Seminarski rad

Tatjana Ž. Sečivanovič

UVOD

„Sve mašine, sklopovi i mehanizmi sastoje se, po pravilu, od svega nekoliko

osnovnih pokretnih mašinskih elemenata: ležajeva (kliznih ili kotrljajnih), zupčanika, vođica,
lančanih prenosnika i čeličnih užadi .“(1-MF Niš,Mašinstvo 1,str.165.)

„U svim tim elementima osnovna pojava je relativno kretanje različitih površina u

direktnom ili indirektnom kontaktu.

Takvo kretanje može biti:

1. klizanje jedne površine po drugoj,

2. kotrljanje jednog elementa (točak, kugla, valjak) po ravnoj površini i

3. kombinovano kretanje.“(2-MF Niš,Mašinstvo 1,str.165.)

FF
Slika 1 Koeficijent trenj  =
FN

„Trenjem se danas naziva otpor koji se javlja pri relatvnom pomeranju dva tela u
dodiru ili tela u sredini koja ga okružuje. To je disipativan proces, složene prirode, praćen nizom
pojava: mehaničkih, fizicko – hemijskih, električnih, metalurških, toplotnih karakteristika, koje
dovode do habanja i razaranja spregnutih tela.“(3-MF Niš,Mašinstvo 1,str.165.)

Trenje je neodoljiv proces koje prati rad praktično svakog mehanizma. Njegovo začenje u
tehnici je dvojako. U ležištima, zupčanicima, lančanim prenosnicima i sl. Trenje dovodi do
habanja poršina pa je tako ne koristan faktor. Kod kočnica i pojedinih spojnica, trenje je koristan
proces pa se zato uvećava do određenog stepena.

1
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

Po prvi put termin „tribologija“ kao nove naučne discipline uveden je 1966.godine u
izvečtaju radne grupe Ministarstva prosvete i nauke Ujedinjenog kraljevsta. Njena potpunija
definicija je bila da je tribologija: „Nauka i tehnologija o uzajamnom delovanju površina u
relatvinom kretanju i o drugim odnosima i postupcima.

Početak primene osnovnih principa tribologije u razvoju čovečansta, svakako je vezan za

pronalazak točka, bar 6000 godina pre današnjeg vremena. Dokaze o tome nalazimo u najranijim
istorijskim zapisima.

Svojim neprocenjenim rukopisnim nasleđem, Leonardo da Vinci (1452 - 1519) pri svojoj
univerzalnosti svoga genija, ostaje za nas pre svega kao proslavljeni inženjer za sva vremena.
Svojim pronalascima od prostih mehanizama za prenos i promenu kretanja do mitraljeza i letećih
mašina, Leonardo da Vinci odražava celu epohu u razvitku mašinstva. Rešavajući konkretne
slučajeve smajenja trenja u mašinama, Leonardo je posebnu pažnju posvetio smanjenju trenja u
osloncima. Koristeći stare ideje dao je puno konstruktvinih rešenja pa se sa pravom smatra
pronalazačem kako kugličih tako i valjkastih ležajeva.

Leoardo je i pronalazač i koničnih zupčanika, a prvi je ustanovio da je osnovni uzrok

habanja zupčastih prenosnika njihovo uzajamno proklizavanje. Tragajući za savršenijim
profilima zuba, prikazao je složene globoidealne prenosnike, otkrivene ponovo tek 2.5 veka
kasnije.

Dve godine posle Leonarda, znameniti francuski fizičar Amontos je potvrdio otkrića
Leonarda i postavio znameniti empirijski zakon linijske zavisnosti sile trenja od opterećenja, koji
u savremenim zapisima ima oblik:

Fr =   FN 1

Gde je:

Fr - sila trenja

FN - opterećenje normalno na površinu trenja

2
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

 - koeficijent trenja

Veliki francuski naučnik, vojni inženjer Charles Coulomb, se smatra osnivačem nauke o
trenju. U svom radu „Teorija prostih mašina“, Coulomb je obuhvatio tri osnovna aspekta trenja:
otpor klizanju, otpor kotrljanju i otpor rezanju. Pri ispitivanju trenja klizanja različitih vrsta
metala, minerala i drvene građe, Coulomb je uprostio zakon Amontons-a na slučaj kada deo
trenja ne zavisi ili slabo zavisi od opterećenja, zapisavši ga u obliku:

FT =   FN + A 2

Gde je:

A – član koji uzima u obzir spregnute površine i proporcionalnost površina dodira.

3
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

1.0 VRSTE TROŠENJA I OŠTEĆENJA

„Osnovne vrste trošenja su zapravo većim delom posledice pojave trenja. Trošenje
površina mašinskih elemenata nisu samo posledice njihovog potpunog ili delimičnog kontakta
već i kontakta tih površina sa sredinom koja ih okružuje.“(4-MF Niš,Mašinsto 1,str.167.)

Može se postaviti gruba podela trošenja:

1. Mehaničko
2. Hemijsko

Slika 2 Klasifikacija trošenja i oštećenja površina

4
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

1.1 Habanje i vrste

Habanje (vrsta mehaničkog trošenja):

1) Adehazivno
2) Abrazivno
3) Strujna erozija
4) Električna erizija

„Adehazivno habanje predstalja osnovni vid mehaničkog trošenja ili habanju materijala
proklizavanju površina i međusobnom kontaktu. Zavisi od parametara koji definišu uslove
kontakta i kretanja, adehazivno habanje može imati različiti intezitet i različite posledice. Ovo
habanje je izuzetno složeni fizičko-mehaničko, termički i hemijski proces, u kome neposredne
adhezivne veze vrhova neravnina površina u kontaktu i relativnom kretanju učestvuju delimično,
i u različitoj meri, zavisno od materijala površina, vrste podmazivanja i radih uslova. Mogućnosti
za smanjeje adhezivnog habanja su adekvatna podmazivanja, pravilno izabrana.“(5-MF Niš,Mašinsto
1,str.167.)

Slika 3 Adhezino habanje

„Abrazivno habanje podrazumeva pojmove kao što su: zadiranje, rezanje, brazdanje
pretežno trajne plastične deformacije materijala na površini ili neposredno ispod nje. Definiše se
kao odstranjeje materijala sa površine u kontaktu i neposrednom kretanju, kao posledice:

 Zadiranje neravnina tvrđe površine po površini mekšeg materijala ili

5
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

 Usled delovanja delića raznog porekla na ili između površina materijala.“(6-MF Niš,Mašinsto
1,str 172.)

Slika 4 Abrazivno habanje

Postupci za smanjenje abrazivnog habanja maziva fluidi ili masti bilo koje vrste i
karakteristika mogu imati u normalnim uslovima rada samo veoma ograničeni uticaj na tok i
obim abrazivnog trošenja. Najveći uticaj na smanjenje abrazvinog habanja imaju posebne
konstruktivne mere.

„Električna erozija- električna struja u prolazu kroz mesta kontakta dveju površina, koje
u strujnom toku, predstavljaju mesta povećanog otpora, može izazvati znatna oštećenja
konstantnih delova, što se ogleda u njihovom trošenju i izdvajanju delćia sa površine.“(7-MF
Niš,Mašinsto 1,str 183.)

1.2 Korozija (hemijsko trošenje)

Korozija vrsta hemijskog trošenja:

1) Difuzno trošenje
2) Oksidaciona korozija
3) Elektrolitska korozija
4) Redukciona korozija

6
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

„Difuzno trošenje-adhezivne veze i plastične deformacije metala na mestima stvarnog

mikro-kontakta površina, očigledno omogućuje difundiranje pojedinih atoma iz strukture
materijala jedne površine u kristalnu strukturu druge.“(9-MF Niš,Mašinsto1,str.184.)

„Elektrolitska korozija-elektrohemijska oksidacija metalnih površina nastaje isključivo u

prisustvu jonskih tečnosti kao što je voda, a naručito vodeni rastvori, koji sa metalom ili
metalima u kontaktu čini galvanski spreg. Razaranje koje nastaje usled toga na površinama
metala nazivamo elektrolitska ili galvanska korozija. Kod gožđa i čelika proces je poznat kao i
rđanje.“(10-MF Niš,Mašinsto 1,str.186)

Korozija slabih kiselina

Redukciona korozija

Korozija jakih kiselina

1.3 Termičko trošenje

Termičko trošenje su procesi koji se dele na visokotemperaturne erozije i plastično

strujanje materijala. To su procesi trošenja i razaranja površina pri izuzetno visokim
temperaturama(reaktori, peći svih vrsta).

1.4 Biološko trošenje

Pod biološkom razgradnjom podrazumevamo svaku nepoželjnu promenu svojsta ili

količine materijala, aktivnošću bakterija ili živih organizama.

7
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

KOTRLJAJNI LEŽAJEVI

2.1 Osnovne karakteristike

“Ležaji su mašinski elementi čiji je zadatak da omoguće relativno kretanje obrtnih delova
uz istovremeno prenošenje opterećenja između njih i obezbeđenje tačnosti njihovog položaja.
Prvenstveno se koriste kod pokretnih veza sa kružnim kretanjem, kao na primer u osloncima
vratila i osovina, gde omogućuju okretanje rukavca u odnosu na nepomični oslonac uz
istovremeno prenošenje odgovarajućeg opterećenja. Pored toga primenjuju se i kod spojeva sa
pravolinijskim i zavojnim kretanjem, kao na primer kod vođica i navojnih parova. Kod
kotrljajnih ležaja ova pokretljivost ostvaruje se na principu kotrljanja, a kod kliznih na principu
klizanja.

Primena kotrljajnih ležaja je znatno veća u odnosu na primenu kliznih ležaja. To je pre
svega uslovljeno visokim stepenom standardizacije i masovnom proizvodnjom u fabrikama koje
su specijalizovane u toj oblasti.

“Prednosti primene kotrljajnih ležaja u odnosu na klizne sastoje se u sledećem:

 Niža proizvodna cena i laka nabavka.

 Relativno jednostavno konstrukciono izvođenje uležištenja.

 Zadovoljavajuća nosivost za niže i srednje učestanosti obrtanja.

 Jednostavno podmazivanje i održavanje.

 Laka zamena, jer nema habanja rukavca pa nije potrebna njegova naknadna obrada.

 Manji gubici energije, što je naročito izraženo kod mašina koje se često zaustavljaju,
jer to kod hidrodinamičkih kliznih ležaja može dovesti do pregrevanja i intenzivnog habanja
(gubici energije su pri tome kod kotrljajnih ležaja za 25...50% manji nego kod kliznih).

 Kotrljajni ležaji pri pokretanju startuju sa manjim radnim zazorom odnosno imaju
tačnije vođenje, što je naročito važno kod elektro i alatnih mašina.”(11-MF Niš,Mašinsto,predaanje 7,str.1.)

8
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

“  Ne zahtevaju posebno upuštanje do dostizanja radnog stanja, kao što je slučaj kod
hidrodinamičkih kliznih ležaja.

Nedostaci primene kotrljajnih ležaja u odnosu na klizne sastoje se u sledećem:

 Viši nivo buke i vibracija.

 Veća osetljivost na udarna opterećenja (sloj ulja između dodirnih površina kliznih
ležaja u izvesnoj meri amortizuje udare).

 Kod nekih konstrukcionih izvođenja lakše je ugraditi dvodelne klizne ležaje, jer su
kotrljajni ležaji jednodelni pa se ugrađuju aksijalnim pomeranjem.

 Za visoke učestanosti obrtanja ne mogu da rade tako uspešno kao klizni ležaji sa
tečnim trenjem, jer im se nosivost odnosno radni vek jako smanjuje.

Oblici i mere kotrljajnih ležaja, tolerancije mera i oblika, materijal, kvalitet i način
ugradnje i kontrole propisani su standardima. Kotrljajni ležaji sastoje se iz prstenova ili kolutova
koji su spojeni sa nepokretnim ili pokretnim delovima mašina, a između njih se nalaze kotrljajna
tela. Na prstenima i kolutima postoje odgovarajuće staze kotrljanja po kojima se kreću kotrljajna
tela. Staze su izrađene u vidu žlebova sa nešto većim radijusom krivine od radijusa krivine
kotrljajnih tela, tako da je u neopterećenom stanju dodir u tački.”(12-MF Niš,Mašinsto,predaanje 7, str.2.)

9
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.2 Karakteristične vrste habanja kotrljajnih lezaja

Kao što se analizom narednih tabela u prilogu može uočiti, na elementima

tribomehaničog sistema kotrljajnih lezaja, može nastati različita vrsta habanja i poreda. Na
jednom ležaju mogu nastati istovremeno više vrsta habanja, no, kao po pravilu, jedna od nastalih
vrsta je dominantna, i ona će suštinski odrediti dalji pravac razvoja triboloških procesa i konačno
vek trajanja ležaja.

Koji će se oblici habanja javiti i koji će oblik biti dominantan, zavisi od velikog broja
faktora koje je moguće podeliti u četiri osnone grupe: eksploatacioni faktori, konstrukcioni
faktori, faktori tehnologičnosti, faktori subjektivnih osobina operatera.

Ispitivanja ležaja koja rade u uslovima visokih brzina pokazuju da su osnovne i najčešće
vrste habanja: zamorno habanje, plastične deformacije, korozija i da najčeše nastaju istovremeno.

2.2.1 Zamorno habanje – PITING

Zamorno habanje (piting) je jedno od najčešćih, a istovremeno i najkarakterističnija vrsta

habanja ležaja. Karakteriše se pojavom jamica u početnoj fazi i razaranjem kontaktne površine u
završnoj fazi procesa. Zamornom habanju su izloženi svi elementi ležaja: prstenovi, kotrljajna
tela, držači, bočni nasloni unutrašnjeg prstena.

Slika 5 Zamorno habanje- Pitting, proces odvajanja čestica materijala i obrazovanja

jamica na radnim površinama ležaja usled kontaktnog zamora materijala

10
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

Brojna ispitivanja ležaja pokazuju da se razvoj razornog pitinga na elementima ležaja

može podeliti u više karakterističnih faza, identičnim fazama razvojnog pitinga kod zupčanika.

Kotrljajni ležajii predaju opterećenje sa jednog prstena na drugi preko kotrljajnih tela.
Elementi lezaja izloženi su u radu višekratno ponovljenim , učestalim promenama opterećenja i
jakom zamaranju unutar celog sistema. Prisustvo oblasti cikličnih naprezanja je uzrok nastajanja
zamora u kotrljajnim ležajima.

Piting je najčešći oblik površinskih zamornih poreda. Teorijska objašnjenja nastajanja

ovih poreda u prisustvu napona istezanja jednačinama Hertza su veoma otežana zato što ove
jednačine uzimaju u obzir silu trenja. Jednačinama Hertza nije mogue odrediti maksimalna
promenljiva tangencijalna naprezanja koja su i kritični faktor pri proračunu na otpornost
zamaranju.

Prisusto maziva pomaže daljem širenju pukotine. Kada pukotina izađe na površinu
ispunjava se mazivom. Pri kotrljanju dva tela kontaktni naponi rastu se dotle dok pritisak ulja u
pukotini dođe do nivoa pri kome je ravan naponima na površini. Ovako stanje napona izaziva
napone istezanja u osnovi pukotine, koji podpomažu odvajanju sitnih komadića metala i daljem
širenju pukotine.

Saglasno Kloosk-u i Broszeit-u inicijalne pukotine izlaze na površinu i prelaze u jamice

usled:

1) Pojave tangencijalnih napona nastalih kao rezultat delovanja sila trenja

2) Temperaturnih napona u zoni kontakta kotrljajnih tela i putanje kotrljanja
3) Nastajanje mesnih, nedopustivih prenaprezanja u materijalu, usled dospevanja
tvrdih čestica na putanju kotrljanja.

Daleko složenija ispitivanja obrazovanja zamornih poreda su pri kotrljanju sa klizanjem.

Tada u zaisnosti od veličine naprezanja i sastava površine mogu nastati različiti vidovi zamornih
poreda u dubini materijala, neposredno u podpovršinskom sloju a i na samoj površini.

Dalji razoj inicijalne pukotine, pojava i širenje jamica, kao i potpuno razaranje kontaktnih
površina, identičan je razvoju pitinga kod zupčastih prenosnika.

Treba reći da se na elementima tribomehaničkih sistema ležaja javlja i inicijalni piting

usled koncetracija naprezanja na mestima izrazitijih površinskih neravnina. Sa porastom stvarne
površine dodira i ranomernijom raspodelom opterećenja prestaje pojava novih jamica.

11
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.2.2 Abrazivno habanje kotrljajni ležaja

Od mnogobrojnih oblika habanja, poreda i razaranja elemenata tribomehaničkih sistema

kotrljajnih ležaja, abrazivno habanje je ponajmanje ispitano. Abrazivnim habanjem nazivamo
mehaničko habanje kontaktnih površina, nastalo kao rezultat delovanja abrazivnih čestica,
dospele u zonu kontakta pod opterećenjem kotrljajnih tela i prstena, mogu izazivati razaranje
kontaktnih površina u vidu udubljenja, zareza, žljebvoa i ogrebotina. Po ivicama oštećene
površine obrazuju se grebeni i grebenici koji mogu postati koncetratori naprezanja i izvori
zamornog razaranja. Dalji kontakt grebena i abrazivnih čestica ili kontakt spregnutih površina
čak i bez abrazivnih čestica vodi ubrzanom habanju.

Na proces abrazivnog habanja utiče veliki broj faktora čiji je uticaj joč nedovoljno
ispitan. Intezitet habanja raste pri uvećanju zrnosti abraziva.

Koncetracija abrazvia u mazivu znatno utiče na habanje ležaja. Uporedna ispitivanja

pračkastim punjenjem različite trdoće pokazuju direktnu zavisnost habanja od tvrdoće čestica.

U tribomehaničkim sistemima trenja kotrljanja, abrazivno habanje se uvećava sa

porastom proklizavanja elemenata sistema jednog u odnosu na drugi. Broj obrtaja neznatno utiče
na intezitet abrazivnog habanja.

U tribomehaničkim sistema trenja kotrljanja, abrazivno habanja kod kotrljajnih ležaja:

- Na krajevima udubljenja ili ogrebotina može nastati veoma visoka koncetracija

naprezanja pri ulazu oštećene površine u kontakt.
- Zarezi u pravcu kotrljanja daleko više utiču na debljinu mazivnog filma od poprečnih
granica.
- Elastohidrodinamički sloj smanjuje koncetraciju naprezanja, proporcionalno odnosu
dužine hidrodinamičkog sloja i njegove debljine na mestu kontakta. Zahaljujući tome,
veoma male abrazivne čestice mogu izazvati razarenje površine koje sasvim ili skoro
ne utiče na radne sposobnosti ležaja.

12
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.2.3 Koroziono habanje kotrljajnih ležaja

Ovaj vid habanja, čest u ležajima, karakterističan karakterističan je za ležaje koji rade u
uslovima hemijsko-aktivnih, maloviskoznih radnih sredina. Pri tome na površini metala obrazuju
se nova, manje otporna hemijska jedinjenja, koja se u procesu eksploatacije odvode zajedno sa
produktima habanja.

Slika 6 Korozija, habanje kontaktnih poršina usled njihoog hemijskog ili

elektrohemijskog uzajamnog dejsta sa okolnom sredinom.

Produkti korozije sadrže prvensteno paramagnetni oksid gožđa  - Fe2 O3 i

feromagnetni oksid gožđa y  Fe2 O3 , dok na vazduhu gvožđe oksidiše u magnetit - Fe3O4 koji
u jedinjenju sa vodom prelazi u rđu Fe2 O3  H 2 O .

Habanje ležaja u uslovima pojave korozije zavisi od većeg broja faktora: vrste sredstava
za hlađenje, fizičko-hemijskih svojstava hemijskih aktivnih komponenti,režima rada, materijala,
konstruktivnih karakteristika ležišta i dr.

Eksperimenti su pokazali, da je habanje najintezivnije kod tamnih oksidnih prevlaka, a

najmanje pri neznatnom zatamljenju. Povećanje kiseonika smanjuje intezitet habanja , sa
porastom opterećenja intezitet raste.

13
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.2.4 Fretting – korozija

Fretting korozija je rsta habanja koja se jalja pri manjim oscilatornim pomeranjima jedne
poršine u odnosu na drugu u usloima deloanja korozionih sredina. Usloi pri kojima se ona jaljaju
su: male amplitude pomeranja spregnutih elemenata (reda nekoliko desetina milimetara) i ezano
sa tim otežanog odođenja produkata habanja iz zone kontakata; male brzine relatinog pomeranja
spregnutih elemenata (nekoliko milimetara u sekundi); prisutnost oksidacione spoljne sredine
(npr.kiseonika azduha) koji hemijskim reakcijama izazia oksidisanje kontaktnih poršina sa
posledicama njihoog razaranja.

Slika 7 Fretting korozija koroziono-mehaničko habanje kontaktnih

površina pri malim oscilatornim relativnim pomeranjima

Habanje pri fretting koroziji razlikuje se od fretting habanja – habanja koje se najčeše
jalja pri malim oscilatornim relatinim pomeranjima. Osnona razlika je u tome što fretting nastaje
u odsustu oksidacionih spoljnih sredina i bez razijanja hemijskih reakcija materijala kontaktnih
poršina i produkata habanja sa kiseonikom.

Slika 8 Uzajamnost opterećenja i pomeranja pri vibracionoj koroziji

Fretting korozija može nastatikod sih mašinskih sistema, karakteristični sličajei su:

14
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

- Žljebnih eza (zupčanici i spojnice na ratilu)

- Kotrljajnih ležaja, obrtnih u obišnim usloima
- Kliznih ležišta
- Bregastih i zglobnih mehanizama.

Razaranja u vidu fretting korozije ispoljavaju se u vidu isčupanih jamica dimenzija

nekoliko desetina mikrometara ispunjenim kao po pravilu praškastim produktima habanja.

Savremena slika predstavljanja mehanizma fretting-korozije razlikuju tri stadijuma:

U prom slučaju dolazi do ojačanja kontaktnih površina i cikličnog tečenja

podpovršinskog sloja. Mikroneravnine u kontaktu plastično se deformišu. Na delovima kontakta
kod kojih je došlo do mesnog razaranja oksidacionog sloja, intezivno se razvijaju
međumolekularne veze. Prisustvo vibracija doprinosi razaranju međumolekularnih veza.

U drugom stadijumu u zoni kontakta formira se koroziono-aktina sredina, koju

predstavljaju pohabane čestice. Ustanovljava se ravnoteža između brzine ubrzavanja i
udaljavanja iz kontakta pohabanih čestica. U ovoj fazi posebno aktivno se razvijaju tribo-
hemijski procesi vezani sa oksidacijom metala, aktivizirani kontaktnih deformacijama
promenljiog znaka. Habanje je u ovoj fazi relatino malo.

U trećoj fazi razija se razaranje materijala u dubinu i brzina inteziteta habanja povećava
se više puta. Zamorno oksidne, a zatim koroziono zamorne porede nagomilane podpovršinskom
sloju stvaraju strukturni preduslov za intezivno razaranje aktivne porvšine.

15
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.3 Uticaj pojedinih faktora na habanje kotrljajnih ležaja

Habanje kotrljajnih ležaja je rezultat delovanja uzajamno zavisnih procesa i uslovljeno je

velikim brojem faktora , različitih po svojoj prirodi.

Na razvoj procesa habanja utiču: fizička, hemijska i mehanička svojsta samog materijala,
hemijsko-termičke obrade, konstrukcione karakteristike ležaja, režimi korišćenja ležaja,
klimatski uslovi rada, radna sredina i okolina,zaostali naponi sastava mazinih materijala,
mikrogeometrija kontaktnih površina i dr.

Broj uticajnih faktora je veliki, a njihova povezanost složena i nedovoljno istražena.

Veoma oskudne informacije sa kojima danas raspolažemo svedočeo o veoma kompleksnoj
povezanosti uticajnih faktora.

2.3.1 Uticaj materijala

Za izradu kotrljajnih ležaja u osnovi se koristi čelik Č.4146, visokougljenični hromni

čelik, topljen u indukcionim elektro pećima. Vakumno topljenje ovog čelika poboljšava čvrstoću
ležaja i njegou pouzdanost.

Ležaji od kojih se zahteva povećana otpornost na koroziju, izrađuje se od čelika 440 C

(AISI-SAD), nerđajućeg i hemijski postojanog čelika, koji ne obezbeđuje tako visoku nosivost
kao Č.4146.

Sa ciljem da se definiše uticaj materijala na zamorno habanje i odredi vek trajanja

kotrljajnih tela, dati su rezultati osam ispitivanja najčeše korišćenih vrsta čelika. Ispitivanja su
vršena na tribometru sa pet kuglica. Kuglice prečnika 12,7 (mm), rađene su od šipki, dobijenih
metodom topljenja u vakumu. Eksperementi su vršeni do pojava zamornog razaranja na jednoj
od kuglica. Pri odsustvu kontaktnih povreda , opitis us zadržavaani u intervalu od 100 sati.

16
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

Prisustvo legirajućih elemenata je od nedobične važnosti za dobijanje zahtevane tvrdoće

i naročito za održavanje tvrdoće pri povišenoj temperaturi. Hrom, volfram, molibden i anadijum
su elementi koji obrazuju karbide. Kobalt ne obrazuje karbide ali može uticati na formiranje
karbida drugih elemenata. Ispitiani elementi se znatno razlikuju po veličini, formi i raspodeli
karbida, zato je moguće da razlike u zamornom veku trajanja su u neposrednoj vezi sa
karbidnom fazom.

Minimalna dopuštena tvrdoća kotrljajnih tela ležišta je 56 HRC. Pri nižoj tvrdoći dolazi
do plastičnih deformacija radnih površina prstena.

Za analizu uticaja materijala na vek trajanja kotrljajnih ležaja vršena je i serija ispitivanja
ležaja od materijala:

- M-50
- Č.7880
- WB-49

Pri temperaturi od 315° C. Spoljašnji i unutrašnji prstenovi rađeni su od materijala jedne

šarže. Ležaji su ispitiani do pojave pitinga na putanjama kotrljanja i kuglicama. Pri odsustvu
razaranja, eksperimenti su prekidani po isteku 500 (h). Pojava inicijalnih pukotina, kao po
pravilu, započinjala je pod površinom, u zoni maksimalnih tangencijalnih napona.

Rezultati ispitivanja ležaja pri 315° C sasvim su u saglasnosti sa rezultatima ispitvianja

na tribometru sa pet kuglica pri 65 °C.

Primena vakumiranih čelika obezbeđuje veću pouzdanost veću dinamičku nosviost

ležaja, zahaljujući smanjenom sadržaju uključaka u odnosu na čelike topljene na vazduhu.

Za poveanje veka trajanja mogu se koristiti sledeće metode dobijanja radnog komada:

Kovanje, termomehanička obrada, itd. Primena kovanja omogućava optimalan raspored

vlakana i dobijanje prstenova manje osetljivih na kolebanje u kvalitetu čelika. Dinamička
nosivost ovako dobijenih ležaja je dva puta veća od ležaja čiji su prstenvoi izrađeni od cevi.

Termomehanička obrada primenjuje se pri izradi prstena ležaja nedovoljnog veka trajanja
i u slučajevima kada treba povećati pouzdanost.

17
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.4 Podmazivanje kotrljajnih ležajeva

2.4.1 Uloga podmazivanja

„Zadatak podmazivanja je da se smanji habanje dodirnih površina na mestukontakta

kotrljajnih tela sa ostalim delovima ležaja, odnosno da trenje i habanje bude neznatno. Pored ove
primarne funkcije podmazivanje ima i ulogu zaštite radnih površina od korozije, smanjenje buke,
odvođenje toplote kao i eventualna zaštita od prodora spoljašnje nečistoće. „(13-MF Niš,Mašinsto
1,str191.)

„Kako kod kliznih tako i kod kotrljajnih ležaja ovo se postiže stvaranjem uljnog filma
između površina koje se međusobno relativno kreću. Kod kotrljanih ležaja pri tome treba
obezbediti dovoljnu količinu ulja na kotrljajućim dodirnimpovršinama. Ulje treba da razdvoji
dodirne površine i onemogući neposredni kontakt metala.“(14-MF Niš,Mašinsto 1,str.191.)

„Kao sredstvo za podmazivanje ležaja koriste se tehničke masti, ulja, a u specijalnim

slučajevima i čvrsta maziva. Opterećenje, učestanost obrtanja i radna temperatura ležaja igraju
odlučujuću ulogu pri izboru načina podmazivanja i sredstva za podmazivanje.“(15-MF Niš,Mašinsto
1,str.191.)

2.4.2 Podmazivanje mastima

„Podmazivanje kotrljajnih ležaja mastima izvodi se ukoliko je karakteristika brzohodosti

(n∙dm) < 0,5∙106 mm/min. Prednosti ovakvog načina podmazivanja je zaštita od prodora
spoljašnje nečistoće, jednostavno konstrukciono izvođenje uležištenja, lako održavanje i lako
zaptivanje.Najpoznatije tehničke masti koje se koriste za podmazivanje kotrljajnih ležaja su
silicijumove, natrijumove i litijumove. Izbor vrste masti vrši se prema radnoj temperaturi,
otpornosti u odnosu na vodu i vlažnost, prema načinu zaptivanja, načinu podmazivanja kao i
potrebne količine masti za podmazivanje. Izbor masti za podmazivanje vrši se prema učestanosti
obrtanja, veličini i pravcu delovanja opterećenja na sledeći način.“(16-MF Niš,Mašinsto 1,str.192.)

18
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

a)podmazivanje mašću preko žleba u spoljašnjem prstenu ležaja;

b)dovođenje masti bočno

„Količina punjenja sklopa ležaja mašću određuje se prema odnosu radne n i kritične ng
učestanosti obrtanja. Opšta preporuka je da se ležaj obavezno ispuni mašću, a njegovo kućište
delimično . Ukoliko je vek trajanja odnosno period zamene masti veći od radnog veka ležaja
odnosno same mašine, onda se primenjuje takozvano trajno podmazivanje.

Ležaj se u toku montaže puni mašću i na odgovarajući način zaptiva i štiti od prodora
nečistoće. Primer takvog podmazivanja je prsteni kuglični jednoredi ležaj sa radijalnim dodirom
sa zaptivnim i zaštitnim prstenovima Ako je vek trajanja masti manji od radnog veka ležaja,
onda je neophodna česta dopuna i zamena masti što zahteva odgovarajuće konstrukciono
izvođenje uležištenja“(17-MF Niš,Mašinsto 1, str195.)

Kao pokazatelj karakteristike podmazivanja korisno je koristiti relativnu debljinu

mazivog sloja (  ) , određenu zavisnošću:

h
 3
R

Gde je : h-debljina mazivog sloja

R-srednja vrednost hrapavosti kontaktnih površina, određena kao:

R  (R  R )
1
2 2 0, 5
2

Gde su: R1 , R2 hrapavosti kontaktnih površina.

19
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

moguće je izvesti izraz za najmanju debljinu mazivog sloja u kontaktu kotrljanjem i dodir po
liniji, u obliku:

0 , 03
 
 
0,1 0,6 * V 
0, 7
hmin   E  m 4
 1 1   Q   1  1 
0,13 0 ,13

      
m2 
 r1 r2   l 

Gde su:

 - peizokoeficijent viskoznosti, mm 2 / N

  dinamička viskoznost, P * s *10 3

V  V1  V2 m / s

V1,V2 -obimne brzine spregnutih površina

r1 -poluprečnik valjka

r2 -poluprečnik putanje unutrašnjeg prstena

Q-opterećenje na valjku , N

l-dužina valjka, mm

E  2,08 *105 MPa , modul elastičnosti za čelike

1
 0,3 -koeficijent Puasona
m

20
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.4.2 Podmazivanje uljima

„Podmazivanje ležaja uljima primenjuje se kod visokih i srednjih učestanosti obrtanja, za

velika opterećenja, kod radnih temperatura gde ne mogu da se koriste masti ili kod zahteva za
hlađenjem u toku rada. U mnogim slučajevima izbor ulja za podmazivanje ležaja uslovljen je
ostalim delovima u sklopu, jer se vrlo često pored ležaja istovremeno podmazuju i drugi
delovi.Za podmazivanje kotrljajnih ležaja mahom se primenjuju mineralna ulja. Dovođenje ulja
u ležaje može se izvesti na razne načine, a izbor načina podmazivanja zavisi od karakteristike
brzohodosti, odnosno učestanosti obrtanja ležaja.“(18-MF Niš,Mašinsto,str.196,)

a) podmazivanje ležaja pomoću uljne kade; b)podmazivanje ležaja uljem kod

vertikalnih vratila; v) podmazivanje pod pritiskom

2.4.3Podmazivanje čvrstim mazivima

„Ukoliko podmazivanje mastima i uljima nije dozvoljeno ili se ne preporučuje, na primer

kod ležaja koji rade na povišenim ili niskim temperaturama, u vakuumu itd., preporučuje se
primena takozvanog suvog podmazivanja odnosno podmazivanja čvrstim mazivima.
Najpoznatija čvrsta maziva su grafit, molibdendisulfid (MoS2) i politetraetilen. Primenjuju se
kao suvo čvrsto mazivo, koje se posle razređivanja nanosi kao tanak sloj, ili se koriste kao
praškasti materijali. Podmazivanje čvrstim mazivima primenjuje se samo za niže učestanosti
obrtanja.“(19-MF Niš,Mašinsto1, str.196.)

21
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

2.4.4 Zaptivanje

„Zadatak zaptivanja je da spreči isticanje maziva iz ležaja i prodor spoljašnje nečistoće u

ležaj ili u prostor gde se on nalazi. Izbor načina zaptivanja vrši se prema radnim uslovima
(prisustvo nečistoće ili vlage), zahtevanom radnom veku ležaja, vrsti maziva i načinu
podmazivanja i učestanosti obrtanja ležaja.

Prema načinu zaptivanja zaptivači se dele u dve osnovne grupe:

• zaptivači sa dodirom zaptivnih površina

• zaptivači bez dodira zaptivnih površina.“(20-MF Niš, Mašinsto,str.197)

„Zaptivači sa dodirom zaptivnih površina-zbog klizanja između pokretne i nepokretne

zaptivne površine dolazi do zagrevanja i habanja dodirnih površina, tako da ovi zaptivači imaju
ograničeni radnivek, pa se ne preporučuje njihova primena kod visokih učestanosti obrtanja. U
odnosu na zaptivače bez dodira zaptivnih površina, ovi zaptivači imaju većuefikasnost
zaptivanja, jer ne postoji nikakav kontakt između spoljašnje sredine iprostora koji zaptivaju.
Mogu da se primene i kod podmazivanja mašću i kodpodmazivanja uljem. Zaptivači bez dodira
zaptivnih površina pošto ne postoji dodir pokretne i nepokretne zaptivne površine, to nema
nihabanja pa ovakav način zaptivanja ima neograničeni radni vek. Ali u ovom slučajuizmeđu
spoljašnje sredine i ležaja postoji zazor što umanjuje efikasnost zaptivanja.Ovakav način
zaptivanja najčešće se primenjuje kod podmazivanja mašću, a ređekod podmazivanja uljem.“(21-
MF Niš, Mašinsto 1, str.197.)

3.0 Ugradnja ležaja

“Preduslov uspešnog funkcionisanja ležaja je njegova ispravna ugradnja u sklopu.

Obzirom na funkciju ležaja neophodno je obezbediti uslove za prenošenje radijalnih i aksijalnih
sila sa vratila na oslonce i obrnuto. Za ispravno prenošenje radijalnih sila sa vratila na prstenove
ležaja i sa prstenova na oslonce neophodno je radijalno učvršćivanje ležaja. To se postiže
izborom odgovarajućeg naleganja između vratila i unutrašnjeg prstena i između spoljašnjeg
prstena ležaja i kućišta.

Za prenošenje aksijalnih sila neophodno je aksijalno učvršćivanje vratila u osloncima. U

tom smislu moguća su tri različita konstrukciona izvođenja:

22
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

- uležištenje sa fiksiranim i aksijalno slobodnim osloncem (F-S uležištenje);

- uležištenje sa oba fiksirana oslonca (F-F uležištenje);

Univerzitet u Nišu, Mašinski
- uležištenje sa slobodnim osloncima (plivajuće) S-S uležištenje.”(
fakultet / Mašinski elementi I / Predavanje 7,str 35)

“Prednosti F-S uležištenja:

- nema aksijalnih predopterećenja ležaja;

- odstojanja između oslonaca mogu biti izrađena sa velikim tolerancijama;

- jednostavna montaža bez podešavanja aksijalnog zazora;

- dobro aksijalno vođenje.”( Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet / Mašinski elementi I / Predavanje 7,str.35.)

“F-F uležištenje primenjuje se kod ugradnje prstenih kugličnih jednoredih ležaja sa kosim
dodirom i prstenih konusno valjčanih ležaja. Ležaji se ugrađuju simetrično kao slika u ogledalu, i
u toku montaže mora se strogo voditi računa o aksijalnom zazoru odnosno mogućem aksijalnom
predopterećenju ležaja. Pri tome se kod "O" rasporeda unutrašnji prsten, a kod "X" rasporeda
spoljašnji prsten pomeraju sve do postizanja željenog naleganja.”( Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet /
Mašinski elementi I / Predavanje 7,str.36.)

“Kod ovakvog uležištenja jedan ležaj aksijalno učvršćuje vratilo u jednom smeru, a drugi
ležaj u drugom smeru.

Prednosti F-F uležištenja:

- moguće je postići željeni aksijalni zazor ili predopterećenje;

- dobro aksijalno i radijalno vođenje vratila;

- primena za velike radijalne i aksijalne sile.

Nedostaci F-F uležištenja:

- neophodno precizno podešavanje u toku montaže;

23
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

- nemoguća primena kod većeg rastojanja između oslonaca (zbog termičkih

dilatacija);

- željeni aksijalni zazor odnosno predopterećenje moguće je utvrditi tek u

radu jer zavise od temperature.”( Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet / Mašinski elementi I / Predavanje 7,str.37)

“S-S uležištenje naziva se i plivajuće uležištenje jer se ovde pri montaži ostavlja veliki
zazor (0,5...1 mm). Primenjuje se kod vratila gde nema aksijalnih sila ili pak aksijalne sile deluju
samo u jednom smeru. Ovakvo uležištenje može da kompenzira velika aksijalna izduženja
vratila. Kod ovakvog uležištenja najčešće se koriste prsteni cilindrično valjčani ležaji tipa W. U
slučaju da se koriste prsteni kuglični jednoredi ležaji sa radijalnim dodirom ili prsteni dvoredi
kuglični podesivi ležaji, moraju kod tih ležaja ili spoljašnji ili unutrašnji prsten da budu fiksirani
(odnosno aksijalno slobodni).”( Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet / Mašinski elementi I / Predavanje 7,str. 37)

“Prednost plivajućeg uležištenja je jednostavno konstrukciono izvođenje, jednostavna

montaža odnosno niža cena. Nedostaci su međutim brojniji:

- aksijalne sile smeju da deluju samo u jednom smeru;

- aksijalno vođenje nije obezbeđeno;

- dinamičke aksijalne sile nisu dozvoljene jer dovode do aksijalnog

oscilovanja vratila.”( Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet / Mašinski elementi I / Predavanje 7,str.38)

“Aksijalno učvršćivanje vratila u osloncima izvodi se učvršćivanjem prstena ležaja na

vratilu odnosno u kućištu. Prenošenje aksijalnih sila sa prstena na vratilo najjednostavnije se
izvodi preko naslona vratila. Mere naslona i veličine radijusa propisani su standardom ili se
mogu naći u katalozima proizvođača ležaja.”( Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet / Mašinski elementi I / Predavanje
7,str.38)

24
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

PRILOZI

25
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

U narednim tabelama prikazane su karakteristične rste habanja i poreda kotrljajnih ležaja

26
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

27
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

28
 Seminarski rad
Tatjana Ž. Sečivanovič

29