nepohabanog i pohabanog zupanika daje linijsko habanje. Da bi se
uticaj ponavljanja merenja na tanost sveo na minimum, jedna strana rama nepokretnog dela je
zatopljena u otisak meuzublja. Pomoni indikator (3) iskljuuje uticaj greaka ureaja u osnoj ravni
zupanika, a koni zavrtanj omoguava baziranje pribora po jednoj te istoj eonoj povrini pri
ponovljenom merenju. Broj taaka profila u kojima se vri merenje, zavisi od radijusa i broja zuba
zaustavnog toka. Ovakvim ureajem mogue je odrediti habanje zupanika u granicama
0.05 1.0 mm . Mogunost periodinog merenja habanja 10-20 fiksiranih taaka po profilu
omoguava formiranje slike habanja aktivne povrine zuba zupanika u vremenu ispitivanja.
3.2. MERENJE HABANJA MERENJEM MASE
Merenje habanja mainskih elemenata merenjem mase obino se primenjuje za merenje habanja
manjih mainskih elemenata. Sutina ove metode je u merenju mase pre i posle odreenog perioda
rada. Pre svakog merenja, elementi se moraju briljivo isprati, prosuiti i paljivo oistiti od svih
produkata habanja. Po svojoj sutini, ovo je tipina integralna metoda jer kvantificira ukupno habanje
mainskih elemenata, po svim kontaktnim povrinama.
Intenzitet habanja se izraava kao masa pohabanog materijala udaljenog sa jedinice nominalne
povrine dodira za jedinicu puta trenja.U sluaju potrebe da se habanje izrazi linijskim intenzitetom,
neophodne su pretpostavke da je habanje normalno na povrinu trenja ili postoje druge
zakonomernosti raspodele habanja po povrini, odreene uslovima rada mainskih elemenata.
Prevoenje pohabane mase u linijsko habanje mogue je po formuli:

IL =

Q
A L

(18)
13

gde je : Q - pohabana masa

A - povrina trenja

- specifina masa materijala

L - put trenja
Ponekad je za definisanje habanja dovoljno merenje mase i njime se u potpunosti moe definisati
proces habanja.
Odreivanje habanja mainskih elemenata merenjem mase ne preporuuje se u sluajevima kada
je do izmene dimenzija elemenata dolo ne samo usled odvajanja materijala, ve i zbog plastinog
deformisanja. Takoe je neprimenljiva i pri odreivanju habanja elemenata poroznih materijala,
natopljenih uljem.
Uopte uzev, re je o dosta jednostavnoj metodi, manje osetljivoj i preciznoj, kojom se moe
dobiti veoma ogranieni broj informacija.
3.3. MERENJE HABANJA ANALIZOM KORIENOG ULJA
Ispitivanje intenziteta i brzine habanja mainskih elemenata i mehanizama, mogue je vriti
analizom korienog ulja. Osnovna ideja ove metode sastoji se u sledeem: Produkti habanja su sitne
metalne estice, oksidi metala, kao i rezultati hemijskog uzajamnog dejstva metala sa aktivnim
komponentama ulja. Ako se odvoji odreena koliina ulja i sagori, mogue je analizom pepela izvui
odreeni broj informacija o intenzitetu i brzini habanja. Ova metoda spada u grupu onih metoda kod
kojih je ispitivanje mogue bez prekida rada maine, kontinualno u samom procesu eksploatacije.
Po prvi put, metoda je primenjena 1932. godine u V. Britaniji, za neprekidna merenja habanja
cilindra dizel-motora.
Pri korienju ove metode, kao poseban problem se javlja pravilan izbor uzorka ulja, koji e
karakterisati srednji sastav metalnih estica u ulju.
Kod zupastih prenosnika, kliznih leita, lananih prenosnika i dr. elemenata, ulje se u toku
rada intenzivno mesa i zato se estice metala ravnomerno rasporeuju po celoj koliini ulja. Uzorak se
moe uzimati odmah, bez prethodnog meanja, pipetom ili staklenom cevi. Za analizu je dovoljno
100 200 gr .
Pri ispitivanju habanja elemenata motora, ulje se prethodno briljivo izmea, a zatim pipetom
uzima neophodna zapremina ulja. Uzimanje uzoraka je olakano ukoliko postoji ugraena slavina u
centralnom uljovodu. Takav nain uzimanja uzoraka je pogodan, no ne daje uverenje da je u
odabranom uzorku sadrana srednja koncentracija odvojenog metala.
Analiza metala u ulju se vri: zapreminskom, teinskom, kolorimetrijskom, polarografskom
metodom, a takoe i spektralnom analizom koritenog ulja.
Kolorimetrijska metoda se zasniva na principu da se na osnovu karakteristine boje svetlosti,
odreuje prisustvo metalnih estica u ulju. Nedostatak kolorimetrijske metode je nestabilnost
standardne skale, subjektivnost vizuelnog odreivanja intenziteta boje, kao i oteano uporeenje sa
standardnom skalom pri veem prisustvu metala. Ovi nedostaci se delimino mogu odstraniti
primenom fotokolorimetrijskom metodom.
Kod polarografske metode, za odreivanje sastava ulja primenjuje se ivina elektroda za
skupljanje metala. Koliina metala u ulju, pri ispitivanju polarografskom. metodom, svodi se na
uporeivanje veliine talasa ispitivanog i standardnog rastvora..
Pri masovnim analizama pogodno je koristiti graduisane prave. Za njihovu konstrukciju
priprema se standardni rastvor u kojem je priroda elektrolita konstantna, a koncentracija uneenog
metala razliita. Pri konstruisanju graduisanih pravih za seriju standardnih rastvora dobijena visina
14

talasa nanosi se na ordinatu, a koncentracija uneenog metala na apscisu. Svakom stepenu osetljivosti
galvanometra odgovara posebna prava. Koliina metala u ulju nalazi se uz pomo graduisanih pravi.
Sutina spektralne ili tanije spektro-hemijske analize je da se uzorak ulja sa esticama metala
prevodi u paru. Atomima pare saoptava se dodatna energija, posle ega se atomi samoinicijativno
vraaju u normalno stanje, zraei dobijenu energiju u obliku svetlosti, koja se sastoji iz zrakova
razliite talasne duine. Zraenje atoma svakog pojedinog elementa sastoji se od skupa slinih zrakova
sa odreenim, za dati atom karakteristinim vrednostima talasne duine.
Razlaganje svetlosti u spektar najee se vri pomou spektografa, gde se na njegovom izlazu
obrazuje linearan spektar koji predstavlja skup projekcija ulaznog procepa, tako da je svaka projekcija
obrazovana od zrakova odreene duine, Deifrujui spektre uz pomo etalona u obliku graduisane
krive, mogue je odrediti koliinski sastav produkata habanja.
Dobre strane metode odreivanja i merenja habanja analizom korienog ulja je mogunost
merenja habanja mainskih elemenata u samoj eksploataciji, bez demontae.
Glavni nedostatak ove metode lei u injenici da je ona indirektna metoda. Za dobijanje
podataka o habanju, neophodno je specijalno kalibrisanje koje se sastoji u uporeivanju ispitivanog
ulja i drugog odgovarajueg ulja u koje je ubaena odreena koliina metalnih estica.
Visoka tanost same analize (greke 1-10%) ne omoguava i visoku tanost merenja habanja, jer
je mogue da jedna koliina odvojenih estica bude zadrana na ispitivanim elementima.
Pored sloenosti same metode, veliki nedostatak je i nemogunost donoenja zakljuaka o
mestima intenzivnijeg habanja, poto ona daje sliku habanja celog mainskog elementa.
3.4. MERENJE HABANJA PROFILEMETROM
Profilometar je merni instrument za merenje parametara hrapavosti i valovitosti bez razaranja
ispitivane povrine. Istovremeno, to je i osnovni merni instrument za definisanje topografije ispitivanih
povrina. Danas se u mainskoj tehnici primenjuje veliki broj profilometra, razliitih po konstrukciji i
mogunosti davanja podataka.

Sl.7.
Na sl. 7. je prikazana ema klasinog profilometra. Njegovo dejstvo je zasnovano na principu
"pipanja" ispitivane povrine dijamantskom iglom veoma malog radijusa zaobljenja i pretvaranja
oscilacija igle u promenljive napone, induktivnom metodom.
Pri kretanju dijamantske igle (1) po neravnoj povrini, igla opipava neravnine aktivnog profila,
osciluje i te oscilacije prenosi na kotvu (2). Oscilovanjem kotve menjaju se zazori izmeu kotve i
jezgra (4), to dovodi do izmene napona na izlazu diferencijalnog transformatora (6). Promenljivi
napon se pojaava u elektronskom bloku (7), a parametri hrapavosti ili valovitosti se oitavaju na skali
(8) ili se mogu zapisati na traci (9). Zapis se vri elektrotermikim putem na elektrotermikoj traci, u
pravouglom koordinatnom sistemu, sa vertikalnim uveanjem od 1000 do 20000 puta i horizontalnim
uveanjem od 2 do 4000 puta.
Nove generacije profilometra (Talvsurf 5, Talvcheck) u svom sistemu sadre i procesor, ime se
pruaju izvanredne mogunosti za analizu statistikih karakteristika hrapavosti.
15

U poslednje vreme na tritu se pojavila i najnovija generacija profilometra (Rodenstock RM

400), zasnovana na optikom merenju hrapavih povrina. U osnovi ovakvog naina merenja hrapavosti
lei princip svetlosnog rasejavanja. Merna povrina se osvetljava intenzivnim snopom infracrvenih
zraka. Uz pomo optikog sistema i reetkaste foto-diode dobija se optika vrednost hrapavosti
ispitivane povrine. Mikrokompjuterom se ova vrednost prevodi u parametre ili statistike
karakteristike hrapavosti.
Sutina merenja habanja profilometrom se sastoji u snimanju jednog te istog efektivnog profila,
pre poetka ispitivanja kao i u eljenom vremenu ispitivanja ili eksploatacije.
Na profilogramu, konture udubljenog dela efektivnog profila ostaju postojane, a ispusti se usled
habanja menjaju. Mera smanjenja ispusta je istovremeno linijski intenzitet habanja posmatranog profila. Na sl. 8. je prikazana promena ispusta jednog profila u vremenu ispitivanja.
Kao postojana osnova (baza) od koje se meri linijsko habanje, moe sluiti i specijalno nanesen
zarez na aktivnoj povrini ispitivanog mainskog elementa. Pri tome se svakako mora voditi rauna da
naneseni zarez bitno ne smanji mehaniko-fizike karakteristike ispitivanog elementa. Na sl. 9. je
prikazana sutina ovakvog naina merenja. Prvi profilogram (A-A) je snimljen pre poetka
eksploatacije (habanja), upravno na pravac nanesenog zareza. Drugi profilogram (B-B) je snimak
profila u nekom periodu eksploatacije. Razlika njihovih rastojanja od osnove nanesenog zareza je
linijsko habanje (h) .

Sl. 8.

Sl. 9.

Sl. 10.

Kao osnova za merenje habanja moe sluiti i povrina koja nije u dodiru, odnosno koja se ne
haba u eksploataciji. U sluaju ispitivanja zupanika nejednakih irina, kao osnova se moe koristiti
deo nespregnute povrine boka zupca |118|, sl. 10.
Dobre osobine ove metode su pre svega njena izvanredna osetljivost i visoka tanost. Sa
mogunou oitavanja veliina i ispod 0.1 m , ovo je svakako najpreciznija metoda merenja
linijskog habanja. Pored veliine linijskog habanja, pri svakom merenju dobija se i zapis reljefa
povrine, to omoguava primenom poznatog matematikog aparata i uporedna praenja izmene
topografije radnih povrina u vremenu eksploatacije. Primena profilometra i traka sa zapisom,
omoguava i naknadnu analizu dobijenih rezultata. Dobre osobine su svakako i mogunosti merenja
habanja na vie razliitih mesta, ime se svakako moe kompletirati slika habanja ispitivanog
mainskog elementa, kao i definisati mesta intenzivnijeg habanja. Osnovni problem koji se javlja kod
ovakvog naina merenja je obezbeenje merenja uvek u istom preseku. Ovaj problem se moe resiti na
vie razliitih naina. Jedan od naina reavanja ovog problema prikazan je na sl.11., |9|.

Sl. 11.

16

Ispitivani element (2) na koji je nanesen bazni zarez, postavlja se na prizmu (1) tako da centar
zareza pada u centar vidnog polja mikroskopa (3). U tom poloaju igla profilometra (4) snima
profilogram. Mikroskop, prizma i profilometar postavljeni su na istu plou, uvreni tako da je njihov
meusobni poloaj stalan.
Oteano snimanje reljefa povrine i merenje habanja mainskih elemenata, uslovljeno oteanim
pristupom profilometra, uspeno se reava skidanjem otiska aktivne povrine. O postupku pravljenje i
skidanja otisaka aktivne povrine mainskih elemenata bie vie reci u posebnom poglavlju ove knjige.
U cilju obezbeenja merenja uvek istog preseka mogua je primena i posebno konstruisanih
pomonih pribora koji omoguavaju uvek isti poloaj otiska u odnosu na dijamantsku iglu
profilometra |118|.
3.5. MERENJE HABANJA METODOM VETAKIH BAZA
Metoda vetakih baza zasniva se na odreivanju rastojanja od povrine trenja (aktivne povrine)
do dna udubljenja, vetaki formiranog na aktivnoj povrini. Udubljenje se suava od povrine ka dnu,
po odreenom zakonu. Osa udubljenja je postavljena normalno na aktivnu povrinu a linijsko habanje
aktivne povrine se meri u pravcu te ose,
Udubljenje na aktivnu povrinu se moe nanositi dijamantskim indentorom u vidu piramide ili
konusa, buenjem koninog udubljenja, urezivanjem jamica obrtnim dijamantskim noem, bruenjem
jamica tocilom, itd.
U zavisnosti od naina nanoenja vetakih baza, ova metoda se deli na: metodu tragova, metodu
buenja udubljenja i metodu urezivanja jamica.
Metoda tragova se zasniva na nanoenju vetakih baza indentorom odreenog geometrijskog
oblika. U SSSR to je najee indentor u vidu piramide, sa kvadratnom osnovom i uglom pri vrhu od
136o . U SAD to je najee romboidna piramida.
Materijal indentora (utiskivaa) je najee dijamant, ali su u upotrebi i tvrde legure, pribori za
ispitivanje tvrdoe po Vikersu, pa ak i utiskivai od termiki obraenih elika.
Merenjem pomou mikroskopa duine dijagonale nanesenog traga pre poetka kao i u eljenom
trenutku ispitivanja, nije teko odrediti rastojanje od aktivne povrine do dna nanesenog traga. Na ovaj
nain se odreuju veoma male veliine linijskog habanja, reda delova mikrometra.
Na sl. 12.a. je prikazana shema traga nanesena indentorom u obliku piramide sa kvadratnom
osnovom i u obliku piramide sa romboidnom osnovom (sl. 12. b) .

Sl. 12.
Dubina traga od kvadratne piramide moe se izraunati kao:

h=

2
2 2tg

(19)

a dubina traga od romboidne piramide je

17

h=

2tg

l =

2tg

(20)

U sluaju nanoenja tragova romboidnom piramidom, sa uglovima = 172o30' i = 130o :

h=

1
1
l =
b
30.514
4.289

(21)

Veliina linijskog habanja ravne povrine odreuje se kao razlika dubine traga pre poetka
habanja i dubine traga u trenutku merenja:
hL = h1 h2 =

1
(d1 d 2 )
m

(22)

gde je: hL - linijsko habanje

h1 - dubina traga pre poetka merenja
h2 - dubina traga u trenutku merenja

d1 - duina dijagonale traga kvadratne piramide pre poetka habanja

d 2 - duina dijagonale traga u trenutku merenja
m - koeficijent proporcionalnosti

Za piramidu sa uglom = 136o :

hL =

1
(d1 d 2 )
7

(23)

Metodu tragova mogue je koristiti i za merenje habanja ugnutih i ispupenih povrina. U

sluaju merenja habanja ugnutih povrina, formula ima oblik:
h=

d1 d 2 d12 d 22

m
8R

(24)

a za ispupene povrine:
h=

d1 d 2 d12 d 22
+
m
8R

(25)

gde je: R - radijus cilindra.

Umesto metode tragova, mogua je primena metode buenja udubljenja. Ova metoda se sastoji u
buenju koninih udubljenja burgijom od tvrdih metala (sl. 13. a) , ili prethodnog zabuivanja sa
naknadnim uputanjem (sl. 13. b). Po svojoj sutini ova metoda je analogna metodi tragova i mogue
je koristiti iste izraze za odreivanje linijskog habanja.

Sl. 13.
Sutina metode urezivanja jamica je da se na ispitivanoj povrini urezuje udubljenje odreenog
oblika, obrtnim dijamantskim noem u vidu trostrane piramide (sl. 14). Dno udubljenja je postojana

18

baza, a veliina linijskog habanja je razlika rastojanja od aktivne povrine do dna jamice, pre habanja i
u trenutku merenja. Duina jamica se meri mikroskopom.

Sl. 14.
Tanost merenja je vea nego kod metode tragova, poto je i odnos izmeu dubine jamice i njene
duine 1:50 - 1:80., umesto 1:7 kod metode tragova
Odreivanje i merenje habanja metodom vetakih je metoda iroke primene u laboratorijskim i
eksploatacionim uslovima. Poseduje niz dobrih osobina ali i nedostataka.
Dobre su joj osobine, visoka tanost merenja linijskog habanja uvek na istom mestu. Tanim
merenjem pomou mikroskopa, mogue je veoma tano odrediti i veoma male veliine linijskog
habanja, reda delova mikrona. Formiranjem vie vetakih baza po aktivnoj povrini, mogue je dobiti
sliku raspodele habanja. Vreme dobijanja gotovih rezultata je relativno kratko i ne zahteva
demontiranje i skidanje ispitivanih elemenata. U sluaju teeg prilaza mikroskopa ispitivanoj povrini,
mogue je merenje vriti na skinutom otisku.
Nedostaci ove metode su pre svega, deformisanje metala oko vetaki formiranog udubljenja.
Ovo deformisanje naruava poetnu hrapavost aktivne povrine i moe donekle iskriviti stvarnu sliku
habanja. Zato se preporuuje prebrusivanje ove povrine ili u nekim sluajevima doterivanje mirglom.
Drugi nedostatak koji moe ograniiti primenu ove metode je mogunost izmene forme vetake
baze posle utiskivanja indentorom. Ovo je naroito izraeno kod materijala visoke granice teenja.
Primena metode je oteana i u sluajevima kada je habanje praeno plastinim deformisanjem
povrinskog sloja. U tom sluaju, na krajevima baze dolazi do nagomilavanje materijala i ona gubi
istu formu.
3.6. OTISAK AKTIVNE POVRINE
Veoma esto se pri ispitivanjima mainskih elemenata javlja problem nemogunosti pristupa
merne instrumentacije ispitivanoj povrini. Ovaj problem se veoma uspeno reava skidanjem otisaka
ispitivane povrine. Pravilan i dobro skinut otisak omoguava merenja hrapavosti, analizu topografije
ispitivane povrine, merenje habanja, otkrivanje karakteristinih zona habanja, dubine habanja, oblika
razornog habanja, itd.
Kvalitet otiska odreuje u osnovi materijal za pravljenje otisaka. Izabrani materijal mora imati:
visoku osetljivost kopiranja, nisku temperaturu topljenja, minimalnu kontrakciju, dovoljnu vrstou i
lakou pripreme.
U praksi je danas mogue koristiti razliite materijale za pravljenje otisaka. Prvo; parafin od
koga se pravi negativ otiska, a zatim se zaliva gipsom. Po otapanju parafina dobija se gipsana,
pozitivna kopija ispitivane povrine. Kako parafin tako i gips pokazuju osobinu kontrakcije pri
otvrdnjavanju, ali izmena veliina parafinskog negativa i gipsanog pozitiva kao suprotne imaju veoma
mali uticaj na gotov otisak.
Otisak ispitivane povrine mogue je napraviti i od smee sumpora i grafita (88% sumpora i 12%
grafita). Grafit i sumpor se paljivo izmeaju a zatim se smea zagreva dok se sumpor ne razgreje i
razlije na ispitivanu povrinu. Smea se brzo hladi u kontaktu sa metalom, posle ega se gotov otisak
skida sa povrine.
19

Za izradu otisaka primenjuju se takoe i plastine mase, polistirolne smole, koje otvrdnjavaju
priblino 20 minuta po dodavanju katalizatora. Osobine ovog materijala su lakoa izrade otisaka i
velika tanost.
U praksi je veoma esto u upotrebi jedinjenje na bazi 45% gutaperke, 20% bitumena, 5,34%
mainske masti i 1% neozola D.
Britanski standard B.S.1134 od 1961, god. predvia primenu dve vrste materijala: celuloznih
astetata i sintetikih smola.
Izvanredni rezultati se dobijaju primenom samoovravajuih akrilnih masa koje se
upotrebljavaju u zubarstvu, a u prodaji se dobijaju u obliku praha i tenosti razliitih boja |119|.
3.7. MERENJE HABANJA METODOM RADIOAKTIVNIH IZOTOPA
Materijali mainskih elemenata normalno se sastoje od stabilnih, tj. neaktivnih izotopa. Stabilna
jezgra se, meutim, mogu prevesti u nestabilna bombardovanjem odreenim atomskim esticama. Na
ovaj nain dobija se radioaktivan izotop materijala datog mainskog elementa.
Sutina merenja habanja mainskih elemenata metodom radioaktivnih izotopa sastoji se u tome
to se ispitivani element aktivira uvoenjem radioaktivnih izotopa u ispitivanu povrinu. Ovako
aktivirani mainski element se postavlja u radni poloaj ureaja ili maine za ispitivanje.
Kvantificiranje i ocena habanja se vri merenjem promena radioaktivnosti produkata habanja ili
smanjenjem radioaktivnosti ispitivanog elementa. Najee se merenje radioaktivnog zraenja vri:
jonizacionim davaima, scintilacionim davaima, fotografskom ili kalorimetarskom metodom.
Pri merenju habanja ovom metodom, radioaktivni izotopi se koriste kao obelezivai (radioaktivni
indikatori). Najvanija karakteristika obeleivaa je zraenje koje oni stalno emituju i na taj nain daju
signale koji ukazuju na mesto njihovog prisustva, brzinu kretanja ili na jednakost i nejednakost njihove
raspodele u raznim materijalima. Signali se lako hvataju nekim od ureaja za registraciju zraenja i na
taj se nain dobijaju podaci o koliini radioaktivnih atoma, odnosno o koliini produkata habanja.
Uvoenje radioaktivnih indikatora u ispitivane mainske elemente se moe vriti na vie naina:
- zraenjem ispitivanih elemenata u nuklearnom reaktoru
- ozraivanjem tankih slojeva mainskih elemenata
- ubacivanjem mehanikih umetaka, prethodno aktiviranih u nuklearnom reaktoru
- uvoenjem radioaktivnih izotopa u rastopljeni metal od koga se liju ispitivani elementi
- elektrolitikim putem
- elektrolunim nanoenjem, i dr.
Danas su najee u primeni prva dva naina uvoenja radioaktivnih indikatora u ispitivane
mainske elemente.
Aktiviranje ispitivanih elemenata u nuklearnom reaktoru najee se vri neutronima. Osnovne
prednosti aktiviranja neutronima su: mali trokovi, ravnomerna i vrlo visoka specifina aktivnost
ozraenih delova. Nasuprot ovim prednostima stoje: visoka radioaktivnost ozraenog elementa i njena
ogranienost sa aspekta zatite okoline pri ispitivanju.
Postupak ozraivanja tankih slojeva mainskih elemenata je razvijen tek prole decenije i
usavren do nivoa praktine primene, U SSSR je poznat pod nazivom "povrinska aktivacija", a u
zemljama engleskog jezikog podruja kao "thin layer activation" (ozraivanje tankog sloja). Ovom
metodom postie se vrlo mala aktivnost ispitivanog elementa, ne vea od 10 mC , to omoguava
ispitivanja ne samo u specijalnim laboratorijama ve i u obinim eksploatacijskim uslovima. Ovako
mala aktivnost postie se povrinskim aktiviranjem, snopom brzih estica (deutronima, protonima ili
alfa-esticama, ubrzanih ciklotronom. Dubina sloja dobijena posle ozraivanja, zavisi od energije i
vrste aktiviranih estica. Naprimer, pri bombardovanju deutronima dubina aktiviranog sloja je
20

200 250 m , a pri bombardovanju protonima 100 200 m . Najmanja dubina aktiviranog sloja

dobija se pri bombardovanju alfa-esticama, 40 50 m . Najvei deo povrine elementa aktiviranog

ciklotronom postaje izvor gama-zraenja, to smanjuje nivo radioaktivnosti tog izvora.
U principu postoje dva postupka merenja habanja metodom radioaktivnih izotopa: postupak
protonog merenja radioaktivnosti i postupak direktnog merenja radioaktivnosti povrinskog sloja.
Merenje habanja postupkom protonog merenja vri se merenjem radioaktivnosti produkata
habanja koji se skupljaju i nagomilavaju u ulju. Ulje cirkulie neprekidno ili periodino u toku perioda
ispitivanja. Odreivanje radioaktivnosti se vri: neprekidnim merenjem ulja, periodinim merenjem,
merenjem skupljenih estica u filtru koji proputa ulje.
Principska shema protonog merenja habanja kliznog leita prikazana je na sl. 15. Ispitivani par
klizno leite-rukavac, prethodno aktiviran, smeten je u ureaju za ispitivanje kliznih leita (1).
Protono podmazivanje se ostvaruje preko sistema: pumpa (3), cevovod (6), sistem za hlaenje (5) i
rezervoar (4). Oko cevovoda postavljen je blok iz nekoliko davaa (2) za registrovanje zraenja.
Pumpa obezbeuje cirkulaciono podmazivanje uljem koje sa sobom nosi produkte habanja, koje je
mogue registrovati blokom davaa. Cevovod nesme imati zastojnih mesta na kojima bi se zaustavljali
produkti habanja. Da bi tanost merenja bila vea, neophodno je da cela zapremina ulja u sistemu
cirkulie 5-10 puta u toku merenja.

Sl. 15.
Ako se ispred bloka davaa ugradi filter, produkti habanja e se u njemu zaustavljati i vrie se
merenje radioaktivnosti skupljenih estica u filtru koji proputa ulje.
Na sl. 16. je prikazana shema merenja habanja zupanika postupkom protonog merenja.
Radioaktivni zupanik, spregnut sa neozraenim zupanikom, smeten je u ureaj za ispitivanje
zupanika. Produkti habanja se protonim uljem odvode u rezervoar u koji je smeten scintilacioni
dava. Promene u radioaktivnosti se registruju u brojakom kompletu, a strujni tok ulja se ostvaruje
preko pumpe.

Sl. 16

21

Postupak direktnog merenja radioaktivnosti povrinskog sloja je nain merenja habanja novijeg
datuma. U odnosu na protono merenje ima znatnih prednosti a osim toga daje i mnogo tanije
rezultate. Zasniva se na merenju opadanja radioaktivnosti aktiviranog mainskog elementa u toku
procesa ispitivanja. Kako je proces habanja praen neprekidnim odvoenjem pohabanog materijala, u
toku ispitivanja dolazi do neprekidnog smanjenja ukupne mase elementa. Ako je odvedeni materijal
ozraen onda je i habanje ispitivanog elementa praeno neprekidnim smanjenjem njegove
radioaktivnosti. Direktnim merenjem promene radioaktivnosti ozraenog elementa mogue je merenje
njegovog habanja.
Na sl. 17. je prikazana shema merenja habanja klipnog prstena, direktnim merenjem
radioaktivnosti povrinskog sloja. Valja napomenuti da se pre svakog merenja, produkti habanja
moraju briljivo odstraniti.
Za ispitivanje prenoenja materijala sa klipnog prstena na cilindar (transfer materijala), korisno
je upotrebiti fotografsku metodu.

Sl. 17.
U novije vreme primenjuje se i istovremeno merenje habanja vie elemenata jednog sklopa,
uglavnom u postupku protonog merenja. Pri tome je neophodno da se u svaki od ispitivanih
elemenata uvede razliiti radioaktivni indikator koji se u svojim gama-spektrima znatno razlikuju.
Svojom pojavom i poetnom primenom, metoda merenja habanja radioaktivnim izotopima je
uzbudila nauni svet, donosei sa sobom neto novo u oblasti ocene i kvantificiranja habanja
mainskih elemenata. Danas ona nalazi sve veu primenu u nauci i industriji.
Merenje habanja metodom radioaktivnih izotopa poseduje niz dobrih osobina. Osnovna
preimustva ove metode su: visoka osetljivost, brzina ispitivanja, mogunost merenja habanja bez
prekida ispitivanja, mogunost merenja habanja vie mainskih elemenata istovremeno, mogunost
odreivanja minutne koliine habanja i dr.
Nedostaci ove metode su: neophodne mere zatite pri ispitivanju, specijalna i relativno sloena
priprema za ozraivanje elemenata, primena specijalne aparature za merenje zraenja i dr.
Jedan od najveih nedostataka ove metode je njena indirektnost. Da bi se merenjem
radioaktivnosti ozraenih elemenata dolo do informacija o intenzitetu habanja, neophodno je
prethodno uspostaviti vezu izmeu promena radioaktivnosti i promena odgovarajuih parametara
habanja. Do ove se veze dolazi na dva naina. U prvom sluaju se ispitivanje povremeno prekida i
pored merenja radioaktivnosti istovremeno se meri i habanje ispitivanog mainskog elementa. U tom
sluaju do neophodne veze se dolazi tokom izvoenja ispitivanja, odnosno po zavretku serije
ispitivanja. U drugom sluaju neophodno je korienje etalona od istog materijala i ozraenog pod
istim uslovima kao i ispitivani mainski element. Pre poetka ispitivanja, skidanjem veoma tankih
slojeva ozraenog etalona i merenjem njegove radioaktivnosti uspostavlja se neophodna veza izmeu
promene radioaktivnosti i promene odgovarajuih parametara habanja.
3.8. FEROGRAFIJA-METODA ZA PROUAVANJE PROCESA HABANJA
Ferografija je novi postupak za izdvajanje produkata habanja iz ulja za podmazivanje, iz gasova
dizel-motora, mlaza mlaznih motora, sredstva za hlaenje i podmazivanje i dr. Izdvajanje se vri na
nain koji je pogodan za dalju analizu. To je jedna nova tehnika, opisana po prvi put 1972., koja se u
22

ovako kratkom vremenu pokazala vrlo uspenom. Ona omoguava ne samo blagovremeno upozorenje
da je u procesu habanja dolo do nepoeljnih promena, nego i omoguuje svestrano prouavanje
procesa habanja.
U ferografiji se danas upotrebljavaju dva osnovna postupka prouavanja procesa habanja:
odreivanje indeksa intenziteta habanja i analitika ferografija.
3.8.1. INDEKS INTENZITETA HABANJA (INSTRUMENT SA DIREKTNIM OITAVANJEM) :
Kod analize procesa habanja ovim postupkom, uzorak ulja proputa se da tee iznad jakog
magneta (sl. 18), to dovodi do taloenja estica na staklenu podlogu. Kako je sila na estici u
magnetnom polju proporcionalna njenoj zapremini, a otpor kretanju estica kroz fluid proporcionalan
njihovoj povrini preseka, vee estice e se taloiti ranije (oko mesta L), a manje estice kasnije (oko
mesta S).

Sl. 18.
Po zavrenom selektivnom taloenju estica, merenjem intenziteta prolazne svetlosti odreuje se
procenat povrine pokriven velikim esticama ( AL ) i malim esticama ( AS ). Indeks intenziteta
habanja se moe odrediti kao:

I S = ( AL AS ) ( AL + AS ) = AL2 AS2
Tumaenje indeksa I S nije uvek jednoznano, ali su brojna ispitivanja pokazala da nagli porast
I S ukazuje na bitne promene u procesu habanja i tako daje upozorenje pre pojave znatnog oteenja
ispitivanih elemenata. Nagli porast I S , nakon to je ispitivani element proao kroz period uhodavanja,
ukazuje na predstojea teka oteenja.
Novije generacije instrumenata sa direktnim oitavanjem, u svom sistemu ukljuuju i procesore
ime se omoguava lako automatizovanje postupka i direktno iznalaenje indeksa I S .
3.8.2. ANALITIKA FEROGRAFIJA:
Analitika ferografija se zasniva na analizi ferograma koji se dobija proputanjem uzoraka ulja preko
staklene ploe ispod koje je postavljen snani magnet (sl. 19). Taloenje estica je selektivno, po veliini, kako
je to ve ranije opisano. Po izvrenom izdvajanju estica habanja, odvaja se ostatak ulja, a estice se uvruju
na staklenu plou, pogodnim sredstvom za fiksiranje. Tako dobijena ploica sa izdvojenim esticama po
veliini, naziva se ferogram.

23

Sl. 19.
Analiza dobijenog ferograma moe biti razliita, a sve u zavisnosti od posmatranog problema. Osnovni
instrument za analizu ferograma je bikromatski mikroskop koji korienjem dvostrukog osvetljenja omoguava
razlikovanje estica prema karakteristinim bojama. Analiza ferograma se uspeno vri i upotrebom SEM-a
(scanning elektronski mikroskop), elektrinog mikroanalizatora, kvantimeta i sl.
Ferografija kao metoda za prouavanje procesa habanja, prua dosta mogunosti za uspenu analizu
habanja mainskih elemenata. Neke od mogunosti ferografije su: analiza i definisanje oblika estica,
definisanje perioda habanja, ukazivanje na predstojea teka oteenja (pojava sfernih estica pre konane
propagacije pukotine od zamora), analiza oksidnih estica kao rezultata neadekvatnog podmazivanja, itd.

24

4. KARAKTERISTIKE TRIBOLOKIH PROCESA ZUPASTIH PRENOSNIKA

4.1. TRENJE ZUPASTIH PRENOSNIKA
Otpor koji se javlja pri relativnom pomeranju dva tela u dodiru ili tela u sredini koja ga okruuje,
a koji nazivamo trenjem, prati i rad zupastih prenosnika. Osnovne posledice trenja u zupanicima su
rasipanje energije, razliiti stepeni iskorienja, habanje i povrede zupanika. Parametri kojima se
najee kvantificira trenje u zupanicima su: koeficijent trenja i gubici energije u sprezi.
4.1.1. KOEFICIJENT TRENJA
Analiza kinematike sprezanja, kao i uslova koje zupanici u sprezi moraju da ispune, pokazuje
da komponente trenutnih brzina neke take dodira u pravcu zajednike tangente na bokove spregnutih
zubaca, nisu niti moraju biti jednake. To znai da bokovi zubaca klizaju jedan po drugom, a jedino
kada se bokovi zubaca dodiruju u centralnoj taki nema klizanja i nastaje kotrljanje.
Trenje koje se javlja pri radu zupanika je u principu zbir trenja klizanja i trenja kotrljanja. Kako
se pravci i intenziteti brzine klizanja i brzine kotrljanja menjaju u periodu sprezanja, odnosno u
intervalu vremena od ulaska zuba u spregu do njegovog izlaska iz sprege, logino je da se i trenje
menja u tom istom intervalu. Postoje trenutne vrednosti sile i koeficijenta trenja i one zavise od
trenutnog poloaja kontakta spregnutih zuba.
Definisanje trenutnih vrednosti koeficijenta trenja u svakoj taki kontakta u toku perioda
sprezanja je veoma teko. Osnovni parametri koji utiu na koeficijent trenja, kao brzina klizanja,
menjaju veliinu i pravac u periodu sprezanja, a drugi parametri uticaja (optereenje, odstupanja i
geometrija) usloavaju optu matematiku analizu. Zbog toga se za sada jo uvek operie sa srednjim
vrednostima koeficijenta trenja do koga se dolazi kombinacijom teorijskih postavki i eksperimentalnih
ispitivanja.
Odreivanje srednje vrednosti koeficijenta trenja je: mogue na vie naina i razliitom
metodologijom. Uobiajeno je da se kontakt dva spregnuta zupca cilindrinih zupanika svodi na
razmatranje kontakta dva valjka, poto se moe uzeti da povrine bokova predstavljaju delove povrine
dva zamiljena valjka sa poluprenicima ravnim polu-prenicima krivina na mestu dodira (sl. 20).

Sl.20.
Izmeu valjaka postoje uzajamni tangencijalni kontakti, uslovljeni delovanjem normalne sile.
Ako su ugaone brzine valjka 1 i 2 , obimne brzine 1r1 i 2 r2 se mogu smatrati brzinama krivih u
taki kontakta dva spregnuta zuba. Brzina klizanja je tada:
Vkl = 1r1 2 r2 ; 1 > 2

(26)

Relativni poluprenik spregnutih valjaka se moe definisati kao:

1 1 1
= +
r r1 r2

(27)

odnosno:

r=

r1 r2
r1 + r2

(28)

i moe se uporediti sa relativnim poluprenikom krivine, rs , na dodirnici cilindrinog zupanika:

25

rs =

r1 r2
sin
r1 + r2

gde su r1 i r odgovarajui podeoni poluprenici, a ugao dodirnice.

Kombinovanjem ovakvih teorijskih razmatranja i eksperimentalnih ispitivanja, dobija se
empirijska formula za izraunavanja srednjeg koeficijenta trenja, kao |44|:

s =

(29)

r Ve

gde su: Ve - zbir obimnih brzina: Ve = 1r1 + 2 r2

K - konstanta

- viskoznost ulja za podmazivanje

, , - konstante sa vrednostima manjim od 1.
Reeno je ve da se trenje menja u periodu sprezanja i da postoje trenutne vrednosti sile i
koeficijenta trenja i da one zavise od trenutnog poloajna kontakta spregnutih zuba. Tano
matematiko definisanje vrednosti trenutnog koeficijenta trenja, , je veoma teko, ali se zato lake
moe uspostaviti veza izmeu i srednjega koeficijenta trenja s | 45 |.
Analize teorijsko-eksperimentalnih rezultata pokazuju da se zavisnost izmeu trenutne vrednosti
koeficijenta trenja i ugla obrtanja pogonskog zupanika moe predstaviti krivom na sl. 21. Kriva je
glatka zbog postepene promene kontakta i podmazivanja. Zbog velikog broja uticajnih parametara,
promena koeficijenta trenja je nelinearna i zato moe biti oblika pune ili isprekidane krive (sl. 21).
Verovatnija je zavisnost oblika pune krive, poto ja prekid u kinematskom polu uoljiviji, a nastaje
usled promene smera brzine klizanja. Priblina analiza koja uzima u obzir tok smicanja izmeu zuba,
Grubinovu formulu za debljinu uljnog sloja, pokazuje da je zavisnost izmeu trenutne vrednosti
koeficijenta trenja i ugla obrtanja zupanika ( a ) puna kriva prikazana na sl. 21.
Ukoliko se kinematski pol (C) prihvati kao poetni poloaj, kriva se u oblasti ulaska u spregu
moe priblino predstaviti kao:
x
l

x
l

= b1 + b2

(30)

gde su b1 i b2 konstante, a "x" i "l" veliine prikazane na sl. 21.

Sl.21.
Jednaina (30) odgovara graninim uslovima x = 0 ; = 0 , tj. e biti jednako nuli u
kinematskom polu, poto u ovoj taki nema klizanja. Pri x = l koeficijent trenja e imati maksimalnu
vrednost, zbog minimalne vrednosti brzine klizanja i smanjene mogunosti formiranja stabilnog uljnog
filma, ba kao i na poetku kontakta. Tada se povrina ispod krive moe predstaviti kao:
26

l
bl b l
x
x2
A = b1 + b2 2 dx = 1 + 2
l
2
3
l
0

(31)

Odavde, srednja vrednost koeficijenta trenja, s , iznosi

s =

A b1 b2
= +
l
2 3

(32)

Poto je maksimalna vrednost koeficijenta trenja za x = l , sledi:

=0

x x =l

(33)

Diferenciranje jednaine (30), i korienje uslova (33) daje:

x=l

b
b1
= + 2 22 x
x
l
l

(34)

b1
b
+2 2 =0
l
l

(35)

b1 + 2b2 = 0

(36)

Reavanjem sistema jednaina (32) i (36) dobija se:

3
b2 = s
2

b1 = 3 s

(37)

Odavde je:

max = x = l = b1 + b2 = 1.5 s

(38)

Jednaina (38) pokazuje da je maksimalni koeficijent trenja u toku sprezanja za oko 50% vei od
srednje vrednosti koeficijenta trenja.

4.1.2. SILE TRENJA I GUBICI ENERGIJE U SPREZI

Sile trenja, kao i gubici energije u sprezi se mogu definisati i predstaviti na vie naina, do sada
poznatih u teoriji. Prikazaemo jednu od novijih teorija |45|, karakteristinu i razliitu od drugih, po
kojoj sila trenja cilindrinih evolventnih zupanika zavisi od trenutnih vrednosti koeficijenta trenja i po
kojoj su dva zupanika u sprezi izloena razliitim silama trenja.
Razmotrimo spregu cilindrinih evolventnih zupanika ije su geometrijske karakteristike
prikazane na sl. 22. Neka je trenutna ugaona brzina, I polarni moment inercije zupanika, a indeksi 1
i 2 oznaavaju pogonski i gonjeni zupanik. Smatrajui zube zupanika krutim, izraz za kinetiku
energiju sistema ima oblik:

E=

I112 I112
+
2
2

(39)

Trenje koje se javlja izaziva gubitak energije u sistemu, pa je promena kinetike energije za
beskonano mali trenutak vremena:

dE = I11 1 + I 2 2 2 dt

(40)

gde su: 1 i 2 - ugaona ubrzanja.

Za vreme perioda dt, jedan zub kliza po drugom, du malog rastojanja dx, pa je gubitak energije
usled trenja klizanja:
27

dE = FN dx

(41)

gde su: - trenutna vrednost koeficijenta trenja

FN - normalna sila izmeu zuba u kontaktu

Sl. 22.

Sl. 23.

Duina klizanja dx se moe izraziti kao:

dx = Vkl dt
Sa slike 22. je:
dx = ( 1+ 2 )xdt

x = Rb1tg Rb1tg ( + )

(42)

dx = (1 + 2 )Rb1 tg tg ( + ) dt

Uvoenjem relacija (42) u jednainu (41), izjednaavanjem sa jednainom (40) i reavanjem po

, dobija se izraz za ugaono usporenje, u obliku:

1 =

Rb1 FN (1 + i21 ) tg tg ( + )

(43)

2
I1 + I 2 i21

gde je: i21 = 2 1 = 2 1

Opravdano se moe smatrati da ovo ugaono usporenje zavisi od trenutne vrednosti momenta M 1
koji deluje na zupanik 1 i suprotstavlja se kretanju:

M 1 = I 1 1

(44)

Moment M 1 se moe razmatrati kao moment sile trenja koja deluje na zub pogonskog zupanika u
taki dodira (C), sl. 23.

28

M1
l1

FT 1 =

l1 = Rb1tg ( + )

(45)

M 1 I1 FN (1 + i21 ) tg tg ( + )
=
2
l1
I1 + i21
I 2 tg ( + )

FT 1 =

Jednaina (45) pokazuje da je maksimalna vrednost sile trenja na pogonskom zupaniku za ugao
= 0 , tj. u taki K1 kad kontakt poinje. Kada bi se taka K1 poklopila sa takom T1 sila FT 1 bi teila
1
beskonanosti. Za sluaj da je: i21 = , tj. I1 : I 2 = 1 : 2 ; = 5o i = 20o , dobie se da je
2
FT 1 = 4.65FN .

Analogno prethodnim razmatranjima, dobija se sila trenja na gonjenim zubima, kao:

FT 2 =

(I

i21 I 2 FN (1 + i21 )Rb1 tg tg ( + )

1

(46)

2
+ i21
I 2 (Rb1 + Rb 2 )tg Rb1tg ( + )

Analiza jednaine (46) pokazuje da je maksimalna vrednost sile FT 2 onda kada se sprega zubaca
prekida.
Razmatranje jednaina (45) i (46) navodi na zakljuak da sile FT 1 i FT 2 zavise od polarnih
momenata inercije, prenosnog odnosa i take u kojoj je dodir ostvaren. Takoe, izrazi za sile FT 1 i FT 2
se bitno razlikuju od konvencionalnog izraza FT = FN , koji je isti za oba zupanika. Udeo svakog
2
I2 .
zupanika u ukupnom gubitku energije je razliit i stoji u odnosu I1 : i21

Gubitak energije dE1 usled delovanja momenta M 1 , pri zaokretanju zupanika za mali ugao d
iznosi:
dE1 = M 1d =

I1 FN Rb1 (1 + i21 ) tg tg ( + ) d
2
I1 + i21
I2

(47)

Integracijom jednaine (47) u granicama od 0 do a i od a do ( a + r ) dobijaju se gubici

energije za period ulaska 0 a i period izlaska iz sprege a ( a + r ) .

Sabirajui ukupne gubitke energije zupanika 1, dobijamo konano:

E1 =

s I1 FN Rb1 (1 + i21 )
2
I1 + i21
I2

( a r )tg + ln

cos 2
cos( a )cos( + r )

(48)

ge je: s - srednji koeficijent trenja.

Na slian nain dobija se i izraz za gubitak energije zupanika 2:
E2 =

s I 2 FN Rb1 (1 + i21 )
2
I1 + i21
I2

( a r )tg + ln

cos 2
cos( a )cos( + r )

(49)

Ukupni gubitak energije u periodu sprezanja je:

E = E1 + E2 = s FN Rb1 (1 + i21 )( a r )tg + ln

cos 2
cos( a )cos( + r )

(50)

Ukupni gubitak energije ne zavisi od polarnih momenata inercije I1 i I 2 , ali individualna uea
29

2
svakog zupanika (1 i 2) u ukupnom gubitku energije stoje u odnosu I1 : i21
I2 .

Sprovedena analiza trenja i parametara trenja u zupastim prenosnicima zasnovana je na nizu

pretpostavki. I pored preciznijeg definisanja tribolokih procesa u sprezi i ona je u odreenom smislu
uproena jer se u njoj trenje ne razmatra sa aspekta savremenih predstavljanja po kojima trenje ima
molekularno-mehaniku prirodu. No i pored toga, ovakav nain analiziranja trenja u zupanicima je
koristan jer omoguava dobijanje niza informacija korisnih za projektovanje. Treba napomenuti da za
sada jo uvek nemamo razvijenu teoriju trenja zupastih prenosnika, u kojoj bi se sloeni procesi trenja
tretirali sa aspekta svoje mehaniko-molekularne prirode.
Gubici energije ili gubici snage u zupastom prenosu, a koji se iskazuju preko stepena iskorienja
prenosnika, variraju od 0,5% do preko 80%, u zavisnosti od tipa zupanika, leita, tanosti izrade,
topografije kontaktnih povrina, optereenja, podmazivanja i dr. faktora. Kako apsolutni stepen
iskorienja (100%) nemoe egzistirati ni u teorijskim razmatranjima i s obzirom na sve veu vrednost i
znaaj energije, zadatak je konstruktora da uini sve kako bi gubitke energije u prenosu minimizirao do
granice mogueg.
Za brze analize stepena iskorienja ili ako se ne raspolae dovoljnim podacima za priblina
izraunavanja gubitaka u sprezi, opravdano je koristiti i tabelu 1 |37|.
Tabela 1
TIP ZUPANIKA

OPSEG
GUBITAKA
U SPREZI
|%|

Cilindrini
helikoidni

(spoljnje
ozubljenje)

0,5 - 3

Cilindrini
helikoidni

(unutranje
ozubljenje)

0,5 - 3

Konini

0,5 - 3

Puni

2-50

Spiroidni

2-50

Hipoidni

2-50

Cilindrini helikoidni sa vratilima

koja se mimoilaze

5-50

4.2. NOMENKLATURA VRSTA HABANJA I POVREDA ZUBA ZUPANIKA

Danas je u nauno-tehnikoj informaciji prisutna velika arolikost u terminologiji tribolokih
procesa, pa se tako jedna te ista vrsta habanja naziva razliitim nazivima. Zadnjih godina prisutna je
elja za sistematskim sreivanjem, pa otuda i pojava renika termina trenja, habanja i podmazivanja (u
SSSR, V. Britaniji i dr.).
Izloena nomenklatura vrsta habanja i povreda zuba zupanika je za sada jedina sistematska
analiza moguih vrsta habanja i povreda. Korienjem ove nomenklature mogua je uspena
identifikacija tribolokih pojava kod zupastih prenosnika.
Treba napomenuti da je autor ove knjige imao dosta problema da ovu nomenklaturu prilagodi
naoj terminologiji. Zadrani termini engleskog jezikog podruja, kao: skreing, skoring, piting, su
internacionalni i pojavljuju se u brojnim informacijama svih jezikih podruja, pa su kao takvi i zadrani
u ovoj knjizi.
30

Tabela 2: NOMENKLATURA VRSTA HABANJA I POVREDA ZUBA ZUPANIKA (AGMASTANDARD

Habanje je opti termin kojim se opisuje gubitak materijala sa kontaktnih povrina zuba zupanika

HABANJE

NORMALNO HABANJE (POLIRANJE)

To je sporo odvoenje metala sa kontaktnih
povrina. Normalno habanje ne utie na rad
prenosnika u intervalu vremena za koji je
prenosnik konstruisan.
UMERENO HABANJE
je bre odvoenje metala sa kontaktnih
povrina. Vek zupanika se ne smanjuje.

RAZORNO HABANJE
je povreda, razaranje ili izmena oblika povrine
zuba zupanika usled habanja. Pri ovakvom
habanju znatno se skrauje vek i naruava
ravnomernost rada zupanika.
ABRAZIVNO HABANJE
je vrsta razornog habanje koje se karakterie
povredama kontaktnih povrina usled
delovanja prljavtine, mehanikih primesa u
ulju ili produkata habanja zupanika i leita.
SCRATCHING
je tea forma abrazivnog habanja koje se
karakterie ogrebotinama i kratkim zarezima
u pravcu klizanja.
SCORING
je brzo odvoenje metala, izazvano kidanjem
malih delova, zavarenih pri neposrednom
dodiru kontaktnih povrina, Karakterie se
dubokim brazdama u pravcu klizanja.
PODSECANJE ZUBA
se javlja usled nepravilnog ili netanog
sprezanja. Najee se javlja u obliku uskih
traka na kojima je primetno intenzivnije
habanje. Ova mesta su ponekad prekrivena i
jamicama. U teim sluajevima javljaju se i
izraene brazde

31

KOROZIONO HABANJE
je povreda zuba usled hemijskog
dejstva kiselih materijala, vlage ili
primesa sadranih u ulju. Najee
se karakterie sitnim jamicama koje
se gube tokom vremena, ali je pri
tome habanje vrlo intenzivno.
LJUSPANJE
Je vrsta habanja pri kome se sa
povrine odvaja metal u obliku vrlo
tankih ljuspica, a na kontaktnim
povrinama ostaje mala, mutna i
hrapava povrina
PREGREVANJE

HABANJE

nastaje kao rezultat dejstva vrlo

visokih temperatura. Kao posledica
ove pojave mogu nastati razni oblici
intenzivnog habanja.
INICIJALNI PITING
se ispoljava u obliku sitnih jamica
na dodirnici ili neto ispod nje. Ovaj
piting nije posebno opasan budui
da ga je lako odstraniti, a osim toga
praktino je neprogresivan.
RAZORNI PITING
se obino javlja ispod dodirnice.
Broj jamica, kao i njihove dimenzije
se neprekidno uveavaju, to
konano dovodi do povlaenja
zupanika iz upotrebe.
SPALLING
se karakterie ljuspanjem vrha i
bokova
ivica
zupanika.
Obrazovane prskotine su vee i
dublje od jamica razornog pitinga.
VALJANJE I OJAANJE
se skoro uvek javljaju istovremeno.
Karakteriu se pojavom grebena na
vrhu i bonim ivicama zuba,
deformisanjem zaobljenja vrha
zuba, obrazovanjem udubljenja na
pogonskom i grebena u zoni dodira
gonjenog zupanika

32

Deformacije povrinskog metala usled

velikog optereenja

PLASTINO TEENJE

TALASANJE
se ispoljava u obrazovanju talasastih
grebena pod pravim uglom na pravac
klizanja. Javlja se uglavnom kod
cementiranih, hipoidnih pogonskih
zupanika
OBRAZOVANJE GREBENA
(BRAZDANJE)
je esti sluaj plastinog teenja.
Karakterie se pojavom grebena
rasporeenih po do dijagonali
kontaktne povrine. U nekim
sluajevima povrede imaju strelasti
oblik u pravcu klizanja.

Pod lomom se podrazumeva potpuni prelom zuba ili prelom njegovog veeg dela

LOM

ZAMORNI LOM
je najrasprostranjeniji vid loma zuba.
Ispoljava se u vidu pukotine na
optereenoj strani zuba, obino u
oblasti ivice poprenog preseka.
Pukotina se iri du noge zuba po
dijagonali, sve do potpunog loma.
LOM USLED PREVELIKOG
HABANJA
moe nastati kao rezultat intenzivnog
pitinga, ljuspanja ili abrazije.

LOM USLED PREOPTEREENJA

najee nastaje pri delovanju
iznenadnih,
veoma
visokih
optereenja. Kod tvrdih i krtih metala,
lom ima izgled svilaste niti, a za ilave
metale izgled pokidanih vlakana.
KALJENA PUKOTINA
nastaje kao rezultat koncentracije
unutranjih napona pri termikoj
obradi. Obino su izgleda kapilarnih
pukotina koje presecaju glavu zuba ili
su smetene po radijusu zaobljenja
noge zuba.
PUKOTINE USLED BRUENJA
nastaju usled nepravilne tehnologije
bruenja ili naruenog reima
termoobrade pukotine su uzrok
razornog loma, a u nekim sluajevima
prouzrokuju razaranje samo kontaktne
povrine praeno ljuspanjem.
33

4.3. NAJEE VRSTE HABANJA ZUPANIKA

Nomenklatura vrsta habanja i povreda zuba zupanika prua mogunost za identifikaciju brojnih
moguih vrsta habanja koje se mogu pojaviti pri eksperimentalnim ispitivanjima ili u eksploataciji.
Analiza brojnih informacija pokazuje da se u normalnim uslovima eksploatacije javljaju uglavnom
odreene vrste habanja.
Zupanici savremenih avionskih motora rade u uslovima visokih optereenja i velikih brzina.
Njihovi gabariti su mali, a vek trajanja krai, u ovakvim uslovima, najee su pojave: skoringa, pitinga i
loma zupanika.
Zupanici gasnih turbina rade pri temperaturama 200 250o C , a najee pojave su razliite vrste
skoringa.
Na zupanicima parnih turbina koji rade sa normalnim optereenjima i kod kojih se trai dui vek
trajanja, ne manji od 100 hiljada asova, najee habanje je piting.
Automobilski zupanici rade pri visokim optereenjima, relativno manjim brzinama i sa
promenljivim momentom uvijanja. Pojava skoringa pri normalnim optereenjima je ovde rea. Glavna i
najea vrsta habanja je piting.
Zupanici lokomotiva rade sa velikim optereenjima, promenljivim momentom uvijanja i manjom
brzinom. Zahtevani vek trajanja je reda 20.000 sati. Najee pojave su lom i skoring na aktivnim
povrinama.
Traktorski zupanici rade sa neto manjim optereenjima od automobilskih zupanika, ali i sa
neto veim faktorom udara. Zbog uslova u kojima rade, izloeni su uticaji atmosfere i pojavi
abrazivnog habanja. Najei oblici habanja su piting (52%) i abrazivno habanje (30%) .
Zupanici maina alatki rade sa umerenim optereenjem, a najea vrsta habanja je piting.
Lako je uoiti da je najea vrsta habanja koja se javlja kod zupastih prenosnika piting, a da se
ostale vrste habanja i povreda javljaju ree i pod odreenim uslovima. Zanimljivi su podaci izneti na
Meunarodnoj konferenciji o zupanicima, u Belgiji 1956. Po njima, u periodu od 1946-1956. god.,
pojava pitinga je predstavljala 90% od svih pojava na industrijskim i brodskim zupanicima.
4.3.1. ZAMORNO HABANJE (PITING)
Piting je najea a istovremeno i najkarakteristinija vrsta habanja zupastih prenosnika.
Internacionalni naziv piting potie od engleske reci: pit-jamica i danas se pod tim imenom pojavljuje u
brojnoj svetskoj literaturi. U literaturi ruskog govornog podruja ponekad se ova vrsta habanja naziva i
.
Prva izuavanja pitinga zapoeta su 20-godina ovog veka. 0d tada pa do danas, piting je predmet
brojnih interesovanja, istraivanja i analiza. Fenomen pitinga privlai panju velikog broja naunika i
danas. Pa ipak, brojni rezultati i brojne informacije pokazuju da ova pojava ni do danas nema potpunih
odgovora, zato dalja izuavanja iz ove oblasti predstavljaju aktuelnu i veoma interesantnu problematiku.
U zavisnosti od naina nastajanja, razvoja, oblika i uticaja na vek trajanja i pouzdanost zupastih
prenosnika, razlikujemo inicijalni i razorni piting.
Inicijalni piting se javlja u periodu uhodavanja, najee kod zupanika od mekih materijala i
termiki neobraenih. Ispoljava se u obliku pojave malog broja jamica na dodirnici ili ispod nje (sl. 24).
Uzrok nastajanja inicijalnog pitinga je koncentracija naprezanja na mestima izrazitijih povrinskih
neravnina. Broj jamica raste sve dotle dok se vrhovi izrazitih neravnina ne odstrane, lokalna
preoptereenja aktivnih povrina ne smanje, a stvarna povrina dodira postane dovoljno velika da moe
preneti optereenje bez povreda. Porastom stvarne povrine dodira dolazi do ravnomernije raspodele
optereenja i do prestanka pojave novih jamica. Nastanak inicijalnog pitinga nije mogue uvek spreiti,
ali se zato moe znatno smanjiti korekcijom sprezanja i tanijom izradom zupanika.
34

Sl. 24.
Proces razornog pitinga moe se opisati na sledei nain:
U poetku, na nozi zuba zupanika oko podeonog kruga, pojavljuju se male jamice, veliine glave
iode, ponekad i krupnije. Broj jamica ne prekidno raste pri istovremenom poveanju nekih od njih,
usled ega se neprekidno smanjuje stvarna povrina dodira. Smanjenjem kontaktne povrine, rastu
kontaktni naponi koji po dostizanju kritinih, vrednosti izazivaju plastine deformacije ili intenzivno
habanje.
Brojna ispitivanja vrena u ovoj oblasti pokazuju da se razvoj razornog pitinga moe podeliti u
nekoliko faza | 118 | , sl. 25.
U prvoj fazi nastaje izvesno razvlaenje materijala povrine oblika klina i znatno vee od povrine
inicijalnih jamica koje e se pojaviti neto kasnije (sl. 25a).
U drugoj fazi nastaje poveanje broja jamica (sl. 25b). Novoformirane jamice zauzimaju mesto u
nizu sa prvoformiranim jamicama i priblino su istih dimenzija.
Pojava novih jamica koje sa ve postojeim formiraju povrinu oblika klina je karakteristika tree
faze (sl. 25c). Karakteristino je za ovu fazu da se novoformirane jamice javljaju na mestima blie
oblasti pola, odnosno da se razaranje zuba premeta ka polu i glavi prenosnika.
U daljem stadijumu razvoja razornog pitinga, formirane jamice poveavaju svoje dimenzije sve
dok se ne uklone granice izmeu jamica i sve jamice se ne spoje u jednu povrinu oblika klina (sl. 25d).
Dibina ovako razorene povrine moe biti relativno mala.
FAZE RAZORNOG PITINGA ZUPANIKA
I-faza

II-faza

III-faza

IV-faza

V-faza

VI-faza

Sl. 25.
Potpunom razaranju veeg dela aktivne povrine prethodi pojava jamica veih dimenzija koje se
formiraju uglavnom izvan oblasti ve obuhvaene pitingom (sl. 25e). Najee je to oblast kinematskog
kruga. Novonastale jamice su kosog poloaja u odnosu na aktivnu povrinu, pravilnog su oblika i
podseaju na oteenja nastala mehanikim putem.
Kao konani stadijum razornog pitinga je razaranje veeg dela aktivne povrine (sl.25f). Formiraju
se prskotine, vee i dublje nego u ranijim fazama. Razorena povrina se moe sastojati iz manjeg broja
meusobno povezanih razorenih povrina koje imaju formu veih rupa.
Oigledno je da pojava razornog pitinga, po zahvatanju znatnog dela aktivne povrine zuba,
naruava normalan rad zupanika koji dovodi do povlaenja zupanika iz upotrebe ili konano do
35

zamornog loma.
U samom poetku izuavanja pitinga (dvadesetih godina naeg veka), u tehnikoj literaturi su se
javljale razliite teorije o prirodi nastanka ove pojave. Navodimo neke:

- piting se javlja usled zavarivanja i otkidanja estica

- uzrok pitinga su korozione jamice kao posledica nagrizajue korozije
- uzrok pitinga je preoptereenje
- uzrok pitinga je gubitak stabilnosti tankog povrinskog sloja
- piting se javlja usled unutranjeg
deformisanjem povrinskog sloja, i dr.

oksidacionog

efekta

prouzrokovanog

plastinim

Tokom vremena se kao najprihvatljivija i najpravilnija pokazala teorija po kojoj se obrazovanje

pitinga razmatra kao zamorno razaranje kontaktnih povrina usled delovanja kontaktnih napona.
Razmatranje napona na dodirnim povrinama dva spregnuta zupca, u teoriji se obino svodi na
razmatranje napona na dodiru dva valjka (si. 26). Pri tome se uzima da povrine bokova zuba
predstavljaju delove povrine dva zamiljena valjka sa poluprenicima krivine na mestima dodira.

Sl.26.
Usled delovanja optereenja, u zoni dodira dva valjka sa paralelnim osama obrazuju se normalni
naponi, odnosno povrinski pritisak. Maksimalni povrinski pritisak nastaje na povrini dodira i
smanjuje se udaljavanjem od povrine.
U zoni dodira obrazuju se takoe i tangencijalni naponi smicanja. Ovi naponi dostiu svoj
maksimum max = 0.30 pmax na rastojanju Z = 0.78 b ispod povrine, gde je p max maksimalni
povrinski pritisak i postavljeni su pod uglom od 45 o u odnosu na kontaktnu povrinu. Za vreme
kotrljanja dve povrine, glavni naponi smicanja rastu od nule do svoje maksimalne vrednosti i ponovo
opadaju do nule. Zato se ovi naponi veoma esto nazivaju i pulzirajui naponi.
Naponi smicanja paralelni,sa povrinom dodira i upravni na normalnu silu optereenja, razlikuju
se od glavnih napona smicanja. To su promenljivi naponi ija se maksimalna vrednost menja izmeu
= +0.25 p max i = 0.25 p max , na dubini Z = 0.5 b ispod povrine. Danas je opte prihvaeno da
su ovi naponi uzrok nastajanju inicijalnih pukotina koje nastaju ispod povrine kada tangencijalni naponi
preu vrednost granice izdrljivosti materijala.
Ovakva slika raspodele napona vazi samo za spregu zuba na kinematskom krugu. U sluaju dodira
zuba izvan kinematskog pola, usled klizanja bokova zuba, javljaju se sile trenja koje poveavaju
tangencijalne napone na mestima dodira. Naroito velike sile trenja i veliki tangencijalni naponi nastaju
u sluaju dodira ivice jednog zuba sa bokom drugog zuba. Ovakav dodir nastaje zbog deformacije zuba i
razlika u koracima pri ulaenju odnosno izlaenju jednog para zuba iz sprege.
Promena intenziteta tangencijalni napona zavisi od veliine koeficijenta trenja i najveu vrednost
36

dostie u sloju manjem od 0.5 b . Sa porastom koeficijenta trenja, najvei tangencijalni naponi se
pomeraju u pravcu delovanja tangencijalnih sila i blie ka povrini. Pri koeficijentu = 0.4 .izlaze na
povrinu i dostiu vrednost max = 0.4 p max . Kod dobro podmazivanih zupanika, koeficijent trenja je
manji od 0,1 pa je i njegov uticaj na veliinu napona manji.

Iz prethodnih razmatranja jasno se moe uoiti da su tangencijalni naponi smicanja glavni uzrok
nastajanju inicijalnih pukotina iz kojih e u narednim fazama i posle odreenog broja ciklusa nastati
piting. Aktivne povrine zuba su tokom celog procesa sprezanja viekratno naizmenino podvrgnute
normalnim i tangencijalnim naponima, a piting nastaje kad ovi naponi preu vrednost granine
izdrljivosti materijala.
Na ovom mestu valja napomenuti da nastajanju inicijalne pukotine kao prvog stadijuma pitinga
potpomae raznorodnost strukture elika, u kojoj obino ima nemetalnih ukljuaka, karbida.
Napomenimo i to da je povrinski sloj metala oslabljen spoljnim, mehanikim delovanjima (trenje,
habanje, oksidacija, plastino teenje metala i dr.). Sve to pokazuje da inicijalna pukotina kao prvi
stadijum razvoja pitinga moe nastati i na aktivnoj povrini zuba, a ne samo ispod povrine, na mestu
maksimalnih napona, kako bi bilo saglasno ranije iskazanoj teoriji.
Na sl. 27a. je prikazana inicijalna pukotina u povrinskom sloju zuba sa poetkom na povrini, a
na sl. 27b. sa poetkom u podpovrinskom sloju.

Sl. 27.
Saglasno nekim ispitivanjima engleskih istraivaa, manje od 5% pukotina nastaju pod povrinom,
pa bi se moglo smatrati verovatnijim da inicijalna pukotina kod zupanika nastaje uglavnom na povrini.
Inicijalne jamice su kosog poloaja ka povrini, orijentisanog nagiba u odnosu na pravac sile
trenja. Ako se dve povrine nalaze u relativnom kretanju (kotrljanje sa proklizavanjem) pod
optereenjem, kod povrine koja je u zaostajanju, mesto izlaska inicijalne pukotine je ispred pravca
klizanja, a kod povrine u preticanju pozadi.
Ovakav raspored inicijalnih, pukotina uzrok je da se jamice obrazuju samo na povrini koja
zaostaje pri relativnom kretanju (nozi zuba) . U toku sprezanja zuba zupanika, inicijalna jamica prilazi
dodiru svojim isturenim povrinskim krajem koji prvi dospeva u zonu maksimalnog hidrodinamikog
pritiska ulja. Drugi podpovrinski kraj nalazi se u zoni manjeg pritiska, utoliko manjim ukoliko je
pukotina dua. Usled velikih kontaktnih napona, ulje se sabija u pukotinu nadimajui njene zidove i
primorava je da se iri.
Rast inicijalne pukotine na aktivnoj povrini koja zaostaje pri relativnom kretanju, produava se
sve dotle dok se ne odvoji komadi metala i ne obrazuje karakteristini oblik jamice.
Po nastajanju prvih jamica, razorni piting se neprekidno iri, prolazei kroz ranije ve opisane faze
sve do povlaenja iz upotrebe ili do zamornog loma.
Kod aktivnih povrina koje se nalaze u poloaju preticanja, u zonu maksimalnih napona prvo
nailazi podpovrinski kraj pukotine. Ulje se istiskuje iz pukotine usled ega se pukotina ne iri.
Metalurka ispitivanja zupanika kod kojih je dolo do pojave pitinga |118|, omoguavaju da se
proces habanja razmotri i sa aspekta promena metalurkih karakteristika.
U procesu eksploatacije, mikrostruktura aktivnih povrina ostaje ista, to ukazuje na injenicu da
se nasleene strukture karakteristike ne menjaju razvojem procesa habanja. Kod termiki obraenih
37

zupanika, karakteristina i interesantna je pojava poveanja tvrdoe u procesu eksploatacije. Nasuprot

postojanoj mikrostrukturi, tvrdoa aktivne povrine sprezanja postaje vea. Uzrok poveanoj tvrdoi su
deformacije nastale u procesu sprezanja, pri emu se hladnom deformacijom (temperature manje od
873o K ) deformie zrno i postaje tvre.
Na mestu pojave pitinga, mikrostruktura povrinskog sloja sastoji se iz eutektoidnog i
podeutektoidnog martenzita. Uee eutektoidnog martenzita relativno brzo opada i dubina eutektoidnog
martenzita zavisi od dubine pitinga.
Metalurka ispitivanja termiki neobraenih zupanika pokazuju da viekratno delovanje
tangencijalnih napona smicanja izaziva plastine deformacije materijala pri emu plastino teenje
materijala ima pravac klizanja. Zaostali naponi kao posledice hladnog deformisanja, zajedno sa
razvijenom toplotnom energijom trenja, deformiu zrno u oblasti pojave pitinga. Na ovim mestima javlja
se rekristalizacija zrna i ono postaje grubo. Oko oblasti pojave pitinga, mikrotvrdoa je nia, to
pokazuje da je zrno meke i pogodno za rekristalizaciju. Ispod ovog sloja tvrdoa je vea.
Najnovija istraivanja ferografom pokazuju i veoma interesantnu pojavu sfernih estica u
produktima habanja, pre konane propagacije inicijalne pukotine.
Fenomen pojave pitinga je ve desetleima predmet brojnih ispitivanja. Rezultati velikog broja
ispitivanja u eksploatacijskim i laboratorijskim uslovima, mogu se svesti na nekoliko osnovnih
zakljuaka:
1) Piting zahvata povrinski sloj, najee do dubine 15 25 m .
2) Za razvoj pitinga neophodno je podmazivanje zupanika.
3) Piting se razvija u prvom redu na onim delovima aktivnih povrina zuba na kojima dolazi do
koncentracije naprezanja.
4) Piting se javlja obino na nozi zuba, ree na glavi.
5) Pri podmazivanju uljima vee viskoznosti, oteana je pojava i razvoj pitinga.
6) Tvrdoa povrinskog sloja utie na razvoj pitinga.
7) Piting ne nastaje ili se ne razvija pri intenzivnom habanju (na pr. pri prisustvu abrazivnih
estica u ulju).
8) Piting nastaje najee kod cilindrinih zupanika sa pravim i kosim zubima, ree kod
koninih i skoro nikada kod hipoidnih. Ovo se objanjava razliitim uslovima klizanja na
povrini zuba.
9) Piting se ne javlja kod otvorenih prenosnika, prenosnika koji rade bez podmazivanja ili se
podmazuju kozistentnim mazivima.
Na nastajanje i razvoj pitinga utie veliki broj faktora o kojima e biti vie reci u narednim
poglavljima. Ovako veliki broj faktora kao i njihova sloena uzajamnost, uslovljavaju da je fenomen
piting i danas jo uvek nedovoljno razjanjen, kao na pr.: nastajanje ciklinog razornog pitinga u kome
se neprekidno smenjuju nastajanje i odsustvo pitinga, kao i mnoga druga pitanja.
4.3.2. HABANJE KAO POSLEDICA RAZARANJA MAZIVOG SLOJA
Pri veim optereenjima, na kontaktnim povrinama aktivnih povrina zuba, nastaju posebni uslovi
podmazivanja. U slojevima maziva nastaju veoma visoki pritisci usled ega viskoznost ulja naglo
poraste. Optereenje se jednim delom prenosi preko hidrodinamikog sloja, a drugim delom preko
neravnina povrinskog sloja. Istraivanja pokazuju da pri ovakvom optereenju, debljina maziva moe
biti manja od zbira visina neravnina spregnutih povrina zato to pod optereenjem neravnine se
elastino deformiu.
Izmeu hidrodinamikog podmazivanja, kada su spregnute povrine u normalnim uslovima
razdeljene relativno debelim slojem ulja i graninog podmazivanja kada su povrine razdeljene
adsorbovanim slojem (iz jednog ili nekoliko redova orijentisanih molekula) postoji niz prelaznih sastava.
38

Verovatno, sva ova podmazivanja se realizuju uz prisustvo brojnih neravnina.

Savremena stremljenja konstruktora: smanjenje gabarita i masa maina, povlaci sa sobom i
postepeno poveanje mehanikih i toplotnih napona na kontaktnim povrinama zupastih prenosnika.
Saglasno sa ovakvim stremljenjima i normalni rad savremenih zupanika potie na granici mogueg
postojanja kontaktno-hidrodinamikog sloja maziva
Mesno razaranje celovitosti graninog mazivog sloja dovodi do neposrednog dodira aktivnih
povrina zuba zupanika, a kao rezultat takvog sprezanja nastaju razliite povrede zuba, razliite po
intenzitetu, ispoljavanju i uticaju na dalji rad zupanika.
Razliiti su uzroci naruavanja celovitosti mazivog sloja, a osnovni bi bili:
- odve visoko zagrevanje ulja u njegovom povrinskoj sloju
- primena nepogodnih ulja (na pr. nedovoljnog viskoziteta)
- nedovoljna koliina ulja pri podmazivanju
- nedovoljni kvalitet radnih povrina zuba
- velika optereenja.

Kao posledica razaranja sloja maziva mogu nastati razliite vrste habanja, od kojih je
najkarakteristinija a istovremeno i najopasnija scoring. Scoring se moe pojaviti u vie razliitih oblika
koji su u literaturi engleskog jezikog podruja poznati pod imenom: cold welding, scuffing, seizing,
galling, itd.
Scoring je veoma brzo odvoenje metala sa aktivne povrine zuba i karakterie se znatnim
povredama zuba u obliku pruga, brazda, kidanja metala, itd., orjentisanih u pravcu klizanja. U poetnom
stadijumu scoring ima formu manjih riseva koji prelaze u ogrebotine, a u daljem stadijumu u brazde,
pruge, kidanje metala. Nastale povrede pokrivaju celu aktivnu povrinu ili pojedine delove ove povrine.
Scoring se moe stabilizovati u svom poetnom obliku, ukoliko se blagovremeno i uspelo eliminiu
uzroci nastajanja scoringa, u protivnom postaje progresivan.
U zavisnosti od radnih uslova, a prema mehanizmu nastajanja i razvoja, scoring moe biti:
athezioni i reui.

Sl. 28

Sl.29.

Scoring athezionog tipa se moe podeliti u dve grupe:

U sluaju malih brzina klizana i relativno niskih temperatura, scoring nosi karakter
1)
iskidanih dubokih brazda (sl. 28). Ova vrsta scoringa poznata je u literaturi i kao hladni scoring ili cold
welding.
Pri srednjim i viim brzinama, praenim relativno visokim temperaturama aktivnih
2)
povrina, javlja se scoring u obliku ravnomernih malih brazda, esto sa tragovima otapanja metala. U
literaturi engleskog jezikog podruja, ovakav scoring se naziva i scuffing (sl. 29).
Razvoj athezionog scoringa prolazi kroz tri faze:
a) U prvoj fazi nastaju tangencijalne plastine deformacije povrinskog sloja. Te deformacije
moraju biti dovoljno intenzivne da bi razorile celovitost sloja maziva i na mestima razaranja ogolile
spregnute povrine. Razaranje mazivog sloja stimulie porast optereenja, a takoe i porast temperature
spregnutih povrina, tako to se pri tom smanjuje granica teenja metala.
39

b) U drugoj fazi dolazi do nastajanja mesnih frikcionih veza izmeu atoma metala na mestima
ogolelih povrina. Vezivanje nastaje kao rezultat zbliavanja povrina i to onda kada rastojanje izmeu
spregnutih povrina bude dovoljno malo da omogui nastajanje metalnih veza, tj. bude blisko parametru
kristalne reetke datog metala.
Do uzajamne athezije spregnutih povrina moe doi i usled dejstva Wan der Waals-ovih sila, mada su
te sile same po sebi isuvie slabe da obezbede vrste metalne veze koje bi dovele do pojave scoringa.
Oigledno da za pojavu metalnih veza neophodno je razaranje uljnih i svih drugih filmova i da
vezivanje nastaje samo meu juvenilnim povrinama.
c) U treoj fazi dolazi do raskidanja mesnih metalnih veza usled relativnog kretanja spregnutih
povrina. Pri tome se sa povrina otkidaju estice metala, od kojih se neke lepe po povrini, ubrzavajui i
same dalji razvoj habanja.
Za razliku od athezionog scoringa, reui skoring se ne javlja kao rezultat nastajanja metalnih
veza. Reui scoring je karakteristian za cementirane i kaljene zupanike velikih tvrdoa i relativno
mekog osnovnog materijala (sl. 30), a nastaje u uslovima dobrog podmazivanja uljima i formiranog
otpornog uljnog sloja. Tako otporni uljni sloj se stvara dodavanjem aditiva otpornih na scoring,
osnovnom ulju.
Reui skoring nastaje kao rezultat velikih sila trenja i plastinih deformacija aktivnih povrina.
Pri ovakvim uslovima sprezanja nastaje izdvajanje krtih, veoma tvrdih estica kaljenog cementiranog
sloja, podvrgnutih ojaanju pod dejstvom sila i temperatura trenja, ponovnom kidanju ili ouvanju svoje
prvobitne tvrdoe. Ovako izdvojene estice, smetene u zoni kontakta, dejstvuju kao otra abrazivna
zrna. Sa razvojem skoringa izdvajaju se estice sve veih dimenzija koje u poetnom stadijumu izazivaju
zareze na aktivnim povrinama, a zatim sve dublje i ire brazde. Pri reuem skoringu, dubina povreda
je znatno vea nego pri athezionom skoringu gde se povrede lokalizuju u tankom povrinskom sloju.
Usled oteanih reima trenja i visokih temperatura, reui skoring je esto praen znaajnim plastinim
deformacijama.
Optereenje pri kome dolazi do pojave reueg skoringa je po pravilu vee nego kod pojave
skoringa athezionog tipa, usled delovanja zatitnog uljnog sloja obrazovanog dodavanjem antiskoringaditiva. Poveanjem optereenja, reui skoring raste relativno sporo, za razliku od brzog razvoja
athezionog skoringa, koji nastaje u veini sluajeva po dostizanju odgovarajueg kritinog optereenja.
Pored skoringa, najeeg i najkarakteristinijeg habanja, nastalog kao posledica razaranja
mazivog sloja, usled preoptereenja, visokih brzina klizanja, velikih brzina trenja i neodgovarajuih
podmazivanja mogu nastati i druge vrste habanja.
Pregrevanje moe dovesti do veoma intenzivnog habanja i povreda aktivnih povrina zuba, usled
smanjenja tvrdoe pod dejstvom visokih temperatura. Do pregrevanja dolazi usled delovanja veoma
visokih temperatura od spoljanjih izvora zagrevanja ili povienog trenja usled preoptereenja, rada pri
veoma visokim brzinama klizanja ili usled podmazivanja nedovoljnom koliinom ulja i uljem,
neodgovarajueg kvaliteta.
Pri pregrevanju dolazi do promene boje aktivnih povrina zuba slino kao kod bruenja
neodgovarajuim reimima. Osim toga, u zavisnosti od stepena i mesta pregrevanja, ono se moe
odraziti i na prevremenu pojavu zamornog habanja.
Kao rezultat povrinskog teenja metala pri radu prenosnika sa proklizavanjem, usled
neodgovarajueg podmazivanja, preoptereenja ili pojaanih vibracija, nastaje talasanje spregnutih
povrina. Ispoljava se u obrazovanju talasastih grebena pod pravim uglom u odnosu na pravac klizanja.
Ukoliko talasanje nije progresivno, nije opasno, pa ga neki autori i ne smatraju povredom zuba.
esti sluaj plastinog teenja aktivnih povrina hipoidnih zupanika podvrgnutih cementaciji i
zuba punog toka je brazdanje zuba. Ova vrsta habanja je obino posledica prekomernog optereenja
zupanika i neadekvatnog podmazivanja. Brazde su strelastog oblika ili oblika ribljeg repa sa otricom u
pravcu klizanja. U sluaju nedovoljnog kaljenja, ovaj oblik habanja moe dovesti do potpunog loma
zuba.
40

4.3.3. OSTALE KARAKTERISTINE VRSTE HABANJA

Osim pitinga i skoringa, najeih vrsta habanja, postoji veliki broj razliitih vrsta, klasificiranih u
prethodno datoj nomenklaturi.
Veliki broj otvorenih i zatvorenih zupastih prenosnika, rade u uslovima abrazivnog habanja.
Abrazivno habanje, se ispoljava u zarezivanju i delimino u rezanju aktivnih povrina, tvrdim esticamaabrazivima. Abrazivne estice, estice blata, praine, peska, dospevaju na povrinu zuba, mazivom ili iz
vazduha, mada mogu biti i produkti drugih vrsta habanja.
Abrazivno habanje je tipino za otvorene prenosnike, mada se u manjem broju javlja i kod
zatvorenih prenosnika koji rade u atmosferi punoj praine (prenosnici poljoprivrednih, rudarskih,
graevinskih, putnih i drugih maina).
Intenzitet abrazivnog habanja zavisi od koliine, dimenzija, oblika, tvrdoe i svojstva estica
abraziva, tvrdoe i svojstva materijala spregnutih povrina, specifinog pritiska, brzina klizanja,
karaktera podmazivanja i dr.
Tvrdoa kvarcnih estica (tipinog abraziva) je (8.5 12 ) 10 8 daN m 2 , tj. znatno je vea od
tvrdoe i kaljenih zupanika. U tim uslovima veliina habanja ne zavisi od razlike tvrdoa abraziva i
metala.
Po W. Tonn-u, izmeu zapreminskog habanja (IV ) i tvrdoe metala, postoji veza:

1
= aH +b
IV

(51)

a po M.M. Hruovu i M.A. Babievu:

I V H = const.
gde je H - tvrdoa; a,b - konstante.
Po istim autorima, izmeu habanja i normalnog optereenja (FN ) , postoji odnos:
I V = C FN
gde je: C - konstanta.
Ovakav odnos odrava se u sluaju da poveanje optereenja ne dovodi do povienja temperature
spregnutih povrina. Brzina malo utie na intenzitet habanja, ako se odrava konstantna temperatura. Na
veliinu abrazivnog habanja vie utie put trenja ili pri postojanoj brzini - vreme trenja.
Ni zatvoreni zupasti prenosnici koji rade u zagaenoj atmosferi nisu potpuno zatieni od
prodiranja abrazivnih, estica. To se objanjava time to male estice (veliine do 30 m ) poseduju
sposobnost dugotrajnog odravanja u vazduhu i prodiranja u kuite i pored bilo kako uspeno reenog
zaptivanja. Postepeno prodirui u karter, naroito pri karterskom podmazivanju, abrazivne estice posle
odreenog vremena eksploatacije zasite prisutno ulje. Osim abrazivnih estica dospelih sa strane, u ulju
se nagomilavaju i produkti habanja, najee ojaane estice i oksidi metala koji imaju veu tvrdou od
poetne tvrdoe aktivnih povrina. Sa porastom intenziteta habanja, rastu i dimenzije produkata habanja.
Kad dimenzije abrazivnih estica postanu vee od debljine mazivog sloja, dolazi do razaranja uljnog
filma i sprezanje aktivnih povrina postaje kao i pri suvom trenju, ukoliko je debljina uljnog filma vea,
utoliko je intenzitet abrazivnog habanja manji, poto e jedan veliki deo estica proi kroz zonu
sprezanja a da pri tome ne ostavi trag na zubu.
Ispitivanja N. M. Derbasova pokazuju da je abrazivno habanje evolventnih zupanika 1.5-2 puta
manje od abrazivnog habanja zupanika Novikova, pod istim uslovima. Kod evolventnih zupanika,
habanje noge je vee od habanja glave i vee kod multiplikatora nego u reduktoru.
Kao rezultat hemijskog dejstva kiselih materijala, vlage ili primesa koje se nalaze u ulju, na
zupastim prenosnicima je mogua pojava korozionog habanja. Ako u ulje dospu spoljni kiseli produkti,
41

na aktivnoj povrini obrazuju se sitne ospe. U procesu eksploatacije ospe se skidaju sa povrina zuba ali
je brzina habanja pri tome znatna. Analogni efekat daje i ra pod dejstvom kondenzovane vode,
poveane vlanosti, itd. Pored toga, koroziono habanje moe biti izazvano poveanom aktivnou
aditiva koji se dodaju ulju da bi se poveala otpornost na pojavu skoringa. Pri veim optereenjima i kad
temperatura postane veoma visoka, aditivi reaguju pri dodiru sa metalom. Ta reakcija moe biti veoma
intenzivna usled ega se poveava i brzina korozionog habanja.
Kod zupanika od mekih elika ili bronze, ponekad i kod zupanika od tvrdih elika, primetna je
jedna dosta karakteristina vrsta habanja-ljuspanje. Pojava ove vrste habanja izaziva odvoenje metala
sa povrine u vidu malih i vrlo tankih ljuspi, dok na povrini ostaju mali, mutni i hrapavi obrisi.
Mada se ponekad ljuspanje pripisuje zamoru materijala, verovatnije je da je glavni uzrok
nastajanja ove vrste habanja pojava sila istezanja pri jednovremenom dejstvu trenja kotrljanja i klizanja.
Iz prethodnih razmatranja, oigledno je da kao posledica tribolokih procesa na zupastim
prenosnicima mogu nastati razliite vrste habanja. One se razlikuju meu sobom po nainu nastajanja i
razvoja, po obliku i intenzitetu, kao i po krajnjim posledicama koje ostavljaju na aktivnim povrinama
zuba zupanika.
Ponekad je mogua i pojava vie vrsta habanja odjednom, to oteava i onako sloenu
identifikaciju i analizu. Sve ovo ukazuje na kompleksnu prirodu tribolokih procesa, iji pojedini
fenomeni nisu ni do danas potpuno proueni,
4.4. FAKTORI KOJI UTIU NA HABANJE ZUPASTIH PRENOSNIKA
Habanje zupastih prenosnika zavisi od velikog broja razliitih faktora: fizikih, hemijskih i
mehanikih svojstava samog materijala, hemijsko-termike obrade, karakteristika podmazivanja,
agresivnosti sredine, temperature, topografije kontaktnih povrina, radnih uslova (brzine i optereenja),
tipa prenosnika, mehanike obrade (prethodne i zavrne) i dr.
Veliki broj faktora kao i njihova kompleksna povezanost oteavaju kvantificiranje njihovih uticaja.
Veoma esto promena i samo jednog parametra izaziva lananu promenu i mnogih drugih. Sve ovo
oteava istraivanja u ovoj oblasti pa zato danas raspolaemo veoma oskudnim informacijama o uticaju
pojedinih faktora na habanje zupastih prenosnika.
U daljem tekstu ove knjige bide reci o uticaju onih faktora ije se delovanje ini nekako
izrazitijim.
4.4.1. UTICAJ MATERIJALA I HEMIJSKO-TERMIKE OBRADE
Savremene tendencije razvoja nauke i tehnike usmerene su ka smanjenju gabarita zupanika,
intenzivnom porastu optereenja, poveanju brzine i temperature u zoni kontakta, to istovremeno znai
i otrijim uslovima eksploatacije maina. U vezi stim, uticaj materijala i hemijsko termike obrade na
reavanje problema otpornosti na habanje zupastih prenosnika postaje jedan od vodeih faktora.
Sadanji razvoj nauke o materijalima, kao i poznate informacije o mehanizmu plastinih
deformacija, difuziji i prenosu masa, omoguavaju formiranje osnovnih principa o izboru materijala za
dva tela u dodiru. Pri tome se svakako uzimaju u obzir geometrijski, konstrukcioni, eksploatacioni,
ekonomski i tehnoloki zahtevi za materijalom. Osnovna panja se poklanja uslovima optereenja
tribomehanikog sistema (brzini, pritisku, temperaturi) i karakteristikama okruenja. Ovo se objanjava
injenicom da pri kontaktu dva tela razdvojenih tankim slojem uljnog filma, nastaju radikalne izmene u
sub- i mikrostrukturi, kao i u faznom sastavu povrinskog sloja.
Metali su bili i ostaju osnovni materijali za sklopove i elemente u dodiru. Analiza literaturnih
podataka iz poslednjih godina pokazuje veoma intenzivnu angaovanost u oblasti stvaranja novih
materijala otpornih na habanje. Stvaraju se novi metalni sistemi, razraeni na osnovu elika, gvoa,
bakra, aluminijuma i drugih legura. Kao primer, u tabeli 3. dati su tipini sastavi nekih novih elika
otpornih na razliite vidove habanja |120|.

42

Tabela 3: NOVI ELICI

Procentualni sastav i broj zatitnog
patenta

Karakteristike i oblast primene

Za elemente poljoprivrednih maina
(plugovi, drljae) koji rade u
uslovima intenzivnog abrazivnog
habanja

0.43 - 0.98 Ti; 0.16 - 0.38 Cr; 0.15 0.35 Mn; 0.11 - 0.3 Si; 0.73 - 0.88 C.
962329 (SSSR)

0.01 - 0.08 PZM; 0.01 - 0.07 N; 0.01 Poseduju poviena mehanika

0.2 Nb; 0.01 - 0.2 Al; 0.02 - 0.03 V;
svojstva i udarno-abrazivnu
0.05 - 0.3 Mo; 0.2 - 0.7 Cr; 9 - 15.5
otpornost
Mn; 0.3 - 0.7 Si; 0.9 - 1.5 C
912660 (SSSR)
0.2 - 0.3 Nb; 0.8 - 1.2 Mo; 0.3 - 0.6 Cu
0.1 - 0.3 Ti (ili B); 10 - 14 Cr; 0.5 - 0.8 Za elemente koji rade u uslovima
abrazivno-strujnog habanja
Mn; 0.8 - 1.5 Si; 2.0 - 2.5C
933782 (SSSR)
0.01 - 0.025 S; 0.4 - 0.8 P; 0.6 - 0.8
Otporni na udar i abrazivno habanje
Mo; 6 - 7 Cr; 0.5 - 0.7 Mn; 1.2 - 1.4 Si; (lopate betonskih mealica, rudne i
1.1 - 1.2 C
druge pumpe)
192807 (SSR)
1.5 - 3.5 W; 0.08 - 0.3 V; 0.8 - 1.5Cr;
Otporni pri radu u zemlji i pesku
0.3 - 0.6 Mn; 0.4 - 1.2 Si; 0.4 - 0.7 C
(zamenljivi zubi kaike eskavatora)
57-19360(Japan)
0.01 - 0.04 PZM (Ce); 0.01 - 0.05 Al;
Poseduju poveanu kontaktnu
0.01 - 0.2 V;.0.5 - 0.9 Cr; 0.7 - 0.05
dinamiku izdrljivost (preporuuje
Mn; 0.2 - 0.4 Si; 0.7 - 1.0 C
se za izradu ina)
969776 (SSSR)
Otporan na termike udare
0.05 S; _0.05 P; 0.5Ni; 0.3 - 0.6
Cr; 0.6 - 1.1 Mn; 0.4 Si; 0.48 - 0.64 C (preporuuje se za eleznike
tokove).
436772 (SAD)
4 - 6.5 Sn; 0.3 - 5 Mo; <5 Ni; 1.5 - 4
Za klizne sklopove
Si; 0.8 - 4 C
(samopodmazivajua legura).
57-2783 (Japan)
0.2 - 1.2 P; 0.6 - 2 Sn; 1 - 3 Cu; 0.15 Antifrikcioni materijal poveane
0.9 Mn; 0.1 - 0.3C
otpornosti na habanje
905313 (SSSR)
0.5 - 10 Sn (ili Pb, Sb, P); 0.1 - 5 Mo;
Samopodmazujui materijal velike
0.5 - 0.8 Cu; 0.1 - 4 Ni; 0.5 10 TiSi;
vrstoe i ilavosti
0.1 - 0.5 Cr; 0.7 - 4 C
56-35743 (Japan)
<0.035 S; <0.035P; 0.1 - 0.25 Mo; 1.1 - Otporan na habanje (pogodan za
1.6 Mn; 0.4 - 0.7 Si
zavarene konstrukcije).
116268 (Poljska)
Poveane otpornosti na abrazivno
0.2 - 0.7 Cr.; 0.6 - 1.2 Mn; 0.4 - 1.2Si;
habanje (preporuuje se za
0.55 - 0.8 C
eleznike tokove)
570143465 (Japan)
Svojstva metala su u sutini odreena njihovom elektronskom graom i strukturom, koja u sebi
ukljuuje: fazni sastav, tip i karakter kristalne reetke, kao i broj i karakter raspodele defekata kristalne
reetke.
Otpornost na habanje metala u velikoj meri zavisi od njihove strukture, tipa sastava, koliine,
morfologije i njihovog uzajamnog poloaja. Sa poveanjem sastava ugljenika raste tvrdoa i otpornost
43

na habanje.
Svaka od strukturnih komponenata poseduje razliita i samo svoja svojstva, koja svakako treba
uzeti u obzir pri izboru tehnologije obrade metala za razliite reime rada trenja.
Veliki uticaj na otpornost na habanje pokazuje tip kristalne reetke i orijentacija pravca klizanja pri
trenju.
O veoma vanom uticaju materijala na otpornost na habanje svedoe dijagrami sl. 31. i sl. 32 |121|
na kojima je pokazana zavisnost kontaktne dinamike vrstoe od broja ciklusa optereenja termiki
neobraenih zupanika od livenog gvoa i elika.

Kao kriterijum doputenog habanja prihvaena je pojava pitinga na 2% od aktivne povrine, a

dinamika vrstoa bokova karakterie se veliinom povrinskog pritiska pri kojem doputeno habanje
ne nastaje pre 50 10 6 ciklusa optereenja.
Rezultati ovakvih ispitivanja pokazuju da se kod zupanika izraenih od termiki neobraenih
elika sa uveanjem tvrdoe bokova pri jednakim kvalitetima povrine, uveava i dinamika vrstoa i
priblino je proporcionalna tvrdoi po Brinelu, tj .:
KD

(
HB )2
= 0 .1

(53)

100

Za zupanike izraene od sivog liva ili liva sa loptastim grafitom, ova veza je neto drugaija i
zavisi od strukture liva, tj.:
K D = (0.13 0.25)

HB
100

(54)

Poboljanje antifrikcionih svojstava i poveanje otpornosti na habanje zupanika, danas se

uglavnom ostvaruje metodama hemijsko-termikih obrada koje se sastoje u difuzionom zasienju
kontaktne povrine ili modificiranju njihovih jedinjenja hemijski aktivnim elementima, korienjem
hemijskih reakcija.
Hemijsko-termike obrade se ostvaruju u tvrdim, tenim i gasnim sredinama. Duina procesa
zavisi od hemijskog sastava, koriene sredine i temperature. Po karakteru procesa i po dobijenim
rezultatima, hemijsko-termike obrade metala dele se na dve osnovne grupe:
1) Grupa hemijsko-termikih obrada kojima se na raun poveanja tvrdoe kontaktnih povrina
poveava i otpornost na habanje. U ovu grupu spadaju iroko primenjivani procesi: cementacija,
azotiranje, nitrocementacija, cijaniranje, boriranje.
2) U drugu grupu spadaju hemijsko-termike obrade koje stvaraju tanak povrinski sloj metala,
obogauju hemijska jedinjenja sa aktivnim elementima, poboljavaju protivzadirna svojstva i spreavaju
mesna vezivanja i zadiranja pri trenju. U ovu grupu spadaju: sulfidiranje, sulfacijaniranje, seleniranje,
teluriranje, obrada u jodid-kadmijevom sonom kupatilu. Pri ovakvom vidu obrade, tvrdoa povrine se
ne poveava ili skoro ne poveava. Njihovo delovanje se ogleda u smanjenom koeficijentu trenja i
44

lokalizaciji poetnog zadiranja

Danas se uglavnom u praksi za poveavanje otpornosti na habanje zupanika koristi prva grupa
hemijsko-termikih obrada, i to: cementacija, azotiranje i nitrocementacija. Uz termiku obradu
(kaljenje), ovo su najei naini poveanja otpornosti na habanje zupastih prenosnika.

Na sl. 33, dat je uporedni pregled kontaktne dinamike vrstoe za razliite elike i razliite
termike i hemijsko-termike obrade |27|.
Azotiranje i nitrocementacija predstavljaju danas progresivne metode za poveanje otpornosti na
habanje i produavanje veka trajanja zupanika. Azotiranje obogauje povrinski sloj nitridima na
dubinu 0.25 0.7 mm i poveava povrinsku tvrdou do HRC 49-68. Ujedno, azotirani sloj poseduje
poveanu krtost. Preimustvo nitrocementacije je u brzini zasienja u odnosu na gasnu cementaciju. Pri
tome povrinski sloj poseduje veu otpornost na habanje zahvaljujui prisustvu azota i mekem zrnu.
Na sl. 34. je pokazan uticaj duine trajanja tenog azotiranja na kontaktnu vrstou termiki
poboljanog .4732. Azotiranje je vreno u titanovom loncu, a zupanici su obraivani glodanjem i
bruenjem pre azotiranja.

Kod zupanika izraenih iz elika i hemijsko-termiki obraenim (cementacija, azotiranje,

nitrocementacija) treba obezbediti i odravati sledee osnovne parametre: efektivnu dubinu sloja
zasienja (do tvrdoe HRC 50) u granici 0.2-0.25 od modula, tvrdou povrine HRC 59-62 pri
postojanju strukture sitno-igliastog martenzita sa izolovanim delovima disperzivnog zaostalog
austenita. U cementiranom sloju doputeno je ne vie od 25% zaostalog austenita, u nitrocementiranom
do 40%. Takoe je doputeno 0.8-1.05 % ugljenika u cementiranom sloju i 0.7-0.9 % ugljenika i 0.20.4% azota u nitrocementiranom sloju. Tvrdoa osnovnog materijala treba biti u granicama HRC 29-43,
sa strukturom niskougljenikog martenzita ili beinita bez izdvajanja strukturno slobodnog ferita.
elici za zupanike trebaju biti nasledno sitnozrnasti. Pri hemijsko-termikoj obradi poeljno je
dostizanje minimalne deformacije zupanika, to je naroito vano pri masovnoj proizvodnji zupanika
koji se naknadno ne podvrgavaju mehanikoj obradi.
O uticaju tvrdoe hemijsko-termiki obraenih zupanika, nema zasada jedinstvenog miljenja.
Neka istraivanja pokazuju da pri jednakim tvrdoama cementirani elici mogu imati razliitu otpornost
45

na habanje. Ponekad veoj tvrdoi moe odgovarati manja otpornost na habanje. Tako na pr., pri obradi
hlaenjem cementiranog elika sa poveanom koliinom zaostalog austenita, tvrdoa se znatno
poveava, a kontaktna dinamika vrstoa se ne poveava, ve se ponekad ak i smanjuje.
Ustanovljeno je da na izdrljivost i vek trajanja zupanika, znatno vie, a esto i odluujue utie
gradijent raspodele tvrdoe po dubini sloja. Tako na pr., pri uveanju dubine sloja tvrdoe HV 680 od
0.05 na 0.3 mm , kontaktna dinamika vrstoa bokova zuba raste 2.5-3.5 puta.
Za zupanike koji rade pod velikim optereenjima, posebno je vana otpornost na skoring.
Sprovedena ispitivanja pokazuju da je pri izboru elika i reima hemijsko-termike obrade neophodno
obezbediti u povrinskom sloju odsustvo nemartenzitnih struktura, poveati tvrdou (HRC 57), poveati
koliinu legiranih karbida globularne forme (vie od 10%) i poveati koliinu zaostalog austenita (do
40%). elici sa visokim sadrajem nikla imaju manju otpornost na skoring nego elici sa hromom i
molibdenom.
Sulfidiranje, sulfacijaniranje, seleniranje, itd. predstavljaju takoe veoma perspektivne metode
poveanja otpornosti na habanje mainskih elemenata.
Danas se u svetu veoma intenzivno radi na razradi postojeih i razvoju novih metoda za poveanje
otpornosti na habanje mainskih elemenata. Navedimo samo neke od perspektivnih metoda:
gasoplazmena metalizacija, elektro-luna, plazmena, visokofrekventna indukciona metalizacija i
detonaciono nanoenje prevlaka. Ovakvim metodama se mogu nanositi: metali i legure, oksidi, karbidi,
boridi, staklo, fosfor, organski materijali.
Plazmeno nanoenje koristi se za nanoenje tekotopljivih prevlaka: oksida aluminijuma,
volframa, molibdena, silicijuma, karbida, borida i dr.
Preimustva detonacionog nanoenja su neznatna zagrevanja elemenata i nanesenih estica. U
poslednje vreme aktivno se razvijaju metode nanoenja prevlaka otpornih na habanje u vakumu-katodno
rasprivanje, termiko napraivanje, jonsko taloenje. U zavisnosti od reakcija u gasnoj sredini,
nanoenja mogu biti fizika i hemijska. Hemijskim nanoenjem u vakumu nanose se oksidi, karbidi,
nitridi, boridi i dr.
Veoma perspektivne su i vakumne jono-plazmene metode: jono rasprivanje, jono azotiranje,
rasprivanje monoenergetskim snopom jona, itd. ove metode su posebno perspektivne za elemente
preciznog mainstva.
Valja napomenuti da navedene metode perspektivnog nanoenja prevlaka, otpornih na habanje,
predstavljaju metode koje se jo uvek nalaze u fazi istraivanja i razrada. No, ne treba sumnjati da e one
u dogledno vreme nai svoju primenu u poveanju otpornosti na habanje mainskih elemenata pa i
zupastih prenosnika,
4.5. PODMAZIVANJE ZUPASTIH PRENOSNIKA
Osnovni cilj i zadatak podmazivanja zupanika je smanjenje habanja, pa je zato uloga i uticaj
maziva veoma vana i odgovorna. Dobro odabrani zupanici pri postojanom podmazivanju mogu raditi
vie godina bez izrazitijeg habanja i obrnuto, pri nedovoljnom i nepravilnom podmazivanju, zupanici
ve posle 0.5-1.0 asa rada mogu izai iz upotrebe.
Podmazivanje zupanika ima i druge funkcije: smanjenje gubitaka trenja, hlaenje, smanjenje
uma, itd. Sve ovo govori o veoma vanoj ulozi podmazivanja, pa se reavanju ovog problema u razvoju
tribolokih procesa mora posvetiti puna panja.
U zavisnosti od geometrijskih karakteristika, eksploatacionih uslova, naina podmazivanja i dr.,
razlikujemo sledee osnovne reime podmazivanja zupastih prenosnika;
- hidrodinamiko podmazivanje
- meovito podmazivanje
- granino podmazivanje
- elastohidrodinamiko podmazivanje
46

Hidrodinamiko podmazivanje se karakterie time to optereenje prenosi mazivi sloj koji se

nalazi izmeu spregnutih profila. Debljina sloja maziva u najuem delu hmin vea je od zbira
maksimalnih neravnina oba profila R z1 + R z 2

max

. Pri hidrodinamikom podmazivanju, spregnute

povrine potpuno su razdeljene mazivnim slojem, a hmin > (R z1 + R z 2 )max . Meovito podmazivanje
predstavlja kombinaciju hidrodinamikog i graninog podmazivanja i nastaje u dva sluaja:
1)
Ako spregnuti profili neodstupaju od zadate geometrije (nema iskoenja, deformacija,
valovitosti, itd.) tada se pri hmin < (R z1 + R z 2 )max dodir profila ostvaruje po vrhovima neravnina (vie ili
manje ravnomerno rasporeenih po povrini). Optereenje se prenosi delimino preko mazivnog sloja a
delimino preko metalnih vrhova neravnina.
2)
Ako spregnuti profili odstupaju od geometrijske forme, granino trenje je koncentrisano na
relativno krupne isturene delove povrina, koji primaju veliki deo optereenja i usled ega se elastino
deformiu. Za to vreme na ostalim delovima povrina vlada hidrodinamiko podmazivanje.
Pri graninom podmazivanju, optereenje prenose mono- ili u veini sluajeva multi-molekularni
slojevi sredstva za podmazivanje. Ulogu sredstva za podmazivanje igraju ne samo ulje ili pojedine
njegove komponente ve i oksidni slojevi i druga hemijska jedinjenja na spregnutim povrinama zuba.
Na radnim profilima zuba klizanje je jednako nuli u polu sprezanja i raste u pravcu korena i vrha
zuba. Teoretski, u polu je isto kotrljanje sa najizraenijim hidrodinamikim efektom. Pomeranje take
dodira od pola sve vei je uticaj temperature koji dovodi do smanjenja viskoznosti i smanjenja debljine
sloja maziva izmeu zuba.

Pri malim brzinama i visokim optereenjima, na aktivnoj povrini zuba javljaju se oblasti
graninog i meovitog podmazivanja (sl. 35a). Sa poveanjem obimne brzine, meovito podmazivanje
na odgovarajuim delovima prelazi u hidrodinamiko a granino u meano podmazivanje (sl. 35b).
Taka C odgovara polu sprezanja, a taka B1 i B21 oznaavaju granicu jednoparnog sprezanja. Sa sl. 35.
se jasno uoava da su uslovi za hidrodinamiko podmazivanje najnepovoljniji u vrhu zuba. Zupasti
prenosnici rade obino u uslovima meovitog podmazivanja.
4.5.1. HIDRODINAMIKA MAZIVOG SLOJA

Pri pravilnom podmazivanja i dovoljnoj brzini obrtanja, spregnuti zubi su razdeljeni mazivnim
slojem (uljnim filmom), koji ispunjava potpuno ili delimino kanal promenljive visine, koji postoji
izmeu zuba.

Za analizu fiziko-hemijskih osnova obrazovanja mazivog sloja izmeu spregnutih povrina,

posmatraemo par spregnutih zupanika sa pravim zupcima (sl. 36). Umesto stvarnih evolventnih
47

cilindara, promenljivih u periodu sprezanja, presek kanala h = hmin se po svom poloaju poklapa sa
takom dodira pri suvom trenju i pomera se saglasno promeni taaka dodira dva profila u sprezi.
Delovanjem athezionih sila izmeu maziva i metala i sila unutranjeg trenja izmeu spregnutih
zuba, mazivo se kree u pravcu kretanja povrina zuba. U onom delu ulja koje stupa i ulazi u suavajui
deo kanala, nastaje natpritisak. Njegova puna veliina ili nosivost mazivog sloja uravnoteava delovanje
normalne sile. Na nosivost mazivog sloja utie:
1. Kriva povrina zuba; to je manji radijus krivine to je i ua zona sa malim zazorima u kojoj
nastaju veliki pritisci u mazivom sloju koji intenzivno opadaju na krajevima klina usled naglog
narastanja visine h. Ovo rezultira smanjenjem nosivosti mazivog sloja.
Sa deformisanjem poetne evolvente u periodu eksploatacije, raste duina zone sa malim zazorima
to doprinosi porastu nosivosti maziva.
2. Viskoznost maziva: Sa porastom viskoznosti raste sila unutranjeg trenja, a time i nosivost
mazivog sloja. Pod dejstvom visokih pritisaka i temperatura, viskoznost maziva u zoni kontakta se
znatno menja. Odreivanje stvarne viskoznosti maziva u zoni dodira je veoma sloen zadatak.
3. Brzina povrina zuba: Sa porastom ukupne brzine Vu = V1 + V2 raste kinetika energija maziva,
sabijenog u suavajui kanal, pa zato i naglo raste rasklinjavajue dejstvo maziva.
4. Veliina zazora hmin : Smanjenjem hmin , raste veliina relativnog suavanja kanala pri jednako
krivim povrinama, a time i nadpritisak. Nedopustivo je smanjivati hmin ispod neke kritine vrednosti,
jer smanjenjem zazora raste habanje i uveava se opasnost zadiranja.
Strogi analitiki opis toka ulja izmeu zuba, uzimajui u obzir deformacije zuba i promenu
viskoznosti u procesu eksploatacije je veoma sloen zadatak koji zahteva zajedniko reavanje opsenih
jednaina hidraulike, teorije elastinosti i toplote.
Za analizu osnovnih zakonitosti hidrodinamike mazivnog sloja i ponaanja maziva izmeu zuba,
danas se u teoriji najvie koristi hidrodinamika teorija mazivog sloja konstantne viskoznosti izmeu
nedeformisanih povrina. Zasnovana na postavkama H. Martin-a (Engineering, V.102, August, 1916),
veoma je bliska dinamikom proraunu kliznih leita. Sa nizom uproenja i koristei jednaine
Reinoldsz-a za ravanska stanja, mogue je vezu izmeu pritiska, brzine i viskoznosti zapisati u obliku:
dp
2V
= 2
dx
y

(55)

Najprostiji je sluaj kada su brzine obe povrine trenja jednake, tj. V1 = V2 = V0 . Tada se posle
integraljenja jednaine (55) moe zapisati:

V=

1 2
dp
y hy
+ V0
2
dx

(56)

koja zadovoljava uslove V = V0 pri y = 0 i y = h , gde je h - debljina sloja maziva.

Iz uslova neprekidnosti toka maziva, moemo zapisati:
h

1 dp

Vdy = C = 12 dx h

+ V0 h

(57)

ili
1 dp V0 C

12 dx h 2 h 3

(58)

Konstanta integraljenja C = V0 h0 , gde je h0 - debljina sloja maziva na mestu na kojem je

dp
= 0.
dx

48

Zakon izmene debljine mazivog sloja h na malom rastojanju od take h = hmin (znatni pritisci
mogu postojati samo u toj uskoj zoni) kako za krune, tako i za evolventne cilindre, moe se izraziti
jednainom:

x2
h = hmin 1 +
2 Rh
min

gde je R =

(59)

- redukovani radijus krivine cilindara.

1
1

R1 R2

Za integraljenje jednaine (58) pogodna je smena:

x
= tg
2 Rhmin

(60)

a posle sreivanja dobijamo:

2
hmin

12V0 2 Rhmin

p=

sin 2
1 3 sin 2 sin 4
+ C1
+
+

4
4
32
cos 2 0 8

(61)

Konstantu C1 je mogue nadi iz uslova da je p = 0 pri x = = , pa je:

2

C1 =

(62)

16 cos 2 0

Drugu konstantu 0 ( 0 je vrednost pri

dp
= 0 ) pogodno je odrediti iz uslova Reinoldz-a koji
dx

dp
= 0 . U toj taki: x = x0 ; = 0 . Ovaj uslov nije u
dx
suprotnosti sa fizikim smislom i odgovara eksperimentalnim podacima dobijenim kako pri ispitivanju
kliznih leita tako i diskova (cilindara) .
pretpostavljaju da je p = 0 tamo gde je

Zamenom izraza (62) u jednainu (61), pri p = 0 , dobija se:

0=

0
2

sin 2 0
sin 2 0 sin 4 0
1
3

+
0 + +
2
4
2
4
32
cos 0 8

Iz ove jednaine, mogue je odrediti da je 0 = 0.44352 ,

2
hmin

12V0 2 Rhmin

p=

1
cos 2 0

(63)
= 1.2258 . Tada je konano:

sin 2
3
sin 2 sin 4
1.2258 + +
+
4
8
2
4
32

(64)

Znajui funkciju zazora i 0 , odreuje se h0 = 1.2258hmin . Iz jednaine (60):

x0 = 2 Rhmin tg 0 = 0.4717 2 Rhmin

Nosivost mazivog sloja po jedinici duine cilindra, mogue je izraziti kao:

P=

x0

pdx

(65)

gde je p - pritisak iz formule (64).

49

Ako se p zameni vrednou tz. "bezdimenzionalnog pritiska":

2
hmin

p* =

12V0 2 Rhmin

i iskoristi smena:
2 Rhmin

dx =

cos 2

dobija se:
P=

2 12 V0R
2

hmin cos

p * d

(66)

Reavanjem. jednaine (66) i posle niza sreivanja, skraivanja i zamene graninih uslova, dolazi
se do izraza za "bezdimenzionalno optereenje", u obliku:
p* =

1
1
3

+
1 + tg 0 + 1
2
2
2 4 cos 0 4

(67)

Korienjem graninih uslova Reinoldz-a, da je pri:

0 = 0.44352 ,

1
cos 2 0

= 1.2258 , tg 0 = 0.47517 , moe se dobiti da je p * = 0.20392 , a nosivost

mazivnog sloja:
P=

V R
2 12 V0R *
p = 4.896 0
hmin
hmin

(68)

Pri nejednakim obimnim brzinama cilindara (V1 i V2 ) , u jednainu (57) treba zameniti:
V 0=

V1 + V2
2

Maksimalni pritisak dostie se u taki, koordinate x = 0.475 2 Rhmin , a njegova veliina iznosi:
p max = 1.521

V0
2
hmin

2 Rhmin

(69)

Podaci koji se mogu dobiti po formulama teorije Martin-a, ne poklapaju se sa eksperimentalnim

rezultatima, to je i logino jer je u njoj viskoznost konstantna, a evolventni zubi ostaju nedeformisani u
toku celog perioda eksploatacije.
Pokuaji uzimanja u obzir pramenu viskoznosti u zoni visokih pritisaka izmeu nedeformisanih
povrina nisu sutinski izmenili rezultate i davali su uglavnom nerealne vrednosti debljine uljnog filma
izmeu zuba.
Mnogo vie svetla i realnih informacija donela je nova elastohidrodinamika ili kako se ponegde
nazivaju kontaktno-hidrodinamike teorije podmazivanja, koja razmatra teenje viskozne tenosti
izmeu elastinih povrina.
Elasto-hidrodinamika teorija podmazivanja prouava podmazivanje visokooptereenih povrina
vrstih tela niske konformnosti (Hertz-ov kontakt) koja se u neoptereenom stanju i nepodmazana
dodiruju u taki ili liniji (zupanici, leali, bregasti mehanizmi i dr.).
Usled visokih specifinih optereenja dolazi do elastinih deformacija povrinskih slojeva
materijala, ime se menja geometrija povrina.
50

U prvoj etapi razvoja ove teorije razjanjeno je jedno od osnovnih pitanja: karakter raspodele
pritiska i forma (oblik) zazora (mazivog sloja).
Pod dejstvom visokih pritisaka, mazivo u zoni kontakta otvrdnjava i na veem delu duine dodira
predstavlja ploicu postojane debljine. Debljina je odreena hidrodinamikim otporom na poetnom
delu kontakta. Zazor izmeu dva zuba ima formu suavajue upljine, prekinute u taki B (sl. 37).
Kao rezultat ovakvog oblika zazora (suavajue upljine), na izlazu zazora ispunjenog viskoznim
mazivom pojavljuje se otri vrh (pik) pritiska. Ovaj vrh nastao kao rezultat sabijanja ulja i drugih
faktora, po Grubinu (sl. 37a), u praksi ne moe biti beskonaan, no moe znatno nadmaivati veliinu
kontaktnog pritiska po Hertz-u.

Po Petrusevi-u, dijagram raspodele pritiska (sl. 37b) sve vie odstupa od poluelipse, to je brzina
vea. Veliina pika pritiska na izlazu takoe zavisi od brzine. Sa porastom brzine raste ali njegova
veliina ne prelazi vrednosti maksimalnog pritiska u srednjem delu zazora. Istraivanja Crook-a
pokazuju da je poloaj pika znatno blii sredini zazora i da moe dostii vrednost i preko 2.5 p max .
Po Archard-u, vrednost pika pritiska je oko 1.5 p max .
Za odreivanje debljine sloja mogue je koristiti formule veeg broja istraivaa. Tako je po
Grubinu debljina mazivog sloja:
h0 = 1.13

(V1 + V2 )ln a

0.727

(70)

p (1 + 2 )0.091 (1 + 2 )0.364

gde je: p - pogonsko optereenje, 1 i 2 - poluprenici krivine povrina u kontaktu, =

viskoznost, - koeficijent Puasona, E - modul elastinosti, a - piezokoeficijent viskoznosti.

1 2
,E

Debljina mazivog sloja na mestu gde deluje maksimalni pritisak ( p max ) , po Petruseviu se moe
izraziti kao;

h=

(V1 + V2 )

0.625

0.125
0.375 p max

(71)

13a

Ovde je: - viskoznost, V - brzina, - redukovani poluprenik krivina, p max - maksimalni

pritisak u mazivnom sloju, blizak maksimalnom normalnom pritisku po Hertz-u, a - piezokoeficijent
viskoznosti.
Formula je primenljiva za p max ne manje od 1 108

daN
m2

Po Kodniru, debljina mazivog sloja se moe odrediti uz pomo izraza:

51

h=

3.17 0.75 (V1 + V2 )0.75 a 0.6

(72)

K 00.15 (1 2 )0.4

gde je K 0 - pogonsko optereenje.

Pri izvoenju ranije navedenih jednaina, smatralo se da je mazivi materijal u potpunosti podreen
zakonu Njutna:

V
y

tj. razmatran je u reolokom odnosu kao idealno viskozan. No, eksperimentalni rezultati pokazuju da u
veoma sloenim uslovima koji vladaju u zoni dodira (pritisak, temperatura), maziva ulja menjaju svoja
reoloka svojstva i iz viskozno-tenih prelaze u tela koja poseduju plastina ili elastina svojstva. Takvoj
izmeni svojstva maziva u tankom sloju izmeu dve spregnute metalne povrine, potpomau granine
pojave, a kao rezultat svega, adsorbovani sloj ulja dobija elastina i plastina svojstva. Mora se
napomenuti i to da trenje u kontaktu moe biti praeno hemijskim reakcijama usled ega se na
kontaktnim povrinama javljaju metalne prevlake, oksidi i sl., koje poseduju protivhabana i antifrikciona
svojstva, ali se ne ubrajaju u viskozna tela.
Pri odreivanju nosivosti mazivog sloja, forme zazora i debljine mazivog sloja, nisu uzimane u
obzir mogunosti reolokih izmena maziva. Ako se tome doda i nemogunost potpunog definisanja
uticaja termikih efekata na ponaanje mazivog sloja u sprezi, jasno je da se eksperimentalni rezultati ne
poklapaju sa teorijskim rezultatima elastohidrodinamike teorije podmazivanja. Ovo govori da je ova
teorija i pored nesumljivog doprinosa u razjanjavanju mnogih pojava u mazivom sloju jo uvek
nedovoljno razraena i da e do njenog konanog uobliavanja proi naalost jo mnogo vremena. Po
svom obliku i ponaanju u procesu sprezanja, zupasti prenosnici predstavljaju veoma sloene elemente,
ija se ponaanja ne mogu uvek i potpuno analitiki opisati.
U daljem tekstu ovog poglavlja govoriemo neto vie o uticaju maziva na razliite oblike habanja.
4.5.2. UTICAJ MAZIVA NA NORMALNO HABANJE ZUPANIKA

Ranije smo ve rekli da pod normalnim habanjem podrazumevamo sporo odvoenje metala sa
kontaktnih povrina koje ne utie na rad prenosnika u intervalu vremena za koji je prenosnik
konstruisan. Eliminisati habanje je nemogue, ali se pravilnim izborom ulja moe smanjiti. Naveemo
nekoliko karakteristinih primera uticaja maziva na normalno habanje zupanika.
Na sl. 38. dati su rezultati ispitivanja habanja zupanika Borsoff-a, vrenih metodom radioaktivnih
izotopa, sa dva razliita optereenja. Naglo smanjenje habanja se postie podmazivanjem legiranim
uljima sa fosfornim i sumpornim dodacima. Krive 2 i 3 imaju praktino isti nagib kao i kriva 1, ali je pri
podmazivanju sa ovim uljima intenzitet habanja manji. Minimalno habanje se postie podmazivanjem
visokoviskoznim uljem br. 4.

52

Rezultati ispitivanja Grika i Pavlika (sl. 39), takoe ilustruju uticaj ulja na habanje zupanika.

U poetku svakog opita primeujemo intenzivno habanje vezano za period uhodavanja.

Najefikasniju zatitu od habanja obezbeuje legirano ulje br. 4. kod koga se primeuje veoma malo
habanje ak i pri visokim optereenjima. U ovom sluaju verovatno je veoma pozitivan uticaj dodatka
ditiofosfata cinka.
Interesantno je primetiti da ulje br. 3 u poetku svakog eksperimenta pokazuje gora svojstva nego
manje viskozno ulje br. 2. Oevidno visoka viskoznost ulja 3 dovodi do pregrevanja u zoni kontakta
zuba i skrauje veoma intenzivni period uhodavanja. U periodu normalnog habanja, odvoenje metala je
veoma malo.
Znaaj pravilnog izbora viskoznosti ulja ilustrovan je dijagramom (sl. 40) na kojoj je pokazana
zavisnost habanja i viskoznosti ulja. Optimalna viskoznost je u granicama 10 20 10 6 m 2 s |. Pri
manjim kao i pri veim viskoznostima habanje raste, oigledno zbog porasta toplotnog uticaja i oteanog
odvoenja toplote.

Veoma interesantne rezultate dobio je Block ispitujui uticaj viskoznosti i hemijskog sastava na
habanje zupanika koji rade sa udarnim optereenjima. Kao rezultat veeg broja eksperimentalnih
ispitivanja, Block je postavio sledeu zavisnost:
53

Im =

(73)

1.45

gde je:
I m - gubitak mase zupanika,
C - konstanta koja karakterie parametre zupanika i druge uslove rada ulja,

- kinematska viskoznost ulja pri 70o C .

Hemijski sastav ulja po Block-u ne utie na habanje zupanika pri radu sa udarnim optereenjima.
Ulja sa razliitim protivhabajnim dodacima ne pokazuju bolje osobine od isto naftnih ulja iste
viskoznosti. Osnovni uticaj na rad ovih zupanika pokazuju priguavajua svojstva ulja, tj. sposobnost
ulja da prigui udare zuba pri ulasku u spregu.
4.5.3. UTICAJ ULJA NA PITING ZUPANIKA
Svojim fiziko-hemijskim svojstvima i osobinama ulja nesumljivo utiu na pojavu i razvoj pitinga.
Uticaj ulja se ispoljava u smanjenju kontaktnog pritiska na povrini, odnosno u smanjenju napona u
zubu. Pri zadatom optereenju, ovo se ostvaruje poveanjem dela hidrodinamikog ili jo bolje,
elastohidrodinamikog trenja, a to nesumljivo zavisi od viskoznosti ulja u zoni dodira.
Produavanje veka trajanja zupanika do pojave inicijalnih pukotina postie se smanjenjem trenja
klizanja, to dovodi do smanjenja tangencijalnih napona ispod povrine. Ovo se takoe postie
poveanjem viskoznosti ulja u zoni dodira.
Po pojavi inicijalnih pukotina, ulje svojim delovanjem ubrzava proces razvoja pitinga. Pri
sprezanju profila, ulje se "zatvara" u pukotine i provodi izvesno vreme pod veoma visokim pritiskom.
Iznenadni pad pritiska stvara efekat "eksplozije", praen upanjem estica materijala sa povrine. Ulja sa
visokom viskoznou pogoduju smanjenju "eksplozivnog efekta", a takoe i dodaci (aditivi,) ulju.
Pravilnim izborom tipa i viskoznosti ulja, kao i odgovarajuih dodataka i hemijskog sastava, mogue je
efikasno delovati na proces zamornog habanja.

Uticaj viskoznosti baznih ulja na piting zupanika ilustrujemo rezultatima Bartz-a (sl. 41). Pri
ispitivanju koriena su: teka ulja (DTE), viskoznosti 50 10 6 m 2 s pri 50 o C i DTEHH, viskoznosti
260 10 6 m 2 s pri 50 o C . Pri veim obimnim brzinama obrazuje se deblji mazivni sloj. Eksperimentalni

podaci pokazuju da dinamika vrstoa bokova raste proporcionalno 1/3 korena iz viskoznosti baznih
ulja.
Istraivanja Rozenberg-a pokazuju da kod kontaktnih napona koji prelaze dinamiku vrstou
bokova, poveanjem viskoznosti ulja od 90 do 140 10 6 m 2 s moe se produiti vek trajanja zupanika
do 2 puta.
Savremene tendencije poveanja brzine i optereenja zupastih prenosnika, zahtevaju i nova ulja
poveanog kvaliteta. To se uspeno postie primenom sintetikih ulja ija je proizvodnja znatno
sloenija i skuplja nego naftnih ulja,
54

U poslednje vreme najvei praktini znaaj imaju sledee grupe sintetikih ulja:
- sloeni etar (estar)
- poliglikoli
- polisiloksani (silikoni)

Poveanje dinamike vrstoe bokova i konano nosivosti zupanika, postie se korienjem

sintetikih ulja umesto naftnih (mineralnih). Sintetika ulja obezbeuju manje vrednosti koeficijenta
trenja i manje gubitke snage do kojih dolazi u sprezanju. Oigledno da se pri korienju sintetikih ulja
postie vea otpornost na piting. Ovo se ilustruje sl. 42 gde su na vertikalnu osu nanesene vrednosti
koeficijenta optereenja, a na horizontalnu - broj ciklusa optereenja zupanika i gde je 1 - sintetika
ulja, 2 - mineralna ulja.

Po ispitivanjima Niemann-a, primenom sintetikog polietarskog ulja Polyran, moe se poveati

dinamika vrstoa bokova zupanika od hrommanganskog elika HRC 62, priblino za 32% i celih
600% kod nekaljenih elika u odnosu na nelegirana naftna ulja.
Da bi se poboljala eksploataciona svojstva ulja, njima se dodaju razliite vrste dodataka (aditiva).
Ulja sa aditivima nazivamo legiranim, a njihovu nelegiranu osnovu - baznim uljima. Rad nekih vrsta
zupastih prenosnika nije mogu bez ulja sa aditivima.
Pravilnim izborom aditiva moe se znatno produiti vek zupastih prenosnika do pojave pitinga.
Na dijagramima sl. 43, 44 i 45. prikazani su rezultati istraivanja Bartz-a i Kruger-a o uticaju razliitih
vrsta aditiva na pojavu i razvoj pitinga.
Ispitivanja i procene uticaja aditiva u ulju na pojavu i razvoj pitinga, mogu se svesti na sledee:
Pri malim procentima sadraja vode u ulju, zupanici od nerajueg elika, znatno su manje
podvrgnuti pitingu nego zupanici od obinog elika.

55

Antikorozivni dodaci (na pr. aminohromat) , smanjuju opasnost od pitinga.

Dodaci protiv skoringa (na pr. na bazi hlora), smanjuju verovatnou pojave korozije i mogu takoe
doprineti smanjenju opasnosti od pitinga.
Antiskoring dodaci na bazi sumpora pokazuju mali uticaj na proces zamornog pitinga.
Neki antiskoring dodaci na bazi fosfora (na pr. trikrezilfosfat) sutinski poveavaju (u odnosu na
bazna mineralna ulja) otpornost na piting. Drugi dodaci na bazi fosfora ne poseduju takva svojstva.
istopolarni dodaci (na pr. stearinova kiselina, mastne kiseline, itd.) ubrzavaju proces pitinga pri
uporeenju sa istim mineralnim uljima.
4.5.4. UTICAJ PODMAZIVANJA NA SKORING

ak i pri obilnom podmazivanju zupanika, pri velikim optereenjima i velikim brzinama klizanja,
razvija se tako visoka temperatura na radnim povrinama, da neminovno dolazi do razaranja mazivog
sloja (uljnog filma). Kao posledica razaranja mazivog sloja nastaju razliite vrste habanja, od kojih je
najkarakteristinija a istovremeno i najopasnija skoring.
Za odreivanje maksimalne temperature (trenutni "temperaturni blesak") spregnutih povrina koje
rade u uslovima kotrljanja sa klizanjem pri meovitom i graninom podmazivanju, Blok je predloio
formulu:

max = 0.83

VKL P

( Vk1 1 1 C1 +

Vk 2 2 2 C 2

(74)

koja se za eline zupanike prema Petruseviu transformie u formulu:

max = 1.84
Ovde su:

VKL P 0.75
Vk1 + Vk 2 0.25

(75)

- koeficijent trenja
VKL = Vk1 Vk 2 - brzina klizanja, cm s

P - pogonsko optereenje, tj. normalna sila po jedinici radne duine (linijski pritisak,
daN/cm)

1 2
- redukovani poluprenik krivine zuba, lemi
1 2

1, 2 - poluprenici krivina zuba na mestu oekivanja najveih temperatura

Vk1 ,Vk 2 - brzine kotrljanja, cm s
56

Temperatura spregnutih povrina u zoni kontakta je zbir dveju temperatura:

k = 0 + max

(76)

gde je:
0 - temperatura zupanika koja je pri stacionarnom toplotnom reimu praktino ravna
temperaturi ulja,

max - temperaturni blesak.

Ispitivanja Petrusevi-a pokazuju da temperaturni blesak max pri kome nastaje skoring dostie
320 330 o C (kod cementiranih zupanika visoke tvrdoe, podmazivanih uljima sa antiskoring
aditivima). Kod zupanika od nekaljenih elika, pri podmazivanju isto naftnim uljima, odgovarajua
kritina vrednost za max lei u granicama 60 150o C .
Posebnu sklonost ka skoringu pokazuju zupanici koji rade sa udarima. Kratkotrajno ali znaajno
preoptereenje dovodi do tako visokih trenutnih temperatura u zoni kontakta da je mazivna sposobnost
ulja nedovoljna da zatiti od pojave skoringa. Osnovni zadatak ulja i podmazivanja u spreavanju
skoringa je:
- stvaranje pomou hidrodinamikog efekta i drugih
hidrodinamikog podmazivanja, pri kome je habanje minimalno,

moguih

mehanizama,

reima

- stvaranje graninog sloja, hemijski (kod ulja sa aditivima) i apsorbciono, koji bi na vreme
otklonio vezivanje spregnutih povrina pri odsustvu hidrodinamikog podmazivanja i oslabio intenzitet
skoringa ili ga stabilizirao ukoliko je on ve zapoeo,
- smanjenje koeficijenta trenja, a time i smanjenje temperature na kontaktnim povrinama.

Veliina optereenja pri kojoj dolazi do skoringa na aktivnim povrinama zupanika, najveim
delom zavisi od:
1) brzine klizanja ili proporcionalno od brzine obrtanja zupanika,
2) parametara ulja: nominalne i radne viskoznosti, hemijskog sastava, temperature, koliine,
3) parametara zupanika: materijala, tvrdoe, mikrostrukture i hrapavosti radnih povrina.
4.5.4.1. Uticaj brzine klizanja:
Skoring poinje na krajnjim delovima profila zuba, gde je i klizanje najvee. Obino ne nastaje u
polu gde je klizanje minimalno ili sasvim odsustvuje.

Na sl. 46. prikazani su rezultati ispitivanja zavisnosti optereenja pri kojima nastaje skoring od
brzine obrtanja zupanika. Rezultati Borsoff-a (sl. 46a) odnose se na zupanike od hrom-nikl elika, 62
HRC i naftna nelegirana ulja, a rezultati Niemann-Lechner (sl. 46b) na zupanike od hrom-mangana, 60
HRC i legirana ulja.
57

Sa dijagrama se moe uoiti da krive u poetku opadaju, to se moe objasniti preovladavanjem

termikog efekta nad hidrodinamikim, prolaze kroz minimum u oblasti 5 10000 min -1 i ponovo
rastu. Ovaj ponovni rast se moe objasniti preovladavanjem hidrodinamikog efekta ili rezultatom
efekata visoko-elastinosti. Iz razmatranih dijagrama proizilazi da zadiranje ne nastaje u oblastima
600 800 min 1 .

Po rezultatima ispitivanja Gruchy-a i Harrison-a, pri malim brzinama obrtanja zupanika, legirana
ulja ne pokazuju preimustva u odnosu na nelegirana ulja. U takvim sluajevima najefikasniji su fosforni
aditivi koji reaguju sa metalom i pri niskim temperaturama, kao i polarni aditivi.
4.5.4.2. Uticaj viskoznosti:

Sa poveanjem viskoznosti nelegiranih ulja, rastu i optereenja pri kome nastaje skoring, to se
objanjava hidrodinamikim efektom (sl. 47). Kod legiranih ulja uticaj viskoziteta na optereenje je
slabije izraen, posto glavnu ulogu u zatiti od skoringa igraju aditivi. U uljima sa jakim antiskoring
dodacima., viskoznost teoretski ne bi uopte imala uticaj (sl. 46). U praksi, ovaj odnos je neto sloeniji,
ukoliko su ulja razliita po svom hemijskom sastavu.
4.5.4.3. Uticaj hemijskog sastava:
Hemijski sastav ulja sutinski utie na pojavu skoringa. Primena aktivnih hemijskih antiskoring
aditiva poveava optereenje pri kome nastaje skoring, a time i moment uvijanja koji se poveava skoro
5 puta pri uporeenju sa nelegiranim naftnim uljima (sl. 48).

Sintetika ulja pokazuju veu otpornost na skoring nego naftna ulja iste viskoznosti.
4.5.5. PREPORUKE ZA IZBOR ULJA

Kao to se do sada moglo videti, uticaj maziva na razvoj tribolokih procesa je veoma sloen i jo
uvek nedovoljno ispitan. Pred konstruktorom lei velika odgovornost pri izboru ulja, pa zato u daljem
tekstu navodimo nekoliko optih preporuka:
1) Primena ulja veih viskoznosti je sasvim opravdana jer ovakva ulja pogoduju stvaranju
hidrodinamikog podmazivanja ili poveavaju hidrodinamiki deo u meovitom podmazivanju.
58

Istovremeno, sa porastom viskoznosti smanjuje se habanje, poveava se otpornost na pojavu i razvoj

pitinga i skoringa, poveava se opta nosivost, poboljavaju priguna svojstva i smanjuje koeficijent
trenja.
2) Ali primenom ulja visoke viskoznosti poveava se gubitak snage (usled otezanog mukanja i
istiskivanja iz zazora meu zubima), posloava podmazivanje u cirkulacionim sistemima, pogorava
odvoenje toplote.
3) Izbor ulja u veini sluajeva treba vriti kompromisno.Teoretski, najbolja reenja bi se postizala
primenom isto naftnih ulja, maksimalne viskoznosti pri strujnom podmazivanju. Meutim,u praksi to
nije uvek mogue, pa se esto pribegava primenjivanju ulja manje viskoznosti ija se nosivost poveava
dodavanjem antiskoring aditiva.

Za orijentacioni izbor viskoznosti isto naftnih ulja za podmazivanje zupastih prenosnika (osim
hipoidnih), moe se koristiti dijagram (sl. 49) po Watson-u, koji pokazuje zavisnost viskoznosti od
parametara zupastog para:
X=

HV ( p max )2

10 7 V

gde je:
HV - tvrdoa po Vikersu mekeg zupanika,

p max - maksimalni kontaktni napon po Hertz-u u polu sprezanja daN / cm 2 ,

V- obimna brzina.

Gornja kriva odnosi se na zupanike izraene od istog elika, za rad sa udarnim optereenjima i pri
temperaturi okolnog vazduha veoj od 25o C .
Donja kriva (manja viskoznost) moe se koristiti za zupanike poveane tanosti, pri temperaturi
okolnog vazduha ispod 10 o C i ako je parametar X > 100.
4.6. UTICAJ TOPOGRAFIJE I TEHNOLOGIJE OBRADE
Kao to je poznato, aktivna povrina zuba zupanika po zavrenoj obradi nikad nije apsolutno
glatka. Brojne neravnine nastale kao rezultat prethodnih i zavrnih operacija mogu imati razliite
geometrijske parametre, to ukazuje na injenicu da su povrinski profili po svojoj sutini sluajne
funkcije, nastale kao posledica sluajnih procesa.
Neravnine aktivnih povrina izazivaju koncentraciju optereenja na mestima vrhova, uveanje sila
trenja na mestima stvarne povrine dodira, poveanje napona u povrinskom sloju materijala i u nizu
sluajeva dovode do prevremenog razaranja aktivne povrine zuba.
Sve ovo govori o veoma znaajnom uticaju topografije na vrstou bokova i habanje zupanika.
Otpornost na habanje zupanika, pri istoj vrsti obrade, zavisi od osnovnih parametara, ali i od
pravca neravnina na aktivnoj povrini. Najnepovoljniji su tangencijalni pravci povrinskih profila,
59

odnosno pravci u kojima su oni normalni na brzinu klizanja. Eksperimenti Miarina pokazuju da je
kontaktna vrstoa pri tangencijalnoj hrapavosti za 28% manja nego pri osnom pravcu hrapavosti, ge
su povrinski profili paralelni pravcu klizanja. Ovo se moe objasniti injenicom da tangencijalna
hrapavost ima vrlo slabu sposobnost dorade u periodu uhodavanja i da zato znaajno poveava sile
trenja, a samim time i napone u zoni dodira.

Dijagrami na sl. 50. pokazuju rezultate ispitivanja Niemann-a o uticaju kvaliteta povrine na
dinamiku vrstou bokova zuba (dinamiku izdrljivost materijala na Hertz-ov pritisak pri graninom
broju
optereenja
od
N = 5 10 7 ).
Parametri
ispitivanih
poboljanih
zupanika:
Z1 / Z 2 = 23 / 28, m = 3 mm , 0 = 20 o , V = 10 m / s , 50 = 100 10 6 m 2 / s . Za cementirane zupanike:
Z1 / Z 2 = 16 / 17, m = 5.5 mm , 0 = 20 o , V = 6.9 m / s , 50 = 100 10 6 m 2 / s .

Kao to se sa dijagrama moe uoiti, kvalitet povrine znatno poboljava dinamiku izdrljivost
termopoboljanih (do etiri puta) i mnogo manje cementiranih zupanika. Smanjenjem hrapavosti se
poveava dinamika izdrljivost to se objanjava ne samo smanjivanjem sile trenja nego i smanjenjem
osetljivosti materijala na koncentraciju naprezanja.
Rezultati serije ispitivanja Rettig-a o uticaju hrapavosti na dinamiku izdrljivost materijala, pri
emu je kao kriterijum prihvaena pojava pitinga na 0.5% aktivne povrine pri 5 10 7 ciklusa, prikazani
su na dijagramu sl. 51. Ispitivani su kaljeni zupanici .5420 (krive a i b) i .4732 (krive c,d,e).

Desni deo dijagrama prikazuje dinamiku izdrljivost cementiranih zupanika .5420 pri
V = 8 m / s i kaljenih zupanika .4732 pri V = 2.3; 10.5 i 71.4 m / s . Krive su date u zavisnosti od
srednjih visina mikroneravnina (Rtm ) i parametara phertz ( - koeficijent trenja, p hertz - kontaktni
pritisak po Hertz-u).
Danas u tehnikoj literaturi nema jedinstvenog miljenja o uticaju hrapavosti na skoring. Po nekim
istraivanjima, zahvaljujui hrapavosti, u mazivnom sloju se stvaraju uljni depovi i ukoliko zupasti
60

prenosnici rade u oblasti graninog trenja vea hrapavost blagotvorno utie na njihov rad. Po drugima,
ukoliko zupanici rade u oblasti hidrodinamikog trenja i razdeljeni su dovoljno debelim slojem ulja,
poeljno je da imaju to je mogue manju hrapavost.
Po Niemann-u i Lechner-u, kod zupanika sa grubljom obradom ree nastaje skoring nego kod
zupanika manje hrapavosti. Do takvih zakljuaka dolazi i Yoshio |11|, koji napominje da skoring zavisi
i od naina zavrne obrade. Po tom kriterijumu on i rangira obradu po sledeem redosledu: brijanje,
bruenje, bruenje sa poliranjem brusnim papirom, bruenje sa poliranjem brusnim filcom. Ustanovljeno
je takoe da u procesu eksploatacije konstantno se smanjuje hrapavost sve do pojave skoringa.
Po Miarin-u, hrapavost dobijena pri prethodnoj obradi znatno vie utie na otpornost na skoring
nego hrapavost nastala posle zavrne obrade. Period uhodavanja je najopasniji za pojavu skoringa, zato i
novi zupanici ne treba da rade sa punim optereenjem bez prethodnog uhodavanja.
Prethodna razmatranja jasno pokazuju da postoji uticaj hrapavosti na vrstou bokova zuba, a time
i na habanje zupanika.
Analiza poznatih informacija pokazuje da je od svih ranije navedenih uticaja, najmanje ispitan
uticaj vrste obrade na razvoj procesa habanja i vek zupanika. Kako vrsta obrade bitno utie na
formiranje fiziko-mehanikih karakteristika povrinskog sloja, a kako se jedna te ista hrapavost moe
dobiti razliitim vrstama povrinske obrade, moe se zakljuiti da su neobino vana istraivanja uticaja
naslednih osobina na razvoj procesa habanja i vek zupanika i iznalaenje njihovih veza sa
eksploatacionim svojstvima zupastih prenosnika.
Zadnjih godina, savremeno mainstvo pokazuje sve vee interes ovan je za ispitivanje tehnolokog
naslea i njihovu vezu sa eksploatacionim svojstvima mainskih elemenata.
Danas se pod pojmom tehnolokog naslea podrazumevaju fiziko-mehanike karakteristike
obraenih povrina mainskih elemenata, nastale kao rezultat prethodnih i zavrnih tehnolokih
operacija.
Osnovni parametri zupastih prenosnika, nasleeni u toku tehnolokog procesa, mogu se podeliti u
dve osnovne grupe: vezani za mikro i makrogeometrijske pokazatelje obraenih povrina i vezani za
materijal.
Prvu grupu karakterie mikro- i makrogeometrija obraenih povrina (hrapavost, talasnost,
ovalnost i dr.) i o njenom uticaju ve smo govorili.
U drugu grupu spadaju parametri koji karakteriu hemijski sastav, strukturu i stanje naprezanja
materijala mainskih elemenata, strukturu povrinskih slojeva, povrinsku energiju i dr.
Zupasti prenosnici po zavrenom ciklusu obrade rezanjem i termike obrade, zapoinju svoj
eksploatacioni vek sa odreenim osobinama koje su stekli u samom procesu obrade. Ove nasleene
osobine, od kojih su najvanije: topografija radnih povrina, strukturna graa i tvrdoa, u znaajnoj meri
projektuju oblik i dinamiku procesa habanja, a konano i sam vek prenosnika.
Savremena literatura raspolae oskudnim informacijama o uticaju obrade (prethodne i zavrne) na
razvoj procesa habanja, radnu sposobnost i vek zupanika, pa zato ovakva ispitivanja imaju poseban
znaaj.
Kao primer uticaja zavrne obrade na habanje zupanika navodimo rezultate uporednih ispitivanja
zupanika sa brijanjem i hladnim kalibrisanjem kao zavrnom obradom, sl. 52 |122|.

61

Sutina metode hladno kalibrisanje je u izazivanju lokalno-plastinog teenja povrinskog sloja

metala zuba, primenom alata u obliku zupastog valjka. Hladnim deformisanjem se ojaava povrinski
sloj, poveava tvrdoa materijala, stvara povoljnija tekstura i poboljava profil radnih povrina zuba.
Kod zupanika bez termike obrade, kalibrisanjem se poveava kontaktna dinamika vrstoa za
38-42% u odnosu na brijanje, a habanje smanjuje priblino dva puta (sl. 52a). Zupanici sa termikom
obradom smanjuju habanje 1.5-2 puta, a gubitke na trenje 12-20 % (sl. 52b).
Fiziko-mehanika svojstva i struktura povrinskog sloja u velikoj meri zavise i od vrste reima
prethodne i zavrne obrade. Pod uticajem sila rezanja i temperaturnih delovanja, nastaju strukturne
izmene povrinskog sloja, pa ovako formirane fiziko-mehanike karakteristike u velikoj meri definiu
razvoj i dinamiku procesa habanja.

Na sl. 53. su prikazani rezultati ispitivanja uticaja reima bruenja kao zavrne obrade na proces
habanja i vek zupanika |118|. Slike pokazuju izglede aktivnih povrina zuba zupanika posle 1775 h
rada pod istim uslovima. Zupanik b je bruen 3 puta veom dubinom bruenja i nalazi se u fazi
potpunog razaranja. Pravilnim izborom reima bruenja moe se produiti vek zupanika i do 50%.
Sve ovo dosada reeno govori o veoma velikom uticaju mehanike obrade na razvoj tribolokih
procesa i vek zupanika. Naalost, za sada jo uvek raspolaemo veoma oskudnim informacijama iz ove
oblasti, ali je razjanjavanje ovog uticaja bitno za razradu tanijih metoda prorauna i produavanje veka
zupanika.

62

Tabela 7: Karakteristine vrste habanja i povreda kotrljajnih leaja

ZAMORNO HABANJE (PITING) - Proces odvajanja estica materijala i obrazovanja jamica na radnim povrinama leaja usled kontaktnog zamora
materijala
Tipian izgled

Karakteristika

Uzrok

Delimini piting na putanji kotrljanja

Poetna faza zamora materijala

iroka oblast pitinga po celoj povrini putanje

kotrljanja

Zavrna faza zamora materijala

Piting na dijametralno suprotnim takama putanje

kotrljanja radijalnih leaja

Ovalnost usled deformacije prstena

Ekscentrine oblasti pitinga aksijalnih leaja

Nesaosnost pri montai i druge greke

Piting u jednoj taki putanje kotrljanja

Strane estice u leitu

Piting na bonom naslonu unutranjeg prstena leaja

Nesaosnost prstena i valjka
sa valjcima

69

Mestni piting (rastojanja izmeu oblasti kod kojih je

dolo do pojave pitinga jednaka su rastojanjima
izmeu kotrljajnih tela)

Udari pri montai; prejako montiranje kod

nesaosnosti delova vratila na kojima su predviena
leita

Piting na kotrljajnim telima ili na putanji kotrljanja

leaja

Prejake sile pri montai: nedovoljna koliina maziva

ELEKTRINI PITING {ELECTRICAL PITING) - Oblik pitinga prouzrokovan prolaskom elektrinog toka struje i varnienjem izmeu povrina u kontaktu.
Male jamice, rasporeene na povrini kotrljanja
leaja

Prolaz struje u dugom intervalu vremena

Male jamice sa stohastikom raspodelom

Prolaz struje u ogranienom intervalu vremena

BRAZDANJE (FLUTING) - Vrsta pitinga kada jamice obrazuju ljebne brazde pravilno rasporeene.

Jamice sa otopljenim ivicama

Uticaj vibracija zajedno sa elektrinim tokom

Jamice bez otopljenih ivica

Vibracije,poveano habanje,preoptereenje leaja

KOROZIJA (CORROSION) Habanje kontaktnih povrina usled njihovog hemijskog ili elektrohemijskog uzajamnog dejstva sa okolnom sredinom
Izdvojene mrlje ili jamice na putanji kotrljanja, po
broju jednake broju kotrljajnih tela leaja

70

Uticaj vlage ili kiselina pri dugotrajnom uvanju

leaja koja ne rade

Mrlje i jamice na povrini

Maziva neotporna na koroziju, vlaga u mazivu,

koroziona atmosfera,vlaga na povrini leaja

Crvene ili tamnocrvene mrlje re obino sa

svetlim ivicama na sklopnim povrinama

Obrtanje prstena na mestu ugradnje

Zarale pruge na povrini

Voda i mazivo

PRSKOTINE (CRACKS) - Pojave uskih prskotina na kontaktnim povrinama, obino bez odvajanja estica.

Prskotine na prstenovima leaja

Suvie vrst sklop, delimini sklop, deformacije

usled ovalnosti sklopnih elemenata, proklizavanje
sklopa

Poprene prskotine na unutranjem ili spoljanjem

preniku leaja

Proklizavanje sklopa

Krune prskotine na prstenovima

Deformacije sklopa u kuitu, delimino naleganje

sklopa,preoptereen je

Radijalne prskotine na ivicama prstenova, radijalne Proklizavanje prstena na mestu ugradnje, abrazivno
prskotine na eonim povrinama obrtnih prstenova
dejstvo prljavtine na sklop u procesu eksploatacije
Povrinske prskotine na prstenu samopodeljivog
aksijalnog leaja

71

Neparalelnost koninih vratila

PRENOS (TRANSFER) MATERIJALA - Prenos materijala u raznim oblicima sa jedne kontaktne povrine na drugu pri proklizavanju

72

Prenos materijala draa na povrine kotrljajnih tela

Ukljetenje kotrljajnih tela u drau; nedovoljno

podmazivanje suvie velike brzine; sile inercije

Razvuene pruge na povrini unutranjeg i

spoljanjeg prenika leita

Pomeranja na mestu sklopova

Prenos materijala na eone povrine prstena

Pomeranja na mestu ugradnje; proklizavanje pod

pritiskom

Tragovi prenosa materijala na putanjama i

kotrljajnim telima u aksijalnom pravcu kod
cilindrinih i samopodeljivih kotrljajnih leaja sa
valjcima

Prekomerne sile pri ugradnji; iskoenje prstena pri

ugradnji aksijalno pomeranja prstena jednog u
odnosu na drugi pod optereenjem

Prenos materijala u aksijalnom pravcu na ljebove

prstenova samopodeljivih leaja

Ugaona pomeranja vratila pod optereenjem kod

nepokretnih leaja

Prenos materijala u aksijalnom pravcu na ljebove

prstenova samopodeljivih aksijalnih leaja

Radijalna pomeranja prstenova; greke pri montai;

greke pri obradi sklopnih povrina elem. leita

Prenos materijala u obliku krunih traka na

ljebove, drae, kotrljajna tela. Spiralne trake na
krajevima valjaka i bonim naslonima unutranjeg
prstena

Nedovoljno podmazivanje; malo optereenje pri

velikim brzina ma; delovanje aksijalnog
optereenja pri nedovoljnom podmazivanju

PLASTINO TEENJE - Pojava povrinskih, udubljenja koja se obrazuju pri plastinom teenju materijala pod optereenjem bez odvoenja materijala sa
povrine
Sjajni tragovi sa rastojanjima jednakim
rastojanjima kotrljajnih tela

Udari pri montai; pogrena ugradnja; preoptereenje

Mutni tragovi sa rastojanjima jednakim

rastojanjima kotrljajnih tela

Vibracije; prisustvo abrazivnih estica

Izdvojena udubljenja

Sluajni udari

Mutni tragovi, nesreeno razmeteni na putanjama i

Prljavtina
kotrljajnim telima
ABRAZIVNO HABANJE - Mehaniko habanje kontaktnih povrina usled delovanja prljavtine, mehanikih primesa ulja ili produkata habanja.

73

Mutni tragovi

Delovanje abrazivnih estica

Svetli tragovi

Delovanje sitnih abrazivnih estica

Lokalna udubljenja sa rastojanjima jednakim

rastojanjima kotrljajnih tela

Vibracije u prisustvu abrazivnih estica

Zarezi promenjene boje

Rad pri nedovoljnom podmazivanju;talozi od laka

iz maziva

Ogrebotine u takama kontakta draa i kotrljajnih

tela

Delovanje inercijalnih sila i nedovoljno

podmazivanje

Habanje sa zarezima sklopnih povrina prstena i

gnezda draa

Iskoenje unutranjeg i spoljanjeg prstena;

delovanje abrazivnih estica

Ogrebotine kotrljajnih tela pri poveanju

unutranjeg zazora

Delovanje abrazivnih estica; nedovoljno

podmazivanje

Talasanje putanje kotrljanja

Vibracije u prisustvu abrazivnih estica

Abrazivno habanje vratila i unutranjeg prstena

Obrtanje prstena na mestu ugradnje
leaja
ATHEZIONO HABANJE - Proces nastajanja i razvoja razornog habanja na kontaktnim povrinama u pravcu klizanja kao posledica athezionih
uzajamnih delovanja povrina u kontaktu

74

Risevi, pruge i brazde na kotrljajnim telima

Visoki pritisci;nedovoljno podmazivanje;

proklizavanje kotr. tela; visoke temperature

Zarezi, pruge i brazde na putanjama spoljanjeg i

unutranjeg prstena

Preoptereenje;prekid uljnog filma; proklizavanje

prstenova; visoke temperature; pojava krtih i veoma
tvrdih estica

FRETTING KOROZIJA - Koroziono-mehaniko habanje kontaktnih povrina pri malim oscilatornim relativnim pomeranjima
Jamice ispunjene prakastim produktima
habanja. Razorene povri ne se karakteriu:
- prevlakom crvenog oksida, ili
- prevlakom crne boje, ili
- boraksnom prevlakom feroksida

Nedovoljna vrstoa sklopa u kuitu ili na vratilu;

delovanje korozionih sredina

Javlja se na spoljanjoj povrini spoljanjeg prstena i

unutranjoj povrini unutranjeg prstena
Jamice ispunjene prakastim produktima habanja i
prevlakom karakteristine boje na oljici i iglicama
igliastog leaja

Obrtno-povratna kretanja malih amplituda i

delovanje korozionih sredina

Pukotine na drau; razaranje pregrada i zakivaka

draa

Nedovoljno podmazivanje; inercijalne sile pri

velikim brzinama; transfer metala; razaranje
kotrljajnih tela

Promena boje povrine materijala bez smanjenja

tvrdoe

Promena sastava maziva; taloenje u uslovima

visokih pritisaka i temperatura

Poveanje ili. smanjenje dimenzija prstenova

Uticaj dugotrajnog rada leita pri visokim ili niskim

temperaturama na strukturu materijala

OSTALE POVREDE

Razaranje bonog naslona unutranjeg prstena leaja Udari pri ugradnji; neravnomerni raspored pritiska
sa valjcima
po eonoj povrini prstena
75

5.3. KARAKTERISTINE VRSTE HABANJA KOTRLJAJNIH LEAJA

Kao to se i analizom tabele 7 moe uoiti, na elementima tribomehanikog sistema kotrljajnih
leaja mogu nastati razliito vrsta habanja i povreda. Na jednom leaju mogu nastati istovremeno vie
vrsta habanja, no, kao po pravilu, jedna od nastalih vrsta je dominantna i ona e sutinski odrediti dalji
pravac razvoja tribolokih procesa i konano vek trajanja leaja.
Koji e se oblici habanja javiti i koji e oblik biti dominantan, zavisi od velikog broja faktora
koje je mogue podeliti u etiri osnovne grupe: eksploatacioni faktori, konstrukcioni faktori, faktori
tehnologinosti, faktori subjektivnih osobina operatora.
Primera radi, po nekim ispitivanjima velikog broja leaja vretena maina alatki i pribora, kod
leaja srednjih brzina, dvoredih valjastih, radijalnih tipa RN, na 50% od svih ispitivanih leaja uoeno
je abrazivno habanje. Zamorno habanje jednog od prstena primeeno je na 33%, a plastinim teenjem
u krajevima prstena bilo je zahvaeno 36% leaja. Korozijom je bilo obuhvaeno 14% ispitivanih
leaja. Ispitivanja radijalno-aksijalnih leaja sa lopticama, tipa BN pokazuju da je na 60% leaja
uoeno abrazivno habanje prstena i loptica zadnjeg oslonca. Plastine deformacije su registrovane na
40%, a zamorno habanje na 7% ispitivanih leaja. Istovremeno, abrazivno habanje je bilo dominantna
vrsta habanja na 23% analiziranih i ispitivanih leaja.
Ispitivanja leaja koja rade u uslovima visokih brzina pokazuju da su osnovne i najee vrste
habanja: abrazivno habanje, zamorno habanje, plastine deformacije i korozija i da najee nastaju
istovremeno.
U daljem tekstu bie neto vie reci o karakteristinim i najeim vrstama habanja leaja.
5.3.1. ZAMORNO HABANJE (PITING)
Zamorno habanje (piting) je jedno od najeih, a istovremeno i najkarakteristinijih vrsta
habanja leaja. Karakterie se pojavom jamica u poetnoj fazi i razaranjem kontaktne povrine u
zavrnoj fazi procesa. Zamornom habanju su izloeni svi elementi leaja: prsteni, kotrljajna tela,
drai, boni nasloni unutranjeg prstena.
U zavisnosti od velikog broja uticajnih faktora, piting se moe zavijati na razliitim mestima
elemenata tribomehanikog sistema leaja.
Brojna ispitivanja leaja pokazuju da se razvoj razornog pitinga na elementima leaja moe
podeliti u vie karakteristinih faza, identinim fazama razvoja pitinga kod zupanika, a o emu je
detaljnije govoreno u poglavlju o zupanicima.
Teorija zamora koju su predloili Lundberg i Palmgren, pretpostavlja da inicijalna zamorna
pukotina nastaje na nekom rastojanju od povrine (pod povrinom) u oblasti kontakta kotrljanjem.
Kotrljajni leaji predaju optereenje sa jednog prstena na drugi preko kotrljajnih tela. Elementi
leaja izloeni su u radu viekratno ponovljenim, uestalim promenama optereenja i jakom zamaranju
unutar materijala celog sistema. Prisustvo oblasti ciklinih naprezanja je uzrok nastajanja zamora u
kotrljajnim leajima.

76

Teorijski se kontakt elemenata tribomehanikih sistema leaja razmatra kao kontakt sfernih ili
cilindrinih tela, a raspodela napona se opisuje teorijom Hertza. Na sl. 58. je pokazana promena
napona u zavisnosti od dubine pri odsustvu klizanja, saglasno teoriji Hertza. Istovremeno, u materijalu
1
elemenata javljaju se i znaajni tangencijalni naponi, pri emu glavni napon smicanja = y x
2
dostie svoju maksimalnu vrednost pod povrinom, na dubini priblino 0.78a, gde je a - poluirina
povrine kontakta.

Prisustvo i delovanje promenljivih tangencijalnih napona je glavni uzrok pojave inicijalne

pukotine, a promenljivi normalni naponi istezanja izazivaju dalje irenje i rasprostiranje pukotine.
Poto su naponi smicanja uzrok nastajanju inicijalne pukotine, kvalitet materijala na mestima njihovog
delovanja pokazuje veliki uticaj na vek trajanja kotrljajnih leita U sluajevima da osim kotrljanja
deluje jo i klizanje, karakteristika krivih na sl. 58. se menja. U tom sluaju, tangencijalne napone je
mogue uzimati u obzir preko normalnih napona istezanja ' x koje oni ostvaruju. Ovde se napon y
ne manja, pa je: *x = x ' x , a glavni napon smicanja |63|:

1
y *x
2

(sl.59)

(82)

Bitno je napomenuti da saglasno porastu ' x maksimalni naponi smicanja max neposredno se
pribliavaju ka povrini. Oigledno je da klizanje doprinosi prilaenju zamornih pukotina ka
kontaktnoj povrini elemenata.
Kako je ve reeno, prekoraenje doputenih naprezanja vodi strukturnoj izmeni u metalu i
pojavi pukotine. Meutim, ako su dobro poznate promene koje se deavaju pri istezanju, izmene koje
se deavaju usled delovanja tangencijalnih napona, dominantnih uticaja na pojavu kontaktnog zamora,
izuene su relativno malo. Ako je u sluaju jednorodnog (homogenog) metala zadatak i relativno
prostiji, znatno je sloeniji na primer u sluaju prisustva cementiranog sloja.
Na sl. 60. je prikazana karakteristika otpornosti jednorodnog (homogenog) materijala
maksimalnom naprezanju na smicanje sa etiri sluaja razliitih optereenja kuglica leita (P).
Otpornost materijala (R) je konstantna veliina, a zamorna pukotina se javlja na dubini f koja se nalazi
u taki dodira R i P.
Na sl. 61. je pokazana otpornost cementiranog sloja za sluaj istog kotrljanja (a) i kotrljanja sa
klizanjem (b) .
Oigledno da vrednosti R nisu postojane i za svaki konkretan sluaj taka dodira moe biti na
svakom mestu pa i na kontaktnoj povrini.
Piting je najei oblik povrinskih zamornih povrede. Teorijska objanjenja nastajanja ovih
povreda u prisustvu napona istezanja jednainama Hertza su veoma oteana zato to ove jednaine
uzimaju u obzir samo napone sabijanja i ne uzimaju u obzir silu trenja. Jednainama Hertza nije
77

mogue odrediti maksimalna promenljiva tangencijalna naprezanja koja su i kritini faktor pri
proraunu na otpornost zamaranju.
Prisustvo maziva pomae daljem irenju pukotine. Kada pukotina izae na povrinu ispunjava se
mazivom. Pri kotrljanju dva tela, kontaktni naponi rastu sve dotle dok pritisak ulja u pukotini doje do
nivoa pri kome je ravan naponima na povrini.
Ovakvo stanje napona izaziva napone istezanja u osnovi pukotine, koji podpomau odvajanju
sitnih komadia metala i daljem irenju pukotine.
Saglasno Kloosk-u i Broszeit-u inicijalne pukotine izlaze na povrinu i prelaze u jamice usled; 1)
pojave tangencijalnih napona nastalih kao rezultat delovanja sila trenja, 2) temperaturnih napona u
zoni kontakta kotrljajnih tela i putanje kotrljanja, 3) nastajanja mesnih, nedopustivih prenaprezanja u
materijalu, usled dospevanja tvrdih estica na putanju kotrljanja.
Pri ogranienoj debljini uljnog filma, prvi znaci mikropitinga pojavljuju se na kontaktnoj
povrini tim ranije, to je intenzivnije klizanje kuglica po putanji kotrljanja.
Posmatranjem makro- i mikrosnimaka preseka unutranjeg prstena kuglinih leaja, koji su radili
sa velikim optereenjem vie od 100 106 obrta, mogue je primetiti tamnu trakastu zonu, razmetenu
priblino na dubini 0.1 0.5 mm . Pri veem uveanju takoe je primetno da se tamnoj podlozi nalaze
bele izduene mrlje. Mikro-elektronskim ispitivanjima zakljueno je da se ovakve mrlje odlikuju
veom tvrdoom, da imaju kubnu strukturu i da se sastoje iz veoma malih ojaanih elija, prenika
priblino 0.1 mm . Povrine koje razdvajaju ovakve mrlje su poetni izvor rasprostiranja pukotine.
Ukoliko leaj i pri termikoj obradi nisu podvrgnuti X-zracima, mogue je sasvim jasno posmatrati
transformaciju osnovne strukture metala u tamne zone. Ovakva opaanja potvruju presudan uticaj
smicanja na obrazovanje zamornih povreda pri istom kotrljanju.
Daleko sloenija ispitivanja obrazovanja zamornih povreda su pri kotrljanju sa klizanjem. Tada,
a u zavisnosti od veliine naprezanja i sastava povrine mogu nastati razliiti vidovi zamornih povreda
u dubini materijala, neposredno u podpovrinskom sloju a i na samoj povrini.
Dalji razvoj inicijalne pukotine, pojava i irenje jamica, kao i potpuno razaranje kontaktnih
povrina, identian je razvoju pitinga kod zupastih prenosnika, a o emu je bilo vie govora u
poglavlju o zupanicima.
Treba rei da se na elementima tribomehanikih sistema leaja javlja i inicijalni piting usled
koncentracije naprezanja na mestima izrazitijih povrinskih neravnina. Sa porastom stvarne povrine
dodira i ravnornernijom raspodelom optereenja prestaje pojava novih jamica.
Interesantno je i pitanje: da li su prvi znaci pitinga znak i dovoljan razlog za povlaenje leaja uz
upotrebe. Laboratorijska, a i neka eksploatacijska ispitivanja pokazuju da leaji sa prvim znakom
zamora mogu odgovorno raditi jo odreeno vreme. Brojna ocena tog vremena je oteana, ali
eksperimenti pokazuju da leaji sa poetnim znakom zamora, pri umerenom optereenju, stabilno rade
jo i vie od 10% raunskog veka. To praktino znai da je mogue dalje korienje leaja sa
neznatnim poetnim znakom pitinga i da sluajni otkazi pri tome nesmeju biti smetnja njihovoj daljoj
eksploataciji. Svakako da pri odreivanju produenog veka trajanja treba imati na umu i tehnike
karakteristike radnih maina, pri emu je uloga i zahtevi od leaja kod transportnih, poljoprivrednih i
graevinskih maina sasvim razliita od zahteva, na pr., leaja glavnog vretena pojedinih maina
alatki.
5.3.2. ABRAZIVNO HABANJE

Od mnogobrojnih oblika habanja, povreda i razaranja elemenata tribomehanikih sistema

kotrljajnih leaja, abrazivno habanje je ponajmanje ispitano. Abrazivnim habanjem nazivamo
mehaniko habanje kontaktnih povrina, nastalo kao rezultat delovanja abrazivnih estica, dospele u
zonu kontakta pod optereenjem, kotrljajnih tela i prstena, mogu izazivati razaranje kontaktnih
povrina u vidu udubljenja, zareza, ljebova i ogrebotina. Po ivicama oteene povrine obrazuju se
grebeni i grebenici koji mogu postati koncentratori naprezanja i izvori zamornog razaranja. Dalji
78

kontakt grebana i abrazivnih estica ili kontakt spregnutih povrina ak i bez abrazivnih estica vodi
ubrzanom habanju.
Na proces abrazivnog habanja leita utie veliki broj faktora iji je uticaj jo uvek nedovoljno
ispitan. U radu |30| prikazani su rezultati ispitivanja uticaja dimenzija estica, njihove koncentracije i
tvrdoe na habanje leaja koje se ocenjivalo merenjem mase leaja do i posle ispitivanja. Ustanovljena
je linijska zavisnost izmeu habanja i koncentracije silicijumskih estica razliitih zrnosti, ali ne veih
od 10 m . Intenzitet habanja raste pri uveanju zrnosti abraziva.
Koncentracija abraziva u mazivu znatno utie na habanje leaja. Na sl. 62. (puna linija) pokazana
je zavisnost habanja novog leaja od koncentracije abraziva u ulju ( mg / l ). Isprekidana linija pokazuje
istu zavisnost pri ispitivanju novog leaja sa starim mazivom, korienim u prvoj seriji ispitivanja. Sa
dijagrama je uoljivo da je intenzitet habanja pri upotrebi ve korienog maziva znatno manji.
Ispitivanja su pokazala da je abrazivno habanje leaja najizrazitije u prvih nekoliko asova rada, a
dalje u toku 500 sati rada, habanje se razvija linearno. Sa svakim sledeim dodavanjem sveeg
abraziva u mazivo, intenzitet habanja naglo raste. Uporedna ispitivanja prakastim punjenjem razliite
tvrdoe pokazuju direktnu zavisnost habanja od tvrdoe estica.

U tribomehanikim sistemima trenja kotrljanja, abrazivno habanje se uveava sa porastom

proklizavanja elemenata sistema jednog u odnosu na drugi. Broj obrtaja neznatno utie na intenzitet
abrazivnog habanja.
Rezultati drugih ispitivanja omoguavaju donoenje jo nekih osnovnih zakljuaka o procesu
abrazivnog habanja kod kotrljajnih leaja;
- Na krajevima udubljenja ili ogrebotina moe nastati veoma visoka koncentracija naprezanja
pri ulazu oteene povrine u kontakt.
- Zarezi u pravcu kotrljanja daleko vie utiu na debljinu mazivnog filma od poprenih zareza.
- Elastohidrodinamiki sloj smanjuje koncentraciju naprezanja, proporcionalno odnosu duine
hidrodinamikog sloja i njegove debljine na mestu kontakta. Zahvaljujui tome, veoma male abrazivne
estice mogu izazvati razaranje povrine koje sasvim ili skoro ne utie na radne sposobnosti leaja.
5.3.3. KOROZIONO HABANJE

Ovaj vid habanja, est u leajima, karakteristian je za leaje koji rade u uslovima hemijskoaktivnih, maloviskoznih radnih sredina. Pri tome na povrini metala obrazuju se nova, manje otporna
hemijska jedinjenja, koja se u procesu eksploatacije odvode zajedno sa produktima habanja.
Produkti korozije sadre prvenstveno paramagnetni oksid gvoa - Fe2O3 i feromagnetni
oksid gvoa - Fe2O3 , dok na vazduhu gvoe oksidie u magnetit - Fe3O4 , koji jedinei se sa
vodom prelazi u ru Fe2O3 H 2O .
Habanje leaja u uslovima pojave korozije zavisi od veeg broja faktora: vrste sredstava za
hlaenje i podmazivanje, fiziko-hemijskih svojstava hemijski aktivnih komponenti, reima rada,
materijala, konstruktivnih karakteristika leita, i dr.
79

U procesu eksploatacije leaja, na njegovoj povrini obrazuju se oksidne prevlake razliite

debljine. Koliina agresivnih tenosti koja proe kroz leaj, utie na debljinu oksidne prevlake i na taj
nain uslovljava intenzitet habanja leaja. Debljina oksidne prevlake na aktivnoj povrini leaja
uslovno se moe klasificirati po boji: tanka, relativno svetla ( 40 m ) ; srednja, svetlo-mrka i siva
( 500m ); debela, najee tamna ( > 500m ). Eksperimenti su pokazali, da je habanje
najintenzivnije kod tamnih oskidnih prevlaka, a najmanje pri neznatnom zatamljenju. Poveanje
kiseonika smanjuje intenzitet habanja, a sa porastom optereenja intenzitet raste.
5.3.4. FRETTING - KOROZIJA

Fretting korozija je vrsta habanja koja se javlja pri manjim oscilatornim pomeranjima jedne
povrine u odnosu na drugu u uslovima delovanja korozionih sredina. Uslovi pri kojima se ona javljaju
su: male amplitude pomeranja spregnutih elemenata (reda nekoliko desetina mikrometara) i vezano s
tim oteanog odvoenja produkata habanja iz zone kontakta; male brzine relativnog pomeranja
spregnutih elemenata (nekoliko milimetara u sekundi); prisutnost oksidacione spoljne sredine (npr.
kiseonika vazduha) koji hemijskim reakcijama izaziva oksidisanje kontaktnih povrina sa posledicama
njihovog razaranja.
Habanje pri fretting-koroziji razlikuje se od fretting habanja - habanja koje se najee javlja pri
malim oscilatornim relativnim pomeranjima. Osnovna razlika je u tome to fretting nastaje u odsustvu
oksidacionih spoljnih sredina i bez razvijanja hemijskih reakcija materijala kontaktnih povrina i
produkata habanja sa kiseonikom.
U praksi pri eksploataciji maina i prenosnika, fretting-korozija moe nastati kod svih mainskih
sistema ukljuujui i nominalno nepokretne, u prisustvu vibracija. Karakteristini sluajevi su kod:
- ljebnih veza (zupanici i spojnice na vratilu),
- kotrljajnih leaja, obrtnih u obinim uslovima (spoljanja povrina spoljanjeg prstena i
unutranja povrina unutranjeg prstena pri nedovoljnoj vrstoi sklopa u kuitu ili na vratilu),
- neobrtnih kotrljajnih leaja ili leaja podvrgnutih obrtno-povratnim kretanjima malih
amplituda (igliasti leaji kardanskih vratila automobila i dizel lokomotiva); aksijalni leaji rotora
helikoptera,
- kliznih leita,
- bregastih i zglobnih mehanizama.

Razaranja od fretting korozije ispoljavaju se u vidu isupanih jamica dimenzija nekoliko desetina
mikrometara, ispunjenih kao po pravilu prakastim produktima habanja. Povrina elemenata od elika i
gvoa, obuhvaena fretting-korozijom obino je pokrivena prevlakom ili (u prisustvu ulja) "pastom"
crvenog oksida ( Fe2O3 ) ili crnom bojom ( Fe3O4 ) ili (u prisustvu vlage) boraksnom prevlakom
peroksida Fe2O3 H 2O (rom).
Kao rezultat fretting-korozije smanjuje se zamorna vrstoa kontaktnih povrina, 3-6 puta. Pri
fretting-koroziji, za razliku od drugih vidova habanja, produkti habanja u svojoj osnovnoj masi ne
mogu izai iz zone kontakta radnih povrina elemenata mainskih sistema.

Sl. 63
80

Savremena predstavljanja mehanizma fretting-korozije razlikuju tri stadijuma u razvoju ovog

vida habanja (sl. 63).
U prvom sluaju dolazi do ojaanja kontaktnih povrina i ciklinog teenja podpovrinskog
sloja. Mikroneravnine u kontaktu plastino se deformiu. Na delovima kontakta kod kojih je dolo do
mesnog razaranja oksidacionog sloja, intenzivno se razvijaju-meumolekularne veze. Prisustvo
vibracija doprinosi razaranju meumolekularnih veza, a zajedno sa nakupljenim zamornim povredama
u materijalu dovodi do obrazovanja pohabanih estica. U poetnom periodu samo manji deo ukupnih
produkata habanja su oksidi.
U drugom stadijumu u zoni kontakta formira se koroziono-aktivna sredina, koju predstavljaju
pohabane estice (produkti habanja na koje se absorbuje kiseonik vazduha i vlage). Ustanovljava se
ravnotea izmeu brzine obrazovanja i udaljavanja iz kontakta pohabanih estica. U ovoj fazi posebno
aktivno se razvijaju procesi tribo-hemije vezani sa oksidacijom metala, aktivizirani kontaktnim
deformacijama promenljivog znaka. U tankom povrinskom sloju formira se sitnodisperziona
struktura. Habanje je u ovoj fazi relativno malo. Prisutno je razaranje oksidnog sloja. Prethodno
ojaani sloj podvrgnut ciklinim optereenjima nagomilava zamorne povrede pojaane korozionim
procesima. U sledeem koraku dolazi do finog sitnjenja oksida i oni poinju igrati ulogu katalizatora ubrzavajui apsorpciju kiseonika i vlage. Meu elementima u kontaktu stvara se reakciona
elektrolitika sredina,
U treoj fazi razvija se razaranje materijala u dubinu i brzina intenziteta habanja poveava se
vie puta. Zamorno-oksidne, a zatim koroziono zamorne povrede nagomilane u podpovrinskom sloju
stvaraju strukturni preduslov za intenzivno razaranje aktivne povrine.
5.4. UTICAJ POJEDINIH FAKTORA NA HABANJE KOTRLJAJNIH LEAJA
Habanje kotrljajnih leaja je rezultat delovanja uzajamno zavisnih procesa i uslovljeno je velikim
brojem faktora, razliitih po svojoj prirodi.
Na razvoj procesa habanja utiu: fizika, hemijska i mehanika svojstva samog materijala,
hemijsko-termike obrade, konstrukcione karakteristike leaja, reimi korienja leaja, klimatski
uslovi rada, radna sredina i okolina, zaostali naponi, sastav mazivih materijala, mikrogeometrija
kontaktnih povrina i dr.
Broj uticajnih faktora je veliki, a njihova povezanost sloena i nedovoljno istraena. Veoma
oskudne informacije sa kojima danas raspolaemo svedoe o veoma kompleksnoj povezanosti
uticajnih faktora i procesa habanja.
U daljem tekstu bie vie reci o uticaju onih faktora ija je uloga izrazitija.
5.4.1. UTICAJ MATERIJALA

elici koji se primenjuju za elemente kotrljajnih leaja, dele se na elike sa visokom

prokaljivou i elike sa ojaanom povrinom. Nezavisno od vrste elika, tvrdoa elemenata ne srne
biti ispod 58 HRC, zato to korienje elemenata sa manjom tvrdoom izaziva brineliranje kontaktnih
povrina. Zbog toga se obini elici za leaje ne primenjuju za izradu leaja koji rade u uslovima
temperatura preko 177o C .
Za izradu kotrljajnih leaja, u osnovi se koristi elik .4146, visokougljenini hromni elik,
topljen u indukcionim elektro peima. Vakumno topljenje ovog elika poboljava vrstou leaja i
njegovu pouzdanost.
Leaji od kojih se zahteva poveana otpornost na koroziju, izrauju se od elika 440 C (AISISAD), nerajueg i hemijski postojanog elika, koji ne obezbeuje tako visoku nosivost kao .4146.
Za leaje koji rade u uslovima veih temperatura od 175o C , na pr. u savremenim konstrukcijama
gasnih turbina, zahtevaju se specijalni elici koji sadre molibden, volfram i vanadijum. Ovi elici
odravaju tvrdou ne manju od 58 HRC pri temperaturi 315 480o C . Za izradu leaja koji rade pri
visokim temperaturama, koristi se elik Halmo i M-50 (AISI), iz grupe brzoreznih elika, za
81

temperature do 316o C . Opravdano je koristiti .6880 i M-10 za leaje koji rade u uslovima
temperatura do 427 o C , .7880 i .7681 do 492o C i WB-49 (AISI) pri temperaturama do 538o C .

elici sa ojaanom povrinom ili cementirani elici imaju kaljeni sloj debljine vee od 0.38 mm i
tvrdoe HRC 58-63 i meku osnovu tvrdoe HRC 25-48. Ovi se materijali mogu primenjivati pri
radnim temperaturama do 177o C .
Sa ciljem da se definie uticaj materijala na zamorno habanje i odredi vek trajanja kotrljajnih
tela, u radu |51| su dati rezultati ispitivanja 8 najee korienih vrsta elika. Ispitivanja su vrena na
tribometru sa 5 kuglica. Kuglice prenika 12.7 |mm| raene su od sipki, dobijenih metodom topljenja u
vakumu. Eksperimenti su vreni do pojave zamornog razaranja na jednoj od kuglica. Pri odsustvu
kontaktnih povreda, opiti su zadravani u intervalu od 100 sati.
Ispitivane su kuglice od sledeih vrsta elika: .4146, .7880, .7681, M-10, M-50, M-42,
.6880 i Halmo, podeljeni u tri grupe (A, B i C). Kuglice od svakog materijala, prolazile su kroz istu
termiku obradu, ali sa tri razliita reima (A, B i C). Kontaktni pritisak kuglica pri izvoenju
eksperimenata iznosio je 56.000 daN / cm 2 , a brzina pogonskog vratila 10300 min 1 . Obrada
rezultata vrena je metodom statistike analize Veibula, a kao kriterijum veka trajanja usvojena je 10%
verovatnoa razaranja ( B10 ) (vek trajanja garantovan za 90% ispitivanih kuglica).
Pri temperaturi od 65o C , najdui vek trajanja kotrljajnih tela registrovan je kod elika .4146
(sl.64). elik Halmo pokazuje neto slabiju otpornost na zamorno habanje (78% od veka trajanja
kuglica od elika .4146). Vek trajanja kuglica od elika: .7880, .7680, M-10, M-50, .6880 je
krai. Najkrai vek trajanja poseduju kuglice od .M-42 (7% od veka trajanja .4146). Zamorno
habanje svih ispitivanih kuglica pokazuje sline karakteristike, a inicijalna pukotina nastaje pod
povrinom.

Sprovedena ispitivanja pokazuju da u uslovima niskih radnih temperatura ( 65o C ), elici sa

najveim sastavom legirajuih elemenata imaju najkrai vek trajanja. Ovo je dovoljno uoljivo na
dijagramu (sl. 65) gde je na apcisnu osu naneta ukupna masa koncentracije legirajuih elemenata
(volframa, hroma, vanadijuma, molibdena, kobalta) u procentima u odnosu na ukupnu masu. Na
ordinatnu osu nanesene su vrednosti relativnog veka trajanja, odnosno veka trajanja pojedinih
materijala u odnosu na vek trajanja .4146.

82

Prisustvo legirajuih elemenata je od neobine vanosti za dobijanje zahtevane tvrdoe i naroito

za odravanje tvrdoe pri povienoj temperaturi. Hrom, volfram, molibden i vanadijum su elementi
koji obrazuju karbide. Kobalt ne obrazuje karbide ali moe uticati na formiranje karbida drugih
elemenata. Ispitivani elementi znaajno se razlikuju po veliini, formi i raspodeli karbida, zato je
mogue da razlike u zamornom veku trajanja su u neposrednoj vezi sa karbidnom fazom. Karbidi
.4146 su najmanji i najravnomernije rasporeeni, to je i potvrda da karbidi mogu biti osnovni faktor
koji opredeljuje zamorni vek trajanja.
Minimalna doputena tvrdoa kotrljajnih tela leita je 58 HRC. Pri nioj tvrdoi dolazi do
plastinih deformacija (brineliranja) radnih povrina prstena. Eksperimenti su pokazali da temperatura
pri kojoj tvrdoa elika postaje nia od 58 HRC, zavisi od tvrdoe pri sobnoj temperaturi.
Na sl. 66. predstavljen je grafik merenja tvrdoe HRC (ordinatna osa) ispitivanih materijala u
zavisnosti od temperatura o F (apcisna osa). Tvrdoa razliitih materijala pri sobnoj temperaturi je
praktino jednaka (62.5 HRC). Sa porastom temperature tvrdoa elika opada, pri emu je opadanje
najintenzivnije kod .4146. Tvrdoa ovog elika se smanjuje do 58 HRC pri temperaturi od 110o C .
Porast temperature znatno manje utie na opadanje tvrdoe drugih vrsta elika, pri emu je veoma
mala razlika izmeu pojedinih vrsta. Dobijeni rezultati ukazuju da legirani elici odravaju zahtevanu
tvrdou i pri visokim temperaturama, to ih ini veoma upotrebljivim za leaje koji rade u uslovima
visokih temperatura.
Za analizu uticaja materijala na vek trajanja kotrljajnih leaja, vrena je i serija ispitivanja leaja
izraenih od materijala M-50, .7880 i WB-49 pri temperaturi od 315o C |51|. Spoljanji i unutranji
prstenovi raeni su od materijala jedne are. Ispitivanja su vrena u uslovima: 12000 min 1
pogonskog vratila i kontaktnog pritiska 22610-18690 daN / cm 2 na spoljanjem i unutranjem
prstenu. Leajevi su ispitivani do pojave pitinga na putanjama kotrljanja i kuglicama . Pri odsustvu
razaranja, eksperimenti su prekidani po isteku 500 h . Pojava inicijalnih pukotina, kao po pravilu,
zapoinjala je pod povrinom, u zoni maksimalnih tangencijalnih napona.

Rezultati ispitivanja, u vidu dijagrama Veibula, predstavljeni su na sl. 67. Uporeivanja radi, na
dijagramu je prikazan i raunski vek trajanja raunat po metodi AFMBA (kriva 1). Kao to se sa
dijagrama vidi vek trajanja leaja od elika M-50 i .7880 je vei 13 i 6 puta od raunskog veka
trajanja. Najdui vek trajanja imali su leaji od .7880. Vek trajanja prstenova izraenih od WB-49 je
manj i od raunskog veka trajanja i iznosi svega 3% veka trajanja leaja od M-50.
Rezultati ispitivanja leaja pri 315o C sasvim su u saglasnosti sa rezultatima ispitivanja na
tribometru sa pet kuglica pri 65o C .
Primena vakumiranih elika obezbeuje veu pouzdanost i veu dinamiku nosivost leaja,
zahvaljujui smanjenom sadraju ukljuaka u odnosu na elike topljene na vazduhu.
Za poveanje veka trajanja mogu se koristiti sledee metode dobijanja radnog komada: kovanje,
83

termomehanika obrada, itd. Primena kovanja u dobijanju radnog komada omoguava optimalan
raspored vlakana i dobijanje prstenova manje osetljivih na kolebanja u kvalitetu elika. Dinamika
nosivost ovako dobijenih leaja je dva puta vea od leaja iji su prstenovi izraeni od cevi.
Termomehanika obrada primenjuje se pri izradi prstena leaja nedovoljnog veka trajanja i u
sluajevima kada treba poveati pouzdanost. Sutina ove obrade je vrue valjanje radnog komada i
zagrevanje do temperature pri kojoj e austenit biti u metastabilnom stanju.
5.5. UTICAJ GEOMETRIJE I KONSTRUKCIONIH REENJA NA HABANJE
KOTRLJAJNIH LEAJA
iroka primena kotrljajnih leaja naroito je rezultat malih gubitaka usled trenja, koje nastaje
usled kotrljanja pojedinih elemenata leaja u uslovima elastinih deformacija. Kontakt elemenata
tribomehanikog sistema: kotrljajno telo-putanja kotrljanja, ne ostvaruje se u taki ili po liniji kao u
sluaju apsolutno krutih, nedeformabilnih tela, ve po ogranienoj povrini na kojoj nastaju i lokalna
proklizavanja.
Dananja stremljenja konstruktora da se smanjenjem dimenzija povea nosivost i smanji trenje i
habanje leaja, uinila su da se leaji neprekidno modifikuju. Osnovni pravci modifikacije usmereni su
ka poveanju zone kontakta, odnosno smanjenju povrinskih napona uz istovremeno smanjivanje
trenja svih tribomehanikih sistema leaja.

Najei konstruktivni zahvati usmereni su modifikaciji krivina kotrljajnih tela i putanja

kotrljanja spoljanjeg i unutranjeg prstena. U sluaju jednakih krivina kotrljajnih tela i putanja
kotrljanja prstena, dodir bi se teorijski u neoptereenom stanju vrio po liniji, Ovakav kontakt mogue
je nai kod leaja sa koninim i cilindrinim valjcima. Da bi se-izbegli pikovi naprezanja koji nastaju u
kontaktu cilindara sa otrim ivicama i putanja kotrljanja, predlae se izrada izvodnica koninih i
cilindrinih valjaka i (ili) putanja kotrljanja prstena sa ispupenim profilom (sl. 68). Ovakve izmene
obezbeuju modificiran kontakt i povoljniju raspodelu napona. Sa slike je uoljivo da poseban znaaj
ima modifikacija kotrljajnih tela. Tela kotrljanja kao i putanja kotrljanja na sl. 68. predstavljena su u
neoptereenom stanju |68|.
Kod jednorednih i dvorednih leaja sa buriima, profila buria je manjeg radijusa krivine od
profila putanje kotrljanja. Teorijski dodir kotrljajnih tela i putanje kotrljanja je u taki. Kako je razlika
krivina kontaktnih elemenata neznatna, ve pri veoma malim optereenjima F < Fgr zona kontakta je
predstavljena elipsom (sl. 69). U sluaju relativno malih (srednjih) optereenja F > Fgr oblik zone
kontakta se samo neznatno razlikuje od oblika svojstvenog sluaju teorijskog linijskog kontakta.
Za ocenu kontakta elemenata tribomehanikih sistema i uticaja geometrije na habanje kotrljajnih
84

leaja, opravdano je uvoenje pojma "odnos radijusa" (odnos krivina). Uobiajeni teoretski termin
"naleganje" je opravdan za sluajeve da je razlika krivina elemenata kotrljajnog tela i putanje
kotrljanja jednaka nuli.

Za analizu su posebno pogodni:

Cas =
Cau

rs rka
100 %
rka

(82)

r r
= u ka 100 %
rka

gde su: C - odnos radijusa ; r - radijusi krivine ispupenih putanja kotrljanja; rk - radijusi
kotrljajnih tela; indeksi: a - u aksijalnoj ravni; s - spoljanji prsten; u - unutranji prsten.
Analiza uticaja Cas i Cau na statiku i dinamiku nosivost jednorednih leaja sa lopticama sa
radijalnim dodirom (tipa BC), ukazuje na znaajan uticaj ovih odnosa |68|. Nosivost leaja opada sa
porastom Cas i Cau . Rezultati potvruju da u povoljnim sluajevima, izmenom odnosa navedenih
radijusa, vek trajanja leaja se moe udvostruiti .
Uticaj odnosa radijusa na veliinu elastinih deformacija i nivo povrinskih naprezanja u
leajima, mogue je razmatrati korienjem osnovne teorije Hertz-a. Polazei od izraza za elastine
deformacije i uvodei koeficijent Hertz-a, mogue je pokazati da pri najmanjim vrednostima Cau raste
zona kontakta, odnosno poluosa elipse. Grafiki se moe lako ustanoviti da smanjenjem Cau , smanjuje
se. i povrinski napon.
Za ocenu uticaja odnosa radijusa na habanje unutranjeg prstena, vrena su brojna
eksperimentalna ispitivanja metodom radioaktivnih izotopa |71|. Unutranji prstenovi leaja BC
bombardovani su kobaltom u ciklotronu. Merenje habanja vreno je protonom metodom,
registrovanjem koliine radioaktivnih estica u protonom ulju. Ispitivanja su vrena po specijalnom
programu, pri razliitim optereenjima i brojevima obrtaja leaja. Jo u periodu uhodavanja
ustanovljeno je da se sa manjim vrednostima odnosa radijusa ( Cau ) smanjuje i habanje. Uticaj odnosa
radijusa na habanje unutranjeg prstena (bez perioda uhodavanja), pokazan je na sl. 70.

Sl.70.
85

Analiza dijagrama na sl. 70. pokazuje da sa porastom veliine Cau raste i habanje unutranjeg
prstena. Uticaj je oigledan i nikako se pri konstruisanju, a ni pri eksploataciji ne moe zanemariti.
Smanjenje trenja kotrljanja do mogueg minimuma je jedan od osnovnih zadataka konstruktora.
Ovo je naroito vano kod pozicionih mehanizama gde relativno vee trenje moe biti izvor znaajnih
greaka. Takvi su na pr.: servomehanizmi, radarske antene i iroskopi, gde je trenje najvee u periodu
pokretanja mehanizama.
Izvori trenja su i zaptivai, boni nasloni, drai, itd., gde su mogue pojave i trenja klizanja.
Konstruktivni zahvati usmereni su ka moguem smanjivanju trenja svih tribomehanikih sistema
leaja.
Jedan od novih pravaca u konstruisanju leaja je i leaj sa kalemastim (bobina) separatorom
(draem). Kod leaja ovog tipa, susedne radne loptice ili valjci odravaju konstantan luni korak,
smenjujui se sa specijalnim razdvojnim valjkom. Shema takve konstrukcije prikazana je na sl. 71.
Valjci ulaze u kontakt sa susednim kotrljajnim telima pomou upravljakog prstena (sl. 72). Prsten
ostvaruje potreban pritisak na drau, neophodan za obavljanje osnovne funkcije draa. Ovakve
konstrukcije su idealne u iroskopima malih brzina. Pri visokim brojevima obrtaja, leaj i ovog tipa
nemaju velika preimustva u odnosu na druge leaje.

Dobre osobine ovakvih leaja su da se pri svakom kontaktu i dovoljnom dovoenju maziva
realizuju uslovi elastohidrodinamikog trenja. Pri nedovoljnom podmazivanju, kontaktni uslovi se
pribliavaju uslovima suvog trenja.
Kod maina koje rade u uslovima kombinovanih optereenja, visokih brzina i sa produenim
periodom rada, celishodno je koristiti leaje sa cilindrinim valjcima zaokrugljene eone povrine,
umesto uobiajene ravne.
Dalja poboljanja konstrukcija leaja postiu se konstruktivnim merama usmerenim na
smanjenje trenja klizanja. Jedna od takvih konstrukcija je i konstrukcija leaja kod kojih se
kombinovano optereenje predaje preko ispupeno zaobljene kontaktne povrine naslona.
Konstruktivno bolja reenja leaja su i nove konstrukcije valjkastih leaja sa konino zaobljenom
eonom povrinom (sl. 73). Unutranja i spoljanja putanja kotrljanja sastoji se iz prstenova koji su u
kontaktu sa cilindrinim delom valjka i njegovom konino-zaobljenom eonom povrinom.

Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da valjci sa zaobljenom eonom povrinom smanjuju

trenje priblino 2.5 puta u poreenju sa valjcima ravne eone povrine.
5.6. PODMAZIVANJE KOTRLJAJNIH LEAJA
I pored injenice da je trenje u kotrljajnim leajima malo, gubici energije mnogo manji, leaji se
podmazuju. Podmazivanje treba da odstrani neposredni metalni kontakt izmeu elemenata
86

tribomehanikog sistema leaja. Mazivo spreava ranje delova leaja i titi leaje od prodiranja
stranih tela. Pravilnim i dovoljnim podmazivanjem mogue je uticati na gubitke usled trenja i
zagrevanja leajeva, Na sl. 74, ematski su prikazani tribomehaniki sistemi leaja na kojima se javlja
trenje i koje je neophodno podmazivati. Evidentno je da treba podmazivati kotrljajna tela, putanje
kotrljanja, klizne povrine separatora i zaptivaa.

isto kotrljanje (bez klizanja) teorijski je mogue samo kod leaja sa cilindrinim valjcima,
neoptereenim i bez iskoenja. Pod dejstvom optereenja na kontaktnim povrinama nastaje
mikroklizanje.
Praktino, isto kotrljanje se ne sree usled odstupanja od geometrijski tane forme elemenata
leaja i usled specifinosti geometrije elemenata leaja.
Tribomehaniki sistemi leaja egzistiraju u razliitim uslovima relativnih kretanja. Kao primer,
na sl. 75. je pokazan aksijalno samopodeljivi valjkasti leaj. isto kotrljanje se javlja samo u dva
preseka po konturi. Radne povrine na kojima se javlja isto kotrljanje su druge boje to se objanjava
istiskivanjem maziva iz te zone na susedne delove gde dolazi do mikroklizanja. Kontaktne povrine na
kojima se javlja klizanje usled optereenja (deformacija) ili specifinosti konstrukcionih reenja,
neznatne su po veliini ali se nalaze u uslovima visokih specifinih optereenja. Zato je neophodno
podmazivanje kliznih povrina da bi se izbeglo prekomerno habanje i mogue nastajanje teih
povreda.
Separatori leaja po svojoj nameni i zadacima predstavljaju i ponaaju se kao neke vrste kliznih
leita. Klizne povrine nastale u kontaktu eonih povrina valjaka i naslona prstena egzistiraju u
uslovima aksijalnih optereenja. Za smanjenje habanja i produavanje veka trajanja njihovo
podmazivanje je neophodno.

5.6.1. FORMIRANJE SLOJA MAZIVA

Rad i ponaanje maziva na kontaktnim povrinama klizanja i kotrljanja, u znaajnoj meri zavise
od vrste maziva i dodataka sadranih u mazivu. Pri podmazivanju dovoljnom koliinom maziva,
kontaktne povrine su potpuno pokrivene slojem maziva.
Debljina sloja zavisi od kvaliteta mazivog materijala, brzina kotrljanja i klizanja, koliine maziva
u leaju, itd. Pri malim brzinama klizanja i kotrljanja, niskoj viskoznosti maziva ili pri visokim
temperaturama, obrazuje se na kontaktnim povrinama molekularni sloj maziva i javljaju se nepovoljni
uslovi obrazovanja.mazivog sloja.

87

Pri veim brzinama klizanja i kotrljanja nastaje elastohidrodinamiki sloj maziva i

elastohidrodinamiko podmazivanje (EHDP). Osnovna razlika elastohidrodinamikog podmazivanja
od hidrodinamikog podmazivanja je pojava elastinih deformacija kontaktnih povrina i promena
debljine sloja maziva u zazoru. Pri proraunu debljine sloja i raspodele pritiska na kontaktnim
povrinama, neophodno je uzimati u obzir elastine deformacije i promenu viskoznosti maziva. Nastali
elastohidrodinamiki sloj je postojane debljine skoro na celoj irini kontaktnih povrina (sl. 76). U
poetnom delu kontakta, pritisak raste sporo (za razliku od raspodele pritiska po Hertz-u), a na
krajnjem delu kontakta gde se prekidaju elastine deformacije nalazi se pik pritiska i smanjuje debljina
mazivog sloja do svoje minimalne vrednosti ( hmin ).
Procesi koji nastaju i koji se javljaju u zazoru, tj. na mestu kontakta kotrljajnih tela i putanja
kotrljanja (prstenova) i koji su predstavljeni na sl. 76, odgovaraju sluaju postojanja
elastohidrodinamikog mazivog sloja izmeu elemenata leaja, pri emu u zoni kontakta postoji isto
kotrljanje. Ali faktiki u leaju postoji i trenje klizanja i trenje usled obrtanja kotrljajnih tela oko ose
normalne na kontaktnu povrinu. Uvoenje trenja klizanja u proraun namee i zahtev uzimanja u
obzir da u zazoru ima trenja koje nije vezano za hidrodinamiku. Pravilnije je prihvatiti da postoji stanje
graninog trenja koje zavisi ne samo od iste geometrije leaja ve i od hrapavosti elemenata
tribomehanikog sistema, debljine mazivog sloja, prisustva prljavtine i dr.
Prisustvo prljavtine u mazivu sutinski smeta stvaranju mazivog sloja koji razdvaja elemente.
Osim toga, zagaenje maziva vodi ka nastajanju povrinskih povreda elemenata koje sa svoje strane
izazivaju koncentraciju naprezanja u zoni kontakta elemenata.
Prisustvo i postojanje elastohidrodinamikog podmazivanja u leaju zavisi od mnogih uslova
eksploatacije, ukljuujui i viskoznost maziva koju odreuje vrsta (marka) maziva i radna temperatura
leaja. Tako, korienje maziva sa uveanim viskozitetom vodi ka uveanju debljine
elastohidrodinamikog sloja i prema tome poboljava razdvajanje kontaktnih povrina, smanjuje
verovatnou neposrednog kontakta i plastinih deformacija ispusta neravnina na kontaktnim
povrinama elemenata. Ali preterano poveanje viskoznosti maziva izaziva uveanje koeficijenta
trenja i smanjenje stepena korisnog dejstva leaja. Primena maziva male viskoznosti smanjuje debljinu
elastohidrodinamikog sloja, to u sluajevima niske radne temperature dozvoljava smanjenje
koeficijenta trenja u leaju.
Kao pokazatelj karakteristike podmazivanja korisno je koristiti relativnu debljinu mazivog sloja
( ), odreenu zavisnou:

=
gde je:

h
R

(83)

h- debljina mazivog sloja

R- srednja vrednost hrapavosti kontaktnih povrina, odreena kao: R = R12 + R22

gde su:

0.5

R1 i R2 hrapavosti kontaktnih povrina.

Mnogobrojna ispitivanja vrena u ASME pokazuju da je relativna debljina mazivog sloja ( )

upravo proporcionalna relativnom veku leaja (faktor podmazivanja - F ) kako je to pokazano na sl.
77. Oigledno je da pri > 3 nastaje hidrodinamiki sloj koji je deblji od elastohidrodinamikog. Na
taj nain dolazi do potpunog razdvajanja kontaktnih povrina i kao posledica veoma dugi vek trajanja.
Pri < 1.2 nastaju granini reimi podmazivanja koji ne obezbeuju potpuno razdvajanje kontaktnih
povrina mazivim slojem i vode ka skraivanju veka trajanja leaja. Normalne su vrednosti
= 1 .2 2 .

88

Danas se proraun debljine mazivog sloja vri jednainama razliite sloenosti, poev od
relativno prostih za proraune kontakta po liniji, do sloenih - za proraune kontakta u taki, za koje je
neophodno koristiti raunare.
Na osnovu opte jednaine za EHDP mogue je izvesti izraz za najmanju debljinu mazivog sloja
u kontaktu kotrljanjem i dodir po liniji , u obliku:

0.1 (V )
E
=
0.13
0.13
1
1 1 Q
1 2
+
m

r1 r2 l
0.6

hmin

gde su:

0.7

0.03

(84)

- piezokoeficijent viskoznosti, mm 2 / N

- dinamika viskoznost, Pa s 10 3
V = V1 + V2 m / s
V1 , V2 - obimne brzine spregnutih povrina,

r1 - poluprenik valjka

r2 - poluprenik putanje kotrljanja unutranjeg prstena

Q - optereenje na valjku, N
l - duina valjka, mm

E = 2.08 105 MPa , modul elastinosti za elike

1
= 0.3% - koeficijent Puasona.
m
Veliina hmin je reda nekoliko desetih delova m i odgovara redu veliina hrapavosti
kontaktnih povrina. Korienje elastohidrodinamike teorije podmazivanja pri proraunu hmin je
doputeno ako su pri ispitivanju leaja na habanje i vek trajanja, kontaktne povrine razdvojene
mazivim slojem.
Debljinu elastohidrodinamikog sloja maziva mogue je odraditi i po uproenoj jednaini |58|:
h = C D(LP n )0.74 m

(85)

gde su:
C - koeficijent odreen vrstom leaja (tabela 8)
89

D - spoljanji prenik leaja

LP - parametar maziva pri radnoj temperaturi leaja
n - broj obrta leaja min 1 .
Tabela 8:
C
TIP LEAJA

Unut.pr.se
okree

Leaji sa lopticama
Leaji
cilin.valjcima

sa

-Leaji sa koni,valj.
-Leaji sa iglic.

Spolj.prst. se
okree

8.65 10 4

9.43 10 4

8.35 10 4

8.99 10 4

8.01 10 4

8.48 10 4

Jednaina (85) je realna za sve tipove radijalno-valjkastih leaja sa odnosom unutranjeg i

spoljanje prenika 0.333-0.839 i uglom kontakta ne veim od 70.
Korienje jednaine (85) nije opravdano za leaje sa lopticama i leaje sa cilindrinim valjcima
koji imaju ugao kontakta od 90. Njihovu debljinu elastohidrodinamikog sloja maziva mogue je
odrediti iz jednaine:
h = 0.00389 RL0.74 RK0.23 (LP n )0.74

gde su:

(86)

RL - poluprenik leaja

RK - poluprenik loptice ili polovina poluprenika valjka

Viskozitet maziva u procesu eksploatacije odreen je kako tipom izabranog maziva i radne
temperature, tako i smanjenjem pritiska u poetnom delu kontakta. Uticaj maziva na debljinu
elastohidrodinamikog sloja maziva obuhvaena je parametrom maziva (LP). Za odreivanje veliine
parametra LP moe se koristiti dijagram dat na sl. 78.
5.6.2. MAZIVI MATERIJALI
U normalnim uslovima primene, u veini sluajeva, zahtevi leaja u odnosu na maziva su veoma
90

skromni. Ovo se ne odnosi na valjkaste leaje sa asimetrinim presekom i dodatnim trenjem u naslonu
prstena, kao na pr. leaji sa koninim valjcima i dr. Za takve leaje izbor maziva mora biti paljivo
promiljen i odabran.
Za podmazivanje leaja koriste se mazive masti (plastina maziva), maziva ulja i tvrda maziva.
Oblast primene ovih maziva, kao i naini podmazivanja, uzimajui u obzir osnovni kriterijum
d sr n , dati su u tabeli 9.
Tabela 9:
BRZINA
OBRTANJA

Srednji prenik: d sr = (d + D ) / 2 ; n -broj obrt.leaja (1/min)

Granine vrednosti: d sr n = 3 106 ; n = 120 (m/s)

PARAMETRI
BRZINE: d sr n

< 0.5 106

0.6 106

1.0 106

1.0 106

0.1 106

VRSTA MAZ.
MATERIJ.I
NAIN PODDMAZIVANJA

Mazive
masti

-Maziva
ulja
-Potapanjem
i cirkul.

-Maziva
ulja
-Uljnom
maglom

-Maziva
ulja
-Strujno
podmaziv.

Tvrda
maziva

TEMPERAT.
GRANICA
MAZIVA

150o C (skrao
ivanje veka 200 C (sa hlaenjem)
poinje sa
Sintetika maz. 350o C
o
70 C

TEMPERAT.
GRANICA
LEAJA

120o C (unutranji prsten 150o C )

Prekoraenjem sniava se nosivost

U posebnim
sluajevima
do 400o C
U posebnim
sluajevima
do 400o C

5. 6. 2. 1. Mazive masti
Podmazivanje leajeva mazivnim mastima je veoma esto u praksi. Razlozi primene mazivih
masti svode se najee na njihovoj osobini da su u stanju da zadre svoj prvobitni poloaj u leaju, to
je posebno korisno u sluajevima oteanog dopunskog ili naknadnog podmazivanja, bilo zbog
konstruktivnih reenja ili ekonomske neopravdanosti.
Po svom sastavu mazive masti se sastoje od sredstava za zgunjavanje (uguivaa), mazivog
ulja (baznog ulja) i aditiva.
U sluajevima da leaji rade u uslovima malih i umerenih brzina, mast mora biti dovoljno meka
da lako dopre do kotrljajnih elemenata.. Istovremeno, masti ne smeju biti i previe meke jer su usled
obrtanja velike koliine masti vei gubici energije. Kod leaja koji rade u uslovima velikih brzina
viskoznost baznog ulja i masti mora biti dovoljno niska da ne bi izazvala preveliko trenje u sloju
maziva.
U tabeli 10. date su karakteristike mazivih masti koje se najee primenjuju u podmazivanju
kotrljajnih leajeva.

91

Tabela 10: Karakteristike mazivnih masti primenjivanih u kotrljajnim leajima

Sredstvo za
zgunjavanje

Bazno ulje

Kalcijum

Natrijum

-23.3 65.5

Mineralno

Litijum

Litijum

Kompleksni
kalcijum
Kompleksni
natrijum

Dijapazon
temperatura

-26 121

-28.9 121

Polietar

-56.3 121

Silicijumorganski

-40 177

Otpornost Antikoroziv Otpornost

Napomena
oksidaciji svojstva
na habanje
-Veoma
Dobra (sa stabilna Dobra zaptivna svojstva,
Dobra
aditivima) Otporna na ne apsorbuju vodu
vodu
Emulguju sa vodom,
manje koliine vode
Dobra
Dobra
Nestabilna
osetno ne menjaju
konzistenciju
Emulguju sa malim
koliinama vode. Sa veim
Veoma
Dobra (sa Stabilna do koliinama vode se
dobra
aditivima) 90C
plastificiraju. Univerzalna
plastina maziva kotrljaj.
leajeva
Veoma
dobra

Dobra (sa
aditivima)

Stabilna

-26 132

Dobra (sa
aditivima)

-Veoma
stabilna Mazivo za visoke pritiske
Otporna na
vodu

Mineralno
-26 143
ili sintetiko

Veoma
dobra

Dobra (sa
aditivima)

Stabilna do Pogodna za visoke

79,5C
temperature i optereenja

-28.9 143

Veoma
dobra

Dobra (sa
aditivima)

Poliurea

Sintetiko
ili
mineralno

-28.9 177

Veoma
dobra

Dobra (sa
aditivima)

Arilova
urea

Silicijumorganski

-73.3 204

Veoma
dobra

Dobra (sa
aditivima)

Polietar

-67.5 121

Sintetikiugljen-vo-

-51.2 177

Veoma
dobra
Veoma
dobra

Dobra (sa
aditivima)
Dobra (sa
aditivima)

Mineralno

-20.5 177

Veoma
dobra

Dobra (sa
aditivima)

Bentonit

Pogodna za visoke
temperature i manja
optereenja

Veoma
dobra

Kompleksni
barijum

Gel

Niskotemperaturno
Stabilna do
mazivo, dobro za visoke
9 0C
brzine i mala trenja

92

Pogodna za visoke
Stabilna do temperature, optereenja i
79,5C
brzine (u zavisnosti od
baznog ulja)
Pogodna za visoke
Stabilna
temperature, optereenja i
brzine
Stabilna
Stabilna
Stabilna
Veoma
stabilna

Pogodna za visoke
temperature, male brzine i
slaba optereenja
Pogodna za visoke
temperature i male brzine
Pogodna za visoke
temperature i male brzine
Pogodna za visoke
temperature i male brzine

5.6.2.2. Masiva ulja

Podmazivanje leaja mazivim uljima vri se esto u sluajevima kada se uljima podmazuju i
drugi, mainski sistemi istog agregata (zupanici na pr.) ili postoji zajedniki hidraulini sistem. U tim
sluajevima primenjuju se ulja kao i za podmazivanje zupanika.
Kvalitet ulja neposredno utie na vek trajanja leaja. Ulja za podmazivanje moraju imati
odgovarajuu viskoznost kod radnih temperatura, dobru oksidacijsku stabilnost, dobra svojstva zatite
od korozije i ranja, kao i sposobnost spreavanja preteranog habanja leaja.
Viskoznost je najvanija pojedinana fizika osobina mazivog ulja. Moe se oekivati da vea
viskoznost doprinosi produenju veka trajanja leaja i obrnuto.
U tabeli 11. su pokazani rezultati ispitivanja leaja kao ilustracija uticaja viskoznosti na vek
trajanja.
Tabela 11:

MAZIVO

DIZEL ULJE
LAKO ULJE
TEKO ULJE

Broj cikl. opter.:

Broj cikl.opter.:

L10 106 ( L10 -10%

verovat.prevr. izl.iz up.)

L50 106 ( L50 -50%

verovat.prevr.izl.iz up.)

26.04
52.09
108.29

56.27
166.91
431.96

Relativna
debljina
maz.sloja:

0.08
0,65
1.30

Kinemats
viskoznost
mm 2 / s

2.28
31.42
149.80

U sluajevima posebnih zahteva viskoznost ulja se moe birati u zavisnosti od dimenzija leita
(srednji prenik), broja obrtaja i radne temperature (sl. 79).
Na vek trajanja kotrljajnih leajeva utie i hemijski sastav ulja. U tabeli 12. dati su rezultati
ispitivanja uticaja hemijskog sastava ulja na vek trajanja leajeva |54|. Ispitivani su uticaji lakih ulja
parafinske strukture i ulja sintetike osnove, jednake viskoznosti.
Za poboljanje kvaliteta ulja i masti, za produenje veka kotrljajnih leaja, mogu se dodavati
specijalni dodaci (aditivi). Najee aditivi protiv penjenja, aditivi deterdenti, aditivi protiv korozije i
re, aditivi za zatitu od habanja i aditivi za zatitu od skoringa.

93

Tabela 12:
Broj ciklusa
optereenja:

MAZIVO

L10 106
PAKAF1NSKO
ULJE
SINTETIKO
ULJE

Broj ciklusa
optereenja: Relativna debljina
maziv. sloja:
L50 106

Kinematska
viskoznost:
mm /si

75.92

236.13

0.88

21.5

14.95

88.95

0.85

18.7

U nizu sluajeva, nekontrolisana pramena neodgovarajuih aditiva stimulie nastajanje i razvoj

zamornih pukotina. Na pr., ispitivanja su pokazala da pri podmazivanju leaja automobilskim
transraisionim uljima sa aditivima za ekstremno visoke pritiske (EP), uvoenje aditiva smanjuje vek
trajanja, kako se vidi iz tabele 13,
Tabela 13:
Broj ciklusa op
MAZIVO

L10 10

Broj ciklusa op
L10 10

Relativna debljina
maziv. sloja:

SAE 80 SA ADITIVIMA

3.05

11.0

1.8

SAE 80 BEZ ADITIVA

5.04

20.62

1.8

Aditivi protiv penjenja smanjuju postojano obrazovanje pene smanjenjem sile zatezanja u
mazivom sloju i okruenjem svakog mehura. Najee su to silicijumorganski polimeri i
polimetakrilati.
Deterdenti spreavaju formiranje taloga na kontaktnim povrinama i neutralizuju kisele
produkte, a tite i od korozivnog habanja. Najei deterdenti su na bazi: fosfonata, fenata, sulfonata,
tiosulfonata, barijuma, magnezijuma, itd. Sulfonati kalcijuma i barijuma su meu prvima nali mesto
kao aditivi maziva za leajeve. Istovremeno, pokazali su se i kao dobri inhibitori korozije.
Inhibitori korozije se koriste za zatitu aktivnih povrina leaja od korozije. Usporavajui
hemijske reakcije u mazivu, spreavaju obrazovanje oksidnih prevlaka pod dejstvom kiselina, u tom
cilju, meu prvima su korieni organski fosfati u ijem sastavu su najee mono-, di-, i
triorganofosfati.
Danas se najee primenjuju ditiofosfati (osobito diorgano-ditiofosfati cinka), ditiokarbomati
(posebno diorganoditiokarbomati cinka) sumporna jedinjenja (posebno sumporni dipetan), sumporno fosfatna jedinjenja (na pr. fosforni pentasulfid). Mnogi od ovih materija nisu samo inhibitori korozije
ve i antikorozioni reagensi tako to spreavajui obrazovanje oksida doprinose smanjenju
obrazovanja ugljene kiseline.
Aditivi za zatitu od habanja smanjuju habanje stupajui u reakciju sa metalom i obrazujui na
njegovoj povrini zatitni sloj. Kao aditivi za zatitu od habanja, najee se koriste
cinkdialkilditiofosfat, trikrezolfosfat, dodeciilfosfat, hlorna jedinjenja i diakilditiokarbomat cinka. Za
aditive za zatitu od habanja karakteristina je niska temperaturna postojanost.
Aditivi za zatitu od skoringa su organske materije koje sadre sumpor, fosfor, hlor, karboksil i
karboksilat. Ulazei u hemijsku reakciju sa metalom stvaraju uslove graninog trenja i obrazuju na
kontaktnoj povrini sloj niske otpornosti na smicanje. Formirani film deluje kao tvrdo mazivo u
momentu kada se razori uljni film usled visokih optereenja i visokih temperatura i odsustvuju uslovi
hidrodinamikog podmazivanja.
94

Kao aditivi za zatitu od skoringa koriste se: hlorparafini, hlorparafinsulfidi, hidrokarbonati

(polibutani), sintetiki efiri, hlorisana sumporna ulja, aromatski polisulfidi, organski fosfati,
alkarilfosfati, alkilfosfati, diorganoditiofosfati i dialkilditiofosfati cinka i olova.
Kombinacija razliitih aditiva daje znaajne efekte i zato je njihova primena celishodna. Na
efikasnost delovanja aditiva znaajno deluju sledei faktori: 1) specifina debljina mazivog sloja, 2)
metalurki faktori, 3) koncentracija aditiva, 4) reakcione sposobnosti aditiva, 5) nivo kontaktnih
naprezanja, 6) oksidacija maziva, 7) kontaktni sloj, 8) habanje.
Tvrde ili itke primese (zagaenja) u mazivim materijalima su nepoeljne jer skrauju vek
trajanja leaja. Krupnije po razmeri i tvre estice pri relativnom kretanju kotrljajnih elemenata vode
ka porastu napona sabijanja i ka mesnim povredama.
Zagaeno mazivo poveava habanje, proporcionalno koncentraciji i dimenzijama primesa. Tvrde
estice pospeuju obrazovanje zareza, riseva i izazivaju abrazivno habanje kontaktnih povrina.
Posebno su osetljiva na zagaenje maziva leita koja rade u reimu kotrljanja sa klizanjem. U tom
sluaju opasne su ak i veoma male estice ukoliko prelaze debljinu uljnog filma. Zato je dobro ulje
pre primene profiltrirati (dimenzije sita < 10 m ).
Na sl. 80. pokazan je uticaj istoe maziva na vek trajanja leaja sa lopticama. Kao mazivo
korieno je turbinsko ulje, a kao zagaiva tvrde estice (0.1 gr na 20 ml ulja).

Veina primenjivanih mineralnih ulja sadri vodu u koliini od 50-500 delova vode u milionu
delova maziva. U mnogim sluajevima, koliina vode u ulju se uveava pod uticajem vlanosti okolne
sredine. Molekuli vode, znatno manjih dimenzija u odnosu na molekule maziva i aditiva, lako
difunduju ka vrhu mikropukotina. Kako je raspodela mikropukotina preteno posledica ciklinih
naprezanja, novo nastale pukotine kao i nova topografija kontaktnih povrina je podvrgnuta hemijskim
reakcijama. Voda se razlaze i nastali atomski vodonik difunduje u metalu izazivajui vodonino
okrtnjavanje elika. Ovako okrtnjavanje ne samo da ubrzava pojavu pukotina u metalu, ve potpomae
i njihovom ubrzanom irenju.
Ispitivanja su pokazala da pri uveanju koncentracije vode sa 100 na 400 delova vode u milionu
delova maziva, vek trajanja leaja se smanjuje na 48%.
Na sl. 81. su pokazani rezultati ispitivanja uticaja koncentracije vode u mazivu na raunski vek
trajanja L10 i L50 . Sa porastom koncentracije vode vek trajanja se skrauje |53|.
Negativni uticaj vode je posebno karakteristian pri korienju plastinih maziva, pojedinih
maziva sintetike osnove, a takoe i pri korienju pojedinih aditiva. Na sl. 82. su prikazani rezultati
ispitivanja uticaja vode na verovatnou povlaenja iz upotrebe kuglinih leaja podmazivanih
plastinim mazivima |54|.
Danas se u praksi uglavnom koriste tri metode u borbi sa ukazanom pojavom: neutralizacija
protona, obrazovanje hidrofobnog filma i izolacija vode. Izmeu ostalog, pronaena su i nekoliko
baznih (alkalnih), aminojedinjenja, dovoljno malih molekula i sposobnih da difunduju sa molekulima
vode, spreavajui na taj nain njen negativni uticaj.
95

Posebnu efikasnost pokazala je primena aditiva izopropilami-noetanola, produavajui vek

igliastih leaja za 70% na raun neutralizacije protona. Aminove soli stearinskih kiselina efikasno
obrazuju hidrofobni film. Aditivi tipa aminovih soli ilibarskih kiselina doprinose izolaciji vode u
mazivu, spreavajui njenu apsorpciju ili difuziju u mikropukotinu.
5.8.2.3. Tvrda masiva
Tvrdi materijali laminarne strukture odlikuju se time to se izdvojene lamele sastoje iz jednog ili
vie redova atoma. Ovakva strukturna graa uslovljava snanu atheziju unutar lamela i slabu du
slojeva kristala. Zbog toga materijali laminarne strukture izdravaju visoka optereenja u pravcu
upravnom na povrinu i veoma se lako cepaju u uzdunom pravcu. Ovakva svojstva materijala
laminarne strukture obezbeuju im visoku nosivost i mali koeficijent trenja.
Kao tvrda maziva laminarne strukture za podmazivanje leaja najvie se koriste: grafit,
molibdendisulfid i disulfid volframa. Najvie se koristi grafit koji pri temperaturi veoj od 450o C
gubi svoja svojstva kao mazivo i prelazi u oksid.
Posle grafita, molibdendisulfid zauzima drugo mesto po primeni. Za razliku od grafita
koeficijent trenja molibdendisulfida kao maziva je vei u vakumu nego na vazduhu.
Maziva svojstva disulfid volframa su slina molibdendisulfidu, koji je neto vie termostabilan.
Meki metali, kao: olovo, bakar, kalaj, tantal, srebro i zlato primenjuju se kao mazivo u
prakastom sastavu ili u vidu kompozitnih smea koje se koriste za izradu kliznih leita.
Primena termoplasta kao maziva u mnogim sluajevima daje dobre rezultate. Njihova tvrdoa u
mnogome zavisi od temperature. Tako na pr. politetrafluoretal se moe primenjivati pri temperaturi od
250 do + 260o C , a smanjuje koeficijent trenja do 0.04-0.09.
Za razliku od mazivih ulja koja neprekidno dospevaju u zonu kontakta pod uticajem relativnog
kretanja elemenata tribomehanikih sistema, tvrda maziva smanjuju trenje svojim neprekidnim
habanjem. Kod leaja velikih dimenzija ovo dovodi do poveanja zazora pa je pri proraunima
neophodno uzimati u obzir i postepenu potronju tvrdih maziva.
Podmazivanje tvrdim mazivima je neophodno u sluajevima nemogunosti primene
podmazivanja mazivim uljima ili mazivim mastima. To su sluajevi temperatura niih od 65o C i
viih od 250o C (pena postrojenja, sistemi upravljanja raketnim mlaznicama, leita kosmikih
brodova), rada u vakumu (avioni i kosmiki aparati), kao i sluajevi u kojima nije doputeno zagaenje
(optiki instrumenti, tekstilna oprema, mehanizmi i dr.).
U zavisnosti od ekonominosti i konstrukcijskih reenja, tvrda maziva se koriste u vidu praka,
laka i materijala za leaje. Najbolji rezultati korienja prakastih materijala u vidu smese
molibdendisulfida i grafita, dobijaju se pri katodnom napraivanju u dubokom vakumu.
Visokotemperaturne suspenzije i paste, na osnovu prakastog materijala i ulja, otporne pri
96

temperaturama veim od 180o C , primenjuju se za podmazivanje leajeva ija je temperatura

eksploatacije vea od 200o C (mehanizmi plamenih pei i dr.). Prisustvo ulja u takvim suspenzijama i
pastama je neophodno zbog dovoenja na mesto podmazivanja.
Lak kao mazivo razlikuje se od obinog sastava tako to umesto boje sadri grafit,
molibdendisulfid, sintetike materijale. Razlikuju se organski i mineralni lakovi, lakovi koji se sue na
vazduhu i termovrsti. Zahvaljujui dobrom prijanjanju uz kontaktnu povrinu, lakovi garantuju
znaajno poveanje mazivog efekta. Neke vrste lakova poseduju i sposobnost antikorozione zatite,.
Samopodmazujui sintetiki materijali-termoplasti, kompozicija termoplasta, tvrdih maziva i
metalnog praka, posebno je pogodna za izradu elemenata leaja. Njihova primena, pri uporeenju sa
metalnim prakovima, poveava otpornost leaja na habanje, smanjuje teinu i koeficijent trenja,
poveava elastina i priguna svojstva, poboljava antikorozionu sposobnost leaja, odrava leaje
suvim, ali omoguava i utljavanje praine u kontaktnu povrinu. Ponekad se isti termoplasti
podvrgavaju ojaanju i izmeni fizikih svojstava putem zasienja grafitom, molibdendisulfidom,
staklenim vlaknima i bakarnim prakom. Time se poveava njihova vrstoa i toplotna provodljivost,
odnosno poboljavaju uslovi termoobrade. Opravdana je izrada separatora od termoplasta, a takoe i
prstena.
U avionima i ureajima koji rade u vakumu, primenjuju se leajevi kod kojih se kao mazivo
koriste laki metali naneseni galvanskim putem. Kvalitet dobijenih metalnih prevlaka odreen je
njihovom tvrdoom, otpornou na habanje, debljinom, a takoe i sastavom kontaktnih povrina.

97

6. KARAKTERISTIKE TRIBOLOKIH PROCESA KUNIH LEITA

Oblast primene kliznih i kotrljajnih leita nije mogue u potpunosti razgraniiti, a da se pri tome
ne uzmu u obzir osobenosti konstrukcije i uslova rada. Ovo se u manjoj meri odnosi na kotrljajne
leaje koji manje vie rade po jedinstvenom fizikom principu. U veem stepenu se odnosi na klizna
leita gde se fiziki procesi u hidrodinamikim, hidrostatikim, samopodmazujuim, magnetnim i
leitima sa gasnim podmazivanjem sutinski razlikuju.
Analiza izvedenih konstrukcija kao i tendencija primene leita, uz maksimalna potovanja
specifinosti leita, dozvoljava razgranienje njihovih savremenih primena.
Veoma mali elektromotori od nekoliko stotina vati i nevelikih zahteva tanosti, u poslednje
vreme sve su vie opremljeni samopodmazujuim kliznim leitima. Elektromotori veih dimenzija
izrauju se sa kotrljajnim leajima, a posebno jaki elektromotori (1 MW i vie) sa kliznim leitima.
Osim dvotaktnih motora za motocikle, kolenasta vratila i radilice motora unutranjeg
sagorevanja izrauju se sa kliznim leitima .
Ostali motori unutranjeg sagorevanja u veini sluajeva koriste kotrljajne leaje. Pomoni
mehanizmi motora (vodene pumpe, ventilatori, generatori,...) primenjuju iskljuivo kotrljajne leaje.
U pumpama hidro- i pneumomotora, u veini sluajeva primenjuju se kotrljajni leaji. Velike
turbine sa velikim masama rotora i velikim brojevima obrtaja, obino koriste klizna leita.
Avionske turbine koje se karakteriu visokim optereenjima, visokim brojem obrtaja i
temperaturom, malim doputenim zazorom, primenjuju samo kotrljajne leaje.
Ako iskljuimo motore, u transportnim ureajima preovlauju kotrljajni leaji.
Pogoni malih i srednjih dimenzija primenjuju skoro iskljuivo kotrljajne leaje. Teki pogoni
koriste hidrodinamika klizna leita, ali veoma krupni mehanizmi kao pogoni valjaonica ili delova
broda, primenjuju kotrljajne leaje.
Visokobrzinski brodski pogoni-turbopogoni, gde su veoma visoke brzine klizanja rukavaca,
koriste hidrodinamika klizna leita.
Oslonci vratila savremenih maina za obradu metala rezanjem u veini sluajeva primenjuju
kotrljajne leaje, koji se koriste i kod elektrovretena. U sluaju velikih brojeva obrtanja i velikih
zahteva za tanost, upotrebljavaju se hidrostatika leita.
U konstrukcijama tekstilnih maina ije su karakteristike veoma visoki brojevi obrtaja i mala
optereenja, kao i dimenzije, preovlauju kotrljajni leaji. U cilju snienja uma primenjuju se i klizna
leita, a posebno u vievretenim (do 100 vretena) mainama.
6.1. TRENJE U KLIZNIM LEITIMA
Trenje u kliznim leitima nastaje izmeu rukavca i posteljice. Jedan od osnovnih zadataka
konstruktora je smanjiti trenje da bi se time smanjili i neproizvodni gubici energije, a istovremeno
smanjilo i habanje elemenata tribomehanikog sistema.
U zavisnosti od pravca delovanja sile, klizna leita mogu biti:
- radijalna, kada sila deluje uglavnom upravno na osu rukavca
- aksijalna, kada sila deluje uglavnom du ose rukavca.

Osnovni tribomehaniki sistem radijalnih leita ine rukavac (1) i posteljica (2) razdvojeni
mazivim slojem (sl. 83).
Osnovni tribomehaniki sistem aksijalnih leita ini uzduni (l) ili grebenasti rukavac koji kliza
po kontaktnoj povrini posteljice (2), sl. 84. Kontaktne povrine su razdvojene mazivim slojem.
Za smanjenje trenja, a takoe i poboljanje uslova podmazivanja, radne povrine posteljica se
mogu izvoditi u velikom broju razliitih varijanti.
98

Po savremenim predstavljanjima |96|, spoljanje trenje ima molekularno-mehaniku prirodu. Sila

otpora relativnom klizanju sastoji se iz otpora uslovljenog deformisanjem tankog povrinskog sloja
spregnutim mikroneravninama i otpora nastalog usled meumolekularnih, uzajamnih delovanja
dovoljno zblienih delova tvrdih tela. Na taj nain, spoljanje trenje je propraeno intenzivnim
deformisanjem povrinskih slojeva mekeg tela u kontaktu.
Na ovom mestu treba napomenuti da se danas pod spoljanjim trenjem podrazumeva takav
proces deformisanja povrinskih slojeva kada se ne naruava neprekidnost tih slojeva, a deformacije
niih slojeva su takve da se mogu zanemariti. Uslovi spoljanjeg trenja ostvaruju se samo kod leita
koja rade u reimima graninog podmazivanja ili i ono odsustvuje.
Posteljica leita se obino izrauje od meke leine legure, metalopolimera ili gumeno-metalne
konstrukcije. Materijal rukavca je mnogo tvri i pod dejstvom radijalnih ili aksijalnih sila,
mikroneravnine rukavca prodiru u povrinski sloj posteljice. Pri relativnom klizanju, mikroneravnine
rukavca deformisae povrinski sloj posteljice i tako izazivati silu otpora klizanju.
Nastala sila otpora klizanju, tj. sila trenja, bie sastavljena od sile otpora promeni forme
(topografije) povrinskog sloja i sile otpora uslovljene atomsko-molekularnom uzajamnom delovanju
na granici razdvajanja rukavac-posteljica, u zoni njihovog stvarnog dodira. Iz ovoga proizilazi da je
sila trenja dvokomponentna i ima molekularno-mehaniku prirodu. Primeene sile, nastale pri klizanju,
zavise od naponskog stanja u zoni stvarnog kontakta rukavac-posteljica i od forme uzajamnog
delovanja mikroneravnina. Vano je napomenuti da se uzajamno delovanje rukavca i posteljice
ostvaruje preko prevlake sloenog sastava koja pokriva kontaktne povrine. Molekularna komponenta
sutinski zavisi od vrste podmazivanja. Deformaciona komponenta sile trenja ne zavisi od vrste
podmazivanja.
Sila trenja koja nastaje izmeu elemenata tribomehanikih sistema kliznih leita, pri njihovom
relativnom klizanju, zavisi od naponskog stanja u zoni stvarnog dodira. U zavisnosti od normalnih
napona, topografije kontaktnih povrina, mehanikih karakteristika materijala, u zoni stvarnog
kontakta mogu nastati: elastine, elasto-plastine ili plastine deformacije.
6.1.1. TRENJE U RADIJALNIM LEITIMA
Gubici trenja u radijalnim kliznim leitima zavise od naponskih stanja a na njih uglavnom utie
uzajamni odnos mehanikih karakteristika materijala posteljice i rukavca i konstrukcione osobenosti
leinog sklopa.
Najosnovnija karakteristika trenja leita je koeficijent trenja klizanja, gde se pod njim
podrazumeva odnos sile trenja klizanja prema komponenti spoljnih sila koje deluju na povrinu trenja.
Kako se posteljica kliznih leita moe praviti od mekih ili vrstih materijala, odnosno razliitih
mehanikih karakteristika, za ispravnu i to pribliniju matematiku interpretaciju koeficijenta trenja,
savremena nauka |82| uobiava podelu na koeficijent trenja leita sa mekom i koeficijent trenja sa
vrstom posteljicom.
6.1.1.1. Koeficijent trenja leita sa mekom posteljicom
Klizna leita kod kojih je posteljica izraena od polimera ili meke antifrikcione legure tipa
belog metala (babita), nazivaju se leita sa mekom posteljicom.
Poto je trenje proces veoma sloene prirode i zavisi od velikog broja faktora, to je i
99

matematika interpretacija koeficijenta trenja veoma sloena i zasniva se na itavom nizu unapred
ureenih odnosa. Najvaniji od njih su svakako da sila trenja ima molekularno-mehaniku prirodu i da
je kontaktna povrina rukavca predstavljena sferama jednakog prenika i postojane gustine |82|.
Polazei od izraza za konturnu povrinu kontakta i normalne napone u ovoj zoni naprezanja, a
koristei moment trenja u obliku:
0

M = 2 R 2l TSP d

(87)

mogue je izraziti zavisnost koeficijenta trenja od optereenja (F) u obliku:

2.6 0 1 2

0.87

E 0.87 0.4

R 1 / 3 (1 2 )1 / 3 l1 / 3

0.2

F 2 / 3 r11 / 3 1 / 3

+ + 0.21 H 0.4

F 2/3 1 2

2/3

r11 / 3 1 / 3

0.2

R 1 / 3 E 2 / 3 (1 2 )1 / 3 l 2 / 3

(88)
Navedeni sloeni izraz odnosi se na uslove elastinog nezasienog kontakta gde se pod
nezasienim kontaktom podrazumeva takav kontakt u kome je broj neravnina u kontaktu manji od
broja neravnina konturne povrine.
Analiza formule 88 pokazuje da koeficijent trenja klizanja leita sa mekom posteljicom najvie
zavisi od hrapavosti povrine vratila ( ) i frikcionih karakteristika ( 0 i ) koje zavise od uslova
rada elemenata tribomehanikog sistema.
Fiziki smisao karakteristika 0 i mogue je ustanoviti predpostavljajui da se pri
spoljanjem trenju izmeu kontaktnih povrina nalazi tzv. " tree telo". Pri relativnom klizanju opaa
se viskozno teenje "treeg tela". Parametri 0 i veoma mnogo zavise od vrste podmazivanja, to
podmazivanju daje veliki znaaj u borbi za smanjivanje gubitaka trenja. Oigledna je i velika zavisnost
koeficijenta trenja od mehanikih svojstava kontaktnih povrina (modula elastinosti E i Puasonovog
koeficijenta ) a takoe i od koeficijenta histereznih gubitaka pri klizanju mikroneravnina ( H ) koji
zavisi od naponskog stanja. U manjem stepenu koeficijent trenja zavisi od parametara koji karakteriu
konstruktivne osobine kliznog leita: poluprenika rukavca (R), debljine posteljice ( ), duine leita
( l ), unutranjeg poluprenika posteljice ( r1 ) i radijalnog zazora (e).
Elastini nezasieni kontakt se obino javlja pri korienju tankoslojnih polimernih prevlaka kao
antifrikcionog materijala.
Pri dovoljno debelim posteljicama (debljine nekoliko stotina mikrometra i vie), optereenje u
leitu moe dovesti do elastinog zasienog kontakta. Pri ovakvom dodiru, broj mikroneravnina u
kontaktu jednak je broju mikroneravnina na konturnoj povrini.
U sluaju elastinog zasienog kontakta rukavca i posteljice, koeficijent trenja kliznog leita
ima oblik:

1.67 0 1 2

1/ 9

R1 / 3 l 2 / 9 1 / 9 (1 2 )1 / 9

E 2 / 7 1 / 3 r11 / 9 1 / 9 P 2 / 9

+ +

0.3 H 1 2

2/9

1 / 3 r11 / 9 1 / 9 F 2 / 9

E 2 / 9 l 2 / 9 R1 / 3 (1 2 )1 / 9 1 / 9

(89)

Oigledno je da koeficijent trenja u znaajnom stepenu zavisi od modula elastinosti (E),

parametara hrapavosti rukavca ( ), frikcionih konstanti ( 0 i ) i od konstrukcionih parametara (R i
l), u manjem stepenu zavisi od konstrukcionih parametara leita , , r1 .
Elastine deformacije u zoni realnog (stvarnog) kontakta rukavca i posteljice nastaju pri
odreenim optereenjima u sluajevima izrade posteljica od plastmasa. Kod posteljica od belog metala
(babita), u zoni stvarnog kontakta opaaju se plastine deformacije.
Plastine deformacije se javljaju i u leitima sa plastinom posteljicom, pri optereenjima koja
100

u zoni realnog kontakta izazivaju srednja normalna naprezanja vrednosti tvrdoe materijala po Brinelu.
Plastini nezasieni kontakt javlja se kod posteljica od dovoljno tvrdih plastmasa ili
antifrikcionih legura tvrdoe HB > 90 . Za ovu vrstu kontakta, koeficijent trenja u zavisnosti od
optereenja na vratilu ima oblik:

= M +

0.41 1 / 2 F 1 / 6 (Er1 )1 / 12

HB1 / 4 l1 / 6 1 2

1 / 12

(90)

(1 2 ) 1 / 12 R1 / 4

Iz jednaine (90) oigledno je da pri plastinom deformisanju, u zoni realnog kontakta rukavca i
posteljice u uslovima nezasienog kontakta, koeficijent trenja u veem stepenu zavisi od fizikohemijskog sastava povrine trenja (molekularna komponenta trenja M ), tvrdoe materijala posteljice
(HB), hrapavosti ( ) i dimenzija l i R.
Masivne posteljice od mekih plastinih masa ili mekih antifrikcionih legura tipa babita, esto
kontakt sa vratilom ostvaruju u uslovima plastinog zasienog kontakta. Za ovakve sluajeve,
koeficijent trenja ima oblik:

= M + 0 .6

1 / 2

1/ 6

F 2 E r1

HB1 / 2 R 3l 2 1 2 (1 2 )

(91)

6.2.1.2. Koeficijent trenja leita sa vrstom posteljicom

U ovu grupu spadaju leita sa kombinovanom posteljicom, sastavljenom od eline osnove i
naneenog sloja antifrikcionog materijala. Obino je naneeni sloj toliko tanak da je njegov uticaj na
dimenzije konturne povrine dodira, pa prema tome i na veliinu i raspored normalnih napona
zanemarljivo mali. Uticaj naneenog sloja je sutinski veliki na uzajamna delovanja rukavca i
posteljice, u uslovima spoljanjeg trenja poto ovaj proces protie u povrinskim slojevima tvrdih tela
u kontaktu.
Elastini nezasieni kontakt nastaje u kliznim leitima ako su naprezanja u zoni stvarnog dodira
manja od tvrdoe materijala po Brinelu i pri klasinim mehanikim obradama ako je ugao kontakta
2 0 > 40o . Tada izraz za koeficijent trenja ima oblik:

2.7 1 2
= 0.40
E

4 / 5 0.72

R l 0.4
F 0.4 0.6

0.4
1

+ + 0.16 H

2 0.08

F 0.4 0.6
R l 0.4

0.2

(92)

U uslovima plastinog nezasienog kontakta, koeficijent trenja kliznih leita, u zavisnosti od

delovanja optereenja i konstruktivno- tehnolokih, metalurkih i eksploatacionih karakteristika,
mogue je izraziti kao:

= M +

0.381 / 2
HB1 / 4

F 0.4 E 0.6 0.6

R l 0.4 1 2

1/ 4

(93)

0.6

Zasieni plastini kontakt se moe javiti kod tekooptereenih kliznih leita sa vrstom
posteljicom i karakteristian je za ugao kontakta 2 0 > 40o . Koeficijent trenja pri ovoj vrsti kontakta
ima oblik:

= M +

0.53 1 / 2 F 0.2 E 0.3 0.4

HB1 / 2
R1 / 2 l 0.2

(94)

6.1.2. TRENJE U AKSIJALNIM LEITIMA

Aksijalna klizna leita se koriste pri manjim aksijalnim optereenjima (kada je primena
analognih kotrljajnih leaja po konstrukcionim razlozima nepoeljna) ili pri veoma velikim aksijalnim
101

optereenjima (pr. vertikalna vratila hidrogeneratora) kada je korienje kotrljajnih leaja praktino
nemogue.
Trenje i habanje aksijalnih leita (kao i radijalnih uostalom) je posebno izraeno u periodima
zaustavljanja i putanja u rad, odnosno u uslovima graninog podmazivanja, pa se zato trenje najee
i razmatra u ovim uslovima.
Elastine deformacije u zoni stvarnog kontakta aksijalnih kliznih leita, karakteristine su za
posteljice od gume i plastinih masa. Pod pretpostavkom da je sila trenja ravnomerno rasporeena po
konturnoj povrini dodira, koeficijent trenja pri elastinom nezasienom kontaktu je sloena funkcija
konturnog pritiska ( pc ), mehanikih svojstava tela u dodiru, hrapavosti i njihovih fiziko-hemijskih
sastava:

2.4 0 1 2

4/5

pc1 / 5 2 / 5 E 4 / 5

+ + 0.24 H

p1c / 5

2 / 5
1

2 1 / 5

(95)

Elastini zasieni kontakt je dosta iroko rasprostranjen u aksijalnim leitima u kojima se kao
antifrikcioni materijal koristi guma. Nastaje u uslovima kada kontaktni pritisak nadmai vrednost
dozvoljenog pritiska. Koeficijent trenja u ovim uslovima ima oblik:

1.25 0 1 2

1/ 3

E 2 / 3 pc1 / 3 1 / 3

+ +

0.4 H p1c / 3 1 2

1/ 3

1 / 3

E1 / 3

(96)

Analiza prethodnih jednaina pokazuje da se koeficijent trenja izmeu uzajamnodelujuih tvrdih

tela smanjuje sa porastom normalnog optereenja. Koeficijent trenja po svojoj sutini je odnos:
= FT / FN i izraava intenzitet izmene sile trenja u zavisnosti od normalnog optereenja. Pri
uzajamnom delovanju tvrdih tela i ispoljavanju uzajamnog uticaja mikroneravnina, koeficijent trenja
se intenzivno smanjuje sa porastom normalnog optereenja. Zato pri elastinim deformacijama u zoni
normalnog dodira, izmeu nosivosti i gubitaka energije na trenje postoje optimalniji odnosi nego u
drugim oblicima deformacija.
Plastine deformacije mikroneravnina u oblasti realnog kontakta opaaju se u sluajevima kada
je posteljica izraena od mekih legura ili plastmasa. Iskljuujui nestacionarne rezime, ovaj tip
deformacija opaa se u periodu uhodavanja, kod aksijalnih leita malih dimenzija, kada je uticaj
valovitosti na uzajamna delovanja elemenata tribomehanikog sistema mogue zanemariti.
Istovremeno, karakteristini periodi rada leita su putanje i zaustavljanje leita, u kojima leita
rade pri graninim podmazivanjima i nestacionarnim reimima i u kojima je evidentno postojanje
plastinih deformacija. Na osnovu svega, period rada aksijalnih leita u uslovima plastinih
deformacija se ne moe zanemariti, tim pre to je i habanje tada najizrazitije.
Koeficijent trenja pri plastinom nezasienom kontaktu izraava se kao:
1/ 4

pc

HB

M + 0.51 / 2

(97)

Jednaina (97) pokazuje da molekularna komponenta trenja ( M ) ne zavisi od konturnog

pritiska (srednje normalni napon na konturnoj povrini dodira) ve je odreen uslovima rada
spregnutog para. Koeficijent trenja manje raste sa porastom pritiska, a vie sa porastom hrapavosti
tvreg elementa. Poveanje tvrdoe mekeg elementa tribomehanikog sistema pri neizmenjenim
frikcionim karakteristikama 0 i , pc i vodi ka smanjenju koeficijenta trenja. Pri zasienom
plastinom kontaktu:

= 0 / HB + + 0.91 / 2 ( pc / HB )1 / 2

(98)

Poreenjem jednaina ( 9 7 i 9 8 ) mogue je zapaziti da deformaciona komponenta koeficijenta

trenja u zoni zasienja intenzivnije se menja sa promenom pritiska. Plastini zasieni kontakt postie se
102

samo kod tekooptereenih kliznih leita.

Veliku primenu nalaze aksijalna leita u konstrukcijama u kojima je prenik vratila
d > 100 mm . U ovakvim leitima obino se kao antifrikcioni materijal koriste meke metalne legure.
Aksijalno optereenje je veliko pa se zbog toga u zoni realnog dodira opaaju plastine deformacije.
Velike dimenzije leita uslovljavaju da se pri odreivanju koeficijenta trenja uzima u obzir i uticaj
valovitosti kontaktnih povrina.
Uzimajui u obzir i valovitost, koeficijent trenja u uslovima plastinog nezasienog kontakta ima
oblik:

= M +

0.471 / 2
HB1 / 4

Fak HV E

(R

)(

2
2

1/ 8

(99)

R12 1 2 l

Za sluaj da se kontakt ostvaruje u uslovima zasienog plastinog kontakta:

= M + 0 .7

1 / 2
HB1 / 2

(R

2
2

Fak HV E

)(

1/ 4

(100)

R12 1 2 l

Analiza jednaina (99 i 100) pokazuje da na intenzitet trenja u uslovima plastinog kontakta
utie aksijalno optereenje ( Fak ), metalurke karakteristike (E, ,HB) i konstrukcijski parametri ( R1 i
R2 ). Uticaj topografije kontaktne povrine uzima se u obzir preko parametra hrapavosti ( ) i
odstupanja stvarne od raunske visine mikroneravnina usled vibracija alata i radnog predmeta ( HV ).
Sprovedena analiza osnovnih principa trenja u kliznim leitima pokazuje da je trenje po svojoj
sutini veoma sloen proces, na ije nastajanje i razvoj utie veoma veliki broj parametara frikcionih,
konstrukcijsko-tehnolokih i metalurkih karakteristika sklopa kliznog leita. Praktina primena
izloenih izraza za izraunavanje koeficijenta trenja je oteana. Njihov znaaj je veliki u oblasti
optimiziranja konstrukcija. Izloeni izrazi otkrivaju iroke mogunosti prognoziranja gubitaka na
trenje u kliznim leitima u etapi projektovanja. Istovremeno pruaju mogunost smanjenja trenja
pravilnim izborom materijala, mehanike obrade vratila i posteljice, mazivog materijala, frikcionih
karakteristika, optimalnih konstrukcionih karakteristika, i dr.
6.2. VRSTE HABANJA I VIDOVI POVREDA KLIZNIH LEITA
Nastanak i razvoj tribolokih procesa na kliznim leitima je jedna od najvanijih obaveznih i
nezvanih pojava, koje podjednako izazivaju panju i pri konstruisanju i pri eksploataciji. U svakom
sluaju habanje i povrede predstavljaju jednu od najkompleksnijih karakteristika kliznih leita u radu.
Klizna leita u veini sluajeva rade u reimu hidrodinamikog podmazivanja. Pri tome je
habanje radnih povrina posteljice i rukavca zanemarljivo malo. Ali u periodu putanja i zaustavljanja,
leita koja u normalnoj eksploataciji rade u uslovima hidrodinamikog podmazivanja, prelaze na rad
u uslovima graninog podmazivanja . U ovim periodima ostvaruju se uslovi spoljanjeg trenja i veoma
intenzivno habanje. Habanje je proces iji su nastanak i razvoj sutinski vezani za uslove graninog
podmazivanja.
elja konstruktora je da pri proraunu i konstruisanju ukljui sve faktore radnog stanja nune za
dobijanje sigurnog i bezbednog leita. Meutim, u eksploataciji, leite je esto podvrgnuto stanjima
koja se bitno razlikuju od onih koje je konstruktor predviao. Dodatna optereenja nastala kao
posledica neparalelnosti elemenata tribomehanikih sistema, neoekivanih vibracija, greaka pri izradi,
kao i promene u temperaturnim stanjima okoline, zagaena atmosfera, vlanost, itd. ine da leita
esto rade u radnim uslovima koji se bitno razlikuju od vizije normalne primene po konstruktoru.
Razliite vrste habanja i povreda koje tom prilikom nastaju, rue pretpostavljenu sliku normalnog rada
leita i stvaraju mnogo problema koje je ponekad nemogue zadovoljavajue resiti.
Uoavanje i definisanje vrste habanja nije nimalo jednostavno i ne retko zahteva mehanika
ispitivanja, metalografsku proveru, hemijsku analizu i to je najtee pravovremenu primenu
103

akumuliranog znanja, kombinovanu sa ve poznatim informacijama. Ukoliko je habanje otkriveno u

svom ranom stadijumu, anse za njegovu tanu klasifikaciju su dobre. U sluaju razornog habanja,
kada se na kontaktnim povrinama pojave razliite vrste habanja i povreda, klasifikacija je oteana a
veoma esto i nemogua.
Zbog razliitih i karakteristinih uslova pod kojima rade, na kliznim leitima se mogu pojaviti
razliite vrste habanja i povreda. U tabeli 14. date su mogue vrste habanja i povreda kliznih leita,
najei uzroci njihovog nastajanja i opte preporuke odklanjanja i usporavanja njihovog daljeg
razvoja.

104

Tabela 14: Mogue vrste habanja i povreda kliznih leita

Tipian izgled

Uzrok

ZAMORNO HABANJE (PITING)

Preoptereenje

Ekscentrino optereenje

Visoka lokalna koncentracija

naprezanja

Visoke temperature leita

ELEKTRINI
PITING

Vibracija rotora

105

Proticanje elektrine struje

Opte preporuke otklanjanja i usporavanja daljeg razvoja

-

Poveanje dimenzija leita

Smanjenje optereenja

Korienje materijala vee otpornosti

Korekcija ugiba vratila

Korekcija centrinosti leita

Provera mainske obrade posteljice i rukavca

Konstrukcione izmene koncentracije naprezanja

Korekcija topografije kontaktne povrine

Korienje ulja vee viskoznosti

Snienje radne temperature

Korienje teih ulja

Konstrukcione izmene za dobijanje debljeg mazivog sloja

Korienja materijala vee temperaturne otpornosti

Balansiranje rotora

Korienje stabilnijih konstrukcija leita

Promene oslonca rotora da bi se priguile vibracije

Odstranjivanje izvora strujnog toka kroz leite

Elektrina izolacija leita

Uzemljenje vratila

KOROZIJA

Korozivna kontaminacija

Vlaga

ABRAZIJA

Korozivna maziva

Abrazivna kontaminacija

Preoptereenje

106

Uklanjanje izvora kontaminacije: atmosferskog ili druge

vrste

Zaptivanje leita

Korienje maziva otpornih na koroziju

Korienje ulja koja spreavaju ru

Uklanjanje izvora vlage

Periodina promena ulja ili masti da bi se spreilo

stvaranje koroziono-oksidacionih produkata

Izbegavanje posebno korozivnih ulja za visoke pritiske,

ako to nije nuno

Korienje nekorozivnih materijala (kalajni beli metal,

aluminijum

Otklanjanje izvora zagaenja

Postavljanje novog filtera

ea zamena ulja

Obaranje krajeva uljnih ljebova

Poveanje debljine mazivog sloja

Korienje mekih materijala posteljice ili tvrih rukavaca

Poveanje dimenzija leita

Smanjenje optereenja

Poveanje dimenzija leita

Korienje materijala vee otpornosti

Smanjenje optereenja

Poveanje viskoznosti ulja

Dodavanje ulja

Provera pumpe, filtera, hladnjaka, cevovoda

Poveanje ulaznog pritiska ulja

Postupno uhodavanje

Uhodavanje sa manjim optereenjima

Korekcija topografije kontaktnih povrina

Iskoenje

Centriranje rukavaca i posteljice

Nedovoljan zazor

Dorada otvora posteljice

Meki materijali zalivka

Korienje tvrih materijala za zalivke

Poveanje viskoznosti ulja

Poveanje dimenzije leita

Korienje jaih materijala za leita i tvrdih rukavaca

Korienje ulja sa protiv habajnim svojstvima ili ulja za

visoke pritiske

Trenutna preoptereenja

Trenutni prekid mazivog sloja

SCORING

WIPING

Nepodesno uhodavanje

107

Veliko optereenje

Granino podmazivanje

SCORING

Nedovoljno podmazivanje

Mala viskoznost ulja

Iskoenje
Preterani ugib rukavca
Hrapav rukavac

Loa kombinacija materijala

(posteljica-rukavac)

108

Korienje ulja vee viskoznosti

Korienje maziva sa aditivima protiv habanja ili za

visoke pritiske

Korienje materijala bolje kompatibilnosti

Promena konstrukcionog reenja da bi se poveala

debljina mazivog sloja

Dodavanje ulja

Provera pumpe, filtra, hladnjaka, cevovoda

Poveanje ulaznog pritiska ulja

Korienje ulja vee viskoznosti

Smanjivanje radne temperature. leita. hlaenjem ulja

Poveanje protone koliine ulja

Modificiranje konstrukcije leita da bi se dobio vei

kapacitet leita

Poliranje ili bruenje rukavca

Obezbeenje odgovarajuih oslonaca rukavcu

Smanjenje optereenja

Centriranje rukavca i posteljice

Korienje kompatibilnijih materijala

Poveanje tvrdoe rukavca ili korienje tvrdih aura na

rukavcu

Korienje ulja sa aditivima

Ekscentr. rukavac

Zamena rukavca

Neodgovarajue oljebljenje

Uklanjanje ljebova u zoni optereenja

Balansiranje rotora

Poveanje viskoznosti ulja

Korienje stabilnijih konstrukcija leita

Konstrukcione promene za uspostavljanje novih otvora i

kanala za mazivo

Korienje ulja viih viskoznosti i niih radnih

temperatura

Korienje materijala otpornijih na zamor

KAVITACIONA
EROZIJA

Vibracije

109

Velika brzina strujanja ulja

6.2.1. ZAMORNO HABANJE

Zamorno habanje je najtipiniji oblik habanja kliznih leita automobila, mada se srede i kod
drugih tipova leita u eksploataciji koja rade u uslovima promenljivih i neuravnoteenih optereenja.
Uzrok nastajanju zamora materijala i konano zamornog habanja su promenljivi, viekratno
ponovljeni naponi ije delovanje prouzrokuje pojavu inicijalne pukotine, koja nastaje na mestu
delovanja maksimalnog tangencijalnog napona smicanja, ispod kontaktne povrine. Mehanizam
nastajanja i irenja inicijalne pukotine je identian mehanizmu nastajanja kod zupanika ili kotrljajnog
leaja.

Sl. 85.

Sl. 86

Kod leita sa belim metalom (babit), irenje pukotine se vri kroz beli metal, prema liniji
spajanja zalivka i osnovnog materijala (sl. 85). U mnogim sluajevima, kod radijalnih leita, dalje
irenje pukotina se vri periferijski, du spoja osnovnog metala i zalivka, sve do spajanja sa drugom
radijalnom pukotinom (sl. 86). Na sl. 87. je prikazano zamorno habanje kliznog leita parne turbine sa
ije kontaktne povrine su ve odstranjene slobodne estice belog metala i na kome se ve jasno
uoava oljebljena elina posteljica. Leita od bronze ili drugih materijala bez zalivka karakteriu se
pojavom vie lokalnih povrina obuhvaenih pitingom. Ove jamice su generalno manjih dimenzija od
jamica nastalih u belom metalu.

110

Zamorno habanje je samoubrzavajui fenomen. Jednom nastala, inicijalna pukotina se

neprestano iri. Odvojene estice materijala se esto transferuju uljem na druge delove leita ili ak
druga leita sistema. Ove slobodne estice mogu biti uzrok lokalne koncentracije naprezanja i
potpomagati dalji razvoj zamora na drugom mestu. Istovremeno, uzrok su smanjenja zazora u leitu,
porastu specifinog optereenja i temperature to doprinosi intenzivnijem razvoju zamornog habanja.
Zamorno habanje je veoma esto potpomognuto mehanikim grekama koje su nastale u
konstruisanju, izradi ili montai. Tako zamornom habanju intenzivno potpomae iskoenje,
ekscentrino optereenje, ovalni ili savijeni rukavci, netaan sklop, zagaen mazivi sloj, nedovoljno i
neadekvatno podmazivanje. Svaki od ovih faktora sutinski utie na koncentraciju naprezanja, porast
temperature i konano skraenje veka trajanja.
Nekvalitetno ostvareni spoj unutranjeg zalivka i posteljice, moe biti uzrok prevremenog
zamornog oteenja leita. U takvim sluajevima, inicijalna pukotina se ubrzano iri du spoja, a kao
rezultat zamora javljaju se ukupne estice odvojene sa zalivka. Dobro ostvareni spoj opstaje i u
sluajevima pojave zamorne pukotine.
6.2.2. ELEKTRINI PITING
Elektrini piting je veoma karakteristian oblik habanja kliznih leita koji se srede kod leita
rotacionih elektrinih pribora i ureaja. To je specijalna forma pitinga nastala kao rezultat proticanja
elektrine struje izmeu posteljice i rukavca. Struja jaine iznad 1A i napona preko 1V u svom toku
izaziva varnienje kontaktnih povrina, a kao posledica su pojave mikroskopskih jamica. Jamice se
ee sreu na posteljici, ali se javljaju i na rukavcu gde u manjem stepenu zavise od tvrdoe.
Varnienje prouzrokuje oteenje i maziva, kao i kontaminaciju maziva i mazivog sistema.

Razaranje povrine elektrinim pitingom moe nastati u intervalu od nekoliko asova do

nekoliko godina eksploatacije, a sve u zavisnosti od veliina jamica, napona, jaine struje, debljine
mazivog sloja, otpora u strujnom kolu, itd. Na sl. 88. je pokazan razoran elektrini piting.posteljice,
nastao kao rezultat proticanja jake struje (30A). SL. 89. prikazuje razoran piting posteljice, nastao kao
posledica proticanja slabije struje (3.5A).
Mada na veliinu individualnih jamica utie veliki broj faktora, sve one manje vie imaju formu
utisnute polulopte, glatke i sjajne povrine, utisnute u otopljenom metalu. Na periferiji jamice se
najee sree mali greben otopljenog metala, koji daljom eksploatacijom i habanjem moe biti
uklonjen.

Elektrini piting esto prouzrokuje pojavu frostida na posteljici ili rukavcu, na mestima visokih
kontaktnih napona i najmanje debljine mazivog sloja. Pod mikroskopom, ova povrina se karakterie
mnotvom malih kratera, nastalih kao rezultat topljenja temperaturom, stvorenom prolaskom
elektrinih varnica (sl. 90).
111

6.2.3. KOROZIJA
Korozija je habanje kliznih leita koje nastaje kao rezultat hemijskog delovanja nekih materijala
u mazivom sloju ili okolini. Kako je poznato, za proticanje hemijske reakcije dovoljno je prisustvo
metala, kiseonika, vode i samo prisustvo bilo kakve kiseline.
Rezultati delovanja korozije su odvoenje materijala sa kontaktne povrine ili stvaranje prevlake
(jedinjenje nastalo kao rezultat hemijskih reakcija) na kontaktnoj povrini (sl. 91).

Verovatno da su najrasprostranjeniji izvori korozivnog delovanja oksidacioni produkti, formirani

sami u mazivom sloju leita. Reakcijom sa kiseonikom iz vazduha, ulje se postepeno transformie u
razliite organske kiseline i perokside koji nagrizaju brojne, najee koriene leine materijale, kao
to su: olovo, bakar, kadmijum i cink.
Seli metal sa kalajem, aluminijum i srebro su u normalnim uslovima ree napadnuti
oksidacionim produktima. Najneugodnija je korozija olovnih leinih materijala, tim vie to se olovo
dosta koristi u belom metalu i leitima od bakar-olova legure. Reakcija olova sa oksidacionim
produktima ulja je veoma brza i opasna. Olovna povrina veoma spremno oksidira sa organskim
peroksidima u oksidiranom ulju i tada se rastvara sa organskim kiselinama.
Korozija predstavlja dosta est i opasan vid habanja kliznih leita. Zato je i borba protiv
korozije svakodnevni i uvek prisutni zadataka.
Danas se u borbi protiv korozije najvie koriste dodavanja oksidacionih inhibitora ulju, zatitni
legirajui elementi u olovnom belom metalu, kao 7 ili 8% kalaj, inidijumske prevlake preko bakra i
periodine promene ulja. Ove mere su veoma uspene tako da je olovo danas najee korieni
element u brojnim leinim legurama. Naravno, ovo ne iskljuuje primenu kalajnog belog metala ili
aluminijuma, tamo gde je pojava korozije poseban i teko odstranjiv problem.
Aditivi u ulju takoe doprinose pojavi korozije. Tako primena sumpornih jedinjenja u mnogim
uljima da se poboljaju svojstva i otpornost na visoke pritiske i sprei pojava scoringa, ubrzava i
pospeuje korozivna delovanja ulja na elina i bronzana leita. Novoformirani kontaktni sloj
korozije, zbog svoje male otpornosti na smicanje, nesposobna je da sprei pojavu scoringa i teka
oteenja kontaktne povrine. Iz tih razloga, ulja za ekstremno visoke pritiske treba primenjivati samo
u posebnim i nunim sluajevima.
Korozivni kontaminatori iz okoline i okolne atmosfere, mogu .biti takoe uzroci korozije. Hlorne
i sumporne kiseline, naroito u prisustvu vlage, uzrokuju pojavu korozije mnogih leinih materijala.
Na nastajanje i intenzitet korozije, sutinski utiu karakteristike materijala. Korozija je
intenzivnija tamo gde postoje putevi prodiranja elektrolita, kao na pr. mikropukotine, oblasti
naruenog reda kristala i sl. Osim toga, na proces korozije veoma znaajno utiu sastav i stepen obrade
kontaktnih povrina, a takoe i struktura naprezanja.

112

6.2.4. ABRAZIVNO HABANJE

Abrazivno habanje je karakteristian vid habanja kliznih leita koja rade u uslovima zagaenih
sredina i sa visokim sastavom estica praina u mazivu. Nastaje kako zbog tvrih estica koje se kreu
meu elementima povrina u kontaktu i izazivaju uglavnom habanje mekih povrina (belog metala),
tako i zbog metalnih estica ukljuenih u beli metal koje deluju kao rezni alat i izazivaju prekomerno
habanje rukavca.
Ustanovljeno je da u sluaju da je koeficijent trenja izmeu vratila i abrazivne estice manji od
koeficijenta trenja izmeu posteljice i .abrazivne estice, abrazivne estice se zadravaju i utvruju na
povrinu nepokretne posteljice i klize po povrini pokretnog rukavca.
Vratilo kliznog leita haba se u osnovi usled elastoplastinih deformacija. Pri tome, mehanizam
razaranja kontaktnih povrina je zamornog karaktera, prouzrokovan delovanjem plastinih
deformacija. Habanje usled elastinih deformacija se moe zanemariti.
Habanje posteljice zavisi uglavnom od preenog puta klizanja abrazivnih estica do njihovog
potpunog privrivanja za kontaktnu povrinu posteljice. Trag abrazivnih estica je oblika useenog
konusa, elastino i plastino deformisanog materijala, sa jasno uoljivim tragovima mikrorezanja.
Izgled i dubina tragova definisani su privrenim i izdrobljenim abrazivnim esticama.
Drobljenje estica deava se pri odreenoj dubini utvrivanja:
h=

a R

(101)

2H

gde su:

a - vrstoa abrazivnih estica Mpa

R - radijus abrazivnih estica m
H - tvrdoa materijala.
Na karakter i intenzitet abrazivnog habanja utie vei broj parametara, od kojih je veoma
znaajan uticaj materijala i karakteristike abraziva.
Uticaj materijala je neposredno vezan za dve fizike karakteristike materijala: plastinost i
tvrdou. Plastinost kontrolie osetljivost materijala na zadravanje i utvrivanje abrazivnih estica, a
tvrdoa neposrednu otpornost na probijanje i razaranje abraziva.
Uticaj abraziva na efekte abrazivnog habanja zavisi preteno od: forme, veliine i tvrdoe
abraziva. U sluaju da su veliine abraziva manje od debljine mazivog sloja, postoji mogunost
njihovog nesmetanog kretanja izmeu elemenata kliznog leita, pa je i njihov uticaj na razvoj
abrazivnog habanja mali. U suprotnom, efekti uticaja abraziva su daleko opasniji.
Uticaj tvrdoe abraziva zavisi od uzajamnog odnosa tvrdoe kontaktnih povrina i abraziva.
Ukoliko je tvrdoa kontaktnih povrina vea, delovanje abraziva je kratkovremeno i sa neznatnim
efektima. Delovanje abraziva vee tvrdoe od tvrdoe kontaktnih povrina je dueg veka i sa teim
posledicama.
Po miljenju mnogih autora, poseban uticaj na intenzitet abrazivnog habanja ima optereenje. Pri
velikim optereenjima, bez obzira na vreme delovanja, dolazi do veoma intenzivnog habanja.

6.2.5. WIPING I SCORING

Preoptereenja i prekidi podmazivanja, odnosno razaranja uljnog filma, dovode do veoma
intenzivnog habanja i oteenja kontaktnih povrina. Najei oblici habanja koji se tom prilikom
javljaju su wiping i scoring.
Wiping je vrsta habanja kod koje se materijal na jednoj oblasti kontaktne povrine razliva,
odstranjuje i transferuje u drugu oblast (sl. 92). Oteena povrina je svetle, karakteristine boje.
Najee se javlja kod mekih materijala, osobito kod zalivaka od belog metala. Trenutna
113

preoptereenja i trenutni prekid mazivog sloja dovode do veoma plitkih oteenja u kojima radne
karakteristike leita nisu znaajno oteenje.

Wiping se najee sree u periodu uhodavanja kod iskoenih leita, leita nedovoljnog zazora
ili drugih geometrijskih greaka. Zato se periodu uhodavanja, kao i kod drugih mainskih sistema,
mora posvetiti dovoljna i posebna panja.
Savremena teorija o nastajanju i razvoju wipinga koristi tri mogua mehanizma nastajanja u
objanjavanju ove pojave. U dva od ovih mehanizama neophodan je direktan dodir kontaktnih
povrina. U jednom od njih, wiping je prouzrokovan otapanjem belog metala na kontaktnoj povrini, a
u drugom smicanjem se oteuje kontaktna povrina, a smiue oblasti se rukavcem plastino
deformiu. Trei mehanizam se predlae za objanjavanje wipinga koji nastaje kod leita koja rade u
uslovima hidrodinamikog podmazivanja i kod kojih nema direktnog kontakta metala. U tom sluaju
pritisak koji se razvija u uljnom filmu prouzrokuje lokalne plastine deformacije belog metala, ukoliko
je prekoraena dozvoljena vrstoa. Deformisani materijal tee kroz zazore.
U sluajevima veih preoptereenja, dueg prekida uljnog filma i tvrih materijala za klizna
leita, nastaje scoring, tea forma povreda leita. Scoring se karakterie dubokim risevima i
brazdama kontaktnih povrina. Razlikujemo, kao i kod zupanika, athezioni i reui scoringa, a o
njihovim mehanizmima nastajanja i razvoja bilo je vie govora u prethodnim poglavljima.

6.2.6. EROZIJA
Erozija je verovatno najrea vrsta habanja koja se sree kod kliznih leita. Karakterie se
pojavom udubljenja na kontaktnoj povrini, nastalom kao rezultat odvoenja materijala dugotrajnim
delovanjem mazivog fluida. Sree se najee u mehanizmima i aparaturama koje rade u uslovima
velikih brzina. Nastaje i kao rezultat udaranja abrazivnih estica u fluidnom toku po kontaktnoj
povrini.

Drugi tip erozije je kavitaciona erozija, koja je rezultat nastajanja i raspadanja vazdunih ili
gasnih mehuria u ulju. Njihovim nastajanjem stvaraju se ekstremno visoki lokalni pritisci koji su
glavni uzrok lokalnom zamoru i nastajanju pitinga. Po svom spoljanjem izgledu kavitaciona erozija
podsea na piting razornog stadijuma (sl. 93).
Najefikasniji put za smanjenje erozije su konstrukcione izmene oljebljenja kontaktne povrine.
Primenom oljebljenja, kao i drugih geometrijskih karakteristika leita, moe se smanjiti brzina
strujanja ulja i neoekivane promene fluidnog toka, a to sve skupa smanjuje verovatnou pojave
erozije.
114

6.3. MATERIJALI ZA KLIZNA LEITA

Jedna od najvanijih etapa pri projektovanju kliznih leita je pravilan izbor materijala.
Racionalna i optimalna konstrukcija usko je vezana za karakteristike odabranog materijala, a posebno i
vie nego kod drugih mainskih sistema za triboloka svojstva materijala. Pravilnim izborom
materijala otpornih na habanje, moe se znatno produiti vek trajanja leita i znatno smanjiti
energetski gubici snage u osloncima.
Danas se u industrijskoj primeni koriste etiri osnovne grupe materijala za klizna leita |87|:
I. Homogene metalne legure
II. Vieslojni materijali na metalnoj osnovi
III. Homogeni nemetali
IV. Nemetali sa puniocem

6.3.1. HOMOGENE METALNE LEGURE:

A. Sinterovani materijali sa osnovom gvoa ili bronze
Sintermetali se dobijaju tehnologijom metalurgije praha. Posle meanja i oblikovanja,
sinterovanjem, tj. termikim procesom koji omoguava povrinsku reakciju omekavanja estica
praha, difuzijom se spajaju estice i dobijaju komadi potrebne mehanike i fizike osobine. Struktura
materijala je porozna do 30%. Posle zavrenog procesa, materijal se potapa u ulje (na pr. SAE 30 W),
to omoguava da se pri radu, usled rada sila trenja i zagrevanja kontaktnih povrina obrazuje mazivi
sloj. Materijal se koristi pri niskim temperaturama i brzinama klizanja jer ve pri temperaturama veim
od 65o mogue je prevremeno isticanje ulja. Aluminijumske bronze se mogu koristiti u uslovima
dvostruko veih pritisaka od baraknih bronzi i sinterovanih materijala na bazi gvoa. Materijali ove
grupe mogu se koristiti i u uslovima rada visokih brzina sklopova pod uslovom da su leita
potopljena. Poeljna je zatita od zagaenja. Sve kontaktne povrine leita motaju imati hrapavost
(Ra) manju od 0.2 m .

B. Sinterovani materijali sa osnovom gvoa ili bronze sa tvrdim puniocem

Kao punilac u ovim materijalima koristi se prakasti grafit, umesan u prakaste metale pre
sinterovanja. Materijali ove grupe poznati su kao grafitizirane bronze i mogu se koristiti pri
temperaturama veim od 260o C . ak i pri malim i srednjim brzinama, rukavac hrapavosti
Ra = 0.4 0.8 m skida grafit sa kontaktne povrine posteljice i formira mazivi sloj. U istu kategoriju
materijala spadaju i sinterovane bronze u kojima su zapresovani grafitni epovi.
C. Livene bronze i druge legure bez gvoa
Ove se legure upotrebljavaju za leita koja zahtevaju obilna spoljna podmazivanja. Najee se
koriste legure sastava 80-90% bakra i 10% kalaja. Dodavanjem olova poboljavaju se antifrikciona
svojstva i mogunosti rada pri veim brzinama. Aluminijumska bronza sa 85% Cu i 10% Al poseduje
veu nosivost ali zahteva i manje brzine. Legure cinka su istih karakteristika kao i bronze sa olovom,
ali bolje otpornosti na habanje.
D. Kaljeni i nekaljeni elici
Ovo su materijali koji zahtevaju obavezna spoljna podmazivanja. elici tvrdoe 60 HRC,
doputenog raunskog pritiska od 280 MPa, koriste se u osloncima podvrgnutim udarnim
optereenjima. Materijali od sinterovanog gvoa poseduju takoe visoku tvrdou i doputeni pritisak
do 140 |MPa|.

115

6.3.2. VIESLOJNI MATERIJALI NA METALNOJ OSNOVI

A. Porozni materijali sa tvrdim puniocem
Materijali ove podgrupe nanose se u vidu tankog sloja na vrstu metalnu osnovu, najee elik.
Struktura leita sastoji se iz tri sloja: eline osnove koja obezbeuje visoku nosivost, sinterovane
bronze debljine reda 0.025 mm, koja obezbeuje dobro odvoenje toplote sa kontaktne povrine i
homogenog sloja tvrdog punioca. Obino je to smea politetrafluoretilena (PTFE) i olova debljine 2.5
m . Relativno meki materijali, PTFE i olovo, prenose se sa kontaktne povrine leita i razmetaju u
mikroneravnine kontaktne povrine vratila. Pri tome se usled izdvajanja toplote pri klizanju u
vazdunoj sredini formira prevlaka oksidnog tipa. Trenje izmeu rukavca i bronze zapoinje sa
razaranjem prevlake koja obino ima formu sfernih estica, to obezbeuje dalji porast izdvojene
toplote. Zahvaljujui visokom koeficijentu toplotnog irenja PTFE i olova, obezbeuje se dopunsko
dovoenje maziva u radnu zonu i dalje uspostavljanje mazivog sloja. Leita ovog tipa najefikasnije se
koriste dovoenjem dopunskog tenog maziva.
B. Materijali sa lepljenom tkanom strukturom
Jedna od najee korienih tkanina za materijale ove grupe je tkana struktura dobijena
vlaknima PTFE i staklenim vlaknima ili poliefirama. Armiranjem staklenim vlaknima dobijaju se
plastine mase velike vrstoe. Ovako dobijena tkana struktura lepi se za trake srednjeugljeninih ili
nerajuih elika pri poveanoj temperaturi i pritisku. Veliki uticaj na mehanika svojstva imaju sastav
i raspored staklenih vlakana. Zbog toga se na stranu radnog zazora postavljaju preteno vlakna PTFE,
a na stranu elika armirajua staklena vlakna. Materijali ove grupe koriste se pri niskim i visokim
pritiscima, ali pri malim brzinama.
C. Materijali sa lepljenim slojem plastine mase
Osnova strukture leita od ovih materjala su tanke eline trake za koje su zalepljene trake od
termoplastinih i termoreaktivnih smola, u koje je nanesen PTFE koji ima ulogu maziva. Poveanje
vrstoe plastine mase, postie se armiranom tkaninom, na pr. vlakna teflona isprepletana icom.
Forma tkanine je takva da su sa jedne strane razmetena ica koja se vari za elinu osnovu, a sa druge
strane vlakna teflona ispunjena termoreaktivnom smolom (na pr. fenolnom), za poveanje otpornosti
na habanje. U nekim sluajevima se spajanje termoplastinih smola sa elinom osnovom ostvaruje
lepkom koji ograniava doputenu temperaturu i pogorava otpornost na koroziju. Razraeno je vie
materijala ovog tipa, dozvoljenog raunskog pritiska 14-70 MPa.
D. Materijali sa slojem zasiene bronze
Kao osnova ovih materijala koristi se elik na koji se nanosi sloj sinterovane bronze. Bronza je
zasiena acetalnom smolom, pri emu se na kontaktnoj povrini obrazuje sloj iste smole, debljine oko
0.2 mm. Vana funkcija bronze je odvoenje temperature sa kontaktnih povrina. Acetalne smole
obezbeuju visoku otpornost na habanje i malo trenje u prisustvu ak i malih koliina ulja. Pri
odsustvu maziva, radne karakteristike su osrednje. Za uspeno podmazivanje, na radnoj povrini
leita bue se udubljenja, prenika 2.5 mm, koja se pre poetka eksploatacije pune plastinim
mazivom. Materijali ovog tipa spadaju u grupu prethodno podmazivanih jer zahtevaju uvoenje
maziva pre montae. Za produenje veka leita preporuuje se ponovo podmazivanje posle odreenog
perioda rada. Kod nekih tipova leita od ovog materijala predvia se zavrna obrada posle montiranja
aure u kuite. Ovo omoguava tano postizanje zadatog zazora i smanjenje iskoenja. Materijali se
mogu koristiti i sa tenim mazivom.
E. Materijali sa radnom povrinom od sinterovane ili livene bronze
Ovo su bimetalni materijali: elina osnova sa antifrikcionim slojem od bronze. Debljina ovog
sloja moe biti 0.25-0.75 mm, pri debljini eline osnove 0.75-3 mm, a u zavisnosti od dimenzija
kuita. Materijal zahteva ista maziva i vei broj dobro konstrukciono reenih ljebova za uspeno
podmazivanje.
Da bi se poboljale antifrikcione karakteristike bronze, esto se posteljica zaliva unutranjim
zalivkom belog metala (babit). Babit je legura kalaja, antimona, bakra i olova esto koriena u
116

industriji.
F. Materijali sa umetnutom radnom povrinom
Leita od ovakvih materijala sastoje se od elinog omotaa (prstena) u kome su u vrstom
sklopu postavljeni elementi od najlona ili drugih materijala; Materijali ovog tipa imaju loije radne
karakteristike od ranije navedenih, ali im je dobra strana to se umetci mogu zamenjivati.
6.3.3. HOMOGENI NEMETALI
A. Smole bez punioca
U ovu grupu materijala prvenstveno spadaju estice termoplastine i termoreaktivne smole:
najlon, acetalne smole, polietilen, poliamidi i teflon. Teflon bez punioca ima slabu otpornost na
habanje ali odline protivkorozione osobine i najmanji koeficijent trenja. Oblast primene ovakvih
materijala je veoma uska i ograniena.
B. Plastine mase sa puniocem-mazivom
Materijali ove grupe izrauju se na bazi termoplastinih i termoreaktivnih smola u koje se zbog
podmazivanja dodaje PTFE, disulfid molibden ili grafit, ime se unekoliko smanjuje trenje.
C. Plastine mase sa -puniocem kao armaturom
Osnovni punioc ove grupe materijala je stakleno vlakno koje se dodaje u razmeri 10-30%, ime
se poveava vrstoa, temperaturna stabilnost, a u nizu sluajeva i otpornost na habanje. Materijali se
uspeno koriste kod visokooptereenih oslonaca male brzine klizanja.
D. Plastine mase sa vie punioca
Primena nekoliko punioca poboljava svojstva mnogih plastinih masa, a naroito: trenje,
habanje, vrstou. Danas se u praksi koriste kompoziti:
acetalna smola-PTFE 15% - stakleno vlakno 30%
najlon-PTFE 15% - stakleno vlakno 30%
Razraeni su i mnogi drugi sastavi za rad u razliitim uslovima .
E. Tkani sastavi sa puniocem
Osnova ove grupe materijala su presovane fenolne smole u koje se kao punioc dodaje PTFE ili
disulfid molibdena. Kao armirajui materijal koriste se tkani sastavi, najee staklenih vlakana.
Oblast primene su oslonci malih optereenja, a materijali ove grupe se uspeno primenjuju kao
prevlake za spreavanje freting-korozije.
6.3.4. NEMETALI SA PUNIOCIMA
Osnova ovih materijala su tkana staklena vlakna, odreene orijentacije, Pogodnim rasporedom
staklenih vlakana postie se koeficijent toplotnog irenja koji odgovara koeficijentu irenja elika,
ime se uklanjaju mogue toplotne deformacije.
A. Materijali sa slojem vlakana
Materijali ove podgrupe uglavnom se izvode na dva naina. Po prvom se vlakna PTFE u formi
ueta navijaju na poseban okvir i zalivaju epoksidnim smolama. Po drugom, materijali se sastoje iz
dve grupe vlakana: vlakana PTFE i vlakana visoke vrstoe, savijenih zajedno.
B. Materijali sa lepljenim tkanim slojem
Tkani materijali osnove PTFE, dakrona ili drugih plastinih masa, namotavaju se na okvir pored
namotaja od staklene vune. U sastav tkanog materijala mogu ulaziti i vlakna za lepljenje,

117

C. Materijali sa lepljenom trakom

Trake debljine 0.38 mm, sa dodatkom PTFE, namotavaju se u vidu spirale i lepe na osnovu od
staklenih vlakana. Leita od ovih materijala karakteriu se visokom vrstoom i velikom otpornou
na habanje.
Kao to se moglo primetiti, danas se u savremenom konstruisanju kliznih leita koristi veliki
broj metalnih, nemetalnih i kompozitnih materijala, razliitih po svojim svojstvima i karakteristikama.
Za racionalan izbor materijala i optimalno konstruisanje leita, za konkretne eksploatacijske
uslove, neophodno je raspolagati odnosom izmeu specifinog habanja k = h / S p (h-debljina
pohabanog sloja, S-put trenja, p-pritisak), temperature povrine (T) i pritiska (p). Za izbor i proveru
izabranog materijala, kao i ocenjivanje celokupne konstrukcije, neophodno je znati i maksimalni
doputeni pritisak. Na dijagramu (sl. 94) dati su uporedni podaci maksimalnog doputenog pritiska,
karakteristinih materijala nabrojanih grupa |87|.
Dozvoljene vrednosti maksimalnog doputenog pritiska date su bez uzimanja u obzir uticaja
temperature i brzine. Pri korienju termoplastinih materijala, poveanje temperature kontaktnih
povrina smanjuje nosivost kliznih leita. Za takve materijale opravdanije je koristiti dijagrame sl. 95,
na kojima je pokazana zavisnost doputenog pritiska MN / m 2 od srednje povrinske temperature
leita |90 |.

118

Grafici sl. 95. mogu biti korisni za izbor materijala za leita poznatih vrednosti pritiska i
temperature. Za nemetale i kompozicione materijale, primenjivane u vidu tankih slojeva na metalnoj
osnovi, granine vrednosti pritiska mogu se neto poveati u odnosu na podatke dobijene sa grafika.
Za racionalan izbor materijala i optimalno konstruisanje leita, od sutinskog znaaja je i
poznavanje tribolokih svojstava korienih materijala.

Na sl. 96. dati su rezultati ispitivanja otpornosti na habanje nekih materijala koji se primenjuju u
konstruisanju leita |87|. Podaci su dobijeni pri laboratorijskim ispitivanjima aura unutranjeg
prenika 25.4 mm i duine 25.4 mm, pri oscilatornom kretanju frekvencije 10 ciklusa/min i
temperaturi ispitivanja 30C.
Jasno se uoava preimustvo plastinih masa nad metalima i velika uloga podmazivanja.
Na sl.97. predstavljene su zavisnosti specifinog habanja k m 2 / N od pritiska MN / m 2 za
materijale polimernih osnova |90|. Podaci su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjima leita male
brzine klizanja, pri normalnoj temperaturi okoline.

119

Kao to je poznato, temperatura kontaktnih povrina sutinski utie na triboloka ponaanja

elemenata trenja, to u svakom sluaju treba uzimati u obzir pri projektovanju leita i ispitivanju
materijala za leita.
Uticaj temperature na otpornost na habanje leita i1ustrovan je grafikom, pokazanim na sl. 98,
|90|. Za veinu materijala podaci su dobijeni pri normalnoj temperaturi, eksperimentalnim ispitivanjem
modela: rukavac-disk, i leita (krive 12 i 13).
Analiza grafika (sl. 98) pokazuje da je za sve materijale polimerne osnove karakteristian porast
habanja sa poveanjem temperature, a to je uslovljeno omekavanjem materijala i poveanjem stvarne
povrine kontakta.
Grafitna leita pokazuju osobinu porasta habanja sa poveanjem temperature. Pri niskim
temperaturama (ispod 100o C ), apsorpcija vodene pare grafitne povrine uzrokuje smanjenje

koeficijenta trenja i specifinog pritiska. U intervalu od 100 500o C slaba je zavisnost habanja od
temperature. Sa daljim porastom temperature habanje naglo raste i vezano je za intenzivnu oksidaciju.
Za polimere sa grafitnim puniocem karakteristian je porast specifinog habanja sa porastom
temperature.
Triboloka ponaanja metala i metalokeramikih legura (kermeta) principski se razlikuje od
ponaanja plastike: habanje se smanjuje sa poveanjem temperature usled intenzivnog obrazovanja
oksidnih prevlaka. Specifino habanje ovih materijala je visoko ali za razliku od plastinih masa ovi
materijali mogu da rade pri visokim temperaturama. Optimalno je koristiti ih za leita koja rade pri
temperaturi veoj od 350o C . Triboloke karakteristike leita od metala mogu se sutinski poboljati
korienjem tvrdih maziva.
Prevlake tvrdih maziva ( MoS 2 , PbO Sb2O3 ), na kontaktnoj povrini, obezbeuju mala
specifina habanja ( 10 13 10 16 m 2 / N ) . Nedostatak im je malo doputeno habanje (~0.03 mm).
Kobaltove legure, armirane karbidom volframa, imaju veliku otpornost na habanje pri
temperaturama 200 550o C , ali samo pri malim optereenjima. Sa porastom optereenja specifino
habanje naglo raste .

120

6.4. PODMAZIVANJE KLIZNIH LEITA

U radu kliznih leita, neminovno nastaju sile trenja klizanja izmeu leita i rukavca, koje na
sve naine pokuavamo maksimalno umanjiti i tako smanjiti neproizvodne gubitke energije, a habanje
dovesti na najmanju moguu meru. Zbog toga se klizna leita podmazuju.
U zavisnosti od konstrukcionih i eksploatacijskih parametara, leita rade u uslovima:
- hidrodinamikog podmazivanja
- hidrostatikog podmazivanja
- graninog podmazivanja

Posebnu vrstu podmazivanja predstavlja meovito podmazivanje, kao prelazan proces uslova
graninog podmazivanja ka hidrodinamikom podmazivanju.
Trenje, habanje i toplota usled trenja su pojave koje prate ljudski rod od nastajanja. Oni kotaju
sadanju svetsku ekonomiju bezbroj miliona dolara svake godine u izgubljenom vremenu, izgubljenoj
proizvodnji, izgubljenom materijalu i izgubljenoj energiji. Osnovni zadatak podmazivanje je da
maksimalno mogue podpomogne smanjivanju ovog kotanja.
6.4.1. HIDRODINAMIKO PODMAZIVANJE

Hidrodinamiko podmazivanje elemenata tribomehanikih sistema je takvo podmazivanje u

kome su kontaktne povrine razdvojene kontinualnim slojem maziva dovoljne debljine da onemogui
ist kontakt metala po metalu, izuzev u periodu pokretanja i zaustavljanja. Optereenje se prenosi
slojem maziva odreene moi noenja, a otpori usled trenja su odreeni veliinom unutranjeg trenja u
mazivu.
Hidrodinamiko podmazivanje postie se zahvaljujui pritisku u sloju maziva kao prirodna
posledica odreenih radnih uslova (geometrije i relativnog kretanja) i svojstava maziva.
Klasino reavanje problema hidrodinamikog podmazivanja, pa i hidrodinamikih kliznih
leita zasniva se na odreivanju zakona raspodele pritiska u mazivom sloju po Reynolds-ovoj
jednaini:
3 p 3 p
dh
+ h
= 6V
h
dx
x x z z

(102)

Ovde su: h - debljina sloja maziva, p - pritisak u sloju maziva, - dinamika viskoznost
maziva na radnoj temperaturi, V - brzina pokretne povrine, x, z - koordinate kretanja.
Opte analitiko reenje Reynolds-ove jednaine za direktna korienja nije ostvarljivo, zato su
neophodna dalja uproenja koja se svode na dve osnovne teorije:
A) Teoriju leita neograniene duine, za koju jednaina (102) ima oblik:
3 p
dh
h
= 6V
dx
x x

(103)

a izraz za pritisak:
h h0
dp
= 6V
dx
h3

(104)

( h0 - debljina sloja maziva na kome je dp / dp = 0 ).

B) Teoriju kratkog leita (nulte duine):
3 p
dh
h
= 6V
dx
z z

(105)

ijim se reenjem dobija funkcija pritiska:

121

p=

3V dh 2 l 2
( l -duina leita)
z
4
h 3 dx

(106)

Mada je Reynolds-ova jednaina jednako primenljiva za leita bilo kog tipa, najee se koristi
za dva najee koriena hidrodinamika leita: radijalno hidrodinamiko leite i aksijalno
hidrodinamiko leite.
6.4.2.1. Radijalna hidrodinamika leita sa statikim optereenjem
Radijalna hidrodinamika leita su najee koriena hidrodinamika leita, podmazivana
razliitim vrstama tenog fluida. Razlika unutranjeg poluprenika leita i poluprenika rukavca
naziva se radijalni zazor (c) i ispunjen je uljem za podmazivanje. Unutranji poluprenik leita je
neto vei od prenika rukavca. Najee su konstrukcije u kojima je rukavac obrtan, a leite miruje.

Delovanjem optereenja na rukavac dolazi do njegovog pomeranja iz centra leita,

uspostavljanja ekscentrine ravnotee i formiranja konvergentnog zazora, neophodnog za razvoj
pritiska u sloju maziva. Poloaj rukavca i raspored pritiska kod hidrodinamikog leita prikazan je na
sl. 99.
Debljina sloja maziva (h) u proizvoljnom poloaju ugaone koordinate, merene od linije centara
( ) u aproksimativnom obliku je:
h = c + e cos = c(1 + cos )

(107)

Veliina e je ekscentritet leita, a odnos e / c = relativni ekscentritet. Tipino za leita

podmazivana tenim fluidom je c / r 0.002 pa se tako jednaina (107) sa dovoljnom tanou moe
koristiti u mnogim praktinim problemima.
Minimalna debljina mazivog sloja ( hmin ) data je izrazom:
hmin = c(1 )

(l08)

Bezdimenzionalna veliina S, poznata kao Sommerfeld-ov broj se iroko koristi kao

karakteristika performansi kliznih leita, a posebno modi noenja:

p c
S=

n r
gde su: p =

(109)

F
- optereenje po jedinici projektovane povrine
l d

d - prenik leita

l - duina leita

n - broj obrtaja
122

Jednaina (109) uspostavlja odnos izmeu optereenja (F), konstrukcionih parametara i

karakteristika maziva. Hidrodinamika debljina sloja maziva je takoe funkcija veliine S i opada sa
porastom njene vrednosti.
Za nesmetani rad hidrodinamikog leita neophodno je dovoenje odreene koliine ulja s
obzirom da ulje istie na krajevima leita. Ukupan protok maziva ( Qu ) se u optem sluaju sastoji iz
protoka maziva uslovljenog kretanjem rukavca ( Qr ) i protoka uslovljenog pritiskom pod kojim se
mazivo dovodi ( Q p ):

Qu = Qr + Q p

(110)

Komponenta Qr se najee odreuje kao:

l
l
0.223
d
d

Qr = 2r 2c

(111)

gde je: - ugaona brzina rukavca

Izraz za komponentu Q p zavisi od konstrukcionih reenja kanala za dovoenje maziva. Za sluaj
radijalnog kanala:
Q p = 1.047

c 3rp s
1 + 1.5 2
l1

(112)

( l1 - duina dela leaja bez kanala, ps - pritisak snabdevanja).

Sprovedena analiza definisanja osnovnih parametara radijalnih hidrodinamikih leita vai za
sluajeve statikog optereenja. Korienjem navedenih izraza i dostupnih dijagrama mogue je
relativno jednostavno i sa dovoljnom tanou definisati osnovne radne karakteristike. Problemi su
znatno sloeniji ali ne i nereivi kod leita koja rade u uslovima dinamikih optereenja.
Pored tenih maziva koja su najee u upotrebi, leita se mogu podmazivati i gasovitim
mazivima, vazduhom, kao i polutekuim mazivima.
6.4.1.2. Aksijalna hidrodinamika leita
Za razmatranje hidrodinamikog podmazivanja aksijalnih leita najee se u literaturi koristi
prototip aksijalnog leita sa pokretnim klizaem i nepokretnim segmentom (sl. 97), pod nagibom.
Relativnim kretanjem klizaa u odnosu na segment postie se pritisak u ulju iji je raspored
takoe prikazan na sl. 100. podmazivanje i radne karakteristike leita zavise od konvergentnog ili
klinastog zazora koji se obezbeuje samim konstrukcionim reenjem. Zbog toga se i segmenti
aksijalnih hidrodinamikih leita izvode u vie razliitih varijanti.

Debljina mazivog sloja kao funkcija poloaja klizaa data je izrazom:

x

h = h0 1 + m
l

(113)
123

gde je:
m=

h1
1
h0

Uobiajene vrednosti parametra m su od 0.5-2.0 pa za najee vrednosti m = 1 odnos debljine

mazivog sloja na krajevima je: h = 2h0
6.4.2. HIDROSTATIKO PODMAZIVANJE
Hidrostatiko podmazivanje je u principu najprostiji oblik tenog podmazivanja. Nosivost
mazivog sloja se ostvaruje i podrava uvoenjem maziva pod pritiskom iz spoljanje sredine.
Najbitnija svojstva ovakvog podmazivanja su razdvojenost elemenata leita mazivim slojem pri svim
uslovima rada, ukljuujui i brzinu V = 0 .

Shema na sl. 101. ilustruje sutinu hidrostatikog podmazivanja aksijalnog leita. Pre dovoenja
maziva, eona povrina rukavca lezi na kontaktnoj povrini leita (sl. 101.a). Mazivo se pod pritiskom
ps dovodi u kruni ljeb, bilo pumpom ili razvodnikom i prigunicom. Rukavac e leati na
kontaktnoj povrini leita sve dok je pritisak u dovoenom mazivu manji od vrednosti F / Ar ( Ar povrina ljeba). Kad pritisak ps postane vei od F / Ar , rukavac e se podii i elementi
tribomehanikog sistema e biti razdeljeni mazivim slojem (sl. 101.b). U ljebu vlada pritisak
pr = ps p ( p -gubici u sistemu podmazivanja). Mazivo istie radijalno kroz zazor debljine h i na
krajevima dostie pritisak p1 , koji je obino blizu atmosferskog.
Mesna brzina maziva u radijalnom pravcu se moe matematiki definisati kao:

V=

h 2 dp 4 z 2
1 2
8 dr
h

(114)

gde su: z - koordinata u pravcu upravnom na pravac strujanja

- dinamika viskoznost
h - debljina mazivog sloja

dp / dr - gradijent pritiska u radijalnom pravcu.

Izraz (114) se moe koristiti kako u sluaju istiskivanja maziva iz zazora V = V (h, r , z ) tako i za

hidrostatike leita u kojima je V = V (r , z ) samo funkcija poloaja.

Srednja brzina teenja maziva je V = 2V0 / 3 gde je V0 maksimalna vrednost dobijena

stavljanjem z = 0 u izraz (114). Korienjem navedenih relacija mogue je postaviti izraz za protok
maziva na polupreniku r, kao:

124

Q = 2rhV =

rh 3 dp
6 dr

(115)

Integraljenjem izraza (115) po r i korienjem graninih uslova p = 0 pri r = R i p = pr pri

r = R0 , dobijamo:
p=

6Q

ln

R
pri R0 r R
r

(116)

i:

Q=

pr h 3
6 ln(R / R0 )

(117)

Jednaina (116) opisuje raspodelu pritiska na svakom polupreniku kontaktne povrine leita, a
formula (117) protok maziva neophodan za odravanjem hidrostatikog mazivog sloja (h) kao i
pritisak dovoenog maziva ( pr ).
Optereenje F uravnoteava se pritiskom napajanja pr na povrini oljebljenja ( R0 ), sl. 101.b. i
promenljivim pritiskom p koji deluje na ostalu povrinu kontakta, tj.:
F = R02 pr +

p 2rdr

(118)

R0

Postavljanjem p iz izraza (116), mogue je dobiti izraz za mo noenja, kao:

F=

pr R 2 R02
2 ln (R / R0 )

(119)

Formule (117) i (119) omoguavaju dimenzionisanje leita pri unapred zadatim vrednostima
optereenja i protoka maziva.
Potrebna snaga dovoenja i podmazivanja leita moe se odrediti kao zbir snage pumpanja
( Pp ) i izgubljene snage trenja ( Pt ), ne raunajui gubitke u razvodniku ili prigunici:

P = Pp + Pt = ps Q +

V 2 At

(120)

gde je: At - nominalna povrina kontakta.

Nosivost hidrostatikih leita zavisi od pritiska maziva i obino ne prelazi vrednosti
160 daN / cm 2 .

vrstoa mazivog sloja je ograniena veliinom pritiska koju ostvaruje pumpa, dimenzijama
leita i minimalnim vrednostima radijalnog zazora. U svakom sluaju ne bi trebala da prelazi vrednost
vrstoe elemenata kuita.
Hidrostatika leita odravaju radnu sposobnost pri brzini klizanja ravnoj nuli. Pri obimnim
brzinama 15 m / s mogu nastati oscilovanja rotora pod dejstvom hidrodinamikih sila. Za smanjenje
hidrodinamikih sila pri maloj dubini ljeba, zidovi ljeba se opremaju unutranjim otvorima. Veliina
hidrodinamikih sila zavisi od radijusa zaobljenja ivica ljeba.
Porast temperature maziva proporcionalna je kvadratu obimne brzine vratila i potronji maziva. ,
Tanost obrtanja vratila hidrostatikih leita moe biti vea od tanosti obrade elemenata
leita. Mazivi sloj delimino kompenzuje neravnine rukavca. Poveanjem zazora smanjuje se uticaj
neravnina.
125

Primena hidrostatikih leita je viestrana. Dobre strane ovakvih .leita su: mogunost rada pri
brzinama bliskih nuli, malo i postojano trenje pri malim brzinama klizanja, visoka tanost, malo
habanje, dobro hlaenje, mala potrebna snaga pogona, mogunost regulisanja.
Hidrostatika leita se uspeno primenjuju u servomehanizmima za tana regulisanja
pomeranja, u glavnim vretenima builica i brusilica.
Maziva hidrostatikih leita mogu biti tena ili gasovita. Tena maziva se sa uspehom koriste
pri velikim optereenjima. Dobar primer su leita teleskopa Mount Palomer ija je teina 500 tona, a
koeficijent trenja 4 10 6 , kao i grandioznog radio-teleskopa Green Bank, ija je teina suporta 2000
tona.
Gasna maziva su prikladna za mala optereenja (builice velikih brzina, iroskopi).

6.4.3. GRANINO PODMAZIVANJE

Bez obzira na konstrukciju leita, postoje periodi u eksploataciji u kojima se ne moe odrati
mazivi sloj izmeu elemenata tribomehanikog sistema. Pri startovanju hidrodinamikih leita, na pr.
dolazi do direktnog kontakta spregnutih povrina pre nego to se uspostavi nosivi mazivi sloj.
Analogna pojava prisutna je i u periodu zaustavljanja. U drugim sluajevima, optereenje, moe biti
tako veliko ili brzine tako male, da nije mogue postii hidrodinamiki film pod bilo kojim uslovima.
Takvo podmazivanje u kome se ne moe obezbediti potpuno odvajanje kontaktnih povrina
mazivim slojem, naziva se graninim podmazivanjem. Granino podmazivanje je stanje takvog
podmazivanja kada konstrukcija, optereenje, nain podmazivanja i dovoenja maziva ne obezbeuju
formiranje mazivog sloja hidrodinamikim delovanjem, sloja koji e u potpunosti razdvojiti povrine u
kontaktu.
Pri ovakvom podmazivanju, adsorpcija maziva ili nekih od aktivnih komponenata maziva i
kontaktnih povrina, kao i formiranje graninih slojeva maziva male vrstoe na smicanje, smanjuje
direktan kontakt metala i u mnogome odreuje karakteristiku otpornosti na habanje.
Debljina filma pri graninom podmazivanju je od 10 10 4 cm do debljine molekula.
Na ovom mestu treba napomenuti da je granino podmazivanje veoma sloeno i da je
mehanizam nastajanja i ponaanja trenja u uslovima graninog podmazivanja podrobnije opisan u
poglavlju o trenju i kliznim leitima. Istovremeno treba naglasiti da je habanje u uslovima graninog
podmazivanja veoma intenzivno i da vek trajanja leita u mnogome zavisi od duine rada leita u
uslovima graninog podmazivanja.
Na pojavu graninog podmazivanja mogu uticati i: visoka optereenja, male brzine, mala
viskoznost maziva, pogrena montaa, nedovoljni zazori, nepravilne i hrapave kontaktne povrine.
Broj uticajnih faktora je veliki, to pokazuje da je minimiziranje uticaja graninog podmazivanja
veoma sloen i osetljiv postupak.
Jedna od najee korienih metoda u cilju smanjenja trenja i habanja u periodu graninog
podmazivanja je pravilan izbor materijala. Kombinacija materijala leite-rukavac mora biti isto tako
odgovarajue dobra kao i korieno mazivo.
Primena polarnih aditiva, aditiva za smanjenje habanja i aditiva za visoke pritiske, potpomae
formiranje graninih slojeva koji smanjuju habanje i produavaju vek trajanja leita. O ovim i drugim
aditivima bilo je vie reci u poglavlju o kotrljajnim leajima.

6.4.4. IZBOR MAZIVA

Klizna leita se najee podmazuju mineralnim uljima i mastima. Sintetika ulja je korisno
primenjivati u uslovima visokih i niskih temperatura. Voda i procesni fluidi se takoe- mogu koristiti
kao maziva u izvesnim i odreenim uslovima.
Opte karakteristike navedenih maziva, date su u tabeli 15.

126

Tabela 15:
Vrsta maziva

Oblast radnih uslova

Napomena

Mineralna ulja

Upotrebljiva u irokom opsegu viskoznosti .

Za optereenja i brzine u
Mogui problemi pojave korozije pri korienju
svim uslovima
odreenih aditiva (na pr. aditiva za visoke pritiske

Sintetika ulja

Za sve uslove
Oblast upotrebljive viskoznosti je ograniena
upotrebljive viskoznosti

Masti

Za radne brzine ispod

1 2 m / s

Pogodna za sluajeve neophodnog zaptivanja kao

prekidnog kretanja

Neophodno spreavanje kontaminacije okolnih

Procesni fluidi
Zavisi od svojstva fluida materija (prehrambenih proizvoda, hemikalija,
itd.). Specijalni zahtevi pri konstruisanju i izboru
materijala
Najvanije svojstvo maziva za klizna leita je viskoznost. U sluaju male viskoznosti nosivost
leita je nedovoljna. Velika viskoznost pri radnim temperaturama istovremeno znai i nepotrebno
poveanje gubitaka snage, odnosno manji stepen iskorienja.

Na sl. 102, prikazan je dijagram zavisnosti minimalno potrebne viskoznosti od brzine i

optereenja koji se moe koristiti pri izboru ulja. Treba primetiti da se navedene vrednosti odnose na
fluide koji rade u uslovima srednjih temperatura. Kako viskoznost mineralnih ulja opada sa porastom
temperature, na sl. 103. je prikazana zavisnost viskoziteta od temperature tipinih mineralnih ulja.
Maziva svojstva masti koja se koriste za podmazivanje leita u mnogome zavise od viskoznosti
osnovnog ulja kao i od vrste i tipa sredstva za zgunjavanje. Osnovne karakteristike najee
korienih masti date su u tabeli 16.
Tabela 16:
Maziva mast
Litijumova
Kalcijumova

Temperat. oblast
-30 do 135C
-5 do 60C

Osnovne karakterist.
Opte nainene
Relativno jeft.

Bentonitna
-30 do 200C
iroka temper.oblast
Klizna leita ne zahtevaju previe korienje aditiva kao dodatka uljima, izuzimajui leita
koja rade u posebnim i strogo definisanim uslovima. Aditivi i izvesni kontaminatori mogu predstavljati
potencijalnu opasnost pojave korozije i mnogih problema vezanih za ovu vrstu habanja.
127

6.4.5. SAMOPODMAZUJUA LEITA

Samopodmazujua klizna leita koriste se u tri osnovna sluaja:
1) Kada ne mogu biti stvoreni uslovi obrazovanja hidrodinamikog mazivog sloja.
2) Kada uslovi rada (vakum, jonizirajua radijacija, ekstremne temperature, korienje u
prehrambenoj industriji) ne doputaju primenu klasinih maziva i
3) Kada uslovi rada i tehniki zahtevi ne omoguavaju uspostavljanje sistema podmazivanja i
preiavanja.
U nekim sluajevima samopodmazujua leita primenjuju se i pri postojanju podmazivanja,
kada se podmazivanjem smanjuje trenje i obezbeuje hlaenje, a takoe kada mazivo (voda na pr.) ne
obezbeuje dovoljna maziva svojstva.
Danas se u osnovi koriste dve grupe samopodmazujuih leita: leita koja rade na suvo
(izraena od PTFE, molibden disulfida, grafita, i drugih nemetala) i leita koja sadre tena maziva u
svojoj poroznoj strukturi.
O osobinama i svojstvima materijala od kojih se izrauju samopodmazujua leita bilo je vie
reci u poglavlju o materijalima.
6.5. FAKTORI UTICAJA I HABANJE KLIZNIH LEITA
Nastajanje i brzina razvoja tribolokih procesa, kao i stepen intenziteta habanja kliznih leita
zavise od velikog broja kompleksno povezanih faktora. Uticaj materijala, podmazivanja, optereenja,
topografije, strukture povrinskih slojeva, atmosferskog okruenja, konstrukcionih parametara,
zagaenja maziva i dr. je veoma veliki i sutinski predodreuje eksploatacijska ponaanja i vek
trajanja.
U daljem tekstu bie rei o nekim faktorima koji pored materijala i podmazivanja znaajno utiu
na habanje kliznih leita.
Radna sposobnost leita sa tenim podmazivanjem sutinski zavisi od veliine radijalnog
zazora. Pri veim zazorima smanjuje se nosivost leita ali se zato poboljava razmena toplote. Leita
sa malim zazorom rade pri viim temperaturama, zato se njihova poveana nosivost u odreenom
stepenu smanjuje zbog opadanja viskoznosti maziva.
Sa poveanjem zazora u procesu eksploatacije, menjaju se i uslovi obrazovanja mazivog sloja, pa
prema tome i uslovi habanja elemenata leita. Na sl. 104. je ematski prikazana izmena intenziteta
habanja (I) kliznih leita pri promenljivom optereenju, usled poveanja zbog habanja radijalnog
zazora (c), a to dovodi do nastajanja dopunskih dinamikih optereenja. Neophodno je primetiti da
nastajanje dopunskih dinamikih optereenja usled habanja utie na proces smanjenja radne
sposobnosti i drugih sklopova, kinematski vezanih sa datim leitima.

Veza intenziteta habanja i veliine radijalnog zazora kod hidrodinamikih leita ima nasledni
karakter |81|.
Izbor relativnog radijalnog zazora ( = c / r ) zavisi od zahtevane izlazne tanosti parametara
128

leinog sklopa, tanosti izrade, moguih elastinih i temperaturnih deformacija, itd. to su vei
zahtevi za tanost to i radijalni zazori moraju biti manji a nosivost vea. Pri odreivanju minimalne
vrednosti relativnog radijalnog zazora u obzir se moraju uzimati i pojave temperaturnog irenja
elemenata leita, tj. mora biti zadovoljen uslov min > t , gde je - koeficijent linearnog irenja
vratila, a t mogua razlika temperatura rukavca i posteljice, dobijena reenjem jednaine toplotnog
bilansa.
Teko optereena leita (leita turbina, motora sa unutranjim sagorevanjem i dr.) u veini
sluajeva stradaju zbog pojave skoringa ili zamornog habanja.
Precizna hidrodinamika leita (glavna vretena maina alatki i dr.) rade pri relativno manjim
optereenjima i postupno se habaju u periodima startovanja i zaustavljanja, kada se javlja granino
trenje.
Habanje hidrostatikih leita pri graninom trenju i periodima startovanja i zaustavljanja je
praktino iskljueno. Ali u sluajevima projektovanja leita kada je nedovoljno analizirana osobenost
konstrukcije maine ili agregata, a takoe i eksploatacioni uslovi, granino trenje moe nastati i u
procesu rada.
Da bi se ustanovila eksperimentalna zavisnost uticaja broja startovanja i zaustavljanja, kao i
ocena uticaja zagaenja mazivog materijala na intenzitet habanja, vrena su brojna ubrzana ispitivanja
kliznih leita |80|. Merenje habanja je vreno metodom povrinske aktivacije, a uslovi i karakteristike
reima ispitivanja svih etapa date su u tabeli 17.

Na sl. 105. je predstavljena zavisnost habanja od nivoa zagaenosti mazivog materijala. Oblik
krive habanja jasno pokazuje uticaj startovanja i zaustavljanja, poto se leite haba veoma intenzivno.
Poveanje koncentracije abrazivnih estica u ulju vodi ka poveanju brzine habanja, pri emu se pri
svakoj veoj koncentraciji abraziva uoava novi period uhodavanja. Eksperimentalna ispitivanja
potvruju pretpostavku da intenzitet habanja hidrodinamikih leita sutinski zavisi kako od broja
ciklusa startovanja-zaustavljanja, tako i od stepena zagaenja mazivog materijala.
U cilju izbora optimalne kombinacije materijala vratilo-leite, a naroito ispitivanja uticaja
hrapavosti rukavca vratila na leita, u uslovima graninog podmazivanja, vrena su uporedna
ispitivanja na realnim leitima i tribometru |91|. Osnovni podaci ispitivanih legura za leita dati su u
tabeli 18.
Materijal vratila pri svira ispitivanjima je bio isti elik, podvrgnut cementaciji i kaljenju do
tvrdoe 680 107 N / m 2 , razliitog srednjeg kvadratnog odstupanja profila (Rq).

129

Rezultati ispitivanja dati su na sl. 106, u vidu. dijagrama. Analiza dijagrama pokazuje da poetna
topografija elinog rukavca znatno utie na intenzitet habanja leinih legura. Intenzitet habanja u
ovim ispitivanjima je izraen preko specifinog intenziteta habanja (k), tj. veliine teinskog habanja
po jedinici optereenja i jedinici puta trenja. Intenzitet habanja raste u svim sluajevima sa porastom
veliine Rq. Najbolji rezultati su dobijeni sa legurom CuSn6 (kalajna bronza), najgori sa legurom
AlSn6. Potvreni su i neki raniji zakljuci o nepovoljnom uticaju zaostalog fosfora, sadranog u
kalajnoj bronzi.
Analiza sastava pohabanih povrina i produkata habanja pokazuje da je kod prvih sedam legura
(tab. 18) dimenzija estica habanja krajnje neznatna (do 0.1 ), da su nemetalnog karaktera, to
svedoi o habanju reueg tipa kada se meke legure habaju tvrdim neravninama eline povrine.
Opiti sa poslednje dve legure (tab. 18) pokazuju da u produktima habanja ima znatne koliine metalnih
estica, dimenzija do 1 , a na elinoj povrini rukavca primeuju se tragovi transfera metala, to
svedoi da je habanje u ovim sluajevima imalo i athezioni karakter.
Ispitivanja su takoe pokazala da neke od ispitivanih legura (1,2,3,5,8,9) poseduju sposobnost
sniavanja poetne hrapavosti elinog rukavca, tj. poliraju vratilo. Isti efekat se nije zapazio u
legurama 4,6,7 iako je legura 4 znatno tvra od mekih legura 1 i 2. Pretpostavke su da je u uslovima
sprovedenih ispitivanja poliranje mikroneravnina elinog rukavca bilo vezano za elektrohemijske
procese u zoni kontakta.
Usporavanje razvoja tribolokih procesa, smanjenje habanja, poveanje nosivosti i konano
produenje veka trajanja, mogue je postii i racionalnim reimima uhodavanja, kojima se formira
optimalna topografija i struktura kontaktnog sloja.
Optimalno uhodavanje omoguuje stabilizaciju temperaturnog reima i karakteristika trenja,
smanjuje kritinu debljinu mazivog sloja i poveava granino optereenje pri kome nastaje skoring.
Pravilnim uhodavanjem mogue je poveati nosivost leita i vie od 2 puta |92|.

130

7. KARAKTERISTIKE TRIBOLOKIH PROCESA LANANIH PRENOSNIKA

Lanani prenosnici su mehaniki prenosnici kod kojih se prenos snage ostvaruje gibkim
elementima-lancima. U sastavu jednog lananog prenosa su i lananici, kao i ureaji za zatezanje i
podmazivanje.
Danas se u mainskoj tehnici primenjuje veliki broj razliitih lanaca. Prema osnovnim
karakteristikama koje ispoljavaju u eksploataciji , mogue ih je podeliti u tri osnovne grupe: pogonski,
teretni i vuni.
Pogonski lanci su najrasprostranjeniji. Oni u veini sluajeva prenose snagu i ostvaruju kretanje
od izvora energije. Primenjuju se kako pri malim tako i pri veim brzinama (do 30-35 m/s). Jedan
lanac moe prenositi snagu na vie vratila istovremeno, pri razliitim osnim rastojanjima lananika.
Stepen korisnog dejstva ove grupe lanaca uglavnom zavisi od rada sile trenja u zglobu i pri najboljim
uslovima dostie vrednost 0.97-0.99. U grupu pogonskih lanaca spadaju: valjkasti, aurasti i zupasti
lanci.
Teretni lanci slue za veanje, dizanje i premetanje tereta kod koturaa, vitla, dizalinih ureaja,
hidrotehnikih objekata i drugih mehanizama periodine primene. Rade u uslovima malih brzina, 0.250.5 |m/s|. Veoma im je retka upotreba kod lananih prenosnika i lananih ureaja neprekidnog dejstva.
Vuni lanci slue za transport i premetanje tereta kod transportnih maina: konvejera, dizalica,
eksalatora, elevatora i drugih lananih ureaja. Brzina kretanja ove grupe lanaca obino ne prelazi 2
|m/s|.
Analizom primene lananog prenosa u konstrukcijama, kao i godinjom proizvodnjom lanaca
kod nas i u svetu, moe se zakljuiti da su u upotrebi najee pogonski lanci: valjkasti i aurasti
(skoro 90% ukupne produkcije). U nastavku ove knjige razmatrae se uglavnom triboloki problemi
vezani za ove dve vrste lanaca.
Ispitivanja tribolokih karakteristika lanaca, a posebno zgloba kao vitalnog sklopa, pokazuju da
se lanac povlai iz eksploatacije najee usled prekomernog poveanja srednjeg koraka. Doputeno
izduenje koraka lanca h = 3% pri normalnom veku trajanja od 15000 asova.

7.1. MEHANIZAM SPREZANJA I KARAKTERISTIKE HABANJA LANCA

Ispitivanja su pokazala da se lanac povlai iz eksploatacije najee usled prekomernog
poveanja srednjeg koraka (3%), Poveanje koraka nastupa uglavnom kao rezultat habanja elemenata
zgloba (osovine, aure i valjka) ali moe nastati i kao rezultat slabljenja ili naruavanja vrstoe sklopa
osovine i aure sa spoljanjom i unutranjom lamelom.
Habanje elemenata zgloba najveim delom nastaje pri nailaenju i silaenju lanca sa lananika.
Na intenzitet habanja veliki uticaj imaju oscilovanja lanca, a naroito poprene oscilacije, kao i
uzduni i popreni udari pri nailaenju lanka na zub lananika.
I pored velikog broja radova posveenih habanju lanaca, osobine habanja elemenata zgloba pri
njegovom prolaenju po konturi su nedovoljno prouene. Obino se pretpostavlja da je put trenjastalna veliina za osovinicu i auru i da je odreen uglom uzajamnog obrtanja elemenata zgloba. Pri
tome se izostavlja da se sila pritiska zuba lananika menja po veliini i pravcu, a da je put trenja
definisan osobinama relativnog pomeranja osovinice i aure i uslovima kontakta zgloba i zuba
lananika.
Razmotriemo osobine sprezanja i habanje elemenata zgloba pogonskog lanca pri njegovom
kretanju po konturi lananog prenosa. Periodom nailaska lanka u spregu nazivaemo vreme od
poetka ulaska u spregu zgloba koji ide napred do trenutka kontakta sa zubom lananika narednog
zgloba, a period izlaska iz sprege-vreme od izlaenja iz sprege zgloba koji ide napred do kraja
kontakta narednog zgloba sa zubom lananika. Period nailaenja i silaenja zgloba odreuje se
ugaonim korakom lananika i njegovom ugaonom brzinom i usled razlike koraka je sluajna veliina.
Za ocenu puta trenja elemenata zgloba u kontaktu i promenu sile u kontaktu razmotrimo sl. 107.
na kojoj je ematski pokazan presek zglobova u krajnjem trenutku njihovog nailaenja i silaenja sa
131

lananika. Pri obrtanju, lananika ugaonom brzinom , zaokretanje kontaktne povrine je ugao
( - vreme zaokretanja). Prihvatajui da je prenik osovinice ( d1 .) i aure ( d 2 ) priblino jednak, tj.
d1 = d 2 = d , put trenja se odreuje relativnim uglom zaokretanja elemenata u kontaktu.
Pri nailaenju spoljanjeg lanka na pogonski i gonjeni lananik, aura zgloba zajedno sa
spoljanjim lankom zaokree se u odnosu na osovinicu za neki ugao S (sl. b i f). Veliina ugla
zaokretanja je sluajna veliina, funkcija razlike koraka lanca i lananika, tanosti oblika profila
lananika, razlike veliina poluprenika razmetanja zglobova na zube lananika i krede se u
granicama vrednosti ugaonog koraka ( 2 / z ) do nule. Poto je u sluajevima normalnog sprezanja
korak lanca neto vei od koraka lananika, ulazei u sprezanje zglob lezi na aktivnim delovima
profila (ne na dnu meuzublja) i odrava taj poloaj u toku celog perioda sprezanja. Put trenja aure
jednak je duini luka koji preu povrine u kontaktu pri zaokretanju za navedeni ugao. Izmeu aure i
osovinice javlja se trenje klizanja. Pri ovom zaokretanju javlja se istovremeno i klizanje izmeu valjka
i aure, upresovane u unutranji lanak.

U konstrukcijama lananika proirenog meuzublja dolazi do klizanja zgloba ka udubljenju ali

zglob i dalje ostaje na radnom delu profila zuba. Tom prilikom dolazi do kotrljanja valjka kod
valjkastih i klizanja aure kod aurastih lanaca. Na taj nain prisustvo valjka u konstrukciji lanca
spreava habanje zuba lananika usled klizanja.
Pri ulaenju u spregu spoljanjeg lanka, optereenje se prenosi preko valjka i aure na
osovinicu. Habanje aure se vri u oblasti najveeg optereenja, ija se linija delovanja sa savijanjem
lanka premeta. Oblast habanja je simetrina osi spoljanjeg lanka. Habanje osovinice se vri po
luku koji definie ugao zaokretanja aure zgloba. Sila koja deluje na auru pri nailaenju spoljanjeg
lanka menja se od vrednosti sile u vunom ogranku do veliine sile definisane koeficijentom
sprezanja za pogonski lananik. Kod gonjenog lananika sila delovanja je konstantna i jednaka sili
zatezanja u vunom ogranku.
Pri nailaenju unutranjeg lanka na zube pogonskog (sl. c) i gonjenog lananika (sl. g) dolazi do
zaokretanja osovinice zajedno sa unutranjim lankom u odnosu na auru. Put trenja osovinice ravan je
luku po kome se premeta povrina pritiska. Habanje valjka se deava po povrini kontaktnog pritiska,
a aure po luku puta trenja.
Pri silaenju spoljanjeg zgloba sa pogonskog (sl. d) i gonjenog lananika (sl. h), osovinica se
132

zajedno sa unutranjim lankom zaokree u auri za neki ugao sluajne veliine. Put trenja osovinice
jednak je duini luka koji opisuje povrina kontaktnog pritiska osovinice po unutranjoj povrini aure.
Izmeu osovinice i aure javlja se klizanje, a pritisak zuba lananika preko aure prima samo
osovinica. Osovinica se haba samo po povrini pritiska, a aura po luku zaokretanja.
Pri silaenju unutranjeg zgloba sa pogonskog (sl. e) i gonjenog lananika (sl. f), aura se
zajedno sa spoljanjim zglobom i lananikom zaokree u odnosu na osovinicu. Put trenja aure jednak
je duini luka preenog pri kontaktu i zaokretanju oko osovinice. Pritisak zuba lananika prima aura.
Osovinica se haba po putu trenja nastalog usled zaokretanja aure, a aura po povrini kontaktnog
pritiska.
Analiza habanja elemenata zgloba pri radu lananog prenosnika pokazuje da habanje u svakom
momentu zavisi od poloaja zgloba u konturi lanca. Na habanje elemenata zgloba utie veliki broj
faktora pri emu veliki uticaj ispoljavaju put trenja i intenzitet sile u zglobu. Maksimalno habanje
osovinice i aure opaa se na mestima njihovog kontakta i trenja u periodima nailaenja na pogonski i
silaenja sa gonjenog lananika. Ovo se objanjava intenzitetom i poloajem sile u zglobu koja zavisi
od ugaonog koraka zuba lananika, poloaja zgloba u sprezi i ugla profila zuba lananika. Pri
nailaenju zgloba na lananik kao i pri silaenju sa gonjenog lananika,intenziteti ovih sila su najvei i
pribliavaju se vrednosti sile u vunom ogranku. Ove sile sutinski utiu na intenzitet habanja.
Analiza veeg broja pohabanih zglobova, uz dopunu prethodnih razmatranja, pokazuje da je
zona maksimalnog habanja aure smetena du ose simetrije lanka, usmerena ka periferiji lanka i u
stranu zaokretanja lanka. Maksimalno habanje osovinice je usmereno ka unutranjem delu lanka, u
suprotnu stranu od pravca zaokretanja lanka. Na pohabanim elementima zgloba jasno se uoavaju i
zone manje intenzivnog habanja u kojima preovlauje trenje kotrljanja.
7.2. UDAR LANCA O LANANIK
Osobenosti sprezanja lananog prenosa uslovljavaju kretanje zgloba,i zuba lananika jedan ka
drugom u susret, odreenim brzinama. Pri njihovom sprezanju dolazi do udara. Ti udari razarajue
deluju na lanac, elemente lanca, zub lananika i uzrok su specifinog uma kojim je praen rad
lananog prenosa. Eksploatacijska i laboratorijska iskustva pokazuju da pogonski lanci, pri veim
brojevima obrta, relativno esto stradaju usled udarno-ciklinih razaranja njihovih elemenata.
Analiza konstrukcionih parametara i eksploatacijskih ponaanja pokazuje da u zglobu pred sudar
postoji odreeni zazor izmeu valjka i aure ( 1 ) na strani udara, kao i zazor izmeu aure i osovinice
( 2 ) u zglobu unutranjeg lanka. Zazori se u procesu udara naizmenino smenjuju.
Pri ulasku u spregu zgloba spoljanjeg lanka, najpre valjak udari o zub lananika, a zatim se
aura i osovinica sudaraju sa valjkom kao jedna celina. Poloaj i mesto kontakta zgloba sa aktivnim
delom profila zuba zavisi od odnosa koraka lanca i lananika. Po zavrenom udaru, zglob se nakratko
pomera (premeta) po profilu zuba lananika, pri emu nastaje kotrljanje valjka po zubu i istovremeno
klizanje izmeu valjka i aure. Karakteristike daljeg kretanja elemenata lanca i osobine habanja
elemenata zgloba kao posledice optereenja i relativnog kretanja date su u prethodnom poglavlju.
Na sl. 108. dati su oscilogrami raspodele optereenja zgloba spoljanjeg lanka pri sprezanju sa
zubima pogonskog (vreme sprezanja - TP ) i voenog (vreme sprezanja - TG ) lananika, vreni
metodom tenzometrije |110|.
Pri ulasku u spregu zgloba, prvo valjak udari o zub lananika silom Fu , zatim osovinica i aura
o valjak. Kako osovinica i aura u zglobu spoljanjeg lanka pri sudaru deluju kao celina, maksimalna
vrednost sile udara ( Fu max ) zgloba je za 10-15% vea. od maksimalne sile udara unutranjeg lanka.
Prisustvo valjka ne poveava veliinu Fu max .

133

Posle udara, pri daljem obrtanju lananika, na zglob deluje optereenje (pritisak zuba lananika
na zglob) uslovljeno zatezanjem lanca i oscilovanjem ogranka i lananika izazvanim sudarom. Srednja
vrednost takvog optereenja menja se od 0 do maksimalne vrednosti FN 1 max na kraju ulaska u spregu
zgloba (linija mn na sl. 108.a). Pri tome se promena optereenja podvrgava zakonu raspodele
optereenja.
Udar sledeeg zgloba (2-gog)poveava FN 1 max za veliinu FN 2 . To poveanje zavisi od
promene sile zatezanja ogranka lanca, izazvane sudarom zgloba 2. Pri daljem obrtanju lananika,
optereenje zgloba 1 se smanjuje, da bi pri izlasku iz sprege postalo jednako 0. Udari sledeih
zglobova koji ulaze u spregu (3,4,...) takoe deluju na optereenje zgloba 1.
Ulazak u spregu zgloba 1 sa zubom voenog lananika takoe je praeno udarom, ali je pri tome
sila udara Fu max 1.52 puta manja nego pri ulasku tog zgloba u sprezanje sa pogonskim lananikom.
U toku vremena 3T, do izlaska zgloba iz sprege, na zglob deluje optereenje izazvano zatezanjem
vunog ogranka. Pri tome treba imati u vidu da se zglob spree sa drugom stranom zuba (drugim
profilom), u odnosu na sprezanje sa pogonskim lananikom.
Osim sile F ' N 1 max na zglob deluje jo i optereenje F ' Nk , izazvano dinamikim silama u
vunom ogranku, kao posledica nailaenja na lananik k-tog zgloba.
Iz sprovedene analize mogue je zakljuiti da u zavisnosti od parametara prenosnika i veliine
sile u lancu, maksimalne vrednosti optereenja u zglobu postiu se ili neposredno pri sudaru sa
pogonskim lananikom ili pri silaenju sa gonjenog lananika.
Oigledno da je jedan od prioritetnih zadataka minimizirati do granice mogueg silu udara u
zglobu. Na silu udara vei uticaj pokazuje brzina udara koja je proporcionalna ugaonoj brzini i koraku
lanca. Brzina udara je manja ukoliko je vei broj zuba lananika i manji ugao kosog udara.
Kod prenosnika sa velikim brojem obrtaja, smanjenje sile udara i produenje veka trajanja se
postie ostvarivanjem normalnog sprezanja, pri emu je korak lananika na podeonom krugu manji od
koraka.lanca.
Ispitivanja su pokazala da se najpre razara valjak i aura onih zglobova koji ulaze u spregu sa
udubljenim delovima aktivnog profila zuba.
Specijalna ispitivanja |98| su pokazala da u udaru uestvuje masa pojedinih elemenata lanka.
Smanjivanjem meuosnog rastojanja poveava se masa koja uestvuje u udaru, ali poveanje
meuosnog rastojanja ne izaziva proporcionalno smanjenje sile udara. Takoe je ustanovljeno da sa
poveanjem sile zatezanja lanca sila udara raste i da po dostizanju odreene veliine dalje ostaje
konstantna.
Neophodno je imati u vidu da na radnu sposobnost elemenata zgloba lanca silno utie
frekvencija udara, to je vei broj udara u sekundi to je i zglob vie podvrgnut razaranju.

134

7.3. KARAKTERISTINI OBLICI HABANJA I POVREDA POGONSKIH. LANACA

Valjkasti lanci (sl. 109) sastoje se iz niza uzastopno povezanih zglobova vezanih spoljanjim,
unutranjim i spojnim lancima.

U otvor unutranje lamele (1) upresovana je aura (2) na koju je u cilju smanjenja habanja
lananika slobodno navuen valjak (3). U otvor spoljanje lamele (4) upresovana je osovinica (5).
Postoji etiri tipa spojnih lanaka, u zavisnosti od koraka, kao i od toga da li je broj lanaka u
lancu paran ili neparan.
Valjkasti lanci se mogu praviti kao jednoredni i vieredni lanci, na bazi elemenata jednorednog
lanca (sl. 110). Vezivanje vierednih lanaca se ostvaruje pomou produene osovinice. Vieredni lanci
primenjuju se u irokom dijapazonu snage i brzine. Oni rade pri istim brojevima obrta kao i jednoredni
lanci istog tipa. Zahvaljujui tome, sa njima je mogue smanjiti gabaritne dimenzije lananih
prenosnika, izborom manjeg koraka lanca.
Analiza velikog broja pohabanih lanaca u eksploataciji i laboratorijskim uslovima pokazuje da se
na elementima tribomehanikih sistema lananog prenosa mogu javiti razliiti oblici habanja i
povreda. Uticaj velikog broja meusobno povezanih faktora, pri emu izmena samo jednog faktora
moe povui sa sobom i izmenu uticaja drugog ili ak nekoliko drugih faktora, uslovljava da se na
kontaktnim povrinama elemenata lanca najee javljaju vie oblika habanja istovremeno.
Treba napomenuti da je jedan od oblika habanja uvek najizrazitiji i da on u mnogome
predodreuje razvoj habanja i konano vek trajanja lanca.
U tabeli 19. dat je pregled tribomehanikih sistema lananih prenosa i oblici habanja koji se na
njima najee javljaju |116|.
Najee identifikovani oblik habanja osovinice i aure je abrazivno habanje. Tipino je za
otvorene prenosnike, mada se javlja i kod zatvorenih prenosnika koji rade u atmosferi punoj praine
(poljoprivredne, rudarske, graevinske maine), Karakterie se zarezivanjem, a delimino i rezanjem
aktivnih povrina, tvrdim esticama-abrazivima (sl. 111. i 112). Zatvorena konfiguracija sistema
osovinica-aura oteava odvoenje produkata habanja i estica dospelih iz zagaene okoline, to
uslovljava veoma intenzivno habanje. Produkti habanja e ostati preteno metalni, ili e. to je ee
usled oteanog podmazivanja oksidisati nakon osloboenja. Poto je tvrdoa oksida ( Fe3O4 ) vea od
tvrdoe pohabane osovinice, oksidi na kontaktnoj povrini ostavljaju zareze i ljebove.
Interesantno je primetiti da prisustvo estica u zglobu i u ma kom obliku smanjuje trenje. Vee i
vre estice se ponaaju kao kotrljajni elementi, a prisustvo oksidnih estica obezbeuje malu
otpornost na smicanje i smanjuje athezivna meusobna delovanja.

135

Tabela 19:

Atheziono habanje e biti smanjeno, ali je proces abrazivnog, isto mehanikog habanja veoma
jako izraen.
Prisustvo mekih, nemetalnih estica u zglobu esto ima i pozitivan efekat. U toku dugotrajnog
kontakta, estice se melju, postaju veoma sitne i imaju ulogu neke vrste maziva, spreavajui direktan
kontakt metala po metalu.
Geometrija zgloba, relativna kretanja elemenata sa manjim oscilatornim pomeranjima u sistemu
osovinica-aura i prisustvo vibracija, uslovljavaju este pojave freting habanja kontaktnih povrina
osovinica i aura.
Prisustvo oksidacione spoljnje sredine koja hemijskim reakcijama izaziva oksidisanje kontaktnih
povrina i njihovo dalje razaranje, uslovljava pojavu freting-korozije. Freting procesi su praeni
athezionim delovanjima, oksidacijom, korozijom i zamornim razaranjem kontaktnih povrina.
Kontaktna povrina obuhvaena freting-korozijom obino je pokrivena prevlakom crvenog
oksida ( Fe2O3 ), koja najpre izbija iz zgloba i koju je lako uoiti i na spoljnim lamelama lanka.
Kontaktna povrina osovinice i aure je obuhvaena povrinskim mikropukotinama i jamicama,
136

ispunjenim produktima habanja.

Zatvorena kontura zgloba, teko prodiranje maziva i granino podmazivanje kontaktnih
povrina, uz prisustvo veoma visokih optereenja su izvrsni preduslovi za estu pojavu athezionih
habanja na kontaktnim povrinama osovinice i aure. Nasuprot oekivanju, skoring i drugi vidovi
athezionog habanja su manje izraeni no to bi se oekivalo. Tee odvoenje produkata habanja i
prisustvo oksidacionih estica u zglobu smanjuju athezivna meusobna delova i uslovljavaju pojavu
manje izraenog scoringa, scuffing-a, galling-a i drugih athezionih habanja.
7.4. FAKTORI HABANJA LANCA
Mehanizam sprezanja lananog prenosa, kao i konfiguracija tribomehanikih sistema,
uslovljavaju da na habanje lanaca utie veliki broj faktora. Njihov uticaj je veoma sloen, pa je to
jedan od glavnih razloga to je i dan danas u tehnikoj literaturi nedovoljno informacija iz ove oblasti.
Faktori uticaja se mogu podeliti na: faktore lanca, faktore lananika, faktore uzajamnog
delovanja i faktore eksploatacionih uslova.
O uticaju nekih znaajnih faktora (optereenje i podmazivanje) bie reci docnije. U daljem tekstu
bie reci o faktorima iji je uticaj na habanje lanaca dosta izraen. Iz velikog broja faktora i izvueni
su oni iji je uticaj unekoliko vei i ije delovanje uslovljava intenzivnije habanje lanaca.
Pogonski lanci se najee izrauju od elika za cementaciju ili elika za poboljanje, prema
izboru proizvoaa. Da bi im se poveala otpornost na habanje, elementi lanaca se termiki obrauju.
Ispitivanja su pokazala da pri abrazivno zagaenom podmazivanju, pri pritiscima u zglobu lanca
45 52 daN / cm 2 , termoobrada smanjuje habanje na vie od 2 puta |102|. Pri veim pritiscima,
155 565 daN / cm 2 , termikom obradom se pri istim uslovima moe smanjiti habanje i do 10 puta.

Pri abrazivnom zagaenju nepodmazivanih lanaca, termika obrada (cementacija, HRC 58-62)
poveava otpornost na habanje priblino 4 puta.
Poveanje otpornosti na habanje elemenata lanaca se najee postie poveanjem tvrdoe
kontaktnih povrina, a to se postie sledeim oblicima termike i hemijsko-termike obrade:
kaljenjem, cementacijom, azotiranjem, hromovanjem i dr. Hromovanjem se moe dobiti tvrdoa i do
HRC 70-72. Dalje poveanje tvrdoe je neopravdano poto materijal postaje krt, a i obrada kontaktnih
povrina oteana.
Ispitivanja vrena u VNIIPTMA-u pokazuju da pri prisustvu abraziva u zglobovima
podmazivanih lanaca, kaljenje aura i osovinica od elika za poboljavanje poveava njihovu
otpornost na habanje ne vie od 80%. Cementacijom se poveava otpornost 3-3.5 puta, a
nitrocementacijom 4-10 puta pri optereenju zgloba 150 560 daN / cm 2 .
Znaajno je napomenuti da najmanje habanje elemenata lanaca nalazimo u sluajevima kada
kontaktne povrine imaju podjednaku i najveu tvrdou. Takoe i da struktura materijala znaajno
utie na habanje kao i ostale fiziko-mehanike karakteristike materijala.
Ispitivanja su pokazala da na habanje lanaca imaju uticaj i greke pri izradi lanca i montai. Pri
tome treba teiti ka optimumu izmeu poveanja trokova izrade i montae sa jedne strane i dueg
vremena eksploatacije, sa druge strane.
Bacanje lanca i greka koraka utiu na ravnomernost kretanja, pa tako i na oscilovanje
prenosnika. Dopunska dinamika optereenja koja se tom prilikom javljaju utiu na poveanje habanja
lanaca. Sa poveanjem ekscentriteta, progresivno raste i habanje.
Ukoliko lananici ne lee tano u istoj ravni, to po pravilu ne izaziva znatna poveanja
dinamikih optereenja. Poveanje habanja se u prvom redu javlja usled nastalih pogoranih uslova
kontakta u zglobu. Istovremeno, poveava se intenzitet habanja zuba lananika.
Ispitivanja su pokazala da habanje naglo raste sa poveanjem greke koraka |102|. Na sl. 113 su
pokazani rezultati ovakvih ispitivanja. Sa poveanjem greke koraka ( h = %h ) raste intenzitet
137

habanja ( I S - odnos procentualnog izduenja koraka prema putu trenja s, zgloba). Navedeni rezultati
pokazuju da je uticaj greke u koraku do 0.3% zanemarljiv i da je opravdano korienje normalnog
sprezanja, odnosno sprezanja u kome je korak lanca vei od koraka lananika. Dobre osobine ovakvog
naina sprezanja omoguile su da standardi i tehniki uslovi mnogih zemalja zahtevaju od novih
lanaca pozitivno odstupanje srednjeg koraka od nominalnog, na veliinu koja ne prelazi 0.3%. Za
lananike se preporuuje samo negativno odstupanje u koraku.

Greke u osnom rastojanju (do 6% u odnosu na nominalno osno rastojanje) ne utiu sutinski na
poveanje izduenja lanca, ukoliko se lanac pravilno podmazuje.
Besprekorna montaa zgloba lanca je jedan od uslova dugotrajno pouzdanog rada lanaca. U
sluaju nekvalitetne montae mogue je: 1) nesimetrino upresovanje aure u unutranju lamelu i
pomeranje aure ka jednoj od lamela; 2) ekscentrini poloaj aure prema osovinici, to oteava
dovoenje maziva i stvaranje uljnog filma; 3) neparalelnost spoljanjih i unutranjih lamela, zbog
necilindrinosti osovinice.
Kao rezultat nekvalitetne montae javlja se nedovoljna vrstoa sklopova izmeu osovinice,
aure i lamela. Nedovoljna vrstoa sklopova brzo dovodi do njihovog razaranja i deformacija otvora
koji gube svoju pravu formu. Kao rezultat ovakvog stanja, osovinica i aura dobijaju mogunost
obrtanja u otvorima lamela, to neizbeno dovodi do poveanja habanja elemenata. Ispitivanja su
pokazala da je habanje ovakvih lanaca 2-3.5 puta vee od normalnog habanja. Vek trajanja
nekvalitetno montiranih lanaca je znatno krai, ukoliko u lancu ne nastupe i prevremeni lomovi
pojedinih elemenata.
Ispitivanja lananih prenosnika su pokazala da intenzivno habanje i razaranje elemenata lanaca
moe nastupiti i pri pogrenoj montai oslonaca vratila. Neparalelnost vratila koja se tom prilikom
najee javlja izaziva iskoenje lanca, usled ega dolazi do dopunskog habanja lamela, posebno
unutranjih i optereenja lamela i osovinica silama savijanja. Usled iskoenja dolazi do koncentracije
specifinog pritiska i intenzivnog habanja aura i osovinica. Habanje lamela dovodi do slabljenja
njihovog preseka, to uslovljava prevremeno razaranje lanca.
Intenzivno habanje lanaca mogue je znatno usporiti i promenom tehnologije izrade njegovih
elemenata |101|. Pri klasinom tancovanju lamela na krivajnim presama, kontaktna povrina otvora
lamele se javlja na 15-30% njene debljine. Probojac gura ispred sebe metal to onemoguava dovoljno
kvalitetno formiranje kontaktnih povrina. Istovremeno na probojcu se obrazuju naslage metala koje se
prekidaju tek u sluaju pojave visokih naprezanja. Na cilindrinoj povrini otvora lamela obrazuju se
mikropukotine, naroito u poslednjoj zoni kretanja probojca.
U sluaju izrade lamela tancovanjem sa preciznim isecanjem otvora, dobijena cilindrina
povrina je glatka i obuhvata 80-90% debljine lamele. Korienjem ovakvih tehnologija izrade,
nosivost lanaca se poveava za 48%, a sila istiskivanja osovinice i aure za 200% u poreenju sa
klasinim tancovanjem.
aure valjkastih lanaca pri klasinoj izradi savijanjem iz eline trake, nose na sebi i greku
oblika koja nije manja od 50-90 m . Savremena tehnologija po kojoj se aure posle savijanja
podvrgavaju kalibrisanju na istoj automatskoj liniji smanjuje greku na 20-50 m .
138

Primenom nove tehnologije isecanja otvora lamela i kalibrisanjem aura posle savijanja smanjuje
se habanje i produava vek lanaca. Na sl. 114. je prikazan dijagram zavisnosti izduenja lanca
izraenog klasinom tehnologijom (kriva 1) i novom tehnologijom (kriva 2) od vremena rada. Sa
dijagrama se moe videti da se korienjem nove tehnologije period uhodavanja skrauje skoro dva
puta (taka A). Habanje lanca 2 je manje, a vek trajanja lanca dui za skoro 25%. Istovremeno je i
odravanje jednostavnije, poto je broj zatezanja lanca u eksploataciji manji.
Pri projektovanju lananog prenosa, esto se ne predviaju ureaji za zatezanje lanca.
Nepostojanje ureaja za zatezanje omoguava nepravilno sprezanje lanca i lananika, prouzrokovano
poveanjem koraka lanca. Lanac se razmeta iznad podeonog prenika lananika, a sa izduenjem
lanca nastaje i preskakanje lanka lanca, tj. on ulazi u naredno meuzublje lananika. U trenutku kad
se lanac razmesti na glavu lananika, dolazi do njegovog intenzivnog istezanja koje najee dovodi
do kidanja. Ovakav nain razmetanja lanca uzrokuje povrede valjka, a preko njega i povrede
unutranjeg lanka. Neblagovremena zamena unutranjeg lanka izaziva povrede i razaranje aura,
lamela i osovinica susednih lanaka, a kao rezultat nastalih povreda nastaje i prevremeno kidanje
lanca, pre nego to istezanje dostigne doputenu granicu od 3%.
7.5. UTICAJ OPTEREENJA NA HABANJE LANACA
Analiza mehanizma prenoenja optereenja i uzajamnih delovanja elemenata tribo-mehanikih
sistema zgloba lanca, pokazuje da se u zglobu javljaju povratno-obrtna kretanja, uz prisustvo veoma
visokih pritisaka i relativno malih brzina klizanja. Zatvorena konstrukcija zgloba ak i pri obilnom
podmazivanju uslovljava polusuvo trenje, tj. trenje sa nepotpunim podmazivanjem i neposrednim
kontaktom spregnutih povrina. Pri tome, optereenje koje se prenosi predstavlja jedan od osnovnih
faktora koji utie na habanje zgloba, pritisak u zglobu koji se javlja, utie na veliinu stvarne povrine
kontakta, mehanizam habanja i konano, intenzitet habanja.
Sloenost problema izuavanja zakonitosti habanja, veliki broj faktora koji utiu na habanje
elemenata zgloba, kao i dugotrajnost eksperimentalnih ispitivanja, mogu donekle objasniti razliku u
miljenjima pojedinih istraivaa o uticaju specifinog pritiska na habanje lanaca.
U optem obliku, zavisnost intenziteta habanja pogonskih lanaca od specifinog pritiska i brzine
klizanja u zglobu, moe se predstaviti kao |109 | :
I = k pm vn

(121)

gde su:

I - intenzitet habanja
k - koeficijent proporcionalnosti

p - srednji pritisak u zglobu

v - srednja brzina klizanja u zglobu
m i n - eksponenti proporcionalnosti

Autori rada |126| predlau sledeu zavisnost:

p m S = const

(122)

gde su:
139

p - specifini pritisak u zglobu

S - put trenja
Desni deo navedene jednaine je konstantna veliina proporcionalna habanju. Eksponent m
zavisi od karakteristike trenja i uslova podmazivanja. Za lance koji rade u uslovima dobrog
podmazivanja m = 2 , a za uslove oskudnog podmazivanja m = 1 2 (srednje 1.5).
Zavisnost izmeu habanja lanca (izduenja srednjeg koraka) i specifinog pritiska se po Stolbinu moe predstaviti kao:
I = a p x I = a.px

(123)

gde su:

I - habanje lanca
a - koeficijent proporcionalnosti

p - specifini pritisak u zglobu

Konstanta x je priblino 1.3-1.5, a postojanje linearne zavisnosti izmeu pritiska i habanja
prisutno je samo pri abrazivnom habanju.
Za uspostavljanje zakonitosti uticaja specifinog pritiska na abanje valjkastih i aurastih lanaca,
karakteristina su ispitivanja Filimonov-a |111| , vrena na veem broju lanaca razliitih proizvoaa.
Na sl. 115. su prikazani rezultati ispitivanja uticaja specifinog pritiska na habanje lanaca pri
odsustvovanju abrazivnog zagaenja. Prave 1 i 2 predstavljaju ovu zavisnost za lance dva razliita
proizvoaa u uslovima podmazivanja kapanjem. Prave 3 i 4 se odnose na uslove periodinog
podmazivanja. Kako se sa dijagrama moe uoiti, pri periodinom i podmazivanju kapanjem, a u
uslovima odsustva abrazivnog zagaenja, habanje valjkastih i aurastih lanaca u dijapazonu normalnih
optereenja i brzina je upravo proporcionalno specifinom pritisku u zglobu.

Za uspostavljanje zavisnosti izmeu specifinog pritiska i habanja lanaca pri periodinom

podmazivanju i abrazivnom zagaenju, vrena je serija ispitivanja pet razliitih proizvoaa lanaca.
Rezultati ispitivanja prikazani su na sl. 116. U sluaju abrazivnog zagaenja, zavisnost habanja od
specifinog pritiska moe se izraziti jednainama pravih linija koje ne prolaze kroz koordinatni
poetak. Uoena zakonitost uoava se i pri veoma malim optereenjima lanca.

140

Dugogodinja ispitivanja pogonskih lanaca Industrije FKK |116|, vrena u uslovima periodinih
podmazivanja i bez prisustva zagaenja potvruju uspostavljene zavisnosti Filimonova (sl. 117).

Sprovedena analiza uticaja optereenja na habanje valjkastih i aurastih pogonskih lanaca,

pokazuje da pri dovoljnom i oskudnom podmazivanju, u sluajevima prisustva i odsustvovanja
abrazivnog zagaenja, postoji linijska ili bliska linijskoj zavisnost izmeu ukazanih veliina. U veini
sluajeva izduenje srednjeg koraka lanca je upravo proporcionalno specifinom pritisku u zglobu.
Navedena zavisnost je veoma vredna karakteristika jer omoguava iznalaenje vanih parametara
pogonskih lanaca.
7.6. PODMAZIVANJE LANACA
Pravilno, pravovremeno i podmazivanje odgovarajuim mazivima lananih prenosnika u
eksploataciji je jedan od bitnih uslova za dugi vek lanaca. Normalni uslovi rada odreeni su
prisustvom maziva u zglobu lanca i na zubu lananika.
Pravilnim podmazivanjem poveava se otpornost na habanje i ublaava udar lanka o zube
lananika. Dobro podmazivanje poveava stepen korisnog dejstva, smanjuje zagrevanje lanaca, um
lananog prenosa i poveava vek trajanja.
Statistika istraivanja pokazuju da skoro 60% svih oteenja lanaca je uglavnom izazvano
nepodesnim sistemom podmazivanja i podmazivanjem neodgovarajuim mazivom.
Za uspeno podmazivanje neobino je vano da mazivo prodre kroz zazore spoljanje i
unutranje lamele u prostor izmeu osovinice i aure, kao i kroz zazore unutranje lamele i valjka u
prostor izmeu aure i valjka (sl. 118). Zatvorena konstrukcija zgloba oteava prodiranje maziva u
oblast kontaktnih povrina, tako da ak i pri obilnom dovoenju maziva elementi tribomehanikih
141

sistema rade u uslovima graninog podmazivanja.

U zavisnosti od uslova rada i dimenzija lanaca, danas se primenjuju sledei naini podmazivanja:
I - periodino podmazivanje runom mazalicom ili etkom
II - neprekidno podmazivanje kapanjem
III - kartersko i centrifugalno podmazivanje
IV - podmazivanje pod pritiskom
Pri izboru naina podmazivanja mogue je koristiti dijagram na sl. 119. u kome se preporuuju
naini podmazivanja u zavisnosti od koraka lanca i brzine.
Veoma vano i interesantno pitanje je i odreivanje poloaja i mesta dovoenja maziva u
zatvorenu konturu lanca pri neprekidnom podmazivanju kapanjem i podmazivanju pod pritiskom.
Podmazivanje se moe vriti na vunom ogranku, slobodnom ogranku, u blizini pogonskog ili
gonjenog lananika. Na sl. 120. su prikazani rezultati ovakvih ispitivanja |107|, pri emu je u zglob
dovoeno mineralno ulje kinematske viskoznosti 40 = 60cSt , parafinske osnove bez aditiva, koliine
q = 200ml / min . Najbolji rezultati i najmanje habanje dobija se podmazivanjem zglobova na mestu
neposrednog naputanja sprezanja i silaska sa pogonskog lananika (taka C). Mala oscilovanja u
kontaktu osovinica-aura, kao i prisustvo centrifugalnih sila u sprezi sa lananikom omoguavaju
unoenje maziva u zglobove kroz zazore ovog sklopa.

142

7.6.1. PODMAZIVANJE LANACA TENIM MAZIVIMA

Lanci se najee podmazuju tenim mazivima, zato to je njihova sposobnost prodiranja u zglob
lanca najvea. Najbolja su mineralna ulja ija viskoznost zavisi od pritiska u zglobu, brzine lanca i
temperature .okoline. U tabeli 20. date su kinematske viskoznosti preporuenih ulja za uslove: osno
rastojanje A 50h , i 2 i temperaturu okoline oko 20o C |100|.
Tabela 20:
RUNO I PODMAZIVANJE
KAPANJEM
Kinematska
Pritisak u
Brzina
viskoz.: 50
zqlobu
lanca
N / mm 2
do 10

10-20

20-30

preko 30

m / s m/s

cSt mm 2 / s

do 1
1-5
preko 5
do 1
1-5
preko 5
do 1
1-5
preko 5
do 1
1-5
preko 5

17-23
28-33
35-45
28-33
35-45
47-55
35-45
47-55
65-75
47-55
65-75
90-118

NEPREKIDNO I KARTERSKO
PODMAZ.
Kinematska
Pritisak u
Brzina
viskoz.: 50
zglobu
lanca

N / mm 2
do 10

10-20

20-30

preko 30

m / s m/s

cSt mm 2 / s

do 5
5-10
preko 10
do 5
5-10
preko 10
do 5
5-10
preko 10
do 5
5-10
preko 10

17-23
28-33
28-33
28-33
35-45
35-45
35-45
47-55
47-55
47-55
65-75
90-118

Kako temperatura okoline utie i na fiziko-mehanike karakteristike maziva, pri izboru ulja
korisno je koristiti i preporuke date u tabeli 21.
Tabela 21:
Tepm. okoline
o

C
Do -7
-7 do 4
-4 do 35
35 do 50
50 do 60

Kinemat. viskoznost

40

cSt mm 2 / s
28.8 35.2
41.4 50.6
90 110
135 165
198 - 242

Habanje lanaca i konano vek trajanja lanaca zavise od koliine ulja koja se dovodi u zglobove u
jedinici vremena. Na dijagramima sl. 121. su prikazani rezultati ovakvih ispitivanja |107|. Sa
opadanjem koliine dovoenog ulja, pogoravaju se uslovi podmazivanja, sve je neposredniji kontakt
metala po metalu i vea koliina odvojenih estica.
Potrebna zapremina ulja za podmazivanje lanaca se aproksimativno moe predstaviti kao
funkcija koraka:
q l / min = (0.1 0.2 ) h cm

(124)

gde se faktor 0.1 moe koristiti u sluajevima podmazivanja ubrizgavanjem ulja pomou cevi, a 0.2 za
podmazivanje mlaznicom.
143

Viskoznost ulja pokazuje veliki uticaj na habanje lanaca. Na si. 122. je prikazan uticaj ulja
razliite viskoznosti na procentualno izduenje koraka lanca. Korienjem ulja vee viskoznosti (ulje
II) smanjuje se habanje za skoro 45%.
Uticaj viskoznosti ulja na habanje lanaca potvruje i dijagram sl. 123. Nagib krive habanja opada
pri promeni i korienju maziva vee viskoznosti. Pri dovoljnom podmazivanju vea viskoznost
potpomae formiranju uljnog filma izmeu osovinice i aure, minimizira direktni kontakt metala po
metalu i smanjuje koliinu odvojenih estica, pozitivan efekat viskoznosti uoen je i pri podmazivanju
kapanjem (sl. 124).

Generalno gledano, za podmazivanje lanaca preporuuju se ulja viskoznosti 50 = 150 200 cSt ,
poto je ova viskoznost dovoljna da obezbedi prodiranje maziva u zglob lanca kroz uske zazore sklopa.
Za odreivanje priblinog broja kapi u minuti, pri podmazivanju kapanjem, potrebnih za
dovoljno podmazivanje lanaca, preporuuje se izraz |107|:
nk = (0.25 0.50 ) h cm v m / s

(125)

gde su:
nk - broj kapi u minuti
h - korak lanca

v - brzina lanca

Faktor (0.25-0.5) zavisi od radnih uslova.

Savremena tehnologija podmazivanja postavlja sve otrije zahteve mazivima koji se vie ne
mogu ispotovati samo prirodnim svojstvima ulja. Zato se danas sve vie koriste meane kombinacije
osnovnih mineralnih ulja i aditiva, da bi se podigao opti nivo njihovih mazivih osobina.
Za poveanje otpornosti na habanje u uslovima graninog podmazivanja, anti-habajne
komponente i komponente koje se dodaju za uslove visokih pritisaka imaju poseban znaaj. Reaktivne
144

supstance ovih aditiva stvaraju tanke slojeve otporne na atheziju koji smanjuju habanje i oteavaju
pojavu scoringa i gallinga na kontaktnim povrinama

U radu |107| prikazani su rezultati uticaja tri grupe aditiva na habanje pogonskih lanaca:
- anglamol 99 (Al)
- cinkdialkilditiofosfat (A2)
- gotovi aditivi (AP5 i AP6)

Anglamol spada u grupu aditiva koji se esto koriste kao dodaci uljima za zupanike i koji je
organsko jedinjenje fosfora i sumpora. Aditivi AP5 i AP6 spadaju u grupu efikasnih supstanci koje na
kontaktnim povrinama zgloba stvaraju okside gvoa, prekrivaju vrhove kontaktnih povrina i
poveavaju stvarnu povrinu kontakta. Osnovni aktivni elementi ovih aditiva su: cink, fosfor, sumpor,
molibden i olovo.
Na intenzitet habanja (izduenje lanca) veliki uticaj ima i koncentracija aditiva. Sl. 125. pokazuje
uticaj aditiva i koncentracije aditiva. Sa porastom koncentracije habanje opada. Interesantno je da
intenzitet habanja ostaje isti ak i po zameni ulja i daljem podmazivanju isto mineralnim uljima. Ulje
sa aditivom formira mazivi sloj na kontaktnim povrinama koji se zadrava i posle zamene ulja. Tek
po razaranju ovakvog sloja uoava se nagla promena u intenzitetu habanja. Slinu pojavu zapaamo i
pri podmazivanju aditivima AP5 i AP6.
7.6.2. PODMAZIVANJE LANACA TVRDIM MAZIVIMA
Podmazivanje lanaca tvrdim mazivima se koristi u uslovima kada je u radnoj sredini primetno
prisustvo abrazivnih estica i oteano podmazivanje tenim mazivima.
Ovakva vrsta podmazivanja se koristi i u sluajevima maksimalnih optereenja ili visokih brzina.
Tvrda maziva u nizu sluajeva poseduju bolje osobine i od mazivih ulja. U grupu tvrdih maziva
spadaju grafiti i razliiti sulfidi (na pr. molibden disulfid), selenidi i teluridi. Kao tvrda maziva koriste
se i plastmase: fluorisani niskomolekulari etilena i propilena, PTP, hlorirana jedinjenja, a takoe i
metali (na pr. olovo).
Lanci se podmazuju i kombinacijom tvrdih maziva u mineralnom ulju. Na sl. 126. su prikazani
rezultati uticaja tri grupe maziva (isto mineralno ulje. isto mineralno ulje sa 10% grafita, isto
mineralno ulje sa 10% MoS 2 ) na intenzitet habanja lanca. U strukturi grafita lee estice dimenzija
reda 5 m , koje zapuavaju zazore zgloba i onemoguavaju dalje prodiranje maziva u oblast
kontaktnih povrina. Habanje je pri ovakvom podmazivanju najintenzivnije. Sa druge strane,
molibdendisulfid sadri estice znatno manjih dimenzija (oko 1 m ), ije prodiranje u oblast
tribomehanikih sistema zgloba je znatno lake, pa zato i kriva habanja ima manji nagib, odnosno
145

habanje je manje.

Po zavrenoj izradi, a pre isporuke, lanci se konzerviraju posebnim sredstvima-konzervanima.

Uloga konzervana je veoma vana jer spreavaju koroziju lanaca, a istovremeno slue i kao sredstva za
podmazivanje u periodu uhodavanja. Ovo je posebno znaajno kod otvorenih prenosnika gde
konzervani slue za podmazivanje lanaca u toku cele eksploatacije.
Podmazivanje lanaca konzervanom od strane proizvoaa se vri u specijalnim postrojenjima,
vakumski, gde se sredstvo za konzerviranje uvlai kroz zazore u kontaktne povrine lanaca.
Danas se u svetu koristi vie sredstava za konzerviranje lanaca, koja moraju da ispunjavaju niz
sloenih zahteva. Veoma dobre osobine pokazao je i domai konzervan (GL), u ijoj osnovi kao nosa
lei vazelin i sintetski voskovi, sa dodatkom aditiva i inhibitora protiv korozije.
7.6.3. UTICAJ PODMAZIVANJA LANACA NA UDAB ZGLOBA 0 ZUB LANANIKA
Pri radu lananog prenosa, kretanje lanaca je definisano kretanjem zgloba lanka. Svaki lanak
vue lanac pri obrtanju lananika za jedan ugaoni korak, a zatim ustupa svoje mesto sledeem lanku.
Pri ravnomernom obrtanju pogonskog lananika, obrtanje gonjenog lananika je neravnomerno, a
neravnomerna je i brzina lanca.
Posledica ovakvog naina kretanja je i svojstvo lanaca da pri prenosu optereenja rade sa
vibracijama, pri neravnomernom obrtanju gonjenog lananika.
Vibracije lananog prenosa mogue je podeliti u tri grupe:
1. Niskofrekventne vibracije lananika, gde lanac igra ulogu opruge male krutosti.
2. Vibracije ija frekvenca odgovara najniim frekvencijama sopstvenih oscilacija lanca.
3. Visokofrekventne vibracije nastale pri sudaru valjka sa zubom pogonskog lananika, koje se
prenose preko gonjenog lananika.
Osim navedenih javljaju se i poprene oscilacije kao posledica sila poprenog udara.
Najvie su izraene svakako vibracije izazvane sudarom valjka sa lananikom, koje dostiu
frekvencu i preko 600 Hz i koje su osnovni uzrok veoma karakteristinog uma koji se javlja pri radu.
Rezultati ispitivanja |108| pokazuju da se vibracije lanaca mogu priguiti (amortizovati)
primenom odgovarajueg podmazivanja. Koristei kao kriterijum intenziteta udara valjka zgloba o
lananik pri ulasku u sprezanje, amplitudu prvog pika na krivoj ugaonog ubrzanja posle sudara
rad / s 2 , sl. 127. pokazuje uticaj koliine maziva ml / min na veliinu maksimalnog ugaonog

ubrzanja pri razliitim brojevima obrtanja pogonskog lananika. Sa dijagrama se uoava da pri
146

brojevima obrtanja do 700 min 1 ima smisla poveavati koliinu maziva samo do 200 ml / min , jer
je dalje poveavanje maziva bezkorisno.

Smanjenje ugaonog ubrzanja praeno je i smanjenjem uma. Tako na pr. prelazak sa

podmazivanja kapanjem na podmazivanje mazivom od oko 3000 ml / min , dovodi do smanjenja uma
za 3 db, mereno na rastojanju 200 mm od pogonskog lananika.
Vibracije lanaca se mogu delimino regulisati i primenom odgovarajuih naina podmazivanja.
Na sl. 128. su prikazani uporedni rezultati opita podmazivanja razliitim nainima, gde je na osi
apscise broj obrta lananika min 1 , a na ordinati maksimalna ugaona ubrzanja pri sudaru sa valjkom
rad / s 2 .

Krive 4 (a,b) su dobijene pri strujnom podmazivanju cilindrinim uljem velike viskoznosti
( 40 = 600cSt ). Ugaono ubrzanje pri svim brojevima obrta je znatno manje nego pri podmazivanju
uljima male viskoznosti, a pri brojevima obrta ispod 500 min 1 je zanemarljivo malo, tj. lanac radi
praktino bez udara. Nasuprot tome, rastu gubici u prenosu, a stepen korisnog dejstva se smanjuje za
1%. Oigledno je i to da podmazivanje lanca u vunom ogranku, neposredno pre ulaska u spregu
(kriva 4,b), poboljava priguna svojstva ulja koja se ne odraavaju na nivo uma prenosnika, poto je
on ostao neizmenjen.

147