VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD

STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIJALISTIKE STUDIJE
PREDMET:SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

ELEMENTI, KARAKTERISTIKE i SELEKTIVNOST

ZATITE OD KRATKIH SPOJEVA U
NISKONAPONSKIM ELEKTROENERGETSKIM
INSTALACIJAMA

PREDMETNI PROFESOR:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in

UVOD
Zatita se ostvaruje poev od sekundarnog prikljuka
transformatora, razvodnog ormana RO, razvodne table
(RT),..itd. do krajnjih potroaa (prijemnika)
Elementi zatite su redno vezani pa je potrebno predvideti
odgovarajuu selektivnost osiguranja kako bi se mesto
kvara odvojilo od ostalih razvoda idui od njega prema
izvoru (glavnom prikljuku)
Selektivnost se odreuje prema iskustvu (daju se
iskustvene tabele) ili prema karakteristikama zatitnih
elemenata.
Ugradnja zatitnih elemenata se vri samo na faznim
provodnicima dok se u nulti (neutralni) provodnik zatitni
elemenat ne sme ugraditi!!!
Mesta na kojima se obavezno ugrauju zatitni elementi?

MESTA UGRADNJE ZATITNIH ELEMENATA

Mesta odakle polaze napojni vodovi i strujna kola

Sekundarni prikljuak u TS, razvodni orman (RO), razvodna tabla (RT) i
kuni prikljuci (kablovska prikljuna kutija KPK), vazduni prikljuak na stubu,....

MESTA UGRADNJE ZATITNIH ELEMENATA

Kod svake promene preseka,
izuzev ako je duina voda manjeg
preseka kraa od 1m

U sluajevima kada osigura stavljen na

poetku voda titi manji presek
(kada je u pitanju dugaak
vod zbog pada napona)

MESTA UGRADNJE ZATITNIH ELEMENATA

Kod promene preseka moe se ugraditi osigura
i na veoj udaljenosti od 1m, pod uslovom da u
vodu veeg preseka bude struja kratkog spoja 15
puta vea od nazivne struje uloka osiguraa i
da pad napona u vodu veeg preseka ne bude
vei od 3.5%.
U ovom sluaju osigura za manji presek slui
kao termika zatita, a osigura za vei presek
slui za zatitu od kratkog spoja.

Ispred automatskih prekidaa se ugrauje topivi

osigura od 63A ako je struja kratkog spoja
automatskog osiguraa 1200A ili 100A ako je
struja kratkog spoja 1500A. Ovi osigurai mogu
biti sa tromim ulocima tipa a.

MESTA UGRADNJE ZATITNIH ELEMENATA

Ispred automatskog prekidaa ili sklopke koja ne
slui kao rastavlja

Iza rastavljaa ili prekidaa-sklopke koja slui

kao rastavlja (na primer poluna sklopka)

KAKO SE MOE ODREDITI

SELEKTIVNOST??
OPTEREENJE ZNAAJNO UTIE!!!
SELEKTIVNOST SE MOE ZA JEDNU
INSTALACIJU ODREDITI POMOU:
-obinih osiguraa D i DO
-automatskih prekidaa
-NN visokouinskih osiguraa NV
-automatskih prekidaa
-motorno zatitnih prekidaa

KARAKTERISTIKE ELEMENATA ZATITE

Da bi se postigla i pravilno odredila selektivnost zatite moraju se
poznavati karakteristike elemenata zatite:
-topivih osiguraa
-automatskih osiguraa
-kontaktora
-termikih okidaa (termikih relea)
-elektromagnetnih okidaa
-automatskih prekidaa
-motorno zatitnih prekidaa
Elementi zatite mogu, za odreenu struju, imati mogunost
podeavanja okidaa u odreenom opsegu ali mogu biti i
nepodeavajui.

OPTE KARAKTERISTIKE ZATITE ( I-t dijagrami )

TOPIVI OSIGURAI
Osigurai tipa D (standradni)
Osigurai tipa NV (niskonaponski visokouinski)
Osigurai tipa D se koriste za nazivane struje do 63A
i izrauju se u dve varijante: DO-NEOZED i D-DIAZED
D-NEOZED ( po dimenzijama manji) a izrauju se u tri veliine:
DO1 (za struje 2-16A), DO2 (za struje 20-63A), DO3 ( za struje 80-100A)

tromi

brzi

OSIGURAI D DIAZED (veih dimenzija) a izrauju se u tri varijante:

UZ- za ugradnju na mermerne ili pertinaks ploe (spojevi sa prednje strane)
TZ- isto kao UZ (spojevi sa zadnje strane)
EZ- za ugradnju na metalni nosa- inu sa spojevima ispod zatitne ploe
(najee korieni)
EZ osigurai se dele na tri grupe:
DII- 2,4,6,10,16,20 i 25A
DIII-35,50,63A
DIV H- 80, 100A
U praksi se koriste DII do 25A i DIII do 63A. Za struje vee od 63A sigurniji i
pouzdaniji su NV osigurai

Sastav D- osiguraa

Topivi deo
Kalibarski prsten

Kalibarski prsten

PREKIDNA MO OSIGURAA (SNAGA PREKIDANJA)?

-Prekidna mo se definie kao snaga osiguraa koji moe da prekine najveu
struju pri nominalnom naponu za koji je on predvien
-Ako je snaga prekidanja struje KS manja od predviene propisom onda bi osigura
mogao da eksplodira
-Drugim reima ovo znai da struja prekidanja treba da bude vea od struje KS
Nazivna struja
uloka (A)

NAIZMENINA STRUJA

JEDNOSMERNA STRUJA

Prekidna mo (Aeff) pri

cos=0.3

Prekidna mo (A) [vreme(ms)]

2-25

4000

1600 [3.5ms]

35-63

8000

4000 [7ms]

100-200

16000

8000 [15ms]

FUNKCIONALNOST I DEJSTVO D - OSIGURAA

Topive ice ili trake kod ovih osiguraa se izrauju u dve varijante u odnosu na
vreme topljenja, a primenjuju se za brzo i sporije delovanje. Prema nainu delovanja
ovi osigurai se razvrstavaju u odnosu na:
1. dejstvo (funkcionalnost)
2. vrstu pogona
Dejstvo osiguraa je odreeno u dva razreda
(ekvivalentno je ranijoj podeli na brze i trome):

-razred g obuhvata osigurae opte upotrebe iji topivi uloak

isklapa struju do nominalne rasklopne struje
-razred a obuhvata osigurae za posebno podruje iji topivi uloak
isklapa struju koja moe biti vea od odreenog umnoka nominalne
struje do rasklopne struje

U razvodima sa raznim vrstama elemenata i ureaja koji trebaju da se tite

predviene su tri pogonske klase (razreda) zatite:
VDE propisi

SRPS (bivi JUS) propisi

L- vodovi, kablovi, motori, prekidai snage

M-sklopni ureaji
R-poluprovodnici
I - vodovi, kablovi, motori, prekidai snage
M-sklopni ureaji
R-poluprovodnici

TIPINI PRIMERI RAZREDA I POGONSKIH KLASA:

gR, aR-osigurai za zatitu poluprovodnika (brzi i ultrabrzi)
aM- zatita sklopnih ureaja
gM - osigurai za vodove i kablove (brzi)
aL-osigurai za sklopne aparate i motore (tromi)
gB -osigurai za zatitu u rudnicima
gTr -osigurai za zatitu transformatora

KARAKTERISTIKE TOPIVIH ULOAKA ZA POSEBNU ZATITU (aM,gR,gG)

SELEKTIVNOST PREMA ISKUSTVU-TOPIVI

OSIGURAI
OVA SELEKTIVNOST SE
OSTVARUJE POMOU OBINIH
(TOPIVIH) I AUTOMATSKIH
OSIGURAA
SELEKTIVNOST POMOU D i
DO OSIGURAA
O1-OSIGURA BLII IZVORU tj.
TRAFOSTANICI (TS)
EMATSKI PRIKAZ
SELEKTIVNOSTI DIZAED (D)
OSIGURAA I TABELA
SELEKTIVNOSTI
X-VREDNOST ULOKA ZA 380V
O-VREDNOST ULOKA ZA 500V
OSIGURA O1 BLII IZVORU SE
BIRA PREMA MANJEM
OSIGURAU O2 IZ TABLICE

mrea

ISKUSTVENO PRAVILO:
-Osigurae vee struje od 63A (DIII) treba izbegavati jer su gubici strujne staze
vei, a samim tim i zagrevanje uloaka.
-Vei osigurai imaju relativno malu prekidnu mo
Znatno bolje i sigurnije je u ovim sluajevima uzeti u obzir
niskonaponske visokouinske (NV ili NH) osigurae!!!!
Prednosti:
-visoka prekidna mo spakovana u malim dimenzijama
-ogranienje struje KS
-mogua stepenasta selektivnost
-visoka pouzdanost
-postojanost na starenje
-jednostavno rukovanje

Sastav NV-osiguraa

REAGOVANJE TOPIVOG NV OSIGURAA PRI

KRATKOM SPOJU

OSLABLJENI
DELOVI

ELEKTRINI LUK

NV uloak 00/63A/500VAC klasa gL/gG- DIN VDE 0636

POETNA FAZA KRATKOG SPOJA

POETAK
KRATKOG
SPOJA

-NA POETKU JE STRUJA

JEDNAKA NULI, NAPON NA
KRAJEVIMA OSIGURAA JE
JEDNAK NULI
-UOITI KARAKTERISTINE
TAKE NA TALASNIM
OBLICIMA
-STRUJA POINJE DA RASTE

ULOAK OSIGURAA

PORAST STRUJE KRATKOG SPOJA

-TRENUTNA STRUJA
KRATKOG SPOJA JE U
PORASTU
-NAPON I STRUJA SU
RAZLIITI OD NULE
-KOLIINA TOPLOTNE
ENERGIJE JE
NEDOVOLJNA
DA ISTOPI OSLABLJENA
MESTA ULOKA
OSIGURAA

ULOAK OSIGURAA

FAZA NASTANKA ELEKTRINOG LUKA

-STRUJA KRATKOG SPOJA

DOSTIE VREDNOST PRI
KOJOJ JE KOLIINA
RAZVIJENE TOPLOTE
DOVOLJNA DA ISTOPI
OSLABLJENA MESTA
OSIGURAA I NASTAJE
FAZA ELEKTRINOG LUKA

NAPON VRLO BRZO RASTE

USLED
SABIRANJA NAPONA LUKA
NA SVAKOM OD
OSLABLJENIH MESTA
ULOAK OSIGURAA

FAZA USPOSTAVLJENOG LUKA

-ELEKTRINI LUK JE VE
UVELIKO USPOSTAVLJEN
-POJEDINANI STRUJNI
LUKOVI NA
OSLABLJENIM MESTIMA
SE HLADE
U KVARCNOM PESKU
-TRENUTNA VREDNOST
STRUJE
TEI KA NULI
-IMPEDANSA LUKA JE
ZNAAJNA I DOVODI DO
REDUKCIJE TOTALNE
STRUJE KRATKOG SPOJA
ULOAK OSIGURAA

PREKID STRUJNOG KOLA

-STRUJNO KOLO JE
PREKINUTO
-ELEKTRINI LUK JE
UGAEN
-NAPON NA KRAJEVIMA
JE IDENTIAN MRENOM
NAPONU

ULOAK OSIGURAA

Tipini vremenski dijagrami napona na

krajevima NV osiguraa i struje NV
osiguraa u intervalu iskljuenja struje
kratkog spoja.

Propusna struja ID
je manja od MAX vrednosti
struje kratkog spoja Ikmax

Ikmax

tp-propusno vreme
tl-vreme u toku koga se
obrazuje i iskljui elektrini
luk

NV topivi osigura

Uticaj DC komponente struje

Primer:
Posmatra se
umetak NV
osiguraa za 200A :
Za oekivanu struju
KS od 22kA max (DC
komponenta prisutna
sa 100%) struja KS je
60kA, ali obzirom na
propusnu karakteristiku
PROPUSNA STRUJA
je 12kA.
Za oekivanu struju
KS
od
8kA,
PROPUSNA STRUJA
je ista tj. jednaka 8kA.

Za oekivanu struju
KS od 2kA, propusna
struja
je
priblino
jednaka MAX struji KS
(DC
komponenta
100%)!!!!

PRIMENA POJEDINIH TIPOVA OSIGURAA

SELEKTIVNOST POMOU NV OSIGURAA

OVA SELEKTIVNOST SE POSTIE TAKO TO SE PO
PRAVILU OSIGURAI BIRAJU U MEUSOBNOM
ODNOSU SA RAZLIKOM OD OKO 60%.
PRAKTINO SELEKTIVNOST SE POSTIE AKO DVA
SUSEDNA OSIGURAA IMAJU STRUJNE RAZLIKE ZA
DVA STEPENA
NA PRIMER AKO JE NA POETKU VODA OSIGURA
OD 200A, ONDA JE SLEDEI SELEKTIVNI OSIGURA
125A

AKO SE VODI RAUNA O STRUJI KRATKOG SPOJA NA

POSMATRANOM MESTU GDE JE OSIGURA O2, ONDA NA OSNOVU
OVE VREDNOSTI NALAZIMO VREDNOST VEEG OSIGURAA O1
KOJI JE BLII PREMA IZVORU

Ikef (A)

PRIMER: Ik=20kA NA
KRAJU VODA KOJI SE
TITI SA O2 OD 80A;
ULOAK O1 MORA BITI
125A ILI VEI (to se
oitava sa eme).
IZ NAZIVNU STRUJU
OSIGURAA O2 (80A) I
STRUJU KRATKOG
SPOJA 20kA SE VIDI DA
SPOJNA CRTA VEZUJE
IZBOR ZA OSIGURA
O1 (125A)

ODNOSI STRUJA ULOAKA TIPA gL i aM RADI

POSTIZANJA SELEKTIVNOSTI
SELEKTIVNOST
SE ODNOSI NA
RADIJALNU(ZRAKASTU) MREU
Dva razreda
g-osigurai za optu upotrebu iji
topivi uloak isklapa struju do
nominalne raskolpne struje
a-osigurai za posebno podruje iji
topivi uloak isklapa struju koja moe
biti vea od viekratnika svoje
nominalne struje do rasklopne struje

IaM (A)

IgL/IaM

do 35

3.6

50-200

3.16

250-500

2.5

630

Prema VDE 0636/22

Tri pogonske klase: L-vodovi, kablovi, motori, sklopnici
M-sklopni ureaji
R- poluprovodnici

PAROVI ULOAKA gL i aM tipa NVO

MEUSOBNO SELEKTIVNI PAROVI ULOAKA
SELEKTIVNOST
SE ODNOSI NA
RADIJALNU(ZRAKASTU) MREU

In(A)

In(A)

Prema VDE 0636/21

aM

16

20

25

32

35

40

50

63

80

gL

32

40

50

63

80

80

100 125 160

aM

100

125

160

200

250

315

400

500

630

gL

200

250

315

400

500

500

500

630

100
0

DIJAGRAM SELEKTIVNOSTI TOPIVIH OSIGURAA NV

gL (predvieni za pogonski razvod)

struje KS

< 10kA

struje KS

> 10kA

INSTALACIONI PREKIDAI
(automatski osigurai)
Izrauju se sa termikim (bimetalnim) i elektromagnetnim okidaem
Bimetalni okida slui za iskljuenje kod dugotrajnih malih
optereenja (struja), odnosno za iskljuenje preoptereenja
Elektromagnetni okida iskljuuje kratkotrajna velika optereenja
(kratke spojeve)

POPRENI PRESEK
AUTOMATSKOG OSIGURAA
1-termoplastino nezapaljivo kuite
2-izlazni prikljuak
3-luna komora
4-elektromagnet sa okidaem
5-ruica (0-off, 1-on)
6-fiksni kontakt
7-pomini kontakt
8-provodnik luka
9-bimetal
10-ulazni prikljuak
11-elastini deo za uvrenje na DIN
inu
-Elektromagnet zajedno sa okidaem
skoro trenutno otvara kontakte prekidaa
-Provodnik luka je povezan sa bimetalom
-U sluaju KS struja putem provodnika luka
zaobilazi bimetal i na taj nain ga titi

SELEKTIVNOST AUTOMATSKIM
PREKIDAIMA
OVA SELEKTIVNOST SE BAZIRA NA
VREMENSKO-STRUJNIM (I-t)
KARAKTERISTIKAMA
SELEKTIVNO OSIGURANJE SE IZVODI
-automatskim prekidaima sa fiksnom nazivnom strujom
-automatskim prekidaima sa podeavajuom strujom

KOD IZBORA ZATITNIH ELEMENATA VODI

SE RAUNA DA SE VREMENA ISKLJUENJA
NE PREKLAPAJU
BITNO JE POSTOJANJE KRATKOG
VREMENA SELEKTIVNOSTI ts

SELEKTIVNA ZATITA MOTORNOG POGONA

AUTOMATSKI PREKIDA-3
U RAZVODNOM
POSTROJENJU TS JE SA
TERMIKOM ZATITOM I
ELEKTROMAGNETNIM
OKIDANJEM

AUTOMATSKI PREKIDA-1
U MOTORNOM RAZVODU JE
SA TERMIKOM ZATITOM
SA NOMINALNIM
ELEKTROMAGNETNIM
OKIDAEM
sigurnosne margine!!

VREMENA
SELEKTIVNOSTI SU
ts1 i ts2

VREMENA DELOVANJA
ISKLJUENJA ZATITNIH
ELEMENATA

KOMBINACIJA SELEKTIVNOSTI
SELEKTIVNOST I ZATITA SE MOGU KOMBINOVATI
RAZNIM ELEMENTIMA
POMOU TOPIVIH OSIGURAA, AUTOMATSKIH
OSIGURAA, AUTOMATSKIH PREKIDAA, TERMIKIH
RELEJA, U KOMBINACIJI SA KONTAKTORIMA
(SKLOPNICIMA) itd...

SELEKTIVNA ZATITA POMOU NV

OSIGURAA I AUTOMATSKOG PREKIDAA
a-karakteristika termikog
releja
b-karakteristika NV osiguraa
c-karakteristika NV osiguraa
manje vrednosti
n-karakteristika
elektromagnetnog okidaa
Iop-prekidna mo Aut.Osiguraa(AO)
Ik-struja KS
Ith-struja iskljuenja termikog releja
to-vreme topljenja NV osiguraa
tt-vreme reagovanja termoreleja
tk-vreme reagovanja EMO
t-sigurnosno vreme selektivnosti
A-sigurnosna selektivna vrednost
PRAVILAN IZBOR NV OSIG. I AUTOM.PREK. SE POSTIE AKO JE VREME
ISKLJUENJA AO KRAEOD VREMENA TOPLJENJA NV OSIGURAA

SELEKTIVNA ZATITA POMOU NV OSIGURAA I

TERMIKOG RELEJA SA KONTAKTOROM
1-karakteristika iskljuenja
termikog releja
2-karakteristika struje
razaranja termikog releja
3-rasklopna mo kontaktora
4-karakteristika za lako
prinudno otvaranje slepljenih
kontakata (zavisi od struje
NV osig.)
5-karakteristika topljenja NV
osiguraa u aM klasi
6-karakteristika iskljuenja
NV osiguraa (aM)
7-karakteristika NV
osiguraa
A,B,C-sigurnosna
vremenska
selektivnosti

zatita elektromotora
od preoptereenja i KS

aM

NE SME SE DOZVOLITI DA STRUJA KVARA UE U DOMEN

KRIVE 2 (RAZARANJE TERMIKOG PREKIDAA)

KOJE USLOVE TREBA DA ISPUNI NV OSIGURA?

DA BI SE OVI USLOVI ISPUNILI

POTREBNO JE IMATI SIGURNOSNA
VREMENA SELEKTIVNOSTI-A,B,C

Karakteristike t=f(I) NV osiguraa i

termikog releja moraju omoguiti
putanje elektromotora u pogon
Osigurai moraju da tite termiki relej od
razaranja pomou zatitne struje
(10 x nominalna struje termikog releja)
Osigurai moraju preuzeti iskljuenje
termikog releja tako da kontaktor ne
bude iskljuen (8 x pogonska struja za
optereenje kategorije AC3 optereenje i
10 x pogonska struja za optereenje
kategorije AC4)
Osigurai moraju da tite kontaktor pri
pojavi struje KS kako se njegovi kontakti
nebi slepili ("zavarili"), jer
kontaktori
treba da izdre 8-12 puta vee struje od
nazivne
pogonske
bez
oteenja
kontakata.

KLASE OPTEREENJA PREMA NAINU UKLJUENJA

AC-1:neinduktivna ili malo induktivna optereenja, uklop/prekid Ip/In=1.5
AC-2:motori sa kliznim prestenovima (pokretanje, reverziranje 5), uklop/prekid Ip/In=4
AC-3: kavezni motori pokretanje, iskljuenje u toku obrtanja Ip/In=8 do 100A
AC-4: kavezni motori pokretanje, reverziranje i impulsno pokretanje Ip/In=10 do 100A

KAKO SE TITE KONTAKTOR i TERMIKI

RELEJ?
Kontaktor se titi od oteenja tako to vreme
topljenja NV osiguraa mora biti krae u odnosu na
njegovu rasklopnu mo Is.
Ovim se spreava lepljenje kontakata kontaktora ili
njihovo lako odvajanje
Termiki relej se titi tako to karakteristika t=f(I)
od NV osiguraa mora biti ispred karakteristike
razaranja termikog releja

SELEKTIVNA ZATITA POMOU AUTOMATSKOG

PREKIDAA I KONTAKTORA
a-n karakteristika termikog
releja
n-karakteristika
el.magnetnog okidaa
Is1-isklopna mo kontaktora
Is2-uklopna mo kontaktora
Ins1-nominalna isklopna mo
automatskog prekidaa
TERMIKI RELEJ IMA
ZADATAK DA ZATITI
PRIJEMNIK I KONTAKTOR
TAKO TO SE PODESI DA
STRUJA ISKLJUENJA BUDE
U OKVIRU PREKIDNE MOI
KONTAKTORA.
PREKOSTRUJNA ZATITA SE PODEAVA DA REAGUJE PRE TOPLJENJA KONTAKATA
(DA SE MOGU LAKO PRINUDNO OTVORITI SLEPLJENI KONTAKTI KONTAKTORA)

SELEKTIVNA ZATITA POMOU AUTOMATSKOG PREKIDAA

SA ELEKTROMAGNETNIM OKIDAEM I KONTAKTORA SA
UGRAENIM TERMIKIM RELEJOM
KOD OVOG SKLOPA SE
VRI PODEAVANJE
ELEKTROMAGNETNOG
OKIDAA

a-termika zatita
n-prekostrujna
zatita
Ove zatitne funkcije je
mogue integrisati sa
kontaktorom u jedan
modul,tako da se dobija
kompaktni
MOTORNO ZATITNI
PREKIDA
Engl. Motor Protective
Circuit Breaker

MOTORNO-ZATITNI PREKIDAI

Motorno zatitni prekida sa ili bez runog reseta

Kontrolni
transformator

Integrisani motorno zatitni prekida

MOTANA EMA
MOTOTNO ZATITNOG
PREKIDAA

1-motorno zatitni prekida

(osnovni modul)
2- Montana ploa
3-Izolaciono kuite
4-Naponski okida
5-Modul daljinske kontrole
6-Pomoni kontaktor
7-Energetski kontaktor
(visokostrujni)
8-Strujni ograniava
9-Rotaciona ruica sa
osovinom i sprenim
Elementom
10-Pomoni kontakti

SELEKTIVNOST MOTORNO ZATITNIH

PREKIDAA (serija PKM0) I
AUTOMATSKIH PREKIDAA (serija NZM)
proizvodnje MOELLER

vreme

SELEKTIVNOST NZM PREKIDAA I OSIGURAA (I-t krive)

struja (A)

SELEKTIVNA ZATITA SA DVA AUTOMATSKA PREKIDAA

AUTOMATSKI PREKIDA -1 (AP-1)
TITI MOTOR
AUTOMATSKI PREKIDA-2(AP-2)
TITI RAZVOD
VEOMA JE BITNO DA
VREMENSKO-STRUJNE
KARAKTERISTIKE BUDU
MEUSOBNO POMERENE

a- Termiki okida
n-Prekostrujni okida

Dijagrami iskljuenja

Jednopolna ema
a

AP-2 TREBA DA IMA

PREKOSTRUJNO ISKLJUENJE
SA MALIM KANJENJEM (AS
prekidai KONAR), DOK AP-1
TREBA DA IMA BRZU
PREKOSTRUJNU ZATITU
ZAVISNO OD BRZINE PROMENE
STRUJE

SELEKTIVNOST SE
POSTIE AKO SU
RAZLIITE STRUJE
KRATKOG SPOJA

I3
t01

1- Motorno zatitna sklopka

2-Sklopka napajanja

I1

t02

I2

I2-prekidna mo prekidaa 1
I1,I3-maksimalne struje termoreleja
I2-prekidna mo prekidaa 2
to2-vreme prekida prekidaa 2

I4

PRIMER: Uporedne I-t karakteristike i prekidne moi osiguraa 2NV01 (aM) i automatskog
prekidaa
1-opseg graninih struja
2-opseg preoptereenja AP
3-opseg kratkog spoja AP
A-opseg graninih struja za
d okida AP
B-opseg graninih struja za
NV osigura

Icn-nazivna prekidna mo AP
Ik-struja KS na mestu ugradnje
In-nazivna struja NV osiguraa
It-podeena termika struja d
okidaa AP
d-termiki okida zavisan od struje
c-elektromagnetni okida
t- vreme topljenja NV osiguraa,
vreme reagovanja termikog i
elektromagnetnog okidaa

Opseg graninih struja (1)

osiguraa NV i automatskog
osiguraa nalazi se izmeu
1.3-1.6In (opseg A), a za okida
automatskog prekidaa izmeu
1.05-1.2It tzv. podeavajue struje
opseg (B)

SA PODEENOM
STRUJOM TERMIKE
ZATITE (d) BOLJE SE
TITI PRIJEMNIK NEGO
KADA JE ZATIEN
JEDINO OSIGURAIMA IZ
RAZLOGA TO JE
MOGUE PODESITI BA
NOMINALNU STRUJU
PRIJEMNIKA.
GRANINA STRUJA
OSIGURAA SE
KORISTI ZA ZATITU
PROVODNIKA I KABLOVA

Opseg preoptereenja (2)

Do presene take T1 reaguje

prvo termiki rele, a za vee
struje reaguje prvo osigura i to
sve do presene take T2 koja
se nalazi na granici izmeu
opsega preoptereenja (2) i
opsega kratkog spoja (3).
Ukoliko bi I-t karakteristika
osiguraa bila pomerena
udesno (osigura vee
nominalne struje) tada bi
zatita od preoptereenja bila
samo u opsegu termikog
releja.

Opseg struja kratkog spoja (3)

Ovaj opseg pripada

automatskom prekidau
izmeu taaka T2 i T3, poto
on reaguje pre osiguraa.
Pri pojavi veih struja reaguje
topivi osigura poev od take
T3.
PRAKSA:
Prekidna mo NV osiguraa u
mreama do 660VAC za uloke
tipa aM, kada sigurno prekidaju
struju je 120kAeff, i kada je
napon 1.1Un , cos=0.2 uz
prisutno strujno ogranienje na
karakteristici odsecanja struje
Imax=F(Ik) NV osiguraa
Prekidna mo automatskog
prekidaa je 12kA za napon
380V, 50Hz.

LITERATURA
Gunter G. Seip, Electrical Installation Handbook, 3rd
edition, John Wiley and Sons, MCD Verlag, 2000
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine
instalacije niskog napona, demska misao, Beograd,
2008.
A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih
instalacija, Graevinska knjiga, II izdanje 2008.
Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska
knjiga, 2003
Industrial Automation Product Overview- Solution for
Motor Applications and Power Distribution, Moeller,
2008 by Moeller GmbH Subject to alterations W02117570GB ip 03/08 Article No.: 294119

Maj 2014